UMREŽAVANJE INDUSTRIJSKIH

RAČUNARA
HIJERARHIJSKA ORGANIZACIJA
UPRAVLJANJA PROCESOM
SCADA (ENG. SUPERVISORY CONTROL AND
DATA ACQUISITION) - SUPERVIZIJSKO
UPRAVLJANJE I PRIKUPLJANJE PODATAKA.

 Ovaj sistem omogućava sofisticiranu obrada prikupljenih

podataka, nadzor i upravljanje udaljenim procesima.
 Prvi SCADA sistemi bili su zasnovani na zatvorenoj
arhitektuiri, jer su koristili namenske uređaje i standarde.
 Arhitektura savremenih SCADA sistema je fleksibilna,
zasnovana je na otvorenoj arhitekturi, korišćenju
otvorenih protokola, kao što je Internet Protokol.
 Ovi sistemi omogućavaju korišćenje postojeće mrežne
infrastrukture LAN ili WAN, korišćenje Interneta u
upravljanju i nadzoru sistemima, čime se smanjuju
troškovi nabavke novog hardvera i softvera.
SCADA SISTEMI
 SCADA sistemi imaju primenu u upravljanju i kontroli
industrijskih procesa u prehrambenoj, građevinskoj, metalskoj i
hemijskoj industriji, telekomunikacijama, kao i distribuciji:
električne energije, toplotne energije, vode, gasa i nafte.
 Pogodni su za nadzor i upravljanje procesima na udaljenim i
dislociranim lokacijama, procesima opasnih po život radnika, a
posebno za neprekindne procese.
 Da bi se prevazišao problem nekompatibilnosti hardverskih i
softverskih komponenti nadzorno upravljačkih sistema, razvijen
je standardni interfejs za komunikaciju između ovakvih sistema –
OPC (OLE for Process Control).
 OPC standard omogućava različitim softverskim
aplikacijama da komuniciraju sa različitim uređajima i
softverima, bez obzira na njihovu arhitekturu i
proizvođača opreme.
OPC STANDARD
 OPC je definisan kao otvoren industrijski
standard baziran na tehnologijama OLE,
ActiveX, COM i DCOM, koji obezbeđuje
operativnost između različitih uređaja sistema
upravljanja.
 OPC specifikacija definiše skup interfejsa, koji se
lako implementiraju primenom objektno
orijentisanog programiranja.
 Prenos podataka vrši se DCOM tehnologijama,
koji omogućavaju razmenu podataka između
PLC-a, PLC-a i računara pod različitim
operativnim sistemima (Windows, Linux, Unix).
 OPC STANDARD
 COM (Component Object Model) obezbeđuje interfejs i
komunikaciju između komponenti sistema.
 Preko COM aplikacija mogu se koristiti osobine objekata
bilo koje druge aplikacije.
 COM predstavlja jezgro DCON, ActiveX i OLE
aplikacija.
 DCOM (Distributed Component Object Model)
predstavlja nadogradnju COM-a i omogućava rad sa
objektima na drugim računarima u računarskoj mreži.
 OLE (Object Linking and Embeddining) obezbeđuje
povezivanje aplikacija i razmenu podataka. Softverske
komponente su nezavisne od vrste programskog jezika.
 ActiveX je otvorena, integrisana platforma za prenosive
aplikacije i interaktivne sadržaje namenjene za WWW.
 ELEMENTI SCADA SISTEMA (PREMA OPC)
 OPC Data Access - obezbeđuje trenutan pristup podacima sa
različitih hardverskih uređaja
 OPC Alarm and Event Handling – upravlja alarmima i događajima

 OPC Historical Data Access – obezbeđuje pristup podacima iz baze

podataka
 OPC Data Exchange – definiše kako OPC server vrši razmenu
podataka sa drugim OPC serverom
 OPC Batch – obezbeđuje obradu podataka o tehnološkim postupcima
i uređajima u procesu
 OPC security – definiše sistem za bezbedan pristup podacima iz
procesa
 OSI MODEL
OSI (Open System Interconnection)
OSI standard definiše sedam nivoa protokola za povezivanje heterogenih
računara:
1. Fizički nivo – definiše fizičke veze između uređaja u mreži.
Ovaj nivo definiše električne i mehaničke karakteristike mrežnog
interfejsa i prenos podataka na nivou bita, kroz fizički medijum.
2. Nivo veze – obezbeđuje upravljanje vezom, upravljanje prenosom
podataka na nivou blokova, sa potrebnom sinhronizacijom i
kontrolom greške.
3. Nivo mreže – upravlja adresiranjem i rutiranjem u mreži,
obezbeđuje uslove za komunikaciju sa višim nivoima, odgovoran je
za uspostavljanje, održavanje i raskidanje veze.
4. Transportni nivo - vrši fragmentaciju poruka, upravljanje
redosledom prenosa podataka i upravljanje vezom. Ovaj nivo
obezbeđuje pouzdan i transparentan prenos podataka između
procesa, na različitim sistemima. Transportni nivo garantuje prenos
podataka bez grešaka, gubitaka i ponavljanja.
 NIVOA PROTOKOLA ZA POVEZIVANJE
5. Nivo sesije – obezbeđuje mehanizam vođenja dijaloga
između aplikacija, ostvarivanje sinhronizacije na nivou
aplikacionih celina, obezbeđuje mehanizam za proveru greške,
uspostavlja, upravlja i raskida veze na nivou sesija između
aplikacija.
6. Prezentacioni nivo – bavi se sintaksom podataka prilikom
razmene podataka između aplikacija, obezbeđuje konverziju
podataka prilikom predaje i prijema i rešava razlike u formatu
podataka.
7. Aplikacioni nivo – obezbeđuje aplikacionom procesu
pristup OSI okruženju. Aplikacioni nivo predstavlja interfejs
za prenos, pristup i upravljanje datotekama. Ovaj nivo sadrži
funkcije upravljanja i koristi mehanizme za podržku
distribuiranim aplikacijama.
 KOMUNIKACIONI SISTEM
 Omogućava siguran prenos podataka između
nadzorno-upravljačkog centra i udaljenih
upravljačkih kontrolera.
 Komunikacija se odvija preko komunikacionih
kanala - fizičkih medijuma za prenos podataka:
optički kablovi, koaksijalni kablovi, javne
telefonske mreže, zakupljene telefonske parice.
 Komunikacija može biti ostvarena bežičnim
putem, preko radio talasa i GSM mreže (Global
System for Mobile communication), gde je
komunikacioni kanal atmosfera.
 PODELA RAČUNARSKI MREŽA PREMA
GEOGRAFSKOM PODRUČJU KOJE POKRIVAJU

 Lokalna mreža (LAN - Local Area Network) – služi za

razmenu podataka u okviru jedne prostorije ili objekta
 Mreže srednjeg dometa (MAN - Metropolitan Area
Network) – obuhvata područje koje odgovara jednom
gradu ili regionu
 Mreže širokog dometa (WAN - Wide Area Network) –
obuhvata velika područja (države)
 Najčešće korišćeni protokoli u industrijskim mrežama su:
 Modbus,
 Fielbus,
 Profibus,
 DeviceNet,
 CAN.
HIJERARHIJSKA ORGANIZACIJA KOMUNIKACIONIH
STANDARDA U DOMENU AUTOMATIZACIJE.
HIJERARHIJSKA ORGANIZACIJA KOMUNIKACIONIH
STANDARDA U DOMENU AUTOMATIZACIJE
 Upravljački nivo komunikacije bazira se na LAN
mrežama koje omogućavaju komunikaciju između svih čvorova
u mreži, kao i komunikaciju sa udaljenim uređajima u drugim
mrežama preko WAN mreža.
 Ovaj nivo omogućava formiranje lokalnog i distribuiranog
upravljanja.
 Nivo uređaja, obezbeđuje fizičko povezivanje izvršnih
organa i povezivanje inteligentih upravljačkih kontrolera.
 Ovaj komunikacioni nivo obezbeđuje komunikaciju u realnom
vremenu.
 Nivo senzora, predstavlja najniži nivo u automatizaciji,
omogućava povezivanje senzora, releja i ostalih komponenti sa
upravljačkim uređajima na višem nivou.
NIVOI UPRAVLJANJA
 Način vezivanja uređaja u okviru jedne mreže naziva se
topologijom mreže.
 Najjednostavnija struktura je kada postoje samo dva
uređaja koja su međusobno povezani (Poin-To-Point).
 Za povezivanje više uređaja u mreži koriste se različite
topologije: prsten, magistrala, zvezda, stablo i druge.
 Komunikacija između senzora, aktuatrora i upravljačkih
uređaja ostvaruje se preko interfejsa koji su
standardizovani.
 Najrasprostranjeniji industrijski standard za serisku
komunikaciju su: RS-232, RS-422, RS-423, RS-485 i
IEEE 802.3 (Ethernet).
RS-232 STANDARD
 RS-232 standard definisan je 1962.godine, i do danas ostao
najrasprostranjeniji komunikacioni standard u industriji.
 Ovaj standard definiše jednu vrstu asihrone serijske
komunikacije.
 Poruka može biti poslata u bilo kom trenutku, definisani su
načini detekcije početka i kraja poruke, kao i sinhronizovano
čitanje poruke na prijemnoj strani.
 Standard definiše fizičke nivoe prenosa podataka, naponski
nivoi na liniji, kao i potreban hardver.
 Po RS-232 standardu informacija se šalje u vidu „niza bitova“
na fizičkoj liniji veze.
 Dužina reči može biti 5 i 8 bitova.
 Za potpun prenos definisani su dodatni bitovi za sinhronizaciju
i detekciju greške.
RS-232 STANDARD
 RS-232 je jednostavan, univerzalan, otporan na šum i široko
podržan komunikacioni standard.
 Maksimalna brzina prenosa podataka je do 256 kbps, a
maksimalna dužina linija su do 15 m.
 Najvažnije karakterisitke RS-232 standarda su: mogućnost
direktnog povezivanja samo dva uređaja, nezavisni kanali za
istovremeni prenos i prijem (full duplex), signalizacija se
obavlja naponskim nivoima u odnosu na zajedničku masu.
 Za povezivanje preko RS-232 standarda najčešće se koriste
oklopljeni i neoklopljeni višežični kablovi.
 U zavisnosti od primene i tipa komunikacionih uređaja, mogu
se ostvariti veze preko 9-pinskog DB9, 25-pinskog DB25 ili 8-
pinskog RJ45 konektora.
 RS-422 STANDARD I RS-485
 RS-422 standard koristi diferencijalni prenos podataka radi
povećanja brzine prenosa u odnosu na RS-232.
 Ovaj standard omogućava zvezdastu mrežnu strukturu, jedan
predajnik i više prijemnika (do 10 prijemnika), sa maksimalnom
brzinom prenosa od 10 Mbps i dometom do 1200 m.
 RS-485 standard omogućava prenos podataka između više
predajnika i prijemnika, maksimalno 32 predajnika i 32 prijemnika.
 Ovaj standard je polu-dupleks (half duplex) jer omogućava prenos
podataka u oba smera, ali ne istovremeno.
 Moguće brzine prenosa od 9 kbit/s do 10 Mbit/s.
 Dozvoljena dužina kabla između dva segmenta je od 100 do
1200m, u zavisnosti od brzine prenosa.
 Svi uređaji su spojeni na zajedničku sabirnu strukturu, sa
maksimalno 32 uređaja po segmentu.
 RS-485 STANDARD
 Podaci se prenose kao „niz bitova“, s tim da RS-485 koristi različite fizičke
nivoe.
 Na početku i kraju linije postoje terminatori linija.
 Za komunikaciju se koriste upredene oklopljene parice, a najčešće su to STP i
FTP mrežni kablovi.
 Mrežna topologija ovog standarda omogućaava njegovu široku primenu u
merno-akvizicionim i upravljačkim aplikacijama.
 RS-485 topologija dozvoljava više primopredajnika na istoj mreži. Softver
višeg nivoa koji koristi RS-485 protokol na osnovnom nivou, obezbeđuje
proveru aktivnosti linije pre slanja podataka, kao i adresu prijemnika.
 Svi predajnici na mreži se nalaze u stanju visoke impedanse i na liniji nema
signala.
 U većini protokola jedan primopredajnik je definisan kao „master“ i on šalje
upite i komande preko RS-485 mreže.
 Svi primopredajnici primaju ovu poruku, i u zavisnosti od adrese samo jedan
čvor odgovara na upit.
 Postoje i protokoli višeg nivoa bez „master“ čvora, u kome svaki čvor može da
započne komunikaciju, kao što su ethernet mreže.
 MODBUS
 Modbus je polu-dupleks protokol baziran na master/slave
upravljanju iz Fieldbus protokola.
 Razvijen je od strane Modicon-a, 1979 godine. Struktura Modbus
podrazumeva jedan „master“ i do 247 „slave“ uređaja na jednoj
istoj liniji veze.
 Liniju kontroliše glavni uređaj, koji se obraća sporednim
uređajima.
 Sporedni uređaj prepoznaje svoju adresu i odgovara na upit ili
komandu.
 Protokol definiše okvir poruke i skup funkcijski kodova koje te
poruke mogu prenositi.
 Protokol ne definiše fizički nivo prenosa, ali uglavnom se koriste
RS-232 i RS-485 .
MODBUS
 Modbus poruka se sastoji od adrese primaoca, funkcije koju treba
da izvrši, parametara funkcije i polja za proveru greške.
 Modbus konekcija može da se ostvari preko tri osnovna moda za
prenos podataka: Modbus/ASCII – šalje poruku koja se može
čitati u ASCII formatu, i Modbus/RTU koji šalje poruke u
binarnom formatu i Modbus/TCP koji podržava i Internet
okruženje.
 Modbus/TCP je razvijen 1999.godine, koristi Ethernet kao fizičku
vezu i TCP/IP protokol višeg nivoa, tako da omogućava razmenu
podataka između uređaja bez obzira na geografsku lokaciju.
 Glavni uređaj šalje poruku do specificirane IP adrese i porta preko
Interneta. Svaki uređaj ima svoju jedinstvenu IP adresu. Na ovaj
način omogućava se pouzdan prenos podataka preko Interneta.
PROFIBUS
 PROFIBUS (PROcess FIeld BUS) nastao je 1987.
godine u kompaniji Siemens, Nemačka
 Standard je obezbedio otvorenu arhitekturu, nezavisno
od proizvođača uređaja, što je rezultiralo ekspanzijom
PROFIBUS-a u automatizaciji procesa.
 Ovaj standard razlikuje aktivne i pasivne uređaje.
 Aktivne stanice iniciraju komunikaciju, a pasivni samo
odgovaraju na primljeni upit.
 Na magistrali može biti više aktivnih stanica,
organizovanih u logički prsten, koje međusobno
usklađuju pristup zajedničkoj magistrali korišćenjem
znaka.
 Znak je posebna poruka koja cirkuliše između aktivnih
uređaja na magistrali, i koja za svaki od njih precizno
definiše vremenski interval u kome je slanje na
magistralu dozvoljeno.
PROFIBUS
 Prvi definisani protokol je PROFIBUS-FMS, namenjen za
komunikaciju na nivou upravljačkih stanica, obezbeđujući
podršku za vršenje proizvoljne razmene poruka između njih.
 Zbog nemogućnosti rada u realnom vremenu, ovaj protokol je
zamenjen efikasnijim protokolima: PROFIBUS DP
(Decentralized Periphery), PROFINet i PROFIBUS-PA
(Process Automation).
 PROFIBUS DP protokol je optimizovan za komunikaciju
između upravljačkih sistema i distribuiranih ulazno/izlaznih
uređaja.
 Na fizičkom nivou, komunikacija se odvija na bazi RS-485
magistrale, preko oklopljene upredene parice ili optičkog
vlakna.
 Brzina prenosa podataka je u opsegu od 9.6 kb/s do 12 Mb/s, što
zavisi od dužine segmenta magistrale i uslova prenosa.
 Na jednu DP magistralu moguće je povezati maksimalno 127
uređaja, deleći je na segmente od po 32 uređaja.
 PROFIBUS
 PROFINet je otvoren industrijski Ethernet standard
nastao integracijom PROFIBUS DP sa Ethernet
tehnologijama.
 Koristi TCP/IP protokole, omogućava rad u realnom
vremenu i potpuno se integriše sa PROFIBUS-om.
 PROFIBUS-PA protokol je namenjen za brzu, jeftinu
i pouzdanu komunikaciju u procesnoj automatici.
 Koristi se za povezivanje merne opreme sa PLC-om
preko zajedničke magistrale.
 Zasnovan je na prenosu informacija preko strujnih
signala niske amplitude i idealan je za primenu u
eksplozivnim u sredinama
 Fizičko povezivanje senzora i transmitera vrši se
dvožično, brzinom od 31.25 kbit/s.
 Topologija pored linijske strukture, dozvoljava i
strukture tipa stablo ili kombinovane.
TCP/IP (TRANSMISSION CONTROL
PROTOCOL/INTERNET PROTOCOL)
 TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet
Protocol) - protokol za kontrolu prenosa/Internet
protokol
 Razvijen je pre OSI modela, tako da se slojevi ova
dva modela ne poklapaju u potpunosti. TCP/IP
model čini pet slojeva:
 fizički sloj,
 sloj veze,
 mrežni sloj,
 transportni sloj
 aplikacioni sloj.
TCP/IP

 Za protokol TCP/IP fizički sloj i sloj veze su poznati pod imenom

˝host-mreža ˝sloj.
 Mrežni i transportni sloj odgovaraju slojevima 3 i 4 OSI modela.
 Kod TCP/IP na transportni sloj direktno se nastavlja
aplikacioni sloj, koji obuhvata funkcionalnost slojeva sesije,
prezentacije i aplikacije OSI modela.
 TCP/IP je predstavlja skup protokola, sačinjen od interaktivnih
modula od kojih svaki ostvaruje neku specifičnu funkciju.
 Slojevi TCP/IP modela sadrže relativno nezavisne protokole koji
se mogu kombinovati zavisno od potreba sistema.
 TCP/IP ima hijerahijsku strukturu, tako da je protokol višeg
nivoa podržan od strane jednog ili više protokola nižeg nivoa.
ODNOS OSI I TCP/IP MODELA
 IP (INTERNET PROTOCOL).
 Glavni protokol na mrežnom nivou je IP (Internet Protocol). Pored ovog
protokola, sloj mreže sadrži još nekoliko pomoćnih protokola (ARP, RARP,
ICMP, IGMP i dr.).
 Ovaj sloj omogućava rutiranje paketa od hosta do hosta u mreži. Savremeni
Internet predstavlja kolekciju međusobno povezanih podmreža.
 Okosnicu Interneta čine nekoliko magistralnih (backbone) mreža povezanih
pomoću komunikacionih linija velike propusne moći i brzih rutera.
 Na kičmu mreže povezane su regionalne, a na regionalne LAN povezane
mreže internet provajdera i ostalih korisnika. IP protokol omogućava
komunikaciju između fizički raznorodnih mreža, tako da se stvara utisak kao
da su svi hostovi povezani na veliku mrežu, a ne na svoje lokalne mreže.
 IP obezbeđuje takozvani „best-effort“ (negarantovan) servis za prenos
podataka od izvora do odredišta, bez obzira da li se hostovi nalaze u istoj,
susednim ili udaljenim mrežama.
 Da bi prenos podataka bio pouzdan, IP se mora upariti sa pouzdanim
transportnim protokolom, kao što je TCP.
 Inetrnt protokol je zadužen za komunikaciju između računara (host-host
komunikacija).
 Kao protokol mrežnog sloja, IP isporučuje poruku od izvornog, do
odredišnog računaru. Konačno odredište poruke nije računar, već aplikacioni
proces na odredišnom računaru (proces-proces komunikacija).
 TRANSPORTNI NIVO
 Transportni nivo sadrži dva protokola: TCP (Transmission
Control Protocol) i UDP (User Datagram Protocol).
 TCP je pouzdani protokol za kontrolu prenosa tipa „proces-
proces“, koji pruža puni transportni servis udaljenim
aplikacijama.
 TCP je konekcioni protokol, koji radi prenosa podataka između
dva udaljena procesa kreira virtuelnu konekciju
 Ovaj protokol vrši segmentaciju toka bajtova na poruke, koje
prosleđuje mrežnom sloju.
 Na strani prijemnika, TCP rekonstruiše tok bajtova, prosleđuje
ga aplikaciji i vrši kontrolu protoka. TCP sprovodi kontrolu
protoka i kontrolu grešaka.
 Projektovan je tako da se može dinamički prilagoditi
promenljivim karakteristikama Interneta i održi pouzdanu vezu
čak i u slučajevima pojave raznih vrsta otkaza u mrežnoj
infrastrukturi.
 APLIKACIONI SLOJ
 Aplikacioni sloj TCP/IP-a ekvivalentan je kombinaciji prezentacionog,
sloja sesije i aplikacionog sloja OSI modela.
 Slojevi ispod aplikacionog obezbeđuju pouzdani prenos podataka.
 Aplikacioni sloj sadrži veći broj protokola visokog nivoa: TELNET
(virtuelni terminal), FTP (File Transfer Protocol) - protokol za prenos
fajlova i SMTP (Simple Mail Transfer Protocol), DNS (Domain Name
System) i HTTP (HyperText Transfer Protocol).
 TELNET pruža servis logovanja na daljinu koji omogućava korisniku
na terminalu ili personalnom računaru da se loguje i koristi udaljeni
računar na isti način kao da je direktno povezan sa tim računarom.
 FTP se koristi za prenos fajlova od jednog na neki drugi sistem.
 SMTP pruža osnovnu podršku za razmenu elektronske pošte.
 DNS predstavlja hijerarhijski distribuirani sistem koji preslikava
simboliča imena hostova u IP adrese.
ETHERNET
 Ethernet se sastoji iz fizičkog medijuma za prenos podataka, protokola
i ethernet paketa u kojima se prenose podaci.
 Svaki paket mora imati adresu odredišta i adresu izvora.
 Svaka stanica u mreži ima 48-bitni ključ, poznat kao MAC adresa,
čiji je zadatak da obezbedi jedinstvenu adresu hosta u mreži.
 Eternet LAN se sastoji od mreže čvorova i fizičkog medijuma za
povezivanje.
 Kao medijum se koristio debeli koaksijalni kabl kod 10Base5 mreža,
tanki koaksijalni kabl kod 10Base2 mreža, UTP kabl kod 10Base-T i
100Base-T mreža i optički kabl kod 10Base-F mreža.
 Industrijski Ethernet omogućava implementaciju Ethernet standarda
kod mrežnih uređaja u industrijskim procesima.
Brzine prenosa:
 10 Mbps – T Ethernet
 100 Mbps – Fast Ethernet
 1000 Mbps – Gigabit Ethernet
 PREDNOSTI TCP/IP
1. Komunikacija sa različitim tipovima programibilnih
logičkih kontrolera (PLC) i uređajima različitih
proizvođača
2. Komunikacija sa drugim PC računarima u mreži
radi formiranja hijerarhijskog mernog i kontrolnog
sistema (upravljačkog), klijent/server arhitekture
3. Vidljivost podataka putem Web-a, odnosno
prezentacija podataka u HTML formatu prikaza
stranica
4. Formiranje baze podataka, koja se naknadno može
pretraživati i obrađivati
5. Prikaz mernih podataka u realnom vremenu
6. Definisanje uslova za početak i kraj snimanja
podataka
7. Brza i laka dijagnostika i lokaciju otkaza unutar
celog sistema