JS

 Princip likvidnosti pokazuje sposobnost banke da blagovremeno odgovori

dospelim obavezama prema osnivačima, deponentima i kreditorima, kao i
prema korisnicima kredita i bankarskih usluga.
 Šire posmatrano, banka u smislu poštovanja principa likvidnosti, stalno
obavlja brojne značajne poslove, kojima održava nivo plaćanja i osigurava
kreditnu likvidnost.
 Uže posmatrano, likvidnost (lat. Liquiditas) podrazumeva sposobnost
banke da svojim obavezama odgovori u roku dospeća.
 Tri osnovne obaveze koje banka treba da izvrši na vreme kako bi ovaj
princip bio zadovoljen su:
1. izvršavanje naloga klijenata banke po osnovu platnog prometa,
2. isplata sredstava klijentima po osnovu odobrenih kredita,
3. vraćanje kredita uzetih od Centralne banke, drugih banaka i ostalih
poverilaca u roku dospeća.
 Likvidnost banke se može kvantitativo izraziti putem formule:
L=S/O
gde je: L – likvidnost, S – postojeća raspoloživa sredstva,
O – dospele obaveze

 Likvidnost obuhvata tri osnovna elementa:

1. Sredstva plaćanja,
2. Obaveze
3. Rokove.
 Ovi elementi moraju biti vremenski i vrednosno usklađeni, s tim da
ukupna raspoloživa novčana sredstva moraju biti u stanju da podmire
sve dospele obaveze.
 Likvidna sredstva – sredstva u obliku novca ili druga sredstva koja se
mogu lako i bez većih gubitaka pretvoriti u novac.

 Podela prema vremenu i roku pretvaranja u novac:

1. Sredstva I stepena likvidnosti – gde se ubrajaju gotov novac u
blagajni, sredstva kod banke, menice za eskont.
2. Sredstva II stepena likvidnosti – koja podrazumevaju pretvaranje
novca u roku od 15 dana, a u koje se ubrajaju potraživanja koja se
mogu naplatiti do ovog roka.
3. Sredstva III stepena likvidnosti – koja se mogu pretvoriti u novac u
roku najkasnije do 30 dana.
 Najznačajniji pokazatelji likvidnosti koji se najčešće koriste su:
1. Stopa likvidnosti - ona održava vezu kratkoročnih izvora sredstava sa novčanim
sredstvima i drugoj likvidnoj aktivi.
Na primer:
 Odnos kredita i depozita,
 Likvidna aktiva i ukupni depoziti,
 Likvidna aktiva prema ukupnoj aktivi,
 Likvidina aktiva prema kratkoročnim izvorima sredstava itd.

2. Obavezna rezerva - ona pored obezbeđenja likvidnosti banaka služi i kao

instrument za regulisanje količine novca u opticaju od strane centralne banke.

Na nivou likvidnosti poslovnih banaka utiču brojni faktori, kao što su:
 Monetarna politika centralne banke (deluje na likvidnost banaka putem kredita za
likvidnost)
 Novčane transakcije komitenata banaka (odliv depozita po viđenju smanjuje
kreditni potencijal i likvidnost, a priliv depozita po viđenju povećava kreditni
potencijal a time i likvidnost),
 Politika formiranja i držanja rezervi likvidnosti (banke samostalno planiraju
novčane tokove).
 Koeficijenti za praćenje i kontrolu likvidnosti banke zovu se
monitoring koeficijenti:
 ml1 = ukupni krediti / ukupni depoziti
 ml2 = likvidna sredstva / depozitni izvori
 ml3 = slobodni depoziti / kamatni plasmani
 Pomoću njih se stvaraju uslovi za “rano upozoravanje” banke
na potencijalni rizik od nelikvidnosti!!!
 Koristi se i INDIKATOR LIKVIDNOSTI - nazivaju se “bazični suficit
(deficit) novčanih sredstava” predstavlja razliku likvidne aktive (gotovina,
kratkoročni depoziti, kratkoročne HOV) i dnevnih obaveza (depoziti sa
rokom dospeća do 30 dana, kratkoročne “overnight” pozajmice)

INDIKATOR LIKVIDNOSTI = LIKVIDNA AKTIVA - DNEVNE OBAVEZE

 Veći stepen likvidnosti imaju banke: čije aktive imaju povoljnije ročne i
tržišne karakteristike, sa prosečno dužim rokovima dospeća obaveza, sa
stabilnim depozitnim potencijalom, sa raznovrsnom strukturom
plasmana.