Agrarna politika

 Osnovni razlozi za državnu intervenciju u domenu proizvodnje hrane

 Definisanje agrarne politike

 Mere agrarne politike

 Agrarna politika u Srbiji

 Zajednička agrarna politika EU

 Reforme agrarne politike u skladu sa zahtevima STO

 Agrarna politika u SAD

 Osnovni razlozi za državnu intervenciju u
domenu proizvodnje hrane

 Prehrambena sigurnost
 Zaštita dohotka poljoprivrednih proizvođača
 Povećanje efikasnosti poljoprivredne
proizvodnje
 Prehrambena bezbednost
 Ekološki problemi
 Osnovni razlozi za državnu intervenciju –
PREHRAMBENA SIGURNOST
s’
o Definicija prehrambene p
sigurnosti s
p
a) Samodovoljost u p°
proizvodnji hrane
D
(udeo potrošnje koja
potiče od domaće
proizvodnje) q q° q
p
s
b) Puna snabdevenost
tržišta prehrambenim s’
proizvodima po “fer p°
ceni” pw
D

qd q° q q
 Osnovni razlozi za državnu intervenciju –
PREHRAMBENA SIGURNOST
 Podrška domaćoj proizvodnji u cilju postizanja
prehrambene sigurnosti posledica je moguće pojave tzv.
deficitarnih situacija koje mogu nastati usled:
 Apsolutnih kriza (rat, embargo...)
 Relativnih kriza (elementarne nepogode, štrajkovi...)

 Relativne deficitarne situacije mogu se prevazići

intervencijama iz robnih rezervi ili interventnim uvozom
hrane

 Apsolutne deficitarne situacije mogu se prevazići

aktivnostima usmerenim ka stvaranju uslova za dovoljnu
proizvodnju strateških proizvoda na bazi domaćih resursa
(ekonomija preživljavanja)

 Hrana je političko-bezbedonosna kategorija.

 Osnovni razlozi za državnu intervenciju – ZAŠTITA
DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA

 Pritisak na pad cena poljoprivrednih

proizvoda postoji ukoliko je
da dY dP
 
a Y P

1. Cenovna elastičnost tražnje se svodi na dohodovnu elastičnost

2. Dejstvo Engelovog zakona
3. Elastičnost ponude se izvodi iz mobilnosti faktora polj.proizvodnje
 Osnovni razlozi za državnu intervenciju – ZAŠTITA
DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA

a) država pomaže proces tehnološkog inoviranja u agraru

b) država štiti dohodak poljoprivrednih proizvođača

dp 1  da dY dP 
 D S 
η  
p ε q,p  ε q,p  a Y P 

da dY dP
η 
a Y P
 Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji

Agroprivreda
 Osnovni razlozi za državnu intervenciju –
POVEĆANJE EFIKASNOSTI POLJ.PROIZVODNJE

 Osnovni faktor privrednog rasta jeste povećanje

efikasnosti primene faktora proizvodnje.

 Samostalno prilagođavanje poljoprivrednih gazdinstava

ovom zahtevu je značajno otežano iz više razloga:

 Profitna orijentisanost ne mora biti osnovni motiv

poslovanja polj.gazdinstva
 Polj.gazdinstvo ne može samostalno da razvije kritična
znanja neophodna za inoviranje i primenu novih
tehnologija
 Poljoprivrednici obično nisu dovoljno informisani o
alternativama u poljoprivredi i van nje, kao ni o razvoju
tržišta
 Poljoprivredna gazdinstva su resursno ograničena
 Visoki troškovi transakcija doprinose neefikasnom
korišćenju proizvodnih faktora
 Osnovni razlozi za državnu intervenciju –
POVEĆANJE EFIKASNOSTI
POLJ.PROIZVODNJE
Aranđelovac
Grafikon 3: Cene tovljenih svinja u Centralnoj Srbiji, 2001.g.
Obrenovac
Jagodina
Din/kg
Ub
103,0 Varvarin
Zemun
 Značaj poljoprivrednih Čačak
istraživanja i 93,0 Čajetina
Užice
savetodavne službe Valjevo
83,0 Aleksinac

 Podsticaj razvoju Bor

Dimitrovgrad
cenovnih i tržišnih 73,0
Doljevac
informacionih sistema Leskovac
(STIPS) 63,0
Niš
Pirot
www.minpolj.sr.gov.yu Prokuplje
53,0 Svrljig
Feb Mart April Maj Jun Jul Avg Sept Okt Nov Vranje
Izvor: EAR funded project - "Support to the Agricultural Sector in Serbia - Fertiliser and Animal Feed Supply"
 Osnovni razlozi za državnu intervenciju –
BEZBEDNOST PREHRAMBENIH PROIZVODA

 Problem bezbednosti hrane potenciran je u više

razvijenim zemljama pre nego u zemljama u
razvoju

 Promena subjektivne percepcije potrošača

 Vertikalna integracija je strateško rešenje

 Standardizacija proizvodnje (ISO standardi, EU

Gap, HACCP, Halal...)

 Država zakonskim rešenjima i kontrolom

garantuje bezbednost prehrambenih proizvoda
 Osnovni razlozi za državnu intervenciju –
EKOLOŠKA POLITIKA

 Kako meriti i nadoknaditi pozitivne i negativne efekte

produkovane polj.proizvodnjom na životnu sredinu?

 U EU se insistira na multifunkcionalnom konceptu razvoja

poljoprivrede i direktnim plaćanjima poljoprivredi radi
kompenzacije netržišnih učinaka (zaštita predela,
biodiverzitet ...)
 U SAD i STO se insistira na dodatnom oporezivanju
poljoprivrede zbog emisije negativnih efekata po okolinu
(zagađenje podzemnih voda, emisija tzv. zelenih gasova
...)

 Agrarna politika se preorijentiše od upravljanja dohotkom

u poljoprivredi (subvencionističke i protekcionističke
mere označene kao distorzivne po svetsku trgovinu) ka
proizvodno neutralnim merama koje uključuju i agro-
ekološka davanja.
U kojoj meri su ciljevi naše agrarne politike usaglašeni
sa razmatranim teorijskim konceptima koji čine potporu
aktivnostima države u prehrambenom sektoru?

U “Strategiji poljoprivrede Srbije” lisa ciljeva agrarne

politike defnisana je na sledeći način:

(1) Izgradnja održive i efikasne agroprivrede

(2) Obezbeđenje zdravstveno-bezbedne hrane
(3) Podrška životnom standardu za poljoprivrednike
(4) Podrška održivom razvoju sela
(5) Očuvanje životne sredine.
 Definisanje agrarne politike
o Program usmeravanja razvoja agrarnog sektora
unutar odabranog modela privrednog razvoja.

o Skup mera u okviru ekonomske politike koje čine

strategiju ostvarenja ciljeva u pogledu uklapanja
agrarnog sektora u razvoj nacionalne ekonomije, a
potom i njeno uklapanje u međunarodnu podelu
rada.

o Prvi korak je uvek izbor određenog modela, tj.

organizacionih formi kroz koje se može razvijati
agrarni sektor, a potom sledi izbor pratećih mera
koje čine osnovu utemeljene strategije ostvarenja
definisanih ciljeva.
 Definisanje agrarne politike
Agrarna politika je svesno usmerena akcija vlade
realizovana u prehrambenom sektoru kako bi bili
ostvareni rezultati proizvodnje koji su u skladu
sa društvenim uverenjem “šta bi trebalo da
bude” (idealni prehrambeni sistem).

Idealni prehrambeni sistem treba da obezbedi:

1. Adekvatnu hranu za sve
2. Jevtinu hranu
3. Dostupnost hrane u toku godine
4. Zdravstveno bezbednu hranu
5. Odgovarajući način života za farmere.
 Mere agrarne politike

Agrarna politika

Zemljišna politika

Ekonomske mere

Tehničko-tehnološke mere

Organizaciono-administrativne mere
 Zemljišna politika
 Mere agrarne politike koje se odnose na sistem
korišćenja zemljišta, a čine ih:

 Nacionalizacija – mera prenošenja vlasništva na

državu bez naknade vlasnicima; Denacionalizacija –
vraćanje prethodno nacionalizovanog vlasništva.
 Agrarna reforma – preraspodela zemljišta u cilju
promene vlasničkih odnosa i posedovne strukture
(“zemlja onima koji je obrađuju”)
 Komasacija i arondacija – mera zaokruživanja
poseda bez zadiranja u vlasničke odnose
 Zaštita poseda od cepanja (Zakon o primogenturi,
Zakon o zaštiti okućja, zemljište kao javno
vlasništvo ...)
 Prostorno planiranje
 Ekonomske mere agrarne politike
 Poreska politika – direktna ili indirektna forma
poreza, fiskalni ili razvojni karakter, progresivna ili
proporcionalna poreska stopa ...

 Politika cena
Tri su osnovne strategije vođenja ekonomske (a
unutar nje i agrarne) politike u ovom domenu:
1. zanemarivanje agrarne politike u domenu cena i
tržišta u uslovima dejstvovanja slobodnog tržišta;
2. strategija povezanog ruralnog razvoja;
3. državna intervencija preko politike cena i
marketinga.
Ipak, savremena faza odvija se pod snažnim
uticajem internacionalizacije u ovom domenu
(Urugvajska runda)
Ekonomske mere agrarne politike
 Investiciona i kreditna politika
 Investicije – ulaganje akumuliranog kapitala za
stvaranje i stalno uvećavanje osnovnih fondova
 Investiciona politika se odnosi na strukturnu
raspodelu dela akumulacije namenjene
investicijama u pojedinim oblastima aktivnosti
društva kao celine.
 U inicijalnoj fazi razvoja akumulacije se prebacuje iz
agrarnog u neagrarni sektor uz očekivanje da će
drugi, kada ojača, početi da snosi teret ubrzanijeg
razvoja agrarnog sektora (preko subvencija)
 Poljoprivreda, po pravilu, nije sposobna da se
samofinansira (niža produktivnost rada – niža stopa
viška vrednosti – niska akumulativna sposobnost
...) zbog čega se veliki značaj pridaje kreditnoj
politici. Da li poljoprivreda zahteva postojanje
specifičnog sistema kreditiranja?
Ekonomske mere agrarne politike
 Politika osiguranja poljoprivredne proizvodnje

 Usmerena je ka smanjenju rizika “više sile”.

 Može biti realizovana u obaveznoj ili dobrovoljnoj
formi.
 Osiguravajuće kompanije su institucionani
investitori

 Izvozno-uvozna politika

 Skup mera u okviru spoljnotrgovinske politike koje

se odnose na agrar
 Da li prednost treba dati kratkoročnom ili
dugoročnom aspektu razmatranja ovog problema?
 Direktnim (kvote) i indirektnim putem (devizni
režim) ili necarinskim barijerama mogu se
(de)stimulisati uvoz ili izvoz polj.proizvoda.
Tehničko-tehnološke mere agrarne politike

 Kako uspostaviti globalnu ravnotežu

između ponude i tražnje za hranom?

 Najčešće praktikovane mere ove vrste su:

 Mehanizacija
 Hemizacija
 Biotehničke i zootehničke mere
 Ekološka politika
 Biotehnologija
 Alternativne tehnologije
 Organizaciono-administrativne mere
agrarne politike

 Šta je osnovni zadatak funkcije

organizovanja na makro nivou u agraru?

 Organizacija naučno-istraživačkog rada

 Politika obrazovanja poljoprivrednika
 Razvoj stručno-savetodavne službe
 Organizacija tržišne inspekcije
 Poljoprivredno zakonodavstvo
Visina agrarnog budžeta u periodu 1996-2003. i
njegovo učešće
u ukupnom budžetu Republike Srbije

Godina Ukupni budžet Agrarni budžet Učešće agrarnog

(u milionima din.) (u milionima din.) budžeta u ukupnom
budžetu (u %)
1996. 11.955 1.000 8,4
1997. 14.065 929 6,6
1998. 15.995 950 5,9
1999. 21.458 1.045 4,9
2000. 28.930 1.370 4,7
2001. 107.600 5.100 4,7
2002. 231.135 7.730 3,3
2003. 354.300 10.556 3,0

Učešće agrarnog u ukupnom budžetu RS se nije menjao

značajnije posle 2003.godine
Učešće pojedinih namena u Agrarnom budžetu
Republike Srbije u periodu 1996-2003. godine (u %)

Redni Godine
broj Namena 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003
1.
Premije za mleko
28,0 28,0 34,7 34,6 47,4 45,4 33,7 27,5
2. Premije za
biljnu proizvodnju 17,2 17,2 5,8 7,7 - 16,7 15,0 23,8
3. Regresi za
priplodnu stoku 6,3 6,3 8,6 4,8 4,0 2,7 2,8 2,5
4.
Revitalizacija sela 10,0 10,0 7,4 6,7 5,1 - - -
5.
Poljoprivredne službe - 2,0 2,4 2,2 2,2 1,2 1,4 1,1
6. Mere za
unapređenje stočarstva - 4,0 6,8 6,2 7,3 2,9 1,9 1,4
7. Zdravstvena zaštita
životinja - 8,0 8,9 8,1 8,4 15,7 11,9 9,9
8. Unapređenje poljopriv.
zemljišta - 3,7 3,6 2,5 1,1 0,8 0,8 0,9
9. Podsticanje podizanja
zasada - - - - - - 1,8 1,3
10. Subvencije za
kupovinu pšenice - - - - - - 5,6 2,0
11. Proširenje poseda i
popravka zemljišta - - - - - - - 5,9
12. Podsticaji izvoza polj. i
prehramb. proizvoda - - - - - - - 4,3
13. Šumarstvo i
lovstvo - 3,0 3,4 8,6 8,4 2,5 1,8 -
14. Višenamensko
korišćenje voda - 14,0 14,7 14,7 12,4 7,9 18,6 18,0
15. Druge obaveze
utvrđene zakonom 38,5 3,8 3,6 3,8 3,6 4,1 4,8 1,3
16.
Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
REFORME AGRARNOG BUDŽETA
u Srbiji
Evropski model poljoprivrede i agrarna
podrška

Zajednička agrarna politika – CAP

Common Agricultural Policy
 Ciljevi CAP
 Rimskim ugovorom o osnivanju (1957) definisani su
sledeći ciljevi CAP (Član 39, stav 1.):
 povećanje produktivnosti u poljoprivredi
tako da se
 osigura fer životni standard poljoprivrednika
 održiva tržišna stabilnost
 raspoloživost ponude poljoprivrednih proizvoda
 uz održanje razumnih cena za potrošače.

 Član 39. stav 2. zahteva da se pri ostvarenju

navedenih ciljeva mora voditi računa o:
 socijalnoj strukturi u poljoprivredi (porodična
domaćinstva)
 regionalnim disparitetima
 bliskim vezama između poljoprivrede i ostatka ekonomije.
 Značajnije reforme CAP
 Mansholtov plan 1968. godine trebao je da onemogući
hiperprodukciju racionalizacijom cenovne podrške i
unapređenjem proizvodne strukture. Čine ga tri strukturne
direktive:
 72/159 Direktiva o modernizaciji
 72/160 Direktiva o penzionisanju
 72/161 Socio-ekonomska direktiva

 “Probni balon” za reorganizaciju strukturnh fondova (ESF, ERDF

i EAGGF) činila su dva programa: integralnog razvoja
mediteranskog i nemediteranskog područja koji su doneti
tokom 1980-tih.

 Najznačajnije reformske mere u okviru CAP odigrale su se

1992. godine usvajanjem MCSharry-evog paketa koji je
podrazumevao sniženje cena poljoprivrednih proizvoda uz
uspostavljanje kompenzatornih plaćanja koja su uslovljena
povlačenjem određenih površina i broja životinja iz
proizvodnje.
 Sistem garantovnih cena poljoprivrednih proizvoda
(robne rezerve i izvozne subvencije)

Cena

Ponuda

Cena u EU

Količina koju treba

uskladištiti ili izbaciti na
svetsko tržište

Cena neefikasne
evropske
poljoprivrede
Svetska
cena
Tražnja

К1 К3 К4 К2 Količina
 Evropska poljoprivreda danas –
osnovni pokazatelji

u% 4

0
B F N I L H D Ir VB G P Š A Fi Šv
Series1 1,1 2,2 0,9 2,4 0,6 2,2 2,3 2,5 0,6 6,7 2,4 3,6 1,3 0,9 0,6

Učešće poljoprivrede u GDP

 Evropska poljoprivreda danas –
osnovni pokazatelji

20

15

10

0
B F N I L H D Ir VB G P Š A Fi Šv

Series1 1,4 4,1 2,6 5,2 1,5 3,1 3,5 7 1,4 16 12,9 6,5 5,8 5,8 2,6

Učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu

 Evropska poljoprivreda danas –
osnovni pokazatelji

100%

80%
50+ha
60% 20-50 ha
10-20 ha
40%
5-10 ha
20% 0-5 ha
0%
B D Fi N G Ir I L H P Š VB A Fi Šv

Distribucija veličine farme u zemljama Eu 2000.god

Osnovne karakteristike “Južnog” i “Severnog” modela evropske
poljoprivrede

 Južni model = tradicionalna poljoprivreda

ili tradicionalno-usmereni farmeri
Osnovne karakteristike: manje farme, oprezno zaduživanje i
proširenje farme, preferencija vlasništva nad zakupom
zemljišta, diverzifikacija u proizvodnji, manja osetljivost na
tržišne potrese, veća stabilnost u teškim vremenima,
kontinuitet identiteta porodice na farmi, veća generacijska
saradnja u domaćinstvu, očuvanje farme za jednog
naslednika i visok nivo komunalne lojalnosti i ekološkog
ponašanja.
 Severni model = moderna poljoprivreda ili
preduzetnički-usmereni farmeri
Osnovne karakteristike: izrazito velike farme, korišćenje efekata
fin.poluge, rizik prezaduženosti, zakup i vlasništvo zemljišta
su ravnopravni, specijalizacija i komercijalizacija proizvodnje,
velika osetljivost na tržišne potrese, farma je permanentna
baza porodice, generacijska konkurentnost na farmi,
samoutemeljenje eventualnog naslednika roditeljskog
zanimanja, niži nivo lojalnosti komuni i profitna orijentacija.
 Savremene reforme CAP
 Reformski paket Agenda 2000 vodi daljem
smanjenju direktne cenovne podrške agraru u EU.

 U okviru ovog paketa promovisana su direktna

plaćanja proizvođačima koja nisu vezana za
proizvodnju – tj. isplate se vrše u odnosu na
površinu poseda i broj uslovnih grla životinja

 Paralelno su postavljene tzv. horizontalne mere

uslovljavanja (cross-compliance) koje promovišu
mere zaštite agrookruženja.
Berlinski sporazum i reforma CAP
(Agenda 2000)
Ruralna politika
se realizuje kao
jedinstvo
Agrarne politike
Industrijske politike
CAP
Strukturne politike
Cenovna Ruralna Politike razvoja
II noseći podrška i
politika EU tercijalnog sektora
stub direktna
plaćanja Zdravstvene politike
I noseći Infrastrukturne
stub politike
Politike zaštite
okruženja
Savremena agrarna i ruralna politika EU
Reforme agrarne politike i zahtevi STO
 WTO “sistem semafora”
 Urugay Round Agreement on Agriculture (URAA)
predviđa postojanje:

 “plave kutije” koja obuhvata plaćanja zasnovana na fiksnim

površinama i prinosima (najviše 85% baznog obima
proizvodnje ili fiksnog broja životinja) izuzeta su iz obaveze
redukcije iako ulaze u AMS obračun. Ove mere cenovne
podrške agraru zaštićene su od preispitivanja do
2003.godine. Ova vrsta podrške biće izuzeta iz redukcije
ukoliko ne prelazi 5% vrednosti ukupne polj.proizvodnje
(10% za zemlje u razvoju).
 “žute kutije” mereno AMS kriterijumima nivo interne
podrške mora biti redukovan u jednakim godišnjim iznosima
tokom perioda implementacije, i to za 20% (13% za zemlje
u razvoju);
 “zelene kutije” u koju su svrstane mere interne podrške
koje su ocenjene da “nisu ili su sa minimalnim distorzivnim
efektima po trgovinu i proizvodnju koje ne podležu redukciji
u propisanom periodu;
 Aneksom 2. URAA ustanovljena je green box
klasifikacija interne podrške koja obuhvata sledeće
grupe mera:

 Opšte usluge (istraživanja, kontrolu štetočina i

bolesti, savetodavne službe, inspekcija, kontrola
kvaliteta i standardizacija, marketing i
promocija);
 Robne rezerve na nivou obezbeđenja
prehrambene sigurnosti;
 Interna pomoć u hrani;
 Direktna plaćanja proizvođačima (naknade za
gubitke usled elementarnih nepogoda, povlačenje
proizvođača i resursa iz proizvodnje, investiciona
podrška za strukturno prilagođavanje na farmi,
programi zaštite agrookruženja i regionalni
programi podrške razvoju).
 Status EU u STO
 GATT iz 1947.god, čl. XI:
“Osim carina...ugovorna strana prilikom uvoza ili izvozva robe ne
sme ni da uvede ni da zadrži zabrane ili ograničenja...”

 Pod uticajem EU uvedene su netarifne trgovinske

barijere

 Specijalan status EU u STO

 Na tržištu žitarica dozvoljene varijabilne carine (prelevmani)

 Dozvoljene su uvozne kvote radi osiguranja minimalnog pristupa
tržištu
 Dozvoljeni su preferencijalni sporazumi
 Dozvoljene su domaće zaštitne mere kada ne deformišu ili minimalno
deformišu trgovinske tokove, tzv. mere zelenog paketa.
 Sporazum o tehničkim trgovinskim preprekama dozvoljava netarifne
trgovinske prepreke ako one ne ograničavaju preterano trgovinu. Za
poljoprivredu je posebno bitan Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim
trgovinskim preprekama.
 Moguće su izvozne subvencije u propisanim okvirima.
Partnerstvo za pristup predviđa znatna finansijska sredstva iz
budžeta Unije za pomoć za prilagođavanje zemalja kandidata u
okviru predpristupnih programa

 U periodu 2000-2006:

 PHARE – za izgradnju institucija na svim nivoima (za prihvatanje

acquisa po priključenju) u oblasti poljoprivrede, zaštite okoline,
finansijama i pravosuđu i zaštiti ljudskih prava.

 SAPARD – finansiranje prilagođavanja u poljoprivredi i u okviru

ruralnog razvoja (unapređenje poseda, prerada i marketing
polj.proizvoda, diverzifikacija aktivnosti u ruralnim oblastima,
unapređenje infrastrukture, edukativni programi, proizvodna
udruženja)

 ISPA – sredstva za podršku krupnim projektima za izgradnju

saobraćajne infrastrukture i zaštitu životne sredine.

 U periodu 2007-2013 predpristupni program IPA (IPARD) –

korisnici su Makednoja, Hrvatska i Turska.
Kako su najčešće korišćena sredstva
SAPARD programa?
Ciljna usmerenost CAP danas
 Alternativne politike
u sektoru agrara SAD
 Alternativne tržišne politike u SAD
Sistem kvotiranja – ograničenje ponude
poljoprivrednih proizvoda

 Sistem je selektivan (za određene proizvode, u određenim

godinama..., na pr.u SAD za duvan, kikiriki, pšenicu, mleko)
 Cilj: podizanje cene hrane putem redukcije ponude i zaštita
dohotka proizvođača
 Problemi:
 Ugrožen socijalni status najnižih društvenih slojeva
 Višak resursa ne ostaje van upotrebe, već se prebacuje u drugu
vrstu polj. proizvodnje čime je pogoršan položaj polj.proizvođača
koji nisu uključeni u sistem kvotiranja
 Sistem kvotiranja podržava postojeće nejednakosti (kvote se
baziraju na obimu proizvodnje pre uvođenja obavezne kontrole)
 Otvoreno pitanje: da li kvote mogu biti predmet prodaje?
Alternativne tržišne politike u SAD
Vladini programi u primeni (programi liberalizacije
tržišta) - Food Security Act 1985

Sadrži tri osnovne komponente:

a) kontrola ponude
b) upravljanje robnim rezervama
c) ciljne cene

Problemi: primena visoko intenzivnih pr.procesa

akumuliranje robnih rezervi
visoki budžetski izdaci
neophodnost uvođenja izvoznih subvencija
 Alternativne tržišne politike u SAD
 Slobodno tržište uz posebna plaćanja –
Family Farm Protection Act 1987.

 Garantovane cene za određeni obim proizvodnje

p
p1
P2
p3

q1 q2 q3 q

Plaćanja za odustajanje od proizvodnje (Set-aside)

Plaćanja odvojena od proizvodnje (Decoupled payments)
 Alternativne tržišne politike u
SAD
Slobodno tržište ST sa upravljanjem ST uz posebna Mandatorna kontrola
(ST) rizikom plaćanja Vladini programi ponude

PREDNOSTI
Efikasna
alokacija Moguća podrška Podrška dohotku Podrška dohotku
resursa dohotku farmera farmera farmera Podrška dohotku farmera
Nema
budžetskih Nema distorzivnih Upravljanje rizikom
izdataka Kontrola kriza na tržištu efekata pomoću fondova Garancija visokih cena
Samostalnost u Strateško upravljanje Efikasan transfer Garantovanje Mogućnost limitiranja
odlučivanju rizikom dohotka minimalnih cena zaliha
Samostalnost u Samostalnost u Rezerve za potrebe
odlučivanju odlučivanju hitnih intervencija

NEDOSTACI

Visoki rizici Troškovi u početnoj fazi Troškovi budžeta Troškovi budžeta Ogromni troškovi budžeta

Nedostatak iskustva Visoki rizici Narušene trž.zakonit. Preveliko naruš.trž.zakon.

Transfer političkih Predimenzioniranje Farmer ne donosi odluke
problema zaliha samost.
Nedostatak
iskustava Visoki izdaci za hranu

Neodrživost sistema
Različitost pristupa EU-SAD u vođenju
agrarne politike

dp 1  da dY dP  da dY dP

 D S 
 η   η
p ε q,p  ε q,p  a Y P a Y P

Faze u vođenju agrarne politike:

• forsiranje produktivizma
• zaštita dohotka poljoprivrednika
• širenje tržišta