Marko Ćorić

Tehnička škola
Kikinda
Ambalaža
Ambalaža
Da bi se proizvod zaštitio tj. sigurno transportovao,
skladištio i dostavio do krajnjeg potrošača on mora da
se stavi u određeni sud, omot... tj. ambalažu.
Amabalaža štiti proizvod od raznih mehaničko fizičkih
uticaja, hemijskih i mikrobioloških, klimatoloških, raznih
manipulacija... ali isto tako ambalaža štiti i spoljašnju
sredinu odnosno ljude od štetnih uticaja proizvoda. To
je posebno važno za proizvode prehrambene industrije.
Osim toga ambalaža igra i komercijalnu ulogu i
poboljšava prodaju proizvoda, zbog čega
je dizajn ambalaže jedno od njenih najvažnijih
svojstava (često i važnije od sadržine).
Ambalažu možemo podeliti na sledeći način prema
navedenim kriterijumima.
 Ambalaža

1) Prema osnovnim funkcijama na:

Transportnu ambalažu: koja služi za zajedničko pakovanje
manjih jedinica tereta ili za pojedinačno pakovanje velikih
tereta radi transporta na mesto upotrebe ili distribucije. Ona
pri transportu i skladištenju štiti proizvode od oštećenja i
manipulacija. U odnosu na proizvod transportna ambalaža
deli se na:
Spoljnu - koja treba da pruži potpunu zaštitu proizvoda od
mehaničkih oštećenja, gubitaka i krađa. U nju spadaju razne
vrste kontejnera, sanduka, kutija od kartona i sl.
Unutrašnju - koja štiti proizvod od vlage, korozije, i drugih
promena izazvanih uticajem spoljašnje sredine. Proizvodi kao
što su alati, mašine... imaju i spoljnu i unutrašnju ambalažu.
Ambalaža
 2) Prema načinu i dužini upotrebe, odnosno
trajnosti, postoji:
 Nepovratna ambalaža - za jednokratnu
upotrebu
 Ova vrsta ambalaže se upotrebljava
jedanput za određeni artikal, a krajnji
potrošač je baca. Da li će ambalaža biti
nepovratna zavisi od njenih tehničkih,
fizičkih svojstava, troškova prevoza i
udaljenosti kupca od proizvođača.
 Povratna ambalaža - za višekratnu
upotrebu. Ova vrsta ambalaže ne troši se u
jednom prevozu već se koristi duže vreme.
Ona je posebno važna jer se posle upotrebe
Ambalaža
 3) Prema materijalu od kog je izrađena ona
može biti: papirna, kartonska, plastična,
metalna, staklena, drvena, tekstilna, od
kombinovanih materijala.
 4) Prema obliku razlikujemo: kutije, kese,
tube, vreće, bačve, sudove, listove, folije i dr.
Jedni od simbola ambalaže su:
1.Težište
2.Držati dalje od kiše
3.Lomljivo
Podela ambalaže:
 Najvažnije podele su prema materijalu od kog je
ambalaža izrađena, prema njenoj osnovnoj funkciji,
prema trajnosti, kao i podela s obzirom na
spojivost s robom.
Prema materijalu izrade ambalaža se deli na:
– Papirnu
– Kartonsku
– Metalnu
– Staklenu
– Drvenu
– Tekstilnu
– Plastičnu
-Kompleksnu
 Kartonska ambalaza:
 Upotreba papira i
kartona za pakovanje hrane
datira još iz XVII veka. Njegova
upotreba naročito je porasla u
drugom delu XIX veka. U
savremenom pakovanju
namirnica značajnu ulogu ima
ambalaža od papira i kartona.
Zahvaljujući postupcima
oplemenjivanja
ova ambalaža obezbeđuje
proizvodima potrebnu zaštitu.
 Najčešće se proizvodi
komercijalna i
transportna ambalaža od
 Kartonska ambalaža

 Upotreba papira i kartona za

pakovanje hrane datira još iz XVII
veka. Njegova upotreba naročito je
porasla u drugom delu XIX veka. U
savremenom pakovanju namirnica
značajnu ulogu ima ambalaža
od papira i kartona. Zahvaljujući
postupcima oplemenjivanja
ova ambalaža obezbeđuje
proizvodima potrebnu zaštitu.
 Najčešće se proizvodi komercijalna
i transportna ambalaža od papira i
kartona i omoti kao
dopunska ambalaža.
 Kartonska ambalaža
Papir nalazi široku primenu u
proizvodnji ambalaže, odlikuje ga niz
prednosti kao što je mehanička
čvrstoća, biorazgradivost,
jednostavna grafička obrada i
relativno niska cena. Može biti
fleksibilan i polufleksibilan. Od kada
je 1867. godine nađen proces
dobijanja celuloze od drveta do
današnjeg dana, skoro svi papiri se
dobijaju od drveta. 
Osnovne vlaknaste sirovine kao što
su drvenjača, tehnička celuloza,
poluceluloza čine oko 90% ukupne
sirovine za izradu papira.
Drvenjača nalazi primenu pri izradi
kartona i lepenke.
Tehnička celuloza predstavlja
osnovnu sirovinu za dobijanje
kvalitetnih, belih štamparskih papira.
Kartonska ambalaža
Klasifikacija papira, vrši se prema:
• Načinu dorade, obliku (rolna, tabak)
• Površinskoj obradi
• Fazi proizvodnje
• Kvalitetu površinske obrade
• Upotrebljenim i ugrađenim sirovinama
• Karakterističnim svojstvima
• Nameni
• Gramaturi
Pod pojmom papir u širem smislu, obuhvaćeni su i materijali karton i
lepenka. Papir se uopšteno naziva kartonom kada njegova površinska masa
(gramatura) premašuje 250g/m2.
Lepenke su papirnati proizvodi veće debljine sastavljeni od dva ili tri sloja
kartona, od kojih je jedan talasast koji imaju površinsku masu u rasponu od
500-5 000g/m2.
Reciklirana vlakanca najveću primenu imaju u proizvodnji različitih kutija i
valovitog kartona koji se koristi kao direktna ili indirektna ambalaža.
 Kartonska ambalaža
Papir i karton vrlo je jednostavno štampati, mogu se lakirati, a mogu se i
laminirati sa drugim materijalima. Poseduju fizička svojstva koja im omogućavaju
dalju preradu u fleksibilne, polukrute i krute materijale. Koriste se u širokom
temperaturnom rasponu, jer mogu podneti vrlo niske temperature (duboko
zamrzavanje) kao i vrlo visoke temperature.
Papir je vlaknasta masa nastala preplitanjem vlakana koja nastaju mehaničkom
ili hemijskom obradom sirovina.
Čist celulozni papir jeste bezdrvni papir, koji je veoma velike čvrstine i velike
otpornosti na kidanje. Od ovakvog papira izrađuju se gornji slojevi valovitih
lepenki kao i kese.
Najkvalitetniji papir je papir izrađen od pamučnog ili lanenog tekstila. Ovakav
papir se koristi za novčanice, cigarete, dokumenta i ostale vrste luksuznih
proizvoda. 
Papir impregniran sa materijalima poput smole, voska ili laka moze se koristiti
kako bi zaštitio namirnice duži vremenski period, a takođe kombinovanjem papira
sa plastikom i folijom poboljšava se funkcionalnost papira.
Pored ovog papira, velikom čvrstoćom se odlikuje i pergamni papir, koji je
pogodan za masne proizvode, poljoprivredne proizvode itd. Voštani papir služi za
pakovanje bombona, keksa, soli, hemikalija i metalnih proizvoda. Osim ovih, i
svileni papir je velike otpornosti, ali male gramaže. Ovaj papir se koristi kao
omotni papir, papir za voće, metalne proizvode i drugo.
 Podela kartonske ambalaže:
Papir i karton su materijali u obliku listova dobijeni od ispreplitane mreže
celuloznih vlakana izolovanih iz drveta, korišćenjem sulfata i sulfita. Vlakna su
zatim pretvorena u kašu i/ili izbeljena i tretirana hemikalijama, kao što su sredstva
za jačanje u cilju dobijanja papirnog proizvoda. Papir i karton se obično
upotrebljavaju za kartone za mleko, sklapajuće kutije, vreće i džakove, i papir za
pakovanje.
Karton se proizvodi od starog papira uz dodatak celuloze jednakog sastava u celoj
masi ili sa svetlim površinskim slojem na jednoj strani. Od količine celuloze zavisi i
debljina kartona. Na osnovu broja različitih slojeva, dele se na dupleks i tripleks
kartone. Dupleks karton je sastavljen iz tri sloja različitog sastava. Tripleks karton
je sastavljen iz tri sloja različitog sastava – naziva se još i hromokarton.
Moderni trend predstavlja smanjivanje gramature kartona. Novim tehnološkim
postupcima se danas može proizvesti najniža gramatura troslojnog kartona već od
300 g/m3. Dalja unapređenja se usmerena na povećanje upotrebljivosti i
praktičnosti povećanjem postojećih mogućnosti i materijala i pronalaženje
postupka kojim bi se smanjili troškovi proizvodnje. 
Karton za proizvodnju transportne ambalaže može se impregnirati voskovima
i lepkom otpornim na vodu.
Vrste ambalaže

Šrenc
Šrenc. – Proizvodi se iz starog recikliranog
papira, vrlo malo celuloze I jeftinih punila. Može
biti sive I smeđe boje. Koristi se za unutrašnje I
spoljašnje slojeve talasastog kartona. Ako se
izrađuje sa većom površinskom masom od 23
g/m2, naziva se šrenc-karton.
Vrste ambalaže
 Natron-papir
 Natron-papir (kraft-papir) se proizvodi iz natron-
celuloze uz obavezno tutkalisanje. To je jednostruko
gladak papir, smeđe boje koji se sa jedne strane
tutkališe, a sa druge lakira. Otporan na kidanje,
cepanje, pucanje i razvlačenje. Koristi se za izradu
jednoslojnih, višeslojnih vreća i za ravne slojeve
talasastog kartona.
 Sulfitni omotni papir
 Sulfitni omotni papir se dobija iz sulfitne celuloze uz
dodatak manje količine drvenjače ili starog papira.
Tutkališe se. Gladak je sa jedne strane i prilagođen za
štampu. Upotrebljava se za slojeve komercijalne
ambalaže.
Vrste ambalaže

 Papiri nepropustljivi za mast

 Papiri nepropustljivi za mast se proizvode iz
čiste celuloze posebnom hemijskom obradom.
Razlikuje se nekoliko vrsta ovih papira pravi
pergament papir, imitacija pergament papira i
pergamin papir. Za pravi pergament papir je
karakteristična velika nepropustljivost za masnoću
i vodu. Imitacija pergament papira poseduje manju
otpornost prema masnoćama, a vlagu propušta.
Pergamin papir je transparentan, a osobine su mu
iste kao i kod imitacije pergament papira.
 Ova vrsta papira uglavnom se koristi za izradu
komercijalne ambalaže.
Vrste kartonske ambalaže

 Beli karton
 Beli karton je napravljen je od nekoliko tankih
slojeva hemijski izbeljene pulpe. Najčešće se
koristi kao unutrašnji sloj kartona. Može biti
prevučen voskom ili lameliran polietilenom. To je
jedini oblik kartona koji je preporučljiv za
direktan kontakt za hranom.
 Čvrsti karton
 Čvrsti karton sadrži više slojeva izbeljenih
sulfatnih kartona. Kada je lameliran polietilenom
formira tečni karton (poznat kao mlečni karton).
Uglavnom se koristi za pakovanje voćnih
sokova i svežih pića
Vrste kartonske ambalaže
 Chip board
 Chip board je napravljen je od recikliranog papira i
često sadrži oštećene delove i nečistoće od originalnog
papira, što ga čini neprihvatljivim za direktan kontakt
sa hranom, štampanje i savijanje. Često se prekriva
belim kartonom u cilju poboljšanja izgleda i snage
(čvrstine). Najjeftiniji je oblik kartona i koristi se za
pravljenje spoljašnjih slojeva kartona za hranu, kao što
su čaj i žitarice.
 Talasasti karton
 Talasasti karton je karton koji se sastoji iz jednog ili više
slojeva talasastog papira koji je nalepljen na jedan sloj
ravnog papira ili se nalazi nalepljen izmedju slojeva
ravnog papira. Talasasti karton može biti dvoslojan,
troslojan, petoslojan i sedmoslojni.
Primena u prehrambenoj industriji
Običan papir ne štiti namirnice duži vremenski period jer ima slaba
barijerna svojstva i nije termo zavarljiv. Kada se koristi kao osnovno
pakovanje (kada je u kontaktu sa hranom), papir je uvek tretiran,
prevučen, laminiran ili impregniran materijalima kao što su
voskovi, smole ili lakovi, da bi se poboljšala funkcionalna i zaštitna
svojstva.
Papir i karton se obično upotrebljavaju za kartone za mleko,
sklapajuće kutije, vreće i džakove i papir za pakovanje. Ambalaža od
papira ne sme biti obojena ako se upotrebljava za neposredno
pakovanje masti, maslaca, margarina, kajmaka i drugih mlečnih
proizvoda bogatih mastima, kao i za pakovanje čokolade, kakao-
praha, mesa, poslastičarskih proizvoda, sladoleda, mleka u prahu,
jaja u prahu, proizvoda od mesa, bureka, masnog peciva i kuhinjske
soli.
Ambalaža koja pri pakovanju dolazi u neposredan dodir sa životnim
namirnicama ne sme sadržavati više od 3 mg/kg arsena, ni više od
10 mg/kg olova, kao ni više od 10 mg/kg polihlorovanih bifenila.
Marko Ćorić
Tehnička škola
Kikinda