ACIDOBAZNI STATUS

 Acidobazna ravnoteža (acidobazna

homeostaza) je dio humane fiziološke
homeostaze koja se tiče jednakog odnosa
između kiselina i baza, drugim riječima,
održavanju određene pH vrijednosti. Većim
promjenama pH vrijednosti, proteini se
denaturišu, enzimi gube svoje katalizatorske
sposobnosti, što vodi ka letalnom ishodu.
 Koncentracija hidrogen jona u krvi se održava
se u relativno uskom rasponu od 7.35 – 7.4,
iako se u organizmu procesima metabolizma
konstantno proizvodi višak hidrogen jona.

 U održavanju ove homeostaze učestvuju tri

glavna sistema:
1. Puferi

2. Pluća

3. Bubrezi
 Puferi su sistemi koji se svojim
komponentama uključuju u regulaciju
acidobazne ravnoteže. Reaguju sa kiselinama
ili bazama i sprečavaju velike promjene u
koncentacije hidrogen jona.

 Najznačajniju pufersku ulogu u krvi imaju

bikarbonatni pufer, proteini krvne plazme u
plazmi, i hemoglobin u eritrocitima.
 U ukupnom puferskom kapacitetu krvi
anaorganski puferi učestvuju sa 1 %,
organski sa 19 %, a hemoglobin sa 80 %.

 U intracelularnoj tečnosti najznačajniji puferi

su proteini, fosfati i bikarbonati, dok su
ekstracelularnoj tečnosti fosfati i bikarnonati
najznačajniji.
 Fosfatni pufer važan je u bubrežnoj
tubularnoj i unutarstaničnoj tečnosti. Sastoji
se od H2PO4 jona i HPO4 jon, te mu je pK
6,8, što je blizu pH krvi, ali je njegov udio
samo 8% u krvi i nema veći utjecaj u
izvanstaničnoj tečnosti. Ovaj pufer važan je u
tekućini bubrežnih kanalića jer se fosfat u
kanalićima izrazito koncentrira ( reapsorbira
se više vode od fosfata ) i pH tekućine se
približava pK fosfatnog pufera ( mokraća je
blago kisela ). Koncentracija fosfata je veća u
unutarstaničnoj tečnosti pH je također nešto
niži.
RESPIRATORNA REGULACIJA
ACIDOBAZNE RAVNOTEŽE
 Respiratorna ravnoteža se vrši promjenom
količine karbon dioksida koji se eliminiše iz
organizma. Koncentracija CO 2 u krvi se
povećava. To stimulira hemoreceptore i
dovodi do porasta alveolarne ventilacije tako
da se višak CO2 eliminira i parcijalni karbon
dioksida u kvi se vraća ka normalnoj
vrijednosti. Pad pH u plazmi stimulira
respiraciju, a porast pH smanjuje ventilaciju.
 Porast koncentracije hidrogen jona u plazmi,
porijeklom iz metabolizma, vodi povećanoj
eliminaciji CO2, porijeklom iz H2CO3-. To
pedstavlja kompenzatornu reakciju kojom se
brzo regulira koncntracija hidrogen jona u
plazmi, ali se problem ne rješava do kraja
( ne eliminira se hidrogen joni koj su
uzrokovali poemećaj).
BUBREŽNA REGULACIJA
ACIDOBAZNE RAVNOTEŽE
 Bubrežna regulacija acidobazne ravnoteže je
najsporija, ali najsnažnija. Bubrezi učestvuju
u regulaciji acidobazne ravnoteže
izlučivanjem urina različitog pH, u rasponu od
4.5 – 8. bubežna regulacija acidobazne
ravnoteže vrši se smanjenjem tubularne
sekrecije H+ jona i pojačanim izlučivanjem
HCO3- kod alkaloze.
 Eliminacija viška hidrogen jona u bubregu se
vrši posredstvom pufera koje se nalaze u
tubularnoj tečnosti. U proksimalnom tubulu
osnovnu ulogu ima bikarbonatni pufer.

 Iza svake eliminirani jon hidrogena mora se

reapsorbirati jedan hidrogen karbonatni jon.
U drugim dijelovima tubula pufersku ulogu
preuzima fosfatni i amonijačni pufer.
 Pri respiratornoj acidozi pH krvi se smanjuje,
zbog porasta parcijalnog pritiska CO2 raste
koncentracija H+ jona u krvi. Pri metaboličkoj
acidozi pH se smanjuje, raste koncentracija
H+ jona u krvi.
 Kod respiratorne alkalze povečava se pH i
sanjuje se parcijalni pritisak CO2 zbog
hiperventilacije. Samanjuje se koncenracija
H+ jona u krvi.

 Kod metaboličke alkaloze u krvi se povečava

koncentracija bikarbonatnih jona, povećava
se pH, a samnjuje se koncentracija H+ jona.