ZA INDIVIDUALNI ČAS

Uvod
Informacione nauke su široka oblast koja se bavi
informacijama u najopstijem smislu - prikupljanjem
informacija, njihovim predstavljanjem u obliku
podataka, njihovom analizom, skladistenjem,
prenosom… Ova oblast je veoma stara.
Informatika je podoblast informacione nauke koja
podrazumeva automatizaciju rada s informacijama
(najcesce pomocu racunara). Koren reci informatika je
francuski i nastala je spajanjem reci information
(informacija) i automatique (automatika).
Informatika se bavi prikupljanjem, skladistenjem,
obradom i prenosom informacija, ali i primenom
racunara u razlicitim oblastima zivota.
Racunarstvo se bavi proucavanjem teorije i prakse
procesa racunanja. Racunarstvo se bavi proucavanjem i
izradom racunara i njihovom prakticnom primenom, a
takodje i teorijskim pitanjima poput odredjivanja
mogucnosti da li se nesto uopste moze izracunati. Vazno
je naglasiti da se racunarstvo ne bavi iskljucivo
racunarima (kao sto se matematika ne bavi lenjirima,
astronomija teleskopima, biologija mikroskopima…).
Računar je mašina koja je sposobna da, u relativno
kratkom vremenu, odradi veliki broj operacija onoliko
puta koliko to zahteva korisnik - programer.
Iako kada kazemo racunar, danas obicno
podrazumevamo neprenosni, stoni (engl. desktop) ili
prenosni (engl. notebook, laptop) racunar, definicija
racunara je donekle sira i ovaj pojam obuhvata razlicite
uredjaje koji su tokom istorije korisceni, zatim uredjaje
koji se danas sve vise i vise koriste - naprimer pametne
telefone, tablete, kao i uredjaje koji ce u buducnosti
biti napravljeni (naprimer nanoracunare i kvantne
racunare).
Vrste ličnih računara
Dakle današnji lični računari
najčešće su dostupni u
cetriri oblika:
• stoni
• prenosni računari
• tabeleti
• pametni telefoni
Osnovni delovi racunara
Stoni računari se obično
sastoje od kućišta. To je
mesto gde se nalaze svi
delovi. Kućište sadrzi
osnovne komponente
(matičnu ploču na koju su
priključeni procesor,
memorije, različiti
kontroleri) i na koje se
priključuju periferijski
uređaji (tastatura, miš,
monitor, štampači, skeneri,
zvučnjaci, slušalice).
U ulazne uređaje spadaju:
tastatura
pokazivači (mouse, touchpad, joystick...)
skeneri
video kamera, mikrofon ili muzička klavijatura
Ulaz se odnosi na onu informaciju koju računar obrađuje i
pri tome su te informacije prilagođene za obradu na
računaru.
Ulaz :
podatak,
programska instrukcija,
zvuk,
slika...
U izlazne jedinice računara spadaju:
monitor,
štampač
zvučnici, ali može ih biti još: videorekorder, ploter (za
crtanje slika), robotska ruka,itd.
Tastatura i miš
Osnovni ulazni uređaji kod današnjih računara su tastature
i miševi. Prenosni računari imaju ugrađenu tastaturu, a
umesto miša može se koristiti tačped (touchpad). Tastature
i miševi se sa računarom povezuju kablom (preko PS/2 ili
USB priključka) ili bežično (najčešće korišćenjem BlueTooth
veze). Ovo su uglavnom standardizovani udeđaji između
kojih nema velikih razlika. Tastatura je ulazni uređaj koji
zahteva veliko ljudsko učešće. Broj tastera na tastaturi se
kreće od 101 do 104. Po rasporedu slova u gornjem redu,
tastature se obično nazivaju QWERTY ili QWERTZ ako je u
pitanju tastatura sa srpskim rasporedom. Ako ne koristite
tehniku slepog kucanja, bitno je da odaberete tastaturu za
jezik na kojem najčešće kucate.
Raspored karaktera na tastaturi nije hardverska
karakteristika tastature, već se po pravilu softverski
podešava. Tastature se razlikuju i po ergonomskim
karakteristikama (udobnosti za rad). Tako neke tastature
imaju meke tastere, a neke imaju klik tastere. Pre
kupovine poželjno je isprobati tastaturu.
Svaka tastatura sastoji se od nekoliko delova: funkcijski
tasteri, alfa-numerički i numerički tasteri, deo za
kontrolu kursora i kontrolne lampice.
1. Funkcijski deo tastature služi za izvršavanje
određenih fukcija:
– Taster Esc služi da se u većini programa korisnik vrati
jedan nivo - meni iznad ili da otkaže neku naredbu.
– F1 do F12 tasteri imaju različitu funkciju u različitim
programima - sve zavisi od toga koju im je funkciju
dodelio programer.
– Print Screen (odštampaj ekran) služi da se sadržaj
ekrana kopira u ClipBoard - privremenu memoriju
Windows-a.
Scroll Lock služi da se prilikom pritiska na kursorske
strelice ne pomera kursor u zadatom smeru, već da se
pomera kompletan sadržaj ekrana u zadatom smeru.
Ovaj taster ima i svoju indikatorsku lampicu koja svetli
kada je taster pritisnut.
Pause služi da zaustavi neki program ili tekst koji brzo
proleti preko ekrana i koji se ne može zaustaviti na neki
drugi način.
2. Na alfa - numeričkom delu rastature nalaze se
tasteri za slova, brojeve i posebne znake, kao i tasteri
koji su važni za rad računara.
– Taster Enter (koji se nalazi i na alfanumeričkom i na
numričkom delu tastature) prilikom rada u Windows-
u može da zameni operaciju klika mišem. Služi i za
potvrđivanje željene opcije, a pri kucanju teksta služi
da se započne novi pasus.
– Taster Backspace služi da se obriše jedan znak koji se
nalazi levo od pozicije kursora.
– Taster Space (razmaknica) je taster najveće dužine i
njime se unosi jedno prazno mesto (blank) u naš tekst
- komandu.
– Taster Tab, na kome se nalaze strelice levo i desno,
zove se tasterom tabulacije i služi da se uvuče prvi red
novog pasusa, a u prozorima WINDOWS-a on služi da
se prelazi između ponuđenih opcija menija (ako nije
priključen miš).
– Taster Caps Lock ima svoju indikatorsku lampicu koja
svetli kada je ovaj taster pritisnut. Ovim tasterom se
omogućava da se sva slova (ako lampica svetli) kucaju
kao velika (ovo je vrlo korisna opcija ako imamo veći
dao teksta koji je potrebno ukucati velikim slovima).
– Taster Shift se koristi u kombinaciji sa drugim
tasterima i sluzi nam da dobijemo drugi znak na
tastaturi (misli se na tastere koji sadrže dva znaka, npr.
Shift i 1-9,0,zarez,tačka i crtica) i da ako ne svetli lampica
Caps Lock, sva slova prikazuje velikim. Ako lampica Caps
Lock svetli, dešava se obrnuto: pritiskom na taster Shift i
slovo dobija se malo slovo.
– Ctrl i Alt (kontrolni i alternativni taster) sami po sebi
nemaju nikakvu funkciju, ali imaju funkciju u
kombinaciji sa drugim tasterima. To zavisi od
konkretnog programa. Naprimer:
Ctrl + C  – Copy – za kopiranje fajlova i foldera
Ctrl + V  – Paste – nalepljivanje (u kombinaciji sa Cut i
Copy)
Ctrl + Home – pomera kursor na početak dokumenta
Ctrl + End – pomera kursor na ktaj dokumenta
Ctrl + Alt + PageUp – premeštanje kursora na vrh
ekrana
Ctrl + Alt + PageDown –  premeštanje kursora na dno
ekrana
Ctrl + Alt + tačka (.) – Umetanje tri tačke (…)
Ctrl sluzi i za selektovanje više različitih delova teksta.
3. Tasteri za kontrolu kursora služe za pomeranje
kursora. Kursor je mala crtica na ekrnau koja treperi
i na čijem se mestu unose znaci, a vidljiv je kod
unosa teksta bilo u tekstualnim poljima dijalog
prozora ili u programima za obradu teksta i sl.
– Tasteri na kojima se nalaze strelice ulevo, udesno,
gore i dole, služe za pomeranje kursora za po jedno
mesto u naznacenom smeru.
– Taster Insert služi da se računar prebaci u Insert mod.
Dok ovaj taster nije pritisnut, računar se nalazi u
modu prepisivanja. Ako se vratimo u sredinu neke reči
i počnemo kucati novi tekst, onda se novi tekst unosi
između slova u starom tekstu, a stari tekst se pomera
– udesno. Ako se pritisne taster Insert, onda se računar
prebacuje u Insert mod i onda se taj novi tekst
prepisuje preko starog teksta.
– Taster Delete briše znak koji se nalazi desno od
pozicije kursora, a ostatak reda pomera za jedno mesto
ulevo.
– Taster Home služi da se kursor sa bilo koje pozicije u
redu postavi na početak reda.
– Taster End služi da se kursor sa bilo koje pozicije u
redu postavi na kraj tog reda.
– Taster PageUp služi da se u nekim programima
(programi za obradu teksta), ukoliko tekst ima više
ekrana, pogleda sadržaj iznad. PageDown služi za
pregledanje ekrana ispod.
4. Numerički deo tastature na sebi ima brojeve koji se
mogu koristiti ako svetli lampica Num Lock (ako je
pritisnut taster Num Lock). Ako ovaj taster nije
pritisnut, onda ovi tasteri dobijaju ulogu tastera za
kontrolu kursora. Ovo ponavljanje određenih tastera
napravljeno je zbog ranijih tastatura, koje nisu imale
izdvojeni deo za kontrolu kursora, već je to bilo na
numeričkom delu.
Pojam hardver (u nasem jeziku se koristi i izraz
tehnicka podrska) odnosi se na opremu koja
predstavlja fizicku (materijainu) realizaciju bilo kog
sistema koji obavlja odredene funkcije. Odnosi se, na
merne uređaje, magnetske medijume, elektronske
komponente, linije za vezu opremu.
Hardver predstavlja, dakle fizicke komponente koje je
potrebno instalirati i uključiti da bi računar proradio.
Hardver se sastoji od procesora, memorije i periferijskih
uređaja (hard disk, disketa, modem,tastatura, miš,…)
Naravno računar se ne sastoji smo od hardvera nego i od
programa i podataka koji se nalaze na njemu. Ti
programi i podaci jednim imenom nazivaju se softver.
Softver se sastoji od OS (operativni sistem), razvojni
sistem i aplikativni programi.
Uključivanje računara
Pri uključivanju računara nepisano pravilo je da se prvo
uključuje monitor a zatim kućište (nije nepravilno i
obrnuto). To se radi tako što pritisnemo dugme POWER
na monitoru a zatim na kućištu. Pritiskom na dugme
POWER pustili smo protok struje u kućište i računar je
počeo da se uključuje.
Prvo što se pojavljuje na ekranu jesu podaci smešteni u
BIOS. BIOS je skup osnovnih, sistemskih instrukcija koji
obezbeđuje vezu između operativnog sistema i hardvera.
Po uključivanju računara BIOS vrši test sistema,
pronalazi priključene komponente i učitava operativni
sistem koji od te tačke preuzima dalju kontrolu.
Operativni sistem ili OS je glavni program u računaru
čiji je zadatak da kontroliše i upravlja radom hardvera i
softvera i da služi kao prevodilac. Pomoću njega mi
komuniciramo sa računarom jer je on taj koji naše
komande prevodi računaru na njemu razumljiv jezik i
objašnjava zadatu instrukciju.
Dakle, OS nam služi kao prevodilac tj. komunikator
između nas i računara. Pored ovoga zadužen je i za rad
svih ostalih uređaja od kojih se sastoji računar. U njemu
se nalaze drajveri o kojima će biti više reči kasnije, i oni
su zaduženi za pokretanje i pravilni rad hardvera i
softvera.
Šta je desktop, prilagođavanje
radne površine, isključivanje
računara!
Rad sa prozorima
Poznato je da rad sa programima ne možemo da zamislimo
bez poznavanja Windowsa, pa ćemo naučiti sistem rada u
njemu.
Kada kursor miša dovedemo na bilo koji program i kliknemo
dva puta levim tasterom(ŠTA ĆE SE DESITI?) na ekranu se
otvori prozor koji u desnom gornjem uglu ima sledeće ikone:
MINIMIZE - spušta prozor u startnu liniju i stavlja ga na
čekanje tj. ostaje u aktivnom stanju dok radimo sa nekim
drugim programom
MAXIMIZE - proširuje prozor preko celog ekrana, tada se
pojavljuju dva kvadrata koja vraćaju prozor u prethodno
stanje.
CLOSE - zatavara prozore
Fajl
Fajl je produkt nekog programa. Fajl je jedan tekst, jedan
crtež, jedna tabela, jedna prezentacija, tj. poslednja,
konačna oblst posmatranja. Fajlove kreiramo u bilo kom
programu (u zavisnosti od toga šta želimo da radimo) i
sačuvamo ih pod nekim imenom. Ime fajla određujemo
sami, ali tako da opisuje sadržaj koji možemo lako da
pronađemo ukoliko nam bilo kada zatreba. Fajlovi se
međusobno razlikuju po vrsti i kapacitetu (veličini).
Vrste fajlova
Vrsta fajla zavisi od programa u kome smo ga kreirali. Naziv
svakog fajla sastoji se iz tri segmenta: ime.tip(ekstenzija)
Ime fajla određujemo sami.
Tačku koristimo da bismo odvojili ime fajla od tipa
(ekstenzije).
Tip fajla (ekstenzija) zavisi od programa u kojem je rađen i
dodeljuje ga sam računar.
Tipovi za tekst su : TXT, PDF, DOC, DOCX
Tipovi za slike su: JPG, JEPEG, GIF, BMP, PNG…
Tipovi za audio zapise su: MP3, WAV…
Tipovi za video zapise su: AVI, MPEG, MP4, MOV, VOB…
Tipovi za komprimovane fajlove su: RAR, ZIP…
Tipovi za izvršne fajlove su: COM, EXE, BAT…
Veličina fajlova
Azbuka računara je binarna azbuka. Ona ima dva slova:
0 i 1. Slovo binarne azbuke zove se BIT, a niz od osam
bitova je BAJT (B) - jedinica za kapacitet (veličinu) fajla.
BAJT je jedno slovo ili jedan znak. Ostale jedinice za
kapacitet su:
1KB (kilobajt) = 1024 B
1MB (megabajt) = 1024 KB
1GB (gigabajt) = 1024 MB
1TB (terabajt) = 1024 GB
U zavisnosti od toga u kom programu su rađeni, fajlovi
se veoma razlikuju po svom kapacitetu. Neki su izraženi
u KB, neki u MG, a neki u GB.
Markiranje fajlova i foldera
Foldere i fajlove markiramo da bismo ozbačili one sa kojima
želimo nešto da radimo. Markirane fajlove i foldere
možemo po potrebi kopirati, prebacivati i brisati. Ukoliko
želimo da markiramo (poplavimo) neki fajl ili folder
uradićemo sledeće:
1. kliknemo na željeni fajl ako hoćemo da markiramo
samo njega
2. kliknemo na željeni folder ako hoćemo da markiramo
samo njega
3. taster SHIFT koristimo kada želimo da markiramo
fajlove u nizu. Tada kliknemo na prvi željeni fajl u nizu,
pritisnemo Shift i kada kliknemo na posledni fajl
vezanog niza svi fajlovi između njih će se markirati.
4. Taster Ctrl koristimo kada želimo da mrakiramo
pojedinačno. Ukoliko fajlovi nisu vezani, tada
kliknemo na željeni fajl (ukoliko želimo jedan) ili
držeći levi taster markiramo vezane fajlove (ukoliko
ih želimo više), pustimo levi taster, pritisnemo i
držimo Ctrl, ponovo pritisnemo levi taster da bi smo
markirali sledeću grupu fajlova i tako dok ne
markiramo sve fajlove koje smo želeli.
Napomena: Ukoliko smo pogrešili u markiranju i
želimo da demarkiramo fajlove ili foldere, kliknemo
levim tasterom miša u prazan prostor na ekranu.
Kreiranje foldera
- Zamislite kada bismo koristili jedan računar pet godina i
sve što bi smo kreirali stavljali na jedno mesto.
Pretraživanje bi nam oduzelo vremena, jer bi svi fajlovi
koji se nalaze na tom mestu bili pomešani. Zašto da
držimo na jednom mestu važne dokumente, privatne
slike, muziku ili filmove? Cilj rada na računaru je da
podaci budu uredno složeni, na primer kao sređena fioka.
Folder je prostor u kome čuvamo fajlove. Folder sadrži
fajlove i podfoldere koji čine jednu celinu. Podfolderi se
nalaze u folderima u kojima smo ih kreirali. Oni se
kreiraju na isti način i izgledaju kao folderi. Folderi i
podfolderi se u stvari koriste za uredno slaganje fajlova da
bismo ih lakše pronašli.
Foldere uglavnom kreiramo u korisničkom folderu ili
kliknemo na Computer pa izaberemo uređaj na kome
želimo da ih kreiramo: hard disk (C, D…) ili disketa A.
Da bismo podatke pronašli na najjednostavniji način,
moramo pravilno kreirati foldere i podfoldere. U
zavisnosti od toga gde želimo da kreiramo foldere
možemo to uraditi na Desktopu ili ući u program
Windows Explorer pa kliknemo na korisnički folder ili
Computer, pa izabrati uređaj (hard disk C, D…).
Postupak kreiranja foldera i podfoldera je isti:
1. kliknemo na Desktop, uređaj ili uđemo u folder u
kome želimo da kreiramo novi
2. kliknemo desnim tasterom miša na prazan prostor u
listi fajlova
3. izaberemo opciju New;
4. kliknemo na Folder;
5. ukucamo ime foldera;
6. pritisnemo taster Enter ili kliknemo levim klikom
miša u prazan prostor;
Foldere možemo da kreiramo na sledeći način:
7. udjemo u folder u kome želimo da kreiramo novi
(naprimer Documents)
8. izaberemo opciju File u traci padajućih menija
9. kliknemo na opciju New;
3. kliknemo na Folder;
4. ukucamo ime foldera;
6. pritisnemo taster Enter ili kliknemo levim klikom
miša u prazan prostor;
Kreiranje i čuvanje fajlova

Fajlove prvo moramo da napravimo, pa zatim da ih

sačuvamo u folderima koje smo za njih unapred kreirali u
svom korisničkom folderu ili hard disku (C ili D).
Postupak kreiranja i čuvanja fajlova je:
1. uđemo u program u kojem želimo da napravimo fajl
(npr. u WordPad) - kliknemo na Start, pa All
Programs, zatim kliknemo na folder Accessories i
izaberemo WordPad. Kod Windowsa 10 je malo
drugačije.
2. uradimo željeno u programu tj, otkucamo tekst
3. kliknemo na ikonu Save (ili izaberemo padajuci meni
File, pa kliknemo na Save) da bismo sačuvali urađeno
4. u poziciji adresne trake računar nam nudi da fajl
sačuvamo u folderu Documents, koji se nalazi u
korisničkom folderu, a ukoliko želimo da ga sačuvamo
u nekom drugom folderu koji se nalazi na hard disku
(C ili D) ili Desktopu, I način: kliknemo na strelicu
pored prve ponuđene lokacije u adresnoj traci, pa
izaberemo Computer, a zatim kliknemo na strelicu
pored druge lokacije - Computer, pa izaberemo C, D
ili E-disk, a nakon toga kliknemo na strelicu pored
treće lokacije i odaberemo željeni folder.
II način: u meniju sa leve strane pronađemo Computer,
kliknemo onda u prozoru koji nam se otvori odaberemo
C, D ili E-disk kliknemo na željenu lokaciju kada se otvori
odaberemo željeni folder.
5. u polju File name ukucamo ime fajla;
6. u polju Save as type biramo tip fajla pod kojim
želimo da ga sačuvamo (uglavnom ne menjamo
ponuđeno);
7. kliknemo na dugme Save ili pritisnemo Enter
Napomena: Kada kreiramo dokumenat, prvi put ćemo
ga snimiti putem opcije Save As.
Ovim postupkom smo završili kreiranje jednog fajla.
Ukoliko želimo da kreiramo novi fajl kliknemo na ikonu
New. Potom za svaki fajl ponaosob ponovimo postupak
za kreiranje i čuvanje fajlova.
Fajlove možemo videti na dva načina:
A. Iz Windows Explorera
- Uđemo u Windows Explorer (Start-All Programs-
Accessories-WE ili Search ili Computer-Libraries I NAČIN
KOJI MOŽDA NISMO POMENULI Desni klik mišem na
dugme start pa Open WE)
B. Iz programa u kome smo kreirali fajlove
1. uđemo u željeni program (npr. Word ili WordPad)
2. kliknemo na ikonu Open
3. u meniju sa leve strane pronađemo Computer, kliknemo
onda u prozoru koji nam se otvori odaberemo C, D ili E-
disk kliknemo na željenu lokaciju kada se otvori
odaberemo željeni folder.
ILI
Kopiranje i premeštanje fajlova
U Windows Exploreru kopiramo fajlove sa uređaja na
uređaj, premeštamo ih iz jednog foldera u drugi i brišemo
nepotrebne.
Kopiranje i premeštanje foldera ili fajlova radimo na
sledeći način:
1. markiramo folder ili fajl koji želimo da kopiramo ili
premestimo (O TOME SMO GOVORILI ALI DA
PONOVIMO):
a) kliknemo na željeni folder ili fajl
b) držimo levi taster miša i markiramo sve vezane fajlove
(jedan uz drugi)
c) ukoliko fajlovi nisu vezani, kliknemo na željeni fajl
(ukoliko želimo jedan) ili držeći levi taster ili držeći levi
taster markiramo vezane fajlove (ukoliko ih želimo više),
pustimo levi taster, pritisnemo i držimo taster Ctrl,
ponovo pritisnemo levi taster, markiramo sledeći fajl ili
grupu fajlova i tako dok ne markiramo sve fajlove koje
smo želeli.
2. kliknemo na (možemo izabrati način):
a) kliknemo na padajući meni Edit, pa izaberemo
opciju Copy za kopiranje ili Cut za premeštanje
foldera ili fajlova
b) desni klik na željeni folder ili fajl pa Copy za
kopiranje ili Cut za premeštanje foldera ili fajlova
c) pritisnemo kombinaciju tastera Ctrl+C za kopiranje
 (O ĆEMU SMO GOVORILI KADA SMO PRIČALI O
TASTATURAMA) ili Ctrl+X za premeštanje foldera i fajlova.
3. izaberemo gde želimo da kopiramo ili premestimo
fajlove
a) na neki drugi uređaj (npr. na disketu A ili USB)
b) u neki drugi folder
4. na kraju treba da potvrdimo kopiranje ili premeštanje
fajlova tako što:
a) kliknemo na padajući meni Edit pa izaberemo opciju
Paste
b) kliknemo desnim tasterom miša u prazan prostor na
poziciji gde želimo da kopiramo fajlove, pa izaberemo
opciju Paste
c) pritisnemo kombinaciju tastera Ctrl+V
Promena izgleda foldera
Kada kreiramo nov folder on će biti prikazan u obliku
zute fascikle. Ukoliko želimo da folderu promenimo
izgled, tada moramo da kliknemo desnim klikom na
folder i izaberemo opciju Properties. Otvoriće nam se
prozor u okviru koga biramo opciju Customize pa
opciju Change icon.
Promena imena foldera ili fajla
Postupak za promenu imena foldere ili fajla je sledeći:
1. markiramo folder ili fajl kome želimo da promenimo
ime;
2. kliknemo desnim tasterom miša i izaberemo opciju
Rename
3. ukucamo novo ime foldera ili fajla
4. pritisnemo Enter
ILI
Otvorimo fajl ili folder pa u padajućem meniju
izaberemo File a potom opciju Rename
ILI jednostavno dva puta zaredom na folder ili fajl
Brisanje foldera ili fajlova
Postupak brisanja foldera ili fajlova:
1. kliknemo desnim tasterom miša na željeni fajl ili
folder, pa izaberemo opciju Delete
2. markiramo folder ili fajl koji želimo da obrišemo
otvorimo ga pa u padajućem meniju File izaberemo
opciju Delete
3. markiramo folder ili fajl i pritisnemo taster Delete
na tastaturi
U prozoru koji nam se pojavimi potvrdimo brisanje tako
što klinemo na dugme Yes.
Recycle Bin

Folderi i fajlovi koje smo obrisali smeštaju se u Recyucle

Bin. To je u stvari folder u kome se čuva sve što smo
obrisali, za svaki slučaj, pre konačnog brisanja.

Brisanje foldera i fajlova iz Recycle Bin

Iz RB foldere i fajlove možemo da obrišemo:

1. kliknemo na ikonu RB koja se nalazi na desktopu ili
u listi fajlova WE
2. ukoliko želimo da obrišemo sve, kliknemo na
padajući meni File, pa izaberemo opciju Empty
Recycle Bin. ILI Desnim tasterom miša kliknemo na
RB pa na opciju Empty Recycle Bin.
3. ukoliko želimo da obrišemo samo jedan ili nekoliko
fajlova, prvo ih markiramo, pa izaberemo padajući
meni File i kliknemo na opciju Delete pa kliknemo
na dugme Yes da bi smo potvrdili opciju brisanja.
Povratak fajlova iz foldera Recycle Bina

Ukoliko smo greškom obrisali neki folder ili fajl, nije sve
izgubljeno. Oni se za svaki slučaj smeštaju u RB. Iz RB
možemo da ih vratimo sledećim postupkom:
4. uđemo u RB
5. markiramo foldere ili fajlove koje smo greškom
obrisali i želimo da ih vratimo
3. kliknemo na padajući meni File
4. kliknemo na opciju Restore
ILI desni klik na željeni folder ili fajl pa Restore