UČENJE

Šta se uči?
 Verbalna gradiva i veštine
 Emocije i novi motivi
 Stavovi i vrednosti
 Novi oblici ponašanja
 Socijalne veštine
 Jezičke veštine
 Načini zadovoljenja potreba
 Psihopatološki oblici ponašanja
 Osnovna funkcija procesa
učenja

 Adaptacija (snalaženje u
prirodnoj i socijalnoj sredini)
Učenje je:

 Kognitivni proces
 Proces koji dovodi do neke

promene
 Promena u procesu učenja je:
 Promena u aktivnosti (ponašanju) ili u iskustvu
(doživljavanju) pojedinca
 Relativno trajna
 Progresivna ili regresivna
 Posledica aktivnosti ili iskustva: razgraničenje učenja
i sazrevanja (“šumski” ljudi, iskustva slepih kad
progledaju)
 Aktivnost prilikom učenja ne mora da bude spoljašnja
motorna aktivnost niti da bude potkrepljena (učenje
po modelu, ekspoziciono učenje, uslovljavanje u
imobilisanom stanju, Rodžersova nedirektivna
psihoterapija)
 Važna pitanja
 Da li postoje kvalitativno različiti oblici učenja?
 Da li su u različitim oblicima učenja uključeni
različiti mehanizmi učenja?
 Koji su to mehanizmi (dodir i ponavljanje,
potkrepljivanje, posmatranje, uviđanje
odnosa)?
 Da li se na različitim evolucionim stupnjevima
u filogenezi i na različitim uzrastima u
onotgenestkom razvoju uči na različite načine?
 Učenje-rešavanje problema na
različitim evolucionim nivoima
 Opit Krušinskog: rešavanje problema
ekstrapolacije (iz niza pojava predvideti
sledeću)
 Ribe i vodozemci ne pokazuju ovu
sposobnost
 Gmizavci u izvesnoj meri
 Pacovi rešavaju problem sa puno grešaka
 Medvedi delfini i antropoidni majmuni
rešavaju problem ekstrapolacije
Vrste učenja

 Klasično uslovljavanje
 Instrumentalno učenje

 Učenje uviđanjem

 Učenje po modelu
Klasično uslovljavanje-bazični
pojmovi
 Bezuslovna draž (BD, US)
 Bezuslovna reakcija (BR, UR)
 Uslovna draž (UD, CS)
 Uslovna reakcija (UR, CR)
 Sticanje
 Gašenje
 Spontano obnavljanje
Pavlov
Uslovna i bezuslovna draž
 Klasično uslovljavanje-oblici

 Klasični uslovni refleks

 Odbrambeni uslovni refleks

 Emocionalno uslovljavanje

 Uslovljavanje višeg reda

 Emocionalno uslovljavanje:
eksperiment sa malim Albertom
 Eksperiment su izveli Votson (začetnik
bihejviorizma) i Rajnerova
 BD-iznanadan jak zvuk; BR-strah; UD-
bela životinja; UR-strah od bele životinje
 Cilj: dokaz u prilog teorijskoj postavci
bihejviorizma da se emocionalne reakcije
uče (kroz proces klasičnog uslovljavanja)
Emocionalno uslovljavanje:
eksperiment sa malim Albertom
 Emocionalno uslovljavanje-
odlike

 Lako se stiče
 Teško se gasi

 Lako se generalizuje

 Uče se i negativne emocije

 Koristi se u bihejvioralnoj

terapiji
 Emocionalno uslovljavanje
 Uslovljavanje negativnih emocija
(razvijanje fobija, averzija)
 Uslovljavanje pozitivnih emocija
(sigurnosti, relaksacije)
 Naučena bespomoćnost i naučeni
optimizam (Selidžmen)
 Emocionalna inkubacija (Ajzenk)
 Uslovljavanje negativnih emocija
(fobije, averzije)
 Emocija straha može da se veže samo
za biološki pripremljene draži.
 Jače emocije se lakše uslovljavaju.
 Postoji kritična tačka povećane
osetljivosti (uznemirenost,
bolest,umor) kad je uslovljavanje
lakše.
 Uslovljene emocionalne reakcije mogu
da deluju motivaciono.
Uslovljavanje negativnih
emocija
 Strah može da se uslovi i na zamišljanje
zastrašujućih ishoda.
 Može da se uslovi na jedan snažan
traumatski događaj ili na više
subtraumatskih događaja.
 Postoje individualne razlike u lakoći
uslovljavanja emocije straha.
 Načini sticanja negativnih emocija
(Rahman)
 Emocionalno uslovljavanje, za
biološki značajnije strahove
(iracionalni, teško se gase)
 Učenje po modelu i socijalno

prenošenje, za manje snažne

strahove
 Uslovljavanje pozitivnih
emocija (sigurnost,relaksacija)
 Klasično uslovljavanje je i jedan oblik
socijalnog učenja.
 Prijatne emocije prilikom hranjenja vezuju
se za majku i ovako stečeno osećanje
sigurnosti i osnovnog poverenja postaje
prototip kasnijih emocionalnih veza.
 Prelazni objekat: u odsustvu majke za
njega se vezuju osećanja sigurnosti.
 “Znak sigurnosti” stiče sposobnost
sekundarnog potkrepljenja.
 Teorija emocionalne
inkubacije (Ajzenk)
 Paradoks neurotičara: neurotični simptomi
opstaju iako nisu ničim potkrepljeni
(npr.klaustrofobija).
 Kod emocije straha nepotkrepljeno
ponavljanje uslovne draži ne dovodi do
gašenja već do emocionalne inkubacije, tj. do
jačanja uslovljene reakcije.
 Do inkubacije pre dolazi kod snažnih
emocionalnih reakcija.
 Naučena bespomoćnost
(Selidžmen)
 Naučena bespomoćnost: učenje da
nemamo kontrolu nad neprijatnom
stimulacijom (eksperiment Selidžmena i
Majera, sa psima) i pasivnost u sledećim
situacijama
 Stvaranje optimističkog stila
objašnjavanja stresnih događaja kroz
kognitivnu terapiju (Selidžmen, Bek, Elis)
 Tehnike bihejvioralne terapije
zasnovane na klasičnom
uslovljavanju
 Razuslovljavanje i kontrauslovljavanje; potkrepljuje
se odgovor suprotan odgovoru koji se gasi.
 Recipročna inhibicija i sistematska
desenzitizacija: u tretmanu fobija pacijent se u
relaksiranom stanju (koje inhibiše pojavu straha)
postpeno desenzitizuje na draži koje izazivaju strah (od
najslabije do najjače).
 Tehmnike BT zasnovane na
klasičnom uslovljavanju

 Averzivno klasično uslovljavanje: draži koje

održavaju problem ponašanje (u alkoholizmu,na
primer, ukus ili miris alkohola) sparuju se sa
štetnom stimulacijom (električni šok, mučnina)
pa im se menja afektivna vrednost.
 Učenje odgovora bekstva od averzivne
stimulacije ili odgovora izbegavanja, kad
neka draž (diskriminatorna draž) najavljuje
dolazak averzivne stimulacije
 Pavlovljeva teorija
uslovljavanja

 Začetnik ruske refleksološke škole

(borba protiv “dušista”)
 Celokupno ponašanje svodi na
mehanizam uslovnog refleksa u
kome nema ničeg vanfiziološkog
 Nužan i dovoljan uslov učenja jeste
vremenski dodir UD i BD
 Bliskost sa bihejviorističkim pristupom
 Pavlovljeva teorija
uslovljavanja:hipoteze

 Zakon jačine draži

 Hipoteza o supstituciji draži
 Hipoteza o jednakoj
asocijativnosti
draži i odgovora
 Zakon jačine draži

 BD mora da bude jača i biološki

značajnija od UD
 Eksperimentalno opovrgnut:

BD-hrana; BR-salivacija, UD-

električni šok ili ubod iglom:
električni šok počinje da izaziva
salivaciju (UR)
 Hipoteza o supstituciji draži
 UR je kopija BR, samo se zamenjuju
draži koje je izazivaju
 Eksperimentalno opovrgnuta (BR na
električni šok: skakanje, ubrzano disanje;
UR: zaustavljanje daha, napeto
iščekivanje)
 Podudarnost UR i BR češća kod
autonomnih i emocionalnih reakcija
 Hipoteza o jednakoj
asocijativnosti draži i odgovora
 Svaka neutralna draž može da podjednako
lako postane UD, a svaki odgovor-UR
 Nalazi etologa i eksperimentalni nalazi
opovrgavaju ovu hipotezu
 Postoje razlike u biološkoj pripremljenosti
za određeno učenje na različitim
evolucionim stupnjevima
 Eksperiment Garsije i Keloga
 Opravdanost podele na prirodne i veštačke
draži
Eksperiment Garsije i Keloga
 Cilj: dokaz u prilog tezi o biološkoj pripremljenosti za
učenje kod pacova
 BD-zračenje; BR-mučnina; UD-voda sa
saharinom+vidne+slušne draži
 Rezultat: mučnina (kao UR) vezuje se samo za
saharin, a ne za vidne i slušne draži
 Tumačenje: u evolucionoj istoriji pacova vidne i
slušne draži nisu vezivane za osete iz organa za
varenje
 Dokaz protiv Pavlovljeve teorije o jednakoj
asocijativnosti draži i odgovora
 Objašnjava odnos učenja i nasleđa
Eksperiment Garsije i Keloga
 Cilj: dokaz u prilog tezi o biološkoj
pripremljenosti za učenje kod pacova
 BD-električni šok; BR-trzanje šape; UD-voda sa
saharinom+vidne+slušne draži
 Rezultat: trzanje šape (kao UR) vezuje se samo
za vidne i slušne draži, ne za saharin
 Tumačenje: u evolucionoj istoriji pacova voda
nije vezivana za signale opasnosti
 Dokaz protiv Pavlovljeve teorije o jednakoj
asocijativnosti draži i odgovora
 Objašnjava odnos učenja i nasleđa
 Instrumentalno učenje
 Postupno učenje
 Učenje potkrepljenjem
 Ponašanje je instrument dolaženja do
cilja
 Bez učešća viših kognitivnih procesa
 Asocijacionistička S- R objašnjenja
 Zakon efekta
 Zakon efekta (Torndajk)
 Zadovoljavajuće posledice jačaju odgovor, a
nezadovaljavajuće ga slabe.
 Agensi socijalizacije (roditelji, škola, vršnjaci)
koriste ove principe u formiranju određenih
ponašanja, odlika ličnosti stavova, vrednosti,
moralnosti.
 Sa uzrastom, socijalna potkrepljenja
(odobravanje, neodobravanje) i samo-
potkrepljenje (poznavanje rezultata) postaju
značajniji od materijalnih potkrepljenja.
Torndajkov eksperiment
Skiner
 Tehnike bihejvioralne terapije zasnovane
na instrumentalnom učenju
 Gašenje: ponašanje prestaje da dovodi do
pozitivnog ili da uklanja negativno
potkrepljenje
 Promene režima potkrepljenja (Skiner):
povremeno potkrepljivano ponašanje se
sporije gasi.
 Oblikovanje ponašanja:postepeno
potkrepljivanje i učvršćivanje ponašanja počev
od najjednostavnijeg do složenih.
 Tenike BT zasnovane na
instrumentalnom učenju

 Time-out procedura: uklanjanje svih

pozitivnih potkrepljenja
 Procedura kažnjavanja. Ima
negativne aspekte: frustrativna
situacija, ponašanje se samo potiskuje,
nepredvidive i neizbežne kazne stvaraju
osećanje bespomoćnosti
Oblikovanje ponašanja:
demonstracija 1
Oblikovanje ponašanja:
demonstracija 2
Učenje po modelu-mehanizmi

 Imitacija
 Identifikacija
 Učenje po modelu-odlike
 Posmatranje modela-uzora
 Bez direktnog potkrepljenja
 Stiču se novi oblici ponašanja, opšta pravila
ponašanja, stavovi, vrednosti
 Motivisanost i sposobnost da se imitira
 Uzori-značajne osobe, osobe za koje smo
emotivno vezani
 Brzo i trajno učenje, spontano (bez bez
svesne namere uzora)
 Efikasnije od verbalnog uputstva
 Eksperiment Banduure
 Cilj: utvrditi da li agresivno ponašanje može
da se uči posmatranjem modela
 NV: ponašanje modela (agresivno i
neagresivno) u različitim situacijama
 ZV: učestalost agresivnog ponašanja
posmatrača
 4 modaliteta NV ili 4 eksperimentalna uslova
ponašanja modela: E1-agresivni model uživo;
E2-agresivni model na filmu; E3-neagresivni
model; E4-agresivni model prerušen u mačku
Bandurin eksperiment
Eksperimentalni nalazi
Bandure i saradnika
 Više se imitira (i opravdava)
agresivni muški nego agresivni
ženski model (spontane primedbe
na agresivno ponašanje ženskog
modela, a verbalno odobravanje
muške agresije)
 Redukuje se strah od pasa kod 2/3
dece koja su posmatrala sve bliže
kontakte deteta-modela sa psom
 Eksperimentalni nalazi
Bandure i saradnika
 Deca koja posmatraju nagrađeno agresivno
ponašanje modela (uspeva da otme igračke)
češće bi volela da liče na model (uz
racionalizacije takvog izbora) nego deca
koja posmatraju kažnjeno ponašanje
modela(ne uspeva da otme igračke). Ako se
u drugoj fazi deca direktno nagrađuju za
agresivno ponašanje, razlika između grupa
nestaje.
 Eksperimentalni nalazi
Bandure i saradnika
 Odrasla osoba-model daje drugoj osobi ili
detetu igračke: imitiraju se oba modela
ali više model koji daje (nosilac moći).
 Deca počinju da prihvataju moralnu
orjentaciju modela, suprotnu svojoj.
Moralne orjentacije: objektivna (prema
šteti) i subjektivna (prema namerama
izvršioca štetnog dela)
 Učenje uviđanjem
 Učenje iz jednog pokušaja
 Uče se odnosi
 Postoji transfer naučenog
 Učestvuju viši kognitivni procesi
 Kognitivistička i geštaltistička
objašnjenja
Kelerovi eksperimenti
 Teorije učenja
 Asocijacionističke (S-R) teorije: stvaraju se
dve veze,odgovor pristupanja nagrađenoj
draži i odgovor nepristupanja nenagrađenoj
draži, po principu dodira i potkrepljenja.
 Kognitivne (S-S) teorije: stvara se
očekivanje da određena draž ukazuje na
određeni objekat ili očekivanje da u određenoj
situaciji neko ponašanje dovodi do nekog cilja
Opiti koji podržavaju
kognitivne teorije
 Latentno učenje
 Latentno gašenje
 Senzorno preduslovljavanje
 Dejstvo delimičnog potkrepljenja
 Učenje prostornih odnosa
Prelazni oblici učenja

 Habituacija
 Senzitizacija
 Rano učenje
 Ekspoziciono učenje
 Utiskivanje
 Rano učenje
 Značaj ranog iskustva – indukovanje
sazrevanja
(“šumski” ljudi)
 Opit Harlova: rezus majmuni

razvijaju oblike socijalne i seksualne

patologije ako ne učestvuju od
rođenja u socijalnim kontaktima već
samo posmatraju
 Ekspoziciono učenje
 Izloženost određenim uslovima može
da ometa razvoj genetskih dispozicija
 Novorođeno pile neće znati da kljuca
ako prvih 14 dana provede u mraku
 Neke vrste pasa ne mogu da se
pripitome ako nikad ne vide čoveka
(primarna socijalizacija)
 Utiskivanje

 Novorođena mladunčad (pilići) u

prvih 30 sati prati bilo koji pokretni
objekat koji opaze. Ako je to
životinja druge vrste kasnije se
neće pariti sa svojom vrstom.