НАЈВЕЋИ ЛОГОР СМР ТИ У

ЈУГО СЛАВИЈИ- ЈАСЕНОВАЦ

 КАКО ЈЕ НАСТАО
ЈАСЕНОВАЦ
6.априла 1941.године немачки Трећи рајх је напао Југославију из
ваздуха
Већ наредног дана у Југославију је ушла и немачка копнена војска

На простору тадашње Бановине Хрватске Немци су дочекани као

ослободиоци
Независна држава Хрватска (или познатије НДХ) настала је 10.
априла 1941. године
 На челу НДХ нашли су се људи блиски нацистичкој
идеологији које је предводио поглавник Анте Павелић
 У њиховој идеологији је била и идеја о истребљењу свих
нација и вероисповести које се разликују од Хрвата
 Популарно названи УСТАШЕ вође НДХ су присилно
преводили у католичанство православно становништво
 Сви су морали да се изјашњавају као Хрвати

 Оштрица усташког мача је била усмерена против Срба,

Јевреја и Рома
По угледу на нацистичку Немачку, усташе су почели да
оснивају логоре у које су смештани сви они који нису желели
да се повинују њиховој вољи, затим они који су означени као
непријатељи НДХ, па чак и децу тих људи
Први логор на територије НДХ био је логор Даница, а логор
у ком су прво почеле масовне ликвидације био је логор
Јадовно, који је касније прешао у руке Италијана па је постао
неопходан нови логор за такве сврхе
ЛОГОР ДАНИЦА
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ ЛОГОРА ЈАДОВНО
Логор Јасеновац је основан између 15. и 21. августа 1941.
године
Најпре је планирано да логораши обрађују земљу у околини
логора али је та сврха убрзо промењена
Заробљеници су морали сами да изграде зграде логора
Први заробљеници били су мушкарци, Срби и Јевреји

Логор Јасеновац је обухватао широко подручје и неколико

различитих стационара
Click icon to add picture

ОСТАЦИ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ

Команданти, односно управници
логора Јасеновац су били: Ивица
Матковић (1942-1943), Ивица Бркљачић
(1943-1944), Динко Шакић (1944) и
Доминик Пићили (1945)
ИВИЦА МАТКОВИЋ
 РАД ЛОГОРА
Иако је основан као радни логор, Јасеновац је у ствари био
логор смрти.
Већ 1941.постављене су пећи за спаљивање лешева

Услови за живот су били окрутни

Заробљеници су живели на недовољниј количини хране,

често оскудно одевени у зимским условима
Убрзо су настали стационари и за жене и децу

Усташе су убиства правдали „прочишћењем хрватске нације“

Затворенике и све оне који су завршили у Јасеновцу, усташе су
клале посебно обликованим ножевима или су их убијале секирама, 
маљевима и чекићима; бивали су такође и стрељани или вешани по
дрвећу или бандерама. Неки су живи спаљивани у усијаним пећима,
кувани у казанима или дављени у реци Сави.
Овде су коришћени најразноврснији облици мучења – металним
предметима чупали су нокте на рукама и ногама, људе су
ослепљивали забијајући им игле у очи, месо су им кидали а затим
солили. Такође су људе живе драли, одсецали им носеве, уши и језике
секачима за жицу, и шила им забадали у срце. Ћерке су силовали пред
очима мајки, а синове мучили пред очима њихових очева.
Click icon to add picture

Деца и жене у Јасеновцу

Click icon to add picture

Жртве терора-деца из Јасеновца

Чак су и нацистички генерали били запањени ужасима Јасеновца. Тако је
генерал фон Хорстенау, Хитлеров изасланик у Загребу, записао у свом личном
дневнику за 1942. годину да су усташки логори у НДХ били „суштина ужаса“ а 
Артур Хефнер, официр задужен за транспорт радне снаге у немачки Рајх,
написао је за Јасеновац 11. новембра 1942.: „Концепт логора Јасеновац требало
би заправо схватати као комплекс од неколико логора, који су удаљени по
неколико километара један од другог, а груписани су око самог Јасеновца. Без
обзира на јавну пропаганду, ово је један од најстрашнијих логора, који би се
могао поредити једино са Дантеовим „Паклом“.“
За разлику од немачких логора у којима је убијање било индустријско, у
Јасеновцу је убијање било дивљачко, вршено је углавном ручно, ручним
алатима, ножевима, полугама, маљевима, чекићима.
Click icon to add picture
Након савезничких бомбардовања логора у марту и априлу 1945.
године, у којима су уништени многи објекти унутар логора, а рад
заточеника је готово сасвим престао. Од преосталих заточеника
образоване су радне групе које су радиле на ископавању и
уништавању лешева ранијих жртава. Лубурић је наредио да се
ликвидирају сви заточеници, а логор и место Јасеновац до темеља
сруши и спали, како би се прикрили сви трагови злочина.
Последња група од 700 жена ликвидирана је у 21. априла. Истог
дана су сви преостали мушки заточеници (на прозивци је било још
1073 логораша) затворену у зидану двоспратницу и источном
дијелу логора.
Ноћу 21/22. априла део последњих мушких заточеника
одлучио се на покушај пробоја из логора, знајући да ће они
бити убијени сутра. Од њих пробој је преживело око 106
заточеника. Око 470 болесних, старих и немоћних логораша
није учествовало у пробоју. Вероватно су убијени касније и
спаљени заједно са логорским објектима. Исти дан, само
неколико сати касније, започео је и пробој заточеника из
Кожаре. Од њих 176 спасило их се само 11.
У напуштено место Јасеновац и недалеко од њега разорени логор, 2. односно 3.
маја 1945. године, прве су ушле стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде 
21. српске дивизије Југословенске армије. Батаљону који је ушао у Јасеновац дат
је задатак да сачува трагове злочина до доласка државне комисије за утврђивање
злочина окупатора.
Први увиђај о затеченом стању у Концентрационом логору Јасеновац III
Циглана, у Градини и Уштици, обавила је Окружна комисија за утврђивање
злочина окупатора и њихових помагача из Нове Градишке, 11. маја 1945. године.
Анкетна комисија Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина дошла је у
Јасеновац 18. маја 1945. Податке о изгледу, организацији рада, свакодневном
животу и последњим данима постојања логора, Комисији су дали преживели
логораши и учесници пробоја. Месец дана касније, 18. јуна, када се река Сава
повукла у своје корито, Земаљска комисија Хрватске обавила је и трећи увиђај.
 Покушаји спашавања логораша
Географски положај логора Јасеновац отежавао је сваку акцију спасавања логораша.
Источно и западно од логора налазило се мочварно подручје, док је са југа и сјевера логор био
окружен ријекама Савом и Стругом. Ријеком Савом су патролисали бродови мађарске
дунавске флотиле, а логор се налазио и близу железничке пруге Београд-Загреб, које су чували
бункери и оклопни возови. У самом логору се налазило око 1500 искусних усташа.
Евентуални напад на логор би захтевао јаке снаге, који око Јасеновца није било након 
битке за Козару.
Тито је из Фоче 31. марта 1942. дао налог Оперативном штаву НОП и ДВ за Босанску да у
сарадњи са штабом Хрватске испита могућност напада на логор тако да он сигурно успије.[50]
 За вријеме трајања Прве бањалучке операције у јесен 1943. партизанске јединице су
ослободиле Босанску Градишку, а славонски партизани су били заустављени од јаких
усташких снага код села Доњи Варош.[22]
Број жртава никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана (почетком 
1943. и априла 1945. године). Земаљска комисија Хрватске, основана 1945, констатовала је у
извештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и
700.000. О усташким злочинима постоји велика документација. Жртве логора били су Срби, 
Роми и Јевреји, комунисти и антифашисти, који се нису слагали са политиком тадашње
Независне Државе Хрватске. У Јасеновцу Хрвати не страдају зато што су Хрвати, нити
Муслимани зато што су Муслимани, већ једино као антифашисти, комунисти и помагачи и
спасиоци Срба.
Немачки генерали из Другог светског рата давали су веома различите и стога непоуздане
податке о броју убијених Срба у НДХ.
Александер Лер је дао 1943. број од 400.000 Срба,Лотар Рендулић — 500.000 православаца
 (август 1943), Херман Нојбахер — више од 750.000 (1943), Ернст Фик — 600.000 до 700.000 до
марта 1944. Број жртава логора Јасеновац је до данашњег дана предмет научних и политичких
дебата.
 ДИАНА БУДИСАВЉЕВИЋ
Била је хуманитарка аустријског поријекла која је током Другог свјетског рата спасила 15.336 дјеце
из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.Деца коју је покушавала да спасе, су била
углавном српска са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села. Ова акција је била једна од најтежих
и по броју спасених најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом
свјетском рату. Умрло је 3.254 дјеце, током спасавања или одмах по напуштању логора, исцрпљено
тортуром, глађу и болешћу, док је више од 12.000 избављене деце преживело рат.
Била је удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у 
Загребу. Он је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених убијања, протјеривања или
пљачке имовине за вријеме НДХ.
Да би сачувала податке о дјеци коју је збрињавала током рата, водила је картотеку о њима, с надом да
би једнога дана могла бити враћена својим биолошким породицама.
Имала је подршку уског круга људи, сви који су се бавили спашавањем дјеце из логора ризиковали
су сопствене животе.
Click icon to add picture

ДИАНА БУДИСАВЉЕВИЋ