Procentni račun

Osnovne veličine procentnog računa su:

-glavnica G
-procentna stopa p
-procentni prinos P
Glavnica G je osnovna vrednost u odnosu na
koju se računaju povećanja ili smanjenja za
datu procentnu stopu.
Procentna stopa p predstavlja broj koji
pokazuje za koliko se jedinica
menja(povećava ili smanjuje) glavnica na
svakih svojih 100 jedinica.
Procentni prinos P predstavlja veličinu koja
pokazuje ukupnu promenu glavnice G pri
procentnoj stopi p.

Procentna stopa p je veličina izražena u

procentima (npr p=25%) ali ćemo nju uvek
deliti sa 100 i koristiti njen decimalni zapis
( p=0.25).
 Procentni račun od 100
• Pri datoj procentnoj stopi p veličine G i P
su direktno proporcionalne tj ako je veća
glavnica G veći je i procentni prinos P što
može i šematski da se predstavi:
• G 100%
• P p%
• Formirajući odavde proporciju dobijamo
• G : P = 100 : p ili ako stopu p
koristimo u decimalnom zapisu dobijamo
• G:P=1:p
• Odavde dobijamo G=P/p , P=Gp , p=P/G
• Primer: Ako je od 150 studenata koji su
polagali ispit 78% studenta položilo, koliko
je studenata palo ispit ?
• Ako među prelaznim ocenama ima 42
ocene 6, 23 ocena 7, 15 ocena 8 , 12
ocena 9 a ostalo su desetke izrazi broj
prelaznih ocena u procentima.
• Rešenje:
• G=150 , p=78%=0.78

• Kako je G:P=1:p dobijamo 150:P=1:0.78

pa rešavanjem proporcije dobijamo da je

• P x 1 = 150 x 0.78 tj P=117 .

• Znači 117 studenata je položilo ispit a palo

je 150-117=33 studenta.
Kako imamo 117 prelaznih ocena i među
njima 42 ocene 6 znači imamo da je
• G=117 i P=42 pa opet iz proporcije

117:42=1:p dobijamo da je p=0.35897 tj

p=35.897%.
Znači ocenu 6 dobilo je 35.897% studenata.

• Ocenu 7 dobilo je 23 studenta pa je

117:23=1:p pa je p=0.19658=19.658%
• Ocenu 8 dobilo je 15 studenata tako da je

117:15=1:p tj p=0.1282=12.82%

• Ocenu 9 dobilo je 12 studenata tako da je

117:12=1:p tj p=0.10256=10.256%

• Preostalih 117-(42+23+15+12) =25

studenata dobilo je 10 ili procentualno
• 100%-(35.897%+19.658%+12.82%
+10.256%)=
• =28.369% studenata je dobilo ocenu 10.
 Procentni račun više 100 i
procentni račun niže 100
• Često se u praktičnim problemima
pojavljuje uvećana ili umanjena glavnica G
za odgovarajući procentni prinos P pri
zadatoj stopi p tako da nam je umesto G
poznato G+P ili G-P.
• U prvom slučaju radi se o procentnom
računu više 100 (ili na 100) a u drugom
slučaju radi se o procentnom računu niže
100 ( ili u 100).
• Do odgovarajućih formula dolazimo
rezonujući na isti način ili koristeći osobine
proporcije tako da iz G : P = 1 : p dobijamo

• (G ± P):P=(1± p):p ili (G ± P):G=(1 ± p):1

• Iz ovih proporcija imamo da je

G  P p G
GP
P odnosno
1 p 1 p
• Primer 1: Ako je cena neke robe sa PDV od 8%
24 840 dinara koliko iznosi cena bez PDV-a?
• Rešenje:
• Dato je p=8%=0.08 , G+P=24840 dinara i treba
izračunati G. Kako je
GP
G
1 p
• znači G = 24840/(1+0.08) tj G=24840/1.08
pa dobijamo da je cena bez PDV G=23000 din.
 Primene procentnog računa

• Ako se glavnica G0 uzastopno menja

po različitim stopama p1 , p2 ,... pn ,
svaka sledeća promena se računa na
glavnicu dobijenu posle prethodne
promene.
• Znači ako se glavnica G0 prvo promeni
(poveća ili smanji ) po stopi p1
tada je nova vrednost glavnice
• G1=G0 ± P1

• a kako je P1=G0*p1 dobijamo

G1=G0 ± P1 = G0 ± G0p1 = G0( 1± p1).

• Znači G1 = G0( 1± p1)
• Posle druge promene po stopi p2 nova
vrednost glavnice je
G2= G1 ± P2 = (kako je P2=G1p2)
• = G1 ± G1p2 =
• = G1( 1 ± p2)= (kako je G1=G0( 1± p1))

• = G0( 1 ± p1)( 1± p2)

• Znači G2 = G0( 1± p1)( 1± p2)

 Nastavljajući na isti način dobijamo da se
posle n uzastopnih promena po različitim
procentnim stopama p1,p2,...pn
krajnja vrednost glavnice G0
dobija po formuli :
Gn = G0( 1± p1)( 1± p2).....(1 ± pn)

• Do stope ukupne promene pu tj stope

koja pokazuje koliko se ukupno
procentualno početna vrednost promenila,
dolazimo na sledeći način:
• Ako se krajnja vrednost glavnice dobija
samo sa jednom procentnom stopom
,umesto n uzastopnih promena po različitim
procentnim stopama pi ,tada je
• Gn=G0(1± pu ) .
• Kako je
• Gn = G0( 1 ± p1)( 1 ± p2).....(1± pn)

• dobijamo

G0(1± pu ) = G0( 1 ± p1)( 1 ± p2).....(1± pn)

• Ako levu i desnu stranu podelimo sa G0
dobijamo:
1 ± pu = (1± p1)( 1 ± p2).....(1 ± pn) tj
pu = (1 ± p1)( 1 ± p2).....(1 ± pn) – 1
• Ako je stopa pu pozitivna znači da je sa
n uzastopnih promena došlo do povećanja
glavnice G0 tj da je krajnja vrednost veća od
početne (Gn > G0)
• a ako je stopa pu negativna znači da su
sukcesivne promene dovele do smanjenja
početne vrednosti (Gn < G0).
• Primer 1: Posle dva poskupljenja po
stopama od 12.6% i 18.3% i jednog
pojeftinjenja od 22.5% cena neke robe je
4526 dinara. Kolika je početna cena robe?
Da li je krajnja cena veća od početne i koliko
ta razlika iznosi u dinarima i procentima?

• Rešenje: p1=+12.6%= +0.126 ,

p2=+18.3%= +0.183 ,
p3= -22.5%= -0.225
Gn= 4526
• Kako je Gn = G0( 1 p1)( 1 p2).....(1 pn)
Dobijamo

• 4526= G0(1+0.126)(1+0.183)(1-0.225)
• 4526= G0* 1.03234495

odakle je

• G0=4384.19 dinara
• Znači Gn > G0 i ta razlika u dinarima je

• 4526-4384.19=141.81 dinar

• a u procentima

• pu= (1+0.126)(1+0.183)(1-0.225)-1=0.0323

• tj pu=3.23%.
• Ukoliko želimo da promenjenu
(povećanu ili smanjenu) glavnicu Gn vratimo na
početnu vrednost G0 dobijamo stopu p0 tj
stopu vraćanja na početni nivo na sledeći
način :
• I) Ako je Gn > G0 ,krajnju vrednost Gn
treba umanjiti za procentni prinos P
koji izračunavamo u odnosu na Gn
po stopi p0 tj
P = Gn*p0
• tako da je
• G0= Gn-P = Gn-Gnp0 = Gn(1-p0)

• Kako je Gn=G0(1+pu) dobijamo

G0= G0(1+pu)(1-p0) / : G0 pa dobijamo

1= (1+pu)(1-p0)

odakle je tražena stopa vraćanja krajne vrednosti na

početni nivo je
1 pu
p0  1   p0 
1  pu 1  pu
1 1
p0  pu  1
• Kako je 1  pu i pri tome 1  pu

p0  pu
• dobijamo da je .
• Dakle stopa p0 , po kojoj uvećanu glavnicu
Gn treba umanjiti da bi se dobila prvobitna
vrednost G0 , je manja od stope pu po kojoj
je glavnica G0 uvećana da bi se dobilo Gn.

II) Ako je Gn < G0 na isti način rezonujući

dobijamo da je stopa vraćanja tj uvećanja
krajnje vrednosti na nivo G0 dobijamo po
formuli
pu
p0 
1  pu
 1
• Kako je ovde p0  pu  i pri tome je
1  pu
1
 1, u ovom slučaju imamo da je p0  pu.
1  pu

• Dakle stopa p0 , po kojoj umanjenu glavnicu

Gn treba uvećati da bi se dobila prvobitna
vrednost G0 , je veća od stope pu po kojoj je
glavnica G0 umanjena da bi se dobilo Gn.
 Rezime
• 1. Posle n uzastopnih promena po različitim
procentnim stopama p1,p2,...pn krajnja vrednost
glavnice G0 dobija se po formuli :

Gn = G0( 1± p1)( 1 ± p2).....(1± pn)

• 2. Stope ukupne promene pu
pu = (1 ± p1)( 1± p2).....(1± pn) – 1
• 3. Stopa vraćanja krajne vrednosti na početni nivo
pu
• a) Ako je Gn > G0 tj ako je pu > 0: p0 
1 pu

pu
• b) Ako je Gn < G0 tj ako je pu< 0 : p0 
1  pu
 • Ispitni zadatak :
• Posle dva pojeftinjenja po stopama od
6,52% i 9,17% i jednog poskupljenja po
stopi od 12,34% cena neke robe je 10200
dinara.Odrediti:
• a) Početnu cenu robe,
• b) Ukupnu procentnu stopu po kojoj je i na
koji način početna cena promenjena na
vrednost zadnje cene
• c) Po kojoj stopi i na koji način treba
promeniti zadnju cenu pa da se dobije
početna cena,
• d) Ako je planirano ukupno povećanje cene
po stopi od 12,63%, kako i na koji način i po
kojoj stopi treba posle tri napred date
promene cena i četvrti put promeniti cenu? U
tom slučaju izračunati procentnu stopu
vraćanja zadnje cene na početni nivo.
• e) Ako je planirano ukupno smanjenje cene
po stopi od 5,21%, kako i na koji način i po
kojoj stopi treba posle tri napred date
promene cena i četvrti put promeniti cenu? U
tom slučaju izračunati procentnu stopu
vraćanja zadnje cene na početni nivo.
• f) Ako se do početne cene došlo tako što je
na nabavnu cenu najpre plaćena provizija
posredniku po stopi od 1,63% na nabavnu
cenu i transportni troškovi po stopi od 2,61%
na nabavnu cenu, a zatim na tako formiranu
cenu još i porez na promet po stopi od
18,48%, izračunati: Nabavnu cenu, proviziju,
transportne troškove i porez na promet.
• Rešenje: p1=-6.52%= -0.0652 ,
p2=-9.17%= -0.0917 ,
p3= +12.34%= +0.1234
Gn= 10200
a) Kako je Gn = G0( 1 p1)( 1 p2).....(1 pn)
imamo da je

10200= G0(1-0.0652)(1-0.0917)(1+0.1234)
odakle dobijamo da je G0=10693.45 dinara.

Znači krajnja vrednost je manja od početne.

b) Iz formule pu = (1  p1)( 1  p2).....(1 pn) – 1
dobijamo

pu= (1-0.0652)(1-0.0917)(1+0.1234) – 1 tj
pu= - 0.0461= - 4.61%

Kako je stopa ukupne promene negativna i

ona pokazuje da je krajnja cena manja od
početne tj da je došlo do sniženja početne
cene za 4.61%.
• c) Kako je pu negativno tj krajnja vrednost je manja
od početne stopu vraćanja na početni nivo p0
dobijamo po obrascu
pu 0.0461
• p0  p0 
1  pu tako da je 1  0.0461

• tj p0= 0.04833 a to znači da krajnju vrednost

(Gn= 10200 ),koja je manja od početne
(G0= 10693.45) , treba uvećati za 4.833% da bi se
vratila na početni nivo.

• Primećujemo da je p0=4.833% veće od pu=4.61%.

• d) Sa datim stopama početna cena se
ukupno promenila tj smanjila za 4.61%.

Ako je planirano ukupno povećanje početne

cene za 12.63% znači da treba još jednom
promeniti cenu po stopi p4 da bi se postiglo
ukupno povećanje od 12.63%.
• Znači želimo da pu=+0.1263 pa treba odrediti
stopu p4 koja će sa prethodne 3 stope dati
očekivano povećanje.
• Samim tim ova stopa ukupne promene biće:
pu= (1-0.0652)(1-0.0917)(1+0.1234)(1+ p4) – 1

• Kako je pu= +0.1263 :

+0.1263=
(1-0.0652)(1-0.0917)(1+0.1234)(1+ p4 ) – 1
Odavde dobijamo
0.1263=0.9348*0.9083*1.1234*(1+ p4) – 1
tako da je
1.1263= 0.953855*(1+ p4)
pa je 1+ p4=1.18079
odnosno p4 = 0.18079 .
Kako je p4 pozitivno znači da četvrta promena
treba da bude povećanje od 18.079%.
Pošto je pu= +0.1263 stopa
p0=0.1263/1.1263=0.11214 tj p0 =11.214%
• e) Sa datim stopama početna cena se
ukupno promenila tj smanjila za 4.61%. Ako
je planirano ukupno smanjenje početne cene
za 5.21% znači da treba još jednom
promeniti cenu po stopi p4 da bi se postiglo
ukupno smanjenje od 5.21% .
• Znači želimo da pu= -0.0521 pa treba odrediti
stopu p4 koja će sa prethodne 3 stope dati
očekivano smanjenje.
• Samim tim ova stopa ukupne promene biće:
pu= (1-0.0652)(1-0.0917)(1+0.1234)(1+ p4) – 1
• Kako je pu=-0.0521 :
- 0.0521=
(1-0.0652)(1-0.0917)(1+0.1234)(1+ p4) – 1

Odavde dobijamo
-0.0521=0.9348*0.9083*1.1234*(1+ p4) – 1

tako da je 0.9479= 0.953855*(1+ p4)

pa je 1+ p4=0.99378 odnosno p4= -0.00622 .
Kako je p4 negativno znači da četvrta promena treba
da bude smanjenje od 0.622%.
Pošto je pu= -0.0521 stopa p0 će biti
p0=0.0521/(1-0.0521)=0.05496 tj p0=5.496% .
• f) Iz teksta imamo da je početna cena
formirana tako što je nabavna cena uvećana
za proviziju posredniku,transportne troškove i
porez na promet tj
• G0= NC + Pr + T + PP
pri čemu je:
* provizija posredniku 1.63% od nabavne cene tj
Pr=1.63%NC odnosno Pr=0.0163xNC,
* transportni troškovi su računati po stopi od
2.61% na nabavnu cenu tj T=2.61%NC tj
T=0.0261*NC ,
• Porez na promet je 18.48% ali ne od
nabavne cene, jer stoji da je *na tako
formiranu cenu * obračunat porez tj na cenu
dobijenu uvećanjem nabavne cene za
proviziju i transportne troškove, pa je

PP = 18.48%(NC+Pr+T)
= 0.1848*(NC+Pr+T)
• PP=18.48%(NC+Pr+T)=0.1848*(NC+Pr+T)

• Ako ovo malo sredimo,ubacujući već dobijene

relacije za Pr i T, (Pr=0.0163xNC,
T=0.0261*NC ) dobijamo:

• PP=0.1848*(NC+0.0163NC+0.0261NC)=
= 0.1848*NC(1+0.0163+0.0261)=
= 0.1848*NC*1.0424 = 0.19264*NC
• Da bi dobili koliko je NC,Pr,T i PP vratićemo se
na početnu relaciju :
• G0= NC + Pr + T + PP
• Kako je G0=10693.45 , Pr=0.0163*NC,
T=0.0261*NC i PP=0.19264*NC, dobijamo:

10693.45=NC+0.0163NC+0.0261NC+0.19264NC
tako da je
10693.45=NC(1+0.0163+0.0261+0.19264)
10693.45=NC*1.23504 pa je NC=8658.38 din.
Znajući NC sada lako dobijamo:
• Pr=0.0163*NC=0.0163*8658.38= 141.13 din.
• T=0.0261*NC= 0.0261*8658.38 = 225.98 din
• PP= 0.19264*8658.38 = 1667.95 dinara.

• Dobijeni rezultat možemo proveriti:

8658.38+141.13+225.98+1667.95= 10693.45
a to je G0 .
• 2. Zbir cena proizvoda A,B i C je 19800
dinara pri čemu cene stoje u odnosu 2 : 3 : 4.
• Ako je proizvod A najpre poskupeo po stopi
od 12.36% a zatim pojeftinio po stopi od
10.38%, proizvod B je najpre 2 puta pojeftinio
po stopama od 9,72% i 11,33% a zatim
poskupeo po stopi od 15.78% i proizvod C
najpre 2 puta poskupeo po stopama od
6.38% i 12.43% a zatim pojeftinio po stopama
od 8.95% i 9.72% izračunati :
• A) Zbir ukupnih krajnjih cena sva tri
proizvoda,

• B) da li je ovim promenama cena preduzeće

ostvarilo gubitak ili dobitak i koliko on iznosi u
dinarima i u procentima.
Rešenje: a) Cena proizvoda A : G0
Cena proizvoda B : G’0
Cena proizvoda C : G0’’
G0=? , G0’=? , G0’’=?
Kako je G0+ G0’+ G0’’=19800
I pri tome
G0 : G0’ : G0’’ = 2 : 3 : 4
Imamo da je G0=2k
G0’=3k
G0’’=4k
• Iz G0+ G0’+ G0’’=19800 sada dobijamo

• 2k + 3k + 4k = 19800
•
• 9k = 19800 pa je k = 2200
• Znači:

• cena proizvoda A = 2k = 2*2200=4400 din.

• cena proizvoda B = 3k = 3*2200=6600 din.
• cena proizvoda C = 4k = 4*2200=8800 din.
• Za proizvod A tj G0=4400 imamo:
p1= +12.36%= + 0.1236 ,
p2= -10.38%= - 0.1038 pa dobijamo

Gn = G0( 1 ± p1)( 1 ± p2).....(1± pn)

Gn=4400(1+0.1236)(1-0.1038)

Gn = 4430.67 dinara
• Za proizvod B tj G0’=6600 imamo:
p’1= -9.72%= - 0.0972 ,
p’2= -11.33%= - 0.1133 pa dobijamo
p3= +15.78%= + 0.1578
G’n = G0( 1 ± p1)( 1 ± p2).....(1± pn)

G’n=6600(1-0.0972)(1-0.1133)(1+0.1578)

G’n = 6117.10 dinara

• Za proizvod C tj G0’’=8800 imamo:

p’’1= + 6.38%= +0.0638 ,

p’’2= + 12.34%= +0.1234
p’’3= -8.65%= - 0.0865
p’’4= -9.72%= - 0.0972 pa dobijamo

G’’n = G0( 1 ± p1)( 1 ± p2).....(1± pn)

G’’n=8800(1+0.0638)(1+0.1234)(1-0.0865)(1-0.0972)
G’’n = 8680.10 dinara
Zbir krajnjih cena sva tri proizvoda biće
4430.67 + 6117.10 + 8680.10 = 19227.87

b) Kako je početni zbir cena sva tri proizvoda bio

19800 dinara a zbir krajnjih cena je
19227.87 zaključujemo da je ovim promenama cena
preduzeće ostvarilo gubitak koji u dinarima iznosi
19800 – 19227.87 = 572.13 dinara.
Da bi izračunali koliko to iznosi procentualno u odnosu
na početni zbir imamo da je G = 19800 i P=572.13
pa je p=P/G tj p= 572.13/19800 = 0.02889 .
Znači gubitak je 2.889% od početnog zbira.
3. Cena neke robe je 1000 dinara. Posle 4
sukcesivna poskupljenja po istoj procentnoj
stopi dobijena je cena od 1800 dinara.
Po kojoj procentnoj stopi treba zadnju cenu
promeniti da bi se dobila početna cena ?
Ako se posle napred navedena 4 poskupljenja
cena robe najpre poveća po stopi od 11.14%
a zatim smanji za po stopi od 10.18%
izračunati zadnju cenu robe.
• Rešenje : Znači imamo 4 uzastopna
povećanja po istoj procentnoj stopi tako da je

Gn = G0( 1 + p)( 1 + p)(1+ p) (1+ p) odnosno

Gn = G0( 1 + p)4 . Znači

1800 = 1000 ( 1 + p)4
( 1 + p)4 = 1.8
4
1  p  1.8  1.15829
tj p = 0.15829 = 15.829%

Znači 4 sukcesivna povećanja su bila po

stopi od 15.829%.

Procentna stopa po kojoj zadnju cenu treba

promeniti da bi se dobila početna cena je
stopa p0 pa kako je Gn>G0 :
pu
p0 
1  pu
 Stopu pu možemo izračunati po obrascu ili iz
činjenice da je
Gn=G0(1+pu) tako da je 1800 = 1000(1+ pu )

1800 = 1000(1+ pu )
1+ pu = 1.8 tj pu = 0.8
pu 0.8
Znači p0  tako da je p0 
1  pu 1  0.8

p0 = 0.4444 = 44.44%
Pošto se cena dobijena posle 4 sukcesivna
povećanja dalje menja imamo da je
G0 = 1800
p1 = + 11.14% = 0.1114
p2 = - 10.18% = 0.1018

Gn = 1800( 1 + 0.1114)( 1 – 0.1018)= 1796.87