MIŠIĆI KOJI SE RAZVIJAJU I

STRADAJU U BALETU
 Baletske vežbe
• Baletski igrač kroz kondicionu pripremu, pored razvoja snage i
pokretljivosti, treba da dostigne i visok nivo osećaja za ravnotežu,
osećaja za vreme i ritam, kao i orijentaciju u prostoru.
• Baletski čas se uglavnom sastoji se iz niza kratkotrajnih intenzivnih
vežbi
• Svaka vežba utiče na telo u celini, a ne samo njegov deo ili grupu
mišića
• Vežbe koje su namenjene baletskim igračima uglavnom ne izazivaju
značajni porast mišićne mase, već mišići postaju tanji i izduženiji.
• Primena specifičnih baletskih vežbi u programu svakodnevnog
treninga povećava kvalitet nastupa i smanjuje opasnost od povreda.
 Mišići nogu
• ispružanje risa, odnosno plantarna fleksija stopala i
prstiju, predstavlja konstantu aktivnost u baletskim
vežbama, pa su mišići, odgovorni za ove pokrete
(m.triceps surae i fleksori prstiju) izuzetno jaki, dok su
njihovi antagonisti (m.tibialis anterior i ekstenzori prstiju)
uglavnom zanemareni i relativno slabi što dovodi do
povreda
• Jačanje mišića trupa, pored toga što štiti kičmeni stub od
preopterećenja, omogućava i veću pokretljivost gornjeg
dela tela, pa zbog toga ima izuzetan značaj za baletske
igrače.
 Kolena i mišići zadnje lože
• Svi baletski stilovi zahtevaju izvođenje
pokreta prilikom kojih su kolena
maksimalno opterećena
• Grand plié je pokret koji opterećuje
koleno za sedam puta više od težine
tela.
• Mišići zadnje lože buta takođe imaju
značajnu ulogu u izvođenju baletskih
pokreta.
• M.biceps femoris učestvuje u svim
baletskim pokretima koji zahtevaju
otvorenost nogu, ali i u skokovima, npr.
jelenski skok u jazz baletu
 Izduživanje mišića
• faza izduživanja mišića traje duže od faze njegovog skraćenja
• na primer, prilikom izvođenja grand battement-a mogu se
koristiti dva muzička otkucaja za podizanje noge, a četiri za
njeno spuštanje.
 Napetost mišića
• Najčešća vrsta napetosti kod baletskih igrača
jeste napetost u ramenima.
• Prilikom izvođenja okreta ili skokova, igrači
često pokušavaju da održe balans ili da skoče
više zadržavanjem vazduha u plućima, što za
posledicu ima podignutost i napetost ramena.
• Osim u ramenima, napetost se može javiti i u
donjoj vilici, vratu, lumbalnom delu leđa, u
stopalima, šakama itd.
 Mišići leđa
• Snaga i koordinacija lumbalnog dela leđa, kukova i trbušne muskulature u baletu su
vrlo važni
• M.iliopsoas je glavni fleksor u zglobu kuka i jedini koji je zadužen za podizanje noge
preko 90°. Sastoji se iz dva mišića – m.psoas major i m.iliacus. Jačanje ovog mišića
omogućava baletskim igračima bolju stabilnost lumbalnog dela leđa, što znači jači
centar, bolju ravnotežu i balans prilikom okreta, kao i veće ekstenzije.
• S obzirom da je m.iliopsoas mišić koji povezuje kičmu i karlicu sa nogama, pravilnim
izvođenjem baletskih vežbi i pokreta, smanjuje se pritisak na donji deo leđa i karlice i
znatno se povećava efiksnost kretanja, a istovremeno se smanjuje i rizik od povreda.
 Vrat i ramena
• naprezanje vrata i podizanje
ramena prilikom izvođenja
arabesque izaziva umor i
povećava opasnost od
povrede.
• Mišići koji učestvuju u
izvođenju arabesque su:
m.gluteus maximus, m.biceps
femoris, m.semimebranosus i
m.semitendinosus.
 Mišići ruku
• Osim snage i pokretljivosti mišića nogu,
baletski stilovi takođe zahtevaju i efikasnost
rada ruku.
• Mnoge baletske koreografije, a naročito iz
oblasti modernog baleta, sadrže stavove na
rukama i pokrete koji opterećuju muskulaturu
ramenog pojasa.