Српска државност –

континуитет у
дисконтинуитету
 Најстарија српска државност (VII-XII в.)

- осн. Елементи државности:

1) народ
2) територија
3) власт

- Прапостојбина: Горњи ток реке Висле

- Досељавање Срба у ЈИ Европу: почетак VII века

-жупе, жупани (локална власт)

-822.г. – први помен Срба, близу Сиска (фр.хронике)

1. Србија/Српска земља (Босна и Рашка)
2. Дукља (Зета)
3. Захумље(Хумска земља)
4. Травунија (Требиње)
5. Неретљанска земља/Крајина (Паганија)
Династија Властимировића ( око 680-око 950)
- Охридска архиепископија од 1019/1020.г. – Ромејски
(Византијски) цивилизацијски круг
- Барска надбискупија (од 1089 ), Дубровачка
надбискупија (од 1022) – римски утицај

- 926.г. Помен краља (rex) Михаила Вишевића Захумског

(незванично)
- 1016.г. умире Св. кнез Јован Владимир (Дукља) – први
српски владар светитељ (црква Св. Марије Крајинске)

- 1072/1077.г. кнез Михаило Војисављевић (1050/1055 –

1081) добија титулу (и инсигније) “краља Словена(Дукље)”
од папе Гргура VII – “Краљевина Дукља и Далмација”
 Михаило Војисављевић, краљ Дукље и Далмације –
Портрет из задужбине, цркве Св. Михаила на Стону (око 1080.г.)
ДРЖАВНОСТ У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА/СРБИЈИ НЕМАЊИЋА

Обједињавање већине српских земаља (1183-1190) под

Стефаном Немањом (1166-1196), великим жупаном рашким
-велики жупан, епископ рашки, престо у Расу “рашки стол” (црква Св. Апостола Петра и Павла), државни
сабори, велики кнез, удеоне кнежевине Дукља/Зета и Захумље/Хумска земља

1198 – Оснивање ман. Хиландара – српске ларве на Светој Гори (верски, државно-дипломатски значај)
- 1217.г. Велики Жупан Стефан Немањић (1196-1228) постаје краљ (крунисан у ман. Жичи од легата папе
Хонорија III)
- Интитулације:
(Стефан Првовенчани)
-владарско име Стефан (грк. Стефанос - крунисани; венац, `првовенчани)

- 1219.г. - Стварање Српске (жичке/пећке) архиепископије (аутокефалност,

10+1 епископија), Жича, улога Св. Саве (трон Св. Саве), Номоканон,
Законоправило
- 1207. г. канонизација Св. Симеона (заштитника српске државе, култ владара),
култ светородне династије Немањић обједињује државу и цркву, симфонија
два вида власти, легитимитет власти, црква обједињавајући фактор
државности (“национална црква”)
- 1237. краљ Владислав преноси мошти стрица Саве (1175-1236) у манастир
Милешеву (изградња култа Св. Саве)
 -од краља Уроша I (1243-1276) – престолонаследник са титулом
“младог краља” (Угарска)
- 25. децембра 1345 проглашење Царства “Срба и Грка”(Сер)
- Српска (Пећка) архиепископија проглашена патријаршијом
(Јоаникије)
- 16. априла 1346. крунисање краља Душана у Скопљу за “цара Срба и
Грка / Србије и Романије”; млади краљ Урош V за “краља свим
Србима”
- 1349. г. Душанов (царски) законик, допуњен 1354. г.

- царство као негативна појава у развоју српске државности!!!

- 1365. - господин Вукашин Мрњавчевић “Краљ Србима и Грцима”
- син Марко (1365-1395) “млади краљ” – легитимне титуле од цара Уроша V (1355-
1371)
- 26. септембра 1371. – Маричка битка
- Кнез Лазар Хребељановић (1373-1389): (кнегиња Милица, Немањићи, канонизација
1390)
1393. – “Велики кнез Стефан, самодржац и владар Срба”/1402. : “Деспот Стефан,
господар Свих Срба и Подунавља (владарска титула и венац, вазал Ромеја, не
Османлија)
- Ђурађ Бранковић (1427-1456):
- 20. јуна 1459. пад Смедерева и Српске деспотовине
 Зета Црнојевића (1455-1496)

-Војвода Иван (1465-1490) и Ђурађ Црнојевић (1490-1496): “у Христу Богу благоверни

и богомчувани господар зетски”
- 1496. пад Цетиња и Горње Зете Црнојевића (Црне Горе)
СРПСКА ДРЖАВНОСТ У БОСНИ
- “Црква босанска”(дуалистичка, јеретичка ; XII в. – зближавање
властеле и цркве, угарски крсташки ратови); (нема култа владара
светитеља и светородне лозе, нестабилност власти), нема
представника цркве на саборима
- Сабор: (станак, “сав русаг босански”) и властела (утицај), изборна
монархија, не наследна;
- Јован Кинам (1150): “Река Дрина одваја Босну од остале Србије”;
- Првобитна Србија до освајања Симеона, Самуила и Василија I,
Угарске; деоба на Рашку и Босну од краја X века
- Стефан, кнез Босне XI век – први познати владар у Босни
- Бан Борић (1154)
- Удеоне кнежевине (земље): Усора, Соли, Доњи Краји
Бан Матеј Нинослав (1232-1250) своје поданике назива “Србима”; у
повељи Дубровчанима (1249) интитулација: “Аз Матеј Стјепан
(Стефан) по милости Божије велики бан босански”; римокатолик
(због угарске опасности)
- 1284. г. Брак Јелисавете Драгутиновић Немањић и Стјепана (Стефана)
I Котроманића (1290-1314) – веза са Светородним Немањићима
- Бан Стјепан II Котроманић (1314-1353): “господин свим
змљама босанским и Соли и Усоре и Доњим Крајевима и Хумској
Земљи господин”; “бан Босни и Усори и Соли и Хумској земљи”
(освајања: 1324-бановине Усоре и Соли, Доњих крајева, 1326 –
Крајине (Неретљанске) и Хумске земље )

- 1377. год. - Краљ Твртко I Котроманић (1353-1391): “Стефан,

краљ Србљем и Босне и Поморју и Западним Странама (1378)”;
(сугуби венац, света круна Немањића, Бобовац, титуларно име Стефан,
Милешева, Митровдан, православни обдер, култ Св. Саве, “обавеза” да
брани Српство 1389)

- 1463. Пад Јајца и Краљевине Босне

1448. - Велики војвода Стјепан (Стефан) Вукчић Косача (1435-1466): “Стефан
божијом милошћу херцег хумски и приморски и велики војвода русага босанског,
кнез дрински и веће”; “по милости божијој херцег од Светога Саве, господар
хумски и приморски и велики војвода русага босанскога, кнез дрински и к томе”
(1449)
(титула херцега одмах после краљевске)/Милешева, култ Св. Саве, Милешевска и
Хумска (Лимска) епископија

- 1481. – Пад (Херцег) Новог и Херцеговине Косача од “Светог Саве”

 “Стефан краљ Србљем и Босне и
приморју и Западним Странама” (1377)
 Српска државност под страном окупацијом
(XV–XVIII век)
Угарска/Аустрија
- Сремски деспоти/деспоти Рашке(Купиник-престоница, утвр.
Јарак, Ириг) Бранковићи (1459-1502); /Раци, Вук Гргуревић (1459-
1485), Ђорђе (1486-1494), Јован (1494-1502) “господин Србљем”
Светородна лоза Бранковића (деспот Стефан; синови
Ђорђе/Максим; Јован, Ангелина Бранковић) – веза са традицијом
Немањића
- 1509-1514 подизање манастира Крушедол; (имање Марка Јакшића)
митрополит Максим (1499-1516); седиште будуће Крушедолске
митрополије/Београдско-карловачке – веза са Немањићима
- 1526-1527. Устанак Јована Ненада, цара самозванца, у Поморишју,
Банату и Бачкој
- 1537 – умире последњи “сремски” деспот Павле Бакић
- 1541- Османлије заузимају Будим; сви Срби под једним владаром
- 1594 “Илирска хералдика” – Imperium Iliricum – појам, значај, Хабрзбуршко
оруђе ширења ка југу
- 1601. – Марво Орбини издаје “Краљевство Словена” (Il regno degli Slavi)
- 1690. г. Гроф Ђорђе Бранковић, деспот Илирика
- 1741- “Стематографија” Христофора Жефаровића – хералдичка илустрација
политичко-историјских тежњи Карловачке митрополије

Грб патријарха
Арсенија IV

Апокрифни грб Душановог

“Илирског царства”
- 1690. Леополд I издаје Србима привилегије (црквене)
- Велики “бечки” рат (1683-1699)
- 1689. ухапшен г. Гроф Ђорђе Бранковић (ум. 1711.), деспот Илирика (од 1683)

- Арсеније III Црнојевић (1674-1690/1706): “патријарх всего Илирика” (1690)

- 1718-1739. г. Аустријска “Краљевина Србија”

- 1726.г. Формирање Београдско-карловачке митрополије (спајање)

- Арсеније IV Јовановић Шакабента (1725-1739/1748): “православни архиепископ

пекски, васјем же Серблем, Болгаром, Далматии, Босни и обои пол Дунаја и
Цијелого Илирика патријарх” (1739)

- 1790. – Темишварски сабор

- 1794/95. Јован Рајић издаје “Историју разних словенских народа, понајпре

Бугара, Хрвата и Срба”

- 1804. г. план митрополита Стефана Стратимировића о обнови државе; Сава

Текелија, епископ Јован Јовановић, Доситеј Обрадовић
Аустријска “Краљевина/Краљевство
Србија”
(1718-1739)
 Османско царство

1557. Обнова Пећке патријаршије (Макарије Соколовић); /Душанов

законик, обичајно право (аутономија)

- 1594- Банатски устанак (темишварски митрополит Теодор); спаљивање

моштију Св. Саве на врачару

- Српски устаници главна снага Аустријанаца у ратовима против

Османлија (1683-1699; 1716-1718; 1737-1739; 1789-1792), фрајкори

- 1766. укинута Пећка патријаршија

- Реформе султана Селима III (1789-1807), аутономија Срба у београдском

пашалуку

- Хаџи Мустафа паша, београдски везир (1793-1801)

 Грб Српске
Грб Карловачке
православне
митрополије
цркве

Пећка патријаршија 1557 - 1766

Обнова српске државности у XIX и XX веку
Краљевина Србија 26. новембра. 1918
Краљевина Црна Гора (1910)
1912-1918
Државност из “Војних крајина” Срба 1530-1882
Република Српска Крајина 1991-1995
Наслеђе српске државности у Босни и Херцеговини
Република Српска (од 9.јан. 1992)