РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО-ВАСПИТАЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ОДСЕК ВРАЊЕ

КАРОСЕРИЈА МОТОРНИХ
ВОЗИЛА

Проф. Др. Небојша Димитријевић Кандидат: Предраг Александровић

УВОД

Каросерија служи за смештај возача, путника и терета. Осим овог

основног, каросерија може да има друге посебне задатке. У састав
каросерије улази и тзв. покривка или, како се још назива,опшивка или
капотаж. Овај скуп елемената служи за покривање склопова који су ван
каросерије или као допуна најчешће за побољшање аеродинамичности
(смањење отпора ваздуха) и као естетске компоненте. Подела каросерија на
врсте може, као и код других система и склопова возила, да се врши у односу
на различите параметре. У погледу према оптерећења каросерије могу да
буду: неносеће, полуносеће и самоносеће. У односу на врсту возила
разликују се каросерије за: лаке путничке аутомобиле, аутобусе, теретна
возила, путничка-теретна, радна и специјална возила.
 1. КАРОСЕРИЈА
Каросерија аутомобила служи за смештај и заштиту од спољних утицаја возача,
путника и пртљага. У њу се често смештају и неки агрегати и склопови возила
(погонски агрегати, резервоар, електрични уређаји и др.). Каросерија је и значајан
параметар пасивне безбедности возила. Постоји велики број различлтих врста и типова
каросерија путничких аутомобила. Њихова класификација може да се врши у односу
на различите параметре. Све каросерије могу да се граде као затворене, отворене и оне
које се могу затварати и отварати. У односу на број редова седишта деле се на:
једноредне (најчешћи случај код туристичко-спортских типова), дворедне (најчешћи
случај градње) и троредне (аутомобили који се граде скоро искључиво по наруџбини).
У односу на број врата постоје каросерије са двоја, троја, четворо, петоро и шесторо
врата.
 2. ОСОБИНЕ
Каросерије у којима се превозе путници или терет разликују се међусобно према конструкцији,
димензијама, намени и врсти материјала. Каросерија треба да пружи што мањи отпор при кретању кроз
ваздушну средину. Каросерије нарочито путничних возила морају бити аеродинамичније, јер ће им отпор
облика бити мањи, затим морају и споља бити фино обрађене да отпор трења честица ваздуха о каросерију буде
што мањи. Треба да има и што мању тежину и да при кретању возила изазива што мању буку, да буде компактна
и са што мање саставних делова.
Код првих возила употребљавале су се каросерије са дрвеним костуром, али је дрво нарочито због
труљења, веома брзо изашло из употребе као основни материјал. Прве дрвене конструкције замениле су
каросерије код којих се комбиновало дрво и челик. С временом, дрво као материјал потпуно излази из употребе
и прелази се на израду челичних каросерија. Костури каросерија се раде од челичних У профила, урађених од
челичног лима дебљине највише 2 mm. Такви се лимови дају лако обликовати. Овакав костур се пресвлачи
пресовањем, обликованим елементима од челичног лима дебљине 0,5 do 0,7 mm, а ови се елементи, завртњима
или закивцима, растаљиво међусобно спајају или заварују.
 3. ШАСИЈА
Шасија је некада код возила била незамењива, а данас је у употреби
код тежих и теретних возила. Савремена шасија треба да задовољи
неколико услова, а то су:
­да има високу отпорност и крутост конструкције
­да је што лакша
­да је што мања могућност деформисања
­да конструкција има што мање саставних делова
­да се што лакше монтирају и демонтирају делови и склопови који се на
њу причвршћују
­да има што нижу цену коштања
 Под појмом шасија моторног возила подразумијевају се следећи
дијелови моторног возила:
мотор (као основни скуп)
 уређаји за напајање горивом, подмазивање, хлађење, паљење
(код Оттова мотора)
 трансмисија (спојка (квачило), мењач, карданско вратило, погонски
мост)
ходни делови (оквир, вешење, осовине с точковима)
уређај за управљање (волан с деловима)
уређај за кочење (кочнице с деловима)
електро уређаји (акумулатор, алтернатор, светла и сигнализација)
 4. ТИПОВИ КАРОСЕРИЈА
Каросерије путничких возила се раде са двоја, троја, четвора или петора врата, са различитим бројем
седишта. Данас су у највећој примени следећи типови каросерија путничких возила:
затворена каросерија са двоја или четвора врата, два или три реда седишта без унутрашње преграде,
то је такозвани седан каросерија. Ако се постави преграда иза првог реда седишта, тада је то лимузина.
Међутим, у многим случајевима ове две врсте каросерија се сврставају у једну категорију.
хечбек има засечен задњи крај са троја или петора врата,

лифтбек има изглед седана, али се код ове каросерије задње стакло подиже заједно са поклопцем

пртљажника,
караван има продужен задњи крај, обично је већи од хечбека и седана,

купе је затворена каросерија са двоја врата и једним или два реда седишта,

кабриолет је отворена каросерија која обично има кров који се може склапати,

комби има затворену каросерију погодну за превоз путника или терета, двоја или четвора врата и

често врата на задњој страни возила.

минивен (моноволумен) има изглед повишеног каравана и са скраћеним моторним простором,

теренска или СУВ возила су возила која се добро сналазе изван асфалта, имају погон на свим

точковима, редуктор, блокаду диференцијала и већи клиренс, међутим постоје теренци под
називом кросовер који су намењени углавном за градску вожњу и не морају обавезно да имају наведене
особине,
пикап су теренска возила са отвореним пртљажним простором.
 Хечбек
Хечбек (енгл. хатцхбацк, хатцх – отвор и бацк – задњи део, позади, назад) је
назив аутомобила са једним или два реда седишта, код кога је засечен задњи део на
коме се налазе трећа или пета врата пртљажног простора која се отварају на горе
заједно са задњим стаклом. Хечбек може да има други ред седишта на расклапање,
која се спуштају у унутрашњости возила, ради стварања што већег пртљажног
простора.
 Караван

Караван је облик каросерије путничких аутомобила с петоро врата изведен

из лимузине с којом дели величину и платформу, али код кога се кров
наставља све до задњег краја односно задњих врата.
Основна карактеристика каравана јесте велики пртљажни простор. Овај
облик каросерије има пуну висину целом дужином кабине како би се
максимално искористио товарни простор позади.
 Кабриолет
Кабриолет је било који путнички аутомобил са металним или платненим
кровом, којег је по потреби могуће електричним или ручним путем склопити иза
путничке кабине или у пртљажник.
Међутим, за неке врсте кабриолета често се користе и посебни називи, па се
тако спортски кабриолет са два седала назива родстер, спајдер или спидер.
Модерни кабриолет са дводелним електрично склопивим металним кровом
назива се и купе кабриолет или скраћено CC, будући да са подигнутим кровом
има облик купеа.
 Теренски аутомобил
Теренски аутомобил или теренац је врста аутомобила велике носивости,
вучне снаге и путничког капацитета на нивоу каравана или комбија, а који је
опремљен свим елементима потребним за вожњу изван асфалта (engl. off-road).
Најважнији елементи који један теренац мора да има су погон на свим
точковима, редуктор, блокаду диференцијала, велики клиренс (удаљеност од
тла) и велики точкови.
На енглеском језику теренци се називају СУВ, спорт утилитy вехицле или
субурбан утилитy вехицле. Према речнику Меријам-Вебстера, СУВ је робусно
возило слично каравану изграђено на шасији лаког теретног возила.
 Krosover (аутомобил)
Krosover (engl. crossover ili engl. crossover utility vehicle – CUV) врста је теренског
аутомобила углавном намењен градској вожњи односно вожњи по асфалту. Изграђен је
на платформи аутомобила комбинујући карактеристике теренског возила са
карактеристикама путничког возила нарочито она у караванској или хечбек
каросеријској верзији. По карактеристикама је на прелазу између теренца и класичног
аутомобила.
Кросовери користе самоносећу каросерију као класично путничко возило уместо
шасије коју користе лака теретна возила и оригинални теренци. Зато је маса код
кросовера мања него код структуре са шасијом. Због самоносеће каросерије поправци у
случају саобраћајних незгода могу бити веома компликовани.
 Лимузина
Лимузина је лични аутомобил који има четворо врата и пртљажник
одвојен од путничке кабине. Лимузина је било који аутомобил таквог
облика каросерије, понекад се тако често називају продужене стретцх
лимузине које су честе у SAD, а разлог томе је што се тамо за „обичне”
лимузине користи искључиво појам седан.
 Пикaп возило
Пикап возило је возило или камион (џип) за лакше оптерећење који
има затворену кабину и отворени теретни простор са ниским странама и
пртљажником. Једном када је радно средство са неколицином стила
удобности, потрошачи су почели да купују пицкупове из разлога
животног стила, а до деведесетих, мање од 15% власника је пријавило
употребу у раду као примарну намену пикап возила. Данас у Северној
Америци, пицкуп се углавном користи као путнички аутомобил и чини
око 18% укупних возила продатих у SAD.
 5. ПОДЕЛА КАРОСЕРИЈЕ
Просторни системи у зависности од коришћења оплате за пријем оптерећења деле
се на: решеткасти систем је крут систем, састављен од масивнијих носача са
затвореним и отвореним кутијастим пресецима. Оптерећења се преносе само преко тих
носача. Оплата се израђује од лаких легура или пластике (пример, возило "Трабант").
Основа је од истих носача и панела. Спој горњег и доњег дела се изводи раздвојивом
или нераздвојивом везом. Скелетни систем је, уствари, развијени решеткасти.
Оптерећења примају и носачи и оплата. Код овог система мора да се користи исти
материјал и за носаче (решетку) и за оплату. У основи панели, такође, примају
оптерећења. Пример овакве каросерије је каросерија возила "W" Sl. 10.
 Одвојена каросерија
Код неносиве каросерије, каросерија и оквир су два одвојива дела. На оквир се,
осим каросерије, причвршћују: мотор, овјес, трансмисија, котачи, управљачки
механизам, итд. Због своје прилагодљивости, данас се оваква конструкција користи
искључиво за производњу теренских и привредних возила. Одлика јој је да добро
пригушује буку и на исти оквир се могу поставити различити облици каросерија.
Конструкција оквира је обично облика лестви (сл.16): на два уздужна носача се
причвршћује више попречних носача (греда). Причвршћује се заковицама, вијцима и
заваривањем. Дакле, овдје се каросерија веже за оквир еластичним везама, и у том
случају, оквир преузима на себе сва оптерећења, па и оптерећења саме каросерије.
 Самоносећа каросерија
Самоносива каросерија се користи за аутомобиле и аутобусе. Међутим оквир као
оквир ту не постоји, већ га надомјешта подвозје (доњи построј). Подвозје осим
носивих дијелова (носач мотора, уздужни и попречни носачи) има и дно пртљажног
простора те унутарњи блатобран. Овдје каросерија на себе преузима све функције
носивог система. На подвозје се заварују остали склопови самоносиве каросерије:
Потпорни ступови (A,B,C,D), кровни оквир, блатобрани као и предње и задње стакло.
Тако се добије шкољкаста самоносива каросерија (сл.18). Каросерија се стабилизује
профилисањем лимова, рубљењем, затвореним профилима и спољаашњим плочама.
 Задаци самоносеће каросерије, су поред обједињавања
компоненти возила и прима оптерећења и:
обезбеђивање ергономи ивање ергономичног простора за
смештај путника, ног простора за смештај путника,
задовољење естетских захтева,
аеродинамичност,
механичка, звучна и топлотна заштита простора за путнике,
смањење могућности повреда пешака при судару.
 Врата путничког аутомобила
За удобан и сигуран улаз и излаз возача и путника важни су, поред расположивог
простора у каросерији, величина и облик отвора за врата и њихов положај у односу на
седишта у каросерији. И у погледу димензија за отворе на каросерији, односно врата
постоје одређени нормативи. На слици 24 дате су минималне димензије врата и то: за
каросерије са четворо врата, за каросерије са двоја врата и предњим седиштима која се
нагињу унапред при уласку путника на задња седишта и за случај каросерије са двоја
врата без нагибних, предњих седишта. Случај се примењује на малолитражним
аутомобилима, а на већим путничким аутомобилима типа купе.
 Хауба
Хауба покрива моторни простор, штитећи га од директних оштећења
услед атмосферских утицаја, а такође је и саставни и препознатљив део
стила Вашег возила. Најчешćе коришćени материјал је челик који се
може наћи у свим деловима који чине хаубу. У зависности од
компоненте, челик може имати високу отпорност како би се обезбедиле
оптималне механичке перформансе и спречило савијање и улубљивање.
Дебљина плоче је оптимизована, како би се смањила тежина возила:
од недавно, алуминијумске плоче се користе на појединим моделима и
омогућују мање емисије CO2 и смањену потрошњу горива.
При пројектовању хаубе, посебна пажња се усмерава на случајне
сударе са пешацима: међународни стандард прописује хомологацију
модела у складу са специфичним параметрима, како би се повећала
безбедност у случају несреће у којој учествују пешаци, до одређених
ограничења брзине.
 Браници
Улога браника је да спречи или умањи штету приликом судара при мањим брзинама.
Браник има битан значај за стил возила: у данашње време, асортиман браника се
проширио - дизајн браника возила може да смањи димензије хаубе, чиме се такође
смањује тежина, а повећавају перформансе. Браници такође играју улогу у аеродинамици
возила, оптимизујући потрошњу горива.

Постоји неколико важних аспеката који су укључени у хомологацију оригиналног

браника:
Судар са пешаком: енергија удара мора бити правило распоређена по површини
браника, како би се ограничила потенцијална повреда пешака, апсорбовањем ударца
главе у случају пада и савијањем при ударцу у потколеницу.
Осигурање од удара: браник је дизајниран да ограничи штету на другим деловима
возила, као што су бочни панели и групе светала.
Стандарди радијуса: радијуси који се формирају геометријом браника морају да
обезбеде минимални могући ризик за пешаке у случају судара.
Одобрење клиренса изнад стајне површине: заштићено подручје прописано важећим
стандардима за возила, је 138 мм изнад површине пута. За комецијална возила, ова
граница се мења у зависности од величине и капацитета возила.
 Блатобрани

Хауба и блатобрани су важни чиниоци дизајна и стила вашег возила.

Блатобрани покривају точкове како би се друга возила заштитила од
материјала који лети услед окретања точкова, када је возило у покрету.
Блатобрани су обично опремљени штитницима у простору око точка који
смањују буку мотора унутар возила и пружају заштиту од шљунка који лети.
Причвршћени су за каросерију механичким типловима, ради лакше замене у
случају одржавања или оштећења.
Облик блатобрана игра значајну улогу у побољшању аеродинамичких
перформанси и испуњавању услова који се односе на савијање и деформације.
Блатобран мора да се тестира по међународним стандардима за хомологацију
који се односе на судар са пешацима, као и лом приликом удара, уз претходно
утврђена ограничења брзине.
 Предњи и задњи заштитни унакрсни држачи

Они штите предњи и задњи део возила, ограничавајући штету коју

изазивају судари судари при брзини до 15 km/h, који се по обичају
дешавају у градовима. Унакрсни држачи су причвршћени завртњима и
могу се лако и лако и јефтино заменити: функционишу као нека врста
"осигурача" за друге компоненте чија поправка или замена је скупља (на
пример хаубе, блатобрани, хладњаци, пртљажник или поклопац
пртљажника, светлосне групе, издувне цеви, итд).
 Заштитни кавез
Компонента која апсорбује енергију у случају судара је позната као заштитни
кавез и повезана је са предњим носачима на возилу и задњим носачима шасије.
Ова апсорпција енергије спречава деформисање компоненти које нису
причвршћене вијцима (носачи или подупирачи), или осетљивих компоненти
возила, као што је систем за хлађење мотора. И у овом случају, апсорпција је
обезбеђена контролисаном зоном деформације.

Пригушни блокови браника

Смањују могућност оштећења браника код мањих судара који се могу десити у
случају контакта током маневрисања при паркирању.

Бочна врата

Са спољашње стране дају облик и стил возилу , а када се отворе, треба да нуде
довољно простора за приступ путничкој кабини. Врата штите путнике у возилу од
потенцијалних опасних бочних или чеоних удара и без сумње представљају
једну од највише коришћених компоненти возила, посебно возачева врата.
 6. МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ КАРОСЕРИЈЕ

Најчешћи материјали који се користе за израду каросерија су: челични, поцинчани

челични и алуминијски лимови те профили од наведених материјала као и пластичне
масе. Код нових скупих тркаћих и спортских аутомобила користи се и карбон.
Самоносиве каросерије се углавном изграђују од челичних лимова повишене чврстоће и
високочврстих челика, који су микролегирани. Таква врста челика има границу
развлачења до ~ 400 MPa, док нормални челик има границу до ~ 180 MPa. Дебљина
лимова се креће од 0,5 do 2 mm (слика 20).
 Челични лимови се могу поцинковати ради заштите од корозије. Подни лимови се
поцинкују док су врући, док се остали лимови галвански поцинкују ради веће
квалитете површине. Заштита је веома битна, јер након година експлоатације,
поцинчани лим изгледа као нов ( под увјетом да није ударен), чак иако није
гаражиран. Међутим, исто се не може рећи за обичне челичне лимове. Разлике у
квалитети лима можемо видјети на сликама 21 и 22. Оба аутомобила су сличног
годишта, сличне цијене и директни су конкуренти. На слици 21 се види како изгледа
аутомобил који није поцинкована, док се на слици 22 види аутомобил са
поцинкованом каросеријом.
 Како би се избегла корозија, панели су поцинковани са обе стране, у дебљини од 7
do 10 μm, а потом су офарбани у циклусу катафорезе. Готов изглед лимарије добија се
прајмером и завршним лаком. Током фазе развоја, изводи се низ експерименталних
провера у којима се компоненте подвргавају тестовима на корозију. Они симулирају
најтеже и најзахтевније услове употребе у влажним/хладним регионима. Сви ови
процеси обезбеђују високу отпорност на корозију: структурни елементи каросерије.
Возила имају гаранцију против перфорација изазваних корозијом, која се појављује са
унутрашње стране. Гаранција против перфорационе корозије обезбеђује поправку и/или
замену свих структурних елемената каросерије који су оштећени перофорирањем рђе
која се јавља са унутрашње стране, и важи током периода од 8 година од тренутка када
је возило предато купцу. Гаранција на боју важи 3 године.
 Пластичне масе су уметнути материјали који се користе за израду каросерије.
Разлози за то су:
­Мања специфична тежина и због тога знатна уштеда на тежини
­Отпорност на корозију
­Велика слобода обликовања
­Неосетљивост на ударце
­Израда диелова без накнадне обраде
­Настале штете се могу поправити уз мање трошкове.
 
 7. АНТИКОРОЗИВНА ЗАШТИТА ВОЗИЛА
Разликујемо активну и пасивну заштиту од корозије. Мере код активне заштите су:
­На основном материјалу (нпр. легирањем) настају промјене унтарњих чимбеника
корозије
­На нагризајућем средству (нпр. сушењем зрака) настају промјене вањских чимбеника
корозије
­Промјеном услова реакције
Пасивна заштита проводи се конзервацијом, металним и неметалним превлакама.
Челични делови, чије спољне површине нису посебно оптерећене, довољно је
премазати бескиселинским уљима и мастима. Шасија возила се заштићује због:
­Спречавања продора влаге
­Да се осигура отпорност на ударце камења
­Еластичности
­Смањења вибрација лимова
 8. ФАРБАЊЕ ВОЗИЛА
Возила се фарбају због заштите од спољних утицаја, удараца камења те због
естетског изгледа. Фарбани заштитни слој мора бити непропустан и повезан,
истовремено тврд и еластичан, постојан, уочљив и лаган за чишћење и одржавање. Лак
се може наносити прскањем (зрачно и безрачно), електростатичким прскањем или
урањањем. Зрачно прскање лака - користи се пиштољ за прскање на принципу
стлаченог зрака. Зрачна струја усисава лак и носи га према сапници, те га на њеном
излазу распршује у најфиније честице које се таложе на бојане површине. Постоје
хладно и вруће прскање. Хладно прскање - додавањем отапала вискозност лака се
смањује толико да га је могуће прскати. Међутим, ако отапало пребрзо хлапи, лакирана
површина може се наборати. Вруће прскање - лак се загрeва на 50-120 °C.
 Лакирање возила састоји се од следећих слојева:

­Фосфатни слој
­Грундирање катафорезом
­Заштитни међуслој против ударца камења
­Пунило
­Покривно лакирање (уни или металик)
 9. ГЛАВНЕ И ДРУГЕ КОМАНДЕ
Распоред и међусобни положај главних команди (точак управљача,
педале спојнице, кочнице и уређаја за пуњење мотора) су код свих
возила исти: лево од точка управљача је педала спојнице, десно педала
кочнице, а десно од ње педала уређаја за пуњење мотора ("папуча за
гас"). У односу на каросерију битно је да се у њој предвиде отвори за
пролаз команди. Ови отвори се обично остављају нешто већи па се око
њих стављају гумене заптивке. Што се тиче ручице мењача она се
налази или на поду каросерије или уз точак управљача. Када је ова
ручица на поду онда се и за њу предвиђа одговарајући отвор на поду
каросерије.
 10. Поступак пројектовања скице
При пројектовању облика каросерије путничких аутомобиле устаљен је следећи
поступак. Најпре се праве композиционе скице у умањеној размери. Затим се прави
макета аутомобила у умањеној размери. Након тога прави се цртеж облика каросерије у
природној величини и макета аутомобила у природној величини. На основу тога праве
се цртези површине каросерије у природној величини са уцртавањем линија пресека
сваког дела, неопходних за пренос помоћу шаблона на главни модел. Израђује се главни
модел и скице, модели и макете, командне табле и друге опреме каросерије. Након свега
цртају се коначни цртези каросерије.
 11. ПРЕГЛЕДНОСТ ПУТА И
АЕРОДИНАМИЧНОСТ
Добра прегледност пута и околине са места возача обезбеђује се величином и
обликом застакљених површина као и распоредом и обликом оквира који носе стакла
сл. 31. У циљу смањења ових површина, односно побољшања прегледности иде се на
смањење димензија стубова, алл до мере која обезбеђује довољну крутост при
превртању возила. Осим тога, иде се на решења врата без тзв. лептир стакла, односно
прозора. У циљу повећања прегледности пута уводе се и ретровизор-огледала на
бочним странама возила. Величина и положај ових ретровизора знатно утичу на
прегледност. Према садашњим прописима постоји обавеза постављања само једног
бочног ретровизора и то само за путничка возила са више од 4 седишта, али се њихово
место на каросерији не прописује.
 12. КОМФОР ПУТНИКА
Комфор путника, а нарочито возача је посебна област проблема који се решавају
при конструкцији каросерије. У том погледу битну улогу имају величина, положај и
облик седишта. Ови елементи каросерије треба да су анатомски обликовани тако да
одговарају анатомској грађи просечног човека. Положај седишта возача треба да је
такав да омогућује добру прегледност ван каросерије, приступачност команди и
прегледност инструмената и, уопште, удобан положај тела. Седишта треба да имају
добра виброизолациона и амортизациона својства, да омогућавају удобан улазак у
каросерију и излазак из ње и да обезбеде што већу безбедност возача и путника при
удесу. Конструкције седишта су веома различите, а садашњи развој креће се у смислу
повећања удобности, безбедности и поузданости.
На основу многобројних истраживања дошло се до препорука о анатомском
облику седишта. Постоје две основне врсте седишта за путничке аутомобиле: предња
(која су обично појединачна) за возача и сувозача и задња (која су састављена) за два
или три путника. Прописима се захтева да предња седишта буду подесива.
 ЗАКЉУЧАК

Код свих врста моторних возила посебно место заузима питање безбедности.
Повећање безбедности може се постићи предузимањем мера у циљу спречавања да до
несреће дође (активна безбедност) или, предузимањем мера да последице буду
минималне у случају дешавања несреће (пасивна безбедност),стога рам и каросерија
имају битну улогу. Предност делова моторног возила се огледа и у веома доброј
заштити путника у случају удеса. Наиме, самоносива каросерија има веома добру моћ
апсорпције деформационог рада услед судара, на сопствено деформисање, тако да је
предвиђањем деформационих зона у моторском простору, још у фази конструисања,
кабина путника добро заштићена. Овакав концепт је познат у литератури као Кнаутсцх-
ов (Кнаучов) концепт безбедног возила.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ