KPR U OŠ

Tema: Ponašanje
KAKO DEFINIŠEMO PONAŠANJE?
 Svaki pokret je u stvari ponašanje.
 Ponašanje predstavlja aktivnost čovekovog organizma.

 Ljudsko ponašanje je sve ono što čovek radi, uključujuci

kako se kreće, šta govori, šta misli i oseća.
 Ponašanje ne posmatramo izolovano od faktora
okruženja i od unutrašnjih činilaca.
PROBLEMI U PONAŠANJU
 Problemi u ponašanju predstavljaju one vidove
ponašanja koji se u određenoj kulturi smatraju
aberantnim, a takvog su intenziteta, učestalosti i trajanja
da ugrožavaju fizičku bezbednost same individue ili
osoba iz njenog okruženja, ili ponašanje koje ozbiljno
ugrožava pristup uobičajenim društvenim resursima
(Emerson, 1995).
VRSTE PROBLEMA U PONAŠANJU
 Problemi u ponašanju se mogu manifestovati u
eksternalizovanoj i/ili internalizovanoj formi.

Eksternalizovane teškoće u ponašanju predstavljaju grupu

bihevioralnih problema koji se ispoljavaju kao nedovoljno
kontrolisano ponašanje:
motorički nemir, napadi besa, agresivnost, brze promene
raspoloženja, impulsivne reakcije, ponašanje usmereno na
stalno privlačenje pažnje, delinkventno ponašanje,
negativizam, tvrdoglavost, samopovređivanje i stereotipije
 Internalizovano, odnosno, preterano kontrolišuće ponašanje
se ispoljava najčešće u formi preterane brige, anksioznosti,
tuge i socijalnog povlačenja.
OČEKIVANI RAZVOJ
3. godina Napadi besa su očekivani, jer kroz njih dete izražava frustracije koje ne mogu da se verbalizuju. Proba da krši pravila,
laže, otuđuje stvari, itd. Zna da kaže svoj pol, godine, molim, hvala. Uživa u pomaganju odraslima u kućnim
aktivnostima. Pokušava da pospremi igračke.

4. godina Poštuje jednostavna pravila i razume reči dobro – loše. Deca koja su kod kuće loše tretirana često prenose agresivnost na
drugu decu ili predmete
5. godina Može da odloži zadovoljenje potrebe, počinje da oseća krivicu i da samoreguliše svoje ponašanje. Povećava se tolerancija
na frustraciju i smanjuju se fizički ispadi ljutnje.

6. godina Ponaša se prema vaspitnim zahtevima, poštuje pravila, rasuđuje da je pravedno da prilikom podele svi dobiju jednako.
Iako još uvek nema razvijen osećaj za pravednost i težinu prestupa (određuje prema veličini štete, umesto prema nameri),
pomaljaju se začeci moralnog rezonovanja. Sposobno je da prikriva istinu. Društvo vršnjaka značajnije utiče na
ponašanje.

7. godina Rasuđuje da je pravedna podela po zaslugama. Najizraženije su igre sa pravilima. Razume koncept dobrog i lošeg –
početak moralnog rezonovanja. Spoljašnja sankcija je motiv za moralnost.

8. godina Ljutnju sve manje izražava agresivnim ponašanjem, svoje želje pokušava da ostvari uz pomoć pregovaranja, a ne izlivima
besa. Uviđa da posebno treba brinuti o onima koji su slabiji i uskraćeni.

10. godina Shvata povezanost moralnih pravila i društvenih konvencija. Moral se sastoji od zabrana. Fizički sukob i izlive besa
zamenjuje svađom i u stanju je da verbalno brani svoju poziciju. Kada poštuje pravila čini to da bi dobilo pohvalu.

12. godina Ponaša se u skladu sa opštim etičkim principima, ali misli da se ponekad mora lagati. Vara u školi.

13-15. godina Javlja se internalizovana lična savest, privlače ga etička pitanja i svuda traži pravednost. Rado prima moralne poduke, ali
je osetljivo na naređenja i zabrane. Može biti sklono lažima kako bi steklo veći ugled u grupi.
Ponašanje učenika sa IO
Osnovna obeležja ponašanja dece sa lakom
intelektualnom ometenošću ogledaju se u
povećanoj frustrabilnosti, povećanoj
zamorljivosti pažnje, sniženoj inicijativi i
motivaciji za različite aktivnosti, kao i u
nedovoljnoj osećajnoj prisutnosti u polju
realnosti.
Najčešći problemi ponašanja su: impulsivnost,
razdražljivost, nepažnja, zadirkivanje druge dece
i tvrdoglavost
Ponašanje učenika sa autizmom
- napadi besa zato što nisu dobro ovladali
jezikom da bi izrazili svoje potrebe. Mogu da
počnu da vrište zato što žele slatkiše ili keks ili
sladoled ili nešto drugo za šta su zainteresovani u
tom momentu; ili je uobičajen sled događaja
narušen.
- Česti strahovi; deca sa autizmom se plaše stvari
ili događaja koje ne izazivaju strah kod druge
dece. Strahovi su nepredvidljivi i nerazumljivi za
druge. Strahovi se ispoljavaju kao panične
reakcije udružene sa napadima besa i neutešnim
suzama.
-samopovređujuće ponašanje podrazumeva
ponavljajuće sporadične događaje fizičkog
povređivanja koje dete uradi somom sebi
(grebanje, ujedanje i lupanje glavom.
-Uništavanje predmeta, kao što su igračke i
nameštaj,
PRIKUPLJANJE PODATAKA O
PROBLEMATIČNOM PONAŠANJU
 Prepoznavanje problematičnog ponašanja (da li je to
ponašanje eventualno štetno za učenika ili za druge
osobe? Smeta li to ponašanje učenju samog učenika ili
učenju drugih osoba? Dovodi li to ponašanje do
izbegavanja učenika od strane drugih vršnjaka?)
 opisati ponašanje - topografija ponašanja

 odgovoriti na pitanja gde i kada se ono javlja

 šta obično prethodi tom ponašanju

 koje su tipične reakcije drugih? (kakva je posledica

ponašanja?)
 Koji je cilj ponašanja?
CILJEVI PONAŠANJA
Cilj ponašanja može biti:
 Privlačenje pažnje,

 zadovoljenje potrebe ili želje

 izbegavanje neugodne situacije

 postizanje senzorne stimulacije

 oslobađanje od napetosti .
PRIKUPLJANJE PODATAKA O
PROBLEMATIČNOM PONAŠANJU

 Interesuje nas i kakva je učestalost tog ponašanja, koliko

je trajanje, intenzitet i da li je progresivno?
NEPOŽELJNA PONAŠANJA –
TOPOGRAFIJA I MERENJE
 Kratko traju - učestalost
 Udaranje – nasilan kontakt sa površinom
tela druge osobe ili predmeta u okruženju,
najčešće napravljen sa stisnutom pesnicom
 Bežanje – udaljavanje od terapeuta bez
dozvole da to učini u razdaljini od tri metra
 Dugo traju - trajanje
 Kukanje – piskav glas, proizvodnja
nerazumljivih i nefunkcionalnih zvukova,
lelekanje,
 Plakanje – proizvodnja suza
 Bacanje na pod – nagli pad na zemlju.

Tretman Trajanje p. Trajanje tr. Prosečno

trajanje p.
Tretman Ukupno Trajanje tr. Prosečnoa
pojavljivanje učestalost p.
1 13m 1h 13m

1 Udaranje 4 2h 2 2 20m 30s 2h 10m 15s

Bacanje 8 4
Bežanje 20 10
3 11m 1,5h 7m 20s

2 Udaranje 3 1,5h 2 4 5m 1h 5m
Bacanje 4 2,6
Bežanje 22 14,6
5 25m 1h 25m

3 Udaranje 2 1h 2 6 16m 2h 8m
Bacanje 4 4
Bežanje 25 25
UZ POMOĆ ČEGA PRIKUPLJAMO
PODATKE O PONAŠANJU - DNEVNIK
 Osoblje škole i članovi porodice bi trebalo svakodnevno
da komuniciraju i putem dnevnika ili knjige koju učenik
nosi iz škole i u školu.
 U taj dnevnik bi i jedni i drugi upisivali podatke o
problematičnim podacima, kako bi se uočila pravilnost,
ali i kako bi se kasnije pratile promene u ponašanju.
UZ POMOĆ ČEGA PRIKUPLJAMO
PODATKE O PONAŠANJU – ABC LISTA
Datum Prethodnik ponašanja Ponašanje Posledica ponašanja Trajanje
UZ POMOĆ ČEGA PRIKUPLJAMO
PODATKE O PONAŠANJU – ABC LISTA

Ime Datum: ___________

Vreme:___________
Šta je prethodilo Ponašanje Posledica ponašanja
ponašanju
Prekidanje/Tranzicija Plakanje Fizičko vođenje
Odbijanje zahteva/ Kukanje Ignorisanje problematičnog ponašanje
Dobija odgovor “Ne”
Želi nešto da dobije Vrištanje Procedura brojanja i detetovog zahtevanja
na prihvatljiv način
Postojanje senzornog Padanje Blokiranje pristupa nagradama
reinforcmenta Grubo hvatanje, grabljenje Onemogućavanje pristupa nagradama I
Zahtev @ Poziv na rad Grebanje fizičko vođenje u skladu sa zahtevima
za stolom
Npoznat i nejasan Ujedanje Utvrđivanje funkcije ponašanja radi
razlog gašenja ponašanja

Udaranje Drugo
Šutiranje
Drugo Trajanje:________
PONAŠANJE
 “deficijentno” ponašanje
 “prekomerno” ponašanje

 Pratimo šta dete radi, a šta ne radi.

 Počinjemo od onog što nedostaaje – učimo ih
novim veštinama
TEHNIKE
“deficijentno” p.
- Pozitivno potkrepljenje
- Negativno potkrepljenje
“prekomerno” p.
- Tehnika “gašenja”
ponašanja
- Tehnika
diferencijalnog
potkrepljenja drugog
ponašanja
- Tehnika kontrole ili
promene stimulusa
- Kazna????
TEHNIKE

 Tehnika pozitivnog potkrepljenja dovodi do jačanja ponašanja, tako što se poželjno ponašanje
potkrepljuje nagradom.
 Tehnika negativnog potkrepljenja povećava učestalost nekog ponašanja ukoliko takvo ponašanje
uklanja ili smanjuje neku neugodnu draž (ukoliko bežanje sa časova omogućava da se efikasno
izbegne test iz fizike, a ne donese neke druge neželjene posledice, učenik će verovatno pobeći i
drugi put).
 Tehnika gašenja je procedura koja je usmerena na smanjenje negativnog ponašanja, ignorisanjem.
Uklanjanjem nagrade, odnosno uvođenjem ignorisanja ponašanja, ponašanje će slabiti. Ponašanje se
gasi jer nije potkrepljeno. Nedostatak je što se u početku procedure gašenja učestalost i intenzitet
nepovoljnog ponašanja mogu povećati.
 Tehnika kazne - zadavanje neugodnih draži ili aktivnosti (prekor, brisanje table, čišćenje učionice,
POZITIVNA KAZNA), uzimanje poželjnog objekta (NEGATIVNA KAZNA)
 Tehnika diferencijalnog potkrepljenja drugog ponašanja predstavlja strategiju koja uključuje
ignorisanje neadekvatnog ponašanja i istovremeno pojačavanje nagrađivanjem poželjnog ponašanja.
 Tehnika kontrole i promene stimulusa usmerena je na promenu stimulusa koji mogu podsticati
nepoželjno ponašanje.
POTKREPLJENJE = NAGRADA
 Prilikom usvajanja svakog zadatka koristimo
pojačanje tj. nagradu kako bi osigurali ponovno
pojavljivanje tog ponašanja.
 Nagrade tj. potkrepljenja mogu biti bombona,
keks, čokolada.. ili igračka koju voli, socijalna
pohvala..
NAGRADA = POTKREPLJENJE
 Povećavati broj nagrada
Detetu obezbediti što više prilika za igranje i što
više novih objekata/igračaka, koje će
terapeut učiniti uzbudljivim, kako bi one
postale nagrada.
Otkrijte zašto je baš predmet koji voli dragocen,
kako bi se to proširilo i na druge predmete,
kako bi se rotirale nagrade i podigao nivo
motivacije.
Ukoliko postoji neutralan stimulus i onaj koji
voli, a postavljaju se istovremeno, trebalo bi
da neutralni stimulus podiže svoju vrednost.
 Diferencirano nagrađivati
Npr: Ako nešto brzo uradi – dobiće veliku
nagradu, a ako se oko nekog zadatka
razvlači, dobiće malu nagradu
Ako nešto prvi put uradi potpuno samostalno
dobiće ogromnu nagradu.
Napraviti listu nagrada, napraviti njihovu
hijerarhiju, najsnažnije nagrade ostavljati za
najvažnije situacije.
POTKREPLJIVANJE PONAŠANJA
VRSTE NAGRADA (POTKREPLJENJA)
 1. Prirodne (otvoram flašu jer želim da pijem vodu, otvaram frižider jer
hoću hranu, obuvam cipele i idem napolje)
 2. Arbitrarne (žetoni, stikeri, smišljeni od strane nastavnika, potrebno je da
naučimo dete šta ona znače)
 3. Socijalne (pohvala, bravo, super...)
 4. Aktivne (vožnja bajsa, šetnja...)
 5. Materijalne (novac, hrana...)
 6. Senzorne (zvuk, miris, zagrljaj...)
KAKO FUNKCIONIŠU ARBITRARNE
NAGRADE – STRATEGIJA EKONOMIJA
ŽETONA
 Ekonomija žetona predstavlja sistem učenja/modifikcije
ponašanja kroz pozitivno potkrjepljivanje željenog ponašanja.
 Naime, svaki put kada se pojavi željeno ponašanje ili se ne
ispolji ometajuće ponašanje, dete dobija žeton/poen. Unapred
je dogovorena vrednost nagrađujućih aktivnosti u
žetonima/poenima, te dete mora odabrati jednu među
dogovorenim aktivnostima i prikupljati žetone/poene određeni
vremenski period, suzbijajući na taj način, želju za trenutnim
zadovoljenjem potreba.
 PRIMER: Svaki put kada učenik sam uradi zadatak dobija
žeton.
 Skupljene žetone učenik može zameniti za:
 kinder jaje (3 žetona), odlazak na ljuljašku (7 žetona),
kompjuter (60 žetona).
KAKO MOŽEMO SPREČITI
PROBLEMATIČNO PONAŠANJE?

• Prekid rutine ili omiljene •

•
Pravljenje vizuelnih rasporeda i podsetnika
Uvođenje rasporeda sa dve slike pre i posle
aktivnosti, tranzicija • Uvođenje jasnih signala koji najavljuju neku aktivnost
• Osujećenje željene • Učenje alternativnog ponašanja
• Uvođenje tajmera
aktivnosti, odbijanje • Obučavanje deteta da koristi alternativne načine
detetovog zahteva komunikacije – upotreba slika, gesta, komunikatora
• Obučavanje deteta strategijama samo-praćenja i samo-
• Dete ima želje, ali nema kontrole
•
odgovarajuće načine da •
Uvođenje socijalnih priča
Senzorna dijeta
iskaže potrebu • Obezbedite što više prilika u kojima će dete vršiti izbor
• Senzorna disfunkcija • Modifikujte zadatke (težina zadatka, dužina,
zainteresovanost deteta...)
• Dete dobija nalog da uradi • Uredite prostor u skladu sa detetovim specifičnostima

nešto
• Faktor okruženja

Šta je izazvalo ponašanje? Šta možemo preduzeti?

KAKO MOŽEMO SPREČITI
PROBLEMATIČNO PONAŠANJE?
KAKO MOŽEMO SPREČITI
PROBLEMATIČNO PONAŠANJE?
STARTEGIJA UČENJA ALTERNATIVNOG
PONAŠANJA
 Na primjer, ako učenik baca pribor na pod kako bi time
izbegao izvršavanje zadatka koji je za njega pretežak, učimo ga
primerenom načinu na koji može zatražiti pomoć.
 Učenika koji lupa po pisaćem stolu kako bi regulisao svoju
anksioznost možemo podučiti alternativnom ponašanju, a to je
da ode na sigurno, unapred određeno mirno mjesto u razredu.
 “Nećeš vikati svaki put kada osetiš potrebu da odeš u toalet.“,
već: „Svaki put kad osetiš potrebu da odeš u toalet podigni
ruku i traži dozvolu da odeš do toaleta.“
STRATEGIJA UREĐENJA PROSTORA U
SKLADU SA DETETOVIM SPECIFIČNOSTIMA

 otklanjanje podražaja koji ometaju koncentraciju

 unosite promene u fizičko uređenje prostora, poput
mesta sedenja
 pobrinite se za razumljiv i predvidiv raspored

 planirajte vreme za smirivanje i uvedite

STRATEGIJA – SENZORNA DIJETA
 smanjivanje senzornog podražaja, ako je to moguće –
imajte na umu svaku hipersenzitivnost koju učenik može
imati na senzorni podražaj te pregledajte okruženje kako
biste otkrili uzroke senzornog preopterećenja
 u svakodnevicu učenika uključite senzorna iskustva koja
na učenika imaju smirujući učinak
ŠTA RADITI DOK TRAJE
PROBLEMATIČNO PONAŠANJE?

• Ignorisanje
 Agresivan je jer želi da
• Diferencirano potkrepljenje
privuče pažnju • Tehnika brojanja i
 Dete ima želje, ali adekvatnog zahtevanja
• Tehnika blokiranja
nema odgovarajuće
slobodnog pristupa
načine da iskaže nagradama
potrebu • Fizičko vođenje u cilju
završetka aktivnsoti
 Dete dobija nalog da
• Procedure reagovanja u
uradi nešto kriznim situacijama

Zašto je dete agresivno? Šta preduzeti?

TEHNIKA BROJANJA I ADEKVATNOG
ZAHTEVANJA
 Dete želi nešto, ali to zahteva na neadekvatan način (npr.
plakanjem, vrištanjem, udaranjem)
 Započnite sa brojanjem.Radite to glasno. Pokazujte
prste. Brojimo do 10.
 Ako se problematično ponašanje nastavi, započnite
ponovo brojanje. Dete ima samo 3 šanse da se
smiri.Nemojte brojati nakon trećeg puta.
 Ako dete pobegne/ode, zaustavite prebrojavanje.
 Kada ste završili svoje odbrojavanje, a dete se smirilo,
pokažite mu kako da na adekvatan način zahteva željenu
stvar (npr. putem gesta, PECSa, pokazivanjem,
dodirivanjem, ili verbalno).
TEHNIKA BLOKIRANJA SLOBODNOG
PRISTUPA NAGRADAMA
 Blokiranje je "postupak u kom terapeut fizički
interveniše čim učenik počinje da emituje problematično
ponašanje, koristeći što manje fizičkog kontakta,
blokirajući pristup nagradi/stimulusu”
ŠTA MOŽEMO RADITI DOK TRAJE
PONAŠANJE?
PROCEDURE REAGOVANJA U KRIZNIM
SITUACIJAMA?
 Sigurnosno izdvajanje
 Manuelno ograničavanje

 Korišćenje protektivne opreme