ОДБОЈКА

Увод
Одбојка је један од најуспешнијих и најпопуларнијих
такмичарских и рекреативних спортова на свету. Игра је
брза, узбудљива, са експлозивним акцијама.
Одбојка укључује више битних елемената који делујући
заједно чине овај спорт јединственим међу спортовима који
се играју по систему надигравања.

Процењује се да данас
одбојку макар једном
недељно игра више од 800
милиона људи широм
света, од чега више од 46
милиона у њеној
постојбини, САД-у.
 Настанак одбојке
 Године 1985. Американац Вилијем Џ.
Морган измислио је нову игру у
Сали, минтонет, од које је настала
одбојка. То је био јефтин спорт за
радничку класу, мешавина двеју
других нових игара, кошарке и
тениса.
 На олимпијским играма у Паризу
(1924) овај спорт био је
демонстрациони, а званични
олимпијски спорт је постао 1947,
када је и основана Међународна
федерација за одбојку (FIVB).
 Историја одбојке у Србији
У нашу земљу одбојку је 1924. године донео Вилијам
Вајланд, професор фолклора и народних спортова из
Оукленда (Калифорнија), када је у организацији Црвеног
крста одржао низ предавања и демонстрација
америчких спортова у Београду и Новом Саду.
Одбојкашки савез је основан 1946. године у оквиру
Савеза за физичку културу Југославије. Годину дана
касније, 1947. године, основана је Светска одбојкашка
федерација, а тадашња Југославија је била један од 14
оснивача (уз Белгију, Бразил, Чехословачку, Египат,
Француску, Холандију, Мађарску, Италију, Пољску,
Португал, Румунију, Уругвај и САД).
 КАРАКТЕРИСТИКЕ ИГРЕ
Одбојка је тимска (колективна) игра у којој се две екипе од
по шест играча такмиче на терену. Такмичење извлачи
скривену снагу. Оно показује максимум способности, дух,
креативност и естетику. Правила су конципирана тако да
омогуће све те квалитете. Са неколико изузетака, одбојка
омогућава свим играчима да играју како на мрежи (да
нападају), тако и у задњем делу терена (да се бране или
сервирају). Основни елементи игре су:

Сервис
Ротација (наизменично сервирање)


Напад


Одбрана

 Терен
Терен је правоугаоник, димензија 18x9
m, окружен са свих страна слободном
зоном, широком најмање 3 m.
По средини игралишта разапета је
мрежа широка 1 метар и дуга 9,5 метара.
Размак између горњег руба мреже и тла
је различит: 243 cm за сениоре и 224 cm
за сениорке.
Игралиште је средишњом линијом
подељено на два поља; на 3 метра од
ње теку са стране паралелне линије које
означавају зону напада, а иза њих зону
одбране.
Простор за сервирање је иза задње
линије и може се слободно сервирати с
било којег места дуж линије.
 Основни постулати

Дозвољено је одигравање лопте одбијањем било којим

делом тела,

нису дозвољена два узастопна одигравања (осим у

блоку) истог играча и

екипа има право на само три узастопна одигравања.


 Правила игре

Лопта се убацује у игру сервисом: играч који сервира упућује

лопту преко мреже према противнику. Игра траје све док лопта
не додирне терен, не оде изван терена (аут), и ако је екипа не
успе вратити на дозвољен начин. Екипа која победи у
надигравању осваја бод. Када екипа која прима сервис победи
у надигравању, осваја бод и тиме стиче право на сервис, а
играчи се ротирају за једно место у смеру казаљке на сату.
 Правила бодовања
2000. године донесена су нова правила бодовања у одбојци.
Према новим правилима поени се освајају после сваке
завршене акције, без обзира на то која екипа је сервирала.
Према претходним правилима, само она екипа која је
сервирала је могла освојити поен.

Утакмице се играју на три добијена

сета од по 25 поена, а највише се
може одиграти пет сетова. За разлику
од прва четири сета, пети (који се још
зове и tie-break) игра се до 15. поена.
У случају изједначеног резултата
крајем сета, победнику су потребна
два поена разлике да би завршио
сусрет у своју корист.
 Либеро
FIVB је за Олимпијске игре у Сиднеју 2000. године увео новог
специјалног играча: либера. Либера је лако препознати на
терену јер носи различиту боју дреса од својих саиграча и увек
се налази у задњем делу терена где може заменити било ког
играча. Либеро не сме сервирати, смечовати, нити се ротирати
са играчима на првој линији терена, али игра врло важну улогу
у пријему противничког сервиса и одбрани поља. Либеро је
уведен да би уз помоћ боље одбране поља поени дуже
трајали и да би се дала прилика и нижим играчима који у
данашње време немају велике шансе успети као нападачи или
као играчи прве линије.
 Правило ротације
Током игре свих шест играча се у пољу ротирају у смеру
казаљке на сату, након освојеног сервиса. То је главни кључ
дворанске одбојке – не може се све време играти с најбољим
нападачима на мрежи или најбољим обрамбеним играчима у
позадини. Пре сервиса играчи морају бити на местима које им
редом припада, а након сервиса могу заменити места, али
играчи из одбране не смеју мењати играче на мрежи. Они
такође смеју учествовати у нападу, али могу смечирати само
иза нападачке линије (линије три метра).
 Сервис
Сервис је почетни ударац којиме почиње сваки поен, изводи се на
почетку сета и после сваке грешке. Играч мора ударити лопту тако
да пређе мрежу и погоди унутар терена противника. Постоје две
врсте сервиса – горњи и доњи, али данас у врхунској одбојци више
нико не сервира доњи сервис. Најпопуларнији сервис је сервис у
скоку који може бити веома тежак за пријем ако има велику брзину
и ротацију.
 Одбијање лопте
У одбојци одбијање лопте је дозвољено било којим делом тела. Најчешће се
користи одбијање лопте рукама, и то:

– Одбијање лопте прстима (једне или обе руке).

– Одбијање лопте чекићем (једном или са обе руке).

 ЧЕКИЋ – одбијање лопте
подлактицама, песницом,
Користи се код :
шакама
– пријема сервиса ,
– у одбрани (пријем смеча или од блока)
ОДБИЈАЊЕ ЛОПТЕ ПРСТИМА

Одбијање лопте прстима користи се да би се променио смер

лопте од примљеног сервиса и што боље позиционирала
лопта нападачу.
 СМЕЧ
Ово је најефикаснији и најатрактивнији облик упућивања лопте
у поље противника, а тиме и постизања поена. Лопта дигнута
изнад висине мреже хвата се у скоку у највишој могућој тачки и
што већом брзином и што стрмије упућује у противничко поље.
Јако га је тешко зауставити, поготово ако је брз.
 БЛОК
Блок je елеменат игре у одбрани, када играч (или више њих) тима
који се брани скаче ”на мрежи” и пружа руке увис стварајући
препреку за лопту коју упућује нападач. Само је играчима предње
зоне дозвољено да изведу акцију блокирања. Додир блока се не
рачуна као одигравање екипе. Забрањено је блокирати
противнички сервис.
 ЗАНИМЉИВОСТИ
-1916. године у Америци је одбојку играло око 200 000 људи. Играло се на
свеучилиштима и школама, а играле су је и жене и мушкарци.
-Одбојка се играла до 30-их година по различитим правилима и постојало је
неколико међународних турнира јер се играла се само за забаву и рекреацију.
-Популарност одбојке на песку расте 90-тих година 20. века, а се играла углавном
на плажама на западној обали САД-а и Бразила. У програм Олимпијских игара
одбојка на песку убачена је 1996. године.
-Либеро се уводи као нови специјални играч у одбојци на Олимпијади у Сyднеyу
2000. године.
-Већина одбојкашких играча скочи око 300 пута за време утакмице.
-Прво Светско првенство у одбојци одржано је за мушкарце 1949. а за жене 1952.
године.
-Прва одбојкашка мрежа била је постављена на висину од 198 центиметара.
-1930. године први пут је двоје људи одиграло одбојку на пијеску.
-Прва специјално дизајнирана одбојкашка лопта произведена је 1900. године.
 Зашто волим одбојку?

Одбојка је мој омиљени спорт зато што се
игра тимски, играчи равномерно учествују
и усмерени су једни на друге.
 Такође, волим како се осећам док играм и
адреналин који ме преплави кад постигнем
поен за тим.
 КРАЈ
ХВАЛА НА ПАЖЊИ