DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

Clausiusova formulacija II zakona TD:

«Toplota ne može sama od sebe preći sa nižeg na viši
temperaturni nivo».

Tačnije: nije moguć proces čiji jedini rezultat bi bio spontan

prelazak topline sa hladnijeg tijela na toplije. (1850)

Wilhelm Ostwald je dao svoju formulaciju II zakona

termodinamike koja glasi:

« Nemoguće je stvoriti perpetum mobile druge vrste.»

Perpetuum mobile druge vrste bio bi upravo takav uređaj koji
bi samo uzimao toplinu iz spremnika topline i pretvarao ovu
toplinu u rad.
1
Max Planck je II zakon TD definisao na sljedeći način:

«Nije moguće proizvesti periodičnu mašinu, koja ne bi

ništa drugo proizvodila, osim dizanja nekog tereta,
tj. nemoguće je napraviti mašinu koja bi davala koristan
rad, a pri tome koristila samo jedan izvor toplote.»

Definicija Williama Thomsona je:

«Nemoguće je napraviti mašinu, koja bi od jednog tijela

uzimala toplotu i pretvarala je u mehanički rad, a da pri
tome na ostalim tijelima ne nastupe nikakve promjene.»

2
Povratni i nepovratni procesi
Procesi mogu biti:

- povratni (reverzibilni) ili

- nepovratni (ireverzibilni).

•Svi realni procesi u prirodi su nepovratni procesi.

•Potpuni reverzibilni procesi u makro svijetu ne postoje.

•Reverzibilnost je termodinamička idealizacija.

3
 Dobivanje rada iz toplote
Da bi se ostvario kontinuiran proces dobijanja rada, radno tijelo se
mora vratiti u početno stanje.

Kružni proces (ciklus)

4
 l k  l a  lb
•Ako promjena stanja u p,v-dijagramu teče u smjeru kretanja kazaljke na
satu govori se o desnokretnim ili desnim ciklusima.
•Kod ovih ciklusa je ukupni rad uvijek pozitivan.
•Sve toplotne mašine obavljaju desnokretne cikluse.

•Ako se promjene stanja u p,v-dijagramu odvijaju u smjeru suprotnom od

smjera kretanja kazaljke na satu, govori se o lijevokretnim ili lijevim
ciklusima.
•Kod ovih ciklusa je ukupni rad negativan.
•Rashladni uređaji rade po lijevokretnim kružnim procesima.

5
Shematski prikaz dovedene i odvedene toplote kod nekog ciklusa

6
dQ  dU  dL  dH  dLt
Kako se radi o zatvorenom procesu (  dH  0,  dU  0 ):

dQ  dL  dLt  dLK

Q  Q0  L K

7
Za realizaciju kružnog ciklusa neophodno je postojanje 2 spremnika toplote
(toplotni izvor i toplotni ponor).

Kriterij za ocjenjivanje pretvaranja toplotne energije u mehanički rad je

termički stepen iskorištenja:

LK Q  Q0 Q0 q0
t    1  1
Q Q Q q

t  1

8
Kružni ciklusi

q  cv  T2  T1 

q 0  c p  T3  T1 

Primjer jednog trokrakog ciklusa

9
Carnotov povratni kružni ciklus

•Ima značaj u teoretskoj analizi, iako u praksi nije realizovan i treba

mu težiti.
•Sastoji se od 2 adijabate i 2 izoterme.
•Rad koji se dobije ovim procesom je maksimalno mogući rad
toplotnih motora.

10
 v2 v3
q  RT ln i q o  RT0 ln
v1 v4
v3
T0 ln
q0 v4
 tC  1  1
q v2
T ln
v1

11
  1  1
Tv 1 T v 0 4

Tv2 1  T0 v3 1
 1  1
 v2   v3 
    
 v1   v4 

q0 T0
 tC  1  1
q T

12
Entropija

•Ocjena savršenosti pretvorbe toplote u mehanički rad.

•Jedan dio toplotne energije može se iskoristitit za dobijenja
meh.rada, a jedan dio se ne može iskoristiti i predaje se
okolini.

q qo q
qo  T0 
T T0 T

q  J 
s   kgK 
T  
13
•Za tehničku TD važnija je promjena energije , nego samo
entropija s.
•Za masu m [kg] gasa promjena entropije računa se po
jednačini:

q J 
S  m  s  m  K 
T

Sveukupna promjena entropije (promjena entropije svijeta):

S sv  S sist .  S ok

14
S sist  0 i S sist  0
S ok  S TI  S TP  0
S ok  S TI  S TP  0

S sv  0 Za povratne procese

S sv  0 Za nepovratne (stvarne) procese

15
Sveukupna promjena entropije kod Carnotovog povratnog ciklusa

16
 Q Qo
S sist  
T T0

Q Qo
S ok  STI  STP  
T T0

S sv  S sist  S ok  0

Sveukupna promjena entropije kod povratnih procesa je jednaka nuli.

17
Sveukupna promjena entropije kod Carnotovog nepovratnog ciklusa

18
 Q Q0
S sist  
T T0
Q Qo
S ok  S TI  S TP  ,  ,
T T0

Q Q0 Q Q0 1 1   1 1
S sv  S sist  Sok    ,  ,  Q  ,   Q0  ,    0

T T0 T T0 T T   T0 T0 

19
 1 1
za T T '
   '  0
T T
za
T0'  T0   1

1
0
'
T0 T0

S sv  0 sveukupna promjena entropije kod nepovratnih

procesa je veća od nule

20
Matematski oblik drugog zakona termodinamike

q q0
 0
T T0

Aproksimacija proizvoljnog kružnog procesa sa „n“ Carnotovih procesa

21
Za elementarni Carnotov ciklus može se pisati:

dq dq o
 0
T T0

dq dqo

AaB
T
 
BbA
T0
0

dq
 T 0
22
 dq
ds   J / kgK 
T

Matematski oblik drugog zakona termodinamike za povratne procese:

dq  Tds
Za nepovratne procese je:

dq  Tds
23
Toplotni T,s-dijagram

2
q1 / 2   Tds
1

24
Promjene stanja u T,s-dijagramu

25
Carnotov ciklus u T,s-dijagramu

26
q  T  s 2  s1 
q0  T0  s3  s 4 
s 2  s1  s3  s 4

q0 T0
 tC  1  1
q T
27
 Gubitak toplote zbog nepovratnosti je proporcionalan porastu entropije:

q  T0 s sv  J / kg 

Q  T0 S sv J
S sv  ms sv J / K
Entropija je mjerilo porasta neupotrebljive količine energije.

28
Izračunavanje promjene entropije kod idealnih gasova

1 s  s T , v 
 T v 
dq  du  pdv  cv dT  pdv s 2  s1  cv ln 2     1 ln 2 
 T1 v1 
dq  Tds

 T   1 p2 
2  s  s  p, T  s 2  s1  c p ln 2  ln 
 T1  p1

3) s  s  p, v   v p 
s 2  s1  cv   ln 2  ln 2 
 v1 p1 

29
Izračunavanje entropije kod naročitih promjena stanja

Izobarska promjena stanja

dq  Tds
dq  c p dT
dT
Tds  c p dT  ds  c p
T

T2
s 2  s1  c p ln
T1

30
Izohorska promjena stanja

dq  Tds
dq  cv dT
dT
Tds  cv dT  ds  cv
T

T2
s1  s 2  cv ln
T1
31
Izotermska promjena stanja

dq  Tds
dq  du  pdv
Tds  cv dT  pdv  pdv
Tds  pdv
pv  RT

p1 p2
s 2  s1  R ln   R ln
p2 p1

32
Adijabatska promjena stanja

dq  Tds
dq  0
Tds  0
T 0  ds  0
s  const.
s 2  s1  0
33
Politropska promjena stanja

n 
dq  cv dT
n 1
dq  Tds
n 
Tds  cv dT
n 1
n   dT
ds  cv
n 1 T
n   T2
s 2  s1  c v ln
n  1 T1
34
• LITERATURA:

• Nožić M. : Termodinamika, Mostar 2011

• Bijedić, M., Delalić, S.: Termodinamika i termotehnika, Planjax, Tešanj,
2004.
• Galović, A: Termodinamika I, FSB, Zagreb, 2002
• Fabris O.: Osnove inženjerske termodinamike, Pomorski fakultet u
Dubrovniku, Dubrovnik 1994

35