ИАСДМ: Психијатрија

1. недеља наставе

ИСТОРИЈАТ ПСИХИЈАТРИЈЕ И
МЕДИЦИНСКА ПСИХОЛОГИЈА 1

проф. др сци. Славица Ђукић Дејановић

Шеф катедре за психијатрију

Крагујевац, 2015. године

Схватање етиологије
менталних поремећаја
- пренаучна ера

 Вавилонци и Египћани - демонистичко

схватање, када се лечењем баве чаробњаци,
врачеви и свештеници

 Стари Грци - дејство снажне туге, утицај јаког

афекта жалости, излив жучи у организму,
"шетање" материце по телу итд.
 Схватање етиологије
менталних поремећаја
- научна ера
 Хипократ (IV век) - душевни поремећаји резултат
оболелог мозга и "суманут човек" у ствари болестан
човек

 Парацелзус (XVI век) - немају никакве везе са

ђаволима и тумаче се хемијским поремећајима

 Пинел (1801. године) - у генези душевних обољења

хередитарни и бројни други фактори имају битан
утицај
Концепт менталног здравља и
менталне болести
 Светска здравствена организација дефинише
ментално здравље:
– као стање социјалног и емотивног благостања,
– у коме особа остварује све своје способности,
– може да подносе све животне стресове,
– продуктивно и плодно ради и
– доприноси својој заједници.

WHO, 2001. Strengthening mental health promotion. Geneva, World Health Organization
Психички живот човека
- Психичке функције

Пажња Нагони

Опажање

=
Воља

СВЕСТ

Мишљење
Емоције

Памћење Интелигенција
 Психички живот човека

ИД ИД
(принцип задовољства)
ЕГО
Принцип реалности
СУПЕР- ЕГО

Структура личности (Freud)

 СВЕСТ
Свест је сазнање о свеукупном психичком доживљавању у
датом тренутку.

 Свест је ИНТЕГРАТИВНА психичка функција.

 Свест карактерише КОНТИНУИТЕТ и НЕКОМУНИКАТИВНОСТ.

 У биолошком и физиолошком смислу свест се поистовећује

са СТЕПЕНОМ БУДНОСТИ.

 Појам свести разликује ПРЕДМЕТНУ СВЕСТ и СВЕСТ САМОГ

СЕБЕ.

 У психологији појам свести је синоним за ДОЖИВЉАЈ

РЕАЛНОСТИ.
 Поремећаји свести
1. Поремећаји свести у ширем
смислу
 Дереализација
 Деперсонализација
 Трансформација личности
 Аутизам

2. Поремећаји свести у ужем

смислу
a) Квантитативни
(синкопа, сомноленција, сопор,
кома)

b) Квалитативни
(сужења и помућења свести)
Квалитативни поремећаји свести

СВЕСТ

Конфузност
Делиријум Сумрачна стања
Ониризам Сомнабулизам
Фуге
Аменције Хипноза
Буновност

Помућења свести Сужења свести

 ПАЖЊА

Пажња је способност усмеравања и одржавања

психичке енергије на информацији за којом је,
у одређеном времену, заинтересована особа.

 ВИГИЛНОСТ је усмеравање психичке

енергије са једне на другу информацију.

 ТЕНАЦИТЕТ је способност задржавања

психичке енергије на информацији
колико је то временски за одређени
задатак потребно.
 Поремећаји пажње
Поремећаји пажње Типови расејаности

ТЕНАЦИТЕТ ВИГИЛНОСТ ФИЗИОЛОШКА ПАТОЛОШКА

↓ “Расејани научник” Депресија

↓ “Расејани ученик” Манија

 Пажња се испитује Burdon- овим

или Pieron-Toulouse- овим тестом.
 ОПАЖАЊЕ
Опажање је психичка функција којом се постиже
препознавање информације, њене употребне
вредности и ње као целине.

 Опажање је ЧУЛНО САЗНАЊЕ – посредством чула се

одражавају предмети и појаве објективне реалности.

 У психо - сензорним центентрима

коре мозга сједињују се ОСЕЋАЈИ
(субјективна одражавања реалности)
са ПСИХИЧКИМ ИСКУСТВОМ
(ЕНГРАМИМА) и то је ОПАЖАЈ.
 Поремећаји опажања
1. АГНОЗИЈЕ (оптичке,
акустичке, тактилне,
симултане, анозогнозије,
аутотопагнозије)

2. ИЛУЗИЈЕ (услед непажње,

дејства афеката или
навика, пареидолије)

3. ХАЛУЦИНАЦИЈЕ
(акустичке, оптичке,
екстракампне, тактилне,
ценестетичке, густативне,
олфактивне)
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је ЛОГИЧКО САЗНАЊЕ,
служи удовољењу био-социјалних
и сазнајних потреба човека, а
експресија му је ГОВОР.

 Мишљење може бити КОНКРЕТНО

и АПСТРАКТНО (коришћење
мисаоних операција – анализа,
синтеза, компарација,
апстракција, конкретизација,
индукција, дедукција).

 Креативно мишљење има тројаку

форму (објашњење, предвиђање,
инвенција – откриће) и четири
фазе (“игра идеја”, инкубације,
илуминација, верификација).
 Поремећаји мишљења
1. Поремећаји мишљења по форми:
 патолошка опширност
 убрзан и успорен мисаони ток
 мутизам
 расуло мисли
 инкохерентно мишљење
 персеверације
 вербигерације
 неологизми

2. Поремећаји мишљења по садржају:

1. прецењене идеје
2. присилне идеје
3. сумануте идеје
 Сумануте идеје
СТРУКТУРА

Параноична
Параноидна
НАЧИН НАСТАНКА

Интуитивни
Интерпретативни
Имагинаторни САДРЖАЈ
Халуцинаторни
Персекуција
Љубомора
Еротоманија
Експанзивност
Депресивност
Религиозност
 ПАМЋЕЊЕ
Памћење је својство индивидуе да одређ
одређене информације
фиксира (стварањем енграма у ЦНС-у), задржи,
препозна и, по потреби, репродукује.

 Фазе памћења:
1. фиксирање (упамћивање),
2. задржавање (ретенција),
3. препознавање (рекогниција) и
4. репродукција (екфорисање) Код посебних облика памћ
памћења (учење) !

 Ултракратко и кратко претходе трајном памћењу. Код њих, информација, круж

кружећи неуронском мрежом, условљава биоелектричн
биоелектричне
е промене у НС.

 Код трајног памћења, информација дуже

делује доводећи до активирања
постсинаптичких структура које синтетишу
нуклеинске киселине (пре свега RNA),
када настају биохемијске промене у НС
(енграми).
енграми).

МЕХАНИЗАМ ПАМЋЕЊА У ФУНКЦИЈИ ВРЕМЕНА

ФАЗЕ ПАМЋЕЊА ВРЕМЕ МЕХАНИЗАМ
Ултракратко < 1 min. Биоелектрични

Кратко 1 – 20 min. Биоелектрични

Трајно > 20 min. Биохемијски

 УЧЕЊЕ

Учење је активно упамћивање и облик трајног памћења.

 Реализује се понављањем одређених садржаја са

циљем да се они упамте.

 Може се учити:
1. механички,
2. условљавањем или
3. по моделу “покушај и грешка”.
 Поремећаји памћења
1. Квантитативни:

– Амнезије
– Хипомнезије
ретроградне, антероградне, конградне,
– Хипермнезије ретро-антероградне, психогене
2. Квалитативни:

– Аломнезије
(“илузије памћења”)
– Псеудореминисценције
– Псеудоамнезије
(“халуцинације памћења”)
– Псеудологија фантастика
Псеудологија фантастика
ПАТОГНОМОНИЧНОСТ КВАЛИТАТИВНИХ ИЗМЕНА ПАМЋЕЊА
Квалитативне измене Психопатoлошки феномeн Физиолошки феномен
памћења
Аломнезије + +
Псеудореминисценције + +
Псеудоамнезије + -
Конфабулације + -
+ -
 ИНТЕЛИГЕНЦИЈА
ИНТЕЛИГЕНЦИЈА је способност увиђања односа између ствари и појава, односно
способност решавања нових проблема и сналажења у новим ситуацијама.

Кател: “Интелигенција је способност учења, мишљења и прилагођавања.”

Спирман: “Интелигенцију чини један основни, »G« и више специфичних

фактора, »S«.”

Торндјак: “Поједине специфичности чине глобалну интелектуалну способност.”

 Питања егземинатора за процену интелигенције су индивидуална.

Оријентири су испитаниково животно доба, степен образовања и социјални
статус.

 Интелигенција се најчешће кватификује количником интелигенције:

QI= УМНИ УЗРАСТ/ХРОНОЛОШКИ УЗРАСТ x 100

 ДЕФИЦИТИ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ:
МЕНТАЛНЕ РЕТАРДАЦИЈЕ И ДЕМЕНЦИЈЕ
 Француски психијатар Esquirol разликује ове две менталне инсуфицијенције
следећим речима:
”Дементном човеку је ускраћено добро које је некада имао – он је богаташ
који је осиромашио, а олигофрен одувек живи у сиромаштву – он никада није
био богат.”
МЕНТАЛНЕ
РЕТАРДАЦИЈЕ

Степен менталне Коефицијент

ретардације интелигенције (QI)
Лака од 50 до 69
Умерена од 35 до 49
Тешка од 20 до 34
Дубока испод 20

ИСПИТИВАЊЕ интелектуалног дефицита:

1. Анализа говора
2. “Мали клинички тест интелигенције”, којим се
оцењује информисаност, нумеричка спретност,
способност апстрактног мишљења …
 Спектрум деменције
Нормално

Шта се овде догађа?

Остало
МС ФТД
Деменција
ПБ ДЛБ

АБ Мешовита ВаД
62% 10% 17%

Блага Умерена Узнапредовали стадијум

АБ: Алцхајмерова болест; ВаД: васкуларна деменција; МС: мултипле склероза;

ПБ: Паркинсонова болест; ФТД: фронтотемпорална деменција; ДЛБ: деменција са Левијевим телима.
хттп://алзхеимерс.орг.ук. Сајту је приступљено фебруара 2009.
године.
 Савремене тенденције:
очување когниције
 Когнитивни поремећај је било које медицинско
стање које утиче на обраду и складиштење
информација у мозгу, што узрокује поремећаје
памћења, пажње, опажања и мишљења

 Когнитивни пад редукује радну продуктивност,

социјално функционисање и значајно умањује
квалитет живота
Barlow and Durand, 2011
 Когниција у менталним
поремећајима
 Упркос досадашњим схватањима, неурокогнитивни
дефицити су показани у схизофренији, схизоафективном
поремећају, биполарном поремећају и депресији

 Снажан прогностички фактор когнитивног пада:

– схизофренија: негативни симптоми
– биполарни поремећај: психотичне епизоде

 Слична одступања у униполарној и биполарној

депресији, али је дефицит много тежи у биполараном
поремећају
Hartberg et al., 2011, Lewandowski et al., 2011
Хвала!