Појам и предмет психијатрије.

Теорије личности,
механизми его одбране. Етиологија, класификација и
дијагностика менталних поремећаја

Проф. Драгана Игњатовић Ристић,

психијатар
 Појам и предмет психијатрије
• Психијатрија је медицинска
дисциплина која се бави проучавањем
порекла, механизама и процеса настанка,
распрострањености и
лечења психичких болестии поремећаја.
• Психијатрија се бави, осим лечења, и
превенцијом менталних болести и
рехабилитацијом оболелих.
Етиологија менталних поремећаја
• Дефиниција. Етиологија се бави
проучавањем чинилаца који доводе до
психичких поремећаја.
• Ти чиниоци могу бити биолошки
(органски), психолошки, социјални
 Етиологија
• Класичан биомедицински (патоанатомски)
модел
• Психодинамски модел
• Бихјевиорални модел
• Социјални (социодинамски) модел
 Етиологија
• БИОПСИХОСЦОИЈАЛНИ МОДЕЛ
сагледава личност као целовиту, а
настанак психолошких и биолошких
симптома разуме кроз интеракцију у
специфичном социјалном контексту
 Личност
• Личност- збир свих карактеристика једне
особе које одређују њену јединственост и
особеност, по чему се она разликује од свих
других.
• Личност укључује интелигенцију,
темперамент, моралне и вољне елементе
као трајне карактерситике јединке.
 Личност
• Темперамент- карактеристичне особине које се
тичу емоционалног стања и реаговања, које
имају свој одраз у психомоторици (целокупном
реаговању и понашању), што обухвата и
брзину и снагу и трајање реаговања као и
енергију која се при том ангажује и испољава.
• Карактер- други пол јединствене личности,
описује оне аспекте личности који су одређени
етичким и морaлним критеријумима, а
испољавају се у социјалним интеракцијама
(„добар/лош карактер; чвртс/слаб каратер“)
 Теорије личности
1. Биологистичке теорије (S. Frojd) које генарлно подразумевају
да се енергија за развој личности добија из биолошких
потенцијала нагона;
2. Социопсихолошке теорије (A. Adler, K. Hornaj, H.S.Salivan) које
енергетске изворе налазе у социјалној природи човека;
3. Персоналистичке теорије (G. Olport) које наглашавају
способност сваког појединца, различитост од других људи, а у
други план стављају срединске и социјалне факторе;
4. Теорије типа или теорије црта личности (N. Ajzenk) које су
засноване на факторској анализи и математичким моделима
којима се броје црте личности смањују на прихватљиву меру;
5. Интерперсоналне теорије (K. Rodžers) које личност посматрају
у њеној целовитости и односима са другима;
6. Теорије социјалног учења где се развој и понашање личности
доводе у везу са оним што особа отком живота учи.
Теорија личности Сигмунда Фројда

• Организација психе кроз несвесно,

предсвесно, свесно
• Организација личности ИД (Оно), ЕГО (Ја),
СУПЕРЕГО (Над-Ја)
• ИД-
ИД најдубљи, најстарији, несвесни део личности.
Резервоар нагонских пулзија (агресивних и
сексуалних). Идом управља принцип
задовољства. Тежи непосредном задовољењу
нагонских стремљења

• ЕГО је седиште свесног дела личности, седиште

психичких функција (опажање, памћење,
мишљење)
 Суперего
• СУПЕРЕГО је диференцирани део Ега.
Репрезентује моралне норме и етику
друштвене средине.
• Представља савест и идеале личности
 Личност/симптоми
• Уопштено говорећи, овакава склоп
личности представља интеграцију
биолошких (Ид), психолошких (Его) и
друштвених (Суперего) снага личности које
се често сукобљавају.
• Ти сукоби доводе до настанка страха за
које свака особа онда проналази различите
одбрамбене механизме.
 СИМПТОМИ
• Према психоаналитичком учењу, симптом је компромис
разрешења интрапсихичког конфликта који је у несвесном
и који рађа анксиозност.
• У развоју симптома, психоанализа придаје највећи значај
трауматским искуствима из раног детињства, током фаза
психосексуалног развоја.
• Пацијент током терапије треба да разуме везу између
својих емоција и понашања, да би стекао УВИД, да би
тако могао да контролише и МОДИФИКУЈЕ такво
понашање и ослободио се симптома.
 Неки уобичајени одбрамбени и механизми за суочавање

Одбрамбени механизми Механизми за суочавање

Порицање Сублимација
Пројекција Религиозност
Регресија Хумор
Потискивање Алтруизам
Сплитинг Одмерен став и контрола
Реактивна формација

Нечињење

Изолација

Премешатање
 Према теорији С. Фројда, развој сваке личности
одвија се кроз различите фазе психосексуалног
развоја
• Орална фаза је прва у процесу сазревања и
њоме је обележена прва година живота
• Анално-садистичка фаза као ступањ у развоју
личности траје од краја прве до треће године
• Фалусни ступањ почиње од треће године и
траје до пете (Едипов комплекс )
• Латенција као ступањ у психосексуалном
развоју траје од шесте године до пубертета
• Генитални ступањ у развоју је везан за период
пубертета
 Закључак

• Личност је комплексан систем психолошких

структура и процеса, односно, резултат интеракције
међу бројним субсистемима.
• Личност је развја и функционише у непрестаном
процесу интеракција са средином које са своје
стране утичу на даљи развој личности. Како се
људи развијају, љихове растуће способности им
дају све веће могућности контроле над сопственим
понашањем.
• Личност је јединствена, односно, постоји
континуитет и кохерентност личности као целине
кроз све фазе развоја.
 Значај постављања дијагнозе у
психијатрији
1. Поједностављује размишљање и смањује
комплексност клиничких феномена у психијатрији
2. Психијартријске дијагнозе олакшавају
комуникацију међу лекарима
3. Дијагнозе помажу у предвиђању тока и последица
психијартријских поремећаја
4. Дијагнозе помажу у избору најадекватнијег третман
за пацијента
5. Дијагнозе помажу у разумевању/истраживању
патофизиологије и етиологије многих поремећаја
• Идеално би било дијагнозу поставити на
основу етиологије (узрочно).
• Проблем- само у неким гранама медицине
је то могуће- инфективне болести, неке
наследне метаболичке болести, нпр.
фенилкетонурија)
• За већину болести, наше разумевање је на
нивоу патофизиологије, а не етиологије.
• Болести се тако дефинишу према
механизмима који доводе до појаве
одређених симптома (инфаркт миокарда,
инфламација у зглобовима, абнормална
регулација инсулина).
• И у области етиологије и патофизиологије,
психијатрија има више нејасних области
него друге медицинске дисциплине.
• Највећи број поремећаја у психијатрији јесу
синдроми- група симптома који се
појављују заједно, имају одређени ток и
прогнозу.
• За неке поремећаје у психијатрији можемо
рећи да је медицина највише напредовала у
смислу разумавања етиологијe и
патофизиологије- Алцхајмерова болест,
мултиинфаркт деменција, Хантингтонова
болест као и поремећаји повезани са
употребом психоактивних супстанци
(амфетамином узроковане психозе и
Вернике-Корсаковљев синдром).
Тешкоће у класификацији психичким
поремећаја
1. Тешкоће због природе самих психички
поремећаја
2. Тешкоће због недовољног познавања
етиологије и патогенезе психичких
поремећаја
3. Недостатак објективних критеријума за
дијагностиковање психичких поремећаја
4. Потреба за даљом разрадом и
усавршавањем дијагностичких
критеријума
 ПРЕГЛЕД ПСИХИЈАТРИЈСКОГ
БОЛЕСНИКА
• Психијатријски интервју
• Психијатријска анамнеза подразумева:
генералије, главне тегобе, садашњу болест,
личну и породичну анамнезу
• Соматски налаз
• Неуролошки налаз
• Психички статус
Психички статус
ДОПУНСКЕ МЕТОДЕ У ИСПИТИВАЊУ
ПАЦИЈЕНАТА СА ПСИХИЧКИМ
ПОРЕМЕЋАЈИМА
• МКБ представља типичну хијерархијску
класификацију. Све медицинске болести,
стања и поступци су подељени на 21
категорију.
• Шифра МКБ је алфанумеричка ознака која
се састоји од четири поља, од којих је прво
поље словно, преостала три поља су
бројчана, а задње поље је од осталих
одвојено тачком. 
 МКБ-10 (ICD 10) Класификација менталних
поремећаја и поремећаја понашања
Ф00-Ф09 Органски, укључујући и симптоматски, ментални поремећаји
Ф10-Ф19 Ментални поремећаји и поремећаји понашања због
употребе психоактивних супстанци
Ф20-Ф29 Схизофренија, схизотипски поремећаји и поремећаји са
суманутошћу
Ф30-Ф39 Поремећаји расположења (Афективни поремећаји)
Ф40-Ф48 Неуротски, са стресом повезани и соматоформни поремећаји
Ф50-Ф59 Бихевиорални синдроми удружени са физиолошким
поремећајима и соматским факторима
Ф60-Ф69 Поремећаји личности и понашања одраслих
Ф70-Ф79 Ментална ретардација
Ф80-Ф89 Поремећаји психичког развоја
Ф90-Ф99 Поремећаји понашања и емоција са почетком обично у
детињству и адолесценцији
Ф99 Неспецификовани ментални поремећаји
 DSM V(2014) класификација је
мултиаксијална
• Осовина I Клиничка дијагноза
• Осовина II Поремећај личности
• Осовина III Ментална ретардација,
Општи медицински фактори
• Осовина IV Психосоцијални стрес,
проблеми у окружењу
• Осовина V Процена општег
функционисања