ПРОИЗВОДЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ

ЕНЕРГИЈЕ ПОМОЋУ
ЕНЕРГИЈЕ ВЕТРА

1
 Ветроелектране, фарме
ветрогенератора

 На погодним локацијама се групише обично више ветроагрегата

који чине ветроелектрану
 Ветроелектрана може имати неколико стотина ветроагрегата и
снагу преко 300 MW
 Граде се на копну (onshore wind farm), али и у приобалном појасу
плитких мора (offshore wind farm) где дувају јаки и стабилни
ветрови
 Примери onshore и offshore ветроелектрана приказани су на
сликама
 Предности повезивања ветрогенератора у целину су нижа цена
развоја локације, једноставнија интерконекција са ЕЕС-ом и
централизован приступ управљању и одржавању

2
 Ветроелектране, фарме
ветрогенератора

3
 Ветроелектране, фарме
ветрогенератора

 Проблем који настаје у вези са груписањем ветроагрегата, везан

је за оптимално размештање ветроагрегата како би њихов учинак
био максималан
 Оптимална растојања између ветроагрегата приказана су на
слици где је D пречник ветротурбине

4
 Економика ветроелектрана
 Како је праг стартне брзине корисног рада ветрогенератора
релативно висок, очигледно је да је њихова локација, с обзиром
на интензитет ветра и вероватноћу појаве ветровитих дана,
основни фактор економичног коришћења
 Често су ветровите области доста удаљене од насеља и
адекватно развијених дистрибутивних мрежа, па на економију
електрана на ветар доста утичу и трошкови њихове интеграције у
електроенергетски систем
 На слици је приказан однос између цене производње електричне
енергије у ветроелектрани и снаге ветроелектране

5
 Економика ветроелектрана

6
 Економика ветроелектрана
 Погонски трошкови ветрогенератора су незнатни
 Учествују у укупној цени произведене енергије са само 10 % (нема
трошкова горива, већ постоје само трошкови одржавања, персонала,
такса, осигурања, пореза и других административних издатака)
 Зависно од броја ветровитих дана и брзина ветра изнад прага корисног
рада ветрогенератора (између 4 и 5 m/s или између 14,4 и 18 km/h), већ
сада је у неким земљама њихова производна цена (реда 6 c/kWh за
експлоатациони век 15 – 20 год.) конкурентна цени електрана на фосилна
горива, док су специфичне инвестиције, осим за гаснотурбинске
термоелектране, нешто мање (око 1000 – 1500 USD/kW)
 Цена једног ветроагрегата снаге 1 MW је око један милион евра, колико
кошта и инсталација 1 MW у просечној термоелектрани на угаљ
 За разлику од термо и хидроелектрана ветроелектране се граде веома
брзо, за свега неколико месеци
 Немачка је, на пример, у последње четири године изградила преко 8000
MW ветрогенератора, што одговара снази свих хидро и термо електрана у
Србији

7
 Економика ветроелектрана
 Век трајања ветроелектране је око 25 год
 Ипак, цена произведене електричне енергије из просечног ветроагрегата
је још увек скупља од цене kWh из конвенционалних електрана
 Просечан ветроагрегат од 1 MW инсталисане снаге произведене
електричне енергије на годишњем нивоу дупло мање него 1 MW
инсталисане снаге у хидроелектрани, односно три пута мање него у
просечној термоелектрани и око 3,5 пута мање него иста инсталирана
снага у нуклеарној електрани
 Осим тога, производњу ветроелектране диктира ветар, док у
акумулационим хидроелектранама управљање производњом се врши на
основу захтева тржишта
 На јако ветровитим локацијама, чија је средња годишња брзина већа од 7
m/s, ветроелектране могу бити и економичније од комерцијалних извора
али су такве повољне локације релативно ретке

8
 Економика ветроелектрана
 Сматра се да ће ветроелектране по цени произведеног kWh бити у
потпуности конкурентне конвенционалним изворима када се у цену
производње електричне енергије укључи и утицај на животну средину
 За производњу 1 kWh у просечној термоелектрани на лигнит се потроши
око 1,5 до 2 kg угља при чему се у атмосферу ослободи око 1 kg угљен-
диоксида (СО2) и ослободи око 2 kWh топлотне енергије која се расипа у
околину и локално загрева реку и атмосферу
 СО2 је уз водену пару највећи узрочник глобалног загревања (ефекта
стаклене баште)
 Према споразуму из Кјота сваки килограм СО2 који се емитује у атмосферу
има своју цену и ти такозвани екстерни трошкови могу повећати трошкове
производње 1 kWh електричне енергије у термоелектранама и до 200 %

9
 Типови ветротурбина

 Данас се углавном користе два типа ветрогенератора: ветрогенератори са

хоризонталном осом (који су предмет разматрања) и ветрогенератори са
вертикалном осом (за мале снаге), као на слици
 Ветрогенератори са вертикалном осом су отпорнији на олујне ветрове и
њих не треба усмеравати ка ветру
 Њихова главна мана је мања ефикасност него код система са
хоризонталном осом који данас преовлађују и мања снага
 Ове турбине раде са малим брзинама и са великим обртним моментом,
што може да буде корисно углавном код млевења жита и пумпања воде
 Код ветрогенератора са хоризонталном осом ротор може бити постављен
уз или низ ветар (у овом случају није потребно позиционирање кабине,
пошто она сама прати правац ветра)
 Овај тип ветротурбина ради са великим брзинама и малим обртним
моментом, због чега се користи за генерисање електричне енергије
 Данас се највише употребљава концепт ветротурбина са хоризонталном
осом и са три крила, постављене уз ветар, мада постоје турбине са два, па
и са једним крилом

10
 Типови ветротурбина и методе за
регулацију снаге

11
 ОСНОВНИ ДЕЛОВИ
ВЕТРОГЕНЕРАТОРА

 Ветротурбине са хоризонталном осовином могу бити постављене уз и низ

ветар
 Ветротурбине постављене низ ветар се саме прилагођавају смеру
простирања ветра
 Недостатак им је што при ротацији лопатице пролазе иза стуба
 Сваки пут када лопатица дође у положај иза стуба наилази на период
када нема ветра што доводи до савијања лопатица
 Савијање лопатица доводи до њиховог оштећења, повећања буке и
механичких вибрација, као и смањења производње
 Ветротурбине постављене уз ветар захтевају комплекснији систем који
омогућава закретање осовине, у циљу праћења промене смера
простирања ветра
 Овај тип ветротурбина карактерише већа производња електричне енергије
 Већина модерних ветротурбина у Европи имају три лопатице, док се у
САД-у тежи ка коришћењу ветротурбина које имају две лопатице
 Ветротурбине са више лопатица карактерише мања брзина ротације

12
 ОСНОВНИ ДЕЛОВИ
ВЕТРОГЕНЕРАТОРА

 Са повећевњем брзине ротације, турбуленција коју ствара нека лопатица

значајно утиче на ону која је прати
 Смањивањем броја лопатица брзина се може повећати само до неке
границе, када ова сметња постаје значајна
 Већа брзина у овим случајевима значи да је потребан мањи генератор,
што представља уштеду
 Турбине са три лопатице карактерише стабилан рад јер нема ефекта
заветрине
 Трећа лопатица значајно доприноси у укупној тежини и цени турбине
 Пречник ротора (радног кола или елисе) ових турбина зависи од снаге и
креће се од 30 m за снагу од 300 кW до 115 m за снагу од 5 МW
 Ветротурбина се поставља на вертикални стуб који, у зависности од
пречника ротора турбине, може бити висок и преко 100 m
 Стуб се најчешће гради као челични конусни, а ређе као челично-
решеткасти

13
 Пример ветрогенератора са вертикалном
осом( Дариусова), 625 kW, 34 m пречника, 42
m висине

14
 Пораст снага ветротурбина

15
 ОСНОВНИ ДЕЛОВИ
ВЕТРОГЕНЕРАТОРА

 Oсновне делове ветротурбина чине стуб, ротор и кућиште

као на слици
 Ротор је сачињен од главчине и лопатица
 Главчина представља део преносног система
 Ротор је повезан са кућиштем у којем се налазе преносни
систем, генератор, контролни уређаји, кочница,
трансформатор у неким случајевима и остала пратећа
опрема
 Улога кућишта је и да заштити компоненте које се налазе
унутар ње
 Преносни систем се састоји од: главчине, главног вратила
лежајева, спојница и зупчастог преносника.

16
 ОСНОВНИ ДЕЛОВИ
ВЕТРОГЕНЕРАТОРА

 Брзина обртања главног вратила је око 40-60

обр/мин
 Главно вратило је преко фрикционе спојнице
повезано са зупчастим преносником, на који
преноси обртни момент
 Улога зупчастог преносника је да увећа брзину
обртања главног вратила са 40-60 обр/мин на
1500-1800 обр/мин
 Ова појава захтева велике и масивне зупчанике
 Излазно вратило преносника је са генератором
спојено крутом спојницом

17
 ОСНОВНИ ДЕЛОВИ
ВЕТРОГЕНЕРАТОРА

18
 Типичан изглед модерне
ветротурбине

19
 Типичан изглед модерне
ветротурбине
 На претходној слици је приказан типичан изглед модерне ветротурбине
коју карактеришу следеће компоненте:
– Ветрогенератор са хоризонталном осом и три лопатице
– Пречник лопатица се креће у опсегу 70-80 m
– Стуб ветрогенератора је висине 60-80 m
– Инсталисана снага по ветрогенератору је око 1,5 МW, а фарме ветрогенератора
су укупне инсталисане снаге преко 50 МW
 Производе се и ветротурбине инсталисане снаге 2-3 МW чији пречници
ротора достижу величину од 90-100 m и постављају се на стубове од
100 m
 Модерне ветротурбине почињу да раде на 4 m/s и достижу своју
максималну снагу за вредност брзине од 13 m/s
 Контролни систем (кочница) онемогућава даљи рад ветрогенератора
за вредности брзине преко 25 m/s

20
 Пример off-shore ветроелектране

 Релативно нова, али растућа примена великих ветротурбина у

склопу off-shore ветроелектране приказана је на претходној слици
 Модел ветротурбине је 5 МW са лопатицама пречника 126 m
инсталирани у мору на дубини од 25 m
 Ова ветроелектране је инсталирана око 30 km изван белгијске
обале и капацитета је 300 МW
 Трошкови off-shore ветроелектране процењује се за око 80% већи
него исти инсталисани капацитети on-shore ветроелектране
 Ова разлика је највећим делом јавља као последица тежег
инсталирања и одржавања самог стуба (темеља)
ветрогенератора (специјални материјали отпорни на влагу, со....)

21
 Пример off-shore ветроелектране

22
 Технологије постављања off-shore
ветроелектрана

23
 Анализа параметара који утичу на
одређивање ветроенергетских ресурса

 Рељеф доста утиче на карактеристике ветра и то посебно на нижим

висинама (до 150m)
 Ветар мења своју путању због препрека на које он наилази на свом путу
 Посебна класа ових, површинских ветрова су локални ветрови
 На заветринским странама планинских ветрова долази до знатног
слабљења ветра, али може доћи и до појачања при појави вртложења
 У долинама између планина може доћи до појачања ветра услед
усмеравања хоризонталног струјања ветра
 Познавање ових ветрова је најбитније за оцену техничког капацитета
ветра у неком континенталном подручју
 На особине ветра утичу храпавост, природне или вештачке препреке и
орографија
 За оцењивање утицаја храпавости тла на ветар, примењују се класе
храпавости

24
 Анализа параметара који утичу на
одређивање ветроенергетских ресурса

 Свака класа је дефинисана коефицијентом

храпавости и енергетским индексом
 Природне и вештачке препреке, као што су
рељеф, објекти и шуме, значајно смањују брзину
ветра и стварају турбуленцију ваздушне струје у
непосредној близини препреке
 Интензитет умањења брзине ветра, услед
наиласка на препреку, може да буде значајан
 На њега утичу димензије препреке, као и
пропусност препреке (није исто да ли је препрека
зграда или шума у зимском периоду)

25
 Анализа параметара који утичу на
одређивање ветроенергетских ресурса

 Приликом пројектовања фарме ветрогенератора и рачунања

потенцијалне производње електричне енергије, све препреке које су
удаљене до 1km у неком од преовлађујућих праваца ветра, се узимају у
обзир
 На брзину ветра значајно утиче и орографија
 Брзина ветра може бити битно увећана уколико се ветрогенератор лоцира
између две високе зараде или две планинске падине ("тунел" ефекат) или
на врховима брда и планинским врховима (повећања брзине могу да буду
и преко 30% у односу на околину)
 За процену годишње производње енергије од највеће важности је
дефинисати варијацију брзине ветра
 Типична варијација карактеристика ветра се обично описује Вејбуловом
расподелом

26
 Трење и Турбуленција
 Ветар се не креће лако преко Земљине површине, суочава се са отпором
знаним као трење
 Ово резултира феноменом знаним као земљин отпор
 Он је изазван трењем када ваздух прелази преко површине, изазивајући
смањење брзине ветра који дува, тиме смањујући и његову енергију
 Отпор земље међутим варира у зависности од класе храпавости површине
 Што је површина неправилнија и грубља, веће је трење
 Тако да ветар који се простире преко језера има мањи отпор него онај који
дува преко ливаде или шуме, која прави још веће трење
 Трење се ствара до висина од 500 m , али ће трење бити веће ако је
ближе земљи
 Према томе ветар који дува 9 m/s на висини од око 350 метара изнад
земље прекривене травом ће дувати 2,2 m/s на висини од 3,5 метра
 Након тога брзина се повећава драстично све док се не ослободи трења
земље

27
 Трење и Турбуленција

 Као што je познато чак и мало повећање у брзини

ветра може допринети великом порасту количине
струје коју ветрогенератор може произвести
 Према томе, стављање ветрогенератора на
висок стуб максимизира енергију коју она ствара
 На слици је приказано повећање брзине ветра са
висином
 Ветар се креће спорије близу земље због трења
 Трење се смањује са висином, тако да се брзина
ветра повећава

28
 Трење

29
 Пораст брзине ветра са висином
 Овај график упоређује брзину ветра на трванатим површинама и у шумама
 Као што се види шума готово елиминише ветрове близу земље
 За резултат се добија да се ефекат земљине површине повећава
 Треба рећи да се изнад шумовитих предела ветар брже повећава са
порастом висине него изнад травнатих области
 Ветротурбине постављене изнад линије дрвећа могу да искористе јаке
ветрове
 Још један природни феномен који утиче на снагу излаза ветротурбина је
турбуленција
 Она настаје кад ветар струји преко површине Земље и налеће на разне
објекте, као што су дрвеће и зграде, који прекидају ламинарни проток
ветра изазивајући његово котрљање и ковитлање, на исти начин на који
камење утиче на ток реке
 Нагле промене у брзини ветра се јављају иза великих препрека и ветар
може чак дувати у супротном смеру
 Овај веома неорганизован ток ветра назива се турбуленција

30
 Пораст брзине ветра са висином

31
 Турбуленција
 Дрвеће, куће, штале, силоси, билборди, гараже и друге структуре, на њих
се мисли када се каже препреке на земљи
 Оне стварају турбуленцију
 Као вирови иза камења у потоцима, турбулентна зона садржи ваздух који
се котрља и ковитла, крећући се у разним правцима
 Турбуленција смањује енергију која се скупља од ветра и изазива штету на
ветротурбинама
 Турбулентни ветрови изазивају хаос на ветротурбинама, нарочито
јефтинијим, лакшим ветротурбинама које су често инсталиране на ниске
томјеве од стране штедљивих власника
 Ометане турбулентним ветровима ветромашине траже најачи ветар
стално стајући и крећући, што доприноси смањењу количине струје коју
турбина генерише
 Турбуленција такође изазива вибрације и неједнаке силе на ветротурбину,
нарочито крило ветрењаче, што може довести до оштећења машине, а у
дужем временском периоду може и уништити турбину
 Ово је очигледније да се догоди код јефтинијих ветромашина

32
 Турбуленција
 Када се гледа локација на коју да се стави ветротурбина, главно је
обратити пажњу на изазиваче турбуленције, као што су силоси,
дрвеће, штале, куће и друге ветротурбине
 Права локација је кључ у избегавању ефеката турбуленције
 Турбуленција такође може бити смањена стављањем турбине на
висок стуб
 Тако да стављање ветрогенератора на висок стуб доноси четири
предности:
– (1) генератор се поставља на локације са јаким ветром који доприноси
повећању производње струје
– (2) склања машину са турбулентних ветрова који је оштећују
– (3) смањује потребе за одржавањем и ремонтом турбине
– (4) повећава животни век поприлично, можда и до десет пута...

33
 Турбуленција

34
 Турбуленција
 Турбулентни мехур се повећава уз ветар, низ ветар, и изнад препрека
 Мехур се мења када ветар мења правац
 Као што се види на слици, све препреке које се нађу на путу ветра
стварају турбулентни мехур
 Обично се прошири вертикално на дуплу висину препреке и хоринзотално
и 15 до 20 пута висине препреке
 Висина мехура настаје због ветра који се враћа кад наиђе на препреку,
слично као вода која наилази на камен у потоку
 Турбине се углавном постављају тако да ротор са крилима буде барем 9
метара изнад најближе препреке у округу од 150 метара или дрвореда у
тој области што је још више
 Ако је место где треба да се инсталира ветротурбина окружено дрвећем,
онда се поставља изнад дрвећа, а треба узети и у обзир и стопу раста
дрвећа у наредних двадесет, до тридесет година
 Поставити турбину у област окружену дрвећем је могуће, поента је у томе
да се турбина постави правилно

35
 Турбуленција

36
 Турбуленција

37
 Анализа параметара који утичу на
одређивање ветроенергетских ресурса

 Као што је показано, енергија у јединици времена коју генеришу

ветрогенератори је сразмерна трећем степену брзине
 Применом средње брзине, уз апроксимацију густине ваздуха од
1,225 kg/m3 добијамо енергију у једној секунди од 210 W/m2 ротора
 Да производња електричне енергије у неком интервалу не би
била потцењена, мора се проценити свака вероватна брзина
адекватном количином енергије
 Сабирањем адекватне снаге за сваку од брзина добијамо
специфичну снагу од 402 W/m2, што одговара средњој брзини од
8,7 m/s
 Дакле, израчуната снага скоро је дупло већа од претпостављене,
израчунате на бази средње брзине ветра
 Коефицијент искоришћења капацитета ВТГ-а варира од локације
до локације и налази се у интервалу од 0,2 до 0,4

38
 Дефинисање параметара ветра
 Расположива енергија ветра у Србији варира у великој мери од
региона до региона и битне разлике су присутне чак и на малим
удаљењима
 Енергија ветра у Србији више је расположива у нижим пределима
него у вишим
 Североисточни део Србије карактерише јак југоисточни ветар –
кошава
 Овај ветар са силазном компонентом је јачи од узлазног ветра
који се истовремено јавља
 Кошава се најчешће јавља у току хладнијег дела године, због чега
је спрега коришћења сунчеве енергије и енергије ветра у
кошавској области важна за Србију
 У току топлијег дела године доминантнији утицај може се
преписати западним ветровима - северозападном и југозападном

39
 Дефинисање параметара ветра

 Расположива енергија ветра у овом периоду

године је знатно мања него зими, али тада је
мања и потрошња електричне енергије
 Претходне студије у којима су анализиране
просечне дневне густине енергије ветра у зони
кошаве и соларног зрачења на географској
ширини од 48° N, по месецима у години,
генерисале су дијаграме приказане на слици

40
 Дефинисање параметара ветра

41
 Дефинисање параметара ветра
 Укупни годишњи потенцијали ветра и сунца су поредљиви, али је
густина енергије у неким месецима (ветра лети и сунца зими)
доста мала, реда 2 kWh/m2/дан
 Иако се у појединим подручјима Србије (региони Војводине и
Подунавља) ветар већ годинама користи за наводњавање и погон
различитих уређаја, тек последњих година започето је
интензивније проучавање његовог потенцијала
 На основу ранијих истраживања која су недовољно темељно
спроведена у нашој земљи утврђено је да постоје региони са
повољним ветроенергетским потенцијалом као што су: Јужни
Банат и Подунавље (са 1-2 MWh/m2год), долине река, висоравни и
планински превоји у унутрашњости земље, итд

42
 Дефинисање параметара ветра
 Међутим карактеристике ветра као што су брза промена снаге,
непредвидивост промена брзине, велик распон брзина у току дана и
године и друге, захтевају детаљно проучавање микролокације и
карактеристика ветра на том локалитету, да би се дефинисале резерве и
ресурси енергије ветра, а самим тим и могућности коришћења
 Ветроенергетски потенцијал неке земље тешко је проценити на основу
метеоролошких података и теоријских нумеричких модела
 Да би се сагледао ветропотенцијал неког подручја неопходне су и
повратне информације из праксе, јер на ветропотенцијал не утичу само
параметри ветра и карактеристике средине већ и техничке карактеристике
ветрогенератора
 Анализе су врло осетљиве по бројним факторима те често могу дати
резултате који не одговарају практичном стању
 То су показала и бројна искуства земаља у којима је ветроенергетика
најразвијенија

43
 Дефинисање параметара ветра
 Средња брзина ветра на 10m се у метеоролошким станицама
добија на основу сатних мерења брзине и правца ветра, док се
применом разних математичких модела и програма прорачунава
средња брзина ветра на жељеној висини
 Малобројне анализе и студије о ветропотенцијалу Србије су у
потпуности базиране на анемографским подацима из
хидрометеоролошких станица
 Процењивање брзине ветра на жељеној висини свакако уноси
грешке и оне су последице саме методе, као и чињенице да се
термички искористив ветроенергетски потенцијал односи само на
ветрове чија је средња годишња брзина на 10m изнад тла већа од
5,1 m/s
 Овакав приступ, односно модел, омогућава само глобалну
процену ветропотенцијала, док је за идентификацију погодних
микролокација неопходно вршити специјална мерења у Србији

44