ETIKA

• Etika je jedna od tradicionalnih filozofskih disciplina.

• Osnivač etike smatra se Sokrat, premda se određena relevantna etička zapažanja mogu sresti
kod presokravaca, pre svih Heraklita i sofista, atomiste Demokrita, tvorca prvog filozofskog
sistema.
• Aristotel jeu delu “Nikomahova etika”, prvi sistematično artikulisao moralnu filozofiju
( definisao je predmet istraživanja etike, metodološki obrazac, razvio osnovni kategorijalni
aparat i postavio ishod filozofskih istraživanja )
• I pre pojave filozofa pojavila su se vrlo interesantna i sadržajna moralna promišljanja koja se
mogu naći u mitologiji, poeziji, pre svega u tragičkom pesništvu i mnogobrojnim izrekama
narodnih mudraca.
• Ključna tema etike je moral. Moral je skup standarda koji određuju šta treba da činimo i od
čega treba da se suždržimo. Polazeći od ovog određenja morala, tvrdimo da moral definiše
standarade našeg ponašanja i uspostavlja kriterijume za njegovo kritičko vrednovanje.
Etika – uvod

• Etika se bavi moralom.

• Moral se upotrebljava u dva različita konteksta : 1) deskriptivni i 2) normativni.
• Opisni ili deskripitivni smisao morala : skup kodeksa ponašanja koje usvojila i praktikuje određena
društvena grupa ( npr, skup određenih religijskih verovanja o tome šta je ispravno i neispravno i
postupanje u skladu sa njima) ili indivudlani kodeksi ponašanja to jest moralna verovanja koja
usmervaju i vode pojedincu u donošenju odluka i postupanju sa njima.
• Moral je ovde shvaćena kao činjenička datost. Istraživač samo opisuje i objašnjava određene kodekse
ponašanja. ( deskriptivno-eksplanatorni pristup moralu; Moral je društvena činjenica koja je relevantna za
društvo, određene društvene grupe i pojedinca)
• Moral je skup kodeksa ponašanja , koje bi pod određenim okolnostima, sve racionalne individue
prihvatile kao vlastiti standarad postupanja
• Moral je ovde shvaćen kao proizvod našeg racionalnog izbora i kao takav predstavlja skup standarda koje
ptreba usvojiti praktično primenjivati. Standardi ponašanja su univerzalni i imaju bezuslovnu snagu
obavezivanja. Konkretno, standardi ispravnog postupanja kao proizvod racionalnog saglasja svih , obavezuju
tačnije bezuslovno važe sve i svakog u svakoj specifičnoj situaciji.
Etika –uvod

• Osoba koja poseduje voljni i razumni deo ličnosti je MORALNI DELATNIK ILI MORALNI AKTER.
• Glavna odlika moralnog delatnika je da samostalno razumno usmerava svoju volju prihvatajući kao
obavezujuće određene standarde postupanja koji su univerzalni.
• Moralni delatnik je osoba koja uspostavlja nužnu vezu između sopstvene volje, razuma i postupka. On
postupa na određeni način zato što je svoje htenje doveo u vezu racionalnim razmatranjem razloga zašto treba
da postupi na određeni način. Pri tome treba da naglasiti da voljna saglasnost i razumnost odluke da se
postupa na određeni način su izvori moralnosti svake individue.
• Konkretno izabrali smo postupak A ako smo ispunili sledeće uslove :1 ) opredelili smo se samostalno, bez
ikakve prinude spoljnih okolnosti i 2) izbarali smo razmatrajući različite razloge za i protiv nekog postupka
uporeujući ga sa drugim postupcima koje smo mogli učiniti u datoj situaciji i 3) skup razloga koji nas
opredeljuje uvek skup vrednosti tj ciljeva koje čovek smatra da treba da konkretno realizuje u datim
okolnostima.
ETIKA –uvod

• Moral kao društvena činjenica ima specifičnu dimenziju – on omogućava uzajmno povezivanje ljudi po
osnovi zadovoljenja i uravnoteženja njihovih pojedinačnih aspiracija i interesa.
• Moral ograničava naše sebične interese i omogućava da usklađujući interese sa drugim ljudima ostvarimo
saradnju koja je uzajmno korsina.
• Definicija morala koju je ponudio Grin pokazuje ovu dimenziju morala :” moral je skup psiholoških
prilagođavanja koji omogućava u osnovi egoističnim individuama da ubiru korist od uzajmane saradnje sa
drugima. ”
• Moral, zajedno sa ostalim standardima ponašanja,poput prava, običaja i konvencija, omogućava uzajmnu
saradnju među ljidima, kontrolišući i ograničavajući egoistične impulse koji su svojstveni svakoj individui.
• Moral je temelj društva. Njegova društvena funkcija je da koordinacijom postupaka različitih ljudi omogući
da oni žive u zajednici.
• Koordinacija postupaka indivuidua omogućena je podvrgavanjem tj psihološkim prilagođavanjem njihovog
htenja i postupanja određenom skup ponašanja.
Etika –Uvod

• Moralni standardi postupanja svoju društvenu funkciju ostvaruju tako što definišu naše
individualno postupanje i ujedno ograničavaju naše postupanje prema drugima.
• Moralni standardi tiču se našeg odnosa prema sebi i odnosa prema drugima ( dvostrukost
moralnog standarda)
• Na individualnom nivou, moralni standardi obezbeđuju izvesnost ostvarenja i zaštite naših
interesa , a kolektivnom, saradnju među ljudima.
• Sadržaji moralnih kodeksa mogu imati i imaju različite izvore. Oni mogu poticati iz običaja ili
religijskih verovanja.
• Sadržaji moralnih standarda mogu biti negativni i pozitivni.
• Negativni sadržaji se odnose na skup zabrana i uvođenje ograničenja u ljudske izbore i
postupanje – reč je zabrana koje se odnose na isključivanje svih oblika povređeivanja drugih ljudi
i ekstremnih oblika samopovređeivanja. Tako se moralnim kodeksima , npr ograničava slobodna
upotreba nasilja kroz moralne zabrane tipa :” Ne ubij !”
Etika –Uvod

• Slična vrsta ograničenja odnosi se na i pitanje svojine – moralna zabrana ( “ne kradi”)
• Zabrane tipa ograničenja slobodne upotrebe nasilja ili zaštite svojine su univerzalne; One važe za sva
društva i nalaze se u samom temelju njihovog osnivanja, strukture i načina funkcionisanja. Bez ove dve
fundamentalne zabrane, kao i nekih drugih koje npr, odnose na ograničenja vezana za zadovoljenje
seksualnih impulsa ili bazičnih osnova poverenja u ljudskim odnosima , teško da bi moglo da postoji ljudsko
društvo.
• Bez ovih zabrana bila isključena mogućnost bilo kakve harmonije u ljudskim odnosima, takodje
nestala bi bila kakav predvidivost i izvesnost u ljudskim odnosima ; U uslovima ekstremne neizvesnosti
i nepredvidivosti nema mogućnosti razumnog delovanja, dominira strah od nasilne smrti ili drugih
oblika povređivanja, nejasno šta kome pripada i ljudi su uzajamano ekstremno suprostavljeni.
• Moral, zajedno sa ostalim standardima ponašanja uvodi stabilnost i predvidivost u ljudsko postupanje
uspostavljajući harmonična uzajmana očekivanja u ljudske odnose. Tako npr, ako se svi ljudi pridržavaju
zabrane “Ne ubij”, onda ni od jednog čoveka nije razumno očekivati da posebne za slobodnom i
neograničenom upotrebom nasilja koja bi narušila fizički opstanak drugih ljudi. dje
Etika –Uvod

• Postoji uverljivo obajašnjenje zašto su nam negativne moralne norme to jets ohraničenja u postupanju
neophodna
• Moralne zabrane bazirane na određenim osobinama koje opisuju čoveka i svet u kome živi.
• Zabrana “Ne ubij !” bazirana je na čovekovoj ranjivosti tačnije podložnosti povređeivanju koje može da
rezultira smrću ili teškim oštećenjima čovekovog tela ili pak psihološkim patnjama nastalim nanošenjem
fizičke patnje.
• Zabrana ”Ne kradi !” bazirana je relativnoj lišenosti prirodnih resursa, ograničenim altruizmom i utrošenom
ograničenom ljudskom znanju, veštini i fizičkoj snazi pri proizvodnoj delatnosti.
• U prirodi nema neograničeno mnogo prirodnih resursa, ljudi bezrezervne daju ono što poseduju i stvore
svojim najbližim,a isto tako da bi nešto stekli, neophono je da ulože svoje znanje, veštinu ili fizičku snagu.
Sticanje imovine ili znanje nije nešto nam je dato samo od sebe već je proizvod našeg značajnog
sveobuhvaynog napora. Zboga toga potrebno da ljudi jasno definišu šta kome pripada, što je nemoguće
ukoliko se ne uspostavi zabrana zakonski neovlašćenog i moralno nelegitimnog sticanja materijalnih dobara,
znanja i veština. Ova zabrana osnova je za uživanje prava SVOJINE.
Etika –Uvod

• Moralni kodeksi nastali su kao rezultat spontanog prilagođavanja na ključne okolnosti koje definišu čoveka i njegov svet.
Društvena moralnost proizašla je kao proizvod evolutivnog razvoja čoveka. Ovo važi za navedene skup bazičnih zabrana i
ograničenja koja mogu osnova za ljudsko društvo.

• Na primarnom nivou ljudi nesvesno i spontano prihvataju određenih normativnih sadržaja da bi postepeno uviđali
racionalnu njihovu nužnost. Najviši stepen moralne svesti je kolektivno racionalno saglašavanje sa skupom moralnih
standarda.

• Reč je o evoluciji pravila od nivoa provizornog orijentira u postupanju koje se nesvesno prihvata do racionalno prihvaćene
norme ponašanja delotvorne na individualnom i kolketivnom nivou.

• Pored negativne dimenzije tj ograničavanja određenih implusa i obrasaca postupanja, određeni normativni
standardi afirmišu pozitivne vrednosti kao što su lojalnost prema običajima upisanim u tradicionalne društvene
kodove ispravnog , svetost Božijih zapovesti ili poštovanje slobode i racionalnosti jednakih članova političke
zajednice.
Etika – uvod
• Društvena moralnost ima tri osnovna modela :

1. Tradicionalna ( bazira se na bezuslovnom prihvatanju običajnosnih standrda ponašanja.Osnova prihvatanja sadržana je u tome što se

određeni obrasci ponašanja smatraju ispravnim jer su prihvaćeni od prošlih generacija. Transgeneracijsko prihvatanje je osnov njihove

aktuelne delotvornosti) Postoji normativna statitika kao osnova moralne norme.Moralne norme opstaju bez obzira na protok vremena

tačnije bez obzira na promene različitih socijalnih, političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti

2. Religiozna ( bazira se na bezuslovnom prihvatanju određenih normativnih standarda zbog toga religioznom autoritetu. Postupak ili skup

postupaka je prihvaćen jer potiče od Boga. Božija zapovest kao moralni nalog najbolji je primer religiozne individualne i kolektivne

religiozne moralnosti.

3. Liberalna moralnost – zasnovana na ljudskom umu i slobodi svakog pojedinca. Svaki pojedinac ima jednako pravo razumno i

nesputano da odluči i obaveže se naodređeni moralni sadržaj.Da bi se uspostavila društevna kohezija potrebno je da se moralna

racionalnost i sloboda usklade.Mesto njihovog susreta je univerazlnost normativnih standarda. Ovo su normativni koje prihvataju

svimoralni akteri pod jednakim uslovima.Moralno rasuđivanje je racionalno vođena procedura odlučivanja koja garantuje jednaku

individualnu slobodu, društvenu koheziju i uzajamno korisnu kooperaciju.

Etika –uvod

• Moralne norme tačnije kodeksi ponašanja imaju ključnu ulogu u društvu.

• Zbog toga postoji značajan nivo socijalnog pritiska da se one usvoje i delotvorno prisustvo skupa sankcija u
slučaju kršenja.
• Moralne sankcije postoje zbog nužnosti usklađivanja našeg individualnog postupanja i društveno prihvaćenih
pravila ispravnog moralnog ponašanja. Cilj sankcije je ili odvraćane od nemoralnog ponašanja ili nanošenje
jakog osećaja neprijatnosti zbog učinjenog moralnog prestupa
• Sankcije za kršenje moralnih normi su difuzne i različitog su intenziteta.
• Difuzni karakter moralnih sankcija ogleda su u nedostatku definisanog kaznenog organa i procedura kažnjavanja.
• Sankcije mogu biti individulane ( griža savesti) i kolektivne ( jako osećanje prezira ili nelagode prema
učiniocu društvenog tačnije moralnog prestupa.)
• Sankcije najčešće ili nastoje da ponovo uspostave moralni poredak ili da ga očuvaju njegovu delotvornost.
• Paralelno sa sistemom sankcija društva treba da razviju mehanizme autokorekcije moralnih normi u cilju
rešavanja novonastalih individualnih i društvenih sukoba.