Građevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Nišu

Studijski program Građevinarstvo

Katedra za građevinsku geotehniku

MEHANIKA TLA

10. NOSIVOST TEMELJNOG TLA

1
Uvod
• Temelji – delovi građevinske konstrukcije koji prenose
opterećenja objekta na podlogu (tlo ili stenu).

• Plitki temelji – oni kod kojih dubina fundiranja nije veća od

širine (D ≤ B) (terorijski, po Terzaghi–u), odnosno D ≤ 4B
(u praksi).

G-O-43: Mehanika tla 2

Konstruktivni oblici plitkih temelja
a) temelji "samci"
b) kombinovani temelji
c) trakasti temelji
d) kontinualne ploče (ispod celog objekta)
e) kružni temelji (rezervoari, silosi...)
f) temeljni nosači (kontra grede)
g) temeljni roštilji, itd...

(f) (g)

G-O-43: Mehanika tla 3

Konstruktivni oblici plitkih temelja
a) temelji "samci"

G-O-43: Mehanika tla 4

Konstruktivni oblici plitkih temelja
c) trakasti temelji

G-O-43: Mehanika tla 5

Konstruktivni oblici plitkih temelja
d) kontinualne ploče (temeljne kontra ploče)

G-O-43: Mehanika tla 6

Konstruktivni oblici plitkih temelja
e) kružni temelji

G-O-43: Mehanika tla 7

Konstruktivni oblici plitkih temelja
f) temeljne grede (kontra grede)

G-O-43: Mehanika tla 8

Konstruktivni oblici plitkih temelja
g) temeljni roštilji

G-O-43: Mehanika tla 9

Uslovi koje temelj mora da zadovolji
•Složeni problemi interakcija temelja i okolnog tla, kao i
dimenzionisanje temelja obrađuju se u predmetu Fundiranje.

temelji bušotine

tuneli

• 2 osnovna uslova koje temelj mora da zadovolji:

1) Sleganja treba da budu u dozvoljenim granicama,
2) Stabilnost temelja, s obzirom na lom tla ispod njega.
G-O-43: Mehanika tla 10
Granično i dozvoljeno opterećenje
• Granično opterećenje u pogledu loma (nosivost) (qf) –
najveće opterećenje koje tlo ispod plitkog temelja može da
podnese, a da ne dođe do loma.
• Dozvoljeno opterećenje (qa) – najveće opterećenje koje ne
izaziva lom tla pri najnepovoljnijim uslovima.
qf
qa 
FS
• Faktor sigurnosti (FS) – zavisi od pouzdanosti parametara
tla (c, φ, γ).
• Kod savremenih metoda proračuna, umesto jedinstvenog
FS primenjuju se parcijalni (Fsc i Fsφ)
G-O-43: Mehanika tla 11
Granično i dozvoljeno opterećenje
• Proces loma tla ispod temelja (pri porastu q od 0 do qf):

Opšti lom

G-O-43: Mehanika tla 12

Granično i dozvoljeno opterećenje
• Jedan od najpoznatijih slučajeva loma tla ispod temelja:

Transcona silos (North Transcona, Manitoba, Canada, 1913)

G-O-43: Mehanika tla 13

Vidovi loma temeljnog tla
• Vidovi loma peska ispod plitkog temelja (Vesić, 1975):

G-O-43: Mehanika tla 14

 Vidovi loma temeljnog tla
• Zone smicanja i zavisnost sleganja od opterećenja,
prema modelskim ispitivanjima:

a) Dobro zbijen pesak:

b) Slabo zbijen pesak:

c) Rastresit pesak:

G-O-43: Mehanika tla 15

Vidovi loma temeljnog tla
a) Opšti lom

 Karakterističan za dobro zbijeno krupnozrno tlo ili

prekonsolidovanu glinu.
• Jasno definisane klizne površi idu do površine terena,
• Tlo ispod temelja tone, a pored temelja se izdiže,
• Lom se događa relativno naglo (krto-plastičan lom).
G-O-43: Mehanika tla 16
Vidovi loma temeljnog tla
b) Lokalni lom

 Karakterističan za slabo zbijeno krupnozrno tlo ili

normalno konsolidovanu glinu.
• Klizne površi ne dopiru do površine terena,
• Sleganje temelja veće, izdizanje pored temelja manje,
• Tačka loma nije jasno definisana.
G-O-43: Mehanika tla 17
Vidovi loma temeljnog tla
c) Lom probijanjem

 Karakterističan za rastresit pesak i nekonsolidovanu,

meku glinu.
• Pri porastu opterećenja temelj kontinualno tone,
• Nema izdizanja površine tla pored temelja,
• Lom nije lako uočiti.
G-O-43: Mehanika tla 18
Vidovi loma temeljnog tla

• Kod temelja sa većom dubinom fundiranja (D)

teže dolazi do loma (usled težine gornjih slojeva
tla smanjuje se mogućnost bočnog istiskivanja).
• Temelji veće širine (B) teže izazivaju lom tla
(klizne površine su dublje).

G-O-43: Mehanika tla 19

Računsko određivanje qf i qa
• Rešenja su izvedena primenom teorije plastičnosti i metode
granične ravnoteže uz pretpostavku da je tlo kruto-plastično
(ne deformiše se do loma)(opšti lom).

G-O-43: Mehanika tla 20

Rešenje Prandtl-a (1920)

• Pretpostavke rešenja:
1) Tlo je homogeno i izotropno, bez težine (γ = 0),
2) Temelj oblika trake je krut i idealno gladak (nema trenja
između temelja i tla).

G-O-43: Mehanika tla 21

Rešenje Prandtl-a (1920)
• Za takav mehanizam loma i za tlo bez težine važi analitičko
rešenje:
qf  c  N c  qo  N q

Nq  tg  45   2   e
2 o  tg

Faktori nosivosti
Nc   N  1  ctg
q

Za φ = 0 Nq  1 N c  5,14
• Rešenje se u praksi ne primenjuje neposredno, ali
predstavlja teorijsku osnovu rešenja za proračun qf i qa.
G-O-43: Mehanika tla 22
Rešenje Tezaghi-a (1943)

• Mehanizam loma kao kod Prandtl-a, uz uvođenje trenja

između temelja i tla i uticaja sopstvene težine tla ispod
temelja (γ ≠ 0).

G-O-43: Mehanika tla 23

Rešenje Tezaghi-a (1943)

qf  c  N c  qo  N q  0,5    B  N γ
• Faktori nosivosti računaju se drugačije:
Nq  e  3
2  cos  45   2 
2   2

N c   N q  1  ctg
N γ  1,8   N q  1  tg qa 
qf
FS
• Za stišljivo tlo (lokalni lom) uvode se faktori nosivosti
Nc', Nq' i Nγ' koji su dobijeni za redukovane vrednosti
parametara čvrstoće: c  2 c
2
tg   tg
3 3
G-O-43: Mehanika tla 24
Rešenje Tezaghi-a (1943)
• Za centrično i vertikalno opterećenje:

G-O-43: Mehanika tla 25

Rešenje Tezaghi-a (1943)
• Tabela za očitavanje faktora nosivosti:

2
tg   tg
3

G-O-43: Mehanika tla 26

Rešenje Tezaghi-a (1943)
• Dijagram za određivanje faktora nosivosti:

G-O-43: Mehanika tla 27

Prošireno rešenje Brinch Hansena (1970)

• Terzaghi-ev izraz proširen je uvođenjem faktora oblika (s),

dubine (d) i nagiba rezultante (i), pa rešenje važi za opšti
slučaj opterećenja sa kosom i ekscentričnom rezultantom
i za efektivnu kontaktnu površinu.
G-O-43: Mehanika tla 28
 Prošireno rešenje Brinch Hansena (1970)

qf  c  N c  sc  d c  ic  q  N q  sq  d q  iq  0,5    B  N γ  sγ d γiγ

ili u drugom obliku:

qf  0,5    B  N γ  sγ d γiγ   c  q  tg   N c  sc  d c  ic  q

sc , sq , sγ - faktori oblika stope (zavise od odnosa B/L)

dc , dq , d γ - faktori dubine (zavise od odnosa D/B)

ic , iq , iγ - faktori nagiba rezultante

G-O-43: Mehanika tla 29

 Rešenje prema našem Pravilniku... (1990)

• Varijanta rešenja Brinch-Hansena prema kojoj se direktno

računa dozvoljeno opterećenje (qa), uvođenjem parcijalnih
faktora sigurnosti Fsc i Fsφ:
c
cm  Fsc  2,5  Fsc  2  3
Fsc
tg
tg m  Fs  1,5  Fs  1,2  1,8
Fs

qa  0,5    B  N   s d  i   cm  q  tg m   N c  sc  d c  ic  q

V
qa 
B  L
G-O-43: Mehanika tla 30
Rešenje prema našem Pravilniku... (1990)
• Za opšti slučaj opterećenja:

L '  L  2  eL
B   B  2  eB
G-O-43: Mehanika tla 31
Rešenje prema našem Pravilniku... (1990)
• Faktori nosivosti Nc , Nγ :

φm
G-O-43: Mehanika tla 32
Rešenje prema našem Pravilniku... (1990)

• Faktori nagiba rezultante ic , iγ :

φa=250

φa=250

G-O-43: Mehanika tla 33

Rešenja za specijalne slučajeve
• za zasićenu, nedreniranu glinu (φu = 0):
• Rešenje Fellenius-a (1926) – za temeljnu stopu oblika trake

G-O-43: Mehanika tla 34

Rešenja za specijalne slučajeve
• za zasićenu, nedreniranu glinu (φu = 0):
• Rešenje Fellenius-a (1926) – za temeljnu stopu oblika trake

G-O-43: Mehanika tla 35

Rešenja za specijalne slučajeve
• za zasićenu, nedreniranu glinu (φu = 0):
• Rešenje Fellenius-a (1926) – za temeljnu stopu oblika trake

G-O-43: Mehanika tla 36

Rešenja za specijalne slučajeve
• za zasićenu, nedreniranu glinu (φu = 0):

• Rešenje Skempton-a (1951) – za temeljnu stopu

proizvoljnog oblika

G-O-43: Mehanika tla 37

Rešenja za specijalne slučajeve
• za zasićenu, nedreniranu glinu (φu = 0):
• Rešenje Skempton-a (1951) – za temeljnu stopu
proizvoljnog oblika

G-O-43: Mehanika tla 38

 Pitanja, komentari, sugestije...
Hvala na pažnji !
geotehnika@gaf.ni.ac.rs

www.gaf.ni.ac.rs/geotehnika
G-O-43: Mehanika tla 39