POREMEĆAJI

ELIMINACIJE
POREMEĆAJI MOKRENJA
• Mokrenje je regulisano preko 2 sistema: sistemom
zadržavanja (sfinkter) i sistemom pražnjenja (glatki
mišići).
• Do druge godine života, mokrenje je refleksno i pražnjenje
se odvija automatski kao odgovor na rastezanje
sluzokože bešike.
• Kako dete raste, u regulisanju mokrenja učestvuju centri u
hipotalamusu, rinencefalonu i korteksu, te je ono sve više
pod nadzorom volje (posle treće-četvrte godine).
• Voljni nadzor zavisi od razvoja neuromišićnog sistema,
kao i učenja i emocionalnih faktora.
Faze u razvoju mokrenja
• Dete od petnaestog meseca života uspeva da delimično nadzire
dnevno mokrenje, iako majke tvrde da njihova deca to čine i mnogo
ranije.

• Deca daju do znanja da im je rublje mokro, oko druge godine nadziru

mokrenje danju , a krajem treće ili četvrte godine i noću.
• Noćni nadzor ne može biti uspostavljen dok nije uspostavljen dnevni.

• Kolebanja u sticanju i slabljenju nadzora su neminovna u toku

razvoja i mogu se očekivati do četvrte godine života.
• U uspostavljanju nadzora mokrenja, značajnu ulogu ima obučavanje,
koje ne treba započinjati dok dete ne nauči da hoda, jer je tada
postignuta neurološka i anatomska zrelosti stvoreni uslovi za učenje.
• Dete rano otkriva zadovoljstvo, kako u zadržavanju, tako
i u pražnjenju mokraće, što pomaže odlaganje nadzora
koji okolina od njega zahteva.
• Ovog zadovoljstva će se odreći samo ako dobija druga i
zrelija zadovoljstva (npr. ljubav roditelja ili drugih).
• Uzdržavanje od ovih zadovoljenja predstavlja davanje
svoje ljubavi drugima.
Noćno i dnevno umokravanje
• Mogu se odrediti kao povremeno ili stalno nevoljno
ispuštanje mokraće u rublje, danju ili noću, nakon treće ili
četvrte godine žibota, a bez organskih oštećenja sistema
koji učestvuju u zadržavanju i pražnjenju.
• Veliki broj autora navodi da se između 4% i 15% dece
umokrava posle četvrte godine.
• U pubertetu, ono je veoma malo, 1% dečaka i 0,5%
devojčica.
• Učestalost umokravanja u toku jedne noći je različita.
Najveći brij dece se umokri jednom noću, ali može biti i
češće.
• Učestalost je nešto veća kod dečaka nego kod devojčica.
• Noćno umokravanje je 2 puta češće od dnevnog i tri
puta češće od udruženog (noćnog i dnevnog).
• Oko 80% dece ima primarnu enurezu (koja nije ni
prestala od rođenja), a oko 20% sekundarnu (kasnije
nastalu).
• Primarno umokravanje naziva se nekada i urođeno.
Deca, naročito starija, prikrivaju mokrenje i od
roditelja i od drugova. Obično pokušavaju da sakriju
vlažni donji veš time što ga sami operu i osuše pre
nego što drugi primete.
• Dnevno umokravanje je ređe, a roditelji obično izjavljuju
da se dete „zaigralo“ i tom prilikom ovlažilo veš.
• Dete je svesno svog poremećaja, ali ne svako i ne uvek.
• Dnevno umokravanje je često udruženo sa dnevnim
defeciranjem.
• Umokravanje se može javiti izdvojeno, ili udruženo sa
drugim smetnjama funkcija i drugim simptomima i
sindromima.
• Umokravanje se javlja češće i jače nakon zamora, tokom
prehlade, trčanja i sportskih aktivnosti, uzbuđenja,
neprijatnih doživljavanja vezanih za porodične sukobe i dr.
Uzroci i psihodinamika
• Emocionalni faktori (nesvesni sukob, način
suprotstavljanja okolini, moralna dilema čist-prljav, težnja
ka kožnim zadovoljstvima koje obezbeđuje vlažno i toplo
rublje, čin muškosti i dr.)
• Porodični i širi sredinski faktori (rano, kasno ili
nenavikavanje na nošu) – hereditet je oko 70%
• Faktori društvene sredine – u primitivnim kulturama srav
prema ovoj funkciji je blag i slobodan i dete postepeno
stiče nadzor, a da i ne postane svesno problema.
Duboko spavanje i umokravanje

• Umokravanje se često povezuje sa dubokim

spavanjem. Ono ne dozvoljava da se opazi potreba za
mokrenjem, i ometa brzo i lako buđenje.
• Duboko spavanje dovodi do slabljenja nadzora viših
centara nad funkcionisanjem nižih, pa i slabijeg nadzora
nad funkcionisanjem mišića bešike.
Potomanija i umokravanje
• Uzimanje većih količina vode tokom dana i naročito pred
spavanje smatra se često mogućim uzrokom
umokravanja.
• Ovo mišljenje treba uzeti s rezervom, jer se očekuje da
uprkos tome dete treba da ima osećaj za poziv za
mokrenje.
• Neki autori smatraju da su i kod potomanije i kod
umokravanja za nastanak bitni emotivni činioci.
• Mentalno zaostala deca češće se umokravaju (oko 6% za
razliku od 1,2% kod dece nromalne inteligencije), čemu
doprinose organska i neuromišićna oboljenja.
• Nevoljno umokravanje može biti jedan od, a nekada i
jedini simptom epilepsije.
• Umokravanje najčešće prestaje do puberteta i retko se
održava do mladosti, a izuzetno retko do odraslog doba.
U tom slučaju, skoro uvek je izraz dubljih i strukturnih
sukoba iz detinjstva i udruženo je sa drugim simptomima i
sindromima.
• Treba ga razlikovati od umokravanja koje ima organske
razloge: poiurije, oboljenja mokraćnih puteva, ili
inkontinencije.
DEFEKACIJA I POREMEĆAJI
• Defeciranje je u prvim mesecima života refleksna radnja.
• Sa početkom sedenja, između šestog i osmog meseca,
dete pokretima tela i povišenim naponom mišića reaguje
kada ga obučavaju.
• Oko 15 meseci otpor se smanjuje i dete rado seda na
nošu. Krajem druge godine, voljni nadzor se povećava,
ali dete ne razume sasvim zahteve okoline i društveno
značenje defeciranja.
• Oko treće godine ono saopštava svoje potrebe i uspeva
da odloži pražnjenje.
• U četvrtoj godini se zatvara u WC i pokazuje radoznalost
za defeciranje i izmet.
 Nevoljno defeciranje (enkompreza)

• Nevoljno defeciranje je noćno i dnevno, povremeno ili

stalno izbacivanje izmeta u donji veš, nakon druge ili
treće godine života, a bez upadljivih organskih oštećenja
sistema koji učestvuju u zadržavanju i pražnjenju.
• Nije česta pojava. Na uzrastu od 4 godine, javlja se kod
2,8% dece.
• Dok je umokravanje često i kod drugih članova
porodične grupe, enkompreza se obično javlja samo kod
jednog člana.
• Enkompreza može biti primarna i
sekundarna.
• Nevoljno defeciranje se javlja ili kao
izdvojen simptom, mada ređe, ili je
udruženo sa drugim simptomima i
sindromima.
Funkcionalni megakolon
• Ovo je stečeni poremećaj, čiji je uzrok poremećaj funkcija
zadržavanja i izbacivanja izmeta.
• Najčešće polovinom ili krajem prve godine, ali i kasnije,
javlja se zatvor koji se postepeno pojačava i produžava na
nekoliko dana, a zatim smenjuje sa nevoljnim
izbacivanjem izmeta.
• Zadržavanje velikih količina izmeta u zadnjim delovima
creva dovodi do značajnog proširivanja kolona.
• Uzrok funkcionalnog megakolona, sem opštih tumačenja
vezanih za smtnje eliminacije, može biti i fobija od
defeciranja.
Fobija od defeciranja
• Fobija se ispoljava kada dete ima potrebu za pražnjenjem.
Strah je praćen fiziološkim promenama kada dete ima
potrebu za pražnjenjem, ili ako ga roditelji prisiljavaju na
to.
• Zadržavanje izmeta traje danima, a kod neke dece se
mora obaviti pražnjenje veštačkim putem.
Uzroci i psihodinamika
• Uloga roditelja u zadržavanju i organizaciji navika
(prerano stavljanje na nošu i sl.)
• Sukobi među roditeljima i odvajanje dece, naročito oko
druge godine života
• Erotsko zadovoljstvo od zadržavanja izmeta u debelom
crevu
• Organski činioci (ponovljene i dugotrajne bolesti crevnog
trakta, polipi creva, oštećenja CNS, mala telesna težina i
visina i dr).
Prognoza i tok
• Nevoljno defeciranje i funkcionalni megakolon obično
prestaju do i tokom puberteta.
• Postoji izvesna povezanost između toka i ishoda smetnji i
straha i odnosa sa roditeljima.
• Povoljan odnos između roditelja i deteta, nakon otkrivanja
i otklanjanja stava koji izaziva poremećaj, ima pozitivan
učinak na prognozu.