PSIHOSEKSUALNI RAZVOJ I

POREMEĆAJI
• Psihoseksualni razvoj uslovljen je nizom genetičkih, telesnih, neurohormonskih,
osećajnih i društvenih činilaca koji ulaze u složene odnose i međudejstva.
• Polni nagon je urođena potreba čoveka za doživljavanjem polnog zadovoljstva.
• Polna težnja je nosilac energije čiji su izvori u telu, i to verovatno u
metaboličkim procesima koji se trajno odvijaju.
• Polna težnja pokreće određena polna ponašanja i delatnosti čoveka.
• Frojd je uveo pojam libida, koji predstavlja supstrat promena polne energije i
njeno dinamično ispoljavanje.
• Dečija polnost izlazi iz okvira genitalnosti, ne ograničava se samo na polne
organe, već se proširuje i na zadovoljenja koja mogu da obezbede i ostali
delovi tela. To je ne samo kod deteta, već kasnije i kod odraslog čoveka,
prisutno naročito u nastranostima.
• U detinjstvu je specifično to što spoljni objekt težnje još nije razlučen i
izdvojen, pa je iskustvo pretežno autoerotičko, a takođe je cilj polne težnje
vezan za pojedine (erogene) delove tela, a ne za genitalni organ.
• Genitalni organ kod deteta još nije dovoljno razvijen i zreo da bi preuzeo
nagonsku energiju.
 ORALNI STADIJUM
• Prvi pregenitalni stadijum vezan je za polna iskustva i zadovoljenja, koja dolaze
iz regije usta (usana, jezika i usne šupljine).
• Rene Špic govori o “prvobitnoj šupljini” koja pruža zadovoljenje ne samo zbog
unošenja hrane, već i erotsko.
• Autoerotsko zadovoljstvo koje dolazi od usne šupljine kasnije postaje
zadovoljenje od unošenja objekata u usta.
• To se redovno javlja kod dece u ovom periodu života. Oralni stadijum se
završava krajem prve godine života.
ANALNI STADIJUM
• Traje između prve i treće-četvrte godine života.
• Libidinozna organizacija je vezana za uzbuđenje koje izaziva zadržavanje i
pražnjenje izmeta.
• Sadržaj creva dete doživljava kao deo svog tela, poprima simboličko značenje u
odnosima dete-majka i dete-svet oko njega.
• Kada se izbacuje napolje, izmet predstavlja davanje, poklon roditeljima.
• Na taj način, dete pokazuje svoju poslušnost i ljubav.
• Zadržavanjem, dete pokazuje svoju tvrdoglavost i neprijateljstvo.
• Nepovoljna iskustva iz ovog perioda vezana su za “analni karakter”.
 FALUSNI STADIJUM
• Tokom daljeg razvoja, zanimanje deteta premešta se na genitalni organ.
• Na uzrastu od 3-5 godina, dete počinje da se zanima za polne organe dodirujući ih,
zagledajući, postavljajući pitanja o njima i sl.
• Ovu fazu Frojd je nazvao edipnom, zbog Edipovog kompleksa kome on pridaje
ključni značaj u psihoseksualnom razvoju.
• Genitalni organ za dečaka postaje dragoceni organ, simbol muškosti, moći i snage.
• Dete otkriva i zadovoljstva koji mu genitalni organ pruža, pre svega kroz
dodirivanje i samozadovoljavanje.
• Roditelji najčešće ne prihvataju masturbaciju kao način zadovoljenja dečijih
polnih želja.
• Postavljaju zabrane i prete.
• Kastrativne zabrane u našoj kulturi ne dolaze samo od roditelja, već i od
drugih odraslih osoba.
• Tako izazvani “kastracioni strah” predstavlja, po psihoanalitičarima, sadržaj
neurotskog zbivanja u odraslom dobu.
• Javljanje, nastajanje i razrešavanje edipovog kompleksa kod devojčica ima
nešto drugačije obeležje i tok.
• Prema psihoanalitičkom tumačenju, devojčica otkriva da nema muški polni
organ, organ moći i prestiža kod muškaraca. Kroz igru, devojčica pokazuje
želju da ima polni organ kao dečakov, a njegov nedostatak doživljava kao
svoju telesnu manu.
• Zbog toga je njeno samoljublje povređeno i devojčica se oseća manje
vrednom.
• Za svoj nedostatak, devojčica optužuje majku, što slabi njenu vezu sa majkom.
• Želju za polnim organom napušta i zamenjuje je željom za detetom od oca, što
joj pomaže da napusti majku.
• Kompleks kastracije uvodi devojčicu u edipalni odnos (dok kompleks
kastracije kod dečaka okončava edipalni odnos) . Ona prema majci oseća jaku
ljubomoru, da bi se priklonila ocu čija joj je ljubav značajna.
• Sporno je pitanje da li je edipov kompleks prisutan kod svakog deteta.
 STADIJUM LATENCIJE
• Počinje posle 5-6.godine i traje do ulaska u pubertet.
• Pošto se libidne težnje deteta ne ostvaruju jer nisu u skladu sa prinicipima
stvarnosti, dolazi do jenjavanja Edipovog kompleksa.
• To nije potiskivanje, već je reč o uništenju Edipovog kompleksa, i oslobađanju
energije potrebne za druge delatnosti.
• Nema nedvosmislenog stava da li u fazi latencije dolazi do stvarnog ili prividnog
smirivanja selsualnih želja.
• U fazi latencije, izraženi su mehanizmi potiskivanja i identifikacije. Kako ne može
da pobedi roditelja istog pola, dete se poistovećuje s njim.
 PUBERTET
• Period između 10-15.godine, praćen je nizom upadljivih telesnih promena kod
dece oba pola.
• Razrešavanje pubertetske faze zavisi od uspešno prebrođenih prethodnih faza
razvoja.
• Polne težnje su go puberteta uglavnom usmerene na vlastito telo, autoerotska,
iako su u slabijem intenzitetu bile prisutne i one usmerene na druge osobe.
• Uporedo sa pojavom sekundarnih seksualnih karakteristika, javljaju se i burne
emocionalne i socijalne promene.
• Puna polna zrelost stiče se nakon puberteta u kasnijoj mladosti.
 ZANIMANJE DETETA ZA POLNOST I
FANTAZMI
• Dete u ranom detinjstvu pokazuje radoznalost u odnosu na polnost.
• Na pitanja koje postavlja, ono verovatno neće dobiti zadovoljavajući odgovor.
• Kao reakcija na to, nastaju “teorije” o polnosti koje dete samo kreira. Fantazmi
su utoliko življi ukoliko porodica i kultura osujećuju dete u pogledu polnosti,
daju prednost onom drugom polu i sl.
• Fantazmi i maštovitost uvode dete u saznajne procese i stvaranje pojmova o
muškosti/ženskosti. Fantazmi i fantazije menjaju se tokom odrastanja.
 PSIHOSEKSUALNI IDENTITET
• Doživljaj i osećanja vlastitog tela i njegovih polnih svojstava, predstavljaju zametak
identiteta svoga roda, koji se zatim proširuje složenim osećanjima i svesnošću u
psihoseksualni identitet.
• Razvoj psihoseksualnog identiteta isti je za decu oba pola do falusnog stadijuma.
• Već u edipalnoj fazi, deca izgrađuju psihoseksualni identitet u skladu i poistovećujući se
sa predstavom o roditelju istog pola.
• U izgradnji psihoseksualnog identiteta, važnu ulogu igra razrešenje edipalnog kompleksa.
• Stvaranje psihoseksualnog identiteta, pod jakim je uticajem roditelja, ali i društvene i
kulturne sredine. Dete je pod jakim uticajem ispoljavanja polnosti u svojoj neposrednoj
okolini.
 POREMEĆAJI SEKSUALNOG NAGONA

• Odstupanja u polnom nagonu mogu se podeliti na sledeće kategorije:

• Pojačana polnost
• Smanjena polnost
• Promene u izboru objekta zadovoljenja
• Promene u načinu nagonskog zadovoljenja
• Ostali poremećaji (rani pubertet, polna nezrelost, urođeni nedostaci i dr.)

• Uzroci prve 4 grupe su pretežno psihički i društveno-kulturni, a pete grupe

pretežno neuro-hormonski.
 1) POJAČANA POLNOST
• Preterano erotizovana ponašanja viđaju se rano kod izvesnog broja mladih.
• Dečaci i devojčice rano stupaju u seksualne odnose, često menjaju partnere i
dolazi do preranih trudnoća.
• Uzroci pojačane polnosti su u emocionalnoj gladi, nepovezanosti sa porodičnom
sredinom, depresivnosti, i dr.
• Od značaja je i smanjivanje zabrana od strane roditelja i sredine.
• Ako su npr.zbog nepovoljnih uslova stanovanja, deca dugo prisiljena da
prisustvuju polnim odnosima između roditelja, ili su zavođena od strane starijih
članova porodice, polna zanimanja i ponašanja su pojačana.
 2) SMANJENA POLNOST
• Neka deca pokazuju upadljivo kočenje polnih interesovanja i ponašanja.
• Neka od njih nemaju dovoljno saznanja o polnim funkcijama, menstruaciji,
oplođenju i sl.
• Ta deca snažno potiskuju polni nemir i radoznalost.
• To se može preneti na igru, sport, intelektualne i druge delatnosti i društvene
odnose.
• Mogu imati za posledicu smetnje u polnom životu odraslog doba.
 3)PROMENE U IZBORU OBJEKTA POLNOG
ZADOVOLJENJA
• Patološko samozadovoljavanje – učestale masturbacije sa prisilnim obeležjima; mogu
biti isključivi vid polnog zadovoljenja, čak i kad postoje uslovi za heteroseksualne
odnose.
• Osobe mogu prekinuti kontakt sa spoljašnjim svetom, zavisne su od
samozadovoljavanja, i na njega troše svoj libido. Tada govorimo o patološkom
samozadovoljavanju.
• Uzroci: preterano podsticanje u ranom detinjstvu, zavođenje, prerano upućivanje na
polnost od strane drugih osoba, slabi odnosi sa roditeljima i drugovima; strepnja i
poremećeni objektni odnosi, u prvom redu sa majkom koja ne pruža detetu rasterećenje
energije preko čulnog zadovoljstva.
• Homoseksualnost ??
• Fetišizam – zamenjivanje majčinog tela, posebno grudi, nekim drugim predmetom koji dete
prisvaja.
• Zamenu dete nalazi u svom telu ili u telima drugih, kao i u delovima odeće.
• Fetiš za dete ima drugačije značenje, u odnosu na značenje koje on ima za odraslog. Deca se,
po ovom shvatanju, vezuju za fetiš u situacijama kad osećaju napuštenost ili izuzetnu
ugroženost.
• Mnogi autori smatraju da vodi ka fetišizmu odraslih.
• Vinikot to povezuje sa prelaznim objektom, koji u nekoj fazi života imo normalno značenje, i u
detinjstvu ga ne smatra patološkim fenomenom.
• U razvoju fetišističkih sklonosti i izboru objekta, veliku ulogu igra majka.
• Fetiš može da predstavlja majku ili njen deo, koji ima simbolično ali i stvarno
značenjei obezeđuje detetu gledanje, mirisanje i dodirivanje.
• Dete se na taj način oslobađa destruktivnih, sadističkih poriva koje ulaže u
fetiš.
• Sa fetišom može da se čini šta želi, što sa majčinim telom ne može. U tome je
vrednost fetiša, ali i znak poremećenog odnosa između majke i deteta.
• Fetišističko ponašanje treba razlikovati od autoerotskog.
• Sodomija (zoofilija) – ispoljavanje polnih želja i sklonosti ka zadovoljenju polnog nagona
na životinjama, naziva se sodomija.
• Procena je da se nalazi kod 6-8% mladih.
• Može se javiti kao prolazna pojava kod mladih osoba koje nemaju mogućnost da ostvare
seksualne odnose sa drugim osobama, i koje su upućene na životinje sa kojima žive.
• Češća je kod mentalno zaostalih (npr. čobana) i usamljenih osoba.
• Ako se javlja kao jedini način polnog zadovoljenja, u uslovima gde mogućnost za polno
zadovoljenje sa osobama suprotnog pola postoji, smatra se poremećajem u izboru objekta.
 4)PROMENE U NAČINU NAGONSKOG
ZADOVOLJENJA
• Voajerizam i egzibicionizam – voajerističke potrebe se ispoljavaju u gledanju tuđih delova
tela, zavirivanju kroz ključaonicu da bi se videli roditelji ili druge osobe uključujući i polni
čin, provirivanje pod suknje devojčicama/ženama ili šlic dečacima, gledanje osoba u toku
oblačenja.
• Egzibicionizam se izražava u pokazivanju svog tela. Naročito grudi kod devojčica i polnih
organa kod dečaka.
• Ovakva ponašanja praćena su osećanjem krivice i stida.
• Oba oblika kod dece česta su pre puberteta.
• Ispoljavaju takođe poremećaje poput preteranog masturbiranja, povišene agresivnosti,
teškoće u uspostavljanju društvenih odnosa.
• Sadizam-zadovoljenje polnih potreba postiže se nanošenjem telesnog, često i moralnog
bola, patnje i povreda partneru.
• Mazohizam- Zadovoljavanje polnog nagona se postiže doživljavajući bol, patnju i
fizičke povrede.
• Ponekad, kod mazohiste bol u potpunosti zamenjuje polni odnos.
• Sadomazohističke težnje su često udružene, pojavljuju se kod dece u toku razvoja i
zadržavaju se često kod odraslih u blažem obliku.
• Deca rano grizu dojku (oralni sadizam), činom izmetanja nanose uvrede drugima
(analni sadizam) i konačno se sadističke tendencije ispoljavaju kroz polne organe u
polnom odnosu.
• Mazohističke tendencije se takođe pojavljuju rano u razvoju. Dete se raduje i uzbuđuje kad ga
grizu i tuku.
• U polnom odnosu, mazohističke tendencije su izraženije kod žena.
• Retko su u potpunosti razvijene u mladosti.
• Javljaju se u tek naznačenom obliku i češće izvan polnosti, kao mučenje drugova i životinja,
gašenje opušaka na svom telu, čupanje kose i dr.
• Deca uživaju da gledaju i nanose bol drugome, i pri tome izazivaju druge da im nanose i gledaju
njihov bol, što takođe predstavlja izvor zadovoljstva.
• U odnosima sa agresivnim roditeljima, sa kojima se poistovećuju, deca se istovremeno ponašaju
na agresivan, sadistički način i očekuju agresiju roditelja i pri tome traže kaznu.
• Transvestitizam – deca rado oblače odelo, igraju se i prihvataju ponašanja koja su u datoj kulturi
uobičajena za osobe drugog pola. Ova spoljašnja obeležja obično nemaju nikakve dublje veze sa
uobličavanjem psihoseksualnog identiteta.
• Kako je psihoseksualni identitet, pored ostalog, određen i kulturom, može se očekivati da će način
polnih ponašanja i odevanja većine mladih biti u skladu sa opštim sistemom vrednosti i normi polnog
ponašanja, pa i odevanja.
• Kod najvećeg broja dece, prognoza je dobra - transvestitske tendencije se gube tokom razvoja. Ove
osobe u odraslom dobu retko su homoseksualci.
• Mogu se odnositi samo na odelo, dok su ponašanja u skladu sa sopstvenim polom.
• Stavovi porodice (majke) u velikom broju slučajeva su odlučujući u stvaranju psihoseksualnog
identiteta (pr. virgina).
• Transseksualizam – izvrnuto doživljavanje svoje polnosti, i pored normalne anatomske građe. Dete je
veoma rano dvojno prema sopstvenom polu.
• To je termin za stanje osoba koje se svesno i duži period samoidentifikuju kao pripadnici suprotnog pola.
Stereotipni opis transseksualnih osoba je da su to „osobe zarobljene u telu suprotnog pola“, bez obzira
što se ovi modeli odbacuju od strane nekih, kako transseksualnih tako i drugih, delova društva.
• Transseksualnost se često manifestuje kao agonizujuća disforija protiv pola dodeljenog rođenjem, kao i
teškoćom ili nesposobošću života svoje socijalne uloge.
• Usled nevođenja brige može voditi mentalnim i emocionalnim problemima, a ponekad samoubistvu.
• Sa adekvatnim tretmanom, transseksualni ljudi često postaju popuno funkcionalni članovi društva.
Prema statistikama samoubistava transseksualni ljudi se ne razlikuju značajno od ne-transseksualnih.
• Psihosekusalni (muški/ženski) identitet razvijaju se postepeno uz stalno prisutnu mogućnost da
se ove dve vrste identiteta prepliću i da se dete i mlada osoba ponaša i kao muška i kao ženska
osoba.
• Npr. Devojčice u pubertetu se često ponašaju kao dečaci, a ipak se istovremeno ili u pojedinim
fazama, osećaju kao žene.
• Najveći broj transseksualnih muškaraca i žena odlučuju da ostvare trajnu socijalnu ulogu kao
pripadnici pola sa kojim se identifikuju.
• Mnogo transseksualnih ljudi se takođe odlučuje za različite vrste medicinskih modifikacija
sopstvenih tela. Ove modifikacije se smatraju terapijama promene pola i često uključuju
hormone i plastične operacije.
• Ceo proces promene nečije fizičke i socijalne pojave pola se naziva tranzicija i obično traje
nekoliko godina.
• Sukob koji proizilazi iz prvobitne zbrke u polnom poistovećivanju, vodi do neurotičnih smetnji.
• Postoji opasnost da uporne i nepristupačne misli o promeni pola i operativnim zahvatima, koje
ovi mladići uporno postavljaju, i pored telesne stvarnosti, lekari i drugi ne protumačen kao
sumanute mislii ne postave dijagnozu skizofrenije.
• Majke muških transeksualaca obično su dvojne u pogledu svoje posle uloge.
• One pružaju dečaku mnogo kožnih podražaja i ljubavi i nekada se razvija simbiotička veza
između ove dve osobe.
• Ženski transseksualci se ponašaju kao dečaci. Obično postižu dobre sportske uspehe, igraju se
muških igara i bave muškim zanimanjima.
• Majke su obično neprikladne, zbog svojih psihičkih ili fizičkih bolesti. Veza
sa ocem je mnogo prisnija.
• Ohrabrujući dete u muškim stavovima, devojčica postepeno uči da postane
dečak.
• Prognoza transeksualizma, i pored dugotrajne psihoterapije, je neizvesna.
 5) OSTALI POREMEĆAJI

• Rani puberetet – pubertetske promene počinju pre 8.godine kod devojčica, a

pre 9-10.godine kod dečaka.
• Vidljive us telesne promene koje prate normalan pubertet.
• Uzroci su poremećaji CNS-a, encefalo-meningitisi, degenerativni poremećaji,
poremećaji sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
• Ako su prisutna oštećenja CNS-a, često je prisutna i mentalna zaostalost.
• Polna nezrelost – znaci slabijeg telesnog, polnog i psihičkog razvoja i dugo
zadržavanje dečijih obeležja.
• Sem slabijeg telesnog rasta, zapaža se i niska inteligencija, usporeno
sazrevanje i nastranost u polnom razvoju (transvestizam, transseksualizam,
egzibicionizam i sl.)
• Urođeni poremećaji –
• Klinefelterov sy - hromozomopatija čiji je uzrok numerička hromozomska aberacija, dizomija X
hromozoma muškarca (trizomija polnih hromozoma).
• Glavni simptomi ovog sindroma su :
• relativno visok rast,
• evnuhoidna građa tela,
• ginekomastija (razviće dojki),
• ženski tip kosmatosti (smanjena dlakavost),
• atrofija testisa u kojima nema sprematogeneze pa su sterilni,
• katkad se javlja i blaga umna zaostalost koja se povećava sa povećanjem prekobrojnih H hromozoma.
• S obzirom da nije klinički prepoznatljiv pre puberteta, sindrom se najčešće otkriva kod muškaraca koji
se leče od neplodnosti, a u većini slučajeva vode normalan život.
• Tarnerov sindrom se javlja kada nedostaju određeni geni koji su uobičajeno  na X hromozomu. (Žene imaju dva X hromozoma, a
muškarci imaju X i Y hromozome), a neke devojčice nemaju čitavu kopiju X horomozoma.  

• Polovina obolelih od Tarnerovog sindroma uopšte nema jednu kopiju X hromozoma, što se naziva monozomijom.
• Sa druge strane, neke žene imaju hromozomsku promenu samo na nekim ćelijama, što je poznato kao mozaicizam.
• Turnerov sindrom može uzrokovati niz zdravstvenih i razvojnih problema, uključujući i nizak rast, izostanak puberteta, neplodnost i
srčane mane i određene teškoće u učenju.
• S Tarnerovim sindromom se rađa otprilike 1 na 2500 dece. 
• Može se dijagnostikovati pre rođenja ili u ranom detinjstvu. Ipak, ponekad se dijagnoza otkrije tek u doba adolescencije ili kod
mladih žena.

• Lečenje zavisi od simptoma i može uključivati operaciju zbog potencijalnih srčanih mana, a učestalo se primenjuje i

lečenje hormonom rasta i nadoknada estrogena zbog izostajanja puberteta. Redovni pregledii odgovarajuća briga pomažu većini
devojaka i žena da žive relativno normalan i zdrav život.

• Životna prognoza deteta s Tarnerovim sindromom zavisi od postojanja i težine anomalija srca i bubrega, dok se rast i fertilitet ne mogu
popraviti.

• Posebnom progesteronskom i estrogenskom terapijom može se izazvati pojava sekundarnih polnih karakterisitka, pa se samim time
može izbeći pojava psihičkih smetnji i osteoporoze.
• Hermafroditizam- poremećen je odnos između pola, anatomskih obeležja spoljnih polnih organa,
hormonskog delovanja i polne usmerenosti.
• Izraz “pravi homoseksualizam” je zadržan za ona stanja u kojima je prisustvo upadljivim
anatomskih i fizioloških muških i ženskih oblika kod jedne iste osobe urođen.
• Ovim osobama se u psihijatriji i psihologiji bavimo kada je praćena poremećajem u
psihosoksualnom identitetu. Većina je heteroseksualno orijentisana, u skladu sa preovlađujućim
anatomskim identitetom.
• Kriptorhizam - Kriptorhizam predstavlja kongenitalnu malformaciju (urodjenu manu) koja se
karakteriše testistima koji su zaostali sa jedne, ili obe strane i ne nalaze se u mošnicama.  Nalazi
se kod 3% novorodjenčadi rođenih u terminu i kod 30% novorodjenčadi rođenih pre termina.
• Hipospadija (hypospadia) je urođena anomalija polnog organa sa kojom dete dolazi na svet, i
koja je relativno česta u okviru anomalija urogenitalnog trakta. Na tri stotine novorođene
muške dece, jedno se rađa sa anomalijom polnog organa.
• U 90 % slučajeva je reč o lakim oblicima ove anomalije.  
• Anomalija se karakteriše izvodom mokraćne cevi - uretre na neuobičajenom mestu. Kod
najlakših oblika, otvor mokraćne cevi se nalazi blizu i ispod vrha polnog uda.
• U zavisnosti od pozicije otvora mokraćne cevi, određuju se različiti oblici hipospadije. Najteži
oblici se karakterišu postojanjem zakrivljenosti penisa prema napred i otvorom mokraćne cevi
u korenu penisa, ili u predelu mošnica.