ŠTA JE TO ŠKOLA?

Osnovi pedagogije sa didaktikom,

Centar za obrazovanje nastavnika
ŠTA ČINI ŠKOLU?

Pre nego što pređete na sledeći

slajd, odgovorite na pitanje iz
naslova tako što ćete zapisati
sve elemente koji čine školu,
odnosno:
- bez kojih ona ne bi bila
vaspitnoobrazovna
(obrazovnovaspitna)
ustanova?
- Bez kojih ona ne bi bila baš
takva ustanova kakva jeste?
ŠTA ČINI ŠKOLU?

Proučite nekoliko slajdova

u nastavku (slajdovi 4-
10).
Uporedite elemente koje
ste zapisali sa onim što je
navedeno na ovim
slajdovima!
Dopunite svoje odgovore!
ŠTA ČINI ŠKOLU

Socijalni
sistem
 ŠTA ČINI ŠKOLU
Elementi socijalnog sistema
– školski kolektiv
• učenici
• nastavnici
• osoblje
ŠTA ČINI ŠKOLU – školski kolektiv

učenici

Tehničko osoblje nastavnici

Administrativno osoblje uprava

Stručni saradnici
 ŠTA ČINI ŠKOLU
Elementi socijalnog Karakteristike socijalnog
sistema - kolektiv sistema
• učenici o Položaj
• nastavnici o Uloge
• osoblje o Odnosi (između
pojedinaca i grupa,
između svih elemenata)
 ŠTA ČINI ŠKOLU
Elementi socijalnog sistema
• učenici
Karakteristike socijalnog
• nastavnici sistema
• osoblje
o Položaj
Aktivnosti i procesi
 Ciljevi o Uloge
 Organizacija (vreme, prostor)
 nastava, vannastavne, vanškolske aktivnosti o Odnosi (između
 odlučivanje, adaptacija i promene
pojedinaca i grupa,
između svih elemenata)
 ŠTA ČINI ŠKOLU
Elementi socijalnog sistema
• učenici
Karakteristike socijalnog
• nastavnici sistema
• osoblje
o Položaj
Aktivnosti i procesi
 Ciljevi o Uloge
 Organizacija (vreme, prostor)
 nastava, vannastavne, vanškolske aktivnosti o Odnosi (između
 odlučivanje, adaptacija i promene
pojedinaca i grupa,
između svih elemenata)

Karakteristike
 Kakav je program
 Norme, vrednosti
 etos
 ŠTA ČINI ŠKOLU
Elementi socijalnog sistema
• učenici
Karakteristike socijalnog
• nastavnici sistema
• osoblje
o Položaj
Aktivnosti i procesi
 Ciljevi o Uloge
 Organizacija (vreme, prostor)
 nastava, vannastavne, vanškolske aktivnosti o Odnosi (između
 odlučivanje, adaptacija i promene
pojedinaca i grupa,
između svih elemenata)

Karakteristike
 Kakav je program
 Norme, vrednosti
 etos
 Odnosi sa okruženjem
 Pročitajte priručni materijal o
etosu škole!
• Zapazite ključne elemente!
• Uočite da se ne radi o propisu,
pravilniku... Već o kulturi!
• Razmislite: Da li ste se sretali sa školama
čiji je etos drugačiji od etosa neke druge
škole? U čemu ste to prepoznali? Od čega
to zavisi?
Moj doprinos etosu škole

Razmislite:
• Kako Vi kao student
doprinosite etosu našeg
fakulteta kao visokoškolske
institucije?
• Kako nastavnik može
doprinositi etosu škole?
Kako ćete Vi nastojati da
doprinosite, kada budete
nastavnik?
 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči
Sintagma škola kao
zajednica koja uči
predstavlja
savremeni koncept
škole!
 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči
Na narednim
slajdovima (15-18) se
nalaze različita
određenja škole kao
zajednice koja uči.
Dok čitate ove
definicije, markirajte
ključne reči!
 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči
...Struktura u kojoj svi
kontinuirano razvijaju svoje
sposobnosti i različite vrste
ekspertize, ispoljavaju i
isprobavaju različite vrste
vođenja, konfrontiraju
neodgovarajuće organizacione
modele i zajedno pronalaze
bolja rešenja...
Harrgeaves, 1995.
 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči
...Organizacija u kojima ljudi
stalno razvijaju sposobnosti,
neguju se novi načini
razmišljanja, slobodno se
definišu aspiracije, stalno se
unapređuju načini razvoja...
Učenje kao razvoj kompetencija
kroz zajednički rad.
Individualno učenje svih i
građenje zajedničke vizije...
Senge, 2001
 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči

...organizacija koja pospešuje

učenje svih svojih članova i
stalno se transformiše...

Husen, prema Birzea, 2000.

 saradnja
fokus na
učenju preuziman
je rizika

Škola kao zajednica koja uči

Svi uče ...u zajednici koja uči, osobe imaju doživljaj

moći i autonomije, kao i iskrenu predanost radu
u školi. To znači da ljudi u školi predstavljaju ne
samo zajednicu koja uči, nego i zajednicu koja
upravlja (zajednicu lidera)

(Mitchell i Sackney, 2000: 93)

podeljeno
liderstvo
vrednosti, ne
pravila, u
donošenju odluka svi su lideri
 Škola kao zajednica /
organizacija koja uči
Podela prava i odgovornosti svih

Jačaju sposobnost pojedinca i

Saradnja i partnerske veze
kolektiva da se menja

Škola kao demokratska

mirko-zajednica

višestruke mogućnosti
Sigurno okruženje
za učenje i razvoj

Pospešivanje ukključivanje i
socijalne kohezije
 Saradnja u školi?
Da li postoji saradnja među akterima školskog života i
kakva je ona - u značajnoj meri će odrediti kakav će biti
školski etos.
U nastavku su kratko prikazani rezultati dva istraživanja:
1. Istraživanje o saradnji škole i roditelja. U ovom
istraživanju su pitani direktori škola u Istočnoj Evropi i
Zapadnom Balkanu o saradnji sa roditeljima u njihovoj
školi.
2. Istraživanje mišljenja nastavnika o saradnji sa stručnim
saradnikom – pedagogom.
Roditelji i škola: Istraživanje mišljenja direktora o učešću
roditelja u školskom životu
zemlje Istočne Evrope i zapadnog Balkana, 2009.
Osnovni nalazi:

• Direktori izražavaju načelnu spremnost da se roditelji

uključuju u život škole, ali istovremeno:
žale se da su Saveti roditelja mesto za ispoljavanje
nezadovoljstva i da “roditelji misle da mogu da utiču na
sve vidove rada škole”.

• Postoji mali stepen uključenosti roditelja - malo prilika za

uključivanje i malo stvarne uključenosti.
• Najčešće: učešće u školskim manifestacijama, očekivanje
finansijske pomoći. Retko: učešće u nastavnim
aktivnostima.
 Roditelji i škola: Oblici uključivanja*

• Informisanje (sastanci, pismene evaluacije,

informacije o školskom programu, o školskim
manifestcijama, biltena škole, otvorena vrata)
• Usluge roditejima - Obrazovanje roditelja
• Ispitivanje mišljenja roditelja
• Odlučivanje: planiranje društvenih aktinosti,
uticaj na školsku politiku i praksu, prioritete u
budžetu...
* prema istraživanju mišljenja direktora o učešću roditelja u školskom životu,
zemlje Istočne Evrope i zapadnog Balkana, 2009
 Roditelji i škola – kako dalje

I Preporuke za postojeće modele*

• Omogućiti informisanje (smer?)
• Roditelji kao saveznici a ne suparnici
• Prilike koje su korisne i za škole i za roditelje
• Mišljenje i o pitanjima upravljanja...
*prema istraživanju mišljenja direktora o učešću roditelja u školskom
životu, zemlje Istočne Evrope i zapadnog Balkana, 2009

II Traganje za novim modelom:

• Razvoj partnerstva (od kolaboracije ka
kooperaciji)
 Saradnja u školi

• Nastavnici i stručni saradnici?

 Nastavnici i stručni saradnici:
Istraživanje mišljenja nastavnika o
saradnji sa pedagogom (2013.)

• Odnos nastavnika i pedagoga

• Iskustva saradnje nastavnika i

pedagoga

• Očekivanja nastavnika

Identitet proesije pedagog u savremenom obrazovanju , 30.01.2014.

Problemi u vezi sa kojim se javlja neki oblik saradnje Broj
odgovor
a
Problemi u ponašanju učenika 25

Vođenje dokumentacije 11

Planiranje i realizacija nastave 10

Prilagođavanje načina rada učenicima sa posebnim 9

potrebama
Odeljensko starešinstvo 7

Komunikacija sa roditeljima učenika 6

Spremanje nastavnika za ispit za licencu 5

Profesionalna orijentacija učenika 1
Pripremanje projekata 1
Oblik saradnje ?

.
Primeri saradnje kojih se sećaju
nastavnici:

.
Šta pomisle nastavnici kada im se
pomene pedagog
 Kako menjati postojeću sliku?

Prvi korak: prepoznati šta stvarno jeste saradnja!

 Šta je (partnerska, prava)
saradnja
• zajednička delatnost sa zajedničkim ciljem
• podela uloga i odgovornosti
• međusobno pomaganje
• partnerski odnos (ravnopravnost,
komplementarnost, kompetentnost,
autentičnost, demokratičnost)
• kooperativne veštine i stavovi učesnika
 Saradnja u školi?

Možete li da se setite nekog primera dobre saradnje u

školi? Raspitajte se kod učenika i nastavnika koje
poznajete (mailom, telefonom, viberom, skypom)? Šta je
značajno za tu saradnju, šta je pomoglo da do nje dođe i da
bude prava?
 Zadatak:
Nastavnik matematike je
prilikom pregledanja
kontrolnog zadatka uočio
da je jedan učenik rešio
zadatak tačno, ali na
način koji im on nije
objašnjavao i za koji je
mislio da ga učenici ne
mogu znati. Nije siguran
da li da prizna taj odgovor
i kako dalje da se
ponaša. Rešio je da se
konsultuje sa drugim
kolegom.
Pročitajte opis situacije u školi.
Na osnovu datih informacija ne
može se znati kako se priča
završila i da li je konsultovanje
postalo saradnja.
Nastavite priču tako da ona
predstavlja primer saradnje
među nastavnicima!
Pošaljite svoje priče na adresu:
opdnastava@gmail.com
 UČENICI U ŠKOLI:
PARTICIPACIJA UČENIKA?
Osnovi pedagogije sa didaktikom,
Centar za obrazovanje nastavnika
 Šta je participacija?

Participatio , lat. – učešće, sudelovanje

(ljudi u društvenoj aktivnosti)

Osnovno značenje: posredno i neposredno

učešće u odlučivanju. Razmena u
procesu donošenja odluka koje se tiču
pojedinca i zajednice.
 Šta je participacija dece?

Osnovno značenje: učešće u donošenju

odluka vezanih za probleme koji su od vitalnog
značaja za decu.
ali i:
...stvaranje preduslova za praktikovanje procesa
u kojem dete učestvuje u odlučivanju. Proces u
kome dete može da izrazi svoje mišljenje koje
će biti uzeto u obzir i da preduzima aktivnosti u
vezi sa stvarima koje ga se tiču.
 Zašto participacija 1?
• Participacija kao jedan od osnovnih
principa Konvencije UN o pravima deteta
Participativna prava: učešće u donošen
ju odluka, sloboda izražavanja, sloboda
mišljenja, savesti i veroispovesti,
sloboda udruživanja, zaštita
privatnosti, sloboda informisanja.
 Zašto participacija 2?
• Način obrazovanja / razvoja deteta u svim
sferama
Dete uči : da iznosi sopstveno mišljenje, sluša
i uvažava mišljenje drugih, učestvuje u
odlučivanju, stiče i razmenjuje
informacije i ideje, udružuje se na
odgovoran način, poštuje privatnost, čast i
ugled...
Dete razvija: samopozdanje i samo-
vrednovanje, toleranciju, spremnost na
saradničko ponašanje, odgovornost...
Lestvica participacije – R.Hart
• Deca pokreću – odluke zajedničke
• Deca pokreću i vode sama – minimalno učešće
odraslih
• Odrasli pokreću – odluke zajedničke – deca su pitana
da učestvuju u planiranju
• Odrasli vode, a deca su konsultovana i informisana o
tome kako će njihovo učešće biti iskorišćeno, šta su
željeni ishodi delovanja i njihovo mišljenje je uzeto u
obrzir
• Odrasli biraju decu i vode aktivnost, ali su deca
informisana o svrsi i prihvataju je
• Tokenizam - Odrasli vode aktivnost i odlučuju, deca
koju su odrasli izabrali učestvuju bez prethodne
pripreme i konsultovanja sa vršnjacima
• Dekoracija: odrasli vode aktivnost, deca učestvuju
(pevaju, recituju…), bez razumevanja svrhe cele
aktivnosti
• Manipulacija: odrasli vode aktivnosti, deca su
uključena, bez razumevanja svrhe
 Šta je prava participacija?
• Imajte na umu da neki oblici uključivanja dece
ne predstavljaju pravu participaciju, jer u njima
deca nemaju nikakvu priliku za odlučivanje.
• Konsultovanje i informisanje dece o aktivnostima
u koje ih uključujemo preduslov je participacije.
Ipak, za učenje i razvoj najviše je prilike u
aktivnostima u kojima su uključeni u odlučivanje
(sami ili sa odraslima)
Hartova lestvica participacije
INICIJATIVA DECE – ODLUKE
ZAJEDNIČKE
ODRASLI POKREĆU – ODLUKE
ZAJEDNIČKE
DECA POKREĆU I VODE

INFORMISANI; KONSULTOVANI I
INFORMISANI

• DEKORACIJA, MANIPULACIJA,
KVAZI-PREDSTAVNICI (kvazi
participacija)
UČEŠĆE DECE U ŠKOLSKOM
ŽIVOTU
Razmislite:
• Koji oblici participacije u školi (kakvu
poznajete iz iskustva) postoje?
• Koji bi trebalo da postoje?

Setite se primera ili ih izmislite :

o participacije učenika u školi
o participacija učenika u nastavi.
Razmislite: Od koga – čega
zavisi: etos, saradnja,
participacija...
 Od koga – čega zavisi

društveno okruženje

sistem obrazovanja

obrazovna institucija

pojedinac