ПРАВИЛНА ИСХРАНА

Више аспеката
квалитет

Здравствена
безбедност квантитет

уоброченост

Одговарајући енергетски унос

Унос свих неопходних хранљивих састојака за
функционисање и изградњу ткива и органа
 Здравствени ризици
• Традиционални (потхрањеност, ПЕД, поједначне
малнутриције, хиповитаминозе, недостатак
санитације...)
• Модерни (преобилна исхрана, гојазност, ментално
условљени поремећаји исхране, недовољна физичка
активност, злоупотреба алкохола, пушење...)
НУТРИТИВНА ТРАНЗИЦИЈА!
водећи светски ризици: недостатак хране и преобилна
исхрана-двоструко оптерећење болестима
 ПРАВИЛНА ИСХРАНА
• ЗДРАВСТВЕНИ РЕСУРС
• ЗДРАВСТВЕНИ РИЗИК

• Национални програми влада за очување и

унапређење здравља становништва
• Недостатак хране
• Здравствено небезбедна храна
• Неправилна исхрана ризици
• Лоше животне навике (стилови живота)
• Недовољна физичка активност

• 1992.год. (СЗО, ФАО, УН)–Декларација и план акција за исхрану;

основне активности:
1. обезбеђење довољне количине хране
2. унапређење здравствене безбедности хране
3. унапређење исхране
 ПРАВИЛНА ИСХРАНА
• Израда стучних препорука и водича за исхрану
• Прикупљање података и анализа о доступности
хране, оптерећењу становништва болестима и
стањима која се доводе у везу са неправилном
исхраном
• Идентификација најзначајнијих проблема у вези са
исхраном
• Додатна истраживања (здравствено стање и
здравствене потребе становништва, поплуациона,
колективна и индивидуална истраживања)
 Потребни подаци
• Демографски подаци
• Биланси количина хране (произведене, увезене,
извезене)
• Доступност хране у домаћинствима
• Проценат новорођенчади са ТМ<2,5 kg
• Начин исхране одојчади у % (природна-
искључиво дојење првих 6 месеци, допунска,
вештачка)
• Преваленца потхањености деце до 5 год. старости
• Преваленца дијареје деце до 5 год. старости која је захтевала
рехидратацију
• Преваленца прекомерне телесне масе и гојазности деце и адолесцената
• Преваленца потхрањености, прекомерне телесне масе и гојазности
одраслих
• Преваленца микронутритивних дефицита (посебно сидеропенијске
анемије у узрасту до 5 година и жена у репродуктивном периоду
• Проценат становништва који има повећане уносе масти, засићених и
транс мастних киселина, простих шећера и соли
• Проценат становништва који има недовољан унос воћа, поврћа,
житарица и повећани унос соли
• Нутритивни поремећаји специфични за поједине земље (ендемска
гушавост, дефицити цинка и селена, ...)
• Преваленца високог крвног притиска
• Преваленца дијабетеса типа 2
• Преваленца остеопорозе
• Општа стопа морталтета
• Специфичне стопе морталитета од КВБ, ЦВБ, малигних болести
Нутритивни водичи-општа популација
Садржај:
• Енергетске потребе и начин провере енергетске равнотеже
• Препоручени дневни уносу макронутријената
• Препоручени дневни уноси микронутријената
• Популациони нутритивни циљеви (краткорочни и дугорочни)
• Стручни кораци, временске одреднице и институције
• Препоруке за популационе интервентне мере
• Унос намирница (начин избора, препоручене количине,
учесталост
• Лична хигијена
• Хигијена хране и исхране
• Препоруке за контролу телесне масе
• Препоруке за физичку активност
• Препоруке за унос соли
 Нежељени чиниоци
• Они који ометају достизање постављених циљева
• Сиромаштво
• Неписменост
• Недовољна едукација мајки
• Недостатак популациони, нациоанлних истраживања из области
исхране
• Ниска здравствена култура
• Ниска здравствена писменост
• Недостатак/не спровођење јавоздравствених програма
• Недостатак међусекторске сарадње
• Притисци прехрамбене и фармацеутске индустрије
• Притисак на општу популацију (средства за комуникацију
• Недовољна оспособљеност ПЗЗ за спровођење програма примарне
превенције болести које се доводе у везу са неправилном исхраном
 CINDI препоруке
Countrywide Integrated Noncommunicable Deseases Intervention
WHO-пројекат
Циљ-утврђивање спроводљивости и ефикасности на научним
сазнањима заснованих мера (промена начина исхране
становништва) на смањење учесталости масовних хроничних
незаразних болести
Слабости-препоруке се спроводе споро, са великим отпором
али и делимично спровођење има повољан здравствени утицај
на популацију
(смањење оптерећења становништва болестима услед
неправилне исхране)
 Нутритивни водичи
• Стара Грчка-Хипократ
• Стара Кина-Сун Симиао
• 19. век Енглеска-индустријска револуција
(1860.год)
• САД, USDA -1917., 1920., 1933.
• 1943. год.-визуални водич BASIC 7 (7. група
намирница) 1956. BASIC 4 1992.
„пирамида исхране“ 2005. нова
„пирамида исхране“
• 2011,год. програм Мој тањир „MyPlate“
 Графички приказ
• Нутритивне препоруке
• Једноставан и разумљив начин
• Пирамиде исхране
• СЗО и 22 земље имају своје нутритивне
водиче (различити начини графичког
приказа)
• Популациони нутритивни водичи
 Листе замена
• нутритивни инструмент за планирање исхране особа са шећерном
болести
• Проширена-за гојазне и планирање исхране уопште
3 групе:
1. Угљенохидратна група (житарице, воће, поврће, млеко)
2. Група месо и замене за месо (мршаво, срдње масно и масно месо)
3. Група масти и замене за масти (погрупе са намирницама изворима
мононезасићених, полинезасићених и засићених масних киселина)
Садрже приближно исту количину енергије и макронутријената
(угљених хидрата, масти и беланчевина)

Циљ-осигурање довољног уноса енергије и хранљивих материја

За планирање индивидуалне исхране
 Дијете

• Препоручени, индивидуални/персонализовани
начин исхране
• Однос дневне енергетске вредности хране и
енергетских потреба:
• Нормокалоријска
• Хипокалоријска-рестриктивна и
• Хиперкалоријска
 популациони
циљеви
индивидуални
Популациони
• Основни: очување и унапређење живота и здравља-
основни здравствени ресурс али и ризик сваког друштва
• Специфични:
• Смањење ризика за настанак болести повезаних са
неправилном исхраном (ПЕД, гојазност, малнутриције...)
• Смањење морбидитета и моратлитета болести које за
ризикофактор имају неки чинилац исхране:
хипертензија, КВБ, ЦВБ, дијабетес тип 2, метаболички
синдром, ....
 Циљеви
Индивидуални
• Општи циљ: очување и унапређење здравља
сваког појединца
• Специфични: задовољење енергетских
потреба, задовољење нутритивних потреба,
спречавање малнутриција, спечавање
гојазности, смањење ризика за настанак
хипертензије, КВБ, ЦВБ, ...задовољење
социјалних и психолошких аспеката, ...
 Циљеви-историјат
• ПРВИ: довољан унос неопходних
нутритивних елемената: енергије из
хране и нутритијената
• ДРУГИ: ПРВИ+ смањење уноса неких
састојака хране
• ТРЕЋИ: ДРУГИ + индивидуалан
приступ и оптималан унос свих
потребних састојака
Интермедијарни и коначни нутритивни циљеви
за Европу

Интермедијерни циљеви
порекло
општа високо ризична коначни
енергије % популација група (КВБ) циљеви

комплексни УХ > 40 > 40 45-55

протеини 12-13 12-13 12-13
шећер 10 10 10
укупне масти 35 30 20-30
засићене масти 15 10 10
П:M однос <0,5 <1,0 <1,0
дијетна влакна (g/дан) >30 >30 >30
кухињска со (g/дан) 7-8 5 5
холстерол (mg) <300 <100 <100
флуор у води (mg/l) 0,7-1.2 0,7-1.2 0,7-1.2

odnos polinezasićene prema zasićenim masnim kiselinama

 ИСХРАНА
је:
• један од најзначајнијих здравствених ресурса или
чинилаца,
• неопходних за очување и унапређење здравља
појединца и целе нације.
Исхрана је основа живота!

Сва жива бића се хране!

Здравље је уско повезано са правилном исхраном.

Отац медицине-Хипократ, 300 год. п.н.е.:

„Храна нека буде твој лек, лек нека буде храна твоја“

Џорџ Херберт (16 век) рекао је

„Ма ко био отац једне болести, неправилна исхрана јој је

мајка“
 Материје
• Хранљиве материје
• Градивне материје
• Енергетске материје
• Заштитне материје
 Нутритијенти
• Макронутритијенти
• Микронутритијенти
• ВОДА
 ГРАДИВНИ ЕЛЕМЕНТИ
1. вода
2. минералне материје
3. беланчевине-протеини
4. масти-липиди
 Заштитни елементи
• Протеини
• Витамини
• Минералне материје
 Енергетски елементи
• Угљени хидрати
• Масти
• Беланчевине
 Дијетопрофилакса
• Спречавање појаве болести
• Спречавање компликација
• Правилан раст и развој
• Регенерација
• Квалитет живота
• Дужина живота
 Дијетотерапија

• Ублажавање симптома и знакова болести

• Спречавање компликација
• Удружени терапијски ефекти са
фармакотерапијом
• Удружени терапијски ефекти са хируршком
терапијом
• Парцијална парентерална исхрана
• Тотална парентерална исхрана
Појам ПРАВИЛНА ИСХРАНА подразумева
више аспеката:

1. КВАЛИТЕТ НАМИРНИЦА/ХРАНЕ

2. ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ

3. ИЗБАЛАНСИРАН унос нутриената

(енергетски унос, количине, садржаји,
концентрације нутријената са посебним
освртом на унос воде)
1. Целокупно становништво треба да буде снабдевено
довољним количинама квалитетних намирница/хране
са приступачним ценама.
1. У лабораторијама се контролишу параметри
квалитета намирница, као што су

– боја
– мирис
– укус
– рН (киселост)
– садржај воде
– садржај суве материје
– садржаји витамина и минерала
– енергетске вредности хране и др.
2. ЗДРАВСТВЕНА БЕЗБЕДНОСТ

Намирнице не треба да буду

контаминиране/загађене штетним агенсима који
могу да угрозе здравље људи:

ФИЗИЧКИМ (остацима бета распада, металним опиљцима,

страним примесама,...)

ХЕМИЈСКИМ (тешким металима, пестицидима, хормонима,

антибиотицима и др.)

БИОЛОШКИМ (инсектима, ларвама, алгама, бактеријама,

вирусима,паразитима, гљивицама,....)
3. ИЗБАЛАНСИРАН унос нутриената

Обезбедити оптималан унос свих

хранљивих супстанци: беланчевина, масти,
угљених хидрата, витамина и минерала у
довољној количини/концентрацији и у
адекватним међусобним односима.
 Правилна исхрана

• Повољно утиче на здравље и квалитет живота

• Превенира незаразне болести
• Превенира болести и стања који су последица
неадекватне исхране
• Побољшава одбрамбене способности
• Поправља психофизичку кондицију и радну
способност
• Доприноси усвајању правилних стилова живота
Правилна исхрана и здравље људи
• Правилна исхрана - уравнотежена исхрана
• Макронутријенти (протеини, угљени
хидрати,масти)
• Микронутријенти (витамини, минерали)
• Физичка активност
 ПОТРЕБЕ ЗА ХРАНОМ
1. пол
2. узраст
3. физиолошко стање
4. физичка активност
5. ухрањеност
6. навике (стил живота)
7. здравствено стање
 ПРЕПОРУКЕ ЗА ЕНЕРГЕТСКИ УНОС

Енергетске потребе сваког појединца зависе од

1. Енергије потребне за одвијање базалног

метаболизма

2. Енергије потребне за физичку активност

3. Енергије за специфично динамско дејство хране

4. Енергије за раст нових ткива (деца, труднице, дојиље)

 Енергетске потребе деце до 5 година

једнаке су за дечаке и за девојчице и износе 95 – 105

kcal/ kg ТМ детета/дан

1 до 2 године треба дневно обезбедити око 1200 kcal/дан

3 до 5 година треба дневно обезбедити око 1600 kcal/дан
 Енергетске потребе деце узраста 5-10 година
старости
разликују се у односу на пол

Дечацима од 5 до 7 година треба дневно

обезбедити око 1900 kcal/дан + 200 kcal/дан на
сваке две године, све до завршетка раста.
Девојчицама до 10 године треба дневно
обезбедити око 1800 kcal/дан + 100-150 kcal/дан
на сваке две године.

У зависности од физичке активности детета

(спортисти) потребе могу бити и веће и износити
до око 3100 kcal/дан
 ТРУДНИЦЕ И ДОЈИЉЕ
Трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода,
плаценте и других ткива:
У првом тромесечју енергетски унос треба повећати за око 85
kcal на дан
У другом тромесечију енергетски унос треба повећати за око
285 kcal на дан
У трећем тромесечју енергетски унос треба повећати за око
475 kcal на дан
Дојиљама је потребно обезбедити додатну енергију, због
лактације,у износи око:
 Од првог до шестог месеца дојења потребно је обезбедити
око 675 kcal на дан.
 Од шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 460
kcal на дан.
 I триместар
Еп = БМ x ПАЛ + 85 kcal
II триместар
Еп = БМ x ПАЛ + 285 kcal
III триместар
Еп = БМ x ПАЛ + 475 kcal

I-VI месец
Еп = БМ x ПАЛ + 675 kcal
VI месеци и више
Еп = БМ x ПАЛ + 460 kcal
ЕНЕРГЕТСКЕ ПОТРЕБЕ
СТАРИХ ОСОБА
Енергетске потребе старих особа су мање него код
радно активног становништва, како због
смањених професионалних, али и других
дневних физичких активности тако и због
специфичних физиолошких процеса у организму
човека везаних за старење.
ЕНЕРГЕТСКА ВРЕДНОСТ ХРАНЕ
U 100gr
Протеини
Оброк(g)
U 100gr
Масти
Оброк(g)
U 100gr
Зас. масне киселине
Оброк(g)
U 100gr
Влакна
Оброк(g)
U 100gr
Угљени хидрати
Оброк(g)
U 100gr
Шећери
Оброк(g)
U 100gr
Со
Оброк(g)
Kcal/100gr
Kcal/оброк
Енергетска вредност
KJ / 100gr
KJ/оброк
 ЕНЕРГЕТСКЕ ГУСТИНА ХРАНЕ

Енергетска густина хране = енергетска вредност хране / маса хране

Израчунати енергетску густину два оброка:

Пример 1: оброк од 500 грама са енергијом од 2100 кЈ
Енергетска густина хране 1= 2100кЈ/500g =4,2 кЈ/g

Пример 2: оброк од 200 грама са енергијом од 2100 кЈ

Енергетска густина хране 2= 2100кЈ/200g =10,5 кЈ/g

ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА

Обезбеђивање оптималног уноса свих

нутриената подразумева правилан одабир
намирница.
Планирање исхране може бити

• индивидуално
• у популацији
ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА

Индивидуално планирање обухвата унос појединих

намирница и одређених група намирница.

Осим препорука за унос појединих нутријената, треба

водити рачуна о:

–полу

–старости

–занимању

–здравственом стању
ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА

При планирање исхране у популацији врло је значајно имати податке о

• основним карактеристикама популационе групе (занимање, узраст, пол и сл.)

• здравственом стању (морбидитету и морталитету становноштва)

• Предшколске установе
• Основне школе
• Средње школе
• Интернати
• Студентски центри
• Запослени у различитим гранама индустрије
• Грађевинари
• Пољопривредници
• .....
ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА

Данас је у свету опште прихваћен став да исхрану треба

планирати у складу са препорукама датим у „Пирамиди
исхране“.

Пирамида исхране представља сликовни приказ свих

намирница/група намирница које треба конзумирати у
току дана/24 сата.
Пирамида СЗО
усклађена са европским препорукама

• основу чине житарице и производи од житарица из којих

треба обезбедити 30-45% дневно потребне енергије;

• први спрат: из поврћа 15-25%, из воћа 10-15% укупно

35%;

• други спрат: из млека и млечних производа 10%;

• други спрат: из групе месо, јаја, риба, легуминозе, језграсто

воће и друге семенке 10%;

• врх пирамиде: а из видљивих масноћа, шећера и слаткиша

5%.
БАЗА ПИРАМИДЕ:
Свакодневна физичка активност и контрола телесне масе.
Сумиран огроман истрживачки напор даје право за тврдњу СЗО да
оптимална физичка активност, оптимална телесна тежина и адекватна
исхрана могу додати 9,6% година живота, али исто тако и неадекватна
исхрана, гојазност и седентарни начин живота могу одузети 9,6%
година живота човека.

Одступања су у односу на положај биљних уља и рафинисаних

житарица. Истиче се протективна улога легуминоза, коштуњавог воћа
и семенки и морбогени значај црвеног меса, млечних масти, белог
брашна и шећера.

ПРВИ СПРАТ:
житарице,интегралне–ЦЕЛО ЗРНО. (унос енергије уз боље
контролисан, равномернији ниво глукозе и инсулина у крви)

Биљна уља-унос незасићених масних киселина

(не односи се на унос животињски, засићених масних киселина)
Унос масти, препоруке:

• Не уносити транс масне киселине

• Повећати унос полинезасићених и мононезасићених масних киселина (у
одговарајућем међусобном односу)
• Унос засићених масних киселина ограничити
• Ограничити унос холестерола

ДРУГИ СПРАТ

Поврће у изобиљу и воће 2-3 пута:

• Адекватан унос угљених хидрата и сложених УХ и простих шећера

• Унос витамина и минерала;
• Унос фитонутријента (флавоноиди, фитостероли, лигнани, терпени и др.)
• Унос дијетних влакана
ниска енергетска вредност-смањује се ризик за настанк гојазности
због хемијског састава и присуства минералних материја и
витамина/провитамина смањује ризик за настанак неких хроничних
болести: кардиовасуларне болести, хиперлипидемије, анемија, дефект
неуралне тубе, опстипација, дивертикулоза црева, хемороиди, карцином
дебелог црева...
ТРЕЋИ СПРАТ
Коштуњаво воће и легуминозе (1 - 3 пута дневно)

•извори дијетних влакана (купус, краставац)

•извори протеина и есенцијалних амино киселина;
•извори минералних материја: гвожђа и калцијума (пасуљ, грашак,
сочиво);
•извори липосолубилних витамина (A, D, E i K);
• извори незасићених масних киселина (орах, лешник, бадем, кикирики,
пистаћи).

ЧЕТВРТИ СПРАТ
Риба, живина и јаја (0 – 2 пута дневно) су:

•извори протеина и есенцијалних масних киселина;

•извори витамина А
•живинско бело месо је сиромашно засићеним мастима;
• јаја (корисна, највећа искористљивост хранљивих материја, ограничен
унос на недељном нивоу)
ПЕТИ СПРАТ

Млеко и млечни производи

(1 - 2 пута дневно) су:

• извор калцијума
• извор есенцијалних аминокиселина
• садрже засићене масне киселине млечне са високим
атерогеним потенцијалом (миристинска масна киселина)
• избегавати и ограничити унос млечних производа са
високим садржајем млечних масноћа-бутер, милерам,
качкаваљ, фета, кајмак
ВРХ ПИРАМИДЕ:
најмањи дневни унос
Редуковати уносе:
-Црвено месо и бутер/маслац (због изузетно високог
садржаја засићених масних киселина),

-Бели хлеб, бели пиринач, кромпир, тестенине, со и

слаткиши

• висок гликемијски индекс

• доприносе настанку гојазности
• повећавају ризик за настанак хипертензије, шећерне
болести, метаболичог синдрома, срчаних обољења
ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА
„Пирамида исхране“ представљена је системом група
намирница које треба конзумирати у току дана.

При састављању дневног оброка планира се бар једна

намирница из сваке групе, а оне се могу у групи
замењивати, а да при томе биолошка вредност исхране не
буде умањена.
ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА

Треба формирати:

• 5 оброка

- 3 главна оброка

- две ужине

Чести мањи оброци хране равномерно распоређују есенцијалне

хранљиве састојке у току дана, а уз то не оптерећују метаболизам
великом енергијом.
 ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА
При формирању оброка, треба обратити пажњу да

• масти из хране треба да буду заступљене до 30% (20-25%)

• укупни холестерол из хране не треба да пређе 300mg

(200mg)

• се обезбеди пожељан однос незасићених и засићених

масти

 Засићене масне киселине→ 3-10%

 Незасићене масне киселине: полинезасићене м. к. ↔

5-10 % (СЗО 7 %)

 мононезасићене м. к. ↔ 10-15 %
ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА

Протеини треба да буду заступљени са 10-20%, при чему

однос животињских и биљних протеина треба да буде 2 :
1.

Угљени хидрати треба да буду заступљени са 55-60%,

базирати се на сложеним угљеним хидратима (поврће,
воће, житарице) уз витамине и минерале.

Битно је обезбедити довољно дијетних влакана из хране-

пожељно је 30-35 g дневно, што се може постићи ако је
оброк мешовит са довољно поврћа и воћа а са мање
шећера и масти.
3-5-7 - Кључне речи за правилну исхрану

3= 5=
1-житарице и њихови
умерено +
производи
разноврсно + 2-поврће осим махунарки
довољно 3- воће
4- млеко и млечни
производи
5- месо, риба, јаја
3-5-7 - Кључне речи за правилну исхрану

7=
1. Јести разноврсну храну
2. Одржати пожељну телесну масу
3. Бирати намирнице са мање масти, посебно
засићених и холестерола
4. Јести више житарица, поврћа и воћа
5. Умерено користити шећер
6. Умерено солити храну
7. Избегавати алкохол
CINDI ПРОГРАМ - 12 КОРАКА ДО ЗДРАВЕ
ИСХРАНЕ

1. Користите разноврсну храну, претежно биљног

порекла. Намирнице животињског порекла користите
у ограниченим количинама.

2. Једите хлеб, разне врсте житарица, тестенине,

пиринач или кромпир више пута дневно.
CINDI ПРОГРАМ - 12 КОРАКА ДО ЗДРАВЕ
ИСХРАНЕ

3. Једите разноврсно поврће и воће, претежно

свеже и из домаћих извора, више пута дневно
(најмање 400 g дневно).

4. Одржавајте телесну масу у препорученим

границама (BMI између 15,5-25) примењујући
умерене физичке активности, свакодневно.
CINDI ПРОГРАМ - 12 КОРАКА ДО ЗДРАВЕ
ИСХРАНЕ

5. Контролишите унос масти (не треба да учествују

са више од 30% у укупној дневној енергији) и
замените већину засићених масти незасићеним
биљним уљима и “софт” маргарином.

6. Замените масна меса и месне прерађевине

пасуљем, сочивом, другим махунаркама, рибом,
живинским и мршавим месом.
CINDI ПРОГРАМ - 12 КОРАКА ДО ЗДРАВЕ
ИСХРАНЕ

7. Користите млеко и млечне производе (кефир,

јогурт, кисело млеко и сир) са што мањим
садржајем масти и соли.

8. Бирајте храну са мало шећера и једите

рафинирани шећер што ређе, посебно
ограничавајући зашећерене напитке и слаткише.
CINDI ПРОГРАМ - 12 КОРАКА ДО ЗДРАВЕ
ИСХРАНЕ

9. Изаберите храну са мало соли. Укупни дневни

унос соли треба ограничити на једну кафену
кашичицу (6g) дневно, укључујући со у хлебу,
индустријски произведеној и конзервисаној храни
(користите јодирану со тамо где је недостата јода
ендемичан).
CINDI ПРОГРАМ - 12 КОРАКА ДО ЗДРАВЕ
ИСХРАНЕ

10. Ако користите алкохол, немојте узети више од

два стандардна пиће (свако са по 10g. алкохола).

11.Припремајте храну на безбедан и хигијенски

начин. Кувајте на пари, барите, кувајте или
користите микроталасну пећницу, како бисте успели
да смањите количину додате масти, уља, соли и
шећера.
CINDI ПРОГРАМ - 12 КОРАКА ДО ЗДРАВЕ
ИСХРАНЕ

12. Спроводите искљчиво дојење у првих 6 месеци

живота одојчета и придржавајте и препоручујте
увођење одговарајуће хране, у коректним
временским интервалима, током првих година
живота детета.
ПЛАНИРАЊЕ И САСТАВЉАЊЕ ДНЕВНОГ ОБРОКА

Пример састављања дневног оброка за особу чије су дневне потребе у

енергији 2600 kcal

Према структури из „Пирамиде исхране“ се види како треба да буде %

учешће у укупној енергетској вредности сваке поједине групе намирница.

После тога се израчуна калоријско учешће намирница по групама.

Одабране немирнице које ће ући у састав дневног оброка се обрачунавају и

изражавају у потребним дневним количинама, при чему треба користити
таблице састава хране у којима је енергетска и хранљива вредност
намирница изражена на 100 грама јестивог дела.
 Из групе млека и производа од млека
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ користити обрано млеко и производе
са малo масти.
Највећу количини хране треба узимати
из базе пирамиде, коју чине житарице и Mасти и шећерe који припадају тзв.
кромпир. “празним калоријама”, јер имају мало
микронутријената, треба користити у
Више од половине укупне дневне малим, ограниченим, количинама.
енергије треба да потиче из ове групе
намирница.
Дневно треба узимати већу количину
хлеба, пшенице, теста, пиринча,
кромпира.
Дневно треба унети најмање 400 gr, пре
свега свежег, поврћа и воћа.

Дневно треба унети 0,8 gr/kg ТМ

протеина из меса, рибе и јаја.
Користити рибу, јаја, пилетину и
мршава меса.
 ИСХРАНА ДЕЦЕ
ЕНЕРГЕТСКЕ ПОТРЕБЕ
• Енергија потребна за раст укључује две компоненте:
обезбеђење енергетских потреба за метаболизам
постојећих ткива и / или синтезу ткивног продукта и
енергију потренбу за синтезу новоствореног ткива.

• Према експертској групи СЗО, раст хуманих ткива на

изискује велики енергетски расход, тј. потребна енергија
износи око 5 килокалорија по граму новоствореног ткива.
• Исхрана деце мора обезбедити релативно
повишене потребе у енергији у свим
макронутријентима и микронутријентима,
везане за омогућавање оптималног раста,
развоја и физичке активности.
• У савременим препорукама за исхрану деце,
већ се у узрасту после две године живота,
примењују исти основни принципи као за
одрасле, а треба да омогуће превенцију
незаразних болести.
Исхрана мале (старије од 2 године ),
предшколске и школске деце треба да буде
конципирана тако да обезбеди:
• потребан енергетски унос
• сигурносни дневни унос протеина, при
чему укупни протеини не треба да
учествују са више од 10 – 15 % дневно
потребне енергије:
• ограничено учешће масти ( мање од 30%
дневно потребне енергије из масти )
• ограничени унос засићених масти ( мање од
10 % дневно потребне енергије )
• ограничен унос холестерола из хране
• најмање 55% енергије из угљених хидрата
(углавном сложених угљених
хидрата )
• укључивање несварљивих полисахарида и
дијетних влакна
• веома ограничен унос рафинисаних шећера
и слаткиша, кухињске соли (до 5 грама на
дан)
• У исхрани треба да доминирају намирнице биљног
порекла, као значајни извори угљених хидрата, минерала и
витамина, ненутријената и значајног дела биолошки
вредних протеина.
• Намирнице биљног порекла садрже
скроб, глукозу и фруктозу.
• Мембрана биљне ћелије је извор дијетних влакана. Биљна
уља су извори Цис – незасићених масних киселина. Неке
од есенцијалних аминокиселина су дефицитарне у биљној
храни. Биљна храна је најзначајнији извор витамина и у
исхрани деце. Од посебног значаја је и витамин Це и
фолна киселина који побољшавају ресорпцију гвожђа.
• Неке намирнице анималног порекла садрже све
есенцијалне аминокиселине. Најбољи су извори калцијума
(обрано и делимично обрано млеко и млечни производи од
обраног млека), гвожђа и цијанокобаламина.
Добро избалансирана исхрана здравог детета, старијег од две године, треба да
садржи:

• хлеб и цереалије, производе од пуног зрна житарица

• разноврсно поврће и воће
• „мршаво“ месо, кокошија јаја и рибу и / или легуминозе
• млеко и млечне производе са нижим садржајем млечне масти

• При планирању колективне исхране деце у предшколским установама

примењују се исти принципи. Деца бораве у вртићима око 8 сати. За то
време треба да им се обезбеде 3 оброка и 70 % нутритивних потреба-
доручак ужина и ручак или 4 оброка и 75% нутритивних потреба-доручак,
ужина 1, ручак, ужина 2. Исти принцип се примењује и код школске деце
на продуженом боравку у школи.
Законска регулатива:
• Правилник о ближим условима и начину остваривања исхране деце у
предшколској установи (ʺСл. Гласник РСʺ бр. 39/2018)
• Правилник о ближим условима за организовање, остваривање и праћење
исхране ученика у основној школи (Сл. гл. бр. 68/18)
 Школски допунски оброк или школска ужина, има
специфичне циљеве:
• допуну енергије након другог или трећег школског часа
• допуну нутритивних дефицита који постоје у породичној
исхрани одређене средине
• стицање правилних/“здравих“ навика у исхрани
• стицање основних хигијенских навика
• Формирање ставова за примену здравих стилова живота
 Исхрана старих људи

• Сви принципи правилне исхране одрасле

популације уз неке специфичности
• унос довољне количине течности (вода, чај, сок),
• основу исхране базирати на житарицама и
производима од житарица, око 6 порција на дан
(извор су витамина В, Е, гвожђа, цинка. мангана,
фосфора...);
 Препоруке
• поврће - 3 пута дневно (извор витамина: С, А, фолне киселине,
калцијума, магнезијума) у виду салата, свеже, или кувано;
• воће - бар 2 пута дневно (по могућству у непрерађеном
облику, свеже);
• млеко и млечне производе- 2-3 пута у току дана;
• месо, риба, легуминозе, орашасто воће употребљавати
највише 2 пута дневно;
• користити немасна меса (живинско бело месо) и немасну рибу
• ограничено користити орашасто воће
• јаја употребљавати највише 2 пута недељно;
• со узимати умерено до 5 грама на дан;
 Препоруке
Пожељно је узимати у облику готових производа,
суплемената, витамине D и B12
као и калцијум и цинк;
• дневни оброци треба да буду количински мањи а
чешћи, препоручљиво је 5 оброка/дан;
• непосредно пре спавања не узимати храну (најмање
2 сата);
• Водити рачуна о употреби лекова и суплемената и
могућим међусобним интеракцијама као и
интеракцијама са храном
• смањивати постепено енергетске вредности
дневних оброка и ускладити их са смањеним
дневним енергетским потребама старих људи (од
70. год. смањивати за 350 kcal на сваких 5 година)
• припрема хране - кувањем или динстањем на
води
• не користити храну која има адитиве
• редовно контролисати масне фракције крви и
гликемију
 Исхрана спортиста
Од правилности исхране зависи:
• здравствено стање спортиста
• резултати које они постижу
• спортисти строго треба да воде рачуна о
својим нутритивним потребама и начину
исхране пре, за време и после тренинга
• ПРАВИЛНА ИСХРАНА НЕ МОЖЕ ДА СТВОРИ
ДОБРОГ СПОРТИСТУ, АЛИ ГА НЕПРАВИЛНА
ИСХРАНА ЗАСИГУРНО ЧИНИ МАЊЕ
УСПЕШНИМ!
•  енергетске потребе су веће од потреба особа истих
година, пола, телесне тежине и висине, а које се не баве
спортом.

• због интензивног мишићног рада нагомилавање

метаболичких продуката киселе реакције доводи до
смањења алкалине резерве у крви и ткивима, те долази
до смањења функционалних способности организма.

• -такмичење је праћено великим губитком воде и

минералних соли, нарочито натријум-хлорида и
витамина, па су због тога потребе организма за водом,
инералним солима и витаминима повећане у фази
активног тренинга и такмичења.
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ

СПОРТСКИ
РЕЗУЛТАТИ
ПРАВИЛНА ИСХРАНА

ПРОГРАМИ
 ДОБРА ЕНЕРГЕТСК
Е
ФОРМА ПОТРЕБЕ

ДОБРА ОПТИМАЛАН
ФОРМА УНОС
ТОКОМ ЦИЉЕВИ
ТЕЧНОСТИ
ТРЕНИНГА

СУПЛЕМЕ ПЕРИОД
ОПОРАВК
НТАЦИЈА А
ДОБРО
ЗДРАВЉЕ
 ОПТИМАЛНА ДИЈЕТА

Потреба оптималног уноса свих

нутријената да би се обезбедило
правилно функционисање организма

Добро дизајнирана дијета

представља
основу добро испланираног тренинга
ДНЕВНЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ПОТРЕБЕ ДНЕВНИ ЕНЕРГЕТСКИ РАСХОДИ

МАКРОНУТРИТИЈЕНТИ:
БЕЛАНЧЕВИНЕ
МАСТИ
УГЉЕНИ ХИДРАТИ

МИКРОНУТРИТИЈЕНТИ:
ВИТАМИНИ
МИНЕРАЛИ
 СПЕЦИФИЧНОСТИ СПОРТСКЕ ИСХРАНЕ

ЗАХТЕВИ:

 СПЕЦИФИЧНЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ПОТРЕБЕ

 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ: ВРСТА, УЧЕСТАЛОСТ, ТРАЈАЊЕ И ИНТЕНЗИТЕТ
 УЗРАСТ-СТАРОСТ
 ПОЛ
 ФАЗА : ТРЕНИНГ ИЛИ ТАКМИЧЕЊАЕЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ
 СТАЊА УХРАЊЕНОСТИ
 НАВИКА У ИСХРАНИ
 ПРОБЛЕМИ

 ПОЛИСУПЛЕМЕНТАЦИЈА
 НЕАДЕКВАТНА И НЕСВРСИСХОДНА ПРИМЕНА СУПЛЕМЕНАТА
 НЕДОСТАТАК ПОЈЕДИНИХ МАКРО И МИКРОНУТРИЈИЈЕНАТА
 ПОВЕЋАНЕ ПОТРЕБЕ
 ИНДИВИДУАЛНИ А НЕ ГРУПНИ ИЛИ ЕКИПНИ ПРИСТУП
 СВАКИ СПОРТ И СВАКИ СПОРТИСТА ИМА ЈЕДИНСТВЕН НИЗ НУТРИТИВНИХ
ПОТРЕБА И ЦИЉЕВА
 Утрошак калорија код одређених врста активности у току 30 минута

• Спорт kcal
• Скијање 600
• Кошарка 600
• трчање (8.5 км/) 570
• Прескок 550
• Пливање 500
• Планинарење 500
• тешке гимнастичке в. 450
• вожња бициклом 410
• брзо ходање (6 км/х) 300
• вежбе на гимнастичким справама 290
• лагани ход (4.2 км/х) 200
• лаке гимнастичке вежбе 170
 ПРЕПОРУКЕ ЗА УНОС МАКРОНУТРИЈЕНАТА

• УГЉЕНИ ХИДРАТИ - 55-65% УКУПНЕ КОЛИЧИНЕ kcal

• МАСТИ - до 30% ОД УКУПНЕ КОЛИЧИНЕ kcal
• ПРОТЕИНИ - 10-15% УКУПНЕ КОЛИЧИНЕ kcal
 АМИНОКИСЕЛИНЕ
ЕСЕНЦИЈАЛНЕ НЕЕСЕНЦИЈАЛНЕ
ТРЕОНИНГЛИЦИН
ЛИЗИН ПРОЛИН
МЕТИОНИН АЛАНИН
АРГИНИН СЕРИН
ВАЛИН ЦИСТЕИН
ФЕНИЛ - АЛАНИН АСПАРАГИНСКА КИСЕЛИНА
ЛЕУЦИН АСПАРАГИН
ТРИПТОФАН ГЛУТАМИНСКА КИСЕЛИНА
ИЗОЛЕУЦИН ГЛУТАМИН
ХИСТИДИН ТИРОЗИН

ОЦЕНА КОМПЛЕТНОСТИ ПРОТЕИНА И САДРЖАЈА ЕСЕНЦИЈАЛНИХ АМИНО КИСЕЛИНА

• МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ = 100 (ИМАЈУ СВЕ ЕСЕНЦИЈАЛНЕ КИСЕЛИНЕ У СВОМ
САСТАВУ)
• ЈАЈА = 100; РИБА = 70; ГОВЕДИНА = 69; ПИРИНАЧ = 57; СОЈА = 47; КРОМПИР = 34
 Улоге протеина у организму

Транспортна
Механичка
Осмотска
Енергетска
 Дневне потребе за беланчевинама

Здрава одрасла особа 0,8 g/kg телесне масе

У периоду адолесценције 0,9 g/kg телесне масе
Спортови издржљивости 1,2 до 1,4 g/kg телесне масе
Спортови снаге и брзине 1,2 до 1,8 g/kg телесне масе
Бодибилдинг 2 до g/kg телесне масе

У савременој исхрани унос протеина учествује са око 10 до 15%

(20%) дневног калоријског уноса - оптимално 15%
 МАСТИ

• ТРИГЛИЦЕРИДИ (САДРЖЕ МАСНЕ КИСЕЛИНЕ)

• ФОСФОЛИПИДИ (САДРЖЕ МАСНЕ КИСЕЛИНЕ)
• СТЕРОЛИ (ХОЛЕСТЕРОЛ)
• ПРИ САГОРЕВАЊУ 1gr МАСТИ ДАЈЕ 9,3 kcal
(УГЉЕНИ ХИДРАТИ 4,1 kcal)
• ОБЕЗБЕЂУЈУ ДО 30% ЕНЕРГЕТСКИХ ПОТРЕБА ОРГАНИЗМА (КОД
ОДОЧАДИ И ДЕЦЕ ДО 6 ГОД. 25-40%)

ДУГОЛАНЧАНЕ (14 И ВИШЕ C),

СРЕДЊЕЛАНЧАНЕ (6-12 C)
КРАТКОЛАНЧАНЕ (МАЊЕ ОД 6 C)
 МАСТИ
• ЗАСИЋЕНЕ (ЈЕДНОСТУКЕ ВЕЗЕ УГЉЕНИКА)
ПАЛМИТИНСКА И СТЕАРИНСКА МАСНА КИСЕЛИНА
(МЕСО, МЛЕКО, МАСНОЋЕ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА)
• НЕЗАСИЋЕНЕ МАСНЕ КИСЕЛИНЕ (ЈЕДНА ИЛИ ВИШЕ
ДВОГУБИХ ВЕЗА ИЗМЕЂУ Ц АТОМА)
ЦИС-ОЛЕИНСКА (МАСЛИНОВО УЉЕ)
ЛИНОЛНА (СУНЦОКРЕТОВО И КУКУРУЗНО УЉЕ)
ЛИНОЛЕИНСКА (ЛАНЕНО СЕМЕ, СОЈИНО УЉЕ)
 Препоручени дневни унос масти
• У типичном режиму исхране од 34 до 38% дневног
калоријског уноса отпада на липиде
• Унос липида не би требало да прелази 30% од укупног
дневног калоријског уноса
(мање од 10% за засићене масне киселине)
• Незасићене масне киселине бар 70% од укупног уноса
масти (ако је могуће и целих 80%) са односом 50:50
између полинезасићених и мононезасићених масних
киселина
• Мање од 300 mg холестерола дневно
 Угљени хидрати
1920. -Угљени хидрати су кључни у обезбеђивању Е за
контракцију мишића
1932. – Повећање интензитета тренинга прати
искоришћење УХ
унос УХ депои гликогена
АТП је основни извор енергије, 1 mol=31 кЈ
Ресинтетише се:
а. Хидролизом фосфо-креатина
б. гликолизом
ц. оксидативном фосфорилацијом
• су хранљиве материје органског порекла најзаступљеније у природи,
• у основи су главни извор енергије и
• неопходни су за одвијање неких метаболичких процеса.
 Гликемијски индекс-ГИ
Гликемијски индекс је брзина којом се повећава ниво глукозе у крви после узимања
одређене количине врсте хране.
То је параметар хипергликемијског потенцијала хране богате угљеним хидратима.

1. Низак ГИ –интрегрални хлеб, паста, млеко, месо, инегрални

пиринач, хладно цеђена биљна уља, свеже воће и поврће (осим
кромпира, легуминоза, лубенице и орашастог воћа

2. Средњи ГИ (бели пиринач, сок од поморанџе)

3. Висок ГИ (корн флекс, кромпир, лубеница, бела пецива типа

кроасани, бели хлеб
• ПОЖЕЉНО ЈЕ ЗА СПОРТИСТЕ ДА КОНЗУМИРАЈУ УГЉЕНЕ ХИДРАТЕ
КОЈИ ИМАЈУ НИСКУ И СРЕДЊУ ВРЕДНОСТ ГЛИКЕМИЈСКОГ
ИНДЕКСА

• ПОСТОЈЕ ПЕРИОДИ ЗА ВРЕМЕ И НЕПОСРЕДНО ПОСЛЕ ВЕЖБАЊА

КАДА ЈЕ СПОРТИСТИМА КОРИСНИЈЕ ДА КОРИСТЕ НАМИРНИЦЕ СА
ВИСОКИМ ГЛИКЕМИЈСКИМ ИНДЕКСОМ

• НАМИРНИЦЕ БОГАТЕ УГЉЕНИМ ХИДРАТИМА СА ВИШИМ

САДРЖАЈЕМ ВЛАКАНА ИМАЈУ НИЖИ ГЛИКЕМИЈСКИ ИНДЕКС,
ТАКО ДА ПРЕДСТАВЉАЈУ ДОБАР ИЗБОР ЗА СПОРТИСТЕ

• ДИЈЕТНА ВЛАКАНА МОГУ ИЗАЗВАТИ ГАСОВЕ И НАДИМАЊЕ, ТЕ

ПРЕДСТАВЉАЈУ ЛОШ ИЗБОР НАМИРНИЦА КОЈЕ ТРЕБА
КОНЗУМИРАТИ НЕПОСРЕДНО ПРЕ ИЛИ ЗА ВРЕМЕ ТАКМИЧЕЊА
 Унос угљених хидрата-препоруке
Пре активности:
– 3 до 4 сата пре активности
– Унети 3 до 5g/kg ТМ (150 до 300 g) на дан
– може и мали оброк један сат пре активности
– низак гликемијски индекс

За време активности:
– око 30 g на сат активности
– средњи гликемијски индекс

После активности:
– 1 g/kg угљених хидрата у првом сату
– одмах након тренинга или утакмице,
а најкасније после 2 х
– 10 -12 g/kg ТМ
– брзина обнављања гликогена 5 до 7% на сат
– средњи или високи гликемијски индекс
 Обнављање резерви гликогена
Оброк узет 4 сата пре такмичења помаже:
 депоа гликогена у мишићима
 депоа гликогена у јетри (нарочито ујутро)
 Одржавању добре равнотеже течности
 Превенирању глади и избегавању гастроинтестиналних тегоба
 Укључивању хране која је битна за здравље спортисте
• Угљени хидрати су извор енергије за организам. Дневне потребе у угљеним
хидратима зависе од физичког оптерећења, односно од енергетског расхода;
што је мишићни рад већи потребно је и више угљених хидрата.

• Просечно угљени хидрати треба да дају 55-60% од укупне енергетске

вредности дневног уноса хране. Ако је реч о исхрани на сам дан такмичења
треба настојати да то буду претежно прости шећери, моносахариди и
дисахариди, који се лако апсорбују.

• Организам ствара резерве шећера у организму. Те резерве су око 300-400 g

(1200-1600 kcal), где при већим физичким напорима ове резерве бивају
истрошене. Уколико се не надокнаде, у организму се почиње стварати
неопходна глукоза из протеина и масти.

• Препоручује се да се особама које су изложене већим физичким напорима

даје допунска количина угљених хидрата, како би се заштитиле беланчевине
организма. С друге стране, уколико се уноси вишак угљених хидрата,
организам ће их таложити у организму у виду резерви, а када се попуне
резерве угљени хидрати се претварају у масти и таложе у виду масног ткива.  
• Анаеробна фаза претварања шећера у енергију ("упала
мишића"), праћена је нагомилавањем киселих
метаболита у одговарајућој ангажованој групи мишића.
• Пошто интензиван мишићни рад у току такмичења
доводи до повећања киселе резерве, а смањења
алкалне, то су потребе организма за алкалним солима
повећане.
• Велики губитак воде, путем зноја захтева да одређене
категорије такмичара (маратонци, тенисери,
кошаркаши) добијају знатно веће количине течности.
Путем зноја губе се и минералне соли (натријум хлорид
и др.), па је чест дефицит NaCl у организму (јавља се
малаксалост, грчеви у мишићима). С тога је потребно да
се храном и водом добију несто веће количине
кухињске соли, нарочито у периоду пре и после
такмичења.  
 ДОПУНА ЗАЛИХА ГЛИКОГЕНА
,,ГЛИКОГЕНСКО ПУЊЕЊЕ,,
• КРАТКОТРАЈНО-ЗА ТАКМИЧЕЊА ДУЖА ОД 90 МИНУТА
(ТЕНИС, БИЦИКЛИЗАМ, МАРАТОН, ИТД.)
• ОПТИМАЛНО-СЕДМОДНЕВНО ПУЊЕЊЕ – СЕДАМ ДАНА
ПРЕ ТАКМИЧЕЊА СЕ ПОВЕЋАВА УНОС УГЉЕНИХ ХИДРАТА
И ТЕЧНОСТИ ДОК СЕ СМАЊУЈЕ ИНТЕНЗИТЕТ ТРЕНИНГА
• РАНИЈЕ СЕ КОРИСТИО СЛЕДЕЋИ МОДЕЛ: 3-4 ДАНА –
(ФАЗА ПРАЖЊЕЊА) ТЕШКИ ТРЕНИНЗИ И НИЗАК УНОС
УГЉЕНИХ ХИДРАТА, ПОТОМ 3-4 ДАНА – (ФАЗА ПУЊЕЊА)
УМЕРЕНИ ТРЕНИНЗИ И ВЕЛИКЕ КОЛИЧИНЕ УГЉЕНИХ
ХИДРАТА
• РЕЗЕРВЕ ГЛИКОГЕНА ОДЛАЖУ ЗАМОР И ПРОДУЖАВАЈУ
ТРАЈАЊЕ ВЕОМА ТЕШКОГ ФИЗИЧКОГ НАПОРА ЗА 20% И
ПОЈАЧАВАЈУ АКТИВНОСТ ЗА 2-3%
• Потребe спортиста за витаминима се не
разликујu од потреба других осoба, изузев у
витаминима B-комплекса, што се објашњавa
повећаном активношћу нервног, мишићног и
кардиоваскуларног система, као и повећаним
метаболизмом шећeра, који је праћен
повећаном потрошњом тиамина,
рибофлавина и ниацина (витамини В1, В2, В 3).
 СУПЛЕМЕНТИРАЊЕ ИСХРАНЕ
ХРАНА
+

ДИЈЕТЕТСКА ХРАНА-
ФУНКЦИОНАЛНА ДИЈЕТЕТСКИ
ДИЈЕТЕТСКИ
ХРАНА СУПЛЕМЕНТИ
ПРОИЗВОДИ
 Функционална храна-намирнице
• Најчешће храна којој је неки од природно
присутних састојака одузет или додат
• Увек у облику хране
• Храна која поред нутритивних ефеката има
научно доказано, позитивно дејство на
одређене функције организма
• Дејство мора да буде научно потврђено
• Позитивно дејство мора да се јави
конзумирањем уобичајене количине хране
 Дијететска храна-намирнице
• су храна-намирнице намерно промењеног
хемијског састава намењене особама са
посебним медицинским и нутритивним
потребама
 ДОДАЦИ ИСХРАНИ
ДИЈЕТЕТСКИ СУПЛЕМЕНТИ

•
“Дијететски суплементи су намирнице које допуњују
нормалну исхрану и представљају концентроване
изворе витамина, минерала или других супстанци са
хранљивим или физиолошким ефектом, појединачно
или у комбинацији, а у промету су у дозираним
облицима дизајниране да се узимају у одмереним
појединачним количинама (капсуле, пастиле, таблете,
пилуле, кесице прашка, ампуле течности, бочице за
дозирање и капима и сл.)”
 Правилник о здравственој исправности дијететских производа
(„Сл. гласник РС“, бр. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015 и 75/2015

• дијететски производи су намирнице које се због посебног

састава или посебног начина производње јасно разликују од
намирница уобичајеног састава и које су погодне за посебно
наведену нутритивну намену за коју се стављају у промет;
• додаци исхрани (дијететски суплементи) су намирнице које
допуњују нормалну исхрану и представљају концентроване
изворе витамина, минерала или других супстанци са
хранљивим или физиолошким ефектом, појединачно или у
комбинацији, а у промету су у дозираним облицима
дизајниране да се узимају у одмереним појединачним
количинама (капсуле, таблете, кесице прашка, ампуле
течности, бочице за дозирање у капима и др.);
Дијететски производи намењени су да задовоље
посебне нутритивне захтеве и то:
1) здраве одојчади и мале деце;
2) одређене категорије особа код којих је
поремећен процес пробаве или метаболизма;
3) одређене категорије особа које се налазе у
посебним физиолошким стањима и код којих је
потребно постићи посебно деловање
контролисаним уносом одређених састојака хране;
 Дијететски производи зависно од састава и
намене, стављају се у промет као:

1) формуле за одојчад;
2) храна за одојчад и малу децу;
3) храна за особе на дијети за мршављење;
4) храна за посебне медицинске намене;
5) храна за особе интолерантне на глутен;
6) замене за со за људску исхрану, и
7) додаци исхрани (дијететски суплементи).
 храна за посебне
медицинске намене

замене за со
храна за особе на дијети за
за људску мршављење
исхрану

ДИЈЕТЕТСКИ
ПРОИЗВОДИ

храна за особе Храна за одојчад и малу децу

интолерантне на
глутен

формуле за одојчад
додаци исхрани
(дијететски суплементи
 ДИЈЕТЕТСКИ ПРОИЗВОДИ
1. Формуле за одојчад, намењене за исхрану здраве одојчади,
морају у производњи и промету, у погледу здравствене
исправности, састава и обележавања одговарати условима
прописаним овим правилником.
• Почетне формуле за одојчад (инфант формулае) су дијететски
производи специјално формулисане за одојчад тако да у
потпуности задовоље њихове нутритивне потребе током првих
шест месеци живота до увођења допунске исхране;
• Прелазне формуле за одојчад (фоллоw-он формулае) су
дијететски производи специјално формулисани за одојчад у
периоду увођења допунске исхране тако да чине главну течну
намирницу за одојчад старију од шест месеци у периоду
постепеног преласка на разноврсну исхрану.
 Храна за одојчад и малу децу
2. Храна за одојчад и малу децу, која се као такве
презентира, мора у производњи и промету, у
погледу здравствене исправности, састава и
обележавања одговарати условима прописаним
овим правилником.
• Храна за одојчад и малу децу су дијететски
производи намењени за задовољење посебних
потреба здраве одојчади старије од четири
месеца и мале деце као допуна њиховој исхрани
у периоду преласка на разноврсну исхрану.
Храна за одојчад и малу децу се класификује на следећи начин:
1) прерађене намирнице на бази жита које се деле у четири
категорије:
(1) једноставна жита која су припремљена, или их треба
припремити додатком млека или других одговарајућих
хранљивих течности;
(2) жита са додатком високо-протеинских намирница која су
припремљена или их треба припремити додатком воде или
других не-протеинских течности;
(3) тестенине које се користе након кувања у кључалој води или у
другим одговарајућим течностима;
(4) двопек или кекс који се користе или директно или након
уситњавања уз додатак воде, млека или других погодних
течности;
2) остале прерађене намирнице изузев прерађених намирница
на бази жита.
 Храна за особе на дијети за мршављење
3. Храна за особе на дијети за мршављење, која се као таква
презентира, мора у производњи и промету, у погледу здравствене
исправности, састава и обележавања одговарати условима
прописаним овим правилником.
• Храна за особе на дијети за мршављење су посебно формулисане
дијететски производи са смањеном енергетском вредношћу које,
када се користе у складу са упутством произвођача, замењују
комплетну дневну исхрану или део дневне исхране.
• дели се на следеће две категорије:
1) производи који су намењени као замена за комплетну дневну
исхрану;
2) производи који су намењени као замена за један или више оброка у
току дана.
4. Храна за посебне медицинске намене, која се као такве презентира, мора у
производњи и промету, у погледу здравствене исправности, састава и обележавања
одговарати условима прописаним овим правилником.
• Храна за посебне медицинске намене су посебно прерађени или формулисани
дијететски производи намењени за потпуну или делимичну исхрану под медицинским
надзором, пацијената са ограниченом, смањеном или поремећеном способношћу
уноса, варења, апсорпције, метаболизма и излучивања намирница уобичајеног
састава, односно појединих њихових састојака, или са другим медицински
установљеним нутритивним захтевима који не могу да се задовоље модификацијом
нормалне исхране, употребом других дијететских производа или њиховом
комбинацијом.
Храна за посебне медицинске намене класификује се на следеће три категорије:
1) Нутритивно потпуне намирнице са стандардним саставом нутријената које, када се
користе у складу са упутствима произвођача, могу да представљају једини извор хране
за особе којима су намењене;
2) Нутритивно потпуне намирнице са прилагођеним саставом и садржајем хранљивих
састојака специфичним у односу на болест, поремећај или медицинско стање које, када
се користе у складу са упутствима произвођача, могу да представљају једини извор
хране за особе којима су намењене;
3) Нутритивно непотпуне намирнице са стандардним или прилагођеним саставом и
садржајем хранљивих састојака у односу на болест, поремећај или медицинско стање,
које нису погодне за употребу као једини извор хране.
• 5. Храна за особе интолерантне на глутен, која се
као таква презентира, мора у производњи и
промету, у погледу здравствене исправности,
састава и обележавања одговарати условима
прописаним овим правилником.
• Храна за особе интолерантне на глутен су
дијететски производи који су посебно
формулисани, припремљени и/или прерађени да
задовоље специфичне дијететске потребе особа
интолерантних на глутен.
 Замене за кухињску со
6. Замене за кухињску со, које се као такве презентирају, морају у производњи и
промету, у погледу здравствене исправности, састава и обележавања одговарати
условима прописаним овим правилником.
• Под називом „замена за со за људску исхрану“ могу се стављати у промет дијететски
производи добијени од супстанци наведених у Листи дозвољених замена за со за
људску исхрану из Прилога бр. 22. који је одштампан уз овај правилник и чини његов
саставни део.
Заменама за со за људску исхрану могу се додавати:
1) одговарајуће намирнице или састојци намирница (нпр. шећер, брашно) за потребе
дисперговања;
2) адитиви у складу са прописом којим се регулишу услови употребе адитива у
намирницама.
Количина натријума у заменама за со за људску исхрану не сме бити већа од 120 mg у
100 g замене за со за људску исхрану.
Замени за со за људску исхрану мора се додавати јод у облику калијум-јодата или
калијум-јодида у количини прописаној за кухињску со.
Декларација замене за со за људску исхрану која садржи калијум треба да садржи
препоручен начин употребе.
 ДОДАЦИ ИСХРАНИ
• Супстанце са хранљивим или физиолошким ефектом су витамини и
минералне супстанце наведене у Прилогу бр. 24. овог правилника, као и
друге супстанце са хранљивим или физиолошким ефектом као што су:
протеини, аминокиселине, масне киселине, лецитини, влакна, квасац,
биљке, биљне сировине, препарати биљних сировина, састојци
изоловани из биљног материјала (нпр. биофлавоноиди, каротеноиди,
изофлавони, глукозинолати), ензими и коензими, живе културе
микроорганизама, одређени пчелињи производи и друге супстанце.
• Биљна сировина је цео или уситњен, сиров или осушен део биљке, алге,
гљиве или лишаја.
• Препарати биљних сировина су производи који се добијају из биљних
сировина применом специфичних поступака као што су: дестилација,
цеђење, екстракција, фракционисање, пречишћавање, концентрисање,
ферментација и др.
 декларација мора да садржи следеће
податке:
1) називе категорија хранљивих састојака или супстанци које
карактеришу производ или опис природе ових хранљивих
састојака или супстанци;
2) количину производа која се препоручује за дневни унос;
3) упозорење да се не сме прекорачити препоручена дневна доза;
4) напомена да се додаци исхрани не могу користити као замена
за разноврсну исхрану;
5) напомену да ове производе треба држати ван домашаја деце;
6) упутство о намени и начину примене додатка исхрани;
ограничења у примени и посебна упозорења за потенцијално
ризичне категорије: деца, труднице, дојиље, лица која болују од
хроничних болести и др.
 ПРЕПОРУКЕ
• ДИЈЕТОПРОФИЛАКСА
• ДИЈЕТОТЕРАПИЈА

• Примена дијетеских суплемената јесте део

нутритивног заштитног процеса, а терапијска
препорука мора бити стручно оправдана и
заснованана доказима да би се спречио
настанак нуспојава и оштећења здравља
• СУПЛЕМЕНТИ НИ У ЈЕДНОМ СЛУЧАЈУ НЕ МОГУ ДА
ЗАМЕНЕ ПРАВИЛНУ, ИЗБАЛАНСИРАНУ ИСХРАНУ И
• НЕ МОГУ ДА ЗАМЕНЕ ЛЕКОВЕ!!!
• Адекватна и разноврсна исхрана може, под
нормалним околностима, да обезбеди све хранљиве
састојке потребне за нормалан развој и одржавање
здравља у количинама које су установљене опште
прихваћеним стандардима
• Бројне студије указују да у исхрани људи у западним
земљама постоје одређени дефицити или суфицити,
да исхрана није избалансирана
• Стања повећаних потреба за појединим
нутритијентима су све чешћа
 Суплементи се најчешће користе у
превенцији и терапији следећих стања и
обољења:

• Кардиоваскуларна обољења
• Гојазност
• Остеопороза
• Обољења горњег респираторног тракта
• Обољења дигестивног тракта
• Обољења простате
• Поремећаји имунитета
 NUTRITION CARE PROCESS (NCP):
• НУТРИТИВНА ПРОЦЕНА
• НУТРИТИВНА ДИЈАГНОЗА
• НУТРИТИВНА ИНТЕРВЕНЦИЈА
• НУТРИТИВНИ НАДЗОР И
• НУТРИТИВНА ОЦЕНА
 НУТРИТИВНА ПРОЦЕНА

• РЕЗУЛТАТИ БИОХЕМИЈСКИХ АНАЛИЗА

• АНТРОПОМЕТРИЈСКА МЕРЕЊА
• ФИЗИКАЛНИ ПРЕГЛЕД
• АНАМНЕЗА:
 АНКЕТА ИСХРАНЕ
 НУТРИТИВНА И ЗДРАВСТВЕНА ЗНАЊА И СТАВОВИ
 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
 ДОСТУПНОСТ ХРАНЕ
NUTRITION CARE PROCESS ( NCP ):
• Нутритивна интервенција и дијетески суплементи
• Приликом ординирања дијететског суплемента, лекар
нутрициониста мора водити бригу о:
 узрасту-добној групи особе
 стању исхрањености
 дневном нивоу физичке активности-енергетским расходима
 физиолошком стању(трудноћа дојење)
 здравственом стању
 коришћењу лекова
 коришћењу других дијететских суплемената
 познавати могућа синергистичка и антагонистичка дејства између
различитих дијететских суплемената међусобно, суплемената и
лекова и суплемента и хране, као и
 познавати максималне и минималне препоручене дозе за сваки
дијететски суплемент
НУТРИТИВНИ НАДЗОР И НУТРИТИВНА ОЦЕНА

• Надзор (мониторинг) се односи на праћење

прихватања и примене нутритивне
интервенције.
• Оцена (евалуација) представља
систематско поређење садашњих налаза са
претходним статусом, постављени
циљевима нутритивне интервенције или
референтним стандардом.
Примена дијететских суплемената захтева
континуирани лекарски нутритивни надзор и
нутритивну оцену да би се утврдило:
• да ли је суплементација прихваћена и у ком степену
• да ли је суплементација редовно примењивана
искључиво према савету лекара-нутриционисте
• да ли је суплементација допринела смањењу
здравствених тегоба/унапређењу здравља
• да ли је било нежељених појава у току
суплементације и ако јесте које (када су се јавиле,
симптоми, знаци, трајање и др)
• да ли треба мењати суплементацију и како
Суплементација и здравствени системи

2002. ГОД. У САД ОДОБРЕНА СУ СРЕДСТВА ЗА

ПОКРИВАЊЕ НОВЧАНИХ ТРОШКОВА:
•diabetes mellitusa
•бубрежне болести
 МАКРОНУТРИТИЈЕНТИ
• УГЉЕНИ ХИДРАТИ
• МАСТИ
• БЕЛАНЧЕВИНЕ
 УГЉЕНИ ХИДРАТИ
• СПОРТИСТИ
• АКТИВНИ РЕКРЕАТИВЦИ
• ТЕЖАК ФИЗИЧКИ РАД

• ОБЛИК:
1. КОНЦЕНТРОВАНИ НАПИЦИ
2. УГЉЕНОХИДРАНТНЕ ПЛОЧИЦЕ
 ДИЈЕТНА ВЛАКНА
• успоравају апсорпцију глукозе и масти
• успоравају апсорпцију гвожђа, цинка,
калцијума и магнезијума
• суплементација није нутритивна препорука
код деце, трудница и дојиља

инозитол – компонента фосфолипида ћелијске

мембране (дијабетес, бубрежна
инсуфицијенција)
 МАСТИ
• ОМЕГА 3 МАСНЕ КИСЕЛИНЕ
• СМАЊЕН РИЗИК ЗА КВБ
• ДИЈЕТОПРОФИЛАКСА-1гр/дан
• ДИЈЕТОТЕРАПИЈА-3гр/дан

• ПОСЕБНО ТРЕБА БИТИ ОБАЗРИВИ КАДА

ПАЦИЈЕНТИ КОРИСТЕ АНТИАГРЕГАЦИОНУ
ТЕРАПИЈУ!
 БЕЛАНЧЕВИНЕ
• ПРЕПАРАТИ НАМЕЊЕНИ СПОРТИСТИМА
• ПРЕПАРАТИ НАМЕЊЕНИ ОСОБАМА НА РЕСТРИКТИВНИМ
ДИЈЕТАМА

• ПОЈЕДИНАЧНЕ АМИНО КИСЕЛИНЕ

аргинин , лизин, орнитин → ослобађање хормона раста и
повећање мишићног волумена – повећање мишићне
издржљивости
Разгранате аминокиселине – леуцин, изолеуцин и валин
повећање мишићне снаге
МОГУЋ НЕДОСТАТАК ДРУГИХ АМИНО КИСЕЛИНА ЗБОГ
ЗАЈЕДНИЧКОГ МЕТАБОЛИЧКОГ ПУТА
 МИКРОНУТРИТИЈЕНТИ
• ВИТАМИНИ
• МИНЕРАЛНЕ МАТЕРИЈЕ
 ВИТАМИНИ
Хидросолубилни Липосолубилни витамини
 витамин C  каротеноиди
 фолна киселина  витамини А
 витамини B групе  витамин Е
 Биотин  витамин D

• Превенција
оксидативног
оштећења
 МИНЕРАЛИ
Калцијум
• превенција и лечење остеопорозе тип I и тип II

Магнезијум
 превенција поремећаја срчаног ритма
 природни статин
 превенција и лечење опстипације
 Концентрација и памћење
 Микроелементи

 гвожђе
 цинк
 селен
 бакар
 гвожђе
конкуренција двовалентних микроелемената,
чиниоци из хране који побољшавају/ометају
апсорпцију!
 Хормонски суплементи

ако су протеинске природе подлежу

разградњи у дигестивном тракту
непротеински, мелатонин - не подлеже
разградњи, има системске ефекте
стероидни,
дехидроепиандростерон,
системски ефекат ( спортисти)
Синергистички/антагонистички ефекат
 СПОРТ

Највећи ризик од дефицита код:

• Спортисти на редукционим дијетама
• Стриктни вегетаријанци
• Спортисти који конзумирају велике количине угљених
хидрата и енергетски богату храну
• Спортисти који још увек расту
• Младе жене-спортисти

Проблем коришћења великих доза мултивитаминских и

других препарата и коришћења суплемената у циљу допинга !
• Најпопуларнији суплементи

• Око 70 % их користи

• Подела
према саставу
према намени
према ефикасности

Дијететски суплементи у тренингу и

такмичењу
 Подела према нивоу доказа
Класификација Аустралијског Института за спорт

Суплементи су класификовани у 4 групе према ефикасности и безбедности

Група А - одобрени суплементи

Група Б - суплементи који су под разматрањем
Група Ц - суплементи за које не постоји јасан доказ о корисном дејству
Група Д - забрањени суплементи
ДИЈЕТЕТСКИ
СУПЛЕМEНТИ
 Витамини
 Витамини су регулатори метаболизма, утичу на многобројне
физиолошке процесе битне за физичку активност.
 Б комплекс → метаболизам УХ и масти, формирање хемоглобина
 Вит Ц и Е → антиоксиданси
 Дефицит витамина смањује ефикасност вежбања.
 Најпопуларнији дијететски суплементи !!!

Да ли утичу на побољшање ефикасности тренинга

и спортских резултата је предмет многобројних студија?
 Минералне материје
• Неадекватан унос се доводи у везу са лошијим
резултатима.
• Мегадозе минерала се не препоручују.
• Од посебног значаја:
• калцијум→ функција коштаних и везивних ткива
• фосфор → АТP и CP (фосфагени систем)
• гвожђе → превенција анемије
• манган → superoksid dismutaza
Најважнији дијетарни анитоксиданси

Витамин Е Полифеноли
Витамин А Коензим Q10
Витамин C Селен
Каротеноиди Бакар
α-липонска киселина Цинк
Манган

Флавоноиди, лигнани, феноли

 Биљни дијететски суплементи
• 17 % женских атлетичара их користи
• Употреба је контроверзна, посебан опрез и савет стручног лица
• Користе се за повећање издржљивости, смањење или повећање
телесне масе, ....
жен-шен
• Адаптоген, популаран у популацији спортиста
• Хиљаду годишња примена, више варијетета
• Бољи сан, меморија, смањен yамор, ублажавање бола у срцу,
главобоље и наузеје.
• Тритерпенски гликозиди (сапонини)
• Хумане студије –резултати ?
• Мало потврда да је ергогено средство
 Протеини-амино киселине
• Веома популарни у спортској популацији, сматра се да повећавају ретенцију азота,
повећавају мишићну масу
• Њихова употреба се оправдава повећаним потребама за протеинима код спортиста
– до 1,7 g/kg/дан
• За слободне АК се сматра да имају ергогени ефекат
Да ли су заиста потребни?

ПРОТЕИНИ-БЕЛАНЧЕВИНЕ, АК
• Триптофан, прекурсор серотонина
• АК разгранатог ланца
• Глутамин
• Аспарагин, аргинин
• Орнитин, лизин и аргинин
• Тирозин
• Таурин
• Не утиче негативно на фју бубрега, углавном безбедни, иако могу да интерферирају
са метаболизмом протеина
• Употреба није забрањена од стране WАDА
 Л-Карнитин
Carne, lat.месо
Популарност од 1982. године
Утиче на метаболиyам масти, делује као fat-burner.
Подаци неконзистентни и недовољни
Ергогена средства
Поступак који може да повећа спортске перформансе.
За многе суплементе се сматра да повољно делују
1. кофеин
2. натријум-хидроген карбонат
3.креатин
• Дуга употреба (500-400 п.н.е.)
• око 40 % спортиста их користи
• Спортска исхрана се поистовећује са употребом суплемената и ергогених средстава
 Кофеин
• Познат још из доба палеолита
• Повучен са листе забрањених супстанци 2004. године
• Ергогено средство
•На мониторинг листи WАDА
 ПРОБЛЕМИ-РИЗИЦИ
• Непознавање средстава која користе и њихових деловања
• Могућа контаминација недозвољеним супстанцама
• Непрофесионална исхрана и недовољна едукација тренера спортских
радника или спортиста о суплеменатима
• Неадекватна дистрибуција - теретане, интернет
 СТАРИ ЉУДИ

• Ограничено кретње-поремећаји локомоторног система

• Поремећај вида
• Употреба велике количине лекова-свакодневно
• Присуство хроничних незаразних болести
• Могући поремећај психичке функције
• Склоност посебном начину исхране
• Ослабљена дентиција
• Смањено лучење хормона и ензима
• Отежано гутање
• Поремећаји чула укуса и мириса
• Скривене малнутриције
• Социјална изолација
 ГЛАВНИ ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ СУ ПОВЕЗАНИ СА
ИСХРАНОМ

1. ПРОТЕИНСКО-ЕНЕРГЕТСКИ ДЕФИЦИТ
2. ПОРЕМЕЋАЈИ РАДА ИМУНСКОГ СИСТЕМА
3. КВБ, ПВБ, ЦВБ
4. ИНСУЛИНСКА РЕЗИСТЕНЦИЈА
5. РЕНАЛНА ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈА
6. АРТРИТИС
7. ОСТЕОПЕНИЈА И ФРАКТУРЕ
8. НЕОПЛАЗМЕ
9.ПОРЕМЕЋАЈИ РАСПОЛОЖЕЊА, ДЕПРЕСИЈА
10. ПОРЕМЕЋАЈИ ВИДА
Повећане потребе:
• Калцијум
• Витамин D- дефицит 40%
• Витамин B12 – дефицит 25%
• Протеини

• Смањене енергетске потребе

 Суплементација минералних материја у
старости
• Калцијум
• Магнезијум
• Цинк
• Хром
• Селен
 СТАРИ- УПОТРЕБА ОМЕГА-3 МАСНИХ
КИСЕЛИНА
УЛОГЕ:
• Антитромбогено
• Антиатерогено, антиинфламаторно
• антиаритмогено
• Снижава ТА
• Повољан ефекат на имуну функцију

ПРЕПОРУКА ЈЕ ДА УНОС ОМЕГА-3 МАСНИХ КИСЕЛИНА БУДЕ

7-11g НЕДЕЉНО.
ПРЕПОРУКА ЈЕ ДА СЕ УНОСИ 4g или мање омега-6 масних киселина за сваки
грам омега 3 масних киселина.
• Риба – најбољи извор - Препоручује се 2 порције по 140 g рибе НЕДЕЉНО
(обезбеђује 450 mg ЕPA и DHА)
БИРАТИ НАМИРНИЦЕ ГДЕ ЈЕ ОДНОС Н-6/н-3 МАЊИ ОД 4.
 СТАРИ- УПОТРЕБА ОМЕГА-3 МАСНИХ
КИСЕЛИНА
УОБИЧАЈЕНИ ПРЕПАРАТИ
• 1000 mg рибљег уља /120 mg ЕPA и 180 mg DHА
• Терапијске дозе:
• 1-1,5 g/дан за дијетотерапију повишеног крвног
притиска
• 2-4 g/дан за дијетотерапију хипертриглицеридемију
• 2,2 g/д за дијетотерапију реуматоидног артритиса
• 1 g/д код биполарног синдрома (ова доза је
ефикаснија него веће)
 Суплементација у трудноћи
Повећане нутритивне потребе и неки субјективни и објективни
разлози (мучнина, повраћање) онемогућавају да се храном
унесу сви неопходни хранљиви састојци у оптималним
количинама и због тога се све чешће користе додаци исхрани
(дијететски суплементи)

• У периоду трудноће и лактације најчешће се суплементирају

фолна киселина и гвожђе као и други витамини и минерали
уколико се не уносе храном у довољним количинама,
полинезасићене масне киселине омега-3 серије
•
ФОЛНА КИСЕЛИНА
Потребе за фолном киселином расту у трудноћи као одговор на повећану еритропоезу код мајке
и развој фетуса и плаценте. Недовољан унос фолне киселине у трудноћи је повезан са неколико
негативних исхода укључујући ризик за спонтани побачај, руптуру плаценте и дефект неуралне
цеви.
• Препоручен дневни унос у периоду пре зачећа је 400 μg, а у трудноћи те вредности расту на 600
μg. Препоруке Института за медицину су да се 400 μg фолне киселине унесе преко
фортификованих намирница или суплемената, а осталих 200 μg уобичајеном исхраном.
Америчка академија за педијатрију препоручује да све жене у репродуктивном периоду уносе
400 μg фолне киселине дневно као превенцију дефекта неуралне цеви, а препоруке се заснивају
на студијама које су доказале да суплементација пре зачећа може смањити инциденцу појаве
дефеката за 50%, док Центар за контролу болести и превенцију у САД препоручује
суплементацију 4 mg фолне киселине женама које су већ родиле дете са дефектом неуралне
цеви и то месец дана пре зачећа па све до краја 12 недеље трудноће .
• Национални водич за здравствену заштиту жена у току трудноће из 2004. године даје препоруке
за суплементацију 400 μg фолне киселине у току планирања трудноће па све до краја 12. недеље
трудноће како би се смањио ризик од појаве поремећаја нервног система (аненцефалија, спина
бифида)
• У превенцији дефекта неуралне тубе неке земље (САД, Канада, Чиле) су отишле корак даље и
успоставиле националне стратегије за фортификацију одређених намирница брашно, житарице)
фолном киселином.
 ВИТАМИН А
• Потребе за витамином А расту у трудноћи за 10% као одговор на раст фетуса и
раст ткива мајке. Потребе су највеће у трећем триместру када је и најбржи развој
фетуса.
• Неке студије су указивале да је низак статус витамина А у трудноћи повезан са
превременим рођењем, малом масом детета на рођењу, интраутериним
застојем раста, као и на значај витамина А за развој плућа фетуса.
• Такође, суплементација витамином А или β- каротеном редукује за 40%
постпарталну смрт мајке али не утиче на степен побачаја или морталитет код
новорођенчади. Претеране количине витамина могу бити тератогене а нарочито
су у опасности жене које користе препарате за акне на бази ретинолне киселине.
Женама се саветује да избегавају намирнице као што је јетра и производи од
јетре који могу садржати јако велике количине витамина А и суплементацију
ретинолом. Остали дијетарни извори витамина А и каротена могу бити укључени
као део добре балансиране исхране. У развијеним земљама је редак дефицит
витамина А, а и због могућих негативних ефеката, рутинска суплементација
витамином А се не препоручује.
 ВИТАМИН D
Потребе за витамином D нису повећане у трудноћи, међутим у трудноћи су потребне додатне
количине калцијума чија је концентрација, као и метаболизам костију, регулисана витамином D, због
чега и статус витамина D у трудноћи може бити угрожен. Значајно је да је статус витамина D код
одрасле особе више условљен изложености сунчевом зрачењу него исхраном, што представља
додатни проблем код жена у географским поднебљима са недовољном изложености сунчевом
зрачењу. Дефицит витамина D у току трудноће је повезан са неколико поремећаја метаболизма
калцијума, како код мајке, тако и код фетуса, укључујући неонаталну хипокалцемију и хипоплазију
глеђи зуба код фетуса и остеомалације код мајке
Резултати студија у којима је вршена суплементација витамином D у трудноћи су опречне што се
тиче утицаја суплементације на исход трудноће и антропометријске мере новорођенчади, а неке
студије указују на везу између ниских вредности витамина D у трудноћи и редуковане густине костију
у адолесцентном периоду и повећаног ризика за појаву остеопорозе у каснијем животном периоду .
 ВИТАМИН C
• У трудноћи потребе за витамином C расту за додатних 10 мг/дан витамина Ц.
• Сматра се да се дневне потребе од 85 mg витамина C у трудноћи могу постићи уносом
пет порција воћа.
• Резултати неколико студија указују на везу између ниске концентрације витамина C у
крви и ризика за појаву прееклампсије, као и превремену руптуру плаценте.
Велики број студија у којима је коришћен витамин C за превенцију превременог
порођаја указују да не постоји корист од суплементације витамином C.
Не постоје препоруке за суплементацију витамином C у трудноћи, али неке особе могу
имати користи од суплементације витамином C, као што су труднице пушачи и трудноћа
са више од једног плода.
Закључак рандомизоване, двоструко слепе студије из 2014. године у којој су труднице
пушачи биле суплементиране витамином C (500 mg/дан), а праћени су функција плућа и
респираторни поремећаји новорођенчади до навршених годину дана, јесте да је
суплементација витамином C могла да буде јефтин и једноставан приступ за смањење
ефеката пушења на функцију плућа код новорођенчади . Институт за медицину
Националне академије наука САД препоручује додатни унос од 50 mg витамина C
дневно трудницама које имају ризик од дефицита услед недовољне заступљености воћа
и поврћа у исхрани.
 ГВОЖЂЕ
Додатне количине гвожђа у трудноћи су неопходне због повећања волумена крви мајке, а
повећање у потребама може да буде и до 50% на крају трећег триместра.
Гвожђе је неопходно за повећање синтезе хемоглобина, а како се често налази у малим
количинама у изворима хране и у форми која се добро не ресорбује, често се храном не
унесу неопходне количине. Потребе за гвожђем нагло расту после 20. недеље трудноће када
нагло расту и захтеви мајке и фетуса. Препоручени дневни унос је 27 mg/дан што је значајно
више од уобичајених потреба које износе 18 mg/дан. Подаци о утицају анемије на исход
трудноће су и даље нејасни. Поједини подаци показују благе ефекте анемије на исход
трудноће док други указују на озбиљне последице. Ово се објашњава значајем гвожђа у
синтези хемоглобина који је неопходан за снадбевање кисеоником утеруса, плаценте и
фетуса који се развија. Због тога рађене студије указују да суплементација гвожђем у
трудноћи има позитиван исход на масу и дужину новорођенчади и смањује ризик од
превременог порођаја. Скорашње хуман студије указују на директну везу између статуса
гвожђа у току трудноће и промене у когнитивној функцији код беба. Институт за медицину
САД потврђује да се једино потребе за гвожђем у трудноћи не могу постићи балансираном
исхраном и препоручује суплементацију од 30 mg гвожђа дневно, између оброка (али не са
млеком, чајем, кафом који могу да ометају апсорпцију), у току другог и трећег триместра.
Светска здравствена организација препоручује суплементацију од 60 mg гвожђа свим женама
у току целе трудноће и три месеца након порођаја.
 КАЛЦИЈУМ
• Потребе за калцијумом су повећане у трудноћи, међутим у трудноћи, под
утицајем хормона, долази до значајних промена у метаболизму калцијума
које се огледа у повећању ресорпције калцијума из хране, па се сматра да
суплементација калцијумом није потребна. Посебну пажњу захтевају
труднице у адолесцентном добу када је минерализација костију још увек у
току и самим тим су потребе за калцијумом веће, и труднице на посебном
режиму исхране (вегетеријанци, лактоза интолерантне особе) којимасе
саветује да исхрану обогате намирницама богатим калцијумом
(фортификовано сојино млеко и други производи од соје, језграсто воће,
суво воће).
• Што се тиче препорука за суплементацију, Институт за медицину
Националне академије наука САД препоручује суплементацију од 600 mg
калцијума код трудница испод 25 година старости, уколико је
унос калцијума храном неадекватан.
 СУПЛЕМЕНТАЦИЈА У ТОКУ РЕДУКЦИОНИХ
ДИЈЕТА ЗА ЛЕЧЕЊЕ ГОЈАЗНОСТИ
• суплементација витамина и минералних
материја у облику готових препарата код
дијета са мање од 1200 kcal
• Ca, Mg, Zn, K, J, Se, Fe
• витамини: D, E, C, B комплекс
 ВЕГЕТЕРИЈАНСКА ИСХРАНА
1. Оволактовегетаријанци користе јаја и млечне производе, али не једу месо заклани
животиња, као ни рибу.
2. Полувегетаријанци користе млечне производе, јаја, живинско месо и рибу.
3. Лактовегетаријанци од свих производа животињског порекла користе само млеко
и млечне производе.
4. Пешовегетаријанци користе млечне производе, јаја и рибу.
5. Ововегетаријанци од свих животињских производа користе само јаја.
6. Фрутани-воће и мед
7. Вегани-само намирнице биљног порекла

• СУПЛЕМЕНТАЦИЈА: ВИТАМИН B12, Fe, Ca, Zn, vitamin D

• Посебан oпрeз: ДЕЦА!!!

 узорковање
• Количина узорка
• Пријем узорка
• Обрасци
• Физичко-хемијске анализе
• Микробиолошке анализе
• Радиолошке анализе
• Методе
• Опрема
• Кадрови
• АМБАЛАЖА

• ПРИПРЕМА

• ЧУВАЊЕ, СКЛАДИШТЕЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА

 РЕГУЛАТИВА
• ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ
• ПРАВИЛНИЦИ

• МЕЂУНАРОДНЕ ПРЕПОРУКЕ (WHO, FDA,

EFSA)
 ИНСПЕКЦИЈЕ
1. МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА- САНИТАРНА
ИНСПЕКЦИЈА
2. МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ: САНИТАРНА
ФИТОСАНИТАРНА ПОЉОПРИВРЕДНА
ИНСПЕКЦИЈА
3. ОДСЕК ЗА ВЕТЕРИНУ-ВЕТЕРИНАРСКА
ИНСПЕКЦИЈА

САНИТАРНИ ПРЕГЛЕДИ ЗАПОСЛЕНИХ-НА 6 МЕСЕЦИ