Ovo Izlaganje C++

НАЗИВ РАДА
 ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ
СТУДЕНТСКЕ СЛУЖБЕ УРАЂЕН У
ПРОГРАМУ C++
 INFORMATION SYSTEM OF
STUDENT SERVICES DONE IN
PROGRAMS C + +
Damnjan Radosavljević, 2009 1

Шта је програм?
 Низ инструкција које упућују компјутор како

да реши проблем се назива програм.
Statment 1
Statment 2
Statment 3
...

Шта је програмирање?
 Процес планирања низа корака

(инструкција) за компјутер.
STEP 1
STEP 2
STEP 3
...
 Чин дизајнирaњa, писaњa и одржaвaњa
прoгрaмa sе нaзивa programiranje.

Шта компјутер разуме?
 Компјутер разуме само наредбе у тзв.

машинском облику.
 Машински језик је одређени низ 0 и 1
који упућују компјутер да учини неку
од радњи, као што је збир, разлика ...
 нпр. сабери два броја 100000010

Машински језик (ML)
 ML naredbe su smeštene u memoriji

kompjutera koja je niz bistabila (switch -
sklopke).
 Radi jednostavnosti prikaza,
 “on” switch se predstavlja s 1
 an “off” switch se predstavlja s 0
 ML je prema tome zasnovan na binarnom
sistemu (base-2):
 npr: 100000010

Машински језик
 neprenosiv
 Izvodiv samo na određenoj platformi
 Sastoji se od binarno-kodiranih instrukcija
(stringovi 0 i 1)
 Izravno izvodiv od strane kompjutora
 Programiranje izuzetno složeno!

Кључна идеја
 Odrediti niz “reči” (mnemonics) koje

odgovaraju ML instrukcijama, plus program
prevodioc u ML.
ADD asembler 100000010
 Te reči su asembler(assembly language), a

program tumač je asemblerski prevodioc
(assembler).

Asembler
 Omogućava korištenje “reči”-naredbi

koje su za programera prirodniji oblik od
binarnih brojeva.
+ Lakše pisanje programa
+ Lakše “čitanje” programa
+ Lakše otkrivanje i ispravljanje grešaka
 Ipak neprenosiv na druge platforme

Asembler (srednji nivo)
 Manje više čitljiva verzija ML

 reči, abrevijacije, znakovi i brojevi zamenjuju nule i
jedinice
 Lagan prevod između čitljivog i izvršnog, mašinskog,
koda
 neprenosiv, kao i ML (hardware dependent)

Високи језици HLL
 Približavanje jeziku čoveka (if, while,

do, ...), plus program prevodioc u ML.
 Skup naredbi (+ostalo) koji se naziva
visoki programski jezik (high level
language), skraćeno HLL, a program za
prevod u ML se naziva prevodioc
(compiler).

HLL prevodioci (Compilers)
 Gde asemblerski prevodilac prevodi jednu

naredbu u jednu ML instrukciju,
HLL compiler prevodi jednu HLL naredbu
u niz ML naredbi. 10101100
00000000
00101110
z = x + y; Compiler
00000000
00101110
00000000
Visoki jezici (kao C++)
Visoki jezici (kao C++) su

+ Još lakši za pisanje programa
+ Još lakši za čitanje programa
+ Još je lakše pronalaženje i otklanjanje
grešaka
+ Prenosivi među platformama
(ukoliko programirate u okviru standardnog
jezika).

HLL карактеристике
 prenosivost
 Korisnik piše program koji nalikuje govornom
jeziku
 primeri -- FORTRAN, COBOL, Pascal,

Ada, Modula-2, C++, Java
 Obično standardizirani ISO/ANSI što daje
službeni opis jezika

High Level Languages
Jezik Opis
BASIC Početnički “All-purpose Symbolic Instruction Code”. Opći programski
jezik zamišljen za početnike i učenje.
FORTRAN Formula Translator. Dizajniran za compleksne matematičke
algoritme.
COBOL Common Business-Oriented Language. Poslovne aplikacije.
Pascal Strukturalni, opći programski dizajniran za učenje programiranja.
C Strukturiran, opći programski jezik razvijen pri Bell Labs. C nudi kako
high-level tako i low-level značajke.
C++ Zasnovan na C i Smalltalk jezicima, C++ nudi objektno-orijentirane
značajke kojih nema u C. Također Bell laboratoriji.
Java Objektno-orijentiran jezik dizajniran pri Sun Microsystems. Java se
može koristiti za razvoj izuzetno prenosivih aplikacija koje se mogu
izvršavati i preko Interneta, u web pregledniku.

Interpreteri
 Poseban način prevoda HLL u ML ili

objektni kod
 prevod (source - objektni kod) nije
poseban korak korisnika
 Prevod je “on-line,” i.e. Tokom izvršavanja
High
Level machine
Interpreter language
Language

Compilers vs. Assemblers vs.
Interpreters
 Compilers / Assemblers
 Prevod je poseban korak
 “off-line”, a ne tokom izvršavanja
 Jedan korak do izvršne datoteke
High Level Compiler Machine

Language ili Language
Interpreter

Compilers vs. Assemblers vs.
Interpreters
 Interpreters – drugi način za prevod izvorni –
objektni kod
 Interpretacija nije poseban korak
 “on-line,” tokom izvođenja
 Svaka naredba uključuje:
Machine
Instruction Assembler Language

Compilers vs. Interpreters
 Kompajlirani programi se izvode brže od

interpretiranih
 Interpreteri su popularni u razvojnim
okruženjima gde programe često
kompajliramo (dodavanje značajki otklanjanje
grešaka)
 Na kraju kompajliramo konačnu izvršnu
verziju

Izvršenje programa
Program
Data input Computer Data Output

(input for the Processing (Output of the
program) Data program)

Извршење програма
Data Input
Program (input for the
program)
Computer, Processing Data
Data Output
(output for the
program)

C++ три стадијума
myprog.cpp myprog.obj myprog.exe

SOURCE OBJECT EXECUTABLE
izvorni
C++ kod ML datoteka ML datoteka
via compiler via linker
other code
from libraries,
etc.

Превод у извршну датотеку
Source Code
// a small C++ program
#include <iostream>
int main(void) Preprocessor
{
std::cout << “Hello World” Modified Source Code
<< std::endl;
return 0; Compiler
}
Object Code
Objektni kod ostalih funkcija Linker
Executable Code

Анализа: коментар
// a small C++ program  tipovi:

#include <iostream>
int main(void)
+ //
{ + /* */ (C stil)
std::cout << “Hello World”
<< std::endl;
return 0;
}

Анализа: #include

 Izvor funkcionalnosti
#include <iostream> + Core language
int main(void) + Standard library
{
std::cout << “Hello World”  <> prema tome
<< std::endl; + Standard header
return 0;  nudi
}
+ Funkcionalnost
+ Nije važno što je
već što i kako nudi

Анализа: main

 funkcija
#include <iostream> + Ima ime
int main(void) + Biva pozivana
{  main vraća broj
<< std::endl;
+ Uspješnost izvršenja
return 0;
}

Анализа: {}

 naredbe
#include <iostream> + {
int main(void) + statements
{ + }
<< std::endl;  Sve unutra je celina
return 0; + unutra su delovi iste
} funkcije

Анализа: standard library

 Korištenje standardne
#include <iostream> biblioteke
int main(void) + << ispisni operator
{ + std:: namespace
std::cout << “Hello World” + std::cout standardni
<< std::endl;
ispisni stream
return 0;
}
+ std::endl novi redak

Анализа: return instrukcija

 Vraća vrijednost cjelini
#include <iostream> koja je funkciju pozvala
int main(void) (ovdje sistem)
{ + tip int
<< std::endl;
return 0;
}

Студенска служба Факултета
 Студенска служба Факултета има законску обавезу да

води Матичну књигу студената, да чува сву
документацију о студенту све до дипломирања и да
по дипломирању архивира документацију и чува исту
у својој архиви.
 Осим ових података, руководство Школе, пратећи
промене у високошколском образовању, има потребу
за додатним информацијама (анализа пролазности:
из предмета и у наредну годину студија, структура
студената по месту и завршеној школи итд).
 Идеја је да се направи солидна софтверска основа
која омогућава даљу једноставну и поуздану
надоградњу и да се из постојећих података, које
законодавац тражи, извуче што више корисних
информација.
Студенска служба Факултета
Обрада програма у језику C++ се врши у следећа четири корака:

1. Уношење изворног текста програма,
2. Превођење изворног текста, (compiling),
3. Повезивање преведеног облика програма са потребним
корисничким и системским потпрограмима у изводљив облик
(linking),
4. Извршење програма.
Уопштено гледано, објектно-оријентисано решавање проблема се
састоји из четири корака:
1. Идентификовање проблема
2. Идентификовање објеката који су потребни за његово решење
3. Идентификовање порука које ће објекти међусобно слати и
примати
4. Креирање секвенце порука објектима, које ће решавати проблем
или проблеме.

КОНЦЕПТИ И МЕТОДЕ
ПРОГРАМИРАЊА
Програмирање, као што је већ речено је
једна фаза у животном циклусу софтвера и
она обухвата:
а). Анализу програма

б). Дизајн програма
ц). Кодирање
д). Тестирање
е). Одржавање.

ФАЗА АНАЛИЗЕ
Програм мора да садржи:

1. Упис студената: Универзитет; Назив факултета (више
школе); Смер; ЈМБГ; Презиме, име родитеља и име;
Финансирање; Број индекса; Број освојених бодова.
2. Унос професора: ЈМБГ; Презиме, име родитеља и име;
Смер; Назив предмета; Фонд часова.
3. Упис студената на нову годину: Година која се уписује;
Презиме, име родитеља и име; Број индекса; Да ли се
студент поново уписује на исту годину студија; Година
уписа.
4. Унос пријава: Име; Презиме; Назив предмета: Број
индекса; Име и презиме професора; Датум полагања;
Оцена.
5. Преглед пријава: Читање свих унетих пријава у досије
студената.
6. О аутору: Информације о аутору.
ДИЗАЈН СИСТЕМА
УПИС СТУДЕНАТА
ИДЕЈА ЈЕ ДА СЕ НАПРАВЕ КЛАСЕ СА ФУНКЦИЈАМА.

ФУНКЦИЈЕ ТРЕБАЈУ ДА НАМ ПРУЖЕ МОГУЋНОСТ УНОШЕЊА
ОСНОВНИХ ПОДАТАКА И КОНТРОЛУ ЊИХОВЕ ИСПРАВНОСТИ.
СВАКИ УНОС БИЋЕ ЈЕДНА НОВА ФУНКЦИЈА КОЈА ЋЕ ПРОВЕРАВАТИ
ДА ЛИ ЈЕ УНОС ВАЛИДАН ИЛИ НЕ.
У СЛУЧАЈУ ДА СМО ИЗВРШИЛИ ГРЕШКУ ПРИЛИКОМ УНОШЕЊА,
ПРОГРАМСКА ПЕТЉА ЋЕ НАС ВРАТИТИ НА ПОЧЕТАК КАКО БИ УНОС
БИО ИСПРАВАН.
КЛАСА ПОДАТАКА О СТУДЕНТУ ТРЕБА ДА САДРЖИ
СЛЕДЕЋЕ ФУНКЦИЈЕ:
УНИВЕРЗИТЕТ, НАЗИВ ФАКУЛТЕТА (ВИШЕ ШКОЛЕ), СМЕР, ЈМБГ,
ПРЕЗИМЕ, ИМЕ РОДИТЕЉА И ИМЕ, ФИНАНСИРАЊЕ, БРОЈ ИНДЕКСА,
БРОЈ ОСВОЈЕНИХ БОДОВА.

УНОС ПРОФЕСОРА
 КЛАСА ПОПИСА ПРЕДАВАЧА ЋЕ ИМАТИ

СЛЕДЕЋЕ ФУНКЦИЈЕ:
ЈМБГ, ПРЕЗИМЕ, ИМЕ РОДИТЕЉА И ИМЕ, СМЕР,
НАЗИВ ПРЕДМЕТА, ФОНД ЧАСОВА.
 КЛАСА УПИС У НОВУ ГОДИНУ ТРЕБА ДА
САДРЖИ СЛЕДЕЋЕ ФУНКЦИЈЕ:
ГОДИНА КОЈА СЕ УПИСУЈЕ, ПРЕЗИМЕ, ИМЕ
РОДИТЕЉА И ИМЕ, БРОЈ ИНДЕКСА, ДА ЛИ СЕ
СТУДЕНТ ПОНОВО УПИСУЈЕ НА ИСТУ ГОДИНУ
СТУДИЈА, ГОДИНА УПИСА.

УНОС ПРИЈАВА
ФУНКЦИЈЕ:
1. ПРИЈАВА О ПОЛОЖЕНИМ (НЕПОЛОЖЕНИМ) ИСПИТИМА
 ФУНКЦИЈА БИ ТРЕБАЛА ДА САДРЖИ: ИМЕ, ПРЕЗИМЕ, НАЗИВ
ПРЕДМЕТА, БРОЈ ИНДЕКСА, ИМЕ И ПРЕЗИМЕ ПРОФЕСОРА, ДАТУМ
ПОЛАГАЊА И ОЦЕНУ. ТРЕБА ВОДИТИ РАЧУНА И О ТОМЕ ДА
СВАКА ПРИЈАВА БУДЕ ПОСЕБНО ОДВОЈЕНА ОД ДРУГЕ ДА НЕ БИ
ДОШЛО ДО ИКАКВЕ ЗАБУНЕ ПРИЛИКОМ ЧИТАЊА ТИХ ПРИЈАВА.
2. ПРЕГЛЕД ПРИЈАВА
 ПРЕГЛЕД ПРИЈАВА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА ФУНКЦИЈА КОЈА ЧИТА СВЕ
ПРЕТХОДНО ИСПИСАНЕ ПРИЈАВЕ КОЈЕ СУ СНИМЉЕНЕ У БАЗИ
СТУДЕНТСКЕ СЛУЖБЕ. ТРЕБАМО ЈАСНО ОДВОЈИТИ СВАКОУ
ПРИЈАВУ ПОСЕБНО ДА НЕ БИ ДОШЛО ДО ЗАБУНЕ ПРИЛИКОМ
ЧИТАЊА.
3. О АУТОРУ
 ЈОШ ЈЕДНА ФУНКЦИЈА КОЈА САДРЖИ И ИСПИСУЈЕ ПРЕТХОДНО
ДЕФИНИСАНЕ ПОДАТКЕ О АУТОРУ.

ИНТЕРФЕЈС
ПРОГРАМ БИ ТРЕБАО ДА ИМА ПРЕГЛЕДАН ИНТЕРФЕЈС ДА НЕ БИ

ДОШЛО ДО ЗАБУНЕ ПРИЛИКОМ УНОШЕЊА ПОДАТАКА.
ТРЕБА ДА НАМ ДА ЈАСНО ОБАВЕШТЕЊЕ ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ У
СЛУЧАЈУ ДА УНЕСЕМО НЕКИ КАРАКТЕР.
ИНТЕРФЕЈС ПРИЛИКОМ ОТВАРАЊА ПРОГРАМА ТРЕБАЛО БИ ДА
ИЗГЛЕДА УПРАВО ОВАКО:
ПМФ СТУДЕНТСКА СЛУЖБА

1. Унос пријава
2. Унос Професора
3. Упис новог студента
4. Упис студента на нову годину
5. Испис унетих пријава
6. О аутору
9. Крај

ИНТЕРФЕЈС
У СЛУЧАЈУ ДА КОРИСНИК УНЕСЕ НЕКИ ДРУГИ БРОЈ, РАЗЛИЧИТ ОД

БРОЈЕВА 1, 2, 3, 4, 5, 6, 9 ПРОГРАМ НАС ТРЕБА ОБАВЕСТИТИ ДА ЈЕ
УНЕТИ КАРАКТЕР ПОГРЕШАН И ДА ОПЕТ ВРАТИ ИЗГЛЕД ПОЧЕТНОГ
ИНТЕРФЕЈСА И ДА НАМ ПРУЖИ МОГУЋНОСТ ДА ОПЕТ УНЕСЕМО
ЖЕЉЕНИ БРОЈ.
КАДА КОРИСНИК ОДАБЕРЕ ЈЕДНУ ОД ПОНУЂЕНИХ ОПЦИЈА
ПОТРЕБНО ЈЕ ДА ИЗАЂЕ ЧИСТ ПРЕГЛЕДАН ЕКРАН НА ЧИЈЕМ ЋЕ
ГОРЊЕМ УГЛУ ДА БУДЕ ИСПИСАНО МЕСТО ГДЕ СЕ КОРИСНИК
НАШАО ПА ТАКО, ПРИЛИКОМ ПРИТИСКА ТАСТЕРА 1 НА ЧИСТОМ
ЕКРАНУ ЋЕ БИТИ ИСПИСАНО итд.
########################################
#### U N O S P R I J A V A ####
########################################

КОДИРАЊЕ
КОДИРАЊЕ ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ФАЗА У ПРОГРАМИРАЊУ. У ОВОМ ДЕЛУ

ДЕТАЉНО ЋЕМО ОПИСАТИ СВАКУ ФУНКЦИЈУ И СВАКИ КОРАК У
ПРОГРАМИРАЊУ.
#INCLUDE ЈЕ ПРЕТПРОЦЕСОРСКА ДИРЕКТИВА КОЈА ДАЈЕ
ИНСТРУКЦИЈЕ КОМПАЈЕРУ ДА УКЉУЧИ БИЛО СТАНДАРНИ ХЕДЕР
ИЛИ НЕКИ ДРУГИ ИЗВОРНИ ПОДАТАК КОЈИ САДРЖИ
#INCLUDE ДИРЕКТИВУ.
ИМЕ СТАНДАРНДНОГ ХЕДЕРА СЕ НАЛАЗИ ИЗМЕЂУ ЗНАКОВА<>. КАДА
УКЉУЧУЈЕМО НЕКИ ДРУГЕ ИЗВОРНЕ ПОДАТКЕ, ЊИХОВО ИМЕ СЕ МОЖЕ
СТАВИТИ ИЗМЕЂУ ОВИХ ЗНАКОВА ИЛИ ЗНАКОВА НАВОДА.
#include<iostream.h>
#include<conio.h>
#include<stdlib.h>
#include<string.h>
#include<fstream>

КОДИРАЊЕ
САДА КАДА СМО УКЉУЧИЛИ СВЕ ОВЕ ХЕДЕР ФАЈЛОВЕ НАЈПРЕ ЈЕ ПОТРЕБНО
И РАЗЈАСНИТИ ИХ.
iostream – СКУП НАРЕДБИ КОЈЕ НАМ ОМОГУЋУЈУ КОМУНИКАЦИЈУ СА

ПРОГРАМОМ, НА ПРИМЕР НЕ БИ БИЛО МОГУЋЕ ИСПИСАТИ ТЕКСТ.
stdlib – БИБЛИОТЕКА СТАНДАРДНИХ НАРЕДБИ
string – КОРИСТИ СЕ ДА БИ ПРОГРАМ МОГАО КОРИСТИТИ СТРИНГ ОБЈЕКТЕ
conio – ЈЕ ХЕДЕР ФАЈЛ КОЈИ СЕ КОРИСТИ КАДА ЖЕЛИМО ДА У ПРОГРАМУ
ИСПИШЕМО TUI (TEXT USER INTERFACE) ИНТЕРФЕЈС.
fstream – СЕ КОРИСТИ ЗА РАД СА ТОКОВИМА НА ДИСКУ (ДАТОТЕКАМА). ОВА
КЛАСА ЈЕ ИЗВЕДЕНА ИЗ IOSTREAM ХЕДЕР ФАЈЛА.
using namespace std; ПОСТОЈИ МНОШТВО БИБЛИОТЕКА НАРЕДБИ. МОГЛО БИ
СЕ ДЕСИТИ ДА СЕ У ДВЕ РАЗЛИЧИТЕ БИБЛИОТЕКЕ НАЂУ НАРЕДБЕ ИСТОГ
НАЗИВА А РАЗЛИЧИТЕ НАМЕНЕ. ОВОМ НАРЕДБОМ ОБАВЕШТАВАМО COMPILER
ДА ЋЕМО КОРИСТИТИ СТАНДАРДНЕ НАЗИВЕ НАРЕДБИ.

КЛАСА ПОДАЦИ О СТУДЕНТУ
class PodaciOStudentu – ДЕФИНИСАЊЕ КЛАСЕ ПОДАТАКА О
СТУДЕНТУ
{ - Почетак
ФУНКЦИЈА ЗА УНОС ЈМБГ
public:
int unesiJMBG()
{
char UJMBG[30];
int x;
int p;
do
{
cout <<"Unesite JMBG:\t";
cin.getline(UJMBG,30);
x=0;
p=1;

КЛАСА ПОДАЦИ О СТУДЕНТУ
while (UJMBG[x]!='\0')
{
if (isalpha(UJMBG[x]))
{
p=0;
}
x=x+1;
}
}
while (p==0);
return 0;
}

ФУНКЦИЈА ЗА УНОС ИМЕНА
public:
int unesiIme()
{
char UI[250];
int x;
int p;
do
{
cout <<"Prezime ime jednog od roditelja i ime :\t";
cin.getline(UI,250);
x=0;
p=1;

while (UI[x]!='\0')
{
if (isdigit(UI[x]))
{
p=0;
}
x=x+1;
}
}
while (p==0);
return 0;
}
ЈЕ ЈАВНА (PUBLIC) ФУНКЦИЈА КОЈА ВРШИ ПРОВЕРУ И ВАЛИДНОСТ УНОСА. НА ПОЧЕТКУ
ЋЕМО ДЕФИНИСАТИ ПОТРЕБНЕ ВАРИЈАБЛЕ А ЗАТИМ У ГЛАВНОМ ДЕЛУПРОГРАМА
УНОСИМО ТЕКСТ И ИСПИТУЈЕМО ЈЕСУ ЛИ УНЕСЕНА СЛОВА ИЛИ БРОЈЕВИ. У СЛУЧАЈУ ДА
СЕ УНЕСУ БРОЈЕВИ УНОС СЕ ПОНАВЉА.

ФУНКЦИЈА ЗА УНОС БРОЈА
БОДОВА
public:
void BrojOsvojenihBodova()
{
float bodovi;
do
{
cout<<"Unesite broj bodova\t";
cin>>bodovi;
}
while (bodovi > 100);
}

УНИВЕРЗИТЕТА
public:
int Univerzitet()
{
char Un[50];
int x;
int p;
do
{
cout <<"Univerzitet:\t";
cin.getline(Un,50);
cin.getline(Un,50);
x=0;

УНИВЕРЗИТЕТА
p=1;
while (Un[x]!='\0')
{
if (isdigit(Un[x]))
{
p=0;
}
x=x+1;
}
}
while (p==0);
return 0;
}

ФАКУЛТЕТА И СЕДИШТА
public:
int NazivFakulteta()
{
char NF[50];
int x;
int p;
do
{
cout <<"Naziv fakulteta (vise skole):\t";
cin.getline(NF,50);
x=0;
p=1;

ФАКУЛТЕТА И СЕДИШТА
while (NF[x]!='\0')
{
if (isdigit(NF[x]))
{
p=0;
}
x=x+1;
}
}
while (p==0);
return 0;
}

ФУНКЦИЈА ЗА УНОС СМЕРА
public:
int Smer()
{
char SM[50];
int x;
int p;
do
{
cout <<"Smer:\t";
cin.getline(SM,50);
x=0;
p=1;

ФУНКЦИЈА ЗА УНОС СМЕРА
while (SM[x]!='\0')
{
if (isdigit(SM[x]))
{
p=0;
}
x=x+1;
}
}
while (p==0);
return 0;
}

ФУНКЦИЈА ЗА УНОС НАЧИНА
ФИНАНСИРАЊА СТУДЕНТА
public:
int Finansiranje()
{
char DRZ[50];
int x;
int p;
do
{
cout <<"Finansiranje:\t";
cin.getline(DRZ,50);
x=0;
p=1;

ФУНКЦИЈА ЗА УНОС НАЧИНА
ФИНАНСИРАЊА СТУДЕНТА
 while (DRZ[x]!='\0')
 {
 if (isdigit(DRZ[x]))
 {
 p=0;
 }
 x=x+1;
 }
 }
 while (p==0);
 return 0;
 }

ФУНКЦИЈА ЗА УНОС ГОДИНЕ
ПРВОГ УПИСА
public:
int GodinaPrvogupisa()
{
char GPU[5];
int x;
int p;
do
{
cout <<"Godina upisa:\t";
cin.getline(GPU,5);
x=0;
p=1;

ФУНКЦИЈА ЗА УНОС ГОДИНЕ
ПРВОГ УПИСА
while (GPU[x]!='\0')
{
if (isalpha(GPU[x]))
{
p=0;
}
x=x+1;
}
}
while (p==0);
return 0;
}

ИНДЕКСА
public:
int BrIndexa()
{
char BRI[8];
int x;
int p;
do
{
cout <<"Broj indeksa:\t";
cin.getline(BRI,8);
x=0;
p=1;

ИНДЕКСА
while (BRI[x]!='\0')
{
if (isalpha(BRI[x]))
{
p=0;
}
x=x+1;
}
}
while (p==0);
return 0;
}

КЛАСА УПИС У НОВУ ГОДИНУ
class UpisUNovuGodinu : public PodaciOStudentu – ДЕФИНИСАЊЕ

КЛАСЕ УПИС
СТУДЕНАТА У НОВУ ГОДИНУ СТУДИЈА ГДЕ НОВА КЛАСА НАСЛЕЂУЈЕ
СВЕ ЈАВНЕ
ФУНКЦИЈА КЛАСЕ ПОДАЦИ О СТУДЕНТУ.
{ - почетак
САДА ЈЕ ПОТРЕБНО ДЕФИНИСАТИ У ОКВИРУ НОВЕ КЛАСЕ НЕКЕ НОВЕ
ФУНКЦИЈЕ
ФУНКЦИЈА ГОДИНА КОЈА СЕ УПИСУЈЕ
ФУНКЦИЈА ДА ЛИ СТУДЕНТ ПОНОВО УПИСУЈЕ ИСТУ ГОДИНУ

КЛАСА ПОПИС ПРЕДАВАЧА
КЛАСА ПОПИС ПРЕДАВАЧА

class PopisPredavaca – ДЕФИНИСАЊЕ КЛАСЕ О ПРОФЕСОРИМА НА
ФАКУЛТЕТУ
{ - почетак
ФУНКЦИЈА УНЕСИ ЈМБГ
ФУНКЦИЈА УНЕСИ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
ФУНКЦИЈА ФОНД ЧАСОВА
ФУНКЦИЈА СМЕР
ФУНКЦИЈА НАЗИВ ПРЕДМЕТА
}; - крај класе

ВОИД ФУНКЦИЈА
void main()
СВАКИ ПРОГРАМ ИМА САМО ЈЕДНУ MAIN ФУНКЦИЈУ. НАРЕДБА MAIN
ОЗНАЧАВА ДА НА ОВОМ МЕСТУ ПОЧИЊЕ САМ ПРОГРАМ. ОНО ШТО
ЈЕ ПРЕТХОДНО ДЕФИНИСАНО СЕ НЕ СМАТРАЈУ ПРОГРАМОМ НЕГО
УПУТИ КОМПАЈЛЕРУ КАКО ЋЕ ПРЕВЕСТИ ПРОГРАМ КОЈИ СЛЕДИ.
{ - почетак
PopisPredavaca b;
PodaciOStudentu c;
UpisUNovuGodinu d;
У овом делу формирају се објекти класе које називамо b, c и d.
int izbor=0;
while (izbor != 9){
У овом делу дефинисаћемо избор. Све док је избор различит од 9,
следи:
system("cls"); - чишћење екрана а затим следи испис главног
интерфејса.
УНОШЕЊЕ БРОЈА
НАКОН ГЛАВНОГ ИНТЕРФЕЈСА СЛЕДИ УНОШЕЊЕ БРОЈА И ТО У

СЛЕДЕЋОЈ ЛИНИЈИ:
cout <<"\t\t>"; cin >> izbor;
У СЛУЧАЈУ ДА УНЕСЕМО 1 ИЗВРШИЋЕ СЕ СЛЕДЕЋЕ:
switch (izbor){
case 1 : {
char prezime[50], ImeIPrezimeP[250];
char brojIndexa[80],datum[80],ime[50],p[20];
char nazivPredmeta[50],ocena[50];
system("cls"); - чишћење екрана
ofstream cprn("Unos_prijava.txt",ios::app);
ofstream – користи се само за излазне датотеке
ios::app – уписивање на крају датотеке

##############################
cout<<"\n\t\t #### U N O S P R I J A V A ####
cout<<"\n\t\t ######################
Штампање због прегледности
ИСПИС НА ЕКРАНУ:
cin.getline(p,20);
cout<<"\nIme:\t";
cin.getline(ime,50);
cout<<"\nPrezime:\t";
cin.getline(prezime,50);
cout<<"\nNaziv predmeta:\t";
cin.getline(nazivPredmeta,50);

cout<<"\nBroj indeksa:\t";
cin.getline(brojIndexa,80);
cout<<"\nIme i prezime profesora:\t";
cin.getline(ImeIPrezimeP,250);
cout<<"\nUnesite datum:\t";
cin.getline(datum,80);
cout<<"\nUnesite ocenu:\t";
cin.getline(ocena,50);
cout<<"\n\n\n";

ШТАМПАЊЕ ПОДАТАКА У ФАЈЛ
cprn<<"\n\n\n";
cprn<<"Student "<<ime<<"\n";
cprn<<"\n##########################";
cprn<<"\n\nIme:"<<ime;
cprn<<"\n\nPrezime:"<<prezime;
cprn<<"\n\nBroj indeksa:"<<brojIndexa;
cprn<<"\n\nIme i prezime profesora:"<<ImeIPrezimeP;
cprn<<"\n\nNaziv Predmeta:"<<nazivPredmeta;
cprn<<"\n\nOcena:"<<ocena;
cprn<<"\n\nDatum:"<<datum;
cprn<<"\n##########################";
break;
}

ШТАМПАЊЕ ПОДАТАКА У ФАЈЛ
У СЛУЧАЈУ ДА ОДАБЕРЕМО 2 ИЗВРШАВА СЕ СЛЕДЕЋЕ:

case 2 : {
cout<<"\n\t\t#########################";
cout<<"\n\t\t#### U N O S P R O F E S O R A ####";
cout<<"\n\t\t#########################";
cout<<"\n\n\n\n";
Штампање на екрану због прегледности

ПОЗИВАЊЕ ФУНКЦИЈА ИЗ КЛАСЕ
ПОЗИВАЊЕ ФУНКЦИЈА:
b.unesiJMBG();
b.unesiIme();
b.Smer();
b.NazivPredmeta();
b.unesiFond(); break;
}
У СЛУЧАЈУ ДА ОДАБЕРЕМО ТАСТЕР 3 ИЗВРШИЋЕ СЕ:
case 3 : {
cout<<"\n\t\t##############################";
cout<<"\n\t\t#### U P I S N O V O G S T U D E N T A ####";
cout<<"\n\t\t##############################";
ШТАМПАЊЕ ЗБОГ ПРЕГЛЕДНОСТИ

ПОЗИВАЊЕ ФУНКЦИЈА ИЗ КЛАСЕ:

c.Univerzitet();
c.NazivFakulteta();
c.Smer();
c.unesiJMBG();
c.unesiIme();
c.GodinaPrvogupisa();
c.Finansiranje();
c.BrIndexa();
c.BrojOsvojenihBodova(); break;
}
У СЛУЧАЈУ ДА ОДАБЕРЕМО ТАСТЕР 4 ИЗВРШИЋЕ СЕ:
case 4 : {
cout<<"\n\t\t###########################";
cout<<"\n\t\t#### U P I S U N O V U G O D I N U ####";
cout<<"\n\t\t###########################";
Штампање због прегледности


d.Godina();
d.unesiIme();
d.BrIndexa();
d.PonovnoUpisivanje();
d.GodinaPrvogupisa(); break;
}
У СЛУЧАЈУ ДА УНЕСЕМО ТАСТЕР 5 ИЗВРШИЋЕ СЕ:
case 5 :
{
cout<<"\n\t\t#########################";
cout<<"\n\t\t#### P R E G L E D P R I J A V A ####";
cout<<"\n\t\t#########################";
cout<<"\n\t\t-------------------------------------------------";

ifstream in("Unos_prijava.txt"); - користи се само за улазне датотеке

char c;
while(true)
{
c=in.get();
if(!in)break;
cout.put(c);
}
cout<<"\n\n\n\n\n";
system ("PAUSE");
break;

У СЛУЧАЈУ ДА УНЕСЕМО ТАСТЕР 6 ИЗВРШИЋЕ СЕ:

case 6:
{
system("cls");
cout<<"\n\t\t##############";
cout<<"\n\t\t#### A U T O R ####";
cout<<"\n\t\t###############";
cout<<"\n\t\t--------------------------------------------------------------------";
cout<<"\n";
cout<<"\n"<<"\t\t "<<"#########";
cout<<"\n"<<"\t\t "<<"# Prirodno matematicki fakultet K. Mitrovica #";

cout<<"\n"<<"\t\t "<<"# rad #";

cout<<"\n"<<"\t\t "<<"# Student: #";
cout<<"\n"<<"\t\t "<<"# Broj indeksa 73 #";
cout<<"\n"<<"\t\t "<<"#########"
}
{
system ("PAUSE");
break;
}
У СЛУЧАЈУ ДА УНЕСЕМО 9 НАПУСТИЋЕМО ПРОГРАМ:
case 9 : break;
А У СЛУЧАЈУ ДА УНЕСЕМО НЕКУ ДРУГУ ВРЕДНОСТ:
default : cout <<"Pogresan unos!"<<endl;
}
}
} – Крај програма.
ТЕСТИРАЊЕ
 СОФТВЕРСКИ ПРОГРАМИ ПОСТОЈЕ У ОДРЕЂЕНИМ ОБЛИЦИМА И

ПИСАНИ СУ НА РАЗЛИЧИТИМ ПРОГРАМСКИМ ЈЕЗИЦИМА. СТОГА
ПОСТОЈЕ РАЗЛИЧИТИ НИВОИТЕСТИРАЊА КОЈИ ЗАВИСЕ ОД
КОДОВА, ПРОГРАМСКИХ ЈЕЗИКА ИТД.
 НА ГОТОВО СВИМ НИВОИМА МОЖЕМО ТЕСТИРАТ
ИНДИВИДУАЛНЕ ЕЛЕМЕНТЕ.
 У ЗАВИСНОСТИ ОД ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА КОЈЕ ЈЕ КОРИШЋЕН
ЈЕДИНИЦЕ МОГУ ОДГОВОРИТИ НА ТЕСТ ПРОЦЕДУРУ ИЛИ
МЕТОДУ.
 ФУНКЦИОНАЛНО ТЕСТИРАЊЕ ИМА УЛОГУ ПРАВИЛНОГ
РУКОВАЊА СА СПОЉНИМ ФУНКЦИЈАМА СОФТВЕРА.
 ЊИМЕ ЋЕМО ПРАТИТИ СПОЉАШЊЕ ПОНАШАЊЕ КРОЗ УНОС И
ИЗНОС ПОДАТАКА.
 НАЈПРЕ ЋЕМО ТЕСТИРАТИ ПОЧЕТНИ ИНТЕРФЕЈС ПРОГРАМА.

ТЕСТИРАЊЕ
Почетак рада

ТЕСТИРАЊЕ
Унос пријава

ТЕСТИРАЊЕ
Преглед пријава

ТЕСТИРАЊЕ
Унос професора

ТЕСТИРАЊЕ
Упис новог студента

ТЕСТИРАЊЕ
Упис
Упис уновог студента
нову годину

ЗАКЉУЧАК
 У УСЛОВИМА КОНКУРЕНЦИЈЕ НА ТРЖИШТУ СВАКА ИНОВАЦИЈА ИЛИ ЕФИКАСНОСТ

 МОГУ ПРЕСУДНО УТИЦАТИ НА ПРОБЕДУ У ТРЖИШНОЈ УТАКМИЦИ.
 НАЈВЕЋИ ДОПРИНОС УШТЕДИ ВРЕМЕНА И ЕФИКАСНОСТИ ЈЕДНОГ ПОСЛОВНОГ
ПРОГРАМА ОБЕЗБЕЂУЈЕ РАЗВИЈЕН СОФТВЕР КОЈИ У ПОТПУНОСТИ АУТОМАТИЗУЈЕ
ОДВИЈАЊЕ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ.
 МОДЕЛИРАЊЕ РЕАЛНОГ ПРОГРАМА УЗ ПОМОЋ САВРЕМЕНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ИЛИ
ДИЗАЈНИРАЊЕ СИМУЛАЦИОНОГ СОФТВЕРА ПОДРАЗУМЕВА АНАЛИЗУ СТРУКТУРЕ И
ПОНАШАЊА ПОСМАТРАНОГ СИСТЕМА, РЕГИСТРОВАЊЕ СТЕЧЕЧЕНИХ ЗНАЊА ПОМОЋУ
ВЕРБАЛНИХ, ГРАФИЧКИХ, МАТЕМАТИЧКИХ ИЛИ ЛОГИЧКИХ МОДЕЛА И ПРЕТАДАЊЕ ТИХ
МОДЕЛА КОД ОДГОВАРАЈУЋЕГ СОФТВЕРА.
 У СВЕ ТРИ ПОМЕНУТЕ ФАЗЕ, КОЈЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ САМО ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА,
ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ КОМПЛЕКСНОСТИ ЈЕ ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ. КОЈУ АНАЛИТИЧКУ
ТЕХНИКУ, МОДЕЛЕ И ПРОГРАМИРАЊЕ ИЗАБРАТИ И ДОЋИ ДО ВЕРНОГ МОДЕЛА
РЕАЛНОСТИ КОЈИ ЋЕ ПРИ ТОМ И САМ ИМАТИ СПОСОБНОСТ ПРИРОДНЕ, ТЈ. ЦИКЛИЧНЕ
ИНКРЕМЕНТАЛНЕ ЕВОЛУЦИЈЕ?
 ОДГОВОРЕ НА ОВА ПИТАЊА ПРУЖА ОБЈЕКТНО ОРИЈЕНТИСАНА МЕТОДОЛОГИЈА.

ЗАКЉУЧАК
 ПРИСТУП МОДЕЛИРАЊУ СИСТЕМА ЈЕ НАЛАЖЕЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ МОДЕЛА ПОДАТАКА.
 ПОДАЦИ СУ ОНО ШТО ЧИНИ ЈЕДАН СОФТВЕР ЈЕДИНСТВЕНИМ, ПА СЕ ЗАТО И КАЖЕ ДА
СЕ ПОДАЦИМА ЈЕДИНСТВЕНО УПРАВЉА ТИМ МОДЕЛОМ.
 МОДЕЛ ПОДАТАКА ТРЕБА ПРЕКО СКУПА ПОДАТАКА И ЊИХОВИХ ВЕЗА ДА ПРЕДСТАВИ
 СТАЊЕ СИСТЕМА У ТРЕНУТКУ ВРЕМЕНА. ТО ЈЕ У СТВАРИ СТРУКТУИРАНИ СКУП
ИНФОРМАЦИЈА О ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ СИСТЕМА, КОЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН ДА СЕ
ПОД ДЕЈСТВОМ БУДУЋИХ ПОЗНАТИХ УЛАЗА ОДРЕДЕ БУДУЋИ ИЗЛАЗИ ИЗ СИСТЕМА.
 ПОСТОЈАЊЕ ЈЕДНОГ ДОБРОГ СОФТВЕРА ЈЕ НЕЗАМИСЛИВО БЕЗ ДОБРОГ
 ОРГАНИЗОВАЊА ПОДАТАКА У ЈЕДНУ ЈЕДИНСТВЕНУ ЦЕЛИНУ.
 С++ ЈЕ ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИК КОЈИ НАМ И ТЕК КАКО ПОМАЖЕ У РАЗВОЈУ ДРУШТВА И
САВРЕМЕНОЈ ТЕХНОЛОГИЈИ.
 ПОРЕД ДОБРОГ ПОЗНАВАЊА ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА ПОТРЕБНО ЈЕ И ДОБРО
ПОЗНАВАЊЕ ЗАХТЕВА ТРЖИШТА И УЗ МАЛО ВЕШТИНЕ ТО СПОЈИТИ У ЈЕДНУ ЦЕЛИНУ
КОЈА ЋЕ ЗАДОВОЉИТИ ПОТРЕБЕ ДАНАШЊЕГ ТРЖИШТА НА НАЈЕФИКАСНИЈИ НАЧИН.
 СОФТВЕР МОРА БИТИ ПОУЗДАН А ТАКОЂЕ И КОМПАТИБИЛАН ШТО ЗНАЧИ ДА ГА
МОЖЕМО ПОВЕЗАТИ СА ДРУГИМ СИСТЕМИМА АКО ЈЕ ТО ПОТРЕБНО ИЛИ ГА
ПРОШИРИТИ НОВИМ САДРЖАЈЕМ ПО ПОТРЕБИ.

Ovo Izlaganje C++

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Ovo Izlaganje C++

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ovo Izlaganje C++

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

НАЗИВ РАДА

Damnjan Radosavljević, 2009 1

 Низ инструкција које упућују компјутор како

Damnjan Radosavljević, 2009 2

 Процес планирања низа корака

Damnjan Radosavljević, 2009 3

 Компјутер разуме само наредбе у тзв.

Damnjan Radosavljević, 2009 4

 ML naredbe su smeštene u memoriji

Damnjan Radosavljević, 2009 5

Damnjan Radosavljević, 2009 6

 Odrediti niz “reči” (mnemonics) koje

ADD asembler 100000010

 Te reči su asembler(assembly language), a

Damnjan Radosavljević, 2009 7

 Omogućava korištenje “reči”-naredbi

Damnjan Radosavljević, 2009 8

 Manje više čitljiva verzija ML

Damnjan Radosavljević, 2009 9

 Približavanje jeziku čoveka (if, while,

Damnjan Radosavljević, 2009 10

 Gde asemblerski prevodilac prevodi jednu

Visoki jezici (kao C++) su

Damnjan Radosavljević, 2009 12

 primeri -- FORTRAN, COBOL, Pascal,

Damnjan Radosavljević, 2009 13

Damnjan Radosavljević, 2009 14

 Poseban način prevoda HLL u ML ili

Damnjan Radosavljević, 2009 15

High Level Compiler Machine

Damnjan Radosavljević, 2009 16

Damnjan Radosavljević, 2009 17

 Kompajlirani programi se izvode brže od

Damnjan Radosavljević, 2009 18

Data input Computer Data Output

Damnjan Radosavljević, 2009 19

Computer, Processing Data

Damnjan Radosavljević, 2009 20

myprog.cpp myprog.obj myprog.exe

via compiler via linker

Damnjan Radosavljević, 2009 21

Objektni kod ostalih funkcija Linker

Damnjan Radosavljević, 2009 22

// a small C++ program  tipovi:

Damnjan Radosavljević, 2009 23

// a small C++ program

Damnjan Radosavljević, 2009 24

// a small C++ program

Damnjan Radosavljević, 2009 25

// a small C++ program

Damnjan Radosavljević, 2009 26

// a small C++ program

Damnjan Radosavljević, 2009 27

// a small C++ program

Damnjan Radosavljević, 2009 28

 Студенска служба Факултета има законску обавезу да

Обрада програма у језику C++ се врши у следећа четири корака:

Damnjan Radosavljević, 2009 30

а). Анализу програма