Veštačka

inteligencija
Katarina Viduljević
Dejana Milosavljević
Teodora Ristić
 Uvod Komponente inteligencije
01 Šta je veštačka inteligencija? 03 Učenje, razmišljanje,
Evolucija AI rešavanje problema i
percepcija.

Istraživanje AI AI u Srbiji
02 Razvoj istraživanja AI 04 Korišćenje AI u Srbiji
Oblasti istraživanja
Ekspertni sistemi i neuronske
mreže
Veštačka inteligencija (AI), omogućava računarima da
koriste ogromnu količinu podataka kako bi sami
doneli odluku ili izvršili aktivnost.

Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje

programa (softvera), koji će omogućiti računarima da
se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati
inteligentnim. Uvod
Veštačka inteligencija kao pojam u širem smislu,
označava kapacitet jedne veštačke tvorevine za
realizovanje funkcija koje su karakteristika ljudskog
razmišljanja. Mogućnost razvoja slične tvorevine je
budila interesovanje ljudi još od antičkog doba
 Prva istraživanja se vežu za
same korene računarstva.
Ideja o stvaranju mašina koje
će biti sposobne da obavljaju
različite zadatke inteligentno,
bila je centralna preokupacija XX vek
Evolucija
naučnika računarstva koji su
se opredelili za istraživanje
veštačke inteligencije tokom

istraživanja
cele druge polovine XX veka Danas, istraživanja u veštačkoj
inteligenciji su orijentisana na
ekspertne sisteme, prevodilačke

AI
sisteme u ograničenim domenima,
prepoznavanje ljudskog govora i
XXI pisanog teksta, automatske
dokazivače teorema, kao i
konstantnim interesovanjem za
stvaranje generalno inteligentnih,
autonomnih agenata.
 Istraživanje AI

Napretkom moderne Pojam AI se prvobitno

nauke, istraživanje VI se pripisao sistemima i Najvažnije oblasti
razvija preko dva računarskim programima sa istraživanja su
osnovna smera: kapacitetom realizovanja procesiranje informacija,
psihološka i fiziološka složenih zadataka, prepoznavanje modela
istraživanja prirode simulirajući funkcionisanje različitih oblasti saznanja,
ljudskog uma, i ljudskog razmišljanja, iako i igre i primenjene oblasti,
tehnološki razvoj sve dan danas, prilično daleko od kao medicina, na primer.
složenijih informatičkih cilja.
sistema.
Ekspertni sistemi i neuronske mreže

Osnovne tendencije danas, Neuronske mreže to rade

za razvoj sistema VI više iz biološke perspektive
predstavljaju: razvoj (rekreiraju strukturu
ekspertnih sistema i razvoj ljudskog mozga uz pomoć
neuronskih mreža. genetskih algoritama).

Ekspertni sistemi Uprkos složenosti oba

pokušavaju reprodukovati sistema, rezultati su veoma
ljudsko razmišljanje preko daleko od stvarnog
simbola. inteligentnog razmišljanja
 Komponente inteligencije
REŠAVANJE
PROBLEMA
Primeri rešenih problema su traženje
pobedničkog poteza, ili sekvence poteza
u igrama, kompleksni matematički
dokazi i manipulacija "virtuelnih
objekata" u veštačkim, ili sintetičkim
računarskim svetovima.
PERCEPCIJA
Mašinska percepcija je sposobnost
mašina da se koriste podacima iz senzora
da zaključe neke aspekte okoline.
UČENJE
Postoji više različitih oblika učenja
(MEHANIČKO)
koji su primenjeni na oblast
veštačke inteligencije.
Najjednostavniji se odnosi na
učenje na greškama preko pokušaja.
RAZMIŠLJANJE
Razmišljanje je proces izvlačenja
zaključaka koji odgovaraju datoj
situaciji. Postoje značajni uspesi u
programiranju računara za izvlačenje
zaključaka. Ipak, istinsko razmišljanje
se sastoji od složenijih aspekata.
AI u Srbiji
U Srbiji se, prema rečima profesora Boška
Nikolića, veštačka inteligencija najviše razvija
u oblasti industrije i poljoprivrede.

Prema Indeksu spremnosti za veštačku

inteligenciju, Srbija je 2020. godine bila na 46.
mestu od 172 rangirane države.

Indeks meri indikatore spremnosti u okviru

četiri oblasti - upravljanje, infrastruktura i
podaci, veštine i obrazovanje i javna uprava i
usluge.

Na prvom mestu po spremnosti za veštačku

inteligenciju Sjedinjene Američke Države, slede
Velika Britanija, Finska i Nemačka, dok Kina
zauzima 19. a Rusija 33. mesto na listi.
 Kraj

Katarina Dejana Teodora Ristić

Viduljević Milosavljević