Docnja (mora)

Prof. dr Katarina Ivančević

2019
Docnja
Docnja predstavlja svako
zakašnjenje u izvršenju obaveze od strane
dužnika
kašnjenje u realizaciji prava od strane
poverioca
Dužnička docnja (mora debitoris)
Dužnik zapada u docnju
kada svoju obavezu ne ispuni blagovremeno
niti ponudi njeno ispunjenje
Docnja podrazumeva mogućnost naknadnog
ispunjenja obaveze
Subjektivna nemogućnost ispunjenja dužnikove
obaveze ne sprečava nastanak docnje
Dužnik ne može da zapadne u docnju

ako je ispunjenje postalo objektivno

nemoguće

neispunjenjem obaveze iz fiksnih

ugovora
Uslovi za dužničku docnju:

1. Dospelost obaveze

2. Opomena na isplatu od strane

poverioca
Dospelost obaveze
 Dužnik zapada u docnju ako
 je njegova obaveza dospela,
odnosno
 poverilac može da zahteva da je
on ispuni
Potraživanje dužnika nije dospelo
 ako mu se može suprotstaviti neki
odložni prigovor

 ako se otvori stečaj dužnika

Opomena poverioca
Poziv poverioca dužniku da ispuni obavezu
Značaj opomene imaju i neke radnje
kojima se započinje izvestan postupak čija
je svrha da se postigne ispunjenje obaveze
slanje naloga za isplatu i izravnatog
računa
Slanje računa dužniku nije opomena
Sadržaj opomene
Da bi apel poverioca dužniku imao značenje
opomene mora da se podudara sa
potraživanjem

Opomena je valjana ako poverilac zahteva

više od onoga što mu pripada
kada je njome zahtevano manje od
dugovanog
Opomena mora da bude upućena
od strane poverioca
 ili njegovog zastupnika
dužniku
 ili njegovom zastupniku

Docnja ne nastaje odmah sa opomenom već

sutradan ili posle nekoliko dana
Opomena – pravna priroda
dva gledišta:
da je ona jednostrani pravni posao
da je izjava volje slična pravnom
poslu
drugo gledište je ispravnije
Kad opomena nije potrebna
Opomena je uslov docnje samo kada nije
određeno vreme ispunjenja obaveze
Ako je određeno vreme ispunjenja
dužnikove obaveze
dužnik zapada u docnju čim to vreme
protekne
a on nije ispunio obavezu
Opomena nije uslov docnje
 Ako je u pitanju situacija u kojoj
samo dužnik zna kada treba da
ispuni svoju obavezu
 Po nekim mišljenjima nije potreba
opomena ni dužniku koji se obavezao
da izvršava poveriočeve naloge
Nije potrebna opomena dužniku koji
 se unapred odrekao prava da bude
opomenut
 se skriva od poverioca
 posle dospelosti svoje obaveze
nedvosmisleno izjavi da je neće ispuniti
 je po osnovu nedopuštene radnje
obavezan da vrati stvar ili da nadoknadi
štetu poveriocu
se sam opomenuo na ispunjenje obaveze
 Krivica dužnika
ZOO ne zahteva krivicu dužnika
objektivna docnja
Dužnik neće odgovarati za docnju ako
dokaže
da nije odgovoran za docnju
 da njeno nastupanje nije mogao da spreči,
otkloni ili izbegne zbog okolnosti nastalih
posle nastanka obligacije
 Dužnikovu docnju sprečava

poveriočeva docnja

kada dužnik protiv poveriočevog zahteva

istakne prigovor neispunjenja ugovora
Posledice dužnikove docnje bez obzira na krivicu
Obaveza plaćanja zatezne kamate
 bez obzira na to da li je poverilac pretrpeo neku
štetu zbog dužnikove docnje
Ugovorena kamata teče i posle dužnikove
docnje

Poverilac ima pravo da zahteva razliku do

potpune nadoknade štete
 Dužnik može da se oslobodi obaveze da nadoknadi
veću štetu ako dokaže da nije kriv što je zapao u
docnju
Posledice bez obzira na krivicu
Pravo poverioca da odustane od ugovora
Kod uzajamnih ugovora, poverilac ima pravo da
zahteva da dužnik ispuni obavezu ili
odustane od ugovora
Ugovor se raskida po samom zakonu
ukoliko dužnik ne ispuni obavezu ni u
naknadnom roku
ako poverilac ne obavesti bez odlaganja dužnika
da on ostaje pri ugovoru i da zahteva da dužnik
svoju obavezu ispuni
Pravo poverioca da odustane od ugovora
Poverilac ne mora da ostavlja naknadni
rok, i odmah može da odustane od ugovora
 ako iz dužnikovog držanja proizilazi da
on svoju obavezu neće ispuniti ni u
naknadnom roku
Kod fiksnog ugovora poverilac
može ostaviti naknadni rok ako to želi
Dužnik odgovara
za svaku krivicu – svaki oblik nepažnje
izuzev kada zakon propisuje blažu
odgovornost
o samo za grubu nepažnju, za pažnju

koju posvećuje svojim poslovima

i za svoje pomoćnike i zastupnike

Da bi se oslobodio odgovornosti dužnik
mora da dokaže
da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze
zbog okolnosti koje su se desile posle
nastanka obligacije, a
 čije nastupanje on nije mogao da spreči,
otkloni ili izbegne
ZOO čl. 263
Dopunske posledice skrivljene docnje
obaveza naknade štete
o svu štetu koju je poveriocu prouzrokovao
svojom docnjom
odgovornost za
nemogućnost ispunjenja svoje obaveze
 koja je nastupila za vreme trajanja docnje
slučajnu nemogućnost ispunjenja
obaveze
Šteta zbog docnje sa ispunjenjem
Pod ovu štetu mogu da se podvedu:
 koristi koje bi poverilac imao od predmeta obaveze
da je ispunjenje usledilo blagovremeno
 troškovi koje je poverilac morao da načini zbog
docnje
 ugovorna kazna koju je poverilac morao da plati
trećim licima zbog dužnikove docnje
 troškovi poverioca zbog uzaludnog odlaska u mesto
ispunjenja
Posle zapadanja u docnju dužnik
odgovara i za slučajnu nemogućnost
ispunjenja svoje obaveze

se oslobađa odgvornosti za štetu samo

ako dokaže
 da bi stvar koja je predmet obaveze
propala usled slučaja
i da je on na vreme ispunio svoju obavezu
 Prestanak docnje
usled ponude ispunjenja obaveze
čim dužnik naknadno ponudi da ispuni svoju
obavezu
 Dužnik treba da ponudi
 ispunjenje svoje primarne obaveze i
 svih sekundarnih obaveza koje su nastale kao posledica
docnje
o Ako poverilac ponudu dužnika neosnovano odbije,
dužnička se docnja preobraća u poverilačku docnju
kada poverilac dužniku naknadno produži rok
za ispunjenje
 Prestanak docnje usled gašenja obaveze
Dužnička docnja prestaje i kada se
dužnikova obaveza ugasi usled toga što je
postalo nemoguće njeno ispunjenje ili
 dug oprošten

dužnik stekne pravo na prigovor

neispunjenja ugovora
Prestanak posledica dužnikove docnje
Prestaju posledice docnje za budućnost

Prava koja je poverilac već stekao po osnovu

docnje ostaju i dalje
ako ih se poverilac ne odrekne ugovorom o
oproštaju duga
DOCNJA POVERIOCA
Pojam poveriočeve docnje
Prava iz obligacionog odnosa se moraju
koristiti saglasno načelu savesnosti i
poštenja
Poverilačka docnja nema karakter kršenja
obaveze
Docnja poverioca može da nastupi samo
kod onih obligacija za čije je ispunjenje
potrebno njegovo sadejstvo
Docnja poverioca (mora creditoris)
nastupa kada poverilac
bezrazložno odbije da primi uredno
ispunjenje od strane dužnika
ili lica koje je ovlašćeno da ispuni

obavezu umesto dužnika

 spreči dužnika da ispuni svoju obavezu
Uslovi za docnju poverioca
a. Ponuda dužnika da ispuni obavezu
b. Odbijanje poverioca da primi
ispunjenje
c. Krivica poverioca
 Ponuda dužnika da ispuni obavezu

 je ujedno i apel poveriocu da primi

ispunjenje
 Ponuda dužnika mora da odgovara
sadržini poveriočevog potraživanja
 kvalitativno i kvantitativno
Ponuda dužnika da ispuni obavezu
Ponudu veće činidbe
poverilac može da odbije ako mu stvara teškoće
Dužnik može da ponudi delimično ispunjenje
novčane obaveze
osim ako poverilac ima poseban interes da ga
odbije
Ponudu treba da
učini dužnik
bude upućena poveriocu
Ponuda dužnika da ispuni obavezu
Ispunjenje pre roka dospelosti može da se
ponudi
 ako je rok bio određen u isključivom interesu
dužnika
 pod uslovom da to ne bude učinjeno u nevreme
Dužnik treba da bude u stanju da ispuni
obavezu
Ponuda dužnika treba da bude realna
Dužnik treba da
preduzme sve što je potrebno za
ispunjenje
ponudi ispunjenje obaveze u
odgovarajućem mestu
Izuzetno dovoljna je i verbalna ponuda
Poverilac zapada u docnju
Ako je vreme za izvršenje radnje od strane
poverioca bilo određeno
protekom tog vremena
i kada mu ispunjenje nije ponuđeno
Odbijanje poverioca da primi ispunjenje
Prema ZOO poverilac dolazi u docnju ako odbije
 da primi ispunjenje ili
 ga svojim ponašanjem spreči
U slučaju uzajamnog ugovora, poverilac zapada
u docnju (poverilačku i dužničku)
kada je spreman da prihvati ispunjenje
dužnikove obaveze
ali ne nudi istovremeno ispunjenje svoje
obaveze
Krivica poverioca
Prema ZOO nije uslov za docnju poverioca
Poverilac dolazi u docnju samo ako bez
osnovanog razloga
odbije da primi ispunjenje ili
ga svojim ponašanjem spreči
Reč je o objektivnom razlogu koji zavisi
od okolnosti slčaja
Posledice poveriočeve docnje
položaj dužnika se poboljšava:

prestaje dužnikova docnja

 kad poverilac zapadne u docnju

Od tog trenutka prestaje da teče kamata na

glavnicu koju duguje dužnik
Dužnik može da se oslobodi plaćanja ove
kamate deponovanjem glavnice
Posledice poveriočeve docnje
rizik slučajne propasti ili oštećenja
prelazi na poverioca
Poverilac koji zapadne u docnju za koju
odgovara duguje dužniku
 naknadu štete i
 troškove daljeg čuvanja stvari
Posledice poveriočeve docnje
dužnik se može osloboditi svoje obaveze
predaje stvari, tako što će je
deponovati kod suda
zahtevati od suda da odredi lice kome će predati
stvar da je čuva o trošku i za račun poverioca
Pod određenim uslovima poverilac ima
pravo da stvar proda umesto da je
deponuje
Posledice poveriočeve docnje
Ako se dužnikova obaveza sastoji u vršenju
neke usluge
on može da odustane od ugovora
 pod istim uslovima pod kojima se to
pravo priznaje poveriocu zbog dužnikove
docnje
Prestanak docnje (purgatio morae)
gašenjem potraživanja
ugovaranjem novog roka ispunjenja
 povlačenjem ponude za ispunjenje od
strane dužnika
naknadnom izjavom poverioca da je
spreman da primi ispunjenje obaveze i da
dužniku nadoknadi štetu zbog docnje
Prestanak docnje - purgatio morae
Posledice docnje prestaju za ubuduće

One koje su nastupile ranije, ostaju i dalje

 osim ako ih dužnik ne oprosti poveriocu