Nasleđivanje bioloških osobina

GENETIKA
Genetika

Genetika proučava:

• Nasleđivanje i varijabilnost (promenljivost) osobina

• Način na koji se nasledna informacija prenosi kroz generacije,

kako se održava, ispoljava i menja.
Genetika

GEN - deo molekula DNK koji nosi informaciju za

sintezu jednog ili polipeptida ili molekula
RNK

GENSKI LOKUS - mesto jednog gena na

hromozomu
gen A
Genetika

HOMOLOGI HROMOZOMI -
su isti po obliku i veličini, jedan potiče od majke a drugi
od oca i imaju isti raspored genskih lokusa

gen A gen A Dva homologa hromozoma na istom lokusu

moraju imati isti tip gena ali ne moraju
imati i iste forme tog gena tj. alele

A a
gen B gen B
gen C gen C

Aleli se nalaze se na istom lokusu na

homologim hromozomima ALELI -
različite forme jednog gena
Genetika

HOMOZIGOT- kada jedan genski lokus na homologim

hromozomima sadrži iste alele

A A a a
ili

HETEROZIGOT- kada jedan genski lokus na homologim

hromozomima sadrži različite alele

A a
Genetika

GENOTIP-

•genetička konstitucija jedne jedinke

•prikazani aleli pojedinačnog gena

(ili više gena)

na primer : Aa ili AABbCC

Genetika

FENOTIP-

•skup svih osobina jednog organizma

(morfoloških, fizioloških, osobina
ponašanja ...)

•pojedinačna osobina

•rezultat je genotipa i delovanja

sredine
Genetika

Jednojajčani blizanci imaju identičan genotip

Razlike u fenotipu nastaju kao posledica dejstva

faktora spoljašnje sredine
Genetika

KVALITATIVNE OSOBINE-

osobine čija determinacija zavisi od jednog ili od malog

broja gena a na čiju varijabilnost sredinski faktori
imaju veoma mali ili nikakav uticaj

na primer : boja očiju, levorukost, hemofilija, albinizam ...

Genetika

KVANTITATIVNE OSOBINE-

osobine koje mogu jako da variraju jer su determinisane

od strane većeg broja gena i pod znatnim su uticajem
sredinskih faktora

na primer : brzina razvića, dužina života,visina, težina, plodnost ...

Genetika

MONOGENSKA
OSOBINA-
osobina koju determiniše jedan gen

POLIGENSKA OSOBINA-

osobina koja je determinisana od strane većeg broja gena

Osnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanja

Teorija preformizma
Teorija po kojoj je već u jajetu ili spermatozoidu dat oformljen budući organizam, koji u daljem razvitku
samo raste.
Osnovna pravila nasleđivanja

Osinivač genetike Johan Gregor Mendel 1822 - 1884

Eksperimenti na grašku gde je pratio nasleđivanje osobina kroz

generacije.

Utvrdio da nasleđivanje ne zavisi od mešanja telesnih tečnosti već

od naslednih faktora (gena).

Svoje rezultate objavio 1866 u radu ’’Eksperimenti sa biljnim

hibridima’’.

Ovim radovima je Mendel negirao mišljenje koje je do tada vladalo,

da stapanjem telesnih tečnosti roditelja nastaju potomci čiji izgled
nije moguće predvideti.

Johan Gregor Mendel 1822 - 1884

Bašta manastira Sv. Tomas u Brnu - Češka

Osnovna pravila nasleđivanja

 1. PRATIO JE POJEDINAČNE OSOBINE

Pre njega svi su pravili grešku jer su posmatrali
celokupan fenotip (sve spoljašnje uočljive osobine) i
poredili ih kod roditelja i potomaka.

 2. ODABRAO JE POGODNU VRSTU

Grašak sa kojim je radio, ispostavio se kao jako
pogodna vrsta za njegove eksperimente. Zato što je
grašak biljka kod koje postoji samooplodnja

 3. DOBRO JE ISPLANIRAO EKSPERIMENT

 4. KVANTITATIVNO JE OBRADJIVAO
PODATKE
Kvantitativno je obradjivao podatke, pri tom je uočio
matematičke pravilnosti (čuveni odnosi 3 : 1 ili 9 :
3 : 3 : 1 ) i iz njih zaključio stvari koje i danas
predstavljaju osnovne zakonitosti genetike.
Osnovna pravila nasleđivanja

OSOBINA VARIJANTE OSOBINE OSOBINA VARIJANTE OSOBINE

Boja
semena
žuto seme zeleno seme

Visina
Oblik
semena
okruglo seme naborano seme
visoka stabljika niska stabljika

Boja
Boja ploda
zelena ljuska žuta ljuska
cveta
ljubičasti cvet beli cvet
Oblik
ploda
glatka ljuska naborana ljuska

Pozicija
cveta
bočni terminalni

Mendel je proučavao u startu 23 osobine kod graška. Matematičke pravilnosti pri njihovom nasledjivanju
je dobio samo kod 7 osobina, i to kod osobina koje se alternativno ispoljavaju. Svih 7 osobina su:
• monogenske
• dominantno-recesivnog odnosa alela
• geni koji ih determinišu na različitim hromozomima (grašak ima 7 parova hromozoma)
Osnovna pravila nasleđivanja
Čista linija ‘’ je Monohibridno nasleđivanje (prati se jedna osobina)
po Mendelu
ona linija koja
uvek, pri čista linija žutog zrna čista linija zelenog zrna
samooplodnji,
daje istu
P (roditeljska
osobinu generacija)
X
AA aa

Broj fenotipova – 2
žuta i zelena boja semena
A A Gameti a a

Brojčani odnos fenotipova

3:1

F1 generacija Oplođenje
Odnos genotipova
(prva generacija potomaka) 1:2: 1

Aa
Broj genotipova – 3
AA, Aa, aa
X
Aa Aa
F2 generacija
(druga generacija potomaka)

AA Aa Aa aa

1 2 1
 MENDELOVA PRAVILA
NASLEĐIVANJA

DIHIBRIDNO UKRŠTANJE
Osnovna pravila nasleđivanja

Ukrštanje pri kome se prate dve osobine naziva se dihibridno. Svaku od tih osobina kontroliše jedan
gen koji obrazuje dva alela : dominantan i recesivan. Geni koji određuju te osobine nalaze se na
različitim hromozomima, pa se nazivaju slobodni (nevezani geni) (postoje i vezani geni, a to su oni koji
se nalaze na istom hromozomu). Mendel je vršio dihibridna i polihibridna ukrštanja i našao uverljive
dokaze da se aleli rastavljaju (prvi Mendelov zakon ili pravilo) i nezavisno kombinuju, drugi Mendelov
zakon.

Jedan od primera takvog ukrštanja je praćenje boje i oblika semena graška.

Boja semena, određen nekim genom A (obrazuje dva alela: A - dominantan i a -recesivan), može da
bude:

žuta (dominantna osobina) i

zelena (recesivna osobina),
Oblik semena graška, određena nekim genom B (obrazuje dva alela: B - dominantan i b - recesivan),
može da bude:

okrugao, što je dominantna i

naboran, što je recesivna osobina.
Osnovna pravila nasleđivanja

Čista linija ‘’ je
po Mendelu ona Dihibridno nasleđivanje (prate se dve osobine)
linija koja uvek,
pri
samooplodnji,
čista linija žutog okruglog čista linija zelenog naboranog zrna
daje istu zrna
osobinu P X
generacija
AABB aabb

A
B Gameti ab

Oplođenje
F1
generacija

AaBb

A A a a
B b B a

Moguće kombinacije alela kod polnih ćelija:

Osnovna pravila nasleđivanja
Osnovna pravila nasleđivanja

Broj gameta 2n
GDE JE n BROJ HETEROZIGOTA

AABBCCDD – mogući broj gameta je 1 - ABCD

AaBbCc– mogući broj gameta ABCD je 8

Osnovna pravila nasleđivanja

PRVO PRAVILO NASLEDJIVANJA

– PRAVILO RASTAVLJANJA

Dva alela jednog gena se prilikom formiranja gameta tj. u anafazi mejozeI (kada se rastavljaju homologi
hromozomi) rastavljaju jedan od drugog, tako da će u svakom od gameta biti po jedan od njih.

A a

Mejoza I

A a

Mejoza
II
A A a a

A a
Osnovna pravila nasleđivanja

DRUGO PRAVILO NASLEDJIVANJA –

PRAVILO NEZAVISNOG KOMBINOVANJA

Geni koji se nalaze na različitim hromozomima se prilikom formiranja gameta tj. u

anafazi mejoze I (kada se rastavljaju homologi hromozomi) mogu slobodno
kombinovati tako da će u gametima postojati ne samo roditeljske već i nove
kombinacije alela ovih gena.
Osnovna pravila nasleđivanja

A a
B b

Mejoza I

t a1 varija
varijan nta 2

A a A a
B b b B

Mejoza II

A A a a A A a a
B B b b b b B B

AB ab Ab aB