МАЛИ

ПОЖАРЕВАЦ

Дуња Живковић
2-2
За Мали Пожаревац знало се још далеке
1722.године. Име је добило из времена Турака
јер су га често спаљивали те је због силних
пожара тако и назван.
Мали Пожаревац је село крај аутопута,на
раскрсници путева који воде ка Југу наше државе
или ка Шумадији. У Малом Пожаревцу још увек
живе људи из давнина.
У овом месту има школа која је
је пре неколико деценија
реновирана. Непосредно од ње
налази се стара школа у коју су
ишле наше прабаке и прадеке.

Стара школа

Нова,обновљена школа
Главна улица Малог Пожарвца
зове се ,,Срећка Јовановића’’,у
њој се налази наша школа и
црква. Он је био
младић,уједно и мој ујак који
је погинуо у Сарајеву у рату
када се распадала Југославија
1992.
1862.године основана
је црква Светог
Пророка Илије,звоник
је основан нешто
раније али не зна се
тачна година. Она је
једина на општини
Сопот која припада
Београдској епархији
У Малом Пожаревцу постоји
железничка станица на прузи
Београд-Пожаревац.У једном
смеру води ка Умчарима,а у
другом ка Малој
Иванчи.Железничка станица Мали
Пожаревац састоји се из 4
колосека
1943.Године у јеку рата Немци су стрељали моје суграђане,нечије
рођаке. У знак сећања на борце подигнут је споменик на коме су
исписана имена свих грађана који су стрељани тада. Сваког 26.маја
ђаци наше школе,као и представници општина Сопот,Младеновац и
Гроцка полажу венце на том месту.
У центру села нализи
се споменик
Љубивоја Гајића.Он је
био учесник
Народноослободила-
чке борбе и народни
херој Југославије.
У знак сећање на
погинуле борце у
другом светском
рату из Малог
Пожаревца
подигнут је
споменик у
такозваном крају
Караула.
У знак сећању своје жене
која је уморна и знојава
попила хладну
воду,разболела се и
умрла. Њен муж је
подигао чесму посвећену
њој која је позната као
Мирковица у такозваном
Симић крају
ПОЗДРАВ ОД ДУЊЕ ЖИВКОВИЋ ИЗ
МАЛОГ ПОЖАРЕВЦА!