ДИД

АКТ
ИКA
Ана П
а
Мили вловић, 5
ца Ј о 4
в а н ов 1
ић, 5
43
 И ЧК Е М И СЛ И
О Ј ДИ Д АКТ
РАЗВ Д И Д А К ТИК Е
Т
И ПРЕДМЕ

• Дидактика – средишна, најинтензивније проучена и најдуже

изучавана грана педагогије.
•Данас, дидактика је незаобилазна дисциплина у процесу
учења и поучавања деце, младих и одраслих.

• У древној Хелади први пут се појављује језичка творба

назива дидактика.

• Термини: didaktis, didaktik, didaktique – грчког су порекла,

јер и етимолошки предтављају различите облике двеју
грчких речи – didasko – проучавам и didaskien – поучавам.
2
• Назив дидактика очуван је у великим академским срединама на немачком и
руском говорном подручју, али и у Грчкој и већини земаља источне Европе, па и
у државама настале распадом социјалистичке Југославије.
• Интересантно је да се у англосаксонским језицима термин дидактика не
помиње или има конкретно значење.
• 17. век се сматра “веком дидактике”, јер су се у тада новом времену
мануфактуре, јавили нови ствараоци у духу таквих друштвених вредности.
• Мануфактурна производња у најразвијеним земљама тадашње Европе, тражила
је већи број писмених радника него што их је било у црквене и индивидуалне
приватне школе. И све то је утицало да се појаве нова решења рационалног,
масовног поучавања.

3
  Чешки калуђер и педагог, Јан Амос Коменски, објавио је своје
дело које је и данас актуелно – “Велика дидактика”.

Јан Амос  “Велика дидактика” - штампана је на чешком језику, а после 25

Ком енс ки година и на латинском језику и тада се почиње користити за

извођење наставе у школи.

 По Коменском, дидактика није била само вештина проучавања

(свих и свему), већ је то и практична и свеобухватна наука о
васпитању на које је гледано као на неопходан услов
“прилагођавања обичаја свестраној моралности”.
Тиме је Коменски утицао на ширење предмета дидактике јер је
претходним одредницом дидактика ситуирана као наука о
васпитању и извођењу наставно – образовног процеса.

4
• Индивидуалне, али и сви типови црквених школа , оспособљавале су веома низак
проценат деце и омладине, знања су била катехетичка,застарела, канонизована, за
живот и рад оскудна.
• Планови и програми су били на латинском или црквенословенском језику.

Дидактика Ј.А. Коменског је решила неколико битних питања везаних за

рационално учење у настави. То су следећа питања:
 уводи се настава по разредима, предметима и часовима од по 45 мин
 објашњава се решење како да учитељ ради истовремено са већом групом
ученика (чак и до 100 ученика)
 организује се настава по полугодиштима
 уводи се распоред часова и распоред смена рада (преподне и поподне)
 у први план се поставља потреба за наставном очигледношћу, тражи се
учење и изван учионичких зидова
 уводи се стално оцењивање ученичких знања и постигнућа
 уводи се тростепена структура наставничког часа:
1. излагање наставника 5
2. схватање ученика
3. понављање
 д н е м а ч к о г педагога
а го г и је с у с рећемо ко с ки п р офесор
а п е д з и т е т
• Дидактику к
ао дел
н ј е б и о п р ви универ преузео
Х е р б ар т а . О у , г д е је
Јохана Фридр
иха у н иверзитет
ан Фр идр их н а Кенинзб у р ш к о м
а Канта.
Јох пед а г о г и ј е
с п едагогије о д И м а н уе л

Хербарт
и к у р
необа в е з н
н а у ч н о с у у темељили
н и ц и ( х е р б а ртијанци) п и т н е н аставе”
е д б е е в а с
• Хербарт и ње
гови с л
у о к ви р у т з в. “теориј п о д р е ђена
кт и к е ј е
е о р и јс к е о с нове дида г и ј и , о д н о сно била
т а л а педаго
п р и п а д
која је
педагогији. н о г п р оцеса.
а с т а в
ј е б и л а у с редишту н р ти ј а н с ке п оставке
учење усу херба
• Настава, а не ј е у ф о к
т а в ни к , а не ученик
• Нас
таве.
васпитне нас ер б а р т и ја н а ц а -
а к д и д а к т ике код х а с а д ржаја
з а д а т н а в а њ
• Зато је о
сновни
н и к а у п ро цесу упоз
а т и п ос т у п к е н а ст а в
анализов
знања.

6
Диференцијална психологија ће својим емпиријским истраживањима
могућности учења, развоја и зрења ученика поставити дете у средиште
процеса учења у настави и тај тренд дидактичког промишљења и практичног
поступљења назива се “нова школа”.
У промоцији предности “нове школе” долазило је до недовољно
балансираних научних ставова о томе да је дете истовремено и субјекат
(самостално учи) и објекат (наставник га поучава, уводи га у процес учења).

7
У мноштво судова о томе шта је дидактика, дидактичари би, зависно у
ком су времену живели, дали нека од следећих одређења:

 дидактика је наука о општим законитостима наставе

 дидактика је наука о образовању и настави
 дидактика је наука о образовању и васпитању у настави
 дидактика је теорија образовног и васпитног процеса

Развој дидактичке научне области утицало је да данас можемо

говорити о методикама васпитања и методикама образовања.

Методике се увек темеље на одређеним дидактичким

концепцијама, изграђујћи своју основу трансмисијом дидактике
у наставну праксу, уз неоспорно коришћење достигнућа и других
научних и уметничких дисциплина.

8
 ПОЈАМ И СУШТИНА НАСТАВЕ
речи  Прва одредница наставе - терминолошка
е ти м о логија
Да ли на неки одредница.
у п у ћу је  Друга одредница наставе – вишеструка
настава вљања?
ес н а с та биполарност.
проц
Трећа одредница наставе као веома сложеног
друштвеног феномена је у чињеници да је она
Да ли настављеније Доситеја
Обрадовића има исто или слично чинилац социјалног и индивидуалног развоја.
значење као и реч настава данас?  Четврто обележје наставе је њена – теоријска
заснованост.
 Пета одредница наставе је њена –
• Настављање јесте суштинска основа интердисциплинарност.
термина настава од момента када  Шеста генерализована истина је синтетичка
учење добија данашњи и слични одредница њеног значаја у времену.
институциализовани смисао.  Седмо обележје наставе је – циљна ситуација
Настава јесте систем настављања учења у дидактичко органозованом и
нечега, а настава данас је институциализованом наставном процесу.
континуиран, дидактички организован,
вишеслојан и институциализован
облик учења.
9
ФАКТОРИ НАСТАВЕ

Наставни садржај
Наставник Ученик
Наставник је Ученик систематским Наставним/образовним
квалификовани/ком проучавањем саджајима одређује се
петентан стручњак наставника и програм образовања
који поучавањем самосталним учењем који је потребно
ученика организује стиче образовање. остварити.
ефикасан процес
образовања, па и
наставе у целини.
Наставник, ученик и наставни садржај јесу
основни фактори наставе који чине тзв.
“дидактички троугао” . Ако се изостави
један од ових фактора то више није настава.
У савременом образовању долази до
изражаја наставна техника као посебан
фактор наставе, повезан са образовном
технологијом, па се “дидактички троугао”
проширује у “дидактички четвороугао”.

Посредни фактори наставе:

• родитељи
• друштвене организације
• медији 11
 Задаци
наставе Полазно становиште у казивању битних
дидактичких информација о задацима
наставе јесте да је настава процес, а то
значи одређено кретање, ток од скромних
Наставни задаци као предзнања до стечених нових знања. Због
резултати наставног тога се процес учења на наставном часу и
процеса који се желе назива наставним процесом. То целокупно
постићи су тројаки: кретање усмерено је на остваривање
• Материјални одређених задатака. Резултат сваког
процеса јесте ново стање. Остварење
• Функционални неког новог квалитета, па се то у
• Васпитни подједнакој мери односи и на наставни
процес.
 лн и з ада так
Материја т и в н ој
бјек
наставе з н ања . о о
е
цањ редмета
а с т и п п о ч ело
о с и се н диних о д авн о
в е одн ави поје ј и м се
н аст а
н а с т и ј а ко
з ац ија
д ата к а ва у атер р и
а л е б а да
з а о у ч а м е н е
р и ј ални ја се пр т ер мин и ц а иг
н и ц и тр саних
Мате ности ко л аз и од х чи њен аве уче з пропи
т в ар тк а до о је н и
ка н аст лазе и
с
о г зада иво. т е м усв г задат р о и зи е , је
в т а д и с н о е п а в
Нази авати гр и к а о с еријал ије кој к а н аст и за
а ч а чит ње ма т и зац за д ат пр ем
зн м л г р и
о
т р еба ту тварива и генера и ј ал но штај п
н а њ е д а о с и ц е м а тер и н а ра ање.
З и ен а ј а д з н
то знач јне чињ а. ан з нач а се мл ебно је
ш
ј е б ро р ж ај и с ти ц
би о д п о тр
усво вних сад век одувек от и ра д
ј е у
наста н а с таве оловања а за жив
т о р и ји
к о г шк
н и р ад,
У ис исао сва сионал
е
је см т и проф
живо 13
 п со лу т и з овања
о г из дв а јања и а н а ст а ве та
Зб тк а
ног зада
материјал ија добила назив
ц
је концеп материјализам.
и
дидактичк
Због опширности наставних садржаја
настава у таквој школи патила од
У складу са основама лекционизма, тј. задавања лекција у
дидактичког школи, меморисања задате лекције код
материјализма куће, и проверавање научене лекције опет
непрестано су се у
школама ширили у школи.
наставни садржаји, што
је присиљавало ученике
да своје учење своде на Материјални задатак се тумачи само као
меморисање бројних један од задатака у склопу свих осталих,
чињеница и али не и једини задатак.
генерализација.

14
 и о на л н и
Функц та ве
н а с
задатак

Односи се на развијање Тим задатком треба максимално развити

бројних и разноврсних психо – физичке функције ученика те
људских способности:
отуда и назив том задатку.
• Сензорних
Његов основни смисао је у остваривању
• Практичних
оперативног знања односно у овладавању
• Изражајних
вештинама и навикама на основу којих се
• Интелектуалних развијају ученичке способности.

15
• Будући да савремено образовање тумачимо као јединственост знања и способности, у
истом јединству треба наглашавити значење материјалног и функционалног задатка
наставе, а не истицати једно и запостављати друго.
• Дидактика која би се ограничавала само на једну страну образовања, само материјално
или само функционално, била би једнострана са позиција савремене концепције
образовања.
• Да би свако образовање било потпуно, потребно је да ученици стичу знања и развијају
способности.

16
 да т а к на с таве тне
за и
Васпитни ај ај у ва с п
с е усв орије
с к ојим мен те реба
п р оце ази у до , те не т задатка
в а њ а и ика ул к т ике ај овог
о т а
м о браз облема учје дид чки знач њ а,
о си п р д р т и е ре
а в а је с пи тна ије по д и да к ањ е ув
Наст ости. Ва о више место и н мир .
• фо р
н
вред тања, а азлагати
т
ц у“ за б р нуто в ођ ење
ас п и об р у п с тан али и о , н п р. с ри
в ниј е ну с а ње т аве н ат
д о б ја л а ш н ас и м
по
а в е . „ м а тери тно пон д а така вни, зат сихо-
наст е д аје а васпи в ањ е за ормати ни и п
р а з о вањ осно з и ск ази ни и ф фектив
б
• О вова, од
н
а ч ије м а тив в н и ,а а д аци
ста ј и д руг инфор огнити н ос ти з
п о сто
д ат к а- ш т а -к
ј д е лат
Д анас два за г гледи с тав но
• мо го ун а
на са ка са дру од а с е
д а т . и тн
за
о р и чки л ик е, б ју.
мот а ра з тизу
а н к ре
з об зир у и кон 17
е а ј
• Б ецизир
пр
 Наста
в
поста а треба да
в б
основ љена на н уде
е ау
претп и реалне чне
о
дости ставке да
се на
а у н ас тави г
свеук нућа кори учна
зв о р и з нањ разво
упног сте у
циљу
И у
ја. То ченичког
ј е ди с
дакти у разлози
и пра ка д
Наставним радом се стичу знања, ктичн у теоријс да
систе о к
формирају се вештине и навике на мати м смислу ом
бази којих се формирају разли зо
способности. читих вала пет
• Н
епоср извора са
• П е зн
осред дна стварн ања:
• На остваривање задатака наста на стварн ост
велику улогу има наставник, • Уч вна с ост и
еничк ре д ства ли
јер је он лице које кроз предз о искуст
садржај наставе непосредно • Ж нање во ил
ива р и
васпитно делује на ученике • Те еч и л
кст и и
и изграђује њихова уверења, ли мр говор
тва ре
убеђења, ставове, итд. ч

ADD A FOOTER 18
 ед на с тв а рност
• Непоср
не п ос редно
и ли
њ е п р иро дних
посматраа ли појава
и
предмета Посредна стварност или наставна средства

• Овај извор знања се назива Извор се назива секундарним извором,

примарним, може се вршити у
учионици и у природи. Знања
која се стичу су много тачнија,
потпунија, и трајнија. Стичу се
опажај и представе на основу
којих формирају појмове,
судове и закључке.
користимо га кад су:
• Природни предмети и појаве просторно
удаљени
• Предмети и појаве временски удаљени
• Посматрање предмета и појава опасно
по живот
• Предмети и појаве сложених

19
 к о ис к у ст во или
Ученич
предзнање
• Ученици искуство стичу пре
поласка у школу, затим за време
наставе и ван наставе читајући
књиге, уџбенике, гледајући
филмове, радећи непосредно са
предметима и појавама.
Жива реч или говор / Текст или
мртва реч
 Жива реч може да буде говор наставника,
неког стручњака који је позван да исприча
о неком догађају или појави, говор ученика
када подноси извештаје, непосредан говор
у радио емисијама, и др.
 Мртва реч су уџбеници, приручници,
енциклопедије, речници, литерарна дела,
научна дела и др. Читајући и користећи ове
књиге ученици стичу одређена знања.
20
Хвал
а на
пажњ
и!