ЖИВОТНА

СРЕДИНА СЕЛА

Јовановић Милица,543
 Основне карактеристике животне
средине села

Сеоска средина се итекако разликује од градске. То је

резултат различитих привредних активности сеоских
становника у односу на градске, али и различитог
начина живота и рада.
 Појам сеоских насеља
Појам сеоских насеља као сталних насеобина везан је
за појаву пољопривреде. У својој дугој историји село
је мењало своје основне карактеристике.

Данашње село по својим

изгледама и функцијама
представља засебну
географску целину, чије се
становништво претежно бави
пољопривредом. Село има
свој начин живота, своју
организацију, културно-
просветне и друге
институције које у ранијим
фазама развоја није имало.
Дефиниција села по Б.Којићу садржи пет
битних елемената:
1) у сеоским насељима већина становништва бави
се пољопривредном производњом
2) села имају малу густину насељености, најчешће
између 10 – 20 становника/ha, а максимално до
40 становника/ ha
3) села имају малу комуналну опремљеност
4) дворишта и кућишта садрже поред становања и
привредне функције (стаје за стоку, складишта
хране, објекте за смештај пољопривредних
машина и сл.)
5) спољне функције већине сеоских насеља су
слабо развијене
Цвијић је издвојио два основна типа села:
• села збијеног (ушореног) типа
• села разбијеног типа
Села разбијеног типа углавном се налазе у
планинском делу наше земље. Састоје се од више
засебних крајева (махала, џемати, засеоци...). Код
овог типа куће су удаљене једна од друге,
растурене без икаквог реда.
Села су подељена на следеће типове и врсте:
 старовлашки тип
 јасеничка врста
 шумадијска врста
 мачванска врста
 ибарски тип
 карсни тип
Села разбијеног
типа
Села збијеног типа развијена су по урбаним
принципима. Настајала су и развијала се дуж
саобраћајница, на раскрсницама или плански, па су
она добро повезана са околним селима и
административним центрима. Налазе се у централном,
источном и јужном делу Балканског полуострва.

Деле се на:
 тимочки тип
 читлучки тип
 медитерански тип
 турско – источњачки тип
 панонски тип

Планинска села са раштрканим кућама,

пружају сасвим другачије услове од
равничарских села збијеног типа.
Села збијеног типа
П
Л
А С
Н Е
И Л
Н А
С
К
А
Мере за побољшање квалитета животне средине

Мере за побољшање квалитета животне средине

сеоских територија које се морају спроводити
при уређењу села су:

 Мелиорација територије
 Водоснабдевање
 Уклањање отпадака
 Озелењавање
 Асфалтирање улица и
изградња тротоара
Санитарна мелиорација подразумева:

• одвођење кишних вода

• исушивање забарених територија
• регулацију водотока

Канализација се мора обезбедити најпре за сеоски

центар и то најпре за друштвене објекте масовног
коришћења (школа, амбуланта, центар месне
заједнице и сл.), а потом фарме.
Како би се побољшали хигијенски
услови у сеоским насељима, треба
организовати сакупљање, извожење,
депоновање и коришћење разних
отпадака.
За ове потребе треба спроводити
следеће мере:
• изградња рационалних сабиралишта
отпадака
• изградња рационалних ђубришта
• установљење хигијенских исправних
сточних гробаља

Веома важан задатак при уређењу села је и

њихово адекватно озелењавање,
хортикултурно уређење и прилагођавање.
 Планирање сеоских насеља
У Србији за потребе планирања и уређења сеоских
територија и насеља прецизно је дефинисан појам
,,сеоске територије” и извршена класификација
саставних елемената руралне територије. Са тог
становништва издвојене су следеће појмовне и
материјалне категорије:
• сеоска територија
• примарна сеоска територија
• другостепена сеоска територија
• сеоско насеље
• сеоски атар
• катастарски срез
У основи планирања изградње и уређења сеоских
насеља морају бити присутни еколошки и
хигијенски нормативи као и при планирању
градова уз поштовање сеоских специфичности, а
те специфичности се одражавају у:
 блискости сеоских становника са природним
окружењем
 радне активности и производње на селу
 традиција
 природна својства територија

Изградња и реконструкција села се мора одвијати

на месту пређашњег насеља.

Обично се тежи да се развија центар села око

школе, амбуланте, цркве или центра месне
заједнице.
У центру се обезбеђује продавница, откуп
пољопривредних производа, дом културе,
бископ као и стадиони.
Код планирања изградње нових сеоских насеља
веома је важан избор локације. Та локација мора
имате повољне економске услове за живот људи,
као што су:
 дубоке подземне воде
 рељеф повољан за отицање дубоке подземне
воде
 извор питке воде
 повољна инсолациона експонираност

Неопходно је планирате да путеви не угрожавају

сеоско насеље и пољопривредне површине.

План села мора садржати следеће функционалне

целине:
• стамбена зона
• друштвени центар
• производна територија
Код реорганизованог начина сеоског живота
неопходно је водити рачуна о следећим санитарно –
хигијенским потребама:
• одвојеност од стамбене зоне
• између стамбене и економске зоне се успоставља
се заштитна зона

Код планирања издвојених производних зона

неопходно је водити рачуна о планском
обједињавању функција у три основне зоне:
1) центар за механизацију
2) складишни центар
3) фарме
 Основни рурални проблеми

“Социјални угар”

Млади, у свим крајевима Србије, масовно напуштају сеоска

огњишта и традиционално занимање својих предака –
пољопривреду, и одлазе у градове, у непољопривредне
делатности. Сеоска домаћинства тако остају без подмлатка.
Села демографски одумиру.
Погоршава се старосна структура руралнох становништва.
Земљишни посед постаје само делимично или потпуно
неискоришћен.
Тако се ствара “социјални угар” који је из године у годину
постаје све израженији.
Утицај агромелиорација на
животну средину
 Агромелиорација или агротехничка
мелиорација је скуп агротехничких мера и
активности којима се остварују оптимални
услови за развој биљака.

 Мере агромелиорације укључују све врсте

третирања земљишта различитим врстама ђубрива
и заштитних средстава.

 Агромелиорационе мере се по потреби користе у

комбинацији са мерама хидромелиорације како
би се постигла боља плодност земљишта и бољи
принос.
Под мелиорацијама земљишта се подразумева систем
организационих, привредних, планско-техничких и др. мера
са циљем побољшања природних карактеристика земљишта
простора.

Мелиорације подразумевају побољшање квалитета

земљишта, његове плодности водних својстава, топлотног
режима, микроклиме и др. услова.
 У зависности од циљева и потреба
мелиорације се деле на:

 Пољопривредне мелиорације
(побољшање земљишних својстава)
Шумске и шумско-привредне мелиорације
(побољшање услова за повећање прираста
дрвне масе и коришћење шума)
 Рекреационе мелиорације (побољшање
својстава земљишног простора за потребе
одмора и рекреације)
 Санитарна мелиорација (исушивање због
елиминације маларије и неких хидричних
болести)
 Техничка мелиорација (уклањање жбуња, камења)

 Мелиорација земљишта (мере против ерозије,

заслањивање)
 Мелиорација ловних подручја

 Водне мелиорације се деле на:

• хидротехничке
• шумотехничке
• агротехничке
Важан део мелиорације је брига о животној средини,
заштита природе и рационално коришћење природних
ресурса.

За усавршавање мелиорације неопходан је тимски

рад стручњака разних дисциплина. Стручњаке за
мелиоративну педологију, географију мелиорација,
мелиоративну хидрологију о хидрогеологију,
мелиоративну агрономију, екологију и сл.

Мелиорацију утичу на измену земљишта, водне

ресурсе, климу, рељеф, биљни и животињски свет,
а такође и предеоне карактеристике.
Нерационална мелиорација може
изазвати следеће неповољности:

 ишчезавање појединих врста флоре и фауне

 значајно снижавање бројности организама на
неком подручју
 загађивање животне средине
 измену природних услова

Мелиорацијама је примарни циљ решавање

пољопривредних потреба, али и потреба
других грана које користе воду и земљиште у
својој производњи, а пре свега
водоснабдевање, бродарство и рекреацију.
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ !