Везе туризма и животне

средине

Јовановић Милица, 543

Туризам више него друге делатности зависи од
квалитета животне средине, па је утолико значајна
његова веза са животном средином.

Развој туризма резултира променама које се по свом

карактеру могу означити као позитивне или негативне.

Утицаји туризма на животну средину су веома сложени

и не тичу се само еколошких компонената средине,
него и социо-културних и економских чинилаца.
Хронологија односа туризма и животне средине

Веза између туризма и животне средине је просторно и културно

зависна.
Упућеност туризма на природне и културне ресурсе у животној
средини истовремено подразумева да његов развој подстиче
промене тих ресурса.
Туризам је фактор трансформације животне средине.
Веза између туризма и животне средине је фундаментална и
комплексна.
Због великог степена међузависности између ова два појма, она
се често означава као симбиотичка.
 Као прво то се односи на природу и карактер туристичке
делатности.

 Као друго, важно је узети у обзир да сезонски карактер туризма не

подразумева и сезонски реализоване утицаје.

 Као треће, разноврсност утицаја потиче од карактера дестинације.

 Веза између друштва, животне средине и туризма у
периоду након Другог светског рата

Деценија Животна средина Туризам

1951-1960 Опоравак од страдања током Другог светског Међународни туризам је ограничен на малу групу
рата елите. Високо учешће домаћег туризма.

Почетак масовног учешћа у међународном туризмз.

Пораст свести о животној средини. Изливање Развој масовног туризма на Западном Медитерану.
1961-1970 нагте са танкера Тори Кањон Одсуство интереса за прекомерни туристички развој.

Пораст свести о загађивању путем пестицида и

1971-1980 вештачких ђубрива. Пораст академске свести о туризму као„незагађујућој
индустрији“. Појава масовног туризма на Источном
Медитерану.
 Деценија Животна средина
Раст медија и јавно помињање проблема као
што су глобално загревање, киселе кише,
осиромашење озонског омотача.
1981-1990 Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу. Интерес
за прекомерно крчење тропских шума.
Почетак зелене потрошње.
Протести против: изградње путева, генетски
1991-2000 модификоване хране, експеримената са
животињама, крчења тропских шума,
неуравнотеженог развоја.
Туризам
Континуирано ширење туризма у Југоисточној
Азији и на Пацифику. Масовни туризам на
Карибима.
Све већи број туриста постаје свестан нарушавања
животне средине. Туристичка привреда постаје
одговорна за проблеме у животној средини.
Екотуризам, зелени туризам и одрживи туризам
постају све популарнији.
 Утицај туризма на животну средину
Еколошки утицај
Позитивни утицај:
 Развој нових услуга
 Унапређење локалне инфраструктуре
 Заштита наслеђа
 Менаџмент стратегија броја
посетилаца
Негативни утицај:
 Нарушавање животне средине
 Промене у природним циклусима
 Деградација архитектуре
 Нарушавање наслеђа
 Прекомеран број туриста
 Промене у стаништима дивљег
света
 .
Социо – културни утицај
Позитивни утицај:
• Пораст нивоа локалног учешћа у
активностима и дешавањима
• Јачање регионалних вредности и
традиције
Негативни утицај:
• Комерцијализација активности које су
персоналне и емотивне природе
• Промена природе догађаја и активности
ради задовољења туристичких потреба
• Пораст криминала
• Промене у структурама становништва
• Искљученост локалног становништва из
дешавања
 Економски утицај
Позитивни утицај:
 Повећање издатака
 Могућност запослења
 Пораст у радној подршци
 Пораст животног стандарда
 Пораст инвестиција
Негативни утицај:
 Локална инфлација
 Нереалне цене некретнина
 Немоћ у привлачењу туриста
 Боља алтернативна улагања
 Одлив новца у веће центре
 Неадекватна процена трошкова туристичког
развоја
 Непожељни трошкови, укључујући саобраћај,
фондове за здравство и образовање
 Заштита и управљање пределом у контексту
туристичког развоја
Предео – (енг. landscape) је вишедимензионални
феномен који обухвата све абиотичке и биотичке
факторе неке територије, као и културне
карактеристике уколико су на тој територији као
такве заступљене.

Ђердап

Планина Тара
Због вишеструког значаја предела у Фиренци је 2000. потписана Европска
конвенција о пределу. На снагу је ступила 2004. године. Она промовише
заштиту, управљање и планирање уређења предела.
Основне дефиниције и појмови о пределу предочени у тексту Конвенције су
следећи:

 ПРЕДЕО
 ЗАШТИТА ПРЕДЕЛА
 УПРАВЉАЊЕ ПРЕДЕЛОМ
 ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДЕЛА
Предлози жељеног изгледа места
за одмор у алпском простору.
Проценат испитаника по
изабраним цртежима:

слика 1 – 12,8%
слика 2 – 24,9%
слика 3 – 16,8%
слика 4 – 3,8%
слика 5 – 2,2%
слика 6 – 23,9%
У Србији Закон о заштити споменика културе не препознаје предео,
односно, културни предео као појам и просторну целину. Ипак,
Закон о заштити природе истиче и објашњава појмове предео,
предеони елеменат и предеона разноврсност:

• ПРЕДЕО
• ПРЕДЕОНИ ЕЛЕМЕНТ
• ПРЕДЕОНА РАЗНОВРСНОСТ
 Изворне одлике предела у Војвођанско-панонско-подунавском
макрорегиону (слика 1.) и
Изворне одлике предела у Средишњем српско – балканском
макрорегиону (слика 2.), могу бити значајан сегмент туристичке
промоције и понуде
 Утицај туризма на планинске пределе
Утицај скијалишног туризма на животну
средину

 Припрема стазе
 Инсталација успињаче
 Вештачки снег – припрема опреме
 Развој инфраструктуре
 Инфраструктура неопходна за развој дестинације
Степен утицаја туризма на
главне планинске туристичке
дестинације у Србији
прилично је изражен и односи
се углавном на висок степен
изградње и урбанизације.
 Утицај туризма на руралне пределе

Рурални туризам подразумева низ активности, услуга и додатних садржаја које се

реализују у руралним пределима. Активности најчешће обухватају:

• агротуризам (учествовање у традицио- налним пољопривредним радовима)

• рекреацију и одмор у природи
• едукативне туре у природи
• учествовање у културној понуди села
• манифестације и друго.

Рурални предели су подложни променама и оне се дешавају како под утицајем

других делатности, тако и под утицајем туризма.
Туризам би требало да оплемени
руралне просторе кроз увођење нових
садржаја, који поред естетских имају и
практичне атрибуте у функцији
локалног становништва.
 Утицај туризма на животну средину
градова

 Утицај туризма на природно окружење градова

 Утицаји на инфраструктуру
 Урбанистички преображаји
 Рестаурација
 Утицај туризма на поједине елементе
животне средине

 Ваздух

У Србији се издвајају дестинације које своју понуду

темеље на чистом ваздуху и то су пре свега:
• Соко бања, Златибор и Тара

Негативни утицаји туризма на вадух:

• Авио- саобраћај
• Друмски саобраћај
• Инфраструктура
 Вода – има важну улогу у слободном времену и
туризму. Она је саставни део природних предела који у
глобалу и на прву руку итекако привлаче туристе.
Вода лошег квалитета умањује рекреативне и естетске
вредности неког протора, а поред тога може да изазове и
неке друге проблеме, поготово у случају када је
неупотребљива за пиће.

Загађивање воде – пример: Средоземље

 Биљни и животињски свет – има велики утицај на туризам.

Животиње у бројним дестинацијама представљају главну атракцију за туристе:

• фото-сафари – за екотуристе
• рибе – за рониоце, отривање подбодног света
• дивокозе на Алпима

Негативни утицај туризма на биљни и животињски свет:

• туризам ремети природна станишта
• утиче на губитак појединих биљних и животињских врста

Утицаји туризма на биљни и животињски свет дестинације се могу

сврстати у две основне групе:
1) Туристичка инфраструктура
2) Специфичне активности везане за туризам и слободно време
 Спречавање деградације и санација туризмом
угрожених дестинација
Туризам и мрежа примарног и секундарног утицаја на животну средину

• Изградња неопходних објеката

Примарни утицај – промене у стаништима, промене у популацији
одређених врста, промене у здрављу и задовољству људи, промене
визуелног квалитета
Секундарни утицај – утицај на естетску вредност

• Емисија загађивача
Примарни утицај – промене у квалитету животне средине, вода, ваздух,
земљиште, здравље и стање биљних и животињских врста, здравље човека
Секундарни утицај – локално становништво, мерење квалитета ваздуха,
рециклажа отпадака, смањење прихода од туризма...
 Туристичке активности:
Примарни утицај – промене у стаништима, проене у популацији
биљних врста
Секундарни утицај – уклањање утицаја кроз менаџмент заштите,
оснивање националних паркова и заштита појединих врста..

 Динамика популације:
Примарни утицај – преоптерећеност, потреба за природним
ресурсима, земља и вода, енергија
Секундарни утицај – став према оваквом начину загађивања, подршка
услугама
Препоруке за заштиту природе од туризма формулишу и бројне
међународне организације, међу којима је и Организација за
економску сарадњу и развој. Она на националном нивоу предлаже
следеће активности:

1) Норме и прописи
2) Просторно – планске мере
3) Специфична улога владе
4) Информисање и учешће јавности
5) Финансијски аспекти
6) Заштита туриста од корисника ресурса
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!