Ruter i protokoli

rutiranja
Gostujuće predavanje na predmetu Računarske
mreže

Dušan Stamenković
Uvod u rutiranje

• Današnje mreže imaju značajan uticaj na naše živote - menjaju

način na koji živimo, rad, komunikaciju sa drugim ljudima i dr.
Računarske mreže - ili u širem kontekstu Internet - omogućavaju
ljudima da komuniciraju, i sarađuju na način nikada nisu ranije.

• U centru svake mreže je ruter. Prosto rečeno, ruter povezuje jednu

mrežu sa drugom mrežom. Ruter je taj koji je odgovoran za
isporuku paketa na različitim mrežama. Odredište IP paketa može
biti web server u drugoj zemlji ili server skladišta podataka u
lokalnoj mreži. Odgovornost rutera je da blagovremeno isporuči te
pakete.
Uvod u rutiranje
Pored prosleđivanja paketa ruteri pružaju i druge usluge kako bi zadovoljili
zahteve na današnjim mrežama:

•Obezbeđuju 24x7 (24 sata dnevno, 7 dana u nedelji) dostupnost. Da bi garantovali

dostupnost mreže, ruteri koriste alternativne putanje u slučaju da primarne nisu
dostupne,
•Pružaju integrisane usluge prenosa podataka, videa i glasa preko žice, kao i bežične
mreže. Ruteri koriste Quality of Service (QoS) prioritete IP pakete kako bi postigli da u
realnom vremenu isporučuju pakete kao što su glas, video i važni podaci,
•Ublažuju uticaj malignih softvera poput crva, virusa i drugih napada na mreži, a to
postižu kroz dozvoljavanje ili odbijanje prosleđivanja paketa.

Sve ove usluge su izgrađena oko rutera koji ima primarnu odgovornost
za prosleđivanje paketa sa jedne mreže na drugu. To je samo zbog sposobnosti
rutera da prosleđuje pakete između mreža tako da uređaji sa različitih mreža
mogu komunicirati.
Ruter
Prvi konstruisani ruter je zapravo bio Interface Message Processor
(IMP – Honeywell 316 minicomputer 30.08.1969.) i korišćen je za projekte
od strane Advanced Research Projects Agency Network (ARPANET) – prva
računarska mreža na svetu čije se funkcionisanje baziralo na komutaciji
paketa podataka. ARPANET je ujedno i preteča interneta.
Ruter treba posmatrati kao i bilo koji drugi računar. Ruteri imaju
mnoge iste hardverske i softverske komponente koje se nalaze u drugim
računarima, uključujući:
•CPU (Central Processing Unit(
•RAM (Random-Access Memory)
•ROM (Read-Only Memory)
•Operativni sistem
Ruter
Kako bi se zadovoljile rastuće potrebe za fleksibilnošću i
kapacitetom, ruteri su lako skalabilni po pitanju mrežnog procesiranja.
Dodatne funkcije se kao i kod računara kada nadograđujete već postojeću
konfiguraciju zasniva na zameni komponenata ili ugradnji novih, u ovom
slučaju, ruteri svoje performanse povećavaju dodavanjem HWIC-a (High-
Speed Wan Interface Card), dodatnim modulima ili povećanjem RAM-a.

Modul za Voice/FAX (podržava 4 - 64 kanala)

Modul za Modem (podržava 6-portova)

Ruter

HWIC kartica - Paralelni port

HWIC kartica - ADLS HWIC kartica 3G i GSM

HWIC kartica - ISDN

HWIC kartica - 4-port LAN HWIC kartica - Serial port
Ruter u centru mreže
Ruter povezuje više mreža. To znači da ima više interfejsa i
da svaki pripada mrežama sa različitim IP adresama. Kada ruter sa
neke IP adrese dobije paket na jednom interfejsu, on određuje koji
interfejs se koristi za prosleđivanje paketa na odredište.

Svaka mreža koju ruter povezuje obično zahteva poseban

interfejs. Ovi interfejsi se koriste za povezivanje kombinacije lokalnih
mreža (LAN) i mreža širokog opsega (WAN).
•LAN su obično Ethernet mreže koji sadrže uređaje kao što su
računari, štampači i serveri,
•WAN se koristi za povezivanje mreža na velikom geografskom
prostoru. Na primer, WAN konekcija se obično koristi za
povezivanje LAN-a na mrežu internet provajdera (ISP).
Osnove rutiranja
Primarna odgovornost rutera je da usmeri pakete namenje za lokalne ili
udaljene mreže pri čemu:
•Određuje najbolju putanju da pošalje paket,
•Prosleđuje paket na svoje odredište.

Ruter koristi svoju tabelu rutiranja da odredi najbolji put paketa. Kada
ruter primi paket, on ispituje odredišnu IP adresu i traži najbolje moguće
poklapanje sa adresom mreže u ruting tabeli. Svaki od ovih paketa ima svoj vek
trajanja (Time To Live – TTL) koji predstavlja vremenski interval za koji paket
mora dostići ciljanu adresu.

Tabela rutiranja uključuje i interfejs koji će se koristiti za prosleđivanje

paketa. Kada se pronađe podudaranje, ruter enkapsulira IP paket u Data Link
okvir odlaznog ili izlaznog interfejsa i paket prosleđuje dalje ka svom odredištu.
Osnove rutiranja

Vrlo je verovatno da će ruter primiti paket koji je enkapsuliran u

jedan tip data link okvira, kao što je Ethernet okvir. Kada ruter
prosleđuje paket, on će ga enkapsulirati u različitu vrstu data link
okvira, kao što je Point-to-Point Protocol (PPP).

Data Link enkapsulacija zavisi od tipa interfejsa na ruteru i vrste

medija kojim se povezuje. Različite data link tehnologije koje ruter
povezuje mogu da budu:
• LAN tehnologije, kao što je Ethernet,
• WAN serijske veze, kao što je T1 veza koja koristi PPP, Frame
Relay i Asinchronous Transfer Mode (ATM).
 Osnove rutiranja

Statičke rute i protokoli dinamičkog rutiranja se koriste od strane rutera da se

povežu sa udaljenim mrežama i izgrade svoje tabele prosleđivanja paketa.
Osnove rutiranja
Primarna funkcija rutera je da prosleđuje pakete ka mreži koja ima
ciljnu IP adresu paketa. Da bi ruter došao do ovih podataka on mora da
traži informacije uskladištene u svoju tabelu rutiranja.
Tabela sadrži mrežu, odnosno sledeći hop (skok) ka povezanom
uređaju. Ove veze govore ruteru kako da odabere optimalnu putanju za
slanje paketa do drugog rutera (sledeći hop) na putu do konačnog
odredišta.
Osnove rutiranja
Direktno povezana mreža je mreža koja je direktno povezana za jedan od
interfejsa rutera. Kada je interfejs konfigurisan sa IP adresom i subnet
maskom, interfejs postaje host na toj povezanoj mreži. Mrežna adresa i
subnet maska, zajedno sa tipom i brojem interfejsa, upisuje se u ruting
tabelu kao direktno povezane mreže.

Udaljena mreža je mreža koja nije direktno povezana sa ruterom, drugim

rečima, udaljena mreža je mreža do koje se može doći samo slanjem
paketa na drugi ruter. Udaljene mreže se dodaju u tabelu rutiranja
koristeći dinamički protokol za rutiranje ili konfigurisanjem statičkih
putanja. Koristeći dinamički protokol za rutiranje, ruteri su sposobni da
nauče dinamičke putanje do udaljenih mreža. Statičke putanje su putevi
do mreža koje administrator mora ručno da konfiguriše.
 Statičko rutiranje
Statička putanja uključuje mrežnu adresu i subnet masku udaljene mreže,
zajedno sa IP adresom narednog hopa rutera ili izlaznim interfejsom. Statičke
putanje su označene sa S u tabeli rutiranja kao što je prikazano na slici.

Ako se mreža
sastoji od samo par
rutera, pri čemu
postoji samo jedan
izlaz na internet,
najbolje je koristiti
statičko rutiranje jer
dinamičko rutiranje
samo može povećati
administrativne
troškove.
 Dinamičko rutiranje
Udaljene mreže se takođe mogu dodati u tabelu rutiranja pomoću protokola
za dinamičko rutiranje. RIP (Routing Information Protocol) je jedan od prvih
protokola za dinamičko rutiranje i za ulogu ima da deli informacije između
rutera o dostupnosti i statusu udaljenih mreža.
 Dinamičko rutiranje
Dinamički protokoli za rutiranje obavljaju nekoliko aktivnosti:
•Otkrivanje mreža,
•Ažurianje i održavanje tabela rutiranja

Automatsko otkrivanje mreža je sposobnost protokola za rutiranje da deli

informacije sa drugim ruterima koji takođe koriste isti protokol za rutiranje.

Nakon početnog otkrivanja mreže, protokoli za dinamičko rutiranje ažuriraju i

održavaju informacije o mrežama u tabelama rutiranja. Ovi protokoli ne samo
da donose odluku o najboljim putanjama već i u slučaju nedostupnosti te
putanje ili promena u topologiji mreže oni će odrediti novi najbolji put.
Izbor najboljeg puta
Određivanje najboljeg puta podrazumeva procenu više putanja do iste
mreže i odabir optimalnog ili „najkraćeg“ puta. Kada postoji veći broj
putanja do iste mreže, svaka putanja koristi drugačiji izlazni interefejs da bi
prosledila pakete do te mreže.

Najbolji put je izabran od strane protokola za rutiranje na osnovu vrednosti

ili metrike za određivanje distance do mreže destinacije.
•Neki protokoli za rutiranje kao što je npr. RIP koriste jednostavno brojanje
hop-ova, koje predstavlja broj rutera između rutera i odredišne mreže.
•Drugi protokoli rutiranja kao što je OSPF, određuju najkraći put ispitujući
propusni opseg veze, tj., biraju veze sa najbržim propusnim opsegom od
rutera do odredišne mreže.
•Takođe postoji podela na „Distance vector“ i na „Link-State“ protokole.
Izbor najboljeg puta
Ravnomerno raspoređivanje
Šta ako u tabeli rutiranja postoji dve ili više putanja sa istim metričkim
vrednosima za istu mrežnu destinaciju? U tom slučaju, ruter pribegava
Equal Cost Load Balancing-u, tj. ruter prosleđuje pakete preko više izlaznih
interfejsa koji su navedeni u tabeli rutiranja.
Protokoli za dinamičko rutiranje

Postoji nekoliko protokola za rutiranje IP paketa koji su u upotrebi:

•RIP (Routing Information Protocol) (v1 i v2)

•IGRP (Interior Gateway Routing Protocol) (Cisco)
•EIGRP (Enhanced Interior Gateway Routing Protocol) (Cisco)
•OSPF (Open Shortest Path First)
•IS-IS (Intermediate System-to-Intermediate System)
•BGP (Border Gateway Protocol)
Evolucija protokola za dinamičko rutiranje
Evolucija protokola za dinamičko rutiranje

• Korišćeni su u mrežama još od ranih ’80-ih.

• Prvobitna verzija RIP (u to vreme nazivan EGP) protokola je objavljena
1982.godine, ali neki od osnovnih algoritama su korišćeni u ARPANET-u
još 1969.godine.
• Kako RIPv1 nije zadovoljavao potrebe većih mreža u tu svrhu su razvijeni
OSPF i IS-IS.
• Cisco je razvio IGRP i EIGRP koje se takođe koriste u velikim mrežama.
• Kako je postojala potreba za povezivanjem internet provajdera i njihovih
privatnih klijenata razvijen je protokol BGP.

Kako su iskorišćeni gotovo svi kapaciteti IPv4, svi ovi protokoli su već
razvijeni i za IPv6.
Routing Information Protocol

RIP ima sledeće ključne karakteristike:

•RIP je „distance vector“ protokol za rutiranje.

•RIP je protokol koji koristi broj hop-ova kao jedini metrički izbor za
određivanje putanje.
•Putanje duže od 15 hop-ova su nedostupne.
•Poruka o stanju putanje se emituje svakih 30 sekundi.
Routing Information Protocol
RIP koristi dva tipa poruka za ažuriranje tabele rutiranja:
•Zahtev
•Odgovor
Routing Information Protocol

IP adrese su podeljene po klasama:

•Klasa A: od 1.0.0.0 do 126.255.255.255 (255.0.0.0)
•Klasa B: od 128.0.0.0 do 191.255.255.255 (255.255.0.0)
•Klasa C: od 192.0.0.0 do 223.255.255.255 (255.255.255.0)

Svaka klasa ima podrazumevanu mrežnu masku, a poznavanje

podrazumevanih maski je važno za shvatanje kako funkcioniše RIP.
Routing Information Protocol

RIP je classful protokol za rutiranje. RIPv1 pri ažuriranju u poruci ne šalje

informaciju o mrežnoj maski. Dakle, ruter će koristiti ili mrežnu masku
definisanu na lokalnom interfejsu ili će koristiti podrazumevanu mrežnu
masku na osnovu klase same adrese.

Npr., ako unesemo da je mrežna adresa 192.168.1.32 (tj. u ovom slučaju

mrežna maska je 255.255.255.224), RIP će je automatski konvertovati u
192.168.1.0 (mrežna maska 255.255.255.0)
RIP - konfigurisanje
RIP - konfigurisanje
Router>enable
Router#config t
Router(config)#router ?
Router(config)#router rip
Router(config-router)#network ip adresa
RIP - konfigurisanje
Router#show ip route
RIP - konfigurisanje

Router#debug ip rip prikazuje proces ažuriranja tabela rutiranja

RIP - konfigurisanje
Ukidanje RIP protokola za određenu mrežu i dodavanje statičke rute.
Router(config-router)#no network ip address
Router(config)#ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 serial 0/0/1
Ruter i protokoli rutiranja

Hvala na pažnji!