PREDAVANJE 1/I

PREDISTORIJA FILMA – braća Limijer

Svetlo
Vatra (baklja) – pre 125.000 godina (i ranije)
Pećinski crteži – 20.000 god pne
Primitivne uljane lampe – pre 13.000 god pne
Drevne kulture – lampe 5.000 god pne
Egipat – sferna ogledala 3.000 god pne
Mesopotamija (Irak, Sirija) - staklo 2.500 god pne (kreč, pesak, voda)
Vavilonska civilizacija (900 – 600 pne) konveksne plošne forme (sočiva)
Stara Grčka: 600 – 300 god pne (uljane lampe),
Pitagora (čestice koje emituju objekti), Platon (oko emituje čestice),
Aristotel (talasi), Euklid (pravolinijsko rasprostiranje svetla, optika)
- teorije o rasprostiranju svetlosti i opisi CAMERE OBSCURE
Kina (500 god pne) –opis CAMERE OBSCURE i sočiva
Rim 300 god pne –staklene posude ispunjene vodom – sočiva
-sveća 400 god
Istočne civilizacije
-Gerber, Arapski hemičar (VIII vek)
– tamnjenje srebronitrata
-Abu Ali Mohamed Ibn al-Hasan Ign al-Haytham
ALHAZEN X vek
-1038 napisao knjigu OPTIKA
-izučava fenomen CO, optiku

XII vek – srebronitrat u upotrebi za pisanje

XIII vek – Roger Bacon, engleseki filozof i franjevac (lupa)
CO, lupa teleskop

Leonardo da Vinci (XV vek)

Giovanni Battista della Porta – preporučio CO umetnicima
Girolamo Cardano – sočivo u otvor CO
Johannes Kepler (XVII)
Kirchner (1645) – laterna magica
Camera obscura šator, 1825.
LATERNA MAGICA
• Istočne civilizacije
-Gerber, Arapski hemičar (VIII vek) – tamnjenje srebronitrata -Abu
Ali Mohamed ibn al-Hasan Ign al-Haytham
• ALHAZEN X vek
• -1038 napisao knjigu OPTIKA
• -izučava fenomen CO, optiku
• Alhazen (X vek) – otac optike
• XII vek – srebronitrat u upotrebi za pisanje
• XIII vek – Roger Bacon, engleseki filozof i franjevac (lupa)– CO,
lupa teleskop
• Leonardo da Vinci (XV vek)
• Giovanni Battista della Porta – preporučio CO umetnicima
• Girolamo Cardano – sočivo u otvor CO
• Johannes Kepler (XVII)
• Kirchner (1645) – laterna magica
• Isak Njuton (XVII) – korpuskularna teorija svetla, prizma
• XVI, XVII, XVIII – mnogi instrumenti za crtanje: Fizionotrans, Pantograph,
Silueta
• Heinrich Schultze (1727) otkrio svojstvo srebro nitrata da tamni pod uticajem
svetlosti
• Karl Vilhelm Scheele (1777) – srebrohlorid pod dejstvom svetlosti postaje
nerastvoriv u amonijaku
• XVIII, XIX vek
• Alois Senefelder (1797) – Litografija
• James Watt (1765) – Parna mašina
• Thomas Wedgewood, Sir Humphry Davy (1802) – prvi fotogrami
• Sir John Herschell (1819) – hiposulfit sode (1839) – termin fotografija
• Napoleon -1804 car Francuske
• Viktorija (1837) – Kraljica Engleske, započinje Viktorijanska epoha
• Za vreme Napoleonovog carstva – povratak klasicizmu i popularnost antičkih
vrednosti
• Louis Philippe 1830 – 1848 “Građanin – kralj” – atmosfera srednje buržoazije –
pogodno tle za razvoj portretne umetnosti.
• 1826 – prva fotografija Nisefora Nijepsa Pogled sa prozora
• 1839 – izum dagerotipije, Luj-Žak Mande Dager
• 1841 – izum kalotipije, Vilijam Henri Foks Talbot
• 1851 – izum mokrog kolodijuma, Frederik Skot Arčer
• 1871 – izum suvog želatinastog postupka, Ričard Lič Medoks
1883 – Hronofotograf –
• OTTOMAR ANSCHUTZ
• Nemački fotograf koji snima u ovom maniru
• Njegov doprinos razvoju kinematografije - 1887 napravio ''projektor'' koji
rekonstruiše pokret u trajanju od 1 – 2 sec.
• 1879 – izum Zoopraxiscope-a (zupraksiskop) filmskog projektora,
Mojbridž
• (Zupraksiskop je projektovao slike sa rotirajućeg staklenog diska u i
tako je odavao utisaka pokreta. Stop-moušn slike su isprva bile
slikane na staklu, u formi silueta. Druga serija, koja je nastala u
periodu 1892-94 je koristila linijske crteže koji su se fotografskim
procesom nanosile na staklo a potom bojile ručno. Neke od
animiranih slika su vrlo kompleksne, i predstavljaju mnogostruke
kombinacije ljudskog i životinjskog pokreta.
• Film je, od svih umetnosti (kao i
fotografija) najovisniji o nauci i
tehnologiji.
• Danas je dominantna umetnička
forma.
• Spoj težnje XIX veka ka mašinskom
dobu (industrijska revolucija),
pokretu (Mojbridž, Marje, Londe),
optičkoj iluziji (Otomar Anšuc i drugi)
i javnoj zabavi.
• Predistorija filma i fotografije je
lavirint otkrića, izuma, rešenja,
polovičnih rešenja, uspeha i
neuspeha.
• (Koščević: "Fotografija je sredinom
XIX veka bila u zraku." Film je
sasvim logičan nastavak toga.)
• Luj Limijer: "Moj rad je bio direktno
usmeren ka naučnom istraživanju.
Nikada se nisam bavio onim što se
naziva "production"."
• Perzistencija ljudskog vida – ključna za
nastanak filma.
• Pojam perzistencije ljudskog vida je definisan
1824. godine od strane Peter Mark Roget-a –
mogućnost retine da zadrži sliku objekta od
1/20 do 1/5 sekunde posle njegog sklanjanja
iz vidnog polja.
• Zapravo, filma se uočava zbog ljudskog
mozga (u mozgu, ne u oku) – 24 sličice u
sekundi.
• Fi fenomen (ili: stoboskopski efekat) sprečava
da vidimo rezove između 24 sličice / sekundi.
• Fi fenomen su analizirali 1912 i 1916 godine
psihlozi Max wertheimer i Hugo Munsterberg.
Fi fenomen, dakle, stvara mentalni most (spoj)
između sličiva da ne bismo videli seriju
statičnih sličica.
• Film je (kao i fotografija) prva umetnost koja
se oslanja samo na psiho-perceptualnu iluziju
koju pravi – mašina.
• IZUMI
• Početak XIX veka:
• 1. Taumatrop (Thaumathrope, grč: magično okretanje) 1832-50
eksplozija ove igračke. Na disku se nalaze dve različite slike, svaka
sa druge strane. Kada se vrti, dve slike se "spajaju" i prave iluziju
jedne (pr: ptica/kavez/ptica u kavezu; cveće/vaza/cveće u vezi itd).
• 2. Fenakistokop (phenakistoscope, grč: kretanje uživo) disk sa
crtežima koji se okreće i odaje utisak pokreta.
• Više je njih koji su se bavili ovim izumom:
• - 1839/41. Žozef Plato (belgijski fizičar)
• 1841. austrijski matematičar i istraživač, Simon fon Stampfer
izumeo stroboskopski disk
• 1834. Džordž Horner je konstruisao zootrop
• Prvo su uovakvim napravama korišćeni crteži, a nakon izuma
fotografije: dagerotipije, itd.
• -1879. sekvencijalna fotografija (Mojbridž, Londe, Mareij i drugi).
• -1888. Džordž Istman – Kodak boks kamera i celuloidni film (prvo na
papiru a potom i na celuloidu).
• -1889. Edison je izumeo Kinetograf (koristi celuloidnu traku).
• (prvo je konstruisao Fonograf, pa je hteo da se pored zvuka, beleži i
slika).
• -1893. Edison patentirao Kinetoskop.
• Prvi filmski studio u kom su snimani filmovi za Kinetoskop bio je
Edisonov studio Crna Marija, 1894. godine koji je imao rotirajuću
podlogu i koji se rotirao za sunčevom svetlošću. Film iz 1896.
godine The Rice/Irwn kiss snimljen je za Kinetoskop, i predstavlja
poljubac između tadašnjih brodvejskih glumaca/zvezda John Rice i
May Irwin i izazvao je outrage kada je projektovan na velikom
platnu. Edison je zanemario potencijal projekcija na velikom ekranu i
usmerio je pažnju na finansijsku dobit od peepshow-ova, za koju je
mislio da ce biti novotarija novog doba
• -1895. Kinematograf braće Limijer, Prva projekcija (koja se uzima za
zvaničnu, mada ih je bilo i ranije) u Gran kafeu u Parizu. Film
Poliveni polivač iz 1896. godine je prvi geg na filmu i najraniji
narativni film.
Brojna rešenja i poboljšanja tehnike (i u fotografiji i u filmu).
Pimer: Latamova petlja koja je omogućila da se duge rolne filma ne
prekidaju (ne pucaju);
dakle: omogućila dugometražne filmove.
Bez nje bi filmovi ostali na nivou dužine od par minuta.
• Do 1896. godine je izumljeno sve u vezi sa projektovanjem i
snimanjem slike, što (u izmenjenom obliku) „stoji“ i dan-danas. Kasnije
(1927) se uključuje i zvuk.
• Vrsta dokumentarnog beleženja slike (kao što je slučaj kod braće
Limijer) je ostala glavna tendencija sve do kraja XIX veka jer se još
uvek nije razvila svest o mogućnosti pričanja priče kamerom (to jest,
kreiranja narativne stvarnosti kamerom, umesto njenog pukog
reprodukovanja).
• Filmovi su u tom periodu trajali oko 16 minuta (1000 stopa dugi).