Педагошка

комуникологија
{
Основна дефиниција

 Основни инструмент одгоја и образовсња представља

РАЗГОВОР између учитеља и ученика, између учитеља
међусобно и између ученика међусобно.
 Модерна, савремена наука о разговору зове се
ИНТЕРПЕРСОНАЛНА КОМУНИКОЛОГИЈА, која
представља теоретску и стручну позадину вештине
интерперсоналног комуницирања тј. разговора.
 Интерпесонална комуникологија постаје стратешка наука
савременог одгоја и образовања.
Интерперсонална комуникологија проучава комуникацију
„лице улице“ унутар МАЊИХ, ПРИМАРНИХ ГРУПА, тј.
Основни појам проучавања је ДИРЕКТНА, НЕПОСРЕДНА
КОМУНИКАЦИЈА.

 Ова наука је релативно млада дисциплина која своје порекло

у истраживањима и радовима тзв. Алто групе.

 Интерперсонална комуникологија се бави комуникацијом

унутар породице, школа/вртића, предузећа и мањим
друштвеним заједницама.
 Интерперсоналну комуникологију треба разликовати од
масовне, медијске, јавне, новинарске и политичке
комуникологије које се баве ИНДИРЕКТНОМ,
СЕКУНДАРНОМ КОМУНИКАЦИЈОМ.

 Интерперсонална комуникација је примање и давање порука

унутар непосредних односа међу људима.
 Комуникацијски процес
 Комуникацијски процес састоји се од четири основна
елемента:
-пошиљаоца поруке,
-поруке,
-примаоца поруке и
-контекста.
Свака комуникација има своју изражајну (саопштавање
онога што већ постоји) и делотворну компоненту
(остваривање још непостојећег).
 Разговор у образовно-одгојним установама мора имати
ОДГОВАРАЈУЋУ СИНТАКСУ (распоред речи),
СЕМАНТИКУ (препознатљивост значења речи) и
ПРАГМАТИКУ (остваривост поруке у стварности).

 Задатак: Осмисли ситуације за спровођење ове три

компоненте.
 У разговору са децом васпитач користи различите видове
комуникације (информативну, личну, контактну, апелативну
и сл.)
 Одгојно-образовна порука као информација мора бити
пропраћена ЛИЧНИМ УВЕРАВАЊЕМ, КОНТАКТНИМ
ПОВЕЗИВАЊЕМ и АПЕЛАТИВНИМ ЗАХТЕВАЊЕМ.
 Комуникација је успешна ако је намерна, мисао и изговорена
порука пошиљаоца одовара ономе шо је примаоц поруке
разумео.
 Комуникација feedbacko-м
Невербална комуникација
 Невербалну комуникацију чини понашање тела
(држање, усмереност, покрети тела при седењу,
ходању...), мимика, контакт очима, говорно понашање
(брзина говора, ритам боја, јачина гласа и сл.),
гестикулација, додиривање, просторно понашање...
 Невербална комуникација потвржује, негира, мења и
вреднује значај изговореног.
 Тајна интерперсоналног комуницирања је усклађеност
вербалне и невербалне комуникације.
УСПЕШНОСТ ПРИЈЕМА ПОРУКА

 Успешност пријема поруке зависи и од пошиљаоца и од

примаоца и од саме поруке.
 Три нивоа су важна:

1. Односи према садржају који представља васпитач (негативни,

позитивни, индиферентни)
2. Односи између учитеља и ученика (одбацујући,
прихватајући, игноришући)
3. Односи међу васпитачима међусобно (противсараднички,
сараднички или несараднички)
  1. слажемо се (позитиван саджај) и волимо
се (позитиван однос)
 2. не слажемо се (негативан садржај) и не
волимо се (негативан однос)
 3. слажемо се (позитиван садржај) и не
волимо се (негативан однос)
 4. не слажемо се (негативан садржај), али се
и даље волимо (позитиван донос)

Динамика садржаја и односа у току

разговора
  Разумљивост и неразумљивост су битни
елементи интерперсоналног комуницирања.
 Разумљиви васпитачи говоре једноставно,
прегледно, кратко и занимљиво, деца
прихватају њихове поруке и оне утичу на
њих.
 Неразумљиви васпитачи говоре
компликовано, непрегледно, опширно,
незанимљиво, деца их не слушају и не желе
да приме њихове поруке.

Разумљивост
  Компетитивна (отворено се надмећу)
 Фиксирано допуњујућа (отворено се
потискују)
 Међусобно скривено диригујућа
(искориштавају се)
 Флексибилно допуњујућа (поштено и
отворено се допуњују)

Комуникација међу
децом
  ТИ-порукама, МИ-порукама и безличним
порукама друге нападамо или удаљујемо од себе
и комуникације. Само ЈА-порукама развијамо
СТВАРНИ, ЛИЧНИ контакт и ДИЈАЛОГ!
 ЈА-васпитачи су директни, непосредни, лични,
прихватају јак и непосредан утицај на децу.
 ТИ-васпитачи имају директан, претећи,
угрожавајући, одбијајући негативан утицај на
децу.
 МИ-васпитачи имају недиректан, неодређен,
нејасан и слаб утицај на децу.

Лични и психосоматски аспекти разговора

  Ф. Ш. Фон Тун разликује осам начина
комуницирања:
1. Тражење помоћи
2. Пружање помоћи
3. Обезвређивање себе
4. Агресивност и обезвређивање других
5. Потврђивање себе
6. Контрола другога
7. Дистанцирање себе
8. Површно развесељавање других

Начини и стилови
разговора
 Према начину понашања и комуницирања са другима,
разликујемо шест стилова непосредне интерперсоналне
комуникације:
1. Комуникација зависна од других- помирљива,
самообезвређујућа, некреативна
2. Комуникација усмерена против других-оптужујућа,
агресивна
3. Комуникација вођена за друге – блаже контролишућа,
заштитничка, усмерава и саветује
4. Површна комуникација међу другима – свакидашња,
уобичајена, конвенционална
5. Комуникација дистанцирана од других- рационална,
аналитичка, истражујућа, аперсонална
6. Комуникација са другима – отворена, демократска,
квалитетна, обострана, искрена