СВЕТОЗАР

МАРКОВИЋ
,,РЕАЛНОСТ У
ПОЕЗИЈИ’’
(ПИСМО УРЕДНИШТВУ МАТИЦЕ)

1870.
РЕАЛНОСТ У ПОЕЗИЈИ

• ,,Ја сам изрекао у чланку Певање и мишљење да се код нас поезија

схвата наопачке… Уредништво Матице само куди то песништво, али
оно опет приписује песништву значење које оно нити је кадгод имало,
нити га може имати, а то је вели: да код нас нема песничког генија који
би могао покренути народ у борбу за ослобођење. Таквог личног генија
нити је икада било, нити га може бити; такав је геније НАРОД сам.
,,Све побуде које изазивају патњу народа, изазивају га
и на борбу. Оне личности у народу које су дубље и
силније осетиле све патње што тиште цео народ и које
су кадре да искажу та осећања у вештачкој форми – то
су ПРАВИ ПЕСНИЦИ, то су ПРОБУЂЕНИ ДЕЛОВИ
НАРОДА – то је народна свест о себи самом и својим
патњама.’’
 ,,…поете… који су певали ’народне песме’… такав је био
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ. Дакле, ето шта је нужно за
песника:
ДА ЈЕ ОН ПРОБУЂЕНИ ДЕО НАРОДА, ТЈ. ДА ЈЕ ОН
ЖИВЕО ОНИМ ЖИВОТОМ КОЈИМ НАРОД ЖИВИ; ДА ЈЕ
ОН ПАТИО ОНЕ ПАТЊЕ (или бар да су му тако блиске)
КОЈЕ НАРОД ПАТИ И ДА ЈЕ ОН СХВАТИО ТАЈ ЖИВОТ,
осетио бољу која тишти цео народ.’’
 ГДЕ СУ ТИ
ПЕСНИЦИ КОД НАС?
 ЗНАЈУ ЛИ ОНИ
НАРОД, ЊЕГОВЕ
НУЖДЕ И ПАТЊЕ?
 ОСЕЋАЈУ ЛИ
ОНИ ТО ШТО
НАРОД ОСЕЋА И
ШТО ОНИ ТРЕБА
ДА ИСКАЖУ?
ЕТО ЗАШТО ЈЕ НАШЕ
ПЕСНИШТВО ПРАЗНО, ШТО СЕ
ВРЗЕ ЈЕДНАКО ОКО ЛИШЋА И
ЛЕПТИРОВА, ИЛИ ГУГУЋЕ И
ЦМАЧЕ СЕ СА СВОЈОМ ДРАГОМ…
…А АКО СЕ КОЈИ ПУТ БАЦИ У ,,ПАТРИОТСКУ
ПОЗИТУРУ’’
ОНДА ЈЕ ТО ТАКО НЕШТО
ЈАДНО,
ПРАЗНО,
НАТЕГНУТО,
БЕЗ ИКАКВА ОСЕЋАЊА,
РАДИ ПАРАДЕ
 ЖИВОТ НАРОДНИ,
ТО ЈЕ САДРЖИНА –
РЕАЛНОСТ ПОЕЗИЈЕ.
КОД НАШИХ ПЕСНИКА
НЕМА САДРЖИНЕ
(БАР НЕ САДРЖИНЕ КОЈА
БИ ВРЕДЕЛА ЗА НАРОД),
ЈЕР ОНИ
НЕ ЗНАЈУ
ЖИВОТ НАРОДНИ.
,,Они певају живот,
који је често изопачен
наопачким појмовима
из школе и рђавих књига…

Тако исто не би вредио за окате

људе спис ’о бојама’ који би
написао какав слеп од рођења.’’

?!
 Врло је важно да се схвати
шта је то
САДРЖИНА ПОЕЗИЈЕ
за један народ или један век.

…поезија…
појављивање
живота
друштвеног или народног…
,,ЕТО ЗАШТО НЕМА ’ПОЕЗИЈЕ’ НА
ДАНАШЊЕМ ЗАПАДУ. САДРЖИНА
ПЕСНИШТВА, ЖИВОТ НАРОДНИ,
ТОЛИКО СЕ РАЗВИО ДА СЕ САД
ПОЧИЊУ ОСТВАРИВАТИ ОНИ
ИДЕАЛИ КОЈЕ СУ НЕКАДА ЈЕДИНО
ПЕСНИЦИ НАЗИДАЛИ И СХВАТИЛИ
И КОЈЕ СУ ИЗНОСИЛИ ПРЕД НАРОД
У СВЕТЛИМ БОЈАМА…
НАСТАЛО ЈЕ ВРЕМЕ ПРАКТИЧНОГА
РАДА.’’
 …НАРОДИ СУ НА
ЗАПАДУ ДОБИЛИ ВЕРУ
У
СЕБЕ САМЕ.
ТО ЈЕ ЗАКОН ЉУДСКОГ
НАПРЕДОВАЊА.
ТО
НЕКА
НАМ
ЈЕ
НАУКА.
ПЕВАЊЕ И
МИШЉЕЊЕ
ЈЕДНА ПАНОРАМА ИЗ НАШЕ
ЛЕПЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1868.
I , II , III ,
IV
ДЕО
 I ДЕО:
*КРИТИЧАРИ -
ЕСТЕТИЧАРИ
* КРИТИЧАРИ
РЕАЛИСТЕ
 …ШТА ЗАХТЕВА
НАУКА ОД ЛЕПЕ
КЊИЖЕВНОСТИ И
ОД КЊИЖЕВНИКА…
??? ??? ???
Од књижевности се захтева да доноси само
оно што је заиста
КОРИСНО ДРУШТВУ:
да претреса и подиже сувремена питања,
да представља
ИСТИНСКИ ЖИВОТ НАРОДНИ
са гледишта сувремене науке,
једном речи –
да је по мислима и осећајима својим
А КЊИЖЕВНИК
ЈЕ ДУЖАН
ДА
РАЗУМЕ
ЖИВОТ ЉУДСКИ
,,НАША СУВРЕМЕНА
ПОЕЗИЈА –
ТО ЈЕ СМЕСА ИЗ
ЉУБАВНИХ ИЗЈАВА,
ФАНТАСТИЧКИХ СЦЕНА,
ПРАЗНИХ ФРАЗА И
СМЕШНИХ БУДАЛАШТИНА.
 ,,Даровити песник знаће шта да каже
о осећању љубави или ма каквом другом
што ће имати опште вредности,
а неће никад стварати

од
љубави болест,
а од женскиња
накараду,
као наши песници.’’
,,Лепа књижевност у
прози није далеко
отишла
од лирике…’’
,,У њима нема онога што је
главно –
НЕМА ИСТИНСКОГ
ЖИВОТА
ЉУДСКОГ.
,,Ти даровити људи, образовани
сувременом науком, створише
СУВРЕМЕНИ ДРУШТВЕНИ
РОМАН –
епос XIX века…
СУВРЕМЕНИ РОМАН
представља
ИСТИНСКИ ЖИВОТ ЉУДСКИ…’’