Завод за унапређивање

образовања и васпитања
• Милка Тошић, ОШ “Ратко Павловић Ћићко”,
Прокупље
Аутори:
• Данка Јанковић, ОШ “Ратко Павловић Ћићко”,
Прокупље
• Мирјана Стевановић, ОШ “Ратко Павловић
Ћићко”, Прокупље
Наставни предмет: • Српски језик

Тема: • Бранко Радичевић – “Ђачки растанак” (лирски

одломак )

Узраст: • Пети разред

Кликните овде
Microsoft Word за унос приказа
Document часа у Word
документу!
Ђачки растанак ( лирски одломак
из истоимене поеме)

Бранко Радичевић (1824 – 1853)

 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
ЂАЧКИ РАСТАНАК (ОДЛОМАК)
Сунце зађе, а спушта се тама,
На небу је вечерњача сама,
Небо ведро, а река се чиста
Тамо-амо у пругама блиста.
Ој, Дунаво, о, ти, реко силна,
Ала си умилна!
Колико сам пута превесео
Са другови у лађицу сео,
За’ватио веслом и десницом,
Отиснуо с’ водом и матицом.
Ни се буре, ни громовне буке
Поплашиле поуздане руке.
Кад гром рикну, када муња севну, Доватила та самртна мука,
Тада млађан, понајслађе певну. Кад се вода нада мноме склопи,
Север дува, водом пољуљивљ,
Вода бурна у чун запљускива,
Вал за валом у часак нагрну,
Лати чамац, па га и преврну,
Све у воду – ао, красне муке!
Милић од Мачве
Бранко и музе
Шчекасмо се на ноге и руке,
Па за часак, ето, браћа луда
Догрцаше до брега и пруда.
Млого ли се тако кад и када
У се глава поуздала млада –
Тело чило, а умешна рука,
Сретно сам се ја увек извука’:
Ја сам теби младо тело предô
Кано оцу своме што би чедо,
Јер да ’теде могаше ме једном
Руком својом задржати ледном.
Та кад оно, у води, неука,
Ој, Дунаво, ти ме не утопи!
Ти ме диже, при’вати обала,
За то теби до небеса фала –
Рекô, онда, па ћу и свакада,
Али, збогом, остај мени сада!
НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ

ЕСТЕТСКИ

ОБРАЗОВНИ
ОБРАЗОВНИ

ВАСПИТНИ
ВАСПИТНИ

ФУНКЦИОНАЛНИ
ФУНКЦИОНАЛНИ
 Естетски циљеви
• Доживљавање и тумачење аутентичног песничког света (од уживљавања у тренутке
стваралачке мотивације (из које је песма настала) до потпуне естетске рецепције.
• Интерпретативно наставниково рецитовање у одговарајућем емоционалном и
мелодијском коду са акцентом на ритму, звучним сугестијама и
таласању песничких слика .
• Чулна имагинација
(унутрашња очигледност)
песничких слика.
• Емоционална обојеност слојевитог
песничког језика.
• Мелодија (звук и
ритам ) речи
• Интерпретативно
ученичко
рецитовање

Вршак анализе ће остати отворен за ново читање и тумачење.

 АНАЛИЗА ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СА СТАНОВИШТА ЊЕНЕ

 УСЛОВНОСТИ


ОСНОВНОГ
 ПЕСНИЧКИХ СЛИКА
ОСЕЋАЊА
 МОТИВСКЕ СТРУКТУРЕ

 
• УСХИЋЕЊЕ
МЛАДАЛАЧКОМ

• МОТИВ РАСТАНКА
1. “ОЈ, ДУНАВО, О, ТИ,
РЕКО СИЛНА,/ АЛА СИ
УМИЛНА!”
РАДОШЋУ ПЕСНИЧКИ
• РОМАНТИЧАРСКИ ПЕЈЗАЖ  СУБЈЕКТ
2. “СВЕ У ВОДУ–АО,КРАСНЕ

 
МОТИВ ПРИРОДЕ МУКЕ!”
3. “ОЈ, ДУНАВО, ТИ МЕ НЕ


УТОПИ!”
САГЛАСЈА МИСАОНО-ЕМОТИВНИХ ТОКОВА СА
ЗВУКОМ, БОЈОМ И РИТМОМ ЈЕЗИКА
КОЈИ ЈЕ ДЕЛТА СВИХ
ЗНАЧЕЊСКИХ СЛИВОВА ПЕСМЕ И ОТУДА
ПЕРМАНЕНТНО У ЖИЖИ АНАЛИЗЕ
 ВАСПИТНИ ЦИЉЕВИ
• Изграђивање складног и блиског односа према природи (као према праоцу чија смо
чеда)
• Тумачење контраста и склада између:

туге радости
растанка сећања
садашњости прошлости (буд.)
вечери дана
самоће друговања
пролазности тренутка вечности (унутрашњег ока)

• Тријумф животне радости упркос постојећим околностима (растанку)

• Братско дељење среће са другима
• Опијеност слободом
• Тепање завичају и миловање са њим
• Живот је чудесан попут песме
• Песма је самодовољни уметнички свет у коме је, на естетском нивоу, могуће
разрешити замршљаје живота и света
 - ПОВЕЗАТИ НАСТАВУ
- ПРИВОЛЕТИ УЧЕНИКЕ ДА -УПУТИТИ УЧЕНИКЕ У КЊИЖЕВНОСТИ И
ЧИТАЈУ ПОЕЗИЈУ, У ЊОЈ РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ ГРАМАТИКЕ ПРЕКО
УЖИВАЈУ И ТУМАЧЕ ЈЕ ЧИТАЊА И ВЕШТИНУ ЕКСПРЕСИВНЕ И СТИЛСКЕ
НА САВРЕМЕН НАЧИН РЕЦИТОВАЊА ВРЕДНОСТИ:

-ВРСТА РЕЧИ
(ГЛАГОЛА, ПРИДЕВА,УЗВИКА)
-РАЗУМЕТИ И УСВОЈИТИ
-ГРАМАТИЧКИХ ОБЕЛЕЖЈА
-ОСВЕЖИТИ ЛЕКСИЧКЕ - ПОЈАМ
(ГЛАГОЛСКОГ ВИДА, ВОКАТИВА)
ПОЈМОВЕ: ПЕЈЗАЖ

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉЕВИ
• СИНОНИМ
• АНТОНИМ
-УЗВИЧНИХ РЕЧЕНИЦА

• ДЕМИНУТИВ
• ХИПОКОРИСТИКА
-УОЧАВАТИ И ТУМАЧИТИ -РАЗУМЕТИ И УСВОЈИТИ
СТИЛСКЕ ФИГУРЕ: ПОЈАМ
ПЕСНИЧКИ СУБЈЕКТ
• ЕПИТЕТ
• ПЕРСОНИФУКАЦИЈУ
• КОНТРАСТ
-РАЗУМЕТИ И УСВОЈИТИ • ГРАДАЦИЈУ
ПОЈАМ -УВОДИТИ УЧЕНИКЕ У
• ОНОМАТОПЕЈУ
ПЕСНИЧКА СЛИКА ВЕРСИФИКАЦИЈУ:

• СТИХ
• МЕТАР
• РИМА
 Ток првог часа обраде
Главни део
Уводни део часа часа
- Читалачки утисци и
доживљај песме Завршни део
- Сремски Карловци,
песников духовни часа
завичај ( илустрације: - Усмеравање на
уметничке слике са стваралачко и
мотивима из Сремских истраживачко
Карловаца и музика из читање - Упућивање у
Бербанског кола ) истраживачко
- “Песме”, Беч, 1847. читање код куће
- Анализа прве песничке
(Бранко,Мина,Вук) (истраживачки
слике
- Ужа локализација текста (феноменолошки
задаци за
(одломак из поеме) анализу друге и
преглед, мотиви и
- Интерпретативно слојеви, песнички
треће песничке
наставничко казивање слике)
језик)
- Ученичко летимично
читање у себи -
 Ток другог часа обраде
Главни део
Уводни део часа часа
- Анализа дрге
песничке слике Завршни део
- Контраст прве и часа
- Кратко обнављање друге песничке
садржаја са претходног слике
часа (провера рецепције)
- Анализа треће
- О стиху и метру
- Резиме прве песничке песночке слике (лирски
слике - Однос прве две и римовани
треће песничке слике десетерац)
- Увод у анализу дриге и (склад, равнотежа,
треће песничке слике - Репрезентативно
мудрост) ученичко
(Извештавање и - “Ђачки растанак” -
образлагање рецитовање
истраживачких велика синтеза
задатака) -
 Сремски Карловци, песников духовни
завичај
Милан Коњовић
Љубица Сокић Милић од Мачве
 Преглед прве песничке слике
(“Ој, Дунаво, о, ти, реко силна,
Ала си умилна!”)

Сунце, тама, небо, Вечерњача и река су основни

мотиви прве песничке слике.

Издвајају се две велике целине: река и небеса.

Река посматрана са обале је чиста, небо је ведро,
Вечерњача сама.

На крају сунчаног дана појављује се вечерња

светлост усамљене звезде која пада и мрешка се по
реци.
 Преглед прве песничке слике
(“Ој, Дунаво, о, ти, реко силна,
Ала си умилна!”)

Наговештеној тузи супротставља се

река која је упила сву светлост и постаје њен
извор. Ту реку, ка којој утичу све линије
пејзажа, песник још више издваја обраћајући
јој се: узвицима (ој, о), заменицом за друго
лице (ти) и вокативом (Дунаво).
 Преглед прве песничке слике
(“Ој, Дунаво, о, ти, реко силна,
Ала си умилна!”)

У народној песми уз (архаичан)

вокатив Дунаво обично стоји епитет мутно, а
код Бранка Дунав је чист и блиста.
Замењивање епитета упућује да се Бранко из
народне песме уздиже тражећи своју реч за
свој лични доживљај.
 Линије ноћног пејзажа су заобљене,
меке и тону у реку која је у покрету, благо
заталасана тамо-амо. Придеви у функцији
епитета боје предео и нијансирају однос
песничког субјекта.
 Мотиви и слојеви прве песничке
слике
СУНЦЕ ТАМА
(ЗАЂЕ) (СПУШТА СЕ)

НЕБО ВЕЧЕРЊАЧА
(ВЕДРО) (САМА)

пејзаж- опис предела песнички

субјект:
посматрач и
саговорник

РЕКА , ДУНАВ
( ЧИСТА , БЛИСТА
СИЛНА , УМИЛНА)
Звук и ритам друге песничке слике
“Све у воду – ао, красне муке!”
Глаголи који нас уводе
Звук:
у матицу реке и олује:
•рикну
буре
севну
• буке
дува
•нагрну
хуке
пољуљива

запљускива
лати
красне муке
преврну
 Однос прве и друге песничке слике
“Ој, Дунаво, о, ти, реко силна “Све у воду – ао, красне муке!”
Ала си умилна!” К
О
Линије пејзажа.........заобљене,
Н Линије пејзажа....оштро

меке,
тону у реку, Т изломљене,
узбуркане,
благо
заталасане Р заковитлане

Чуло...........................вид Чуло.....................слух
Ефекат.................... светлост
Језичка средства....именице
А Ефекат.................звук
Језичка средства..глаголи,
придеви
С узвичне реченице

ЕПИТЕТИ
Т ОНОМАТОПЕЈА
 Однос прве и друге песничке слике
“Ој, Дунаво, о, ти, реко силна
Ала си умилна!” К “Све у воду – ао, красне муке!”

О
Положај песничког
субјекта ..............посматрач
Н Положај песничког
субјекта ........Учесник
Т
и
Усред матице
саговорник
Упрошлости
садашње време Р Унутрашње око
Основно Основно
осећање............. туга (растанак) А осећање..........превесео

контраст
С “красне муке”

занос (Дунав)
Т стопљен с реком
 Склад и лирска мудрост треће песничке слике
“Ој, Дунаво, ти ме не утопи!”
(“самртне муке”)

песнички субјект
(дављеник)

у
Руке Дунава- очинске руке!
Однос прве, друге и треће песничке слике

К Језичка средства….глаголи+придеви (именице)

диже ледном (руком)
О прихвати
Н ПЕРСОНИФИКАЦИЈА
Т Чуло…………………...кожа
I II
Р Ефекат………………..додир ВРХ ГРАДАЦИЈЕ
(ОТАЦ – СИН)
А
С САДАШЊОСТ
САДАШЊОСТ ПРОШЛОСТ
Т