АТЛЕТИКА

- КРАЉИЦА СПОРТОВА
-

Никола Марковић VIII4

Атлетика
Атлетика је јадан од најстаријих облика спортског такмичења. Назив потиче од
грчке речи ATHLOS што значи такмичење.
Такмичења у трчању, скакању и бацању стара су колико и традиција спорта.
историја атлетике = историја спорта
Атлетика, због свега наведеног, заслужено носи назив „КРАЉИЦА СПОРТОВА“.
Историја атлетике
Још у древним египатским гробницама из
периода 2.250 п.н.е. приказани су атлетски
догађаји као што су трчање и скакање у вис.
1.800 п.н.е у Ирској је основан келтски
фестивал Тајлтеанске игре који је, поред
осталих спортских догађаја, обухватао трчање
и бацање камена.
На првим Олимпијским играма 776 п.н.е.
једино такмичење било је трчање на растојању
дужине једног стадиона, а касније су игре
проширене такмичењима у бацању и скакању. Везув
Атлетска такмичења била су заступљена и у
Панхеленским играма основаним око 500 Бацач диска (Diskobolos)
грчка скулптура израђена
п.н.е.
460-450 године п.н.е.
Историја атлетике
У 18. веку у Енглеској се појавио спортски
фестивал Котсволдове олимпијске игре у
оквиру којих је било и такмичење у бацању
маља.
Претечом модерних Олимпијских игара Бацање диска – детаљ са вазе
сматра се L'Olympiade de la République која се
одржавала у периоду од 1796. до 1798. у
Француској.
Од почетка 19. века одржавана су атлетска
такмичења у школама и колеџима широм
Енглеске. Везув
Прва атлетска такмичења у затвореном
простору појавила су се 60-тих година 19. века.
Приказ начина прескакања бика
Историја атлетике
- 1880. основана је у Енглеској Аматерска атлетска
организација (ААА).
- 1896. одржане су прве модерне Олимпијске игре у
којима значајно место заузимају атлетска такмичења.
- 1912. године основана је Међународна аматерска
атлетичарска федерација (IААF).
- 1928. у атлетски програм Олимпијских игара уведена
су женска такмичења.
Данас спортисти могу добити новац за учешће у
атлетским такмичењима па она више немају само
аматерски карактер.

Олимпијске игре 1928.

атлетичарка Mildred Wiley
Атлетика у Србији
Атлетска такмичења у Београду помињу се 1865.
године приликом обележавања педесетогодишњице
Другог српског устанка. Наравно, и пре тога је било
надметања на вашарима и прославама у којима се
такмичило у бацању камена са рамена, скоку из
места и сл.
Атлетска такмичења каква данас познајемо су почела
да се одржавају у првој деценији 20. века. У том
периоду оживљава интересовање за спорт међу
младим официрима који су 1906. организовали трку
на релацији Ваљево – Јовање у којој је учествовало
двадесет официра и десетак цивила.
Светомир Ђукић - оснивач
Српског олимпијског клуба
Атлетика у Србији
Прву атлетску секцију основало је Гимнастичко
друштво Душан Силни 1908. године.
1910. основан је Српски олимпијски клуб који је 1912.
организовао учешће српских спортиста на Летњим
илимпијским играма у Стокхолму. На овом такмичењу
српски атлетичари нису забележили значајне
резултате што је лоше утицало на развој атлетике.
На развој атлетике велики утицај су имале Балканске
игаре одржане у Београду 1938. године. Београдски
атлетичари победили су у тркама на 100 и 200m и у
штафетној трци 4x100m.
Након одржаних Балканских игара атлетика
постаје најпопуларнији спорт школске омладине.
Где се такмиче атлетичари?
Атлетика је започела као спорт на
отвореном, а такмичења су се одвијала у
складу са временским условима.
Атлетичари се данас најчешће припремају и
такмиче на атлетским стадионима.
Атлетски стадион користи се за сва атлетска
такмичења осим за маратон.
Током зимског периода, атлетичари се
припремају и такмиче у затвореним
просторима – атлетским дворанама.

Цртеж Олимпијског стадиона у Атини током

првих модерних Олимпијских игара 1896.
Атлетски стадион
Атлетски стадион састоји се од 8 елиптичних стаза (одвојених линијама).
Дужина унутрашње стазе износи 400m. Уз стазу се налазе залетиште и
доскочиште за скок у даљ, скок у вис, скок са мотком, бацалишта кугле,
копља и кладива и др. Опремљен је бројном помоћном опремом:
препонама, заштитним мрежама за бацачке дисциплине, носачима и
летвама за скок у вис и скок са мотком и др.
Атлетски стадион често је интегрисан са фудбалским стадионом.
Атлетска дворана
Атлетска дворана има готово све елементе као и атлетски стадион осим што
је најчешћа дужина унутрашње стазе 200 m те је и сам простор за
такмичење мањи.
У атлетским дворанама су, због мањег расположивог простора, неке
дисциплине прилагођене (нпр. трка на 60 m уместо трке на 100 m), а неке се
не изводе (нпр. бацање кладива и копља, трка на 3.000 m са препонама,
маратон и др.).
Атлетске дисциплине
Атлетске дисциплине смо поделили на:
I. Тркачке дисциплине:
спринт
• спринт (кратке стазе) – 60 m (у дворанама), 100 m,
200 m и 400 m
• средње стазе – 800 m, 1.500 m и 3.000 m
• дуге стазе - 5 km, 10 km и маратон (42,195 km)
• штафетна трка – 4 такмичара који наизменично
трче измењујући штафетну палицу (најчешће 4 х штафетна трка
100 m и 4 х 400 m)
• препонске трке – деонице са високим препонама
(60m у дворани, 100m за жене, 110m за мушкарце),
ниске препоне (400m) и препреке 3.000m (стипл).
• брзо ходање – 10 km, 20 km и 50 km
трка с препонама
Атлетске дисциплине
II. Бацачке дисциплине:
• бацање копља
• бацање диска
• бацање кугле
• бацање кладива бацање копља
III. Скакачке дисциплине: скок удаљ
• скок удаљ
• скок увис
• скок мотком
бацање кугле
• троскок

скок мотком скок увис

Атлетске дисциплине
IV. Вишебој (скуп више дисциплина):
• седмобој - вишебој за жене који траје два
дана. Први дан: 100 m препоне, скок у
вис, бацање кугле, 200 m. Други дан: скок
у даљ, бацаље копља, 800 m.
• десетобој - вишебој за мушкарце који
траје два дана. Први дан: 100 m, скок у
даљ, бацање кугле, скок у вис, 400 m.
Други дан: 100 m препоне, бацање диска,
скок мотком, бацање копља, 1.500 m)
Атлетске дисциплине
На часовима физичког и здравственог
васпитања смо обрађивали:
• Скок удаљ
• Техника истрајног трчања
• Техника ниског старта
• Техника спринтерског трчања
Атлетске организације
Mеђународна асоцијација атлетских федерација
(International Association of Athletics Federations - IAAF)
основана је 1912. у Стокхолму под називом
Међународна аматерска атлетска федерација
(International Amateur Athletics Federation - IAAF).
Назив „аматерски” је 2001. промењен у „асоцијација”
тако да је скраћеница IAAF остала иста.
У организацији IAAF су:
Светско првенство у атлетици, Светско првенство у
атлетици у дворани, Светско првенство у кросу,
Светско првенство у атлетици за јуниоре, Светско
првенство у полумаратону, Светски куп у атлетици,
Златна лига и Дијамантска лига
Атлетске организације
ЕАА - Европска атлетска асоцијација (European
Association of Athletics) основана је 1969. године.
Седиште ове организације налази се у Лозани
(Швајцарска).
У организацији ЕАА су:
Европско првенство у атлетици на отвореном,
Европско првенство у атлетици у дворани, Европско
првенство у атлетици за млађе сениоре, Европско
првенство у атлетици за јуниоре, Европско првенство
у кросу.
Атлетске организације
AASSE - Атлетски савез малих земаља Европе
(Athletic Association of Small States of Europe) је
атлетска организација која окупља мале европске
земље. Основана је 1994. године. Савез укључује све
европске земље које имају мање од милион
становника (осим Ватикана).
Чланице AASSE могу учествовати у такмичењима
самостално или као тим.
Игре малих земаља
Чланице AASSE учествују у Играма малих земаља
Европе (Games of the Small States of Europe) које се
одржавају од 1985. године на сваке две године.

AASSE екипна застава

Атлетске организације
АBAF – Балкански атлетски савез
(Association of Balkan Athletic Federations)
SАS – Српски атлетски савез
АСЦС – Атлетски савез централне Србије
АСБ - Атлетски савет Београда
и бројне друге организације
Атлетска такмичења
Врсте и нивои атлетских такмичења су бројни.
Према добу такмичара разликују се предшколска и школска такмичења,
средњошколска и студентска, па све до такмичења ветерана у различитим
категоријама. Према нивоу такмичења разликујемо: аматерска и
професионална.
Најзначајнија такмичења су:
• Атлетска такмичења на Летњим олимпијским играма
• Светска првенства у атлетици
• Европска првенства у атлетици
Атлетске легенде у Србији
Вера Николић од 1967. до 1970. држала
светски рекорд на 800 m.
Снежана Пајкић победила у трци на 1.500 m
за жене на Европском првенству 1990.
Ненад Стекић

Ненад Стекић пет сезона најбољи на

светским ранг листама 1974, 1975,
1976, 1977. и 1978. у скоку удаљ.
Драган Здравковић 1983. шампион
Европе на 3.000 m.
Владимир Милић 1982. шампион
Вера Николић Снежана Пајкић Европе у бацању кугле.
Најбоља српска атлетичарка
Најбоља српска атлетичарка је Ивана Шпановић.
Такмичи се у скоку удаљ. Чланица је и наступа за
Атлетски клуб Војводина из Новога Сада.
Ивана је 2018. године у Бирмингену на Светском
првенству у дворани освојила златну медаљу са
резултатом 6,96 m.
Лични рекорд 7,24 m постигла је 2017. у Београду
на Европском првенству у дворани.
У мају 2016. године је била на првом месту светске
ранг листе у скоку удаљ.
Два пута је изабрана за најбољу српску
спортисткињу у избору Олимпијског комитета
Србије (2013. и 2015. године). Ивана Шпановић
Занимљивости
- Најстарији човек који је икада истрчао
маратон био је стогодишњи Fauja Singh из
Индије (2011. године). Занимљиво је да се
Fauja први пут почео бавити трчањем у 89.
години.
- 1960. у Риму први пут је Африканац -
Abebe Bikila постао олимпијски првак у
маратону. Abebe је цео маратон истрчао Abebe Bikila
бос.
- Музика може да повећа перформансе
тркача за чак 15%.
- Статистика каже да атлетичари обучени у
црвено чешће побеђују.
Fauja Singh
Занимљивости
- Берлинске олимпијске игре одржане 1936.
су прво спортско такмичење које је имало
директан ТВ пренос. На овим Олимпијским
играма Jesse Owens поставио је рекорд
освојивши 4 златне медаље. Његов рекорд
је трајао 48 година, а срушио га је Carl Lewis
1984. на Олимпијади у Los Angelesu.
Carl Lewis
- Најмлађи олимпијац био је грчки
гимнастичар Димитрије Лоундрас који је
1896. на Олимпијским играма у Атини имао
само десет година.
Занимљивости
- Златна олимпијска медаља има само 1%
злата (око 6 g), 93% је сребро, а 6% је бакар.
Последње медаље од чистог злата прављене
су за Олимпијаду одржану 1912. године.
- Када трчимо, у стопалу покрећемо 26
костију, 33 зглоба и 112 лигамената.
Хвала на пажњи