PREVENTIVNO-KOREKTIVNI TRETMAN

KOD DECE
ROĐENE SA FAKTORIMA RIZIKA

JADRANKA NOVAK
 POLAZNI STAVOVI

Rezerve ljudskih potencijala se nalaze u ranom

detinjstvu.
Za decu rođenu sa rizikom a naročito za decu sa
manifestnim smetnjama to je period kada se najviše
može doprineti ublažavanju posledica rizika i
optimalizaciji razvoja

Rana detekcija razvojnih smetnji omogućava

pravovremeno uključivanje u preventivno-korektivni
tretman sa ciljem maksimalno mogućeg otklanjanje
dejstva rizičnih faktora
 KO SU RAZVOJNO RIZIČNA DECA ?
Deca, kod kojih je evidentirano dejstvo štetnih
faktora za koje se zna da u znatno većem procentu
dovode do zastoja u razvoju .
-10-25% prevremeno rođenih beba imaju kao
posledicu neurorazvojno kašnjenje
-prematuritet-vodeći uzrok srtnosti kod beba

Kada se već zna za tu mogućnost, neophodno je

delovati-anticipatorno, potrebno je uvesti
PREVENTIVNO-KOREKTIVNI TRETMAN
ŠTA JE PREVENTIVNO- KOREKTIVNI
TRETMAN?
Skup mera i postupaka koji se preduzimaju odmah nakon
evidentiranja dejstva rizičnih faktora a čiji je CILJ:

1. Optimalizovati razvoj

2. Sprečiti pojavu sekundarnih smetnji

 1. Optimalizacija razvoja

Preduprediti, ukloniti ili ublažiti dejstvo riziko faktora:

uključiti dete u opštestimulativni, habilitaciono-

rehabilitacioni tretman, primeren individualnim
potrebama

osnažiti roditelje informacijama, znanjem i

veštinama kako bi se uspešno nosili sa potrebama
deteta
okruženje deteta –eliminisati negativne faktore a
obogatiti okruženje pomagalima i sadržajima koji
idu u susret njegovim potrebama
Efekti preventivno-korektivnog tretmana

OČEKIVANJA
Rana, sistematska, multiprofesionalno
programirana i kontinuirano sprovođena
stimulacija razvoja doprineće kompenzaciji
deficita, koji proizlaze iz perinatalnog rizika
2. Sprečavanje sekundarnih smetnji i
razvojnih poremećaja

Rane razvojne smetnje pogađaju uglavnom jednu funkciju koja

posredno povlači zastoj čitavog lanca funkcija koje se iz nje
izvode.

Stvaraju se patološki obrasci ponašanja koji otežavaju i

usporavaju sve oblasti razvoja.

Usporenost razvoja čini dete neuspešnim prema zahtevima

sredine, što dovodi do motivacionog deficita , “naučene
bespomoćnosti”-odustajanje deteta da uradi i ono što bi
moglo.
 OPRAVDANOST uvođenja preventivno-
korektivnog tretmana

rani znaci smetnji su minorni,teško prepoznatljivi

prognostički elementi su nesigurni
podaci istraživačkih studija o negativnom uticaju
riziko faktora

brojni dokazi o efikasnosti ranih interventnih programa

na razvojni tok

saznanja o svojstvima CNS-a u razvoju:

Značaj adaptivne-plastičnosti
Značaj “senzitivnog-kritičkog perioda” razvoja
Značaj uticaja sredinskih faktora:fizički,
nutritivni, emocionalni, socijalni....
 PRINCIPI
PREVENTIVNO-KOREKTIVNOG TRETMANA

OSMEH BEBE – nužan signal početka i

kraja komunikacije

Kada? Samo kada je dete budno,suvo, sito,

i raspoloženo
Poštovati biološke ritmove deteta

Stimulacije su fiziološke-prirodne:
vidne, slušne, taktilne ,kinestetske,
vestibularne...
poželjne su multimodalne stimulacije -
šire aferentno polje, podstiču senzornu integraciju

sukcesivno umesto simultano

didaktički materijal- svaki predmet iz neposrednog ambijenta

sredinske uslove prilogoditi detetu

(temeraturu,osvetlenje,zvukove..)

trajanje stimulacija i njihov intenzitet prilagoditi

reaktibilnosti deteta
 Responzivnost deteta

za terapeuta ima dijagnostički značaj –

EKSPLORATIVNA terapija

za članove porodice: prepoznavanje rane

signalizacije omogućava pravovremeno i adekvatno
zadovoljavanje potreba deteta
 Preduslov efikasnog tretmana
Uspostavljen “ tonični dijalog“
majka /negovatelj/ - dete
vedar i nasmejan lik majke /negovatelja/
blag i smiren glas, ujednačeni i nežni pokreti...

PSIHOLOŠKA PROCENA, odnosno izrada

funkcionalnog profila bebe obezbeđuje da:
Stimulacije kvantitativno i kvalitativno odgovaraju
razvojnom nivou , individualnim karakteristikama i
potrebama deteta
 DETE - AKTIVNI ČINILAC SOPSTVENOG
RAZVOJA

Selektivno prijemčivo ili zatvoreno

za uticaje iz spoljne sredine
-

Pronači najširi put komunikacije i razmene

/direktivni-responzivni/
Dokaz da je stimulacija adekvatna –trajno
interesovanje deteta i evidentan razvojni napredak.

Sve funkcionalne oblasti treba razvijati sinhrono

/višestruka povezanost senz.,mot., sazn.,
afektivnog i socijalnog razvoja/

Kao cilj tretmana postavlja se naredna faza razvoja:

razvijaju se najprije elementi određene veštine, zatim
se vrši njihova sinteza.

Pri razvijanju funkcija-voditi računa o razvojnim

zakonitostima
U slučaju manifestovanja razvojnih smetnji ili
problema u ponašanju, uključiti specifični
habilitaciono-rehabilitacioni tretman.

Višestruka povezanost svih funkcionalnih oblasti

zahteva KOMPLEKSAN tretman koji obuhvata:
 stimulaciju svih oblasti razvoja deteta

 medikamentni tretman

 Savetodavni rad sa porodicom

 Kontinuitet u praćenju, evaluaciji i redefinisanju

intervencija
 Zaključak
Uvođenjem preventivno korektivnog tretmana kod
dece rođene sa rizikom moguće je značajno :

unaprediti-optimalizovati razvoj- u svim oblastima

funkcionisanja i ponašanja

smanjiti ,nepovoljna po razvoj, dejstva rizičnih

faktora ili ih svesti na najmanju moguću meru

razviti i osnažiti osećanje kompetentnog roditeljstva

kroz partnersku saradnju sa porodicom
 Prim mr sc med dr Milica Ranković Janevski
2010 g. u Institutu za neonatologiju bebe će se uskoro negovati po
metodologiji sa Harvard Medicinskog Fakulteta. SAD /

NIDCAP® je rani interventni program,

individualno prilagođen svakoj bebi i porodično orijentisan -
(Newborn Individualized Developmental Care and Assessment Program).
-Jedan stručnjak na edukaciji-2 planirana od 2012 g.
.-formalna edukacija jednog stručnjaka traje 2 god.
-bolnica je otvorila vrata porodici.Uveden metod: Kontakt “Koža na kožu”
 Prisustvo majke, roditelja i su od neprocenjivog značaja.
na napredovanje i PM razvoj
-NIDCAP® profesionalci „prevodioci za bebe”,

- NIDCAP® jača i stabilizuje porodicu

razvijajući odnose između bebe i roditelja, roditelja i profesionalaca
-i između samih profesionalaca.
Kod beba, negovanih po ovoj metodologiji,
dokazane su sledeće prednosti

•Manje plućnih komplikacija

•Manja učestalost moždanih krvarenja
•Bolje napredovanje
•Kraća hospitalizacija
•Bolji psihomotorni razvoj u uzrastu od 3, 6 i 9 meseci
•Bolja interakcija između roditelja i deteta
Retka prilika...

30 g. longitudinalnog pračenja efekata RRI na razvojni tok PM sposobnosti /1983/

13 dece sa DS na uzrastu od 1g.-6.g. izložena kontinuiranom RRI-specifinom

Procena I evaluacija ishoda ponavljana u 15g . 25 g. 30 g.

Za procenu korišteni: Brunet Lezine, Binet Simone,Vineland skala SZ.

SPK ‚/skala procene kompetencija/opservacija ponašanja,
Ishodi:

-U 6.god. deca a DS, obuhvaćena tretmanom

-značajno uspešnija testovnom postignuću

U 30.g
-značajno uspešniji na skali PRAKTIČNIH,KOGNITIVNIH I SOCIJALNIH KOMPETENCIJA
-veči nivo samokontole/pravljenje izbora,donošenje odluka,preuzimanja
odgovornosti/
-značajno ređe epizode problemtičnog ponašanja/agres.destruktiv.stereotipije/
-Bolja organizacij slobodnog vremena
-Veči stepen uključenosti u život zajednice