Inteligencija

• Snalaženje, rešavanje novih situacija

putem shvatanja bitnih odnosa u sredini
( na inteligentnom ponašanju se zasniva učenje putem
uviđanja )
• Inteligencija je dispozicija koja se razvija
do genetski određenih granica, ali zavisi
od sredine da li ćemo dosegnuti te
granice i od osobina ličnosti
 Merenje intelektualnih sposobnosti

• Šta je IQ? To je koeficijent inteligencije

• Ponašanje koje „merimo“ da bi smo utvrdili inteligenciju je uspešnost rešavanja

različitih zadataka, različite težine na unapred pripremljenim testovima
inteligencije na kojima se dobijaju bodovi.
• Ispitivač poredi bodove sa uzrastom ispitanika i određuje koeficijent inteligencije:
• IQ= M.U. (mentalni uzrast) / K.U. (kalendarski uzrast) *100
• Skala ide od ispodprosečne inteligencije ( 0 do 70), preko granične inteligencije
(70 do 90) i prosečne inteligencije (od 90 do 110) , visoka inteligencija (IQ 110 -
130), natprosečna inteligencija ( preko 130)
• Osobe IQ ispod 70 imaju teškoćama/smetnjama u intelektualnom razvoju i
funkcionisanju; razlikuju se blaga ( od 55 do 69), umerena ( od 40 do 54),
teška (od 25 do 39) i potpuna mentalna, intelektualna ometenost (ispod 25).
***Oni se razlikuju u mogućnosti školovanja, radnoj sposobnosti, samostalnosti u životu.
 Uzroci ometenosti

• Organski : genetski (Daun sindrom), infekcije u

toku trudnoće, porođajne komplikacije,
komplikacije posle porođaja...isl.
• Sredinski : lišenost igre, roditelja, izolacija, isl.
*seti se: neposticajna sredina
• Psihološki : pojačana uznemirenost, emocionalna
blokada, osećanje manje vrednosti, isl.
*seti se osobina ličnosti koje ometaju razvoj inteligencije

Ovi uzroci često udruženo deluju na smanjen razvoj inteligencije

 Razvoj inteligencije

• Tip mišljenja se tokom razvoja menja: konkretno, specifičan za

period detinjstva i apstraktno mišljenje koje počinje u periodu
puberteta (setimo se vrste mišljenja)
• Prema istraživanjima opšta inteligencija se razvija i doživljava
vrhunac u našim dvadesetim godinama. Ovde se zaustavlja ili blago
opada, a posle pedesetih brže opada
• Različite vrste sposobnosti ili inteligencije (primer: talenat za jezike,
muzikalnost, smisao za lepo ili moralno…itd.) razvijaju se različito, te
i opadaju u različitim periodima.
 Vrste inteligencije

* U savremenim istraživanjima inteligencija se shvata mnogo šire i raznovrsnije.

U poslednjih 20-tak godina predlažu se nove vrste inteligencije: kulturna, moralna,
preduzetnička, ekološka...itd. Sve ove vrste nisu naučno utemeljene. Emocionalna i
socijalna inteligencija jesu potvrđene i vredne pažnje:
• Emocionalna inteligencija podrazumeva razumevanje osećanja drugih ljudi,
saosećajnost ( biti "u koži drugoga"), poznavanje sopstvenih osećanja i stanja
- samosvest, upravljanje svojim osećanjima.
• Socijalna inteligencija uključuje saosećajnost, sklad u odnosima sa drugima,
uspešnost timskog rada i upravljanja grupom ljudi, uticajnost isl.
• Ove intelektualne sposobnosti su značajnije za sam život.
*Kod svakog od nas se opšta IQ (uspešnost rešavanja zadataka) u različitoj meri poklapa
sa emocionalnom i socijalnom inteligencijom.