Predavanje Br.5

25.6.
2012 Fakultet tehnikih nauka

Integralni transport
1
PREDAVANJE BR. 9
D E O VIII
SISTEMSKI PRISTUP
UPRAVLJANJU PREVOZOM ROBE
U TRANSPORTU
25.6.2012 Fakultet tehnikih nauka
2
1. METODOLOKE OSNOVE ISTRAIVANJA PROCESA
UPRAVLJANJA PREVOZIMA ROBE
Stalno poveanje obima prevoza svim vidovima transporta praeno je zahtevom za
poveanjem efektivnosti njegove eksploatacije (kval. transport. opslu., usavr. tr.
tehnol.).
Zato se izuavanje transporta vri sa sledeih aspekata:
Drutveni: uzajamne veze drutva i transporta
Ekonomski: problemi formiranja i razvoja transporta kao privredne grane
Drutveno - psiholoki: udeo ljudskog faktora u transportnim podsistemima
Ekoloki: uticaj transporta na okruenje
Nauno - tehniki: uzajamni uticaj transporta i nauno tehnikog progresa
Aspekt upravljanja: gde se transport izuava sa gledita procesa informacija,
strukture i funkcije upravljanja.
Specifini uslovi odvijanja tehnologije transporta predodreuju karakteristike
upravljanja procesima transporta u privredi, koje se odlikuje velikom sloenou.
3
Usavravanje i primena upravljanja u transportu
prvenstveno podrazumeva sistemski pristup,
pri emu je neophodno kompleksno razmatranje svih osnovnih
komponenata sistema upravljanja procesom transporta.

Nasuprot tome, mnoga istraivanja u transportu su parcijalnog karaktera i ne
uzimaju u obzir:
specifinosti transporta
karakter i stepen uticaja spoljnih faktora na upravljanje prevoznim procesom
pristup realnom objektu istraivanja, koji se najee posmatra kao nedovoljno
organizovan sistem to dovodi do neshvatanja realnih procesa.
Zato sadanji sistem upravljanja u transportu karakterie:
nepostojanje jedinstvene teoretsko-metodoloke pretpostavke izuavanja
problema u transportnom sistemu
u veini sluajeva ignorisanje ili jednostrano razmatranje sloene strukture
transporta kao sistema
4
pristup realnom objektu istraivanja, koji se najee posmatra kao nedovoljno
organizovan sistem to dovodi do neshvatanja realnih procesa.
ponekad mehaniko ili veoma uproeno rezmatranje procesa uzajamnog dejstva
pojedinih elemenata transportnog sistema
Sistemsko izuavanje upravljanja u transportu obuhvata sledee postupke:
izuavanje i analizu sistema,
razradu predloga za poboljanje njegovog funkcionisanja i
projektovanje novog sistema upravljanja.

Sistem upravljanja prevozom = sloen sistem sa
sposobnou samoobuavanja i
samoorganizovanjem koga karakterie
tenja ka stabilnosti i
stanju dinamike ravnotee sa okruenjem.

5
Pod sistemom transportnog opsluivanja (STO)
podrazumeva se kompleks usluga,
vezan za premetanje robe ili putnika koji se realizuje u transportnom lancu.

Specifinost transporta
jeste u tome to on ne stvara nove materijalne vrednosti,
ve samo produava proizvodni proces premetajui robu (putnike)
u prostoru i vremenu.
Upravo proces premetanja predstavlja proizvodnju transportne usluge iji je
rezultat promena poloaja (mesta) robe i zahtevani kvalitet dostave.
6
Transport se prema nameni deli na:
robni (prema mestu transporta u materijalnoj proizvodnji)
u sferi proizvodnje: unutranji (industrijski) transport (procesni i
meupogonski), kao deo odgovarajueg proizvodnog procesa
u sferi prometa: spoljni industrijski i magistralni (ekonomski) transport,
kao samostalna privredna grana,
putniki,
A prema vidu korienja transportnih sredstava na:
vazduni,
elezniki,
cevni,
vodni i
drumski.
Pri izuavanju sistema transportnog opsluivanja, za transport u celini, treba
uzimati u obzir uzajamno dejstvo svih vidova u tom procesu.
7
U konkretnim analizama sistema transportnog opsluivanja
mogue je prihvatiti sledeu hijerarhiju:
privredni sistem (ograniene mogunosti izuavanja STO)
transportni kompleks
transportni sistem
sistem transportnog opsluivanja

I - Privredni sistem zemlje, privredni regioni i gradovi najvii nivo
istraivanja.
Za robni transport (koji realizuje transportno opsluivanje) cilj se, u optem
obliku, formulie kao potpuno i kvalitetno zadovoljenje potreba privrede za
svim oblicima prevoza i transportnih usluga a stepen zadovoljenja potrebe za
prevozom (spoljni kriterijum) ukazuje na meru prilagoenosti transporta
uticajima okoline.
8
II - Transportni kompleks (TK)
Kao pretpostavke za ukljuivanje u transportni kompleks nekog
elementa (vida proizvodne delatnosti, grupe preduzea, pojedinih privrednih
grana i sl.) slue meusobne veze predmeta rada i gotovih proizvoda
pojedinih karika u optem proizvodnom, odnosno proizvodno-tehnolokom
lancu. Te veze su tenje unutar datog kompleksa nego spoljne.
Proizvodnu strukturu transportnog kompleksa sainjavaju sledei
osnovni elementi (vidi sliku 1):
transportno graevinska industrija
transportna mrea
transportna proizvodnja i pomona ( remontna ) proizvodnja
9
Slika br. 1: Struktura transportnog kompleksa
TRANSPORTNI SISTEM
ORGANIZACIONE
JEDINICE KOJE SE
BAVE PROIZVOD-
NJOM TRANSPOR-
NIH USLUGA
TRANSPORTNI KOMPLEKS
TRANSPORTNA
PROIZVODNJA:
POMONA
(REMONTNA)
PROIZVODNJA
PREDUZEA ZA
GLAVNE OPRAVKE
VOZILA,
STROJEVA
I AGREGATA
SISTEM TRANSPORTNOG OPSLUIVANJA
TRANSPORTNA
MREA
(PUTEVI SA
SPECIJALNOM
OPREMOM
I UREAJIMA)
TRANSPORTNO-
GRA]EVINSKA
INDUSTRIJA
INDUSTRIJSKA
PREDUZEA
ZA PROIZVODNJU
VOZILA I OPREME
I IZGRADNJU
TRANSPORTNE
INFRASTRUKTURE
(puteva i sl.)
10
Specifine funkcije svakog elementa transportnog kompleksa:
Funkcija transportno-graevinske industrije obuhvata proizvodnju transportnih
sredstava, izgradnju transportne infrastrukture (puteva i sl.) i proizvodnju potrebne
opreme.
Funkcija transportne proizvodnje je neposredno obavljanje prevoza i obezbeenje
odravanja voznog parka.
Funkcija transportne mree je stvaranje uslova za kretanje transportnih sredstava.
Funkcija pomone proizvodnje je obnavljanje (odravanje) voznog parka i pojedinih
njegovih agregata kao i odravanje i popravka putne mree.
Transportni kompleks, u optem sluaju, ukljuuje u sebe sve vidove transporta.
Ovo pretpostavlja mogunost njegovog formiranja po granskoj strukturi posebni
transportni kompleksi: drumski, elezniki i dr.
III Transportni sistem
Transportni sistem je deo transportnog kompleksa i sa stanovita proizvodno-
tehnoloke strukture predstavlja skup transportne mree, transportne i pomone
proizvodnje.
U njegovoj strukturi je izdvojena pomona proizvodnja kao samostalni element,
odnosno vaan sastavni proces proizvodnje usluga (logistika podrka transporta).
11
IV Sistem transportnog opsluivanja
Predstavlja potkomlepks i sastoji se od elemenata transportne proizvodnje i
transportne mree. ini samostalnu tehnoloku granu koja neposredno
zadovoljava potrebe privrede i stanovnitva za transportnim uslugama odnosno
obavlja prevoz. Isto kao i transportni kompleks i transportni sistem, sistem
transportnog opsluivanja moe se formirati po vidovima transporta.
Okruenje STO je sistem dostave robe (SDR).
Pod sistemom dostave robe podrazumevamo skup veza i uzajamnih odnosa
koje se pojavljuju od momenta stvaranja gotovog proizvoda kod proizvoaa
(snabdevaa) do momenta njegove neposredne realizacije kod korisnika. To je
karika izmeu proizvodnje i potronje i, u irem smislu, obuhvata sve procese
kretanja i skladitenja proizvoda na toj relaciji. SDR omoguuje stvaranje
adekvatne predstave o procesima upravljanja prevozom.
12
1.1 Funkcionisanje sistema upravljanja dostavom robe
S obzirom na namenu sistema dostave robe, mogue je u njemu izdvojiti tri osnovna
funkcionalna elementa:
proizvoa (poiljalac),
transport i
korisnik.
Svaki element pripada sopstvenom sistemu koji opet ima dodirne take sa SDR i to:
I - proizvoa u delu pripreme proizvoda za prevoz, ukljuujui skladitenje,
pakovanje, sortiranje, utovar kao i druge sa tim povezane operacije;
II - potroa (primalac) u delu pripreme proizvoda za potronju (linu ili
proizvodnu), ukljuujui snabdevanje, istovar,meuskladitenje, rasporeivanje, itd.;
III - transport u delu prevoza, ukljuujui pripremu (izlazak) transportnog
sredstva, postavljanje za utovar i prijem transportnih sredstava.
ema uzajamnog dejstva elemenata sistema dostave robe data je na slici 2, gde su
uvedene sledee oznake oznake: A, B, C sukcesivni sistemi proizvoaa, transporta i
korisnika: 1 linija kretanja, 2 i 2 linije stabilizacije.
13

Slika br. 2: ema funkcionisanja sistema upravljanja prevozom robe u sistemu dostave robe
A
B
C
1
SDR
T.O.
SUP
2
2
TRGOVINA
TRANSPORTNI PROCES
SUP - sistem upravljanja prevozom TO - transportna organizacija SDR - sistem dostave robe
PROIZVOA POTROA
14
Izuavanje sistema dostave robe omoguuje utvrivanje spoljnog kriterijuma
funkcionisanja sistema upravljanja prevozom, odnosno stepena zadovoljenja
potrebe za prevozom. Formulisanje ovog kriterijuma doputa da se izrazi cilj
sistema u vidu zahteva od strane nadsistema za rezultatima njegovog
funkcionisanja. Pri tom se globalni cilj nadsistema sistema dostave robe na
odreeni nain razlae na potciljeve. Bilo bi pogreno ukljuivati u
kriterijumsku (ciljnu) funkciju nekog vida transporta zahteve za smanjenjem
ukupnih trokova koji se pojavljuju u procesu dostave robe. Minimizacija
ukupnih trokova ukljuuje se, pre svega, u integralni kriterijum
funkcionisanja sistema dostave robe.
Za odreivanje spoljnog kriterijuma funkcionisanja sistema upravljanja
prevozom razmotriemo dinamiku zadovoljenja potreba za prevozom robe u
sistemu dostave robe.
15
f ( t )
( t ) g ( t )
t
O
t
1
t
2
t
c( t )
3
P
P
O
Slika br. 3:
Dinamika
zadovoljenja
potreba
za
prevozom
16
Na slici 3 predstavljene su tri krive koje karakteriu procese transportnog
opsluivanja. Stvarna veliina potrebe za prevozom P = f (t) dostie svoju graninu
vrednost P
0
u nekom fiksnom vremenskom momentu t
3
, koji moe da predstavlja
granicu planskog perioda. Meutim, zadovoljenje potrebe za prevozom uvek se obavlja
sa odreenim kanjenjem, koje u poetnom momentu iznosi t
1
-t
0
. Ovo pokazuje da
sistem ne moe da obezbedi trenutnu reakciju na postavljeni zahtev.
Ukoliko u ranije datom fiksiranom momentu t
3
zahtev treba da bude zadovoljen,
prirodno je traiti da se realizuje uslov: f (t
3
) = (t
3
). U tom sluaju doputa se
mogunost potpune eliminacije zastoja u zadovoljenju potreba za prevozom. Funkciju
(t) u ovom sluaju zvaemo idealnim zadovoljenjem potreba za prevozom.
Ako je zakon promene f(t) poznat, proces upravljanja (planiranja) prevozom moe
se predstaviti kao upravljanje sa predupreenjem, koje se pojavljuje ee od obinog
upravljanja sa posledicama, u kojem idealno zadovoljenje potrebe za prevozom (t)
prati funkciju zahteva f(t). Tada veliina t
1
-t
0
karakterie kanjenje ne samo u toku
realizacije dostava, nego i u prihvatanju reenja kod subjekta upravljanja sistema
upravljanja prevozom.
U praksi, zbog otkaza transportnih i utovarno-istovarnih sredstava i gubitaka
prevoznih mogunosti usled ograniene propusne sposobnosti transportne mree,
stvarno zadovoljenje potreba za prevozom obavlja se, poev od momenta t
2
saglasno sa
krivom g(t), koja se pribliava funkciji zahteva f(t).
17
Sa pozicije teorije automatskog regulisanja, funkcija g(t) se moe tumaiti kao
prelazna funkcija sistema sa inercijom prvog reda, tj. reakcija sistema na jedininu
odskonu funkciju u momentu t = t
0
.
Prelazna funkcija sistema je odgovor g(t) sistema na jedininu funkciju f(t) = 1(t),
gde su svi poetni ulovi jednaki nuli (slika 4).
g(t)
g(t)
f(t)
l (t)
t t
SISTEM
Slika br. 4: Polazna funkcija sistema
18
Funkcija f(t) = 1(t) naziva se jedinina odskona funkcija, a definisana je na sledei
nain:
0 pri t < 0 1 pri t > 0
(t) =
0 pri t < 0

1 pri t > 0
Uzmimo da je t
0
=0, onda se, ukoliko se proces realizuje sa kanjenjem t
2
-t
0
,
reakcija sistema u prvom pribliavanju moe opisati pomou izraza:
) e 1 ( k ) t ( g
2 t t
t
=
gde je:
k - konstanta koja karakterie realni proces (znaajni koeficijent promene ili
koeficijent pojaanja);
t - vremenska konstanta, koja se odreuje kao rastojanje izmeu take t
2
i
projekcije na osi t take preseka tangente K krive g(t) u taki t
2
sa asimptotom
date funkcije.
19
) x ( Kf ) t ( g
dt
) t ( dg
* = + t
Laplasovom transformacijom diferencijalne jednaine, pri nultim poetnim
uslovima dobija se:
) s ( kf ) s ( g ) s ( sg = + t
a funkcija prenosa:
s 1
k
) s ( f
) s ( g
) s ( W
t +
= =
Prelazna funkcija sistema dobija se kao odgovor sistema na jedininu odskonu
funkciju 1 (t), i ako se uzme da je f(S) = 1/S, univerzalnom Laplasovom
transformacijom se dobija:
{ } ) e 1 ( K
S
1
*
TS 1
k
L ) s ( f ) s ( W L ) t ( g
2 t t
1 1
t

=
)
`
+
= =
Stabilnost sistema e biti postignuta u momentu t
3
kada je:
o 3
) t t (
P ) t ( f e 1 K ) t ( g
2 3
= ~
(
=
t

20
Prihvatajui da je t
3
>> t
2
i to dovoljno veliko, dobiemo da je izraz u zagradi blizak
jedinici.
U optem sluaju, pri razmatranju nekog skupa prevoza, nepoznatu funkciju g(t)
treba smatrati kao vektorsku, ije komponente odraavaju proces zadovoljavanja
prevoza u odreenom vidu. Na taj nain, data jednaina se moe razmatrati kao model
stanja procesa transportnog opsluivanja.
Pribliavanje stvarnog procesa idealnom realizuje se pomou linije stabilizacije
(puna linija 2 i isprekidana 2 na slici 3, koja kompenzuje neusaglaenost c(t) = |(t)
g(t)|. Cilj upravljanja prevozom po liniji stabilizacije u sistemu dostave robe sastoji se u
minimizaciji odstupanja c(t), koja se pojavljuju pod dejstvom razliitih uticaja, a
spoljni kriterijum funkcionisanja sistema upravljanja prevozom u sistemu dostave robe
karakterie stepen pribliavanja g(t).
U realnim sistemima upravljanja obino se primenjuje kombinovano upravljanje,
koje se realizuje adekvatno objedinjavanju linija stabilizacije i kretanja u jedan vii
hijerarhijski sistem upravljanja, to omoguuje da se potpunije uzimaju u obzir
nepredvidivi uticaji i elementi.
Strukturna ema procesa upravljanja prevozom robe u operativnom obliku za
razmatrani sluaj data je na slici 5. Ovda su f(S), (S), c(S), U(S) i L(S) oznaka za
odgovarajue signale (U upravljaju]e dejstvo linije stabilizacije, L uticaji) u S-oblasti,
a C
1
, C
2
, K, 1/S sukcesivno,operatori linija sleenja (kretanja) i stabilizacije dela
(karike za pojaavanje i integraciju.
21
F(s)
C
2 K
U(s)
Ku(S)
L(s)
g(s)
1
( S) ( S)
S
C
1
(s)
Slika br. 5: Strukturna ema procesa upravljanja prevozom robe
Iz datog izlaganja sledi da spoljni kriterijum koji ocenjuje stepen pribliavanja
stvarnog zadovoljavanja potrebe za prevozom g(t) u funkciji zahteva f(t), moe da se
izrazi funkcijom:
}
= u
3
0
t
t
min dt )) t ( g ) t ( f (
22
Razlika izmeu potroaeve procene dostave, s obzirom na kanjenje za veliinu t
2
-
t
0
i idealne procene sa pretpostavkom momentalne dostave, traena funkcija se moe
odrediti kao:
| |
}
t +
3
0
t
t
r r r r dt ) t ( X ) t ( C ) t ( C
Gde je :
X
r
(t) veliina dostave nekog proizvoda;
t
r
- srednje vreme njegove dostave;
C
r
(t) cena proizvoda r u mestu proizvodnje.
Osim ovoga, pri dostavi moe doi do rastura (gubitka) dela proizvoda;
pretpostavljajui da se on opisuje poznatom funkcijom e
r
(t
r
), putem jednostavnih
zamena dobiemo :
| |
}
)
`
t e t e t
3
0
t
t
r r r r r r r
r
dt ) t ( X ) ( ) t ( C ) ( 1
dt
) t ( dC
23
Sumirajui po celom skupu proizvoda koji se prevoze R, i uzimajui da je obino
dC
r
(t)/dt < 0, dobiemo izraz za spoljni kriterijum funkcionisanja sistema upravljanja
prevozom u obliku :
Kao kriterijum funkcionisanja sistema upravljanja prevozom u prvom pribliavanju
opravdano je birati srednje vrednosti u , tj.:
| |
}
e

)
`
t e + t e t = u
R r
t
t
r r r r r r r
r
3
0
min dt ) t ( X ) ( ) t ( C ) ( 1
dt
) t ( dC
Ili :
| | ( ) ( ) { } | | ( ) ( ) | | ( ) min dt t X , , t ) t ( C , t x , , t 1
dt
) t ( dC
E E
R V
t
t
r 2 1 1 2 r 1 1 2 1 1 2
r
3
0
)
`
, , u u , u , , u u = u = u }
e
Posle jednostavnih pretvaranja dobijamo:
}
e
q q u = u
R r
t
t
r
r
min dt ) S , t ( K ) t ( X
dt
) t ( dC
3
0
2 1
24
Za uzimanje u obzir sluajnog karaktera zahteva za transportnim uslugama, izraz
za spoljni kriterijum moe se izmeniti putem ocene prosenog gubitka od
nezadovoljavanja ili premaivanja zahteva, tj. predstaviti u obliku:
| |
} }
e
+ u = u
R r
t
t 0
r r r r
3
0
min, dzdt ) Z ( F ) t ( Z ) t ( X q
gde je:
F
r
(Z
r
) gustina raspodele sluajne veliine zahteva Z
r
za proizvodima r :
q(.) funkcija gubitka
Drugi lan ovog izraza predstavlja matematiko oekivanje sumarnih trokova za
ceo period (t
0
,t
3
) od nezadovoljavanja ili premaivanja zahteva za prevozom.
25
1.2. Sistem transportnog opsluivanja posmatran kao samostalan sistem
Sistem transportnog opsluivanja (i odgovarajui sistem upravljanja
prevozom) mogue je razmatrati kao relativno samostalan sistem. U tom
sluaju izdvaja se iz supersistema (sistema dostave robe) i subsistema
(transportnog sistema). U primeru koji razmatramo, transportni sistem
predstavlja granu transporta.
U opti zadatak sistema transportnog opsluivanja, osim upravljanja
prevozom, ukljuuju se takoe i drugi problemi, npr. razvoj mree puteva,
obezbeenje tehnike ispravnosti voznog parka.
U ematskom obliku sistem upravljanja prevozom prikazan je na slici 6, gde
se on razmatra kao transformator (regulator) na iji ulaz pristupaju
kapaciteti transportnih resursa - kapacitet transportnih sredstava (to je
ukupna nosivost voznog parka), a na izlazu saglasno sa zadatom
potrebom rezultat funkcionisanja sistema transportnog opsluivanja
(transportne usluge).
26
KAPACITET
TRANSPORTNIH
RESURSA
OBJEKAT
UPRAVLJANJA
TRANSPORTNE
USLUGE
I II
SUP
PROMET
POTREBAZA
PREVOZOM
1
2
2
3
LEGENDA:
1 -LINIJATOKA
2 i2 -LINIJASTABILIZACIJE
3 -LINIJASAMOORGANIZACI JE
I - PODBLOKUPRAVLJ ANJ A
I I - PODBLOKADAPTACI J E

SLU AJNIUTICAJI
OBLAST
PROIZVODNJE
I
POTRONJE
KONVERTUJU I SI STEM
TRANSPORTNA
PREDUZE A
Slika br. 6: ema upravljanja prevozom u sistemu transportnog opsluivanja
27
Pri tome polazimo od sledee vane pretpostavke sistemske analize procesa
transportnog opsluivanja: sistem transportnog opsluivanja jeste sistem koji
se regulie. Ovo se implicitno pretpostavljalo pri izuavanju funkcionisanja
sistema upravljanja prevozom u sistemu dostave robe (kao elementu datog
supersistema). U eksplicitnom obliku ovu pretpostavku treba uzimati u obzir
pri izuavanju sistema upravljanja prevozom kao posebnog sistema, kada je
uz definisanje strukture i mehanizma upravljanja prevozom adekvatanih
hijerarhiji sistema transportnog opsluivanja, potrebno ukljuiti i uticaje
njegovog podsistema.
Sposobnost postizanja stalne ravnotee je opti zahtev ovakvim sistemima
ako se posmatraju sa kibernetskog aspekta. Realizacija ovog zahteva u
sistemu dostave robe povezana je sa usaglaavanjem potciljeva datog sistema i
interesa pojedinih njegovih strukturnih delova (proizvoa, potroa,
transport), to i predodreuje homeostatiki karakter upravljanja, kako u
celom sistemu, tako i u potsistemima koji ga sainjavaju.
28

1.3. Veze izmeu sistema transportnog opsluivanja i sistema dostave robe
Za preciziranje karaktera procesa transportnog opsluivanja koji se obavljaju
u sistemu dostave robe, za utvrivanje njihovih osnovnih elemenata i veze izmeu
njih, potrebna je dalja detaljizacija (konkretizacija) sistema transportnog
opsluivanja, koja bi omoguila da se odredi unutranja organizacija sistema.
Zato ve na sledeem koraku analize treba uvesti hijerarhiju nivoa opisivanja
funkcionisanja sistema upravljanja prevozom, kojoj treba da odgovara hijerarhija
kriterijuma njihovog ponaanja. Polazei od sutine, proizvodnih procesa dostave
robe koji protiu u sistemu upravljanja prevozom, kao nivoe opisivanja
razmatraemo nivoe koji se sukcesivno uveavaju - prevozni proces, transportni
proces i proces dostave.
Proces dostave robe koji je osnovni proizvodni proces sistema dostave robe,
predstavlja jedinstvo nekoliko sastavnih potprocesa (slika 7). Za najprostiji
element smatra se VONJA-PREVOZ, proces jednosmernog premetanja jednog
transportnog sredstva od mesta utovara do mesta istovara.
29
1.
2.
3.
4.
5.
DRU TVENA REPRODUKCI JA
El ement i : pr ocesi pr oi zvodnj e i pot r onj e
PROCES DOSTAVE
Pot r eba za pr evozom r obe r azl ii t i h pr i vr edni h gr ana
r egi ona: pr evozne mogunost i t r anspor t a
TRANSPORTNI PROCES
Poi l j al ac, t r anspor t ne or gani zaci j e,pr i mal ac
PREVOZN I PROCES
Ut ovar na mehanizaci j a,
t r anspor t na sr edst va
i i st ovar na mehani zaci j a
Slika br. 7:
Hijerarhija
nivoa
opisivanja
transportnog
opsluivanja u
ekonomskom
regionu
Prevozni proces predstavlja skup utovarnih operacija na mestu utovara (kod
poiljaoca), premetanje robe i istovarne operacije na mestu istovara (kod primaoca).
Sa tehnolokog stanovita redosled i uzajamno dejstvo pojedinih elemenata dati su na
slici 8. Nivo prevoznog procesa odreuje tehnoloke karakteristike prevoza konkretne
robe.
30
Slikabr. 8: Tehnoloka ema osnovnih proizvodnih procesa u sistemu dostave robe
31
Sa svoje strane, skup prevoznih procesa je podskup skupa transportnih procesa, koji
ukljuuje, osim toga, sve pripremne i zavrne operacije (priprema robe za prevoz,
izlazak vozila na mesto utovara, itd.) kao i skladitenja koja su neposredno uslovljena
zahtevima i mogunostima transporta. Obino se problemi organizacije i planiranja
prevoza razmatraju na ovom nivou. I, konano, skup transportnih procesa, zajedno sa
skladinim operacijama (samo zbog neusklaenosti proizvodnje i potronje), obrazuje
proces dostave u sistemu dostave robe. Poslednji nivo operie globalnim, agregiranim
karakteristikama pri opisu ponaanja sistema upravljanja prevozom i ukljuuje
pitanja mehanizma uzajamnog ekonomskog dejstva pojedinih sastavnih delova sistema
dostave robe.
Struktura upravljanja prevozom moe se predstaviti u obliku grafa koji
demonstrira uzajamne uticaje i ukljuivanje sastavnih elemenata na svim nivoima
opisivanja u sistemu upravljanja prevozom (slika 9).
Saglasno ovom grafu, funkcije upravljanja prevozom rasporeuju se na sledei
nain:
Za nivo operacije - vonja karakteristino je obavljanje funkcije organizacije
kretanja u procesu uzajamnog dejstva elemenata vozilo-voza-put.
Na nivou prevoznog procesa uglavnom se reavaju problemi organizacije i tehnologije
prevoza, a takoe i regulisanja (dispeiranja) prevoznog rada tokom utovara, vonje i
istovara vozila.
32
Nivo transportnog procesa karakterie se sloenijim procesom iznalaenja
reenja - funkcija planiranja prevoza za transportne organizacije.
Nivo procesa dostave robe operie veliinama agregiranim u najviem stepenu i
odreuje uglavnom strateke zadatke upravljanja prevozom.
Od razmatranog nivoa opisivanja sistema upravljanja prevozom zavisi ne samo
sadraj procesa upravljanja prevozom, nego i odreivanje kriterijuma
upravljanja. Zato hijerarhijskoj proizvodno-tehnolokoj strukturi sistema
upravljanja prevozom treba da odgovara odreena hijerarhija kriterijuma, u kojoj
unutranji kriterijum najvieg nivoa, pri odgovarajuem preformulisanju, postaje
spoljni za sledei nii nivo. Istovremeno, spoljni kriterijum elemenata nieg nivoa
predstavlja redukciju kriterijuma elemenata narednog vieg nivoa za odgovarajui
sastavni deo. Spoljni kriterijum funkcionisanja sistema on prihvata kao cilj koji je
zadat odozgo od nadsistema. U tabeli 9 dat je primer mogune hijerarhije
kriterijuma za transportni deo sistema dostave robe sa zadovoljavajuim
prevoznim mogunostima.
33
PRIMER MOGUE HIJERARHIJE KRITERIJUMA ZA TRANSPORTNI DEO
SISTEMA DOSTAVE ROBE
Tabela 9
Nivo

Karakter kriterijuma

Formulisanje kriterijuma

Supersistem
(sistem dostave
robe)

Spoljni

Maksimum privrednog efekta od dostave robe (resursa i
proizvodnje)

Unutranji

Minimum ukupnih trokova za tehnologiju,organizaciju i
realizaciju dostava

Proces dostave
robe

Spoljni

Potpuno zadovoljenje zahteva za kompletnom transportnom
uslugom (minimum odstupanja od zahteva ili minimum
kanjenja i gubitaka)

Unutranji

Minimum transportnih trokova u datom regionu
(transportnom lancu)

Transportni proces

Spoljni

Potpuno zadovoljavanje potreba klijenata za prevozom

Unutranji

Minimum trokova eksploatacije uesnika u transportu

Prevozni proces

Spoljni

Potpuno zadovoljenje potreba za prevozom konkretne
poiljke robe (minimum trokova, minimum odstupanja od
zadatog plana)

Unutranji

Maksimalna efektivnost iskorienja transportnih sredstava
(maksimum koeficijenta iskorienja vonje ili radnog
vremena)

34
Organizacija dostave je funkcija razliitih trgovinskih i snabdevakih
organizacija, a njihova realizacija je u nadlenosti funkcije transporta. Zbog toga,
lokalne smetnje koje se javljaju u pojedinim elementima sloeneg vierelacijskog
sistema dostave robe ne mogu uvek biti pravilno (s aspekta globalnog kriterijuma)
odstranjene; u manjem stepenu ovo se tie niih nivoa sistema upravljanja
prevozom. Ovakav poloaj svakako sniava efektivnost mera koje se sprovode u
svakom delu sistema dostave robe za usavravanje tehnologije dostave robe, i
predstavlja prepreku potpunog i kvalitetnog obezbeenja potreba proizvodnje i
prometa, to moe naneti znatne tete ukupnoj privredi.
Ovaj problem je posebno aktuelan u vezi sa obezbeenjem zahteva za
transportnim uslugama npr. u uslovima razvijenog gradskog transporta, zbog
njegove vee teritorijalne kompaktnosti u odnosu na ekonomski rejon. Reavanje
datog pitanja treba da odgovara odreenom nivou razvoja veza izmeu
proizvodnje i potronje, njihove raznovrsnosti, kapaciteta, mogunosti razliitih
vidova transporta koji ulaze u dati sistem transportnog opsluivanja. U osnovi
reavanja ovog pitanja treba da se nalazi princip iznalaenja najbolje kombinacije
centralizacije i decentralizacije u upravljanju procesom dostave, formiranjem
robno - distributivnih centara.
Uporedo sa tim, sa aspekta optimalnog funkcionisanja sistema dostave robe,
neophodno je iznalaenje mehanizma koji obezbeuje sklad interesa svih uesnika
u prevozu.
35
1.4. Karakteristike sistema upravljanja prevozom i principi njegove
strukturizacije
Karakteristike sistema upravljanja prevozom robe koje realizuju transport
zahtevaju izuavanje mehanizma njegovog ponaanja. Ovo je uslovljeno ne samo
prethodno izloenim optemetodolokim principima, ve i mestom transporta u
sistemu drutvene proizvodnje i specifinim karakteristikama transporta, meu
kojima treba izdvojiti protivrenost interesa poiljaoca robe, primaoca robe i
prevoznika tokom obavljanja prevoza. Zato je transport podvrgnut znaajnim
neprekidnim i sluajnim uticajima spoljne sredine. Transport treba da poseduje
elastinost sistema upravljanja i sposobnost brze reakcije i prilagoavanja.
Primer: Treba odrediti optimalnu strategiju upravljanja prevozom u(t) iz
doputene oblasti O, koja obezbeuje prevoenje sistema upravljanja prevozom za
period (t0,t3) iz poetnog stanja, koje se karakterie faznim koordinatama g(t0)=g0, u
zadato konano stanje, koje odreuje g(t3) i istovremeno omoguuje da se dostigne
ekstremum neke funkcije kvaliteta upravljanja I.
Pri tome se g(t3) bira iz zadatog ogranienog skupa moguih stanja M u faznom
prostoru, Mf(t3), a stanje sitema upravljanja prevozom opisuje se diferencijalnom
jednainom g(t)=F(g,u,t).
Kao F(g,u,t) razmatra se desni deo jednaine:
36
) t t ( Z
K
) t ( g
1
dt
) t ( dg
2
t
+
t
=
U optem obliku funkcija i se moe predstaviti u obliku:
}
=
3
0
t
t
dt ) t , u , g ( q I
gde je q(g,u,t) neprekidna diferencijabilna funkcija u prostoru En, koja npr. moe
da predstavlja funkciju trokova vezanih za prevoz.
Razmotrimo dva primera modeliranja zadataka sistema upravljanja prevozom:
1/ sinhronizaciju elemenata transportnog procesa
2/ sinhronizaciju potrebe za prevozom sa prevoznim mogunostima
drumskog transporta u procesu dostave robe
37
1. Neka je 1(t3) potreba za prevozom i-te vrste robe (ie); Xr(t) prevozne
mogunosti transportnih sredstava r-tog tipa koja su spremna za izlaz na liniju u
momentu t (reR) i odreena za prevoz i-te vrste robe; Cri(t) eksploatacioni trokovi
za prevoz jedne tone i-te robe r-tim transportnim sredstvom; gi(t) stvarno
zadovoljavanje potrebe za prevozom i-te vrste robe;
br ukupne prevozne mogunosti r-tih transportnih sredstava predvienih za izlazak
na liniju u datom periodu.
Ovde je gi(t) promenljiva stanja sistema, a Xri(t) promenljiva upravljanja.
Zadatak izlaza voznog parka na liniju svodi se na odreivanje upravljanja Xri(t), pri
emu se dostie minimum funkcije:
{ }
}

e e
=
3
0
t
t
R r I i
ri ri 1 dt ) t ( X ) t ( C I
Pri tom se stanje sistema u datom sluaju opisuje jednainama:
e
t =
R r
ri ri
i
) t ( X
dt
) t ( dg
gi(t0)=0; gi(t3)=fi(t3) gde je tri interval vremena po ijem isteku transportno sredstvo
r-te vrste poinje obavljanjem prevoza i-te vrste robe.
38
Prostor moguih upravljanja zadaje se na sledei nain:
r
t
t
I i
ri b dt ) t ( X
3
0
s
(
}

e
) ( ) (
) (
t g t f
dt
t X d
i i
R r
ri ri
=
(
e
t
0 ) t ( Xri >
2. Sinhronizacija potreba za prevozom i prevoznih mogunosti drumskog saobraaja
obino se obavlja za petogodinji vremenski interval. Zbog ovoga se potrebe za prevozom
i(t) zadaju za svaku godinu planskog perioda |t0,T|. Uvodimo sledee oznake: Xr(t)
veliina prirataja prevoznih mogunosti r-tog tipa transportnih sredstava (reR); r(t)
data funkcija izlaza (na liniju) transportnih sredstava r-tog tipa u jedinicama prevoznih
mogunosti; Yr(t) traena funkcija dostave r-tih transportnih sredstava; Xri(t)
prirataj prevoznih mogunosti transportnih sredstava r-tog tipa angaovanih na prevozu
i-te robe; K(t) obim investicionih ulaganja za nabavku transportnih sredstava u periodu
|t0,T|; qr(t) cena novog transportnog sredstva r-tog tipa; Sri(t) eksploatacioni trokovi
pri prevozu i-te robe r-tim transportnim sredstvom; Rj(t)-obim prirataja deficitarnog
resursa j-te vrste; fj(xr)-funkcija trokova resursa j-te vrste r-tim transportnim
sredstvom; gi(t) neopadajua funkcija zadovoljenja potreba za prevozom.
39
Tada se model zadatka sinhronizacije potrebe za prevozom i prevoznih mogunosti
drumskog transporta svodi na odreivanje vektora upravljanja komponentama
|Xri(t); Yr(t); K(t)| koje obezbeuje minimum funkcije:
dt ) t ( Y ) t ( ) t ( ) t ( X ) t ( ) t ( S I
T
t
R r
r r
R r I i
ri ri 2
0
}

(
q ' + =
e e e
gde su (t) i (t) aproksimativne funkcije tekuih trokova i investicionih ulaganja.
Model stanja sistema u ovom sluaju ima oblik:
) t ( f ) t ( g ; 0 ) t ( g ; ) t ( X
dt
) t ( dg
1 i 1 i i
R r
ri
i
= = =
e
); t ( f ) t ( g ); t ( f ) t ( g 3 i 3 i 2 i 2 i = =
) T ( f ) t ( g ); t ( f ) t ( g i 5 i 4 i 4 i = =
) t ( Z ) t ( Y ) t ( X ; X ) t ( X ; 0 ) t ( X ); t ( R ) t ( X ( f r r r r 0 r r j r j
0
= = > s
40
Pri tome se oblast moguih upravljanja opisuje na sledei nain:

e e
> s q = > > =
R r
r r r ri r
I i
ri 0 ) t ( K ; K dt ) T ( K ); t ( Y ) t (
dt
) t ( dK
; 0 ) t ( Y ; 0 ) t ( X ); t ( X ) t ( X
Analiza konstruisanih modela zadataka analognim nainom i njihovo reavanje za
konkretne realne sisteme upravljanja prevozom robe omoguuje da se utvrde
specifina svojstva ovih sistema i da se oceni uticaj njihovih parametara na
karakteristike kao to su stabilnost, kontrolabilnost i opservabilnost.
Dakle, razmotrena svojstva sistema upravljanja prevozom omoguila su da se
formulie unutranji kriterijum njegovog funkcionisanja kao kriterijum postojanja,
koji je za reavanje konkretnih zadataka bio sveden na ekstremum.
Sledei korak analize predvia utvrivanje strukture izuavanog objekta sistema
upravljanja prevozom.
U procesu strukturizacije sistema upravljanjaprevozom treba imati u vidu da je
svaki element izuavanog objekta polistrukturni.
41
RAZLIITI ASPEKTI OPISA OBJEKTA ISPITIVANJA (SUP)
Tabela 10
Preseci Aspekti
Materijalni Informaciono-funkcionalni Drutveno-ekonomski
Tehnologija i
organizacija
Pravila i redosled interakcije
izmeu elemenata
Informacioni tokovi;redosled
operacija i metode interakcije
ovih to -kova, funkcije
upravjanja i zadaci (linije
upravljanja)
Samostalno finansirajui
uzajamni odnosi (principi i
redosled); metode ekonomskog
upravljanja
Struktura Hijerarhija elemenata
proizvodnje i njihove veze
Nivo odluivanja: drvo ciljeva i
kriterijuma, sredstva i kanali
veze
Hijerarhija ekonomskih
pokazatelja, cena, normativa,
proporcija; mesta ulaganja
Dinamika Stanje tehnikog progresa i
pravila prelaza iz jednog stanja
u drugo
Stanja sistema upravljanja i
njegovo ponaanje u procesu
smene situacija;samoobuka
samoorganizacija,
samousavravanje
Ekonomski zakoni
(zakonomernosti) razvoja
sistema; usavravanje
mehanizma ekonomskog
upravljanja
42
Obino se bilo koji ekonomski objekt razmatra kao sloeni sistem sa razliitih
stanovita: materijalnog, drutveno-ekonomskog;informaciono-funkcionalnog i nekih
drugih.
Pri projektovanju sloenog sistema sa platforme nekog aspekta bilo koja
projekcija je nesumnjivo nepotpuna.Potpun opis sistema zahteva ujedinjenje svih ovih
aspekata.
Sa teoretsko-sistemskih pozicija, metodologija analize predvia opis objekta
ispitivanja (sistem upravljanja prevozom) sa tri aspekta (tabela 10). Svaki od njih, osim
toga, treba razmatrati u tehnolokom, strukturnom i dinamikom preseku.
U nastavku emo razmotriti neke mogue varijante dekompozicije sistema
upravljanja prevozom. U njegovoj osnovi je proizvodno tehnoloka struktura sistema
transportnog opsluivanja, koju je, kako je ve spomenuto, mogue konstruisati u dva
meusobno povezana dela:
vertikalni (granski) i
horizontalni (teritorijalni).
I u jednom i u drugom sluaju razmatrana struktura ima hijerarhijski karakter, iji
je elementarni deo proizvodno-ekonomska jedinica - transportna jedinica koja obavlja
prevoz robe. Ova dva dela, opteprihvaena u analizi proizvodnih sistema, ine prvu
grupu obeleja za razlaganje sistema upravljanja prevozom na podsisteme.
43
Pri istraivanju, kao i obradi polaznih podataka istraivanja treba se koristiti
metodama matematike statistike. Pri tome se pre sprovoenja istraivanja precizira
sadraj sledeih pojmova: statistiko obeleje, skup, element skupa, vrsta i period
istraivanja.
Osim toga, unutar izuavanog proizvodno-ekonomskog objekta, svaki od
navedenih podsistema moe se po organizaciono-tehnolokom obeleju razbiti na
sisteme upravljanja pojedinim vrstama prevoza (meugradski prevozi odreene robe i
sl.). Stepen detaljizacije (razbijanja) zavisi od konkretnih uslova i specifinosti
funkcionisanja razmatrane transportne organizacije, obima ostvarenih prevoza,
kapaciteta mree filijala, stepena centralizacije i decentralizacije upravljanja.
Izneta struktura proizvodnog procesa u sistemu dostave robe omoguuje da se izgradi
struktura sistema upravljanja prevozom prema dva nova obeleja. Saglasno
hijerarhijskom opisu sistema upravljanja prevozom, u njegovoj strukturi mogu se
uslovno definisati podsistemi koji se dosledno uveavaju (slika 10):
I - sistem upravljanja procesom dostave robe
II - sistem upravljanja transportnim procesom
III - sistem upravljanja prevoznim procesom
Ove sisteme emo nazivati podsistemima prema rangu sistema upravljanja
prevozom (sistem upravljanja prevozom prvog, drugog i treeg ranga). Upravljanje u
podsistemu najvieg ranga povezano je sa velikim vremenskim periodima u ijim se
granicama ispituju pomenuti procesi.
44
Tako je proces prevoza pirodno razmatrati u operativnom reimu,
transportni proces u intervalu manjem od godine, proces dostave robe
veem od godine.
Razmotreni naini strukturizacije sistema upravljanja prevozom
neposredno su povezani: od izbora realnog proizvodno-ekonomskog objekta
zavisi potpunost opisa procesa transportnog opsluivanja u prostoru i
vremenu. Tako, izuavanje parcijalnog podsistema, npr. sistema
upravljanja prevozom na nivou drumskog transportnog preduzea
oigledno ne prua mogunost sagledavanja procesa dostave robe u celini
(ako odreeno drumsko transportno preduzee nije jedino u obavljanju
prevoza date vrste robe).
45
SI ST E M U PR A V L JA N J A PR O C E SO M D O ST A V E R O B E
I
I I
I I I
SI ST E M U PR A V L JA N J A
T R A N SP O R T N I M PR O C E SI M A
SI ST E M U PR A V L JA N J A
PR E V O Z N I M P R O C E SO M
Slika br. 10:
Hijerarhijska
struktura
podsistema
sistema
upravljanja
prevozom
46
Dekompozicija strukture sistema upravljanja prevozom pomou podsistema I, II i
III ranga u najveem stepenu odgovara potrebi sistemskog izuavanja i najpogodnija
je za modelsko predstavljanje ponaanja sistema upravljanja prevozom. Zato pri
modeliranju, ispitivanu strukturu sistema upravljanja prevozom realnog objekta
treba svesti na hijerarhiju podsistema prema rangu.
Drugo znaajno obeleje strukturizacije sistema upravljanja prevozom zasnovano
je na informaciono-funkcionalnom aspektu izuavanja sistema upravljanja
prevozom. Pri najoptijem razmatranju bilo kog sistema upravljanja, u njemu kao
prvo treba utvrditi upravljajui deo i objekat upravljanja.
Objekat upravljanja sistema upravljanja prevozom, u tehnolokom smislu,
predstavlja odreeni skup elemenata prevoznog proces, transportnog procesa i
procesa dostave robe.
Kibernetski sistem upravljanja prevozom, kao to je poznato, obavlja razliite
funkcije oko organizacije i upravljanja prevozom u granicama konkretnog preduzea
i ire u logistikom smislu. Sa funkcionalnog aspekta, ako se poe od ciklinog
karaktera upravljanja, ono se moe razloiti na funkcionalno jednorodne podsisteme
koji odgovaraju osnovnim linijama prema kojima se realizuje skup pojedinih
funkcija upravljanja prevozom: linija stabilizacije, linija opadanja (silaenja) i linija
organizacije (samoorganizacije).
Linija stabilizacije upravljanja prevozom regulie odstupanje od zadatog programa
(norme) obavljanjem funkcije prorauna, kontrole i regulisanja toka obavljanja
prevoza.
47
Kako je ve izneto, osnovnu ulogu u narednoj liniji igraju funkcije
prognoziranja i planiranja prevoza.
U sastavu linije samoorganizacije koja karakterie dinamiku i adaptaciona
svojstva sistema upravljanja prevozom, obavezno je prisutan i analizator
(funkcija analize dejstva sistema upravljanja prevozom) i izvrilac (funkcija
organizacije izvrenja), koji deluje na parametre, strukturu i nain funkcionisanja
konkretnog sistema upravljanja prevozom.
Sadraj i nain izuavanja sistema upravljanja prevozom umnogome se
odreuju mestom odgovarajueg podsistema u sistemu upravljanja prevozom u
sloenom vienivovskom, viedelnom i vieaspektnom sistemu transportnog
opsluivanja. Sve razmotrene varijante strukturizacije sistema upravljanja
prevozom mogu se predstaviti u obliku eme (slika 11).
Predloena metodologija predvia sledeu etapnost u istraivanju procesa
upravljanja prevozom robe:
odreivanje cilja istraivanja,
odreivanje granice istraivanja,
izbor objekta istraivanja,
izbor nivoa istraivanja i
strukturizacija sistema.
48
Slika br. 11:
ema
strukturizacije
sistema
upravljanja
prevozom
RANGOVI - PODSISTEMI
I
II
III
PROIZVODNO-TEHNOLO KO
OBELE JE
INFORMACIONO-FUNKCIONALNO
OBELE JE
FUNKCIONALNI PODSISTEMI
LINIJA PLANIRANJA LINIJA REGULISANJA
LINIJA
SAMOORGANIZACIJE
ADMINISTRATIVNO-
EKONOMSKO
OBELE JE
TERITORIJALNO
OBELE JE SUP*
SUP* - sistem upravljanja prevozom
REGIONALNI
PODSISTEMI
PARCIJALNI
PODSISTEMI
49
I - Odreivanje cilja istraivanja Ova etapa je jedna od najvanijih i umnogome
predodreuje konane rezultate istraivanja. Pri izboru cilja istraivanja treba poi,
pre svega, od potrebne prakse, a zatim se rukovoditi subjektivnim predstavama o
svrsishodnosti reavanja ovih ili drugih problema. Cilj istraivanja mora imati
dovljno instrumentalni karakter. Cilj se formira kao razrada metodologije analize
sistema upravljanja prevozom robe koji obavlja transport.
II - izbori i konkretizacija objekta istraivanja. Data etapa se odreuje na osnovu
cilja istraivanja, i sastoji se u preciziranju pojmova koji odreuju objekat, tj. u
zadavanju kriterijuma po kojima se ovi ili oni elementi ukljuuju u razmatrani
sistem.
III - Izbor nivoa istraivanja Ovaj izbor je u vezi sa nunou dobijanja dovoljno
potpunih predstava o karakteru uzrono-posledinih veza, kako u samim procesima
transportnog opsluivanja, tako i u upravljanju njima.
IV - Ocenjivanje granica istraivanja Odrediti granice istraivanja znai zadati
funkcionalne granice izuavanog sistema. Spoljne funkcionalne granice odreuju se
okruenjem sistema (supersistema) i u razmatranje ukljuenim elementima okoline.
Unutranje funkcionalne granice odvajaju sopstveni sistem od njegovog okruenja.
Teoretske granice obuhvataju ceo spektar pitanja odreenih zadatkom istraivanja.
Praktine granice su po pravilu ue od teoretskih; one su uslovljene specifinostima
konkretnog izuavanog objekta i njegovim prirodnim granicama. Kako teoretske,
tako i praktine granice istraivanja zavise i od poloaja istraivaa u odnosu na
izuavani sistem, resurse istraivanja i znaaj realnog objekta.
50
Ukoliko se u datom radu zadatak istraivanja postavi u najoptijem obliku, spoljne
funkcionalne granice sistema odreuju se granicama sistema dostave robe, a
unutranje obrazuju sistem upravljanja prevozom robe.
V - Strukturizacija sistema Ova etapa je uslovljena traenom tanou i
potpunou opisivanja procesa upravljanja prevozom i treba da uzima u obzir
vieaspektni karakter pojma sistema upravljanja prevozom robe.
Saglasno prikazanoj terminologiji pretpostavlja se razmatranje sledeih struktura
sistema upravljanja prevozom :
parcijalni podsistemi (administrativno-ekonomsko obeleje),
regionalni podsistemi (teritorijalno obeleje),
podsistemi prema rangu proizvodno-tehnikog obeleja,
funkcionalni podsistemi (informaciono-funkcionalno obeleje).
Opta operativna ema sistemskog istraivanja sistema upravljanja prevozom robe
vidi se na slici 12.
Sistem transportnog opsluivanja predstavlja skup elemenata transportne proizvodnje
i transportne mree i predvien je za obavljanje transportnih usluga sa nizom
specifinosti:
1/ U skladu sa principom dvojnog razmatranja, sistem transportnog opsluivanja se
razmatra, s jedne strane, kao deo supersistema i s druge, kao relativno samostalan
sistem. Pri tome je samostalnost sistema transportnog opsluivanja uslovljena
njegovim izdvajanjem iz supersistema (sistem dostave robe) i subsistema transporta.
51
2/ Sistem transportnog opsluivanja predstavlja kibernetski sistem. On se sastoji
iz reguliueg (upravljakog) dela i objekta upravljanja (proces transportnog
opsluivanja), povezanih meu sobom informacionim kanalima.s aspekta
upravljanja procesima transportnog opsluivanja ovaj sistem je homeostatiki, sa
unutranjom, tenjom ka stanju dinamike ravnotee sa okruenjem u kojem
funkcionie.
3/ Procesi upravljanja prevozom robe u sistemu transportnog opsluivanja
realizuju se sistemom upravljanja prevozom robe koji obavlja transport.
Odgovarajui jezik pretpostavlja utvrivanje tri nivoa opisivanja procesa
upravljanja prevozom i operie pojmovima kao to su prevoenje, prevozni
proces, transportni proces i proces dostave robe. U sastav okruenja
funkcionisanja sistema upravljanja prevozom, osim putnih i klimatskih uslova
prevoenja, ulaze elementi sistema dostave robe i same grane transporta.
4/ Specifinost sistema upravljanja prevozom jeste i injenica da se objekat
upravljanja prevoz preklapa sa okruenjem. Upravljanje procesom prevoza
dopunjuje se linijom dopunske povratne veze na upravljajuem organu vieg
reda. Na taj nain postie se neophodna raznovrsnost regulatora koji je
sposoban da prihvati postojeu raznovrsnost stanja objekta upravljanja.
52
5/ Efektivnost funkcionisanja sistema upravljanja prevozom ocenjuje se
pomou kriterijuma koji ima dualni karakter (spoljni i unutranji
kriterijum).
6/ Dinamika svojstva sistema upravljanja prevozom karakteriu se
procesom njegove adaptacije pod uticajem kako pasivnih, tako i aktivnih
faktora okruenja. Tako ponaanje sistema upravljanja prevozom treba
izuavati s aspekta njegovog samoregulisanja, samoorganizacije i samoobuke.
7/ Dekompozicija strukture sistema upravljanja prevozom zasniva se na
njegovoj predstavi u vidu sloenog vienivovskog, viedelnog i vieaspektnog
sistema.
53
Slika br. 12: Opta
operativna ema
sistemskog
istraivanja sistema
upravljanja prevozom
robe
ISTRAIVA
RESURSI ISTRAIVANJA
REALNA AKTIVNOST
IZBOR NIVOA
ISTRAIVANJA
ODRE OBJEKTA
ISTRA IVANJA I NJEGOVA
KONKRETIZACIJA
IVANJE
FORMULISANJE CILJA
ISTRAIVANJA
POSTAVKA
PROBLEMA
NIVO ISTRAIVANJA
KRITERIJUM SLOENOSTI I
ADEKVATNOSTI
ODREIVANJE
TEORIJSKIH
I PRAKTINIH
GRANICA ISTRAIVANJA
ODR IVANJE SUPERSISTEMA
(SPOLJNE FUNKCIONALNE
GRANICE)
STO
SPR
SPOLJNI KRITERIJUM
FUNKCIONISANJA
KONTURE UPRAVLJANJA
JEZIK
(NIVO OPISIVANJA) PRINCIP DUALNOG
RAZMATRANJA
ANALIZA SISTEMA
SUP
OKRU ENJE
UNUTRA NJI KRITERIJUM
FUNKCIONISANJA
SVOJSTVA SISTEMA
IZDVAJANJE SISTEMA
(UNUTRA NJE
FUNKCIONALNE
GRANICE)
P
O
D
S
I
S
T
E
M
I
: REGIONALNI
PARCIJALNI
RANGOVI
FUNKCIONALNI
STRUKTURIZACIJA
SISTEMA
DELOVI
GRANICE
ASPEKTI
LEGENDA:
SUP: Sistem upravljanja
prevozom
SPR: Sistem prevoza robe
STO: Sistem transportnog
opsluivanja

Predavanje Br.5

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predavanje Br.5

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

25.6.

2012 Fakultet tehnikih nauka

You might also like