SAVREMENA POLJSKA POEZIJA

DOPUNJENO I PROIRENO IZDANJE

PREVEO I ODABRAO PETAR VUJICI

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

PREDGOVOR

Ono to se zove savremenom poljskom poezijom ima svoje poetke u poeziji stvaranoj u novoosloboe noj Poljskoj posle zavretka prvog svetskog, rata. Godine 1918, posle nekih 150 godina podeljenosti izmeu susednih velesila, Rusije, Nemake i Austrije, obnovljena je i ujedinjena Poljska. Obnova dravnosti omoguila je i stvaranje nove knjievnosti, a u prvom redu nove poezije. , . U celoj Evropi posle prvog svetskog rata otpoeo je proces proimanja kulture i umetnosti. P r v i su po kuali da se ukljue u savremena evropska strujanja poljski futuristi (Bruno Jasjenjski, Titus ievski, Stanislav Mlodoenjec, Anatol Stern, Aleksander Vat), koji su hili blisko vezani a slikarima i teoretiarima umetnosti iz grupe takozvanih formista, Leonom Hvistekom, Stanislavom Ignacijem, Vitkjeviem, Avgustom Zamojskim i drugima. Bilo je to vreme cvetanja futurizma u Italiji i Rusiji. Poljski futuristi i formisti imali su dovoljno svojih problema, razliitih od prob lema bitnih za ruski i italijanski pokret. Zajednika im je bila opta tendencija: suprotstavljanje svim na elima koja koe pesniko stvaralatvo, odbacivanje logike i tenja ka apsurdnom, negovanje psiholoke fantastike i metafizikog nemira, i naravno, odbaciva nje svih postavki romantizma, simbolizma i ekspresi onizma. Futuristiki pokret u Poljskoj trajao je v r l o krat ko. Najpre, dugo nije bilo jasno, u mnotvu novih ime na i pravaca, ko je futurist i ta je futurizam. Jer isto vremeno s futuristima u Varavi se pojavila druga pesnika grupa, koja je od 1919. godine nastupala pod zajednikim imenom Skamandar (po nazivu aso pisa). U grupi su bili Julijan Tuvim, Jan Lehonj, Antoni Slonimski, Jaroslav Ivakjevi, Kazimje Vjeinjski. U vreme prvih nastupa kritiari su ' T u v i m a nazvali magom futurizma, a u jednoj pesmi on i

sam tvrdi da je bio prvi poljski futurist. Jaroslav Ivakjevi, piui u prvom broju Skamandra o grupi kojoj i sam pripada, tvrdi da su oni stvorili pravi poljski futurizam. S v e to se razlikovalo od starog, poznatog, nazivalo se u to vreme futurizmom. Poljski futuristi su se vrlo brzo razili kao grupa. Jedni su prili skamandrovcima, drugi su se vezali za borbeniju krakovsku avangardu, trei, kao B r u n o Jasjenjski, morali su, kao komunisti, otii v a n zemlje. Uosta lom, opredeljenje za komunizam jednog dela pripadni ka futuristike grupe onemoguilo je opstanak pokreta. (Jasjenjski je posle izvesnog vremena prognan i iz Pariza, potraio je utoite u SSSR-u, i tamo je posle vie godina stradao u istkama.) Skamandrovci su bili najjaa i najuticajnija knji evna grupa u Poljskoj izmeu dva rata. Zajedniko im je bilo to to su objavljivali u istom asopisu i istom knjievnom listu a inae su odbacivali svaki program. Ne istupamo s programom, jer su programi uvek gledanje u n a z a d . . . Smatrali su da svaki stva ralaki dar treba da se razvija samostalno, a zalagali su se za prihvatanje i slavljenje svih itovnih pojava (takozvani vitalizam). K a o svog prethodnika skaman drovci su isticali pesnika ranije generacije, Leopolda Stafa, a vodei kritiar bio im je K a r o l Viktor Z a voinjski. Doprinos skamandrovaca poeziji i njihova novina sastojali su se u oivljavanju i osavremenjavanju teh nike stiha, u vraanju poezije ivotu, u kidanju sa duhom dekadencije predratne moderne. P e v a l i su o obinom malom oveku sa ulice, o svakodnevnim ivotnim pojavama, vratili poeziji iroke italake mase. Treba se ipak podsetiti da su jo dugo posle oslo boenja iveli predstavnici predratne knjievnosti, prozaisti Pibievski, Zeromski, Rejmont, Sjeroevski, i pesnici Kasprovi, Tetmajer, Lesmjan, Staf, Mirjam, Lange da ne nabrajam. Mada su svoja glavna dela bili objavili jo u predratnom vremenu, njihov auto ritet je bio ogroman. Zeromski je osnovao S a v e z knji evnika (koji je trajao sve do naih dana, ukinuo ga je tek general Jaruzelski 1983), Sjeroevski je osnovao Akademiju knjievnosti, Rejmont je 1924. godine bio drugi Poljak kome je odeljena Nobelova nagrada za knjievnost, Staf je bio u punoj stvaralakoj snazi,

Lesmjan je u tom razdoblju stvorio svoja najvanija pesnika dela, a pogreb eromskog, najomiljenijeg pisca nacije, bio je te, 1925.. godine, jedna od najveih nacionalnih manifestacija u obnovljenoj Poljskoj. Mladi su bili nadvikali stare, to je istina, ali ita laku publiku stvorili su, jo u predratnim godinama, ti stari, i srca veine italaca jo su dugo bila vezana za njih. Iz tog vremena potie jedan izuzetan fenomen: obnova i novi procvat popularnosti pesnitva Boleslava Lesmjana u Poljskoj naeg vremena. Od 1956. do danas napisano je o njemu i njegovom pesnitvu bez broj studija, eseja, lanaka i monografija. Najvei i nepobitni autoritet za Poljake je bio i ostao Mickjevi. Odmah za njim ide potovanje za pesniko delo Ciprijana Norvida. A l i meu obrazovanim itaocima, a naro ito meu piscima, nepodeljena ljubav vlada za poeziju Boleslava Lesmjana. To je fenomen koji zasluuje ozbiljnije prouavanje. Oznaava on posmrtnu pobedu Mlade Poljske, pesnikog pravca za koji se dugo mi slilo da je ostao zanavek u davnim vremenima od pre prvog svetskog rata. Nasuprot skamandrovcima, s vrlo ambicioznim pro gramom nastupali su pesnici krakovske avangarde, Tadeu Pajper, Julijan Pibo, Jan Benkovski, Jalu Kurek, A d a m Vaik. Najznaajniji teoretiar avangarde bio je Tadeu Pajper, a najsnaniji pesnik Julijan Pibo. Isticali su nepoverljivost prema svemu starom, odbacivali patos, sentimentalizam i romantizam. Za novi vek nauke i tehnike traili su poeziju novog izraza. Njihova tadanja parola je bila Masa, Grad, Maina. Poezija novog veka trebalo je da matom prestigne ono to je u ivotu ostvareno. Zauzimali su se za novu tehniku pisanja. Nisu priznavali nikakve prethodnike u poeziji; uzor im je bio Nikola Kopernik, tvorac jedne od najveih revolucija u istoriji kulture. S v a k a nova pesma trebalo je da bude zaista nova, da donese novo pesniko uzbuenje. Najzanimljiviji je bio zahtev Tadeua Pajpera da se iz pesnikog jezika izbaci slika, jer slika spada u likovnu umetnost, a ne u knjievnost. Traio je stvaranje takvih metafora iji cilj ne bi bio izazivanje igre mate, nego pojmova. Zahtevao je igru neobinih spojeva rei, podreenih sadrajima koji se ni na koji drugi nain ne bi mogli izraziti. Tradiciona listikoj poeziji skamandrovaca Pajper je suprotstavljao

liriku stidljivost oseanja i disciplinovane reenice. Njegova ideja je bila ekvivalentizacija ili pseudonimiranje oseanja, to bi prema Piboevom objanjenju trebalo da znai ne kazivanje emocija neposredno, nego traenje za njih takvih ekvivalenata re koji ih ne bi neposredno imenovali, a ipak bi ih sugerisali. Na alost, i pored sve borbenosti i v r l o inteligentne formulacije teorijskih postavki avangarde iz pera Tadeua Pajper, Julijana Piboa, Jana Benkovskog, avangardisti nisu imali snage da ostvare poeziju do stojnu svoga programa. B l i s t a v u avangardnu poeziju stvorio je jedino Julijan Pibo, ali i on u vreme kad je krakovska avangarda ve prestala da postoji kao grup. K a o pesnik ostvario se i A d a m Vaik, ali ve v a n programa avangarde. .Vaik je, u nae vreme, objavio znaajnu knjigu koja doprinosi istoriji toga pesnikog pokreta, udna, istorija avangarde (1976). Pa ipak, iz dananje perspektive gledano, krakov ska avangarda oznaila je poetak stvarno nove ere u poljskoj poeziji. S v e to je bilo novo u predratnoj i posleratnoj poljskoj poeziji na neki nain je poteklo od avangarde. Stavie, poljska pesnika avangarda nastupala je samostalno i zrelo ak i u odnosu prema evropskoj poeziji izmeu dva rata. S v e kasnije grupe izrastale su iz njenog krila. U takozvanu drugu avangardu ubrajaju se tri grupe: lublinska, iji je vo bio Juzef e h o v i ; vilnanska, okupljena oko asopisa agari, koj je otvorila put eslavu Milou; i varavska, bliska tendencijama ehovieve grupe. S v e ove grupe izrasle su samostalno, bez neposred nog vezivanja za krakovsku A v a n g a r d u Pajpera i Pi boa, ak su bile, na svoj nain, u opoziciji prema Piboevoj poetici. Potujui strogost forme, saetost, odbacivanje retorike i naracije, Cehovi je u svoju poeziju uneo melodiku narodne pesme, negovao izvesnu idilinost raspoloenja, vie se oslanjao na muzikalnost, nije potpuno odbacivao sentimentalnost. Moda je zato i okupio oko sebe najiri k r u g tadanjih mladih lublinskih i varavskih pesnika. G r u p a agari iz Vilna nalazila se u posebnom poloaju, ba zbog poloaja grada u kome je ivela. D r e v n i poljski grad na teritoriji poljske Litvanije, okruen litvanskim stanovnitvom i u neposrednoj bli zini Sovjetskog Saveza, uz to daleko od Varave, Vilno je ivelo u udnoj atmosferi; cvetali su u njemu nacio-

nalizam, ovinizam, antisemitizam, dah tradicije meao se, u godinama pred drugi svetski rat, sa predoseanjem neeg vrlo zloslutnog. Nije udo to su upravo u stvara nju pesnika iz Vilna, u prvom redu Zagurskog i.Miloa, najpre zazvuali tonovi takozvanog katastrofizma. Tri desetih godina, kada bes faista i njihove ratne pri preme u susednoj Nemakoj postaju oigledni za celu Evropu, uza sav nesklad i nered u politikom i ekonom skom ivotu u meuratnoj Poljskoj, ovi katastrofiki glasovi proirie se i glasnije odjeknuti u poljskoj knjievnosti, i bilo bi udno da ih nije bilo. Nametala ih je situacija u svetu koji se ubrzano naoruavao i u kome su generali i diktatori bili uticajniji od graanskih politiara, pesnika "i filozofa. (Vid. Miloevu knjigu Druga Evropa.) , , Naravno, bilo je u predratnoj Poljskoj i drugih tendencija. Proletersku poeziju negovali su Vladislav Bronjevski, Vitold Vandurski i Stanislav Riard Stande. Najveu ulogu odigrao je Vladislav Bronjevski, koji je, na neki nain, kristalisao tenje radnikih i slo bodarskih masa. Vandurski i Stande potraili su, jo izmeu dva rata, utoite u SSSR-u, gde su vrlo brzo pali kao rtve istki, kao i Bruno Jasjenjski. Postojale su i manje grupe, kao Kvadriga u Varavi, u kojoj je poeo da stvara Konstanti Ildefons Galinjski, zatim grupa takozvanih pesnika autentista, roenih na selu, iji je vo bio Stanislav ernjik. A bilo je i pesnika koji su stvarali mimo grupa, recimo Mjeislav Jastrun. Nije mirovala ni krajnja desnica. U zemlji koja je u v e k podlegala lakom nacionalistikom zanosu, gde je svetenstvo imalo posebno jak uticaj, u zemlji gde je kapital, dobrim delom, bio u rukama stranaca, u zemlji sa v r l o brojnim nacionalnim manjinama, gde su eko nomske i politike krize bile stalno na dnevnom redu, antisemitske, antikomunistike i ultrapoljske parole najlake su mogle da zapale iroke slojeve neorganizovanih masa. itav jedan deo tampe stalno je potpalji vao i podravao to stanje. Po ugledu na akcije nacio nalista u susednoj Nemakoj, poljski nacionalisti takoe su potpomagali antisemitske demonstracije, a parola no dugih noeva, nova Vartolomejska no kojom se pretilo Jevrejima' i leviarskoj inteligenciji, nije za obila ni predratnu poljsku poeziju.

Faistika najezda, meutim, 1939. godine, donela je smrt i unitenje ne samo Jevrejima i levici, nego i svemu to je poljsko, ak i onima koji su, pre toga, sve nade polagali u dolazak faizma, bivim batinaima i zagovornicima noi, dugih noeva. Upravo zbog toga rat i estogodinja okupacija oznaavaju najtei udar i krizu za celokupnu poljsku kulturu. Tokom tih est godina knjievnost je pretrpla teke rtve. kolstvo i celokupna kulturna delatnost za Poljake su bili za branjeni. Jedan deo pisaca naao se v a n zemlje: Tuvim, Sonimski, Vjeinjski, Lehonj u Zapadnoj E v r o p i i Americi, Galinjski u nemakom zarobljenitvu, V a t u sovjetskom progonstvu, Bronjevski, najpre u sovjetskom zatvoru, zatim na Bliskom istoku, V a i k u S S S R - u . (Nae itaoce moda treba podsetiti da je od septembra 1939. do juna 1941. Poljska bila podeljena izmeu N e make i Sovjetskog Saveza.) U nemakim zatvorima i logorima, u sovjetskim progonstvima nalo se mnogo poljskih pisaca. Zatim, ustanak. Jevreja u varavskom getu 1943. i kobni varavski ustanak 1944. godine doneli su drugi, tlas. umiranja poljske inteligencije. Posle jevrejskog ustanka ceo geto je sravnjen sa zemljom, a posle varavskog ustanka sravnjena je sa zemljom cela Varava. U varavskom ustanku izginula je itava grupa vrlo darovitih pesnika, koji su sazreli i poeli stvarati tokom okupacije, objavljujui svoje pesme u ilegalnoj tampi i podzemnim tamparijama. Kitof Bainjski i Tadeu Gajci bili su najzreliji pesnici tog traginog pokolenja. U okupiranoj Poljskoj, ponavljam, nije se moglo objavljivati na poljskom jeziku. Pisalo se za budunost. P r e d licem neljudske ideologije pobednika, pred stra hovitom narodnom tragedijom poljski pesnici su traili u sebi najljudskije porive, trudei se da istaknu ba one vrednosti koje su bile gaene i unitavane. D o k je v r e m e do rata za veinu poljskih pesnika oznaavalo v r e m e lutanja i traenja, zrelost i najvii domet mnogi su postigli upravo u delima napisanim u godinama kad se nije moglo objavljivati za v r e m e okupacije; Zato su p r v e posleratne godine bile vrlo bogate; tada su objavljena pesnika ostvarenja pisan u minulim mranim godinama, i te zbirke i revidirani izbori iz celokupnog dotadanjeg stvaranja najee predstavlja ju vrhunac dometa svojih autora. Da navedem samo n e k e : Srce granate, A d a m a V a i k a (1944), Mesto na

10

zemlji, Julijana Piboa (1945), Izabrane pesme, Vladislava Bronjevskog (1945), Problem mate, Zbignjeva Bjenjkovskog (1945), Spasenje, eslava Miloa (1945), Ljudska stvar, Mjeislava Jastruna (1946), Mrtvo vreme,Leopolda Stafa (1946), Izabrane pesme, Jaroslava Ivakjevia (1946), Poljsko cvee, Julijana Tuvima (1948). Potom nastaje izvestan prekid. Dolo je novo vre me, stvoreni novi drutveni odnosi i pesnici su eleli da daju svoj doprinos narodnoj republici. Iz dravnih i partijskih vrhova od njih se trailo da slue novom poretku, i pesnici su sluili, ali poezija od toga nije imala koristi. Ono to je, na primer, Tuvim pisao posle rata, bilo je bledo i nije se moglo uporediti s onim to je stvorio pre rata ili za vreme rata dok je iveo u emigraciji. Veliki bard proleterske poezije, Vladislav Bronjevski, pisao je ode i himne Staljinu. Omanula je programska muza Mjeislava Jastruna. A upravo tra gino zvui idolopoklonika poezija Adama Vaika, pisana u ast velikog voa, i njegovo odricanje od pred ratnih modernistikih grehova. U najgoroj situaciji bili su mladi. Oni su se trudili da piu po zahtevima tadanje kritike, i slobodno se moe rei da su izgoreli u tom paklu apsurdnog estetikog dogmatizma. Sem Tadeua Ruevia i Vislave Simborske, cela ta prva posleratna generacija ni do danas nije uspela da nadoknadi ono to je izgubila u godinama te jalove igre. Jedini je izuzetak Viktor V o roilski, koji se u nae vreme ponovo dokazao. Preokret je donela 1956. godina. Uporedo s raz vojem politikih dogaaja dolo je do potpunog pre obraaja poljske knjievnosti, do revizije svih stavova, do preocenjivanja svih dostignua i podvrgnuto naj otrijoj kritici sve to je ranije bilo uraeno i stvoreno. U poeziji i knjievnosti upote javio se itav niz novih imena, a rehabilitovana su i neka stara. S v e pojave mogle su da se mere tim prelomnim datumom, do okto bra, i posle oktobra 1956. Sve je ilo naruku tom prelomu, ak i prirodna smena generacija. Poljska poezija izgubila je, za veoma kratko vreme, nekoliko svojih najuglednijih pesnika: 6. X I I 1953. umro je K. I. Galinjski, tri nedelje kasnije, 27. XII 1953. umro je Julijan Tuvim. U Njujorku je, 8. VI 1956, samoubistvom zavrio ivot Jan Lehonj, a u maju 1957. umro je Leopold Staf.

11

N e k i pesnici uli su te godine u knjievni ivot sa zrelim p'esnikim ostvarenjima. Bili su to stvaraoci daleko od rane mladosti, ali u godinama dirigovane poezije nisu mogli ni misliti o objavljivanju. T a k v i zreli pesnici koji su stupili u knjievni ivot prelomne 1956. godine bili su: Timoteu K a r p o v i (ro. 1921), Miron Bjaloevski (ro. 1922), Zbignjev Herbert (ro. 1924), a njima se. pribliava; svojim ponovnim nastupom Marijan Jahimovi (ro.* 1905). Javila se i. itava jedna g r u p a mladih pesnika koji su upravo bili nazreli Jei Harasimovi (ro. 1933), Stanislav. Grohovjak (ro. 1934), Malgoata Hilar (ro. 1932), Roman Sljivonjik (ro. 1930), Ireneu Iredinjski (to**. 1934);Stanislav i (ro. 1931). Novi talas bio je zajedniki. Uestvovali su u njemu i pesnici i prozni pisci, pripadnici svih grupa i gene ; racija. Pored A d a m a Vaika, koji se svojom Poemom za odrasle (1955) naao meu prvima, vidnu ulogu u novoj i stvaralakoj klimi odigrali su meu pesnicima Julijan Pibo, Mjeislav Jastrun, zatim kritiari K a z i mje Vika, A r t u r Sandauer, J a n Blonjski i drugi. Poezija pesnika pokolenja 1956. imala je svoj uzor u poeziji predratne avangarde, u prvom redu u pesnikom delu Julijana Piboa. Od posleratnih pesni ka kao uzor je sluila poezija Tadeua Ruevia. Istovremeno u Poljskoj su tada skinute zabrane, i poelo se objavljivati sve to je bilo vredno u svetskoj knjievnosti i umetnsti. Upravo to je doprinelo otkri vanju angloamerike poezije, dotle na poljskom tlu ne rado viene, i to k a k o poezije XX veka, tako i starije, u prvom redu poezije engleskih metafiziara. To otkrie nije moglo proi bez uticaja na stvaraoce. Nije moglo proi ni bez novog zanimanja a stvaralatvo e s l a v a Miloa, koji je od 1951. godine iveo u emigraciji, a prvi je u posleratnim godinama tampao svoje prevode Eliota i drugih novijih engleskih i amerikih pesnika, to se odraavalo i u Miloevoj poeziji. Na toj podlozi izrastao je talas poljskog klasicizma. K a o klasicist prvi je istupio svojini pesnitvom, ali i esejima, od kojih su neki imali ulogu manifesta Jaroslav M a r e k Rimkjevi (ro. 1935). Bio je to svoje vrstan rizik, ali koji je naiao na plodno tle. Ne ba odmah, ali ve ezdesetih godina moglo je da se govori o itavoj koli klasicista u poljskoj poeziji. B i l a je ona najpre izraz otpora Piboevoj koli jasnosti, potom

12

venoj avangardi i nekolikim strujama istovremeno. U vrlo uenoj i ubedljivoj knjizi To je klasicizam (1978) kritiar Riard Pibilski analizira delo est vrlo ugled nih poljskih pesnika kao predstavnika ostvarene klasi cistike poetike: Jaroslava Mareka Rimkjevia,- Julije Hartvig, Jeija Stanislava Sita, Artura Mjendzieckog i Zbignjeva Herberta. Time je konano bio pripremljen teren za novo prihvatanje pesnikog dela eslava M i loa, u Ppljskoj tada jo zabranjenog, a u kome su ovi pesnici videli svog prethodnika. , Treba pomenuti i svojevrsni rascep izmeu Piboa i tadanjih nastavljaa nekadanje avangarde. Sam strogi uitelj pokrenuo je otru polemiku protiv njih:, napavi ih zbog podleganja kultu runoga, zbog pesama o padanju, smrti, raspadu, ubritima, mrtvacima, p a c o v i m a . . . Uvaeni uitelj otvorio je polemiku Odom turpistima (1962), nainivi tu re od latinskog turpis, turpe ruan, runa, runo. Napad je bio estok, kao i sve to je inio ovaj apostol avangarde, a bio je utoliko neoekivaniji to je bio uperen protiv najdarovitijih pesnika koji su izili iz njegove kole, Ruevia, Bjaloevskog, Grohovjaka, ali primljen je i kao napad na veinu mladih pesnika uopte, jer su o runim pojavama ivota uveliko pevali gotovo svi. P o lemika nije bila duga ni plodonosna odgovorili su samo neki, najrazlonije Grohovjak ali nije razjasnila zapravo nita, svi uesnici spora ostali su pri svojim stavovima, ali naziv turpizam i turpisti ostao je u poljskoj knjievnoj terminologiji iv i do danas. Po uzoru na meuratne pesnike grupe, i eznui za oivljavanjem pesnitva u posleratnom vremenu, mla di su posle 1956. pokrenuli najmanje sedamdeset raznih pesnikih grupa. Na alost, vreme je bilo drugo, i te grupe nisu imale ni onog zapaljivog zamaha kakav su imale pesnike grupe i pokreti u godinama posle prvog svetskog rata, a ni same individualnosti valjda nisu bile dovoljno jake da bi ivot i znaaj pojedinih grupa bio dui i vei. Izvesne rezultate dale su ipak dve od tih posleratnih poljskih pesnikih grupa. P r v a je bila varavska grupa Pesnika orijenta cija Hibridi koja je delovala od 1960. do 1966. godine. inili su je Maej Zenon Bordovi, Kitof Gonsjorovski, Jei Guanjski, Zbignjev Jeina, Barbara Sadovska, Edvard Stahura, ali grupa je oko sebe okupljala, manje-vie, sve mlae varavske pesnike, najvie na svojim

13

mnogobrojnim manifestacijama u studentskom klubu Hibridi, ali i na gostovanjima po celoj zemlji. Ta grupa je s v a k a k o obavljala vanu potrebu mladih za okupljanjem i j a v n i m istupanjima, za usmenim i tam panim manifestovanjem svojih stavova, popularisala nova imena i novu poeziju, ali se nije trajnije ostva rila. Po m o m oseanju najvei domet meu njima po stigao je Jei Guanjki, pa i on ve posle prestanka rada grupe. Znaajna ostvarenja dao je i Edvard Stahura, ali u prvom redu u prozi. D r u g a je bila krakovska grupa Sada, u kojoj su bili Vit Javorski, A d a m Zagajevski, Julijan Kornhauzer, Stanislav Stabro, Jei Kronhold, Jei Pjontkovski. Ta grupa je nastala 1968, imala je svoje manifeste, zajed nike nastupe, zajednike publikacije. Njihov umetniki manifest Magina formula koju e izazvati me tafora objavljen je u varavskim glasilima Savremenost i Poezija 1970. godine, a njihovo stalno glasilo bio je krakovski list Student. Zalagali su se za aktuelno v i enje konkretne stvarnosti,, za bagatelizaciju mita, za razumevanje i napadanje stvarnosti, za nenaivni realizam, za govorenje neposredno, odnosno bez alu zija, proglaavali su opoziciju prema celokupnoj knji evnoj tradiciji, zasnovanoj na kulturnim mitovima i aluzijama, itd. Najreitiji izraz stavova ove grupe dat je u zajednikoj knjizi Julijana Kornhauzera i A d a m a Zagajevskog Nepredstavljeni svet (1974), posle ijeg je objavljivanja voena jedna od najveih diskusija o poeziji u celokupnoj poljskoj knjievnoj tampi. A l i i ta je grupa, delom zbog burnih dogaaja u zemlji, nenaklonjenih poeziji, a delom i zbog postepenih linih razilaenja prestala da deluje oko 1976. Poljska poezija je, u nae vreme, stekla ozbiljan ugled u svetu. Dokaz je to zrelosti ove poezije, a do lazi i od asnog odnosa poljskih pesnika prema svom pozivu i pesnikoj rei. Zanimljiva je vera Poljaka u svoje pesnike. T a m o se k u l t pesnika stvarao vekovima, a najvei ugled stekao je u X I X veku, kad su ustanci za nacionalno osloboenje bivali k r v a v o uguivani, a nosioci nacionalne ideje bili su poljski pesnici. Zato valjda samo u Poljskoj moe, i danas, da doe do tekih potresa zbog poezije. T a k a v jedan potres uzbur k a o je drutvo kad je poljska v l a d a skinula s repertoara Mickjevievu nacionalnu dramu Zadunice u narod nom pozoritu, 1968. To je izazvalo studentske nemire.

14

Povodom dodele Nobelove nagrade eslavu Milou 1980. godine u svetu se pisalo o tome kako je jednako dobro kao i Milo tu nagradu mogao dobiti i neki drugi poljski pesnik, i to zaslueno kao i Milo. U svetskoj tampi je pisalo da je ve vie godina meu ozbiljnim kandidatima za tu nagradu bio Zbignjev Herbert. Nemaka dobitnica Nobelove nagrade, Neli Saks, podnela je svoj predlog da se nagrada dodeli Tadeuu Rueviu. A eslav Milo je jo pre dvadeset godina objavio u emi graciji pesmu Tadeuu Rueviu, pesniku, u kojoj se nalaze stihovi: U radosti su saglasni svi instrumenti kad pesnik ulazi u vrt zemaljski Hvala zemlji sveta koja daje pesnika... A Milo je jo 1968. preveo na engleski izabrane pesme svog mlaeg kolege Zbignjeva Herberta. Milo u poljskoj poeziji zaista nije sam.

Jedno razdoblje poljske poezije upravo se zavrava. Tokom decenije izvrila se jo jedna prirodna smena. Otile su neke njene najvee individualnosti, oni koji su toj poeziji davali ne samo odreeni ton, nego je i usmeravali. Godine 1970. umro je Julijan Pibo. G o dine 1976. otili su stari Antoni Slonimski i mlai Stanislav Grohovjak. Godine 1979. Edvard Stahura. G o dine 1980. Jaroslav Ivakjevi. Godine 1982. Adam Vaik. Godine 1983. Mjeislav Jastrun, Kazimjera Ilakoviuvna, Miron Bjaloevski, Jan Benkovski. Zato ova moja proirena antologija daje dananji trenutak poljske poezije. Trenutak moan, jedan od najlepih u razvitku te poezjje. Ono to se sutra bude pisalo mislim da e ve biti'drugaije. Poto verujem u ove koji ostaju na popritu, hteo bih da verujem i u one koji e doi, koji e sutra stati uz Miloa, Ruevia, imborsku, Herberta, velike pesnike poljskog jezika, velike pesnike naeg vremena. Petar VUJII

LEOPOLD STAF
(LEOPOLD S T A F F ) 18781957

Niko, u novijoj poljskoj knjievnosti, nije stvarao u tako razliitim drutvenim formacijama, niko za i vota nije toliko slavljen, nijedan poljski pesnik nije od toliko pokolenja bio priznavan za najveeg. I nijedan veliki pesnik nije tako brzo poeo padati u zaborav kao Leopold Staf. Krije se u tome tragedija jedne pesnike sudbine (da li samo jedne?). Svoju prvu knjigu Staf je objavio 1901. godine, u vreme Mlade Poljske. Objavio je tokom svog dugog ivota bezbroj knjiga poezije, drama, eseja, prevoda. Skamandrovci su ga smatrali svojim vodom i uiteljem. Najmlai pesnici, u posleratnoj Poljskoj, gledali su u njemu ivi luk koji je spajao epohe u poljskoj poeziji Bio je najdivniji ovek i umeo da bude pravi prijatelj. Stafova poezija menjala se od epohe do epohe, od pravca do pravca, mogu se u njoj pratiti sve mode i sve faze kroz koje je prola poljska poezija u tako bur nom razdoblju XX veka, od Mlade Poljske do Ru evia. Posleratna Stafova poezija zadivljuje upravo svo jom sveinom, jednostavnou, saetou, izvesnim hu morom i ivotnom mudrou. Pisana u duhu najnapred nijih praunuka, u duhu poezije Tadeua Ruevia, Sta fova poezija iz posleratnog razdoblja danas je najpri hvatljivija i najreprezentativnija za ovog stvaraoca.

19

V I S O K O DRVEE Zar ima neeg lepeg od visokog drvea Na koje zapad sipa bakar uareni, Nad vodom to se, plaha, preliva i peni, I granjem zasvoena biva dublja, vea. Vonj vode, u senci zelen, na suncu mrk, ko vino, Jo jedva zatreperi u bezvazduju snenom Kad skakavci, na ezi avgustovskoj, leno Makazama srebrnim seckaju tiinu to polako postaje sve dublja i vea Dok sumrak vite kronje u tamu ovija, Iz koje osloboena dua se p r o b i j a . . . Zar ima neeg lepeg od visokog drvea!

EVO NOVOG LIA Evo novog lia, trave svee Koje nam dah proleni najavi, jAli taj dah mi svojim umom ape O drugom liu i o drugoj travi kojih ve nema. Evo vali okupani u suncu Oteli se iz leja skokom ludim, Ali ti vali u prolazu mi apu O drugom suncu i valima drugim kojih ve nema.

21

R a n o sunce z r a c i m a p o z l a u j e M l a d o s t n e b a , v o d e , t r a v a sag zeleni, M o j e srce t i h o u utanju g r c a O sebi k a o v e o senci s r c a kojeg nema. NEDELJA N e u da idem ovom stazom N a kojoj v e n e opalo l i e : Tu je na svakom koraku S v e dublja, s v e m a g l o v i t i j a j e s e n . Navratiu tamo gde je zeleno, Na izvor O k o kojega cvetaju bojom neba Nevini nezaboravci I seanje u tiini u s n a m a t r a i Tvoje ime. MAJKA U sumrak kraj prozora M a j k a n o g o m ljulja l u k o v e K o l e v k e u kojoj s p a v a dete. A l i ve nema kolevke, A l i v e n e m a deteta, Otilo j e m e u s e n k e . M a j k a s a m a sedi u m r a k u , Ljulja n o g o m uspomene. TEMELJI Gradio sam na pesku I sruilo s e . G r a d i o s a m n a steni I sruilo s e . Gradei sada poeu Od dima iz dimnjaka.

22

ABOKREINA Janu Parandovskom

U starom zaputenom p a r k u Stajao s a m kraj j e z e r a P o k r i v e n o g g r u b o m k o r o m abokreine. Mislei K a k o j e v o d a t u n e k a d bila prozirna I da bi i danas trebalo da je takva. D i g n u t o m sa zemlje suhom granicom P o e o s a m da skupljam zelenu patinu I da je g u r a m da otplovi. Z a t e e m e p r i t o m poslu Spokojni mudrac S a e l o m raseenim milju I ree sa b l a g i m smekom Saaljivog prekora: Nije ti a o v r e m e n a ? S v a k i j e t r e n u t a k kaplja venosti, i v o t t r e n njenog oka, Ima toliko vanijih stvari. Otiao sam postien I ceo dan razmiljao O ivotu i smrti, O Sokratu 1 besmrtnosti due, O piramidama i egipatskoj penici, O r i m s k o m F o r u m u i mesecu, O m a m u t u i Ajfelovoj k u l i . . . A l i nita od tog nije izilo. Vrativi se sutradan Na isto mesto Ugledao sam kraj jezera, P o k r i v e n o g grubom zelenom k o r o m , Mudraca sa izglaenim elom, K o j i je spokojno, G r a n o m koju sam ja odbacio,

23

Skupljao s povrine vode abokreinu I u p r a v l j a o je da o t e e . U o k o l o j e tiho u m e l o d r v e e , U g r a n j u su p e v a l e p t i c e .

MOST Nisam verovao S t o j e i n a obali r e k e K o j a je bila iroka i bujna Da u prei preko tog mosta Opletenog iz tanke krhke trske Svezane likom. Iao s a m l a k o k a o l e p t i r I t e k o k a o slon, Iao s a m s i g u r n o k a o igra I k o l e b l j i v o k a o slepac. N i s a m v e r o v a o d a u p r e i taj most, I sada k a d v e stojim na drugoj obali Ne v e r u j e m da sam ga preao.

ARS G l e d a j bistro j u t r o A l i ne prorokuj. Ostavi to vraarima. T a k o j e t e k o p r e n e t i ono to jeste. S t i h o v e p i e m polako, Radim kao vo. Strpljiv sam K a o k a p l j a kie s a s t r e h e . V r e m e uvek ima vremena. I s v e t je star k a o s v e t . N e e stvoriti nita n o v o Traei novo.

24

PROBLEMI P r o b l e m i se ne reavaju, P r o b l e m i se preivljavaju K a o dani kojih, k a d prou, vie nema. K a o iznoeno odelo Iz k o g a se izraslo, Spadaju s r a m e n a I u poslednja v r a t a Ulazi n a g i slobodan K a o osvit.

BUENJE Svie A l i nije vidno. N a p o l a s a m probuen, A u n a o k o l o nered. Neto t r e b a svezati, N e t o t r e b a spojiti, Neto razreiti. Nita ne znam. N e m o g u d a n a e m cipele. N e m o g u d a n a e m sebe. B o l i m e glava.

PROLECE S e d i m u bati. S v e j e staro veito. Sunce, drvee, c v e e . S a m o j a sam mlad K a o vlastiti unuk, K a o mnogo unuka, Jer ih i m a gomila. S m e j u mi se, Ja takoe.

25

JAN LEHONJ
(JAN LECHON) 18991956

Prvi pesnik iz grupe Skamandar koji je doiveo slavu i opte priznanje ve na poetku svog stvaranja, odmah 1918. godine, kad je objavio svoju uvenu zbirku Grimizna poema, J a n Lehonj je ostao jedan od milje nika poljske italake publike, sve do danas. Objavljena u godini kad je obnovljena nezavisna poljska drava, o kojoj su vekovima sanjali svi poljski pesnici, knjiga mladog pesnika donela je zvuke drevne poljske poezije, romantiarske i postromantiarske, tako voljene i tako sa duom primane od itavog pismenog drutva poljskog. Sva velika imena poljske istorije i poljskih legendi bila su u toj knjizi, zajedno sa imenom tadanjeg voe i obnovitelja poljske nezavisnosti, Juzefa Pilsudskog. Pes nik poljskih tradicija Lehonj je ostao do kraja ivota. Ve dvadesetih godina Lehonj je gotovo prestao da objavljuje poeziju. Od 1930. godine bio je u diplomat skoj slubi i iveo stalno u Parizu, odakle je pred nemakom najezdom preao u Njujork. Do kraja ivota ostao je u emigraciji. ivot je zavrio samoubistvom. Izrazito elegian pesnik, Lehonj je, posle viego dinje utnje propevao kad se Poljska ponovo nala bez slobode, kad su iz zemlje poele stizati vesti o tra gediji u kojoj se naao ceo narod. Taj elegini ton ostae i u godinama kad je pesnik sebe osudio na stalni ivot u tuini. U snu i na javi on je sanjao o dalekoj Poljskoj,

27

o Varavi svoje mladosti, o mazovjeckim poljima, o ze lenim Tatrama, i taj njegov grozniavi san stvarao je od daleke zemlje sliku neeg mitskog, nedostinog, nepreboljenog. Sva u starinskim tonovima, Lehonjeva poezija, novija i ona starija, peva, u stvari, samo o jed nom: o Poljskoj koje u stvarnosti nema, o Poljskoj onakvoj kakvom su je videli stvaraoci nacionalnih le gendi, ili o onoj koja je u oima beskunika i emigranta izrastala u legendu i zemlju iz snova.

SUSRET Noas iz nesanice u t o n u v u d r e m e Po zracima meseca, s u d n i m uzbuenjem, S a m n e z n a m k a k o s e p r e n u h sred R a v e n e I s davno e l j e n i m se sretoh privienjem. K r o z prozor tiho stizahu z v u i k l a r i n e t a I v e t a r miris done lak, zaguljiv, opojan U o h u nj ko u tajnu u p l e t e n buketa, I neba iskrila se k u p o l a dostojna. K o ezne, n e k a moli, sasluan e biti! K a o od B o g a z a k l e t sklopio s a m oi I samo pljusak r e k e z a u h tajnoviti, I D a n t e a ugledah, p r e k o mosta k r o i . Ti si, moj u i t e l j u ! Z a t o b l e d si tako, I to ti t a k o udan n e m i r lice ari? D o l a z i m da te m o l i m za lica t v o g tajnu. N i t a n e znam. Z a l u t a h . D a j m i savet pravi. Je li on to, ili mesec, il je v o d a rekla; P a o sam, skrivi g l a v u r u k a m a o b e m a : N e m a n e b a ni zemlje, ponora ni pakla, Jest samo B e a t r i a . I nje u p r a v o nema. CRVENO VINO R a n o je dola jesen. S u n c e rano seda Za j e z e r a u trske gde se v i v c i gnezde, D a n je zato da bi tekli stari sati sivi, A v e e da gledamo kad padaju z v e z d e .

29

 l j i v e s u k o d a i h j e R e n o a r slikao, K o i c a i m zelena, gore s i v o p l a v a , I s v e tu neto znai, no r e i je m a l o , K a k o sad m o g u rei ta j e s r e a p r a v a ? K a o t o g n j u r a c roni u tajne d u b i n a G d e s e draest k o r a l a b o g a t o r a z l i v a , T a k o j a p i j e m o k o m draest z r e l i h ljiva, Ili p r o b a m u s n a m a c r v e n o g a v i n a .

NEBO N o a s s a m snio n e b o : o d m a h g a p r e p o z n a o Po m i r i s u d e t e l i n e i p e s m i slavuja, Z r i k a n j u z r i k a v a c a , t r a v i to s e ljulja, N e v i d e h ga, n o bio j e i s a m B o g S a v a o t . N i a n e l e n e v i d e h , ali i z n a d n j i v a S a u m o m rode ire s v o j a k r i l a b e l a , I video sam mnotvo bukava i jela I um njihov bee mi ko muzika iva. A posle ko v e l i k i svitac i v a n d a n j s k i B e l i m e s e c obasja A k r o p o l j i m u z e , A nad njima u visini P a v a o Kohanjski S v i r a u toj tiini V r e l o Aretuze.

HELMONJSKI L e t e patke i lokvanj na jezeru cvate, K a o , pii-naslikaj, n a p l a t n u H e l m o n j s k o g a . M i r i e svee seno, i m i s l i m : Zaboga, B a m i j e o v d e lepo, i t u n o , d a znate. K o u Poljskoj iri s e Z e c tri p r e k o puta, Z n a m : strano e l j a n K o j e nikad nije b i l o m i r i s paljevine, pas u hladu drema. s a m svoje domovine i ni sad je n e m a .

30

RAZGOVOR S ANELOM U snu me posetio aneo poljske sudbe I ume s v e t l i m k r i l o m p l a k a o u m r a k u , K a o d a h t e d e r e i : Umire polako, S a m i tako d a l e k o od roene grude. Daleko? S t a govori? M e n i s v e mirise N a i h polja, v r t o v a stalno nose v e t r i , U m e n i sve je, sve j e : pesak mazovjecki, L i t a v s k a jezera, T a t r e i u m Visle.

JORGOVANI

PENSILVANIJE

P r e d k u o m s u h beli jorgovan, U l i c a p u n i se m a g l o m . T u g a , i pogled odsutan. . . . Y o u know, you know ... L o k o m o t i v e noni pisak D o k m a g l o m tiho se ilo. S u m o r a n dan, s u h listak . . . Y o u know, you know... P o t o m pod z e m l j o m ugalj prti. U b a r u snen p o g l e d k r o z staklo. S v a k i dan isto. I e v o smrti. . . . Y o u know, you know...

JULIJAN TUVIM
(JULIAN TUWIM) 18941953

Najvei pesnik u grupi Skamandar, Julijan Tuvim bio je ujedno i najpopularniji i najuticajniji poljski pesnik izmeu dva rata. Jedan od najplodnijih poljskih pesnika, blistav versifikator, ega se god dotakao, sve to je oko sebe video i doiveo pretvarao je u stihove. Dostigao je najvii domet koji je napredno graanstvo moglo da ostvari. P r e njega poljska lirika je bila jo u parnasovskim vodama. Roen u jevrejskoj graanskoj porodici u tvornikom Lou, Tuvim je poeziju demokratizovao, osavremenio, oiveo. Uveo je u nju obinog malog oveka sa gradske ulice, iz geta, iz trgovine, iz kafane. Pisao je i borio se za takvu poeziju kakvu e njegov obian graanski italac moi da razume. Ima neeg udnog u tom osobeno Tuvimovom stalnom otporu protiv malograantine, i stalnom ostajanju u malograantini, ak u nemogunosti da se prevazie malo graanski ukus, malograanska etika i estetika. S v e to je Tuvim pisao izgledalo je novo, privlano i pristupano. Tuvimova poezija magino je delovala na itavo pismeno drutvo poljsko, itave generacije vaspitavale su se na toj poeziji. Bila je to poezija svako dnevna, ulina, kafanska, novinska. Sretala se i u knji evnim asopisima, i u knjigama, u kolskim itanka ma, u humoristikim listovima, u kabareima, pevala ju je pevaica lake muzike preko radija, i prepriavali su

33

je bonvivan u vidu frivolnog kafanskog vica ili epigrama. Mane T u v i m a kao najblistavijeg pesnika iz grupe Skamandar tipine su za sve pesnike i pratioce tog pravca. T u v i m nije bio u stanju da primi nita to je prekoraivalo tradicije iskustva stiha X I X veka. K a d ga je ratna bura bacila na teritoriju Sjedinjenih A m e rikih Drava, bio je odseen od sveta, nita nije razumevao to se pisalo u tadanjoj evropsko-amerikoj poeziji, kao noj je zario glavu u pesak poljske prolosti i pisao beskrajne rime o staroj Poljskoj i staroj V a r avi u nedovrenoj anahroninoj poemi Poljsko cvee. T u v i m o v a poezija, kao i poezija ostalih skamandrovaca, danas nema i ne moe imati svojih sledbenika. Ona je blistav, astan zavretak jedne epohe u razvoju poljske poezije, zavretak graanske epohe. K a o i gra ansko drutvo i graanska drava, ova poezija danas je prolost. Pesnici T u v i m o v e snage i plodnosti ne raaju se esto. T e k sledee pokolenje moi e da izvri proveru i procenu poezije toga razdoblja, i tada e najvei do meti Tuvimove poezije zablistati preporoenim sjajem. Ta provera je upravo u toku.

SECANJE

I m a o s a m s t a z u sunanu I d i v a n beli d o m . . . T u n o je u m o j i m snovima, T u n o j e u srcu m o m . . . I prozor je bio na m o m e d o m u U stare dobre dane, A ja s a m gledao, gledao U nepoznate strane. M o d a s a m t a m o dan j e d a n bio, A m o d a ceo v e k . . . Z n a m samo da je jednog jutra P a o d i v a n b e l i sneg. U nasmejano belilo sneno C e o se dom moj ovi. T u n o je danas moje srce I stari beli snovi . . . ZA OKRUGLIM STOLOM Du holde Kunst, in wieviel grauen Stunden...
(ubertova pesma)

A moda bismo j e d n o m , draga, Poli na dan do T o m a e v a ? Moda tamo jo u s u m r a k u z l a t n o m Traje ona ista tiina bela?

35

U t o m b e l o m d o m u , u toj sobi Gde su razmetene tue stvari M o r a m o dovriti n a n e k a d a n j i T u n o p r e k i n u t r a z g o v o r stari. D o danas z a o k r u g l i m s t o l o m S e d i m o ko u onaj p r o l i as. K a k o t e dane dati z a b o r a v u ? K a k o skinuti te a r i s nas? I na usnama, k a o n e k a d , O s e a m s u z u to k a p l j e l e n o . . . A ti mi nita ne o d g o v o r a I jede groe zeleno. Jo u v e k p o g l e d o m t i p e v a m Du holde Kunst... i s r c e mi l u p a ! I m o r a m n a p u t . . . t i s e oprata A l i ne drhti tvoja ruka. I na se r a z g o v o r p r e k i n u o , Nestao k a o l a k o inje. Du holde Kunst z a r t a k o ? B e z r e c i ? S t a l n o te z o v e m i p r e k l i n j e m . O n a j d o m b e l i , soba m r t v a , D o danas nita n i s u s h v a t i l i . D o l i ljudi, n a s e l i l i se, I o d j e d n o m ih napustili. A tamo n a m je sve ostalo! T r a j e a k i o n a tiina b e l a . . . P a m o d a b i s m o ipak, d r a g a , Poli na dan do Tomaeva? NEPOZNATO Posveujem DRVO najsvetijoj Stefana uspomeni eromskog

G d e si ti, d r v o , m o n o , ponosno, G r a n a t o , silno i u m n o d o v e k ,

36

Drvo, k o r e n j e m sraslo u zemlji, I z kog e m i n a i n i t m r t v a k i k o v e g ? Moram te poznati, k u c n u t po kori, Traiti, v i k a t i s v u d a po gori: G d e si mi, udesno m r t v a k o drvo, T v o j v e r e n i k t e trai, g o v o r i ! Rasejan luta, skae iz koe, A drvo svoje n a i ne m o e . Hajde, z a u m i na v e n o s t nau, P r e no to nas u v e n u r a k u poloe, D a j da se najpre d o g o v o r i m o Z a taj na smrtni b o r a v a k , m i m o S t o znamo d a n a m d o k r a j a v e n o g Predstoji zajedno da trulimo. M o d a e u s p l a v u doplivati K m e n i iz strana nepoznatih, I stideemo se, v e n i susede, t o d o smrti i v e s m o n e u p o z n a t i ! . . . A moda raste p r e d m o j i m domom, S v a k i dan v i d i m te, g o v o r i m s tobom, I n e k o ti, moda, u r e z o u k o r u D r a g e rei to n e strepe pred g r o b o m . D u g o bih od srca priao s tobom, P e s m o m te dirnuo, takao alobom, D a b i pokrenulo t u z e m l j u c r n u I p r o c v e t a l o opet n a d grobom. Da bi me u sebe u k a l e m i l o I v a n iznelo s k r i v e n o m silom! M o d a e nas neto spojiti k l j u e m D a p r o c v e t a m o n a d mogilom! M o d a e nas u z d a h o m ojaena I z n e t i gore zemlja zelena, Z e m l j a roena, z e m l j a jedina, T i m g r o b o m u samo srce ranjena.

37

FRIZERI aplinu U p r a z n o j radnji sede frizeri p o r e d z i d o v a , G l e d a j u , ekaju, gostiju n e m a , d o s a u j u se. S a m i se eljaju, sami se briju, sami, s a m i G o v o r e to znaju, dremaju, h r u i b u d e se. Idu do prozora, nita u p r o z o r u . N a t r a g se v r a a j u , u o g l e d a l i m a frizeri, G l a t k o oeljani, tuno zalizani, N a p u d r o v a n i , l e p i frizeri. Novine Hodaju, Pa opet Zevaju itaju, e l a b r i u i z v i d e , s t v a r i d r u g e i strane e k a j u . p r e d o g l e d a l o m s e klanjaju, c m i z d r e , i snenost pustinjsku g u t a j u .

B i e oluja, u g r a d u sivo, p e v a j u petli. F r i z e r i se boje, u r n o h o d a j u v e g r m i , F r i z e r i plau, frizeri p e v a j u , l u d e frizeri, K o r a k u s p o r a v a j u i n a g l o i d u a ralenti. Podiu ruke vrlo lagano, v r l o lagano, G l a v a m a v r t e v r l o l a g a n o , ta i m j e , ta j e , U n e m o m apatu u s n a m a m i u u sto z a g l e d a n i , U p r e d m e t niklo v a n to u r e e ih s m r t n i m sjajem. A sad se motaju, na z i d o v e s k a u , pljusak uju, V a l j a j u se p r e d o g l e d a l i m a z a u e n i m m u n j a je pala, F r i z e r i igraju, frizeri v i u , v i s e u v a z d u h u , I k a o aneli s k a k u u u d u b i n i ogledala.

PESMA O GLAVI I MESECU Naspram meseca je moj dom, U prozoru o k r u g l a g l a v a , O k n o m ravno p r e s e e n a .

38

On se po n e b u valja, K o l u t a j u se oi, B u l j e riblje glupo. A h , g l a v o nasmeena, Izgleda m r t v a k i tupo, K o t r l j a se odseena. N a s p r a m meseca je moj dom. Srebrnu enu zovem i budim: Gledaj, i d e m zidovima ka drveu, D r i me da se ne kotrljam, da se ne i z g u b i m , Ja oima m o r a m za njim, evo, G i n e m , odvlai me ta poplava! S r e b r n a ena nesrena u pla, P o g l e d o m moje kretanje k r o z sobu prati. N a s p r a m meseca j e moj dom, Oplovio s a m svetli prozor sobe I vratio se na prozor, I sedi me osvit ovi, N a d a m n o m plae u d o v i c a bleda. Ja iza stakla okrugloga gledam. K a o nakaza, k a o g n o m : G l a v a p l o v i po prozranom sloju. Ne sedajte kraj prozora, uvajte g l a v u s v o j u K a d n a s p r a m meseca imate d o m !

SAN Sanjao sam neto udno: B i l a je duga aleja, Cvetali bagremi (Bagremi beli), Mirisalo. B i l o j e modro . . . bilo belo . . . Sunana pruga Po dugoj brzoj aleji, B i l o j e j u t r o . . . j u t r o rano, Sanjao s a m srean beskrajno S a n sree i san n a d e . . .

39

Cvetaju bagremi, Mirisalo je, B i l o m o d r o . . . bilo b e l o . . . Iao s a m gledaj u u n e b o , Iao k a o da i d e m k T e b i , Iao u d a l j i n u . . . N i s a m sanjao nita, N i s a m sanjao nita, A l i k a d a b i h sanjao T o b i tako divno b i l o ! . . . A sada m i j e a o ! . . .

IANJE

Neu na put jer pre polaska iat se treba, A ko je video da pred ogledalo P o k o j n i k seda. Ko je video da mrtvac neive Oi otvara I gleda e t v u mladosti sive U z z v e k e t kara. Na u m n o m polju k o s e i k l a s i O v d e nema toga; O v d e s e sipaju k o p e p e o v l a s i Preplaenoga.

LIKER Na plavoj neba osnovici U zelenkastoj izmaglici Mesec. S n e g blista, u j e , n e k o stupa. Gleda kroz okna zamrznuta Mesec.

40

,Jo j e d n u aicu! V i d i m joj dno ' I r a z m i l j a m : No no n o ! Mesec?!

REI elo zlatno! L a v e ljuti! Gneve, gneve, gneve crveni! Idem pravo! Svet seem. N o u grudi, No Naotreni! Glas pevam. Re stvaram. Mii n a p r e e m . Mozak D o kosti! V e t a r u oi. K o r a k zemlji. Jeste. Nemam Z a ivot Milosti.

MUDROST E v o s e t v a j e k m e t e , sada s e seju zrna. G o r e je sunce belo, a tu je gruda crna. E v o c r n i c e zemlje, sitno j e uzorana, A doi e v r e m e , kmete, rodice ita rana. A sad je prolee, kmete, zrno je posejano, A e t v e k a d a dou onda je leto rano.

41

Tako i neka mlada! Uzmite mudro, kmete: Postade divna ena a imae i dete. Isto tako i ito, bie zlatno i zrelo, Jer ovde je gruda crna, a gore sunce belo.

POGREB Sijala je slabo petrolejka, Izneli su na crne stepenice, Na crne stepenice drvene. Ili su, ili, silazili, Neto aptali, govorili, Glave saginjali, Ili, ili, silazili, Sneg je padao, mokro je bilo, Ruke su krili.

KOD SUSEDA Sigurno je neko bolan kod suseda, Jer tek to se spusti meseina seda Javi se u prozoru spodoba bleda. U kui neko bolestan ima Jer ona stoji i glavom klima S rukama skrtenim na grudima. I neto strano u oima skriva Nijednom reju se ne odziva I udno se njie glava siva. I tako bez rei pripoveda Ko da eli rei: beda, b e d a . . . . . . Sigurno je neko umro kod suseda.

42

AB URBE CONDITA O d m a h sutradan, tj. O s a m n a e s t o g j a n u a r a hiljadu devetsto etrdeset p e t e . D o k j e grad pucketajui D o g o r e v a o kao r t v e n a jalovica n a svetenoj l o m a i I samo p o d r h t a v a n j e m u d o v a svedoio o i v o t u K o j i j e bio smrt, I odisao, umirui, zadahom paljevine K a o dlaka r t v e n e ivotinje; I d o k se po l e s t v a m a dima V e u nebo pela Varava D a b i d a l e k i m prapokolenjima S a visina Z a s i j a l a j e d n o m k a o astralni mit, K a o v a t r e n a legenda, A ovde da ostane k a o ugaeni krater, K r a t e r v u l k a n a do dna iskrvavljen Osamnaestog j a n u a r a hiljadu devetsto etrdeset i Na u g l u Ruina i K r a j a , Na u g l u R u e v i n a i Smrti, Na u g l u R a z v a l i n a i Uasa, Na u g l u M a r a l k o v s k e i Jerusalimske, Sto su pale j e d n a drugoj u v a t r e n i zagrljaj Opratajui se zauvek, ljubei se poarom. P o j a v i l a se okrugla v a r a v s k a baka, B e s m r t n a gospa s m a r a m o m na glavi, Postavila dnom nagore sanduk na ruevinama, P o d u p r l a ga meteorom n e k a k v i m o d l o m k o m Grada I po v i k a l a besmrtnim tonom: Evo aja, aja, E v o sveih kolaa! N i s a m je video, ali v i d i m : S u z e se rone Iz njenih i pored svega nasmeenih oiju. M o g l a se pojaviti kao Nioba-Tuga, K a o proroanska furija, kao J o v o v a ena,

pete,

43

K a o R a h i l j a to o p l a k u j e s v o j u d e c u I t a k o e bi joj p o v e r o v a l i . M o g l a j e sleteti k a o v e t i c a n a m e t l i Ili k a o v a m p i r u a u k r v a v o m sjaju Zgarinog dana I t a k o e bi joj p o v e r o v a l i . M o g l a je k a o V e l i k a P e t r u a iz b a j k e U j a m p s k i patos o d e n u t i r e i I o b j a v i t i da e se roditi n o v i g r a d iz r u e v i n a Za i n a t n a d m e n o m susedu I t a k o e bi b i l a i s t i n i t a . . . M o g l a j e stati n a s a n d u k k a o v e l i a n s t v e n i spomenik, Zauzeti lepu pozu i zadeklamovati: P e r me se va nella citta dolente I n i k o se ne bi z a u d i o . A h , m o g l a j e najzad, k a o K l i o ili n e K l i o , K a o L i v i j e u suknji, esti na kamenju izumrle prestonice I n e k a k v i m g v o e m na nekakvoj cigli Izgrepsti naslov: Od o s n i v a n j a grada A l i ona je drugaije: E v o aja, aja, E v o sveih kolaa! Utemeljiteljko! Pionirko! Muzo! D a n a s l u p a i l o m l j a v a u celoj V a r a v i T e b e slavi! Tebi spomenik die! Danas svaki zidar svakom novom ciglom I c e l a P o l j s k a gospo, o gospo! T v o j u besmrtnost objavljuje. K l i e gdinjska l u k a slava!

44

Trube tvornice Loa slava! Sijonski rudnici i livnice slava! Vroclav grad vojvodski slava! slava! Sein grad vojvodski slava! slava! Slava kraljici na kruni ruevina, Kojoj je ime naprosto: Varava!

ANTONI

SONIMSKI

(ANTONI SONIMSKI) 18951956

Od svih skamandrovaca Antoni Sonimski je bio moda najtradicionalniji po formi. Verovao je da pesma treba da ubeuje, da vaspitava; i, od svih poljskih pesnika XX veka, najvie je bio sklon da tu didaktiku ulogu poezije smatra vanijom od svega. Zbog toga je u njegovoj poeziji najvaniji ton mudre retorike i aktuelnost problema o kojima peva. Na neki nain nje gova je poezija hronika poljskih zbivanja od 1918. go dine do naih dana. Ne treba se tome uditi. Jedan od najduhovitijih ljudi novije Poljske, Sonimski je preko feljtona vrio ulogu kakvu je u doba pozitivizma vrio slavni Boleslav Prus. Feljtoni Slonimskog su stvarna hronika poljskih zbivanja; oni spadaju u najbriljantniju i najduhovitiju hroniku poljskih prilika novijeg vremena. Humor Slonimskog, onaj iz feljtona i njegovog usmenog repertoara, onaj to se od kafanskog stola pre nosio kroz celu Varavu, manje je ipak prisutan u nje govoj poeziji, koju ee obeleava mudra ironija. U svoje vreme, kad je poezija skamandrovaca izra avala pobunu protiv starog, poezija Slonimskog bila je borbenija od Tuvimove i ostalih skamandrovaca. So nimski je pozivao na lomljenje starih odnosa, na pove zivanje sa spoljnim svetom, i u tom pozivu bilo je mnogo izazova, podsmeha na raun svega starog, i drutvo je to primalo gotovo kao anarhizam.

47

Formalno ipak, poezija Slonimskog bila je i ostala vezana za poljsku i evropsku klasiku. Mada je bio u stalnom kontaktu sa evropskim intelektualcima, mada je dugo godina iveo u Zapadnoj Evropi, u poeziji ovoga velikog varavskog Evropljanina gotovo da se nisu od razile ni najmanje formalne inovacije kroz koje je prola evropska poezija XX veka. A ipak, poezija Slonimskog stoji kao jedan od naj vrih stubova savremene poljske poezije. U emu je njena snaga? Moda ba u tome to se h r a b r o oduprla svim mo dama. Njen snani poziv na otpor svim totalitarizmima i kolektivnim histerijama, njeno zalaganje za veite de mokratske vrednosti, predstavljaju neto tako svetio i uvek aktuelno, da italac tome ne moe da se odupre.

RAZGOVOR SA ZEMLJAKOM S t a r i Z i d m e pitao kraj Jefetskih v r a t a : A S a s k i park j o stoji? Isti ko nekada? I fontana? K a d se ide od iste ulice? Radnja s vodom t a m o je stajala ranije. S v e je kao i n e k a d : fontana, kiosci. S a m o stoji tamo j o i k n e z Ponjatovski. Ponjatovski! P o l j s k a vojska, tad se g o v o r i l o . . N e z n a m sad. A l i n e k a d b a j e dobro bilo. S a d a s a m malo slab. N o k a d s e popravim, D o i u ; ja e l i m da i v i m u V a r a v i . a k i m a m ovde k u p c a ; k a d a s e sve proda, M o d a e biti d o s t a . . . A l i sin m i n e da. Strano u e n . . . p r e z i m e L e v i , kao i ja, Al o Poljskoj k a d govorim, a on samo zija. G o v o r i m m u , tumaim, k a k o samo u m e m : Pa t a m o je Varava! A on ne r a z u m e .

UZBUNA P a n j a ! Panja! P r e l e t e o j e ! Z a r e z tri! N e k o j e v r a t a zalupio, n i z stepenice n e k o se sjurio.

49

Iz g u v e i v r e v e Z v u k j e d a n raste, izbija, Prodorno zavija G l a s s i r e n a za c e l u o k t a v u O p a d a i j a u k se probija: Objavljujem uzbunu za grad Varavu! I tiina. N e g d e odozgo Z u j i , zuji, b u b n j a i drhti. I odjednom J e d a n , d v a , tri. Serija bombi. Potmuli lom. T o j e n e g d e dalje. N i j e opasno. Sigurno Praga. A sad b l i e , j o b l i e . Iznad grada. K r i k kao komad krvavi. I tiina, tiina to d a v i . Panja! Panja! Prestaje uzbuna u gradu Varavi! Ne, tu uzbunu niko ne moe prekinuti. T a u z b u n a traje. Urlajte, sirene! L u p a j t e , doboi, p l a i t e , c r k v e n a z v o n a ! N e k a orkestar Svira mar sa Vagrama, S a Jene, P r i h v a t i t e taj j a u k , p u k o v i , Bataljoni, tenkovi, topovi, N e k plane k a o g r o m , N e k traje U Marseljeze plamenu svetom! K a d a u podne ljudi i z l a z e iz c r k v e , K a d a p o n e b u v e t a r o b l a k e goni, K a d a n a P a r i z p a d a s a n sumorni, K o m i t o stalno n a r e u j e d a bdim? Ko me to budi i zove?

50

 u j e m um nonih naleta. P l o v e nad g r a d o m . To niu avioni. P l o v e c r k v e razorene, A l e j e u groblja pretvorene, Ruine, ruevine, razvaline, U l i c e i k u e viene' toliko puta, Svjentokiska i Trauguta, N j e c a l a i N o v i Svjat. I grad plovi na k r i l i m a u slavu. I p a d a na srce k a o kamenje. Do dna. O g l a a v a m u z b u n u z a grad V a r a v u ! N e k traje! I sad!

O POLJSKOJ

SLABOJ

G o v o r e o Poljskoj j a k o j . t a b o v e v e broje, I k a k o da je zatite na rovu, bajonetu, A j a , brao oprostite elim Poljsku slabu, Ja P o l j s k u slabu elim, no u t a k v o m s v e t u G d e slabost nije g r e h , gde ne postoje strae, G d e n e m o r a m o k u u nou d a zakljuamo, G d e r u k a nije u m o r n a od g v o a okrutnoga I granica pozdravlja putokazom samo. 1942. ADRESA Ne pii mi na adresu M a k s i m a Ni na Cafe Deux Magots, G d e su na plianom kanabetu Sedeli V e r l e n i R e m b o . T a m o ih nema. N e pii m i n a elza, Jer n a v i l i gde j e stanovao Sidni V e b Visi cedulja s natpisom To Let, A u kui Velsa Smeten je antikvarijat lep.

51

N e trai m e u H o l i v u d u Ni u Columbia Broadcasting System Ili s n o b o v s k o m A l b e n i j u , Jer e se pismo vratiti S naznakom: Adresat nepoznat. Drugo mi je dato mesto boravka. Prepii poutela slova I z asopisa p r o l o g v e k a I adresiraj: V a r a v a . J e s e n . I stavi d a t u m : n o v e m b a r ili n e s a n . P i s m o e stii. RAZGOVOR SA ZVEZDOM

Samotna zvezda u noi tamnoj Gleda na mene I pita: S t a e b i t i s n a m a , S t o b o m i sa m n o m ? Satre nas vremena rvanj, No e nas progutati crna, Tebe i mene. ( T a k o j e m o n a mislio T o m a s Hardi, Copyright by The Macmillan.) A ja m i s l i m da je to Slino petardi S v e m i r to s e raspruje. M o j i i t v o j i protoni, Z v e z d o daleka, Sto e se izmeati ponovo I stvoriti n o v u z v e z d u i n o v o g o v e k a . Ponekad, mada zvezde ve i nema, Svetlost plamena K a o aneo izumrlih plemena. K a o zalutala poema Ulazi U moj ubogi dom.

52

L E T N A D PERSIJOM L e t e o sam nasuprot i z l a z e e m suncu. Sati su se s k r a i v a l i k a o s e n k a jutra. T i m letom k a o r u k o m obgrlio sam pola globusa U poslednjem oprotajnom zagrljaju. Motori su h u e i prodirali prostor, Ispod nagomilanih o b l a k a izronila je obala Pustinjske k a m e n e krajine, Rie ukoene tranice, K o r i t a usahlih r e k a . S v e e protei k a o to prorie zelenilo Na v r a t i m a persijskih r u e v i n a i sirijskih stena. N a i z u m r l e k r e n e u l i c e Erida L i j u m r t v a k o svetio lani meseci, I na zemlji baenoj u n e z a d r i v i b e g Ostae k a m e n samo. I usred kamenja Korita usahlih reka.

POEZIJA Poezija j e zvono Raznjihano iroko, S m u k i m , t u c a n i m tonom. Vivos voco, Mortuos plango, Fulgura frango. N e k a d se N a s v a k o m zvonu T a j natpis v i o . I danas je s nama, K a d zvono bije, i v e zove, M r t v e plae, M u n j e slama.

53

NOKTURNO I A h t i p r o k l e t i b e s a n i sati K a d n e v a n e brige naglo postaju ogromne I ma k a k v a glupost ohrabrena nou Preti, optuuje, naduvena kao aba. N e o p r e z n a r e postaje zloin, Glupa primedba u novinama presuda Osamljenosti, dekret izgnanstva. U g r o z n i c i s p o r o v a n e z n a n o o k ega Izmiljam nove luake dokaze, P r e c i z n o p a r i r a n j e u i z g u b l j e n i m diskusijama. A h , o n i p r o k l e t i sati k a d s e n o u N i t a v n e d r a m e , neistinske b r i g e S j e d i n j u j u sa i s t i n o m s t a r o m i b o l n o m . Oajavam zbog nenapisanih komada, Z b o g s l i k a k o j e b i h m o g a o naslikati, Z b o g u s a n a d a v n o ljubljenih. D o k n a j z a d u pono ne doe M a l a tableta Mepavlon. O b u h v a t a m e t o p l i m t a l a s o m sna. Prustovim Pronaenim vremenom. I kao nakon gorke svae, U naglom pomirenju Pronalazim tvoje^ detinjom grimasom N a b u b r e l e usne, v r e l e , s l a n e o d sna. S p a v a j , draga. II N e biti. U p r a v o t o z n a i b r a n i t i smisao ivota, S p a s t i o d l a g a n o g p o u z d a n o g unitenja N a ivot. To z n a i u d o b a r as p r e k i n u t i O v u predstavu, p r e no to se u m o r e g l u m a c i gledalac. B i t i znai p r i h v a t i t i v e u n a p r e d i z g u b l j e n u B i t k u , koju b e z i z g l e d a , u p r k o s razboritosti, O b j a v l j u j e m o v r e m e n u n e p o b e e n e armije.

54

B i t i znai e k a t i dok n a m ne ponestane s n a g e I dok nas slabost ne izda na h r a n u sluaju. B i t i znai s v a k i dan sa s t r a h o m posmatrati K a k o p o b e d n i k i neprijatelj stupa u nau z e m l j u , Z n a i gubiti bitke, naputati polja, Z a v a r a v a t i se, hraniti se laju, stidljivo p r i k r i v a t i V l a s t i t i kostur i lobanju, dok se s v e bezonije O c r t a v a pod nitavnim, v e n e naim telom. D a k l e , ako ceni i v o t . . . Ostalo je utanje.

NOTES Naao s a m u s t a r o m notesu Telefonske b r o j e v e U m r l i h prijatelja, A d r e s e spaljenih k u a . O k r e e m brojeve, e k a m . T e l e f o n zvoni. N e k o podie slualicu. Tiina. u j e m disanje Ili m o d a apat v a t r e .

JAROSLAV IVAKJEVI
(JAROSAW IWASZKIEWICZ) 18941980

Ostavio je najopirnije i najbogatije knjievno delo u novijoj poljskoj knjievnosti. Ogledao se u svim ro dovima. U prozi je ostavio velelepna ostvarenja, i teko je rei da li su vanije njegove pripovetke, u kojima je bio nenadmaan majstor, ili njegovi romani, posebno njegova nacionalna epopeja Slava i hvala, kojom je stao uz rame poljskih velikana, Sjenkjevia, Prusa i Zeromskog. U poeziji je bio prisutan od 1918. do 1980, stalno nov, raznolik, misaon i moan liriar. U meuratnu poeziju uneo je ton koji je poneo iz svoje ukrajinske postojbine, kolovan na novinama koje su u rusku poeziju uneli Blok i akmeisti: Gumiljov, Ahmatova, Mandeljtam. Otuda njegova vezanost za jasnost, konkretnost, vernost govornoj reci. Time je uticao na mladog eslava Miloa. U poreenju s poezijom svojih skamandrovskih vrnjaka Tuvima i Slonimskog, Ivakjevi je u meuratnom razdoblju bio manje moderan, manje je u njega bilo onih pojedinosti koje su oni uzimali iz svakodnevice, onih aktuelnosti zbog kojih je njihova poezija tako plenila itaoce. Ali ba zbog tih ondanjih novosti poezija T u v i m a i Slonimskog danas zvui starovremenski, dok je Ivakjevieva individualistika poezija iz

57

meuratnog razdoblja blia dananjem itaocu. Uzbu uje nas i Ivakjevieva intima, ali i njegova vezanost za kulturne vrednosti domovine Evrope, jer je Ivakjevi bio u pravom smislu rei pesnik kulture: inspirisao se muzikom, slikarstvom, poezijom, bilo da je delo muziki komponovao, da se inspirisao slikarstvom Sinjorelija, Bruhela, ili da se u svojim pesmama obra ao svojim omiljenim pesnicima, Georgeu, Klodelu, Valeriju; to je bila ondanja novost, ali ona traje i dalje, i te pesme korespondiraju i sa itaocem kasnijih vre mena, sa s v a k i m koga uzbuuje pesnika umetnost. Piui poeziju kao svoj lirski dnevnik, Ivakjevi je postizao da njegova poezija bude i lina, i da nalazi odjek u itaocu. Majstor amoposmatranja, on u svojim pesmama daje bogato svedoanstvo o sebi kao oveku. U njima pratimo ivot oveka ije je v r e m e promenilo nekoliko asovnika. Obnavljajui se formalno, Ivakje vieva poezija pribliila se nainu pevanja svojstvenom posleratnim godinama, i tu je Ivakjevi pravi savremenik Ruevia i Herberta. esto je ta pesma samo iskaz, zapis, i zato deluje mono, otkrivaki. Zapaamo tu i onaj Geteov pokuaj da se zabelei doivljaj trenutka u prolaenju, i mudrost bogatog ivota koji ui da gleda smrti u oi, videi u njoj sastavni deo ivota, neminovnost trajanja. Neko je za Ivakjevievu poznu poeziju upotrebio izraz ars moriendi. U njoj je i tuga zbog prolaznosti, i svest da smo svi deo ivota ija je osnovna osobina prolaenje, obnavljanje kroz smenu umiranja i novog raanja. U Ivakjevievoj poznoj poeziji pratimo itavu dramu ljudske egzistencije suoene sa smru, tako da on tu i korespondira sa Prustom, pesnikom venog prolaenja, ali i pleni itaoca svojom linom, neponovljivom notom, jer tu lino Ivakjevi doivljava najveu ljudsku dramu. Pozna Ivakjevieva poezija, mudra i hrabra u svojoj jednostavnosti, spada u najuzbudljivije stranice posleratne poljske poezije.

ONO N a p l a v o m v i s o k o m n e b u dve beskrajne rumene pruge. D v e c r n e ptice odleu n a njihovoj podlozi. I u tome je itava jesen.

ARS POETICA 8 Nasamo treba govoriti s noi, utati c r n i m cestarom jela, S p l e t e n u g r a n u rasplitati I apatom odgonetati l i e . . . D u b o k o nagnuti se nad vodom, Srasti se r u k a m a s vodostajem I ruke drveta beznadeno Deliti i spajati na ogledalu j e z e r a . . . I u spletu crnih r e i i bilja U slici zvezda, u p r e i noi Ugledati svoje crte u ogledalu pesama: L e p e . . . zbrisane . . .

59

GODINA

1932.

XXXVII J a samo p r a v i m s e t a k o D a noi s e n e b o j i m K a d a u sobi svojoj P r e d c r n i m p r o z o r o m stojim. Da pogledam u nebo Ja silom t e r a m s e b e I vidim oblake strane I na n e b u strane z v e z d e . I drvo tako crno t o u m r a k u se k l i m a K a d u krevet se skrijem Stoji m i pod k a p c i m a . Pribijam se uz tvoje S r c e g d e p e s m a slee, A u n j e m istinski u m e T i h e noi i d r v e e . L Voda, zelena i duboka, P o l a k o m i z a l i v a usta, I s v e t o g r o m n i , s v e t iroki S o k o v i m a mi u g r l u p l j u s k a . P r o r i e m i k r o z slabe d l a n e I b e i s t a l n o nedodirljiv, A r e k a k o j a h i t a za n j i m K o i se u gest prosto molj iv. O, zemljo vodo! S v e oko m e n e P r e d t i m mi se ini n e s t v a r n o I kroz zelene ploe plovne V e i t a svetlost p r o d i r e stalno.

60

PERIN JESENI 6 itaocu Hteo b i h napisati k a k o pas tri, K o l a s v a u s u n c u prolaze cestom, Seljanka n a t o k u s k r e e k a u m i I kante blete r u m e n i m bleskom. C r v e n i v o z j u r i kraj kua, Iz elektrane dimnjaci dime, Uplaen rian b r a n u v u e , Jablan sklada lie kao rime. D a b i sve t o sjalo n a suncu v r e l o m I da bi bilo kao i v o I da bi sve to ti v i d e o , I da bi, k a o ja, s r e a n bio. 16 Ostae iza mene tu moj rod I n e k a re, i neto snova, L j u b a v i drhtaj i sree plod, Iz k o j i h e se pisac roditi snova. Ostae iza m e n e p r u e n a ruka, I o s m e h taj radosti raj, Uspomene zaboravljenih m u k a I stari vrt, i stari gaj. Ostae iza m e n e stari dom N a d k o j i m e izrasti granja sev, Grobljanska ruka, k a m e n j a lom, I i z n a d groba ptice pev. Ostae iza mene S t a r i h topola O s t a e iza mene Z v u k koji samo iznad svih neba plam, sluaj, m i r ja tu znam.

61

Za hiljadu godina vreme e izravnati sve kupole i niko v i e n e e z n a t i naa i m e n a danas g l e d a j u i z v e z d e i talase tajimo d a h p r e d s v e t o m s l i k o m ali u n a e m d a h u v e v r e b a nitavilo uzdrani dah samo je proba. v r e m e n a k a d a e d a h u n a m a p o t p u n o prestati i k a d e m o z a j e d n o sa u m o m i z v e z d a m a biti s a m o k a p l j a n a k r i l u h e r u v i m a smrti sve ime ivi a izgleda lepotom ivi t a k o k a u nita n e e z n a i t i raspae s e o k o v i v e n o s t i p a d o k jo m o e d a g l e d a n a safirske d u b i n e n e b a gledaj ti p r a h u i s a m o to ti t r e b a

N e m a vie zaboravljenih parkova v r t o v i su se raspuzili ponegde u ogradi zaostao komadi samo od p r e p o l a v e k a je u p r i g r a d s k o m ume

letnjikovcu

u l a z i m u taj cestar sa s t r a h o m p l a i m se d a u naii n a p r i v i e n j e mladog oveka

62

k o j i se bojao s v e g a a naroito sebe ali je v o l e o zarasle staze nagibe l e s k o v o g granja vodoskoke bagrema i b o r o v e to j u r e u z b r d o kao na tolikim mestima moje zemlje

G l e d a m n a r e k u kao n a uspomenu na svoj i v o t k a o i z l i v e n iz k r a g a na polja i l i v a d e u s n u l e za m a g l a m a na v o d n e b r a n e i v r b e pod v o d o m o v c e pasu n a l i v a d a m a kraj r e k e kraj K a m j e n e kraj D u n a v a stoji k u l a davno poruena neoekivana kraljica m a l o g m e s t a naslednica postojeih istina s v a k o g ponedeljka u v a kola s licitarskim kolaima kao glineni k r a g ispeen u Ili kao zelena g l a z u r a na loncu narodnog majstora kao moja re naprsla na polovini. *
* *

Zagledaj se k a k o j e nainjena ljubiica zagledaj se k a k o je nainjena

63

ova mala katedrala sa utim rtvenikom na sredini lepa j e o d h r a m o v a Pestuma i Agrienta od crkava Torunja i K r a k o v a Moda e stanovati u takvoj katedrali ~ posle s m r t i

P r o b u d i o s a m se u n o i i nisam znao gde sam kroz visoku hotelsku sobu v u k l e su se s k r i k o m divlje g u s k e na sever na sever

BENOCO

GOCOLI

Sveti Avgustin se veoma zamislio pred putova njem iz R i m a u Milano. Z n a da toliko problema od tog zavisi. N e k a k o je kao neodluan. I ljudi koji ga o t p r a v l j a j u nisu sigurni. A l i b e l a p u d l i c a ispod tr b u h a n j e g o v a k o n j a stupa v r l o o d l u n o i h r a b r o . Z n a o e m u se radi. Ide s i g u r n o i z n a da e stii, i a k o j e m a l o p r e v i e debela. M o d a ivotinje s t v a r n o bolje z n a j u k a k o t r e b a iveti?

64

GROB AUGUSTA GETEA Rekli su u V a j m a r u to je najbolje to je m o g a o da uini Deca nikad nisu slina oevima i tu se nita ne m o e U v e k su drugaija i ako nas v o l e vole u v e k drugaije A ti si mogao da voli Augusta? Voleo si F a u s t a voleo si M a r g a r e t u moda U l r i k u fon L e v e c o v I nisi ni video k a k o ovde crne pinije i empresi u blizini Cestijeve piramide Zaplakao si besmrtan: Pa znao s a m da r a a m smrtnike.
* * *

K a k o izgleda negativ fotografije u boji? S t a e antene uz televizore? K o j i j e osnovni princip matematikih maina? S t a m o r a d a ume ovek koji l et i na mesec? e m u j e j e d n a k obim kupole S v e t o g Petra?

.65

Zato s t r u k t u r a kristala? ta govori Pijae, Riker, Adorno, Starobinski? Zato L e v i - S t r o s n e v o l i M a l i n o v s k o g ? D a l i J a k o b s o n o v a istraivanja m e n j a j u s t r u k t u r u P a n a Tadeua? t a znai u z v i k Galilaee vicisti? Zato je G o l e m u a o u moj d o m ? Zato m r H a j d sedi k r a j m o g stola? Zato s e p o g r e b a v o l a o b a v l j a p o d m o j i m p r o z o r i m a ? T r e b a t o s v e unititi. N e k a b u d e t i h a p l a a i potpuno o d s u s t v o pitanja n i k a k v i h pitanja

Mnogo volim sezonu pogreba T a d a p a d a j e d n o s t a v n a kia i ravno udara u grobove cvee procveta i odmah v e n e ljive i oskorue opadaju sa d r v e a i ptice ne s e d a j u na b r e z e v e samo l e t e i l e t e Vrane gracu a druge ptice ute Vetar lomata crveno-belim zastavama grobljanske d o m o v i n e

66

I u v a z d u h u neprestano z v u i pogreni akord iz S o p e n o v e sonate

* O, hvala ti, duo blaga!

Maurici Goslovski U v e e posle p o g r e b a dolazi pogrebeni zahvaljuje na posluenju tui s e d a m u j e h l a d n o S e d a n a k r e v e t elo n o g u m a d a psi tiho ree zaklanja se nevidljivou k a o k o n i m titom I svojom h l a d n o m r u k o m see z a m o j i m srcem zahvaljuje mi dua b l a g a i pita k a d e m o i da doe na moj pogreb

K U L E II Helderlin j e ceo ivot Proveo u kuli I pravio se l u d Mi smo bili ludi I besni i izgubljeni A l i naa j e k u l a Postojala u imaginaciji

67

K a d t o n e m u san Odleem na kulu I s i p a m na t e b e C v e t n e latice Kada se budim K u l a s e rui I ponovo sam sam K a o u asu stvaranja I krik nehotini C v e t a mi u g r l u I mislim S v e j e v e bilo I sve cvetne latice Kojima te zasipam O t k i n u t e su s m e n e S moga ela S moga srca S mojih bedara I mnogo bole . . .

MARIJA (MARIA

PAVLIKOVSKA-JASNOEVSKA PAWLIKOWSKA-JASNORZEWSKA) 18951945

Ve dvadesetak godina u Poljskoj traje talas odu evljenja za poeziju Marije Pavlikovske-Jasnoevske, slovenske Sapfe, kako je jednoduno naziva poljska kritika. Nijedna poljska pesnikinja nije tako jedno duno prihvaena, i to je karakteristino, puno prizna nje njene poezije dolo je tek posle dvanaestogodinjeg preutkivanja, u godinama totalitarizma. Pavlikovska-Jasnoevska poela je objavljivati iz meu dva rata, u Skamandru i listu Vjadomoi literackje, zato neki istoriari knjievnosti i njeno ime stavljaju kao esto, uz imena vodee petorice skamandrovaca. Ono ime se pevanje Pavlikovske-Jasnoevske pot puno izdvaja na tlu poljske poezije izmeu dva rata i danas, jeste izrazito enska nota, potpuno nepoznata u istoriji poljske poezije. Nijedna poljska pesnikinja pre nje nije pevala o ljubavi, i to vrlo putenoj ljubavi, tako otvoreno, iskreno, i s takvom otmenou kao Pavlikovska-Jasnoevska. Sve vrline i mane njene poezije iz toga proizlaze. Ako se uzme u obzir da njenu poeziju, uz to, karakterie stvarno leprav jezik, izra zito saeta i kratka forma pesme, i da je pevala, celog ivota, samo o jednom, veno enskom, to jest o lju bavi prema mukarcu, prema mukom, bie nam

69

jasno da je to moralo biti novost, jer pesnikinje davnijih vremena nisu mogle, zbog vladajuih obiaja, otvoreno pevati o toj temi. K r h k e i male pesnike tvorevine Pavlikovske-Jasno evske otkrivaju nam veoma iroku skalu enskih oseanja i psihikih stanja. U njima je pesnikinja: vesela, koketna, leprava, lakomislena, kolebljiva, enjiva, za miljena, uplaena, verna, smrtno umorna, utuena, pa opet i ponovo zaljubljena i srena zbog l j u b a v i . . . Pesnika i oseajna istina starinske mlade dame iz Krakova zato moe da bude bliska i n a m a dananjima, koji nismo upoznali zakasnelu plemiku savremenost meuratne Poljske. Istinska neposrednost i jednostav nost najtee se postiu u poeziji i svakoj umetnosti, a Pavlikovskoj-Jasnoevskoj je bilo tue svako skrivanje iza lane uzvienosti i mnogoreivosti. Uz to, upravo otvorenost njenih oseanja svedoi o enskoj stidljivosti njenog bia. Daleki su joj bili svi materijalni, politiki i filozofski problemi. Zato su rat, emigracija, misao o okupiranoj zemlji, o porobljenoj Varavi, seanja na drage, uneli u njenu poeziju notu oajanja i eleginosti, ak mistinog straha od onoga to u budunosti predstoji njenom narodu. Teko obolela od raka, bezuspeno izlagana radijumskom zraenju, umrla je u bolnici u Manesteru u Engleskoj dva meseca posle dana pobede. Nikom nije jasno zato je ova pesnikinja, roena sestra Sapfe iz Lezbosa i Ane Ahmatove, tako dugo bila prognana iz poljske poezije. Zato je njen povratak slavniji i trijumfalniji. Njenu ljubavnu liriku, naroito onu iz ciklusa Poljupci i Dansing, recituju zaljubljeni parovi, a poljska kritika vratila joj je zakasneli dug, uznosei pesnikinju ljubavi u najvie vrhove poljske poezije.

BERCEUSE O i su tvoje tihe jote, oi su tvoje tihe jote kada me stee u zagrljaju, spokojnih z v e z d a p l o v e dadi, blagih z v e z d a p l o v e dadi i sneg na s n e g u kopni u g a j u . . . U utanju n a m pobledela lica, ugasla n a m lica u utanju i due n a m b l e d e u l j u b a v i . . . U plavom stoji isparenju, stoji u b l a g o m isparenju rumeno srce puno l j u b a v i . . . P o i v a m na tvojoj postelji, tonem u san na postelji tvojoj kao u nosiljci uljuljkana, to stoji negde na raskru, to negde na r a s k r u stoji u oekivanju uivanja . . .

KROZ PROZOR JE GLEDALO K r o z prozor j e gledalo, pred k u o m stajalo, kui se v r a a l o u v e k s a m o . . . Lutalo po prolenom dadu i v e t r o v i m a , gurano c r n i m kiobranima a ilo je zato to je bledozeleno i zlatno, to mirie poput v e l i k o g k i n e s k o g karanfila i to pripada svakom.

71

Ilo j e , trailo, t u m a r a l o , g u r a l o se po v a a r i m a , pijacama, sa tornja gledalo, v r a a l o se N a g l o je u g o m i l i svoje u s n e nalo, priljubilo se i zastao, zamrlo, palo.

TURSKI

JORGOVAN

R a s u t a minareta, m n o t v o damija, k u p o l a , u ljiljanovim j a m a c i m a d r e m l j i v e e n e , mirisi S t a m b o l a . . . T r o d n e v n i saraji puni mekih jastuka u k o j i m a se ustajali v a z d u h p o d m u k l o taji, i k a d ga v e t r i jesenji uznjiu, v i e glasnije n o dervii k a d v i u ! . . .

MI, K O N J I M i , konji, n e e m o da u m i r e m o u r a t o v i m a ili, k a o j u e , u u l i n i m n e r e d i m a k a d n a s j e p o g i n u l o sto! N e k s e ljudi sami ubijaju, n e k tee n j i h o v a k r v nemirna, n e k oni l e e n a u l i c a m a pokoeni s m r u z l o m . V e r u j e m o d a e stii spasitelj. K o n j zlatni. O s v e t n i k konja! N j e g o v a g r i v a j e k a o sunce, kao k o m e t a n j e g o v r e p ! Z a r z a e d a e n a l i c e pasti l j u d s k a g o m i l a p o k o r n a , i s v e e nas izvesti u raj M u h a m e d o v l e p ! Zemlju emo gurnuti kopitom i o k o m odmeriti, d i v l j i m i p o n o s i t i m ! O p r o s t i e m o se s a m o s a r a p s k i m e i k o m i ovsom v a l o v i t i m . . .

72

LJUBOMORA L a v i c a snena i naga, k a v e z joj ne smeta, L e e gleda u oi l a v u , gospodaru sveta. On prilazi, s a v u mukoj grivi, oi mu gore, a neka d a m a gleda i plae. Iz ljubomore.

GALEB N a d a m n o m enja plovi, tae m e k r i l o m labudovim. D a l i j o u v e k ista? N e znam, z a i s t a . . .

LJUBAV N i s a m te v i d e l a mesec dana ravno, i nita. S a s v i m s a m v r s t a duha. utljivija s a m moda, lice m i j e tavno. Al znai m o e se iveti b e z vazduha.

ENA-IKAR Z e n a - I k a r leti due j e r j e laka, kao pramen. V a z d u h je uznosi, podupire joj rame. U z l e e b e z nade, nasmeena k a o geja n a k o n e g a pada teko kao k a m e n .

LISCE R u m e n i l o leta je pobledelo. N a v e t r u leti list uveli. I k l e n o v i m a ruke su opale i meni...

73

SLEPA S l e p a s a m . Oslepljena m a j e m . Nita ne znam sem da jorgovan mirie. I u s n a m a samo p o z n a j e m d a t i nisi t i v i e . . .

URAGAN Nebo olujni Blago Moi se ljuti, oblak grmi! drveu! e d a s e iumi.

VRT K a d prolee procveta u v r t u nastaju p r e l i v i as tamni, as j a s n i . S v a k i as neto p r o c v e t a , p r e c v e t a . J u e j e c v a l o moje s r c e . D a n a s j a s m i n . dansing m e u m a j m u n i m a to s k a u u o k o l o majmunskim obiajem u gomili krava i medveda u optem riku i v r i s c i k a o adam i eva opijena r a j e m g r l i m o se igrajui u s t i s c i krotitelji zmija

m o r a m o da se spajamo r a z d v a j a m o s v i j a m o i uspravljamo ti i ja kao d v e kobre koje j e r a z g i b a l a d i v l j a svirala krotitelja z m i j a

74

leptir dotakla s a m v a s ko leptir egretom izvinjavam se bilo je nehotice vi ste ko crni iris v a t r e n i snanih r a m e n a zaboravih eto da sam ja ena fokstrot poljupci iz floride engleska i m e n a pod z v e z d a n o m zastavom crnac u bendo svira igramo vi ste me snano epali za ramena igramo ja s a m se v a m a o vrat obesila titanak igrali su snovi lepeze brilijanti uz z v u k e b e n d a n e k o je n e k o m u igri aptao na smrt i i v o t u e stjuart progovori i svi stadoe ukopani gde je k o bio ladies and gentlemen danger

SAN Hrliti u snu tebi, u tvoj zagrljaj v r e l i . . . k r o z polja nepregledna u saksijama zasaena . . . samo plavog u r e v k a i safirskog procepka . . . . . . prei p r e k o j e z e r c a omalenog o d abra nainjenog . . .

75

i p o m a l o nesvesno i i dalje k r o z c r n u d u b r a v u g d e c v e t a j u rue, ali u kojoj a k ni m a l o s v e t l a c e ne s v e t l i . . . g d e s a m o detinji m e d a plai i z pei, danas p r e t v o r e n u m a k a . . . i v e v i d i m u daljini: t v o j u p s e u b u d u k r i s t a l n a je, k a m e n a i z l a t n a . . . s m u k o m se probiti k r o z m o v a r u udnu, i j o ovaj poslednji r o v p r e b r o d i t i . . . spotai se i vie ne biti.

DOBRIINE T a k o se blago sa m n o m poneo Maj bledoliki i S e p t e m b a r sa d u g o m k u k u r u z n o m k o s o m a B o g me poastio c i g a r e t o m t a k o m o n o m i z s v o j e z l a t n e tabakere, z v e z d a s t e , v e l i k e . D o b r i su bili i i v e l a s a m k a o u stalnoj nedelji, pazili s u m e k a o r u u kraj staze to mirie. P r o s t o s e b o j i m d a z a h v a l j u j e m k a k o pomislili n e b i da su mi dali mnogo, m n o g o i p r e v i e .

TVORAC Z n a i n i k o m i s e n e e i z v i n i t i z a s v e to s e odigralo? N i k o s e n e e p r a v d a t i d a nije m o g a o smisliti i g r u bolju? N i k o m i n e e r e i : D e t e , t a k o s i s e dobro d r a l o ! N i k o m i n e e dati m e d a l j u , n e e m i podrati v o l j u ? N i k o m i n e e objasniti zato? N i k o m i n e e k a z a t i radi k o g a ? N e e m i i z v a d i t i i z srca strelu? N e e s e z a u d i t i t o s a m s n j o m m o g l a da i v i m ? N e e m e poljubiti z b o g toga? I proi u p u t e m , u b o g a , i z g u b i u se i propasti k a o da me n i k a d nije ni bilo?

76

A h i l je plakao od oajanja u b i v i Pentesileju no onaj to e m e n i i v o t oduzeti nee kriknuti od alosti i straha. P o j u r i e za leptirima, nasmejan, kroz c v e t n u aleju, i zaspati u v a z d u h u z l a t n o m , u m r e i sveih zapaha...

RUE ZA SAPFU I B u d a j e objavljivao svoju n a u k u b e z nade, Jezekilj i Jeremija g r o m o v e su sipali Na ljudsku poudu, n a l i k na hijenu i v u k a , V e l i k i S o k r a t j e mislio, P s a m e t i k i z A s i r a R a t o v a o s g r l o m iz k o g a je z e v a l a smrt, D o k si ti, bieda i u k r a e n a ametistom uvojaka, P e v a l a , P l e j a d a m a , o l j u b a v i samo . . . II K a k o si m o g l a da pie o r u a m a D o k je istorija gorela k a o u m a na letnjoj ezi? D a n a s u bibliotekama kustos skida prainu s ciklusa vekova, A n a p o l j u proleno p o v r a t n a Sapfo p e v a k a o slavuj, K a k o joj srce kazuje.

III V e tada, u Mitileni, K a o i u c e l o m Lezbosu, T u a s v e t l i m umskim i primorskim bogovima, P a l a si, L j u b a v i , pod t e r e t o m suza, J e r si, k a o i danas bila slatko-gorka . . .

77

IV S a p f o s m a s k o m n a d usnom, Sapfo modrooka, K a d joj j e E r o s srce probio skroz, Z a g l e d a n a u P l e j a d e to izlaze na n e b u , Nazvala ga je imenom: GLUKUPIKROS. V S a p f o s m e a , S a p f o dugooka, S i t n a i n e n a o n a k a o obini slavuji, Zavolela je nekakvog Faona, M o r n a r a v a n r e d n e lepote, K o j i je, m a d a mlad, Mrzeo liriku, A n a r o i t o sapfiske ode. K a k o s i u b o g a bila, sestro, p r e d njim, Ti, koja si obuzdala toliko demona! K a k o pokorna u njegovom zagrljaju! A h , j e r ta b i slavuj bio b e z s v o j e pesme, Slavuj u oima gluhoga? S t a bi znaili jasmin, nard I l j u b i i c a za liene u l a m i r i s a ili beznose? S t a b i z a spavae bio a r m e s e i n a s t e noi, P r o t k a n e v e l o m safira? Sapfo! Nadahnuta! I d o e k a l a si p r e z i r z a s l u e n i Od n e k a k v o g F a o n a ! VI P e s n i k i n j a , samoubica, Rasplevi uvojke ljubiaste, Nad vodom stoji... Sapfo, ta to s m e r a da uini? H o u da p r e b a c i m p r e k o g l a v e m o r e Da niko ne bi video suze m o j e . . .

ALEKSANDER 19001967

VAT

(ALEKSANDER WAT)

Pesnika mladost Aleksandra Vata protekla je u znaku futurizma. Sam Majakovski napisao je o njemu: Vat je roeni futurist, to je bilo i sud i vrednovanje dela ovog tada dvadesetogodinjeg pesnika. Ve naslovi tadanjih Vatovih knjiga kazuju kojem je pravcu njihov autor pripadao: Ja s jedne i ja s druge strane moje mopsoelezne pei (pesnike proze, 1920) i Besposleni Lucifer (pripovetke, 1927). A l i s razilaskom ove pesnike grupacije sledi i Vatovo naputanje pesnikog poprita. Ratne godine bile su za Vata posebno teke, proveo je punih est godina u staljinistikim zatvorima i pro gonstvima, najvie u Kazahstanu. U Varavu se vratio tek 1946. U Vatovu zrelu poeziju spadaju one pesme koje je samo povremeno, kao teak bolesnik, zapisivao u posleratnim godinama. To je poezija pisana nasuprot svim moguim modernistikim zahtevima i uvreenim nae lima, i potpuno je autobiografska. eslav Milo napisae da je ta poezija stenogram patnje, a Jaroslav Ivakjevi rei e da je ona trnovi bun nae istorije. U Vatovoj zreloj poeziji ima mnogo autoironije, a ima i neeg to lii na automatski zapis, kad je V a t nastojao da ulovi rei na slobodi, primenjujui isku stva iz svog futuristikog razdoblja. Irazito je u toj

79

poeziji prisutna misaonost. Osea se pesnikova sroenost s milju Hajdegera i Sartra. Po Kazimjeu Viki, u toj poeziji nalazimo ono to se u pesnikovoj misli nakupljalo kad je pero utalo, ali je narastala svest. Tu su seanja iz detinjstva i zrelih godina. Himere i fikcije. Snovi i kompleksi. Najrazliitije lektire. Strepnje stvarne i neopozivo usidrene u svesti. Njima sline patnje. Ne miri imaginarni i odnegovani. Naravno, te pesme se mogu itati i same po sebi. A l i dobro je znati da je neke od tih pesama rodila zaista duga no nad svetom, ona k a k v u je oko sebe irio GULag. Lino trpljenje nije V a t a zatvorilo pred bleskom prirode, pred obnoviteljskom snagom ljudske kulture, pred ivotnim radostima novih pokolenja. U p r a v o veza nost Vatove poezije za neprolazne vrednosli evropske kulture, ini da se u njoj vide mostovi za budunost, a to je u prvom redu ini razumljivom i izvan poljskog jezika i sredine u kojoj je nastala.

DITIRAMB . . . n i noi n i boga ni lepote ni psovke ni lica ni ptice. P t i c e koja see t e t r a e d a r noi, p r i z m u iz mora, n e b a i iz crnih terasa s k r e e na M a r i n a G r a n d e . . . ptice to je uzletela s p i s k o m iz toploga gnezda odande visoko odande s a stene M o n t e S o l a r o . . . Ni meseca u etvrti, m e s e c a m a l o g kneia p i kasovskog oka k o j e j e k a o obino kod to ga genijalnog slikara smeteno nenasvome mestu a uz to sigurno p r e k o m e r n o s i j a . . . ni smrti ni glasa. Ni toplih n e n i h svetlaca u m a s l i n o v i m g a j e v i m a . . . Ni eheu b o g o v a na p a d i n a m a gora, onih boanstava to su uspela da podivljaju u dugoj, ah beskrajnoj, eri hrianske c i v i l i z a c i j e . . . Ni trojice prostaka to se v r a a j u iz k r m e n a k r e sani, sa p s o v k o m i p e s m o m na u s n a m a . . . Ni Dioneje koja se u p r a v o ovde, u o v o m malom z a l i v u , kupala ne u peni, k a o to govore, nego u s v e t l o z e l e n i m virovima, u z e l e n o v o d n i m v i r o v i m a nad b a z a l t o m dna koje sada, posle noi, sija crnosrebrno... Ni mirisa g r o a to rano stie sa suncem, r a z v e a n o g u k o s m a t i m e v e n k a m a , a slatko je kao zov f r u l e . . . N i p l a a dojeneta ni u z d a h a ene
8

81

ni ruke ni kamena n i s m r t i n i glasa. Kapri, 1949. SAN Postoji u m e n i ostrvo i nebo nad njim i reka naokolo. O t k u d a t a r e k dolazi? Gde se ta reka uliva? Niotkud. Nigde. t a e u l o v i t i onaj ribar, s a k r i v e n u e v a r u ? S t a e u s t r e l i t i l o v a c to roni u v i s o k o j t r a v i ? K a k v a e p t i c a pasti s neba, p r o s t r e l j e n a grla, i z k o g a s e p e s m a sipa k a o g r a a k i z pitaljke? K a d p a d n e no lovac i ribar sedaju na zemlju obojica nemi ostavljaju luk i mree sedaju na zemlju gde mesec ne svetli gde voda ne tee gde nita nee proi gde nita ne prolazi. Da, to je zemlja niija. Sedaju na zemlju i u m o r n i p o k a z u j u svoj c e l o d n e v n i u l o v : p o d v o d n a udovita j e a , slepog mia k o s t i konjskog s k e l e t a i sluajno t a m o z a l u t a l u h a m a d r i j a d u s r c a prostreljena, a j o i v u , j o u v e k i v u to ezne z a s v o j i m d r v e t o m . G d e si drvo, gde li si d r v o o v e h a m a d r i j a d e ?

82

Ona umire hoe da se oprosti. Mesec pomuuje njena ula. Ne sviraj ablja kapelo slavuju soliste. Kosti se bele nad vodom. Neistom. Sen Mande, jul 1956. PRED DIREROVIM VAJMARSKIM AUTOPORTRETOM 1 T v o j e se telo zeleni od straha k a d se budi u noi. Da stravi se suprotstavi dostojno, k a d staje pred ogledalom sa s v e o m u r u k a m a . Svako vlakno tela od s t r a v e se o n s v e u j e k o i se od straha. K a k o je strano sresti u noi svoju sopstvenu sliku k a d te ono b u d i u noi: Prii v i e Prii mali. A potom b e z cifranja: Vraaj se! K a o k a p l a r r e g r u t u to z a v a r a v a o se da e se v r a t i t i iz boja, Uzaludno. P e i su v e raspaljene. D i m o v i se diu k n e b u . Vraaj se! nareuje kaplar. A ti zna da je to u nikud. U nitavilo. K o j a j e nagomilanost uasa to die k o s u na g l a v i prearhainoj M e d u z i . 2 Otkuda? Od smrti. Kuda? U smrt. A ti? Iz ivota. U ivot.

8'

83

 K o si ti? Ja s a m T i . K a o u ogledalu: ti si m o j odraz. I l i obrnuto. K a k o u t v r d i t i ko je iji odraz? Nee u t v r d i t i . O g l e d a l a n e m a . Ogledala nema. A vidim svoje uplaeno telo kako se lagano obliva kliskim drhtajima straha na liturgijskom zelenilu svece. O g l e d a l a n e m a . P o s t o j i s a m o oaranost. P o s t o j i samo o d j e k k o j i n e z n a iji j e o d j e k ? Ili iji s i odjek? U v e k j e uo s a m o svoj s o p s t v e n i glas, u v e k s e samo i z s e b e p r e p o r a a . C u d n i feniks vena partenogeneza pojava. K u d a ? U smrt. K u d a ? U i v o t . P o s t o j i s a m o ja, a l i n i ono n e z n a ije j e j a ? Ili iji si j a ? A n a d a ? O n a se, s v a k a k o , o d a z i v a k a o ptice u noi, k a d s u s v i g l a s o v i utihli, k a d s v e spi, kad je sve umrlo i kad su sve nade ugasle. Pariz, j u l 1956. T A L I JE? T A JE? A g o n i j a nije smrt, a nije ni i v o t . P a ta j e , ta? H a ! T o j e t e k o rei. I m a sopstvenu teritoriju sred neuvanih granica (sto p u t a s a m je p r e t r a v a o u b a n d i v e r c e r a , u b u n o j njihovoj druini, s r e d o b o j e n i h lica, na k o j i m a b u k t i n j a tinja b a k a r n o i sinje). Ima sopstvene panorame i v r h o v e u venim snezima, o t k u d a se v i d e g o r u i h m o r a l a v a i b r o d o v i , n j i h o v e flotile to i g r a j u u n e n a m e n s k i m k r u g o v i m a n a t a l a s i m a o d k o j i h s v a k i u m i r e p r e n o to s e rodi, j e d r a su n j i h o v a crna, i to ne iz g r e k e ona su u v e k crna i crnilo im u v e k znai. I m a o s t r v a o t k u d s e s r e d n o n e tiine u z d i e p e v .

84

Zapui m i ui, e n o ! V e i m e z a jarbol! Jer sam gotov da o d e m , a da ne z n a m kuda. N a pune okeane? N a b u r n e njihove vode? gde u prozirnoj dubini, pod o k o m staklastih m e d u z a kovitlaju se u g o m i l a m a crni p a k l o v i poara, k a o sunca na p o l u d e l i m s l i k a m a v a n G o g a . Agonija nije smrt, a ni ivot nije, ni Sein zum Tode m u d r o g a Hajdegera, i nije ivot u smrti ni smrt u ivotu, ni borba njihova, m a d a na g r k o m borbu oznaava, agonija nije u i v o t u smrti preivljavanje, i nije ivota za smrt pripremanje, i nije talac ivota u logorima smrti, ni izmeu i z m e u smrti i pred-ivota. Pa ta je onda, ta je? N i j e l i agonija v r h u n s k a v e d r i n a n a d v e d r i n a m a ? S a m o kontemplacija i identifikacija? Z r n o besmrtnosti u ovoj looj posudi? e l o koje svetli iz omota lovora? S t a li je? Sta je? . . . Sen-Mande, Zadunice 1956.

FLAMINGOV

SAN

V o d a v o d a voda. I nita samo v o d a . B a r d a j e pedalj z e m l j e ! Pedalj k a k v o g god k o p n a ! D a stavi nogu j e d n u ! M a k a r ! Molili smo za to b o g o v e ! S v e ! V o d n e i kopnene, severne, j u n e . Z a pedalj, z a komadi, m r v u k a k v o g god k o p n a ! T o l i k o d a osloni pandu m a k a r j e d n e n o g e ! I nita. S a m o voda. Nita samo v o d a . Voda voda voda. M a k a r m r v i c u kopna! N e m a spasa.

85

DOBAR

TRENUTAK

Krpim popravljam stara odela stare patike... . . . A h , s v e s e m e a u ovoj staroj g l a v i ! k a d i z o s t a t k a seanja, i z d u n g l e d o i v l j e n i h melopeja k a o pljusak t a l a s a dalekog, a s r c u t a k o b l i s k o g doplovi e h o koji i p a k n i j e m o g a o , j e r nije i m a o p r a v a d a n e s t a n e u eteru: Peska, peska vislanskog... S v e je oivelo sve je mlado u vrtu ivota veno zelenom. Vans, jesenji ekvinocio 1956. SOMATINE 1 Glas prvi PESME

I z m e u oputanja i g r e n j a s r c a postoji t r e n u t a k k a d s m o s v o j i n a smrti. Previe kratak da bismo ga zapazili. G r e v i t o j e nae o p a a n j e s a z n a n j e . A n a m a se ini da s m o r e k a . R e k a iva reka. Reka to p l o v i b r e sporije ali p o s t o j a n o i u pravcu. Esse est percipi et percipere p o n a v l j a m o m r d a m o g l a v o m r u k u s t a v l j a m o n a srce glasno zatvaramo knjigu p r i l a z i m o stolu s j o t o p l i m a j e m

86

z a g l e d a m o se u O r f e j a i E u r i d i k u s napuljskog reljefa g o v o r i m o : l a k u no draga. a s o v n i k izbija v e t a r nadima z a v e s u gasimo svetlost. I uranjamo u nitavilo tada jo u v e r e n i d a s m o reka. i v a r e k a koja je samo p o t a m n e l a p o v r e m e n o u d o v a p o v r e m e n o posle d n e v n o g s v e t l a (ono e se vratiti, ono m o r a k a o gr posle poputanja) a l e m u r i na njenoj potamneloj strani samo su m e s e a r s k a privienja. Glas drugi

Meutim nitavilo je s n a m a nitavilo iza nas nitavilo oko nas i u nama mnotvo nitavila. A ono to n a z i v a m o p o k r e t o m deavanjem i v o t o m j e s u pauze i z m e u nitavila, m n o g i h nitavila, zar identinih? Glas trei

K a k o lepo moe d a bude nitavilo O r f e j u K o l i k o dobrote koliko nenosti koliko slasti u nitavim Orfeju D o b r u no Orfeju D o b r a je no O r f e j u Orfeju Orfeju D o b r u no 2 Otesati se. Usahnuti. Iscediti se od svega to je modina, krv, luenje. Iz srca se probiti iz utrobe iz m o z g a . S a m o v r e i c a obeena k a o z v o n o u naputenom zvoniku s kapljom ui koja odzvanja.

87

T a m o g d e se n e n o s t i o k r u t n o s t u j e d a n zagrljaj spleu tamo e iz letorasta to u m i r e u p a t e t i n o m g e s t u iknuti vrelo ivota. O ekstaze nad ekstazama o priesti koa o bolne slasti prodiranja u drugo. S m r t za ivota? i v o t iza predvorja smrti! Silasci silasci u p l u t o n i j u m b o j e k r v i i p e p e l a . Napulj, j u n 1957.

ADAM

VAIK

(ADAM W A Y K ) 19051982

U posleratnoj poljskoj poeziji bilo je vie lomova, menjanja pravaca, skretanja ulevo ili udesno, ali najvea su bila dva: godine 1948, kad je proglaena obavezna pripadnost socijalistikom realizmu, i 1956, kad je ta tendencija potpuno odbaena. Kidanje sa socrealizmom poelo je ipak ranije. A pravi datum poetka promene oznaava objavljivanje Poeme za odrasle Adama Vaika, u varavskom listu Nova kultura krajem 1955. godine, dve godine posle Staljinove smrti. Stanje je, dodue, bilo jo nejasno. CK je odrao sastanak s partijskim aktivom Saveza poljskih knjievnika, sugeriui da se poema proglasi politiki tetnom itd.; glavni urednik Nove kulture je smenjen ali Savez knjievnika osudu nije izglasao. Danas se zna da je to bila prva pobeda razuma nad metodom dirigovanja u poljskoj knjievnosti. Ono to je bilo udno, vezano je za linost autora Poeme. Vaik je dotle bio ne samo veran staljinizmu, nego je tokom vie godina on bio glavni teoretiar i tuma zvanine linije u pitanjima knjievnosti. Svoj pesniki put Vaik je zapoeo u krilu meuratne krakovske avangarde, uz Pajpera, Piboa i Benkovskog. Studirao je matematiku, bio dobro upoznat s tekovinama fizike, i to poznavanje tekovina nove nauke Vaik je usklaivao sa svojim pesnikim radom.

89

Rat koji je poeo na granicama Poljske 1939. doneo je deobu Poljske izmeu Hitlera i Staljina. R a t n e godine Vaik je proveo u SSSR-u, i u zemlju se vratio 1945. kao oficir I poljske armije. Taj boravak u SSSR-u u ratnim godinama bio je surova kola. Sve do 1955. go dine Vaik je bio na raznim rukovodeim poloajima. Posle toga se povukao iz politike i posvetio se isklju ivo pisanju. Ako je u kriznim godinama imao linih greha za tvrdu liniju u poljskoj kulturi, u kasnijim godinama on je i teorijski, i u svojim proznim i pesnikim delima mnogo uinio za ukljuivanje poljske knjievnosti u to kove evropskih strujanja. Posebno su vane dve Vaikove esejistike knjige, koje su imale veliki odjek u poljskom knjievnom svetu i doprinele rasvetljavanju teorijskih stavova u poljskoj poeziji. To su Igra i znaenje (1974) i udna istorija avangarde (1976). A Vaikova pesnika knjiga Zbivanja iz 1977. godi ne jedan je od najviih dometa ne samo u delu ovog pesnika, nego i u celokupnoj poljskoj poeziji. Podudarilo se da je poezija Adama Vaika iz zrelih godina po stilu i novinama koje donosi, postala bliska onome to je najkarakteristinije za najistaknutije mlade stvaraoce dananjeg poljskog pesnitva, Lipske, Baranjaka, Kornhauzera i Zagajevskog, da pomenem samo njih. Zreli Vaik ostao je racionalist, nesklon metafizici njemu je i u zrelim godinama fizika zamenjivala metafiziku. Umeo je da ceni konkret, da bude otvoren prema detalju i dogaanju, da bude osetljiv za gest i intonaciju. Iz te poezije izbija ozbiljnost, melanholina mudrost, izraene ogromnom ekonominou sredstava. Intelektualna jasnost i stilska istota, to je vrlina Vai kove poezije.

POEMA ZA ODRASLE 1 K a d s a m g r e k o m uskoio u drugi autobus, ljudi su sedeli kao i obino, v r a a l i se s rada. A u t o b u s j e j u r i o u l i c o m nepoznatom. Ulico Svjentokiska, nisi vie Svjentokiska, gde su tvoje antikvarnice, knjiare i aci? G d e ste, umrli? U s p o m e n a na v a s se gubi. T a d a autobus stade na raskopanom trgu. S t a r i hrbat etvorospratne k u e ekao je na odluku sudbine. Iziao s a m na t r g u u radnikoj etvrti gde se sivi zidovi srebre od uspomena. L j u d i su urili k u a m a . N i s a m smeo da ih u p i t a m gde sam. Z a r nisam o v u d a u detinjstvu iao u apoteku? Vratio sam se k u i kao o v e k koji je poao po l e k i vratio se posle dvadeset godina. e n a me pita gde si bio. D e c a me pitaju gde si bio. utao s a m oznojen k a o mi. 2 V i j u se trgovi kao kobre, domovi puze ko mravi,

91

dajte m i stari k a m i a k da se n a e m u V a r a v i . S t o j i m k a o stub b e z misli na trgu, pri kandelabru, h v a l i m , d i v i m se, p r o k l i n j e m kobru, a b r a k a d a b r u . Sputam se kao junak pod s t u b o v e patetine, ta e m i n a a r a n e k a o z a p o g r e b G a l u k s o v e l u t k e dine? T u m l a d i idu n a sladoled! A h , svi su vrlo mladi ovde, seaju se j o s a m o ruevina, d e v o j k a e skoro da rodi. S t o je uraslo u k a m e n , ostae: s l a v a i k a r t pod r u k u , e t o : o v d e e uiti slova, b u d u i v a r a v s k i poeto. V o l i t o o b i n i m redom, j a s a m d r u g e v o l e o stene, sive i stvarno uzviene, gde zvone uspomene. Viju se trgovi kao kobre, domovi puze ko mravi, dajte m i stari k a m i a k da se n a e m u V a r a v i . 3 D o n o s nae nebo
Iz

nije prazno
politikog govora

B i l a j e zora, sluao s a m b r u j a n j e m l a n j a k a , skupoceno, vrlo, a ipak m o r a m o . . . K a d ne govorimo direktno o z e m l j i o n d a g o v o r i m o : n e b o nije p r a z n o .

92

Ljudi tu hode ma k a k o , u cajgu, i ene kod nas stare v r l o rano . . . K a d ne govorimo direktno o zemlji, onda govorimo: nebo nije prazno. Za okeanom u m a g l i se v a l j a apokalipsa, t u p r o l a z n i k k l e i . . . K a d ne govorimo d i r e k t n o o zemlji, onda govorimo: nebo nije prazno. Tu legion dece puta golubove, devojka vezuje p l a v e t n u m a r a m u . . . K a d ne govorimo direktno o zemlji, onda govorimo: nebo nije prazno. 4 I z sela, gradova i d u v a g o n i m a da grade livnicu, da grad oparaju, iz zemlje da dignu n o v i Eldorado, v o j s k a pionirska, rulja nesabrana, gacaju i zvide b l a t n i m ulicama: v e l i k a seoba, grozna ambicija, o v r a t u konopi krsti enstohovski, tri sprata psovki, jastui od perja i v e l i k a v u t k a , elja za enama, dua nesigurna, iz tla iupana, polurazbuena, poluzatucana, to r e c i m a uti, a u p e s m i peva, i z g u r a n a naglo i z m a g l e srednjoveja, putujua masa, Poljska neovena, to u r l a od dosade u decembarskoj n o i . . . U k a n t a m a za ubre obeenim o u e , deaci se ljuljaju ko m a k e du zida, enski hoteli, ti svetski samostani, trete od bluda, a z a t i m grofice izbacuju teret V i s l a t a m o tee.

93

V e l i k a seoba to f a b r i k e gradi nepoznata P o l j s k o j , al povesti znana, hranjena t a t i n o m p r a z n i h rei, k o j a i v i divlje u p r k o s p r o r o c i m a u u g l j e n o m a u , u sporom muilitu, iz nje n a m se k a l i sad r a d n i k a klasa. M n o g o o t p a d a k a . A zasada kaa. 5 I deava se: u m r k o m e s t u b u P o k u l j a d i m i z o k n a zapaljenog, h o d n i k odseen, o p o d z e m n o j m u c i n e pria niko, g r o b j e r u d n i k crni, saboter i m a k r v , kosti i r u k e , plae stotina, d v e s t a porodica, n o v i n e piu ali i ne p i u i s a m o d i m o v i iskidani v i s e . 6 N a eleznikoj stanici p a n a J a n a u bifeu tako l e p a k a d z e v a , tako l e p a k a d n a l e v a . . . PANJA! NEPRIJATELJ PODMEE TI V U T K U ! T u e sigurno o t r o v a n biti, p a n a J a n a e ti c i p e l e i z u ti, tako l e p a k a d z e v a , tako lepa kad naleva . . . PANJA! NEPRIJATELJ PODMEE TI V U T K U ! Ne idi, m o m e , u N o v u H u t u , j e r b i e otrovan j o u p u t u , n e k t e sauva zmija n a p l a k a t u i b a k a l a r narodni u s t o m a k u : PANJA! NEPRIJATELJ PODMEE TI V U T K U ! 7 N e v e r u j e m , moj dragi, d a j e l a v to jagnje, n e v e r u j e m , moj dragi, d a j e j a g n j e l a v !

94

Ne v e r u j e m , moj dragi, u m a g i n e z a k l e t v e , ne v e r u j e m u r a z u m to pod s t a k l o m je sav, ne v e r u j e m da sto i m a samo etiri noge, al v e r u j e m da je p e t a samo himera, a k a d a se h i m e r e salete, moj dragi, onda o v e k polako od srca u m i r e .

8 Istina je k a d a z v e e a m o n e t a dosade zagluuje v e l i k e vaspitne ciljeve, kad n a m guje apstrakcije izjedaju mozak, k a d a k e zatvaraju u prirunike b e z prozora, k a d se j e z i k svodi na trideset psovki, k a d se gasi l a m p a fantazije k a d n a m dobri ljudi sa m e s e c a n e priznaju p r a v o n a u k u s , istina j e , onda n a m preti glupost. 9 Izvadili iz Visle utopljenika. Nali mu u depu ispisan list. Moj r u k a v je pravilan, moje d u g m e nepravilno, m o j a k r a g n a j e nepravilna, a rupica pravilna. Sahranie ga ispod v r b e .

10 N a svee olepljenoj ulici n o v i h b l o k o v a k r u i v e n a praina, po n e b u oblak j u r i V a l j c i , terani cestom, nabijaju prainu, presaeni kestenovi ume u s u m r a k u . P o d njima tre deca i m a n j a i vea,

95

nose u k u h i n j u d r v a od r a s t a v l j e n i h s k e l a . Stepenice odzvanjaju od enskih imena odmila, petnaestogodinje k u r v i c e silaze u p o d r u m e , imaju osmeh kao od krea, imaju kreni zadah, u susedst vu radio s v i r a za i g r u , u d r u g o m s v e t u , sputa se no, h u l i g a n i se i g r a j u h u l i g a n a . K a k o je teko zaspati u d e t i n j s t v u d o k k e s t e n o v i ume. O t p l o v i t e u m r a k , d i s o n a n s e ! H t e o s a m se r a d o v a t i novinom, h t e o s a m v a m g o v o r i t i o m l a d o j ulici, ali ne o o v o j ! D a l i s a m izgubio d a r v i e n j a , ili d a r u g o d n o g slepila? O s t a l a mi k r a t k a b e l e k a , p e s m a o n o v o j b e d i .

11 S p e k u l a n t i j e p o v e l i d o tihoga p a k l a u v i l u v a n grada; j e d v a i m u m a k l a . Z a l u t a l a je u n o i pijana, n a b e t o n u j e z a t e k l a z o r a rana. Izbaena je iz kole umetnike z b o g k r e n j a e t i k e socijalistike. T r o v a l a se j e d n o m i spasli j e . T r o v a l a se opet sahranili j e . S v e j e t u staro. S v e m a t o r i picli u v a j u n a m m o r a l socijalistiki.

12 S a n j a r F u r i j e s v e a n o j e obeao da e m o r e m tei limunada. A z a r ne t e e ?

96

P i j u morsku vodu, viu limunada! V r a a j u se kui k r i o m da povraaju, povraaju. 13 Dotrali su, v i k a l i : komunist ne u m i r e . Jo se nije deavalo da o v e k ne u m r e . S a m o uspomena ostaje. t o vie v r e d i ovek, to je v e i za njim bol. Dotrali su, v i k a l i : u socijalizmu u g a n u t prst ne boli. U g a n u e sebi prst. Osetie. Posumnjae. 14 V i k a l i s u n a rutinere. P o u a v a l i su rutinere. P r o s v e i v a l i su rutinere. Z a s t i i v a l i rutinere. P o z i v a l i su u pomo knjievnost, petogodinju balavicu k o j u jo t r e b a vaspitavati, a koja t r e b a da vaspitava. Je li r u t i n e r neprijatelj? R u t i n e r nije neprijatelj, rutinera t r e b a pouavati, rutinera t r e b a prosveivati,

97

rutinera t r e b a zastiivati, rutinera t r e b a u b e i v a t i , Treba ga vaspitavati. P r e t v o r i e l j u d e u dadilje. Sluao s a m p a m e t a n referat: Bez dobro r a s p o r e e n i h ekonomskih stimulansa n e e m o postii t e h n i k i napredak. To su rei marksista. To je poznavanje stvarnih zakona, kraj utopije. N e e biti p r i a o r u t i n e r i m a , ali e biti p r i a o b r i g a m a p r o n a l a z a a , o n e m i r i m a to s v a k o g u z b u u j u . E v o gole p e s m e pre no to je obrasla u brige, boje, z a d a h o v e z e m l j e .

15 I m a ljudi s a t r v e n i h r a d o m , i m a ljudi u N o v o j H u t i k o j i n i k a d nisu bili u t e a t r u , i m a poljskih j a b u k a n e d o s t u p n i h deci, i m a dece p r e z r e n e o d p r e s t u p n i k i h l e k a r a , ima deaka primoranih da lau, ima devojaka primoranih da lau, i m a starica i z b a e n i h i z k u e o d m u e v a , i m a i z m u e n i h to u m i r u o d s r a n e kapi, i m a ljudi ocrnjenih, o p l j u v a n i h . i m a opljakanih n a u l i c a m a , o d obinih bandita z a k o j e s e t r a e z a k o n s k e o d r e d b e , i m a ljudi to e k a j u na p a p i r , i m a i h koji ekaju n a p r a v d u , i m a l j u d i to e k a j u v e d u g o .

98

Protestujemo o v d e na zemlji zbog ljudi satrvenih radom, z a h t e v a m o k l j u e v e to pasuju za vrata. sobe sa prozorima, zidove b e z plesni, mrnju p r e m a papirima, potovanje skupog ljudskog v r e m e n a . siguran povratak s v o m e domu. da se ne razlikuju r e i od dela. Protestuj emo ovde na zemlji, koju nismo dobili na kocki, za k o j u je pao m i l i o n u borbi, traimo istinu, plodove slobode, r a z u m plameni, r a z u m vatreni, z a h t e v a m o svakodnevno, z a h t e v a m o kroz Partiju.

PRETKOLUMBOVSKA

STATUA

U Muzeju oveka stoji lice okrutnog boga skriveno iza lica zderanog sa rtve, lice nevidljivo koje se moe poznati po dvostrukim ustima. Tu je trebalo da r a z u m e m s v e ritual m a s k a r a d i tugu prolaznika, tugu prolaznika zderana lica. januar 1957. HOTEL Probudite me molim u pet i trideset Odlazim ranim v o z o m P r o z o r je odkrinut soba p r e g r e j a n a

99

t r e b a z a t v o r i t i k a l o r i f e r ali n e m a k l j u a P r e no to s a m stigao do sobe s e a m se s k r e t a o sam tri p u t a stara e n a u spavaici d a v a l a m i j e z n a k p r s t o m Jeste li n e k a d bili u o r t i n u Podseate me na nekog koga sam tamo upoznala i koga odavno n e m a N e m a k l j u a z a stariine r e i N e m a kljua od kalorifera U m r a k u v i d i m a n o n i m n e oi M o d a su to m o j e oi s i g u r n o su m o j e P r e v r e m se na desnu stranu P r e v r e m se na levu stranu P r e v r e m se na treu stranu MALA OPSESIJA

N e u da u e m u tu k a f a n u o n a t a m o sedi nepoznata n a f r i z i r a n a u u v o j c i m a od s r e b r n o g l i m a s rairenim kolenima jakih nogu mljaska jezikom K r a j nje d v a o v e k a s a a r e n i m k r a v a t a m a i predoseanje s m r t i N e u da u e m u tu k a f a n u ali u je sresti u t r a m v a j u u p a k l e n o j stisci ogrnutu svilenim alom k a k a v j e t o n e d o s t a t a k identinosti k a k a v p l e m e n i t profil NEPOZNATI DAN

T o g a d a n a z a g u b l j e n o g p r e t r i d e s e t godina e n e s u ile z a o b i l a z e i k a l j u e posle kie s m e h se gasio v r a a o se u i z m e n j e n o m r e f r e n u a p a k a o j e bio p a k a o p r o c e n j i v a k i h p o g l e d a k a o d a d r u g i h p a k l o v a nije bilo

100

k a m e n j e kolnika bilo j e k a o kamenje firma Pasmanterije u z l e t a l a je kao sup a nenost je bila za oblinjim u g l o m i imala je odsutne oi z a d i h a n o g prolaznika s raskopanim okovratnikom P e k a r s k i deak p e k a r s k i deak nosio je na glavi podnosak p e k a r s k i deak iao je za svojom senkom k a o zastupniko seanje seanje alibi.

NEZNANJE Ne zna se k a d a emo se videti Ne zna se ko e u kojoj godini umreti Ne zna se k a k o nastaje sarkoma Ne z n a se otkuda uzeti novac Ne z n a se ta e tamo negde odluiti Ne z n a se zato V i e se ne z n a nego to se zna P r i v i k a v a m o se na neznanje Ne z n a se da li e strani sud biti p r a v e d a n N i t a se ne zna V r a t i m o se pesmi NA RUBU KLANCA S e d i m o n a t r a v i n a rubu klanca obesili s m o noge F e l i k s k o j i ne z n a m ime se b a v i ali nije srean Joasja p r i k u p l j e n e kose stenotipistkinja i kelnerica najstarija od nas V a l e n t i n a m a g i s t a r filozofije koja radi u prodavnici prehrambenih proizvoda i ja koji s a m onaj koji j e s a m g l e d a m o k a k o kroz klanac od crvene glinice autobus v o z i v e s e l e turiste na s t r m u o b a l u Aheronta

101

HERAKLITOVI

POTOMCI

Mi ne verujemo ni u k r u g v r e m e n a ni u s p i r a l n u p l a n i n u prolost j e r e d b u d u n o s t iznenaenje O t v o r e n j e prozor k r o z k o j i s e nita n e v i d i data s u n a m usta d a n i k a d n e pijemo istu v o d u dati s u n a m a g r e s i v n i s n o v i i iskustvo koje n a m govori na stranom jeziku n a v i k l i s m o n a njega i r a z u m e m o zbrda-zdola ODGOVOR NA ANKETU

Ne itam romane romani su neitki S v i izmiljaj i postali su mi r a v n o d u n i pisci o d l a z e i ostaju iza n j i h s a m o m e m o a r i n a p o l a izmiljeni GREKA Podigao sam slualicu okrenuo broj s v o j i h p o z n a n i k a na drugoj strani u k l j u i o se dozivni deji glasi to je moj g l a s stigao iz d a l e k e prolosti moj glas u d a l j e n z a n e p o p r a v l j i v e g o d i n e Odlaui slualicu p r o m r m l j a o s a m g r e k a Je li to s k r i v i o t e l e f o n ili p o k v a r e n i m e h a n i z a m kosmosa?

JULIJAN PIBO
(JULIAN PRZYBO) 19011970

Bio je vodei pesnik takozvane krakovske avan garde, koja je, najuspenije od svih ostalih avangardnih pokreta, revolucionisala poljsku liriku izmeu dva rata. Punu zrelost i sklad postigao je ovaj predratni moder nist u vreme okupacije. Poezija je u to vreme bila vid borbe protiv faizma. Dve Piboeve zbirke, koje je objavio konspirativno u ratnim godinama, Dok mi i vimo i Tebi o meni, spadaju u najvie domete poljske poezije upote. Bio je novator i avangardist u pravom smislu rei. Umeo je da nae nove izraajne mogunosti za savremenu poeziju. Stvorio je nov stih, novu intonaciju ree nice, nov renik. Ali to nikako nije ilo u raskorak sa ivim tradicijama poljskog pesnitva. Ovaj najborbeniji poljski novator bio je najvei potovalac velikih poljskih pesnika iz prolosti, Mickjevia (kome je po svetio knjigu iskrene ljubavi i potovanja itajui Mickjevia, 1950), Norvida i Slovakog, a od meuratnih Boleslava Lesmjana. Objavio je najbolju antologiju poljskih narodnih lirskih pesama. Bio je uz to sjajan esejist. Esej i poeziju negovao je uporedno, naroito u zrelim godinama, to se izuzetno skladno dopunjavalo. Za poslednjih desetak godina ivota dolo je do obnove Piboeve poezije. On, pesnik vienja, postao

103

je tada filozofski pesnik. Do tada strog racionalist, obra tio se doivljajima koje bez kolebanja moemo uporediti sa saznanjima mistiara. Njegove promene u posleratnim godinama mogu se pratiti preko pesama o proleu, koje je pisao iz go dine u godinu nekih dvadesetak godina uzastopce. Te pesme postale su svojevrsni manifesti, kao nekakvi pesnikovi praznici prolenog vaskrsenja. U njima mo emo pratiti kako se produbljuje pesnikova geometrij ska slika sveta. Oslonjena dotle na k r u g horizonta, ona se postepeno obogauje krugom vremena. U ranom stvaralatvu, kada je kao i svi pesnici avangarde bio opinjen modernim gradom i modernom tehnikom, Piboa je oduevljavao razmah maine, tvor nice, industrije. U zrelim godinama oduevljava ga raz mah sveta. Dinamizam Piboeve poezije, koji je za uzor imao cikliki period godinjih prirodnih procesa, sada se okree koncepciji sveta koji veito poinje iznova. Moe se zapaziti kako pesnik ne stvara samo model sveta, nego i model oveanstva, i model sopstvenog ja koje se stalno preporaa i stalno stvara iznova. Piboeva poezija do kraja je ostala u avangardi. A k o iim, Pibo je svoje savremenike plenio svojom doslednou sebi. Do kraja ivota ostao je zagledan u budunost, opi njen problemima daljeg razvitka umetnosti: njenog uta panja u ivot. Oduevljavao ga je budui ovek: megantropos. Do kraja je traio za poeziju nove, neotkrivene puteve mate. I na kraju je Piboeva poezija postala ono to u poetku nije bila veliki filozofski dogaaj. U savremenoj poljskoj poeziji, u kojoj, kao i u poe ziji bilo kojeg drugog jezika, nema vladajueg pravca i nema nijednog pesnika kome se obraaju svi kao to je bilo u vreme Getea, Pukina, Mickjevia Pibo je bio pesnik koji je imao najvie uticaja, plodotvornog, oslobaajueg. K r o z njegovu kolu proli su mnogi pesnici srednje i mlae generacije, oni najindividualniji Zbignjev Bjenjkovski, Tadeu Ruevi, Miron Bjaloevski, Timoteu Karpovi.

GROB N E Z N A N O G VOJNIKA Z a p o v e s t nas je nosila obojicu u artiljerijsko nebo koje je silazilo u oganj i b u k u . P u k j e telima posegao z a odbrambenom v a t r o m . Preplaenim srcem priljubljenim uz o g r o m n u zemlju, u smrt, kao u napad, p o n e l a te eksplozija. D r u e , prometejski u e n i c e iz Z e o v a . Z e za slavom, branjenu zajednikom z a k l e t v o m , zasuo j e grob: masovna j a m a b e z h u m k e . K r v je blago spraa s lica tvoje ime. Danas, kao i onda, naginjem se v e r n o i odvaljujem iznad tebe, k a o najteu stenu: utanje.

PUTOVANJA

D o k mi na putovanju to toliko k o p n a rasipa ne zamirisa rodni kraj pokoenim senokosima. O s l u k u j e m samou koja me nosi: S a m o v o z lupa u moj p o k r e t n i zid: u vetar, tavanica kao zautala kukavica.

105

P o l j e m i m o j e ispod t o k o v a u t e k l o , k a k a v l i talas ore n j e g o v t r a g ? O d a v d e m i obala izgleda t a k o d a l e k o d a b i h r u k o m iscrpao m o r e . O s e a m nedostatak srpa k a o r e i d a b i h p o k r e t o m podrezao v i s i n u . M o j a n j i v a j e d r i p o talasu rai, e n o h v a t a v e t a r u oblak, j e d r o s e posrebrilo raju. Oe, poklanjam ti ponjevenu oevinu: snop i v o t a i p a l a m i d e . M a j k o , klanjajui se p i t a m : Z d r a v a li si? Livade puna?

LUK Majci Ne pismo, p r e bi se r e k l o p a h u l j u l e t a u k o v e r t u istreljenu i z p o t a r e v e torbe. Pismonoa F r a n c u z b r z k a o m a i n k a zavitla mi osneenim iz zaviaja pismom. T i redovi k r i v i k a o p i s a n i s r p o m . . . S p a d a j e sekla o r k e s t a r p r e d sobom, z v u k je brujao u o k n i m a sinuo na p a l j b u i paunskoneonskom ulicom sa automobila na a u t o m o b i l i vie p r h n u Marseljeza u p a p e r j u duge, u b l e s k u ! P o k u a u . G r o m l j e n iz d a n a u d a n s t o t i n a m a p a r i k i h spomenika,

106

seljanko iz G v o n j i c e , p o r a v n a u tvoje srce. Jo j e d n o m o d m e r a v a m istinu u tvojim i z m o r e n i m rukama. Glorija vaja k a m e n j e zastavama na vetru, Marseljeza u njima vaskrsava N e z n a n o g v o j n i k a , idu da bace ne fitilj venac na u g a e n i ljudski p r a h e k a m na gest koji e razreiti kao eksplozija, brojim... K a d a tonui zapljuskivan talasima iz dubine naglo, najzad, oficir die sablju salutira u masovnoj t i i n i . . . . . . bednicu koja pored zida u z a l u d n o prua mali buketi visibabe. K a k o se lako svet izmenio. Tati! Podigli Trijumfalni l u k za golubove. Pariz, 1937. NA KRAJU PUTA Automobili bez benzina beali prostor je svaki as padao du ispod sunca, kao ispod pritiska, bombarderi su b e g u n c e gnjeili S a m o no, v i d n a od ognja, sva pevao je crveni petao poara. su gonjeni s t r a h o m ; p u t a nauznak, u prainu. se uspravila,

kripnu konica pred otricom potkovica, put mi prepreio mrtav konj. Konjanik je umirao pod d r v e t o m kraj puta, u praznini r u k e i sablje od g r a n e proletela p t i c a . I v u k l a se u vlastitom pogrebu kolona n e s u e n i h vojnika;

107

k a o o r d e n skinut s poginulih, n e k o je saoseao, h v a l i s a o se, p o d s m e v a o se: N a p a d a l i smo na t e n k o v e ! Jo i danas o s e a m oajanje stida: to s a m preiveo. P o n o v o m e p a n i k a k o l a odnosi p r e s k a u i beanje, c e s t o m odozgo dole g o r e k a o k l a c k a l i c o m milja, S v i t a l o je, n a k r a j u p u t a sunce se rodilo iz praine i k r v i . Poljska, septembar 1939.

sa a l o s n i m l a n i m ponosom,

NOSEI ZEMLJU Pust kameni predeo polako je iznedrio drvo, jedno, uslovno: v i z i j u onih u k o j e je g r a n a t a u d a r i l a i p o s e k l a ih o k r i l j u j u m e n o v e daljine; ali n o s i m u unutranjosti a k e v e t a r onog d r v e a z a r o b l j e n k a o u u v e l o m listu. O k l o p n e armije, k a o rvnji, s a m l e l e s u v i d o k r u g , ostao je k a m e n , digao se u s p o m e n i k i t a k o s a m se udaljio od n e k a d a n j e g sebe, v r a a j u i se u ovoj z v e z d a n o j noi da b i h se pribliio g l e d a m u V e l i k a K o l a . D r u g i v i d o k r u g obgrlio j e t v o j v r a t , n o i b e z t v o j i h z a g r l j a j a o d z o r a u z a l u d e izgoreti, prolazim p o r e d b r e z e nejasno zapaene, da li si i v a ? N e k a me okrue senke drvea bez drvea u n e s t a l o m g a j u u k o m e je t v o j glas z a u t a o Sta r a d i m i v e i , nosei z e m l j u ?

108

P i e m daljinama, p r e v r u i list po list horizonte i nebosklone, p i e m ti jedno pismo beskrajno. TEBI O MENI Z a g l e d a n d a b i h s a m i m trepavicama pomeo sneg sa tvoje staze l o v i m u ushit tvoj p o k r e t i gubim; K o r a k o m tako p o k r e t n o l a k i m k a o da vodi p t i c u po z r a k u ila si preda mnom, p r e d sobom, pred svima. Podignuta ispod nogu od v r a b a c a t v o j a senka se z a z e l e n e l a u bunju, sinula u sitnom liu. I nestala si u svojoj pesmi. Z a u t a l i smo. A l i otada p r e d a n sluanju k a d pitam o sebi od biljke do rei s v a k i pupoljak se izraava cvetno; c v e t p r o c v e t a naglij e, ogromnije u vascvet. (Vinjeva grana p o v i l a se do c v e a od lia vetije no to bi se v e v e r i c a domislila.) OTADA NOU S e n k a je odletela u tom s u m r a k u od mojih stopa kao slepi m i K a o d a s a m sunca svih naih zajednikih dana stisnuo u najvreliji z r a k j e d a n z r a k t e j e proeo

109

ranjavajui te! G u b i n o ispod nogu, p r o p a d a m o z a g r l j e n i p r i b l i i e me svetlou svoje k o e , z a s v e t l e e iz m o j i h r u k u s v e t l a k r v bije u m r a k i s t o v r e m e n o i z d v a s r c a ! O t d a u n o i m a t a k o d u g i m da su se s p o j i l e u j e d n u svetli t v o j a n a g o s t u meseini. T a k o j e u s k i d a n presekao t a m u i nestao, samo se o p e t iskri u noi otri srp. PTICE, SENKE I s p e s m o m u poi bos, v e s e o na ptiji v a a r u o s v i t sa s v o j o m s r e o m k a o s v r a p c e m u r u c i ! . . . J a d n i c e p a b i r a r k e na p o n j e v e n i m n j i v a m a , l i v a d e , polja m o t k a m a z a t v o r e n a g l u h o . S a m o d r v e e j o slua n a lie. D a n i s e v u k u z a b r a n o m d o r u b a ponora, n a d n i a r po b r a z d a m a dugo roni i nestaje dok c e l u n j i v u ne udalji i zbrie. Mesec se po gluhom nebu valja nepokretno k a o toak kola to v o z e u m r l o g a . P t i c e s u ovde, o d l a z e i , z a n a v e k b a c i l e s v o j e s e n k e . DALEKA, SVAKU NOC BLIZA

D a l e k a , svaku no blia, s v a k o g dana dalja! M o j san, kao srebrni b r o m i d , i z a z v a o te iz noi. Pod punim mesecom uspomena k o j i ispunjava ceo safir p o i n u l a si l a k o k a o k i s e o n i k na mome dahu

nestajui

110

 o svitanju k u k a v i c e su i z m e u sebe dodavale odjeke, odjek je odjeku priklanjao okolinu i v a z d u h je bio jasno privienje tvoje prisutnosti o v d e i, nestajui, iz sto t v o j i m t e l o m neispunjenih n o i izronila si zrano na fotografiji naga k a o d a n i z m e u d v e j u noi. I narcisi su procvetali s v u d a o k o kue, od uspomena na tvoje stope do sunca. NA NAJDALJEM UZVIENJU Na najdaljem uzvienju, sa reju naelnom stau na kraj Glavom u otkriti zvezdu; svet u dopuniti. N a s v a k o m breuljku postaviu Z e m l j u . Poslednju re otkinuu od svojih usta: podeliu se s v a m a utanjem. TUHOLSKA ELEGIJA U umama c r n i m i gustim, proaranim u visoko streljajuim rujem jarbolnih borova, protravanjem

gajevima to

migaju

zlatastim

u dubravi do koje je dopro p r v i v u j i o p o r . . .

srna,

111

Trenutak i vreme

je je

minom, tu kao

trenutak je trenutkom eksplozivna materija!

miniran,

M e u l i e m i r o k i m n a pola n e b o s k l o n a to stere senovito i m e k o mojoj g l a v i s u n c e i d u g e , u s k e daljine to p o k a z u j e r u k o m , razbijene o umu i zahvaene u dve eline tranice... Zar da do kraja ne ivim, nego da a znam da e prerano eksplodirati? (I to je moda jedina uteha?) uklanjam mine,

M e u z o r o m t o se k u p a u j e z e r u i o e k i v a n j e m , m e u z o r o m d p a d o m noi' i p r e s u d e , m e u z a p a h o m s m o l e i t o p l o t o m t o odlazi i z tela . . . Lake bi mi bilo da pristanem na smrt no utim... da

P r e d utim plamikom lokvanja zapaljenim nad ogledalom vode, p r e d p r i b l i e n j e m o g l e d a l a u s t i m a da se u t v r d i , izmeu lokvanja i daha s a m r t n i k a . . . Teze no umreti od straha je iveti od straha i hraniti se strahom, tim svakodnevnim hlebom smrti. U o s k o t u e l e z n i c e to j u r i , u g r m l j a v i n i r a z o r n i h tokova p o d k o j e su p e s n i c i bacali i c v e e i sebe . . . U Tuholskim dubravama s r e d m a s o v n i h g r o b n i c a z a s u t i h u njima . . . Dugo, vugno, kao da iz oblaka crpe prve krupne kapi,

112

drozd poe melodino da duva u idealnu vazdunu sviralu (to je jedina: ne ljudska, objektivna uteha) i kukavica zakuka, i odlete da trai gnezda odjeka... 1958. O TIINI U A L P I M A P o s l e apata Zagora b u k e posle glasne v r e v e , k a o da je neko iza m e n e tajni radio najjae otvorio i naglo ga ugasio upamtio s a m tiinu u sluhu skamenjenom, u steni, u rotundi kasno zaboravljenoj, onoj na p r i m o r s k i m A l p i m a , na p r e v o j u (kojem?), tiinu uzidanu u grobnicu g o v o r a od m r a m o r n o g tesanika, gluho zatvorenu u formu nemosti prirode. Tu tiinu, dodirljivu i neosvojivu, n i s a m uspeo da s a v l a d a m snanim utanjem. u t e i uo s a m njen nacrt bez rei u misli j e d n o m v e ukresanoj, staroj. Oseao s a m dar govora kao nedostatak snalaenja u p r a s t a r o m svetu kamenja. U senci t o g v r e m e n a i varljive planine, zaboravljene pod v e n i m snegom, ta ja radim, silazei u dubinu, glas po glas, g o v o r a sa s u n c e m to ga sa dna obasjava ovde, na d n u sluha i doline Visle? e k a m k a d a u polako, u sebi izgraenim ulom n i k o m poznatim, novim otkriti, iutati u s a m o m j e z g r u jezika, u mnogoagoru usta, u s a m o m s r c u utanja, u raselini stena

113

iutatirei iikl j avaj u e o t i u e izvorue r e i to je e k s c e n t a r u k r v o t o k u miliona t e l a od brzih nogu do bistrih g l a v a to je u z l e t u p a d a n j u v a z d u a s t i h k a p i T u misao otkrivenu na netaknutom snegu (... to su suze to se lede na trepavicama k a o na i v r e d n u isto onoliko k o l i k o strelovit spust u dolinu t a p o m s a m zapisao b e l o p o d v l a e i je s m u k o m u p o k r e t u .

lenim sveama . . . )

POKUAJ 1 D a n po dan dan p o n o v l j i v i , vidljivost nestajanja...

Hou da ugledam T r a j a n j e . . . ega? Z a r da u v e k vidim i obuhvatam s a m o ono to i m p o n e nestaje?

S e v a n j e nad m l a d o m u m o m , otresanje b r e z a . To je vee u j e s e n j e m v a z d u h u k o j i se m o e dotai u s n a m a uznelo nad zgusnutim v r e m e n o m visokostabaoni

114

t r e n u t a k neiezli! T o j e o n ! . . . T o j e on, crveni iskok s v i h svetlosti dana . . . Bor usamljeni.

. . . d a gleda s a m o : kroz v a z d u h , k a o k r o z v e l i k o u v e l i a v a j u e s t a k l o u ijoj ii, niskom suncu n a d vidikom, njegovo stablo napree tako v r e l o crvenilo, d a gleda s a m o . . . . . . k a k o o d korenja, o d samog dna sve do ube bora uznosi iz onog to sam oseao k a d s a m najvie e l e o o v u p e s m u kao iarku sa smee-zlatnim z r n o m znanja polu-naeg, pola u v e v e r i j i m apicama, vanradosnog: Samo u p e s m i ma ta da oseam, ma ta da elim, oseam trenutno zanavek. (Kao onaj to mirie r u u n j e n udisani m i r i s sa svojim od lane izdahnutim seanjem i k a o b e z r u k i u toj b e z r u c i ranu.) To je istina i lepota? N znam. 3 K a o k a d bih z a tebe iveo tako, kao z a ravnoduno sve crvenij im borom na nebu sa s u n c e m koje se pojavljuje najlepe nisko, k a o k a d bih cilj svih svojih elja i odricanja ugledao i samim pogledom h t e o da v a j a m . . . i n e bih m o g a o . . .

115

vajam prostor: sredpostojee

nita.

K a o kad bih prema niem otvarao usta i z a u t a v a o . . . govorim sve.

PROLEE 1

1965

N e u zapisati o v o p r o l e e , m a u m e s t o p e r o m pisao v l a n i m l i s t k o m p o v e d r i n i . . . Iz n i z i n s k e k i e d i g n u t u p l a n i n e uljuljkan u kolima krivinama na n i z i n e g l e d a m k a k o z r a k razbi k a p l j e n a s t a k l i m a u b l i s t a v e pupoljke, k a d kraj njih p r o l a z i m cvetovi: iza okanca duginih preliva razvijaju b r z i n u j u n o g prolea, gola stena p o k r i s e v i n o v i m liem. N a d planinom blesnu Jadran? Po vidokruzima beleim njihove promenljive k a o da s t o k a o d m o t a v a m liniju i s k r i a v u . e m p r e s i ikljaju u v i s iznad bora, i s v e to tu v i d i m j e s t e p r o t i v r e n o s t .

2 Jue jo o k u k a m a silnim dignut u poletu i z n a d dubina, potoka, j e z e r a , n e n a d n o u g l e d a h pojas silnog bleska,

116

 eno mora! k l i k n u g o v o r hrabri to kraj ovih stena z v u i k a o poslanica: i zaista iza poslednje gore iza gora dizae se u umanjeno n e b o sinj, o oblak oslonjen, mirno raspojasan Jadran. Izrei u, miljah, v e u s t a otvorih n e m o . K i e se rasprsnue u z r a k e . Prostor progledao, k r o z m e n e glada. SarajevoDubrovnik, mart 1966.

VLADISLAV

BRONJEVSKI

( W A D Y S A V BRONIEWSKI) 18971962

A k o re pesnik treba da oznaava i pojam narodnog pevaa koji svoje pesme stvara i peva, niko u poljskoj poeziji ne zasluuje taj naziv vie od Vladislava Bronjevskog. Njegove pesme se, dodue, ne pevaju uz muziku, ali su pune zvunosti i emotivnosti koja pleni upravo zato to je izraena u obliku pesme. To je sigurno najvi e recitovana poljska poezija. Sam Bronjevski je svoju poeziju saoptavao radnicima, studentima i acima us meno; tim putem stigla je ona do radnikih masa vie nego putem knjiga. Bivi legionar Pilsudskog, Vladislav Bronjevski je ve prvih godina meuratne Poljske uvideo da novooslo boena zemlja nije donela slobodu svima, da su radni tvo i gradska sirotinja ostali bespravni, i svoju legionar sku puku zamenio je ubojnom pesmom pesnika nove revolucije, pesnika poljskog proletarijata i radnikog pokreta. U predratnoj Poljskoj takva poezija je bila okrutno proganjana. Tako je i Bronjevski dobro upoznao zatvore i policiju predratne Poljske, ali njegova buntov nika poezija bila je toliko popularna u najirim slojevi ma poljskog radnitva i levo orijentisane inteligencije, da ni najmraniji reimi nisu smeli da idu predaleko kad je u pitanju bio ovaj narodni tribun. K a d se 1939. godine Poljska nala podeljena izmeu Nemake i SSSR-a, Bronjevski se obreo u sovjetskom

119

zatvoru. Sa Andersovom armijom prebacio se na Bliski istok, i tamo je, raziavi se sa andersovcima, doekao kraj rata. Vratio se u osloboenu zemlju da svoju poeziju stavi u slubu nove Poljske. On jedini umeo je da stvori poeziju ak i kad je mislio da je za oveanstvo najvea srea to u Kremlju ivi Staljin, jer je to iskreno verovao. Poten i teak ivot, potresan najveim linim tra gedijama, jo vie je pribliio njegovu poeziju irokim narodnim slojevima. Bronjevski je uivao dirljivu i istin sku ljubav svog naroda. Prosta, asna, nepokorna i borbena, ubedljiva i sva kom razumljiva, poezija Bronjevskog dostigla je i vrlo visoke umetnike kvalitete. Ono to nije moglo postii stvaralatvo pesnika leviara koji su istovremeno bili i eksperimentatori u pesnitvu (Jasjenjski i dr.) ostvarila je poezija Vladislava Bronjevskog, u kojoj kao da su se saele sve najbolje tradicije poljske rodoljubive lirike od romantizma do naih dana. Njegova revolucionarna poezija bila je nova i po sadrini, odraavala je svako dnevne probleme novog ivota. Niko pre Bronjevskog u poljskoj knjievnosti nije tako pevao. Revolucionarna poezija Vladislava Bronjevskog, nenasleena iz poljske prolosti niti pisana po ugledu na savremene sovjetske pesnike, zasluuje podrobniju analizu, j e r ispod njene prividne prostote i tradicionalnosti krije se veoma zna ajno novatorstvo, do danas neproueno.

MAGNITOGORSK ILI RAZGOVOR S JANOM S e d i m s J a n o m u trinaestoj eliji u Venici, u c e n t r u g r a d a . P r e tri dana su nas zajedno doveli, zatvorili, dre, i basta. D r e m a m o n a podu elije nevelike, supu n a m dali, ni za psa nije, J a n a brani okop dijalektike, m e n e l a k i oblak poezije. S m r a d i v a k e , sati sporo idu, ta e svata se u i v o t u stvara. N e k o j e u g l j e m navrljao n a zidu: Neka i v i borba pekara! Ja ta? F u k a m ! Ne sedim od j u e , m o g u da sedim i ceo mesec, ali J a n i m a k a t a r eluca, a i godina bezmalo ezdeset, t r e b a n j e g o v e vrstine i volje da se ne bi marilo to n e m a zdravlja, j e r o v e k t e k kad g a stomak boli n a d i j a l e k t i k u zaboravlja! S e d i m , sedim, Jan zadremao nad globusom z a r u d i o osvit, ne z b o r i m ni bele, na zid poduprt, njegove ele etiri i etvrt.

121

P r o s t e n j a o , p r e n u o se s v e d r i n o m u o k u i uspravio pogrbljena plea: Zna, k a e , u M a g h i t o g o r s k u danas p a l e d v e n o v e v e l i k e p e i . . . S i v i o s v i t se v a l j a o slepo kao da e ga nad gradom samleti, a ja s a m m i s l i o : Ba je l e p o u ovoj u g a v o j eliji trinaestoj. I mislio sam o Janu snanom, i gde je Rim, gde K r i m , gde Poljska, i g o r e l e su u i s t r a n o m velike pei Magnitogorska. DOMBROVSKI BASEN

O i v e e i govorie, okno u t l j i v o i t a m n o . Po g n e v k a o ugalj k a m e n i , lifte z l e p e s m e na d n o ! Po rij To to gnev, m o j a pesmo, najdublje, srce z e m l j e k o k r t ! basen vadi ugalj, basen v a d i s m r t .

S v u d dole ponori m r a k a , trud crni, c r n a rabota, a z e m l j o m iroko, i r o k o beda i g o m i l e b l a t a . Sad b a s e n v a d i u g a l j , tu nema drugih prava. Nou, n a d v i d o k r u g o m vatra blatnjavo-krvava, u vatri kripe uad, trete g v o z d e n i k r a n o v i , usitnjen k a m e n i u g a l j izvoze, i z v o z e v o z o v i .

122

T r e b a pokropiti v a g o n e k r e o m il k r v l j u ljudskom?! L o k o m o t i v e gone, ne stoji se na poslu tom! B a s e n j u r i z a zaradom, b a s e n j u r i z a hlebom, p r u g e c r v e n i h iskara v u k u se c r n i m nebom, B a s e n sad v a d i ugalj, alje ga na istok, zapad, i c r n u snagu p r e t v a r a u moru, b e d u i glad. Reci, zemljo surova, K o m e si otadbina? Zloslutno uti D o m b r o v a , u no gladi, krize, faizma. u t i blatnjava ulica, zna rudar v r a g a svog. N a u g l u policajac, nad policajcem B o g . U tekoj industriji kriza, radnike plate mrave, zloslutna su im lica, k u e antidravne. B a s e n sad v a d i ugalj, B a s e n sad v a d i smrt. Po gnev moja pesmo, najdublje rij srce zemlje ko krt, da te rei prime ko jedan, razorne kao olovo. N a B a n k o v u Hutu, n a R e d e n . . P a l i m o ! Gotovo? G o t o v o !

123

MANLIHER Nije me milovao ivot po glavi, n i s a m pio p t i j e g m l e k a i opet lepo, i n a z d r a v l j e : t a k o se izrasta u o v e k a . Bio sam jo obino tene k a d s a m p u k u u a k e epao, da b i h potraio, smrt, unitenje, stisnuo u s n e i e l o n a b r a o . Nauio sam da vojniki krepko idem kroz ivota prepreke svakolike, b i o s a m tada k o tene slepo, na svet je za mene gledao manliher. Doznao sam o e m u uti crni Stir i zeleni Stohud . . . G r i z u z e m l j u m o j i najblii, dosta su mirisali barut. S t a da im priznam u osvit plavi k a d a s e m l a d o s t u groblje prisni? . . . N i j e m e m i l o v a o i v o t p o glavi, n i s a m z n a o k u d a smo ili, a l k a o v o j n i k s t u p a m dalje, d r u g a je, dalja, t e a m o j a m e t a , i bije k a o stari m a n l i h e r moja gnevna pesma puka brzometna.

BRIGA I PESMA M o d a n i e g u i v o t u n e e biti? J o godina, j o d v e , jo X . . . Mojih misli crni labudovi P l o v e Vislom na Stiks.

124

Saznao s a m ta s r c e m gristi moram, udarcima s a m g r u d i izlomio. Nisam s i l o g i z m o m i r a u n o m stihove i i v o t izgradio. N o briga j e k o r a izgrizla moje p e s m e p l e m e n i t u mo, samo k r i k stisnutog g r l a grubo proseca t a m n u no. Ali u Grom Svetu svetu t o m kraju ostau mlad. nek udari u mene! se predati n e u , u doviknuti: n e !

POLJSKI VOJNIK Oborene g l a v e i p o l a k o ide v o j n i k iz ropstva nemakog. Tutnje ceste, gazi tua vojska, a nad njima zlatna j e s e n poljska. S e o v o j n i k kraj b r e z e uboge, gleda svoje obolele noge. N j e g o v p u k su razbili pod R a v o m , a on s a m se t u k a o k r v a v o , s bajonetom na t e n k o v e skako, no proli su, zgazili ih lako. K r a j V a r a v e zadnji dade hitac, i k r e n u . K r o z ruine, zgarita. K u u s u m u zapalili N e m c i , a on n e m a puke da se s v e t i . . . H e j ti, brezo, ti brezo alosna, t u n o ' umi nad glavom ponosnom,

125

o p l a k u j e i v o j s k u razbitu, i z l u s u d b u i epospolitu . . . S e d i v o j n i k oborene g l a v e , t u n o slua a l b u b r e z e p l a v e , b e z oruja, b e z orla na apci, on b e s k u n i k na z e m l j i c i m a j c i . BODLER H t e o b i h da ide pod v i t i m k i o b r a n o m ulicom jesenjom punom drvea golog ali i p a k lepog. T a k v i m je ulicama prolazio B o d l e r i mislio hoe li za sutra imati p e s m u z a m a j k u za d r a g u . . . i za h l e b . KALINA T u no s a m p l a k a o (ne z b o g tebe) p e s m u s a m napisao, b a c a m j e iza sebe n e k a se otkotrlja s m e s e c o m po n e b u . M o d a e se n a d n j o m n e k o rasplakati, k a o ja, brezo, v r b o , k a l i n o , i oajanja svoja s p a k o v a t i , i p o i e, ma i n o g e bose, t a m o kuda ga oi nose, s t a z o m n e tvojom, i n o m .

126

T a k o m i j e ao, sve m i j e t o malo; t a m o u o v e k u neto je ostalo: stihove p i e m i ne s p a v a m nou ta hou?

LAMPA Z a p a l i mi l a m p u u glavi, c r v e n a m o e biti, a z a t i m e m o re po re govoriti. O d r a u ti k r a t a k govor, bie v e e , i lampa, i muza, moda i maka, moda n e k i pas, ali n e k ne bude valjda nee suza. Moe biti neto iz Dikensa, iz A n d e r s e n a , na oi e ti pasti trepavice, ti e biti snena, a ja u tada ugasiti l a m p u u glavi crvenu i moda u ti tek tada izjavit re onu skrivenu.

PESMA Ne, ne mora to da b u d e da p e s m u napiem, p r v o mora u meni da ivi, da je odnjiem, da bi p r e k o nje preletele bure, strahote moga ivota, da bi peane pustinje i tundre od v e k o v a pa dosad,

127

d a b i s v e t o stajalo n a d a m n o m kao Meduza. O t v a r a m oi. T a m n o . Muza.

HRAST K o r a a m otresito i i v o t opada s m e n e k a o list za listom. K a k v o lie? h r a s t a , b r e z e , topole, ali to boli. P a ta? bilo j e n e k o l i k o l j u b a v i i nemira i besanih noi. M n o g o nenosti i n e l j u b a v i , no s v e e to p r o i . I e v o opada lie, lie opada, a s v a k i list: i m e . S v e a n o i h i z r e c i sada, oivi ih time. A h , n e ! T o s u v e s a m o grane, zavoji, voroviti. K a d s u n a m i s l i m a i n a s r c u rane, k a k o s r e a n biti? I o s t a l o je g o l o sftablo, n a d n j i m m e a v e strast. Samo hrabro! To sam ja hrast!

MJEISLAV

JASTRUN

(MIECZYSAW JASTRUN) 19031983

Razvijajui se van pesnikih grupa, Jastrun se izbo rio za sopstveno mesto u poljskoj poeziji. Veliki potovalac poljskih narodnih tradicija napisao je dragocene monografije o Mickjeviu, Slovakom i Kohanovskom sjajan esejist potovalac i prevodilac Helderlina i Rilkea, Jastrun je pisao refleksivno-filozofsku po eziju punu fine odmerenosti i sugestivnosti. Posle plaanja duga zahtevima politizacije i dog matske estetike, ne mnogo srenim za poljski kulturni razvitak, Jastrun je svoje novo stvaranje nekako pove zao s tokovima zapoetim u mladosti. Tako je uspostavio kontinuitet, a italac se mogao uveriti da Jastrunova poezija iz zrelih godina odie velikim misaonim bogat stvom i ivotnou. Za Jastruna spoljni svet nije bio neto postojano. Sve je u tom svetu u pokretu, u menama. Pesnik je priz navao objektivnu stvarnost, ali ju je video ba u tim, venim menama. ovek, deo toga sveta, takoe je pod loan stalnim promenama. Meren kosmikim kategori jama ljudski ivot je samo tren. Mereno ljudskim kategorijama vreme je za oveka poput tesne cipele, i ovek je zarobljen u vremenu. Protiv tog ropstva buni se celokupna Jastrunova poezija. Buni se milju, buni se seanjem, buni se pravom na sopstveni san. Misao za Jastruna predstavlja jedinu pravu vrednost. U ovom

129

svetu traje neprestano ubijanje, muenje, izdaja inte lekta, i ugaena lampa u stanu mudraca koji suseduje sa stanom delata. Jastrunov simbol je krug. Njemu se on vraa u raznim fazama svoga stvaranja, krug mu je i filozofska metafora, i slika svekolikog savrenstva. A k o krug do bije ostvarenje u trodimenzionalnom svetu, njegovo je olienje okrugli plod, simbol zrelosti i simbol bioloke obnove ivota, a ideal ploda za Jastruna je jabuka. Jastrunova poezija je misaona u tom smislu to je predmet o kome ona peva esto upravo misao. Misao u toj poeziji deluje otkrivaki i dvostruko: kao misao i kao poezija. Poetska strana je tu, naravno, izraajnija, jer se i misao tu iskazuje po pravilima poetike, a ne po pravilima filozofije. ovek Jastrunove poezije deo je prirode, smrtno bie. U prirodi nema mesta za besmrtnost, ali zato smrt ne znai i kraj ivota, jer je smrt samo promena, samo veni preobraaj, pa prema tome i veni ivot. Drugujui s Jastrunovom poezijom stalno smo zah valni svom predvodniku, jer nam on vraa poverenje u misao, poverenje u poeziju, dokazuje nam da moemo biti oveni u svom ovetvu.

SREA K a d a t e gubim, j a n a l a z i m tebe, K a d a s a m s tobom, ne m o g u da zasitim Srce. U tebi su z v e z d e , m r a k i oganj, G r a n j e to a m o r i pticama u v r t u S v e to me uljuljkuje u k r a t k o m doivljaju ivota. K a d a g u b e i te odlazim od tebe, S r e a se n e s r e o m hrani, u z d a h je G l a s k o j i m p r o g o v a r a ljubav, I ne zna istinu onaj koji ne zna D a j e s e n k a savest srca. Iza m e n e si. K a o u noi tamnoj Z a l u t a l i traimo svoje ruke. I tu si, ivi sama z a , s e b e U meni.

CVET JABUKE Cvet jabuke o p a d a . . . Z a asak Mislio s a m da e zaostati U vazduhu... A moda se v a r a m ? To je pala pahulja snega. Zima.

131

Ne odlazi, prolazna lepoto, Imaj smilovanja za moje doba kasno. I naglo Kao da mi je srce puklo Sa treskom se razbio led na reci. LETNJA NO Kratka letnja no s tobom. Munja. Kako su asovi leteli u kasu! Nad tvojom zaspalom glavom Prozor otvoren na vrt divlji i zvezde. Moje oi su bdele nad zaspalom do zore. Sve jae ti si sjajila u mraku, Od nogu do kose ljubiasta kao na dnu vira, Sve dok osvit nije pobelio Gluhi prozor svetlou, pesmom ptica Bijui u okna granama iz vrta. I prola je kratka letnja no, ljubav i mladost. DVE K I E U istom prozoru ali na sto milja odavde Jednako umanjuje ime vazduha, stabljike pali zelenilom. Moja dananja kia leti u susret drugoj kii Dve kie, mrtva i iva, ukrtaju se u staklenoj daljini. ujem um njihova susreta oseam vazduh mora Petnaest milja odavde u istom ovom prozoru.

132

K i a je dete u z e l e n i l u i starac na zidu. Na dlan padaju u j e d n o j dve k a p i kie. USPAVANA Ti s p a v a ve d a v n o i ne z n a da se kazaljka sata P o m a k l a do blizu tri posle ponoi na osvetijenoj ploi, T v o j a kosa lei rasuta na j a s t u k u kao da si u m r l a I nita ne zna o o n o m e to se deava u n u t a r okeana M a d a k a tvojoj nepominoj g l a v i P l o v e genezijska stvorenja k o j a nisu znala za strah od potopa, M a d a se milijarde t a a k a p a l e na zemljinoj kugli, M a d a tiina u b o l n i k i m h o d n i c i m a Z a g l e d a svojim m r t v i m p o g l e d o m u m e t a l n e b r a v e I u s t a r o m samostanu na v l a n o m zidu g u b i boju freska F r a A n e l i k a , M a d a v o d a iz g o r s k i h izvora k o n c e r t i r a u c e v i m a I u k u i , u k o j u su stigli gosti, c v e t paprati pale elektrine lampe, M a d a s e majka nadnosi n a d u m i r u i m detetom, M a d a b e s n i n e m o e d a zaustavi k r v o t o k uspomena, Mada... I b i l a bi nepodnoljiva grozota te istovremenosti da nije injenice da drhtaji i talasi to se sukobljavaju u tvojoj glavi Ne b a c a j u na e k r a n tvojih snova dosta izrazite slike I ne p r e t v a r a j u se u z v u k I j e d v a su nagovetaj tiine to predosea glasove i nagovetaj slike neizrazitih boja I m a d a se t r u d e da se zadre u tebi, za tebe ih n e m a . DAN STVARANJA

U i n i p r v i k o r a k u pustinji, t a m a n k a o molitva pred nitavilom,

133

P o t r a i z r n o ognja u k a m e n u . I z v e d i i z u k o e n e materije i v i sok groa. R i b a m a , m e s e c i m a ponora, N a r e d i d a i s p l o v e n a sunce, P r o b u d i ptice i u s n u l e i v o t i n j e U k o l e v k a m a s t e n o v i t i h gora. O s v e t l i sto u m r a k u , na n j e m u Voe, V r iste v o d e .

IVOTI Mogao s a m imati drugi udeo u ivotu planete. M o g a o s a m biti u s l e p i l u d a n a i noi j e d a n od n e m i h i g m i u i h , m o g a o s a m i z t r b u h a s u k a t i t a n k u nit, T o n u t i u s a n u eliji od v o s k a i b l a t a . A postigao s a m s a m o to da p a t i m v i e o d s v i h d r u g i h s t v o r e n j a n a zemlji. P l o d p r o d i r e m o j a usta, svetlost oi. Glavonoac svaljujem svoju nakaznu glavu N a r e b r a u z d i z a n a k r a t k i m disanjem. U s n u p o s e u j e m p o n o r srodnosti. N e m a me u m e n i .

IZ ISTE REKE K a d a p o drugi put i z r o n i m i z r e k e , N e k a u g l e d a m najpre k e r k u F e a n a , ne, S e o s k u d e v o j k u koja j e p r a l a r u b l j e U reci, reici, ne, u m a l o m p o t o k u

134

(koji je za m e n e b i o p r a v a reka) A u d r u g a j u t r a je na prolenoj livadi u v a l a sputane k o n j e svoga oca, K r a l j a m o j e detinje Odiseje. K a s n i j e v r e m e , dogaaji b e z uzroka i posledica I g r a e m o se loptom, ne, U nedostatku lopte h v a t a e m o u ake j a b u k u U s u n a n o m v r t u iza devianskog polja. N e k a samo p o d r u g i put i z i e m Iz iste reke.

SAN NA JAVI S n i mi se dalj bela, m r t v a tiina snega K r o z sunane s l e z o v e ili gorske rue I bosiljak sa d e l i e m krsta istrunulog. I s v e to na stranu ivotnu pomereno drugu, K a o k a d spava m e n j a poloaj svog tela Da dublje bi u sebe uao n e g o k r v to krui. S n i mi se a g o r v r a b a c a p r e d kuom, senke granja I k u a iz zaborava dugo obnavljana, O b i l n o opletena divljom p u z a v i c o m t o se penje uz odrane stubove doksata I timijan voleo sam. Miljah: to ostrvo j e , A Tinijan ostrvo je na irokom moru, G d e se pena razbija prskaju o skalu 0 timjani k a k o deje usne od milja ga zovu, Na k o m u u dan letnji skupljen sloit glavu. S n i mi se ivot k r o z stalno umiranje, B r i s a n j e iz seanja, ispadanje iz j a v e S n i mi se stalno menjanje i mesta i stana, Da ne bih nigde oajao, ali ni propustio K i u i jo ujno rastenje zelen-trave, I suanj leske koja u san mi ubacuje S v o j a tri groa sunca plaena lenicima.

135

AHERONT Z a v r e m e bolesti posetio s a m o b a l e A h e r o n t a . Iao s a m dugo, n a v i e ili n a n i e , n e z n a m . B r z o s a m izgubio o r i j e n t a c i j u o v o d o r a v n o m , uspravnom, padanju, ustajanju. Moje srce je prestalo da tei. Iao s a m d u zida h l a d n o g k a o n e s r e a , D u zida od h r a p a v i h i g l a t k i h b l o k o v a . N i j e bilo dana, nije b i l o noi, n a k r a j u j e n e s t a l o ak i zida. Bio sam okruen mnotvom, ali nikog nisam video. Oseao sam da sam pored reke, ali bila je to nepokretna reka. B i o s a m u c a r s t v u n e d o s t a t k a s v e g a o n o g a n a ta sam navikao. T u p r i k a z e pate o d n e d o s t a t k a slika, g l a s o v a , z b o g n e d o s t a t k a disanja, Z b o g n e d o s t a t k a slobode p o k r e t a . . . N a naoj strani i m a t o l i k o v a z d u h a , t a k o m n o g o ivotvorne vode. Mi vie ne znamo k a k v a je to srea kad moe da se kree K a o ptice u v a z d u h u , k a o r i b e u vodi, K a o p t i c e to opisuju v e l i k e linije, K a o p t i c e s o k o m to t r e p e i r i b e s n e p o m i n i m okom T a m o v l a d a n e m i k r i k o n i h to s e g u e i n e m o g u T a m o n e m a izbora m e s t a , N e m a m e s t a da se p o s t a v i stopa, a i da ne g o v o r i m o o c e l o m sebi. V e z a n i h oiju, s r u k a v i m a v e z a n i m o d n a t r a g T u m a r a j u d a n i k a d n e d o t u m a r a j u d o sna n i d o j a v e . N e m a takvog junaka koji bi pomerio A h e r o n t ! REKA Jutros je teko prepoznati okom Haronovu skelu. O n s a m , taj starac, k a o to j e p o z n a t o , n e m e n j a s e Ve vekovima.

da se ugue,

136

R e k a j e takoe n a i z g l e d n o r m a l n a r e k a . Na s k e l u se, uz tutnjanje, p e n j u konji, k r a v e , t e l a d S ljudskim oima o r o e n i m suzom. S e t i h s e stare s k e l e n a B u g u I beloruskih seljaka u l a n e n i m kouljama. S l i n i bradatim d u h o v i m a S t u p a l i s u n a v l a n e d a s k e kolebljive ravnotee Sa tapovima i z v i j e n i m u zmije p r v o s v e t e n i k i h tapova. N a d r e k o m u r e c i rasla je sveta p r a u m a . T u n e k a d lov s u l o v i l i k r a l j e v i . S o k o j e uzleteo s a s o k o l a r e v e r u k e Ili sa ezla. V i l i n konjic k r u p n i m o i m a S n i m a o j e u letu po p r e d e l u U k o m e je trajao spori o b r e d prevoza. M o j s n i m a k iz te godine T a k o e spada u z e m l j u m r t v i h I m o e da b u d e u m n o a v a n do beskraja. T o g d a n a iste godine bio s a m k o d fotografa. S e d e i nepomino u stolici gledao s a m U prozor. F o t o g r a f j e prebacio c r n u m a r a m u p r e k o glave. S o k o l u s u skinuli c r n u kapuljau. P r o z o r se P o l a g a n o udaljavao od m e n e N a r a z d a l j i n u k r a l j e v s k i h lovova. 19621968.

NA DRUGOJ STRANI Na drugoj strani, u kraju ludila, B r e g o v i s u zeleni, vinogradi slatki, G r o z d o v i imaju pozlatu letnjih dana,

137

U g r a d u p e v a p t i c a i brilijantska s t r e l a T r e p e r i i d r h t i zabijena u z e l e n i l o . N a d r u g o j strani p a s u m i r n a stada, Voda otvara izgladnelu zemlju, N e z a s i e n u , m a d a n e poznaje Muku ei.

ZALAZAK

SUNCA

MALOM

GRADU

Ustanite da idemo,; evo se priblii izdajnik moj.

( M a t e j , X X V I , 46)

Jo pela seda na cvee, Ptica osea m e k o u vazduha, Jo zapad razvedreni Ne nagovetava nesreu, A l i v e j e p r e v i e osoba K o j e s m o znali i z i v o t a I iz l e g e n d i s l i n i h i v o t u , Previe nedoreenosti, nagovetaja P o p u t dodira l e p e z e , p r e v i e O d moje pokojne majke . . . I razbijeno o k n o n a p r o z o r u . . . Slinost p a l a n k e s V i t l e j e m o m , S n a i m detinjstvom, U apoteci sona k i s e l i n a , jod, Tegla s mirisnom mau. Marija iz Magdale U p r a v o j e ona d e v o j k a N a koju s m o s e b a c a l i Kamenjem K a d smo bili n e v a l j a l a deca. A ono je truba iz v a t r o g a s n o g Orkestra, s a z l a t n i m l e m o m n a g l a v i .

138

D a l i m u s e truba pokvarila? S m r t p r o m i e pored ograde. I uje se k a k o z v e i trideset S r e b r n i k a u depu suseda K o j i , poto govori samo istinu, Nije mogao da uti Pred vlastima I u i m e istine je izdao. S u n c e v e nestaje, Prostor je sasvim bled I u prozoru staje U a r o v a ena.

KONSTANTI

ILDEFONS 19051953

GALINJSKI

(KONSTANTY I L D E F O N S G A C Z Y S K I )

Poeo je da pie izmeu dva rata, ali njegova zrela pesnika delatnost trajala je i posle rata. Nije stvarao za vreme okupacije, bio je u nemakom zarobljenitvu, i u atmosferi zarobljenikog logora napisao je samo ne koliko pesama. Mogao je da peva ponovo tek kad se vratio u osloboenu otadbinu. Galinjski se pojavio u vreme vrlo nepovoljno za poetnike, kada su na vrhuncu bili Tuvim, Ivakjevi, Sonimski, Lehonj. On nije mogao prii ni skamandrovcima, ni avangardistima, tim pre to je po shvatanjima bao dalek i od jednih i od drugih. On je shvatao poeziju kao igru i kao pesmu, hteo je da je izvede na scenu, na trgove, na ulice. Sanjao je o Vijonu i srednjovekovnim putujuim pevaima i glumcima. U neku ruku on je i bio putujui peva i glumac u modernoj Poljskoj. P r e rata prisvajali su ga katolici, posle rata on je sam eleo i pokuavao da se ukljui u okvire socijalistikog rea lizma. Doivljavao je teke nesporazume, bio najotrije napadan i negiran i pre rata, a naroito posle rata, kada je povremeno bivao due vreme pod ledom ali on je pisao onako kako je umeo. U stvari, pevao je i igrao se. I pokazalo se da je upravo takva poezija doprla do naj veeg broja italaca. Posle 1956. godine, kad se u Polj skoj, jedno vreme, nije dirigovalo poezijom i umetnou,

141

publika je od nedavno preminulog pesnika bila nainila svoga idola. Njegove takozvane arlatanske pesme stekle su pravo graanstva, njegova satira dobila je aktuelni smisao, njegova lirska poezija, naroito ljubavna, ista i muzikalna, neodoljivo iskrena, uzbuivala je i one koji nikad nisu bili osetljivi na pesniku re. Talas oduevljenja do danas je uveliko proao. P o lako padaju u zaborav svi suvini nanosi, sve efemerno i kratkotrajno to je ovaj majstor banalnosti objavio pod svojim imenom. Ono ipak to se odupire vremenu repre zentativno je i za autora i za celokupnu poljsku poeziju.

CANTICUM O,

CANTICORUM ovog lia

nad zidom pivare. Iza tog zida ludi A u g u s t i n topi u b u n a r u svoje papue. (Oigledno: re je tu o u k r a d e n o m s r c u kraljice.) Pesnice, hoe li da b u d e j o lepe? Pesnice, je li to p r e m a l o za dovrenje simfonijskog kruga? P o g l e d a j : o v o lie tako j u r i , j u r i nad t v o j o m g l a v o m kao lovorovi v e n c i n a d g l a v a m a cezara to b e e . Pesnice, hoe li da b u d e j o lepe? Priekaj tvoje ui ispuniu m u z i k o m k a o m o r a zelenilom smrznutim u kuglu. P o g l e d a j : ulice su tu iskrivljene i stepenice melodijske. Upisan si u p o e m u o ulici n e v e r o v a t n o j . O, pesnice, hoe li da b u d e j o lepe? P o k a z a u ti suze o g r o m n e k o j e etaju du oluka, i gde stanuje Mici, igraica iz d a l e k o g B e a , kojoj tamo, gde ti ima u s n e cveta r u m e n a r u a ; i mesec to tutnji nad u l i c a m a kao nak aza od s r e b r a i krika, koju nee da puste na c e z a r s k u predstavu bojei se skandala. O, pesnice, hoe li da b u d e jo lepe? Poljubi u usta Remboa, poljubi u usta Remboa, poljubi u usta Remboa, I zaspi. 1928.

tajanstvenosti starinska,

143

MOLITVA

SLEPOG

MESEARA

Ti koji c v e u daje m i r i s i o s m e h daje v o u , to danju sjaj a t a m u stranu s t v a r a n o u , p o v r a t i m e n i moje oi z a m i l j e n e to v e n o g l e d a j u m e s e c i v e n o su z e l e n e . 1928. SERVUS MADONA

N e k a d r u g i t a m o k n j i g e piu. I a k n e k a i m s l a v a z v o n i k o k u l a s a sto z v o n a , ja k n j i g e pisati ne z n a m i ne m a r i m za s l a v u servus, madona. J e r nije z a m e n e m i r k n j i g a u z v i e n i , ni p r o l e e , ni sunce, ni sjaj n e b o s k l o n a , s a m o no kiovita, v e t a r i a l k o h o l servus, madona. B i l i s u d r u g i pre m e n e . D o i e d r u g i posle, jer samo ivot je vean, a smrt je neumorna. S v e j e k o s a n l u a k a sanjan n e u m o r n o servus, madona. To si ti, o b u e n a u haljine zlatne, c v e t e m o g a detinjstva, o t i h a i b o n a rosa e p r a i n u smiti, a ja ti v e n c e p l e t e m servus, madona. Ne p r e z r i v e n a c pesnika, p o d l a c a i gada, z n a j u me r e d a k t o r i i policija s konja, a ti si m o j a m a j k a , d r a g a n a i m u z a servus, madona. 1929. INGE B A R I n g e B a r , g l u m i c a , posle p r e v r a t a n e s t a l a u tajanstvenim okolnostima . . .

144

O v o je slovo o Inge B a r , u svoj prostoti namenjeno potomcima. O n a je bila ria, ali ne sasvim n e k i sjaj joj je na kosi bujao i v e l a je s Finkom. F i n k je bio reiser. Iz snobizma se k o m u n i z m a igrao (ima t a k v i h i k o d n a s u M a z o v j e c k o j ) . A Inge? Inge je i m a l a u sebi n e k u dra n e m a k u , onaj a k c e n a t u rei Mond m e s e c . . . der Mond, im Monde ... A F i n k je bio g l u p a k i blondin. Istorija prosta: u p r a v o s a m bio stigao i z P o l j s k e . . . Berlin... Berliiin... dad... G v o z d e n i Fridrih k a o m o r a srce m i davio l u d o . . . Dosada i odjednom u d o ! M a l o pozorite! M a l o srce u p o d z e m l j u ! u j e se pesma: autor, K u r t T u h o l s k i . V i d i m : Inge sedi za klavirom, p e v a i svira: ah, k a k v a m o r a biti k a d u s t a n e ! Ustala j e . G r u d i j e imala male, savrene i oprostite molim trbuh tako joj se divno pod teretom ocrtavao da poeh v i k a t i bravo i dreati: Z i v e o t r b u h ! a n e k i E n g l e z na to proguna: H e ' s gone mad Ovaj j e lud. Prolo je leto, jesen i zima, i jo prolee, i jo neko leto, i opet j e s e n puna magle i dima. (Ja v o l i m j e s e n eto.) K a d j e d n o g d a n a u j e m ja dravni u d a r . Coup d'etat. D r a v n i udar, uzgred, imao je u sebi n e e g od z v e z d e vitle jemske za kojom se v u k l o 3 000 000 maioniara. i sve je bilo spremljeno za scenu: sedim ja sa Ingom u Tirgartenu,

10

145

a jesen u B e r l i n u , u T i r g a r t e n u , to su, gospodo moja, t a k v e s t r u n e . . . S a d r v e a m a g l a s e dimi, v e t a r n i z a k k a o bas i odjednom I n g e : Wij fen Sie waf? (Ona j e u v e k g o v o r i l a n e k a k o p r e k o zuba.) Wissen Sie was? M e n i je dosadilo da i v i m . Hm... P o g l e d a h na nju, c i g a r e t u p u i m n i s a m Vispjanjski, ali i p a k u dui ne mogoh ovu njenu izjavu da primim. P r e k a s n o : R e v o l v e r nije bio v e i o d r u e : P i k ! I n j e n e oi poee da k r u e au-dela, po metafizici n e m a k o j . N e k i d e b e l j k o j e sedeo, p i v o pio, nije ni z a d r h t a o niti se zaudio, jer t a k v o p i k ! to se m o g l o ubiti n a j v i e k a k v o dete. A z a t i m je i m a l a j o due t r e p a v i c e ; le je mirisao na j e s e n , na c r n u kafu, na g l j i v e i besmislice. Bar Inga! teta! T v o j talenat j e m o g a o v r e d e t i m n o g o sterlinga. Inge B a r ! ! ! V r a t i h se u hotel. 40 l u l a za j e d n u no soba s v a c r n a od d i m a . . . N e , t o n e moe tako; t o j e p r e v i e p r o s t o : dosadno, tu treba, da se tako i z r a z i m , dopisati n e k a k v e k o m e n t a r e da, ta ja znam, da k r v a v i z l o i n i r e i m a , d a j e osumnjiena z b o g s e m i t i z m a , d a . . . m r k v a u logoru . . . g n j i l a . . . B i e to sjajan lanak od 300 r e d o v a . (U Poljskoj zvani kobila.) R e c i m o , da je to bilo j e d n e j e s e n i , na primer, pre j e d n o tri g o d i n e .

146

No, i ako u r e d n i k ne izmeni, bie o v a k o : Nije izdrala u z a g u l j i v i m s t e g a m a r e i m a Inge Bar, glumica, posle p r e v r a t a nestala u s u m n j i v i m okolnostima . . . A na kraju m o d a neto od R i l k e a , o ljubavi, 0 samoi koja davi, a naslov obian: I n g e B a r . teta. Lepa. Mlada. P l e a kao somot persijski. 1 bilo je u njoj n e e g . . . enskog, neuhvatljivog, dalekog, n e e g to treba h v a t a t i n o k t i m a . 1934. U VARAVI

C e o dan dajem na reparaciju gramofon ne mogu da izaem, ne m o g u da doem do majstora; s l u a v k a otila da se p r o s v e u j e teozofino ta m o g u ! odlino! U s v a k o m sluaju, Zolibo je p u n socijalista i bezbonika, to znai da s l u a v k a ima v r e m e n a za k u l t u r u , a kultura, to je prosto v r e m e to leti k a o m u z i k a . Uostalom, Maria bi sa g r a m o f o n o m izgledala r u n o , to otpada, jer, molim: recimo izae ona na ulicu, a kia pone da p a d a i s neba sve do zemlje sputa m l a z e v e d u g e kao...

10*

147

G r a m o f o n 600 z o t a o v e k se boji i to je alosno, s t v a r n o : t a k v a m a l a sluavka, k i a i His Master's vreme 11'32. Vetar svira: tili-duu . . . toli-duu t u n o . K o r n v o l s k a zvona. Do v r a g a s v e r g l o v i m a ! A Maria, gospodo, teozofijom se b a v i u m e s t o d a misli n a z e m a l j s k e s t v a r i . . . a m o d a je i bolje: o d n e u ga s a m . Jo b i j e m o g a o napasti A n t o n i K o v a l s k i , u v e n i brkajlija oliborski, p o z n a t i l o p o v gramofona, z a t i m bi m o g l a ostati u d r u g o m stanju s a s i m p t o m i m a bolesti m o r s k e . . . (Mnogo t r u d n i h u V a r a v i . . . V o j n a ? ) . . . Tili-duu... toli-duu... L e t e konfeti zvukova, s v e t l e fonfeti z v u k o v a , plau konfeti z v u k o v a . . . tili... boli... t i . . . tu . . . Varava.

Voice...

C e o dan d a j e m n a reparaciju gramofon, evo ve 13 h. Ne mogu da ga predam. Ha, ne m o g u da ustanem sa o v e na nebo obeene fotelje ije su are k a o lica a n e l i a a naslon i m a oblik l e e e e n e . P o r e d t e l e f o n a portreti: p o l i c u N o r v i d a leti ironian s u n e v zrak, a V i s p j a n j s k i i m a lice k a o da g o v o r i : Vi j e d e t e b r e s k v e , a ja se m u i m . Vreme p r o l a z i . N e p o k r e t n e su i realne s a m o te etiri b r e s k v e . C e o d a n d a j e m na reparaciju gramofon ali z a r j e t o red, k a d s a m j a Jupiter S t a t o r (je li ko v i d e o J o v a sa gramofonom?) m a l i bog,

148

na prestolu sa ezlom, sa orlom, s m a l o m zlatnom balerinom to i g r a na ispruenoj ruci k a o ta? kao m o r e . . . S u v i e sam bogat za ovaj s v e t . Bolje da budem zvezda nad malim nemakim gradom ili pela to oko t v o j i h uiju lee. C e o dan dajem n a reparaciju g r a m o f o n . . . ne m o g u . . . 13, 14, 15, 16 asova, telefon, t e l e f o n . . . telefon to je detinji pla o v o g a grada, o v o g deteta bolesnog od straha. V a r a v l j a n i ! I ta imate od tih telefona k a d a s e nou v r a a t e n e v o l j e n i m k u a m a ? PRAZNO SRCE PRAZNE RUKE! S a s v i m isto k a o u mojoj pesmi. C e o dan dajem n a reparaciju gramofon. Ve je vee. M o d a dovee? M e h a n i a r stanuje negde n a S u z i n a . . . S u z i n , S u z i n a ko je to? F i l a r e t a , Filomata? V e e se po Zolibou kao V e r g i l i j e s fenjerom klimata... 8 Suzina. A ja s a m mislio da je Suzina n e k a devojka. 1935. PISMO IZ ROPSTVA L j u b a v i moja, ljubavi, l a k u no, ve ti se s p a v a i v i d i m tvoju senku na zidu i no je prolena prava.

149

J e d i n a m o j a n a svetu, k a k o da ti proslavim ime? T i s i m i v o d a p r e k o leta, r u k a v i c a p r e k o zime. T i s i m o j a srea prolena, z i m s k a , letnja, jesenja ali r e c i m i z a l a k u no, apni na u s t a snena, zato mi je to takva nagrada taj raj kraj tebe b l a g e ? Ti si mi svetlost i p e s m a k o j a m i daje snage. 1942.

ZAARANA

KOIJA fenjer

Nataliji koja je zaarane koije I Allegro Zapitajte A r t u r a , na asnu re, ne l a e m , t o j e bio t e l e g r a m od est reci, i k a e : ZAARANA KOIJA ZAARANI KOCIJAS ZAARANI KONJ. N o prema B e n A l i j u , arobnjaku K r a k o v a , . . . zaarati koiju nije nita t a k o v a

150

dosta je fijakeru baciti u oi specijalni praak i gotovo: zaarao si i koiju i koijaa; no konja ne. I z v o n i m : S e r v u s , to je pan A l i ? A moe li ono i s konjem? N e , v a s su grdno slagali. Z a d r h t a h . D v a p o ponoi. Postiljon stao i draka. M e n i se k o s a podie do samoga svenjaka: ZAARANA KOIJA? ZAARANI KOIJAS? Z A A R A N I KONJ? Z l o . G l a v a k o o d olova. I u dodatku kroz prozor: Srebrni k r o v o v i K r a k o v a k a o secundum Joannem a dole lie i z v e z d e i v e l i k e i male. A ako s a m pogodio? A k o j e t o stvar gotova? Moda sam hteo v a n grada? o v e k b i u v e k putovao. Koija ekao, zaspao, san ga za b r k e epao pa su ga zaarali no, v e t a r i B e n A l i . ZAARANA KOIJA ZAARANI KOIJAS ZAARANI KONJ.

151

II Allegro sostenuto Od ulice Venecija do Sukjenica v o d i l i su me A r t u r i R o n a r d , no nije lako svladati toliko s t e p e n i c a k a d a j e no l u d o z e l e n a t a k o j e r treba, gospodo moja, p r o i k r o z ceo noni K r a k o v : Allegretto III

Nono gle P U N J E N J E P T I C A , noni K U R S E V I S T E N O G R A F I J E , noni T E A T A R K R A L J S L A R A F I J E , noni S T E Z N I C I K O L U M B I J A , noni T R A M V A J , nona B R A T T J A , noni F R I Z E R , noni M E S A R , nona muka S O L O P E S M A , noni S I R E V I , nona D R O G A , none I G R E V J E C I S T O G A , nono D A N A S S O S O D R E N A , nono R A D N J A Z A T V O R E N A , n o n a strelica: K R A J C R K V E ! nona firma: T I B E R I J E T R O C , reju, n o n i prijatelji, v e n i v e t a r i v e n a no. IV Allegro ma non troppo S t a d o s m o kraj k u e K o d C r n a c a (eeh, t a j a n e b i h d a o z a taj d o m ! ) i naglo, g l e : k a o to t e l e g r a m j a v l j a :

152

shvatate, kraj samih S u k j e n i c a : ZAARANA KOIJA ZAARANI KOCIJA ZAARANI KONJ. Sa Tornja M a r j a c k o g sipa se svetlost siva, a konj, zamislite, autentine ui ima. V Allegro cantabile

I m a g r i v u b e l u i rep beo, vetar duva u grivu i veo. D e v o j k a se v o z i na v e n a n j e sad, a kraj nje sedi m o r n a r m l a d . Mornar, gad, izdade d e v o j k u divnu, misli: j a odoh n a s v o j u puinu. A l i kit ga o d v u e u dubinu. O n a zatim u m r e j e d n e noi od ljubavi i enje u samoi. N o k a k o j e ljubav v e l i k a sila, posle smrti ih je sjedinila. K o i j o m z a a r a n o m sada v o z e se mladoenja i m l a d a v a n grada, gde i m a c r k v i c a stara, i t a m o uz udne none z v u k e stolom i m v e z u j e enjive r u k e mesecoliki sluga oltara. N o umi. D r a g a sa d r a g i m g u e , ali na alost k a o i j u e iza b a r o k n e kapije i m r u m e n najavi zoru s v e se gubi, nestaje

153

in saecula saeculorum Z A A R A N A KOIJA ZAARANI KOCIJA Z A A R A N I KONJ. VI Allegro furioso alla polacca

A l i u k r m i koijakoj, u kui bearskoj i kartakoj, trese se v a l c e r Pijani slon; krastavci kinu u teglama i b r c i v i s e n a d flaama iz k o j i h se iri prijatan v o n j . I p r o g o v a r a majstor M a t i j a : D o k g o d na s v e t u i m a koija, dok i m a konja, d o k i m a ruda, dok god n a m V i s l a naa k r i v u d a , i dokle v i d i m v a s o v a k o , bie uvek, u gradu svakom, b i e u v e k ma i j e d n a , ma i ne z n a m kako bedna: ZAARANA KOIJA ZAARANI KOIJAS ZAARANI KONJ. 1946. PESME

I
K a d ulazi ini m i s e kao d a j e z a u m e l a avgustovska no m e liem i pred m e n e te d o v e l a . A za t o b o m s e n k e ptica, tiglic, k o s i p t i c e r a z n e .

154

T i prolazi zrana lica p u n a srebra noi jasne. Jer ti u k r a s si oblaka, o v e noi, njene lune. P u n u p r e g r t nosi zraka, oi n a d a h n u a pune. N i z r a m e n a tvoja visi dug ogrta prepun ptica, ko D a n i c a z v e z d a ti si k a d ulazi sa dvorita. Ti si polet i p e v ptica, blesak v o d e , m e k a trava. e l i m i t u g u tvog lica da spasem od zaborava.

V K a m u z i c i svi hrlimo, m u z i k a j e praznik z a nas, te i k l a r i n e t v o l i m o i oboe, i gudala. Ima u nas svenjak m a l i s v i s o k o m skerletnom sveom; kad je koncert, on se pali, z v u c i m a dodaje svetlost. K a d m u z i k a pone iva, ti ga pali da n a m svetli, iz z v u n i k a tada pliva koncert B r a n d e n b u r s k i trei. A po zidu razigrana svetlost igra ko pijana, svetlost sveca na lik pada Johana Sebastijana.

155

A lajpciki kantor stari smei se iz svoga rama. elim sve takve veeri da spasem od zaborava.
X

Ljudi, dadoh to ne kakve

oprostite ako ovde tako malo, doneh pesme takve donet bi trebalo;

to sam skupio toliko te lepote, raznih ptica, mnotvo toga zlata, srebra, Baha, svetla i zvezdica. Sta u. Volim svetio. I njim pesme stalno sam kitio. O, da mogu, ceo svet bih u stub svetla pretvorio. Mislim da se pesme zato i pevaju za oveka da Danica svoje zlato prospe iznad celog sveta, da obasja sve trgove, da osvetli sve ulice, ta ki ruoprste zore s licem ponosne radnice. Na pola smo puta. A put bez predaha juri s nama. elim i svoj trag na putu da spasem od zaborava.
1953.

ESLAV

MILO

(CZESAW MIOSZ) 1911

Poeo objavljivati u krilu meuratne vilnanske avangarde. Od samog poetka bio je miljenik poljske kritike i italake publike. Naroito njegova druga zbir ka, Tri zime (1936), i do danas se pamti kao jedan od najsvetlijih momenata predratne poljske poezije. U uvodu je bilo rei o katastrofizmu, kao novom elementu meuratne poljske poezije. U poeziji eslava Miloa katastrofiki elementi nisu unoeni u obliku ne odreene fantasmagorine bajke, nego su trezveno i realno pokazivani kao sastavni deo tadanjeg ivota. Up ravo trezvenost, ak publicistinost, ostae jedan od sa stavnih delova Miloeve poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uni tenje Varave, smrt znanih i neznanih, tragedija polj skih Jevreja sve je to bilo neuporedivo traginije od onog to su naivni mladii iz Vilna predviali u svojim katastrofikim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekoveio takvom pesnikom snagom kao Milo. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnika osuda rata i faizma, i spomenik bola podignut na ruevinama voljenog grada, i razgovor s poginulim dru govima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti. Od 1945. do 1951. godine Milo je bio u diplomatskoj slubi nove Poljske. Godine 1951, u vreme najjae sta-

157

ljinistike diktature, Milo je preao u emigraciju. Jedno vreme ivo je bio angaovan u politikoj borbi protiv staljinistikih iskrivljavanja, pisao polemike, pamflete. Najviu vrednost iz tog razdoblja imaju njegove knjige Zarobljeni um (1953) i Druga Evropa (1959). Od godine 1960. Milo ivi u Americi, u Kaliforniji. ivot u Americi, na dalekoj obali Pacifika, bio je za Miloevo stvaranje od prelomnog znaaja. Tamo je iz rastao u jednog od najveih pesnika poljskog jezika, tamo je nastao i najvei broj njegovih esejistikih knji ga. Posle vie priznanja u Americi, dodeljena mu je Nobelova nagrada za knjievnost 1980. godine. O poeziji eslava Miloa pisano je i da je klasina, i romantina, i simbolistika istovremeno. To samo znai, da ju je, kao svaku samorodnu i bogatu pojavu, jednim epitetom nemogue obuhvatiti. Jedno je ipak jasno: u vreme raznih devijacija Milo je vratio rei ono zaslu eno mesto koje ona u poeziji mora da ima, jer je re za poeziju ono to je za muziku zvuk. Miloeva poezija samo je na prvi pogled jednostavna i lako prijemiva. U stvari, ispod te prividne jednostav nosti sadrano je neizrecivo bogatstvo, ak i u formal nom pogledu. Ali ono to ak i u prevodu mora pasti u oi, jeste uzvienost poezije eslava Miloa. Nalazimo u toj poeziji svu dramatiku, sav tragizam ovog naeg stolea, punog najveih potresa za koje zna ljudska po vest. Milo se zapisao kao svedok i uesnik. On nije tu ni samo da hvali, ni samo da sudi. Pokazuje se kao jedan od nas. Prima na sebe i odgovornost. Daje savete. esto priznaje svoju slabost. Ali i ponos to je ovek. Milou je u zrelom razdoblju postala bliska poetika uzvienog patosa, kakvu inae sreemo samo kod biblijskih pro roka. Zaudo, u Miloevoj poeziji to deluje i vrlo savremeno, i vrlo prirodno. Poezija eslava Miloa nosi u sebi bogatstvo kadro da oveka vee za sebe na dugi niz godina.

PESMA O KRAJU SVETA N a dan kraja s v e t a P e l a k r u i oko c v e t a dragoljuba, Ribar blistavu m r e u popravlja, U m o r u skau v e s e l i delfini, V r a p c i avrljaju u detelini I zmija ima zlatnu k o u , kao to valja. Na dan kraja s v e t a P o l j e m idu ene sa suncobranima, N a r u b u travnjaka pijanac spava, N a ulici v i e prodava v a r i v a , I amac sa u t i m j e d r o m ostrvu se pribliava. U v a z d u h u traju z v u i violine I no se zvezdana otvara. A oni to ekali su m u n j e i g r o m o v e Razoarani su. A oni to ekali su arhanelske trube i h o r o v e N e v e r u j u d a t o v e poinje. D o k sunce i mesec na n e b u stoje, D o k bumbari poseuju rue svoje, D o k se raaju r u m e n a deca, N i k o ne zna da to v e poinje. S a m o sedi starac to bio bi prorok, A l i nije prorok j e r briljivo m o r a raditi, P a r a d a j z privezujui govori: D r u g o g kraja sveta n e e biti, D r u g o g kraja s v e t a nee biti.

159

KAFANA O d o v o g k a f a n s k o g stola G d e j e u z i m s k a p o d n e v a blistao v r t inja, O s t a o s a m samo j a . M o g a o b i h tamo u i k a d b i h h t e o , I d o b u j u i prstima po h l a d n o j p r a z n i n i Dozivati senke. Zimska magla na oknu kao nekad, A l i n i k o n e e ui, aka p e p e l a ; Mrlja trulei zasute k r e o m N e e s k i n u t i eir, n e e v e s e l o r e i : Idemo na vutku. S nevericom dodirujem hladni mermer, S nevericom dodirujem svoju ruku: To j e s t e , i ja j e s a m u istoriji to se stvara, A oni s u z a t v o r e n i v e n a v e k e v e k o v a U svojoj poslednjoj rei, u p o s l e d n j e m p o g l e d u . I d a l e k i su k a o c e z a r V a l e n t i n i j a n , K a o v o i M a s a g e t a o k o j i m a se nita ne z n a M a d a j e p r o l o j e d v a g o d i n u dana, d v e i l i t r i g o d i n e . drvosea u umama dalekog severa, M o g u da g o v o r i m s t r i b i n e ili da s n i m a m f i l m N a n a i n k o j i oni nisu z n a l i . Mogu da oprobam ukus voa sa okeanskih ostrva I da i m a m s v o j u fotografiju u o d e l u iz d r u g e p o l o v i n e stolea, A o n i su v e z a u v e k k a o poprsja u a b o i m a i frakovima Iz monstruoznog Larusa. A l i ponekad kad veernja rumen zlati krovove uboge ulice I k a d se z a g l e d a m u n e b o v i d i m t a m o , u o b l a c i m a , U z l j u l j a n i sto. K e l n e r k r u i s p o s l u a v n i k o m , Mogu jo da budem

160

A oni me gledaju prskajui u smeh. J e r ja ne znam k a k o se gine od okrutne ljudske ruke, A oni znaju, oni dobro znaju. U VARSAVI

t a radi na r u e v i n a m a katedrale S v e t o g Jovana, pesnice, U ovaj topli proleni dan? S t a misli t u gde v e t a r D u v a j u i od V i s l e raznosi C r v e n u prainu razvalina? K l e o si se da nikad n e e biti P o g r e b n a narikaa, K l e o si se da nikad nee dirati V e l i k e rane svoga naroda, Da ih ne bi p r e t v a r a o u svetinju, P r o k l e t u svetinju to progoni P o t o m k e u kasnijim v e k o v i m a . A l i ovaj pla A n t i g o n e S t o trai svoga brata, Taj k r i k j e zaista n e m o g u e Izdrati. A srce je K a m e n u k o m e je k a o insekt Z a t v o r e n a m r a n a ljubav P r e m a najnesrenijoj zemlji. N i s a m hteo da v o l i m tako, N i j e to bila moja namera. N i s a m h t e o da saoseam tako, N i j e to bila moja namera. M o j e pero j e lake O d p e r a kolibrija. Ovaj teret Z a m e n e j e zaista preteak. K a k o da i v i m u zemlji G d e se noga spotie o nesahranjene K o s t i m o j i h najbliih.

11

161

 u j e m g l a s o v e , v i d i m osmehe. N e m o g u N i t a d a piem, j e r petoro r u k u H v a t a j u m i s e z a pero I teraj u me da piem njihovu p o v e s t , P o v e s t n j i h o v o g ivota i smrti. Z a r s a m z a t o stvoren Da postanem pogrebna narikaa? Ja h o u da p e v a m o sveanostima, O r a d o s n i m g a j e v i m a u k o j e me je U v o d i o S e k s p i r . Ostavite P e s n i c i m a t r e n u t k e radosti, J e r e propasti v a svet. L u d o s t j e ii p o s v e t u B e z osmeha i vama, mrtvi, S v i m a to b i m o r a l i biti Na s v a d b i d e l a i pesme, Na s v a d b i t e l a i misli P o n a v l j a t i d v e stare rei to izbegle su smrt: Istina i pravednost. LEGENDA N i k o n e z n a p o e t a k grada. B l a t n j a v e k o l o t e i n e . P o v i c i n a prelazu, smolaste buktinje, R i b a r oslonjen na koplje, vre, M a g l e na m o v a r a m a . D o k konjanici s k o p l j i m a P o l u n a g e zarobljenike ne d o v e d u , i pada B o r za borom, i od o g r o m n i h b r v a n a D i e s e katel iznad b r z e r e k e . T a m n e prostorije od g r e d a . G o m i l e pasa t o g r i z u kosti u sjaju od t i t o v a i m a e v a , K o l e b l j i v i luevi i b r k a t e s e n k e N a d k a l a j nim b a n o v i m a , p e s m e . U k o m o r a m a , m e u d r k a m a b a r j a k a i kaiima, K i k o t starih boanstava. U g o m i l a m a u noi N j i h o v divlji topot i z v i d a n j e . A l i z v o n j a v a T a n k i m glasom v e s e r a z l e g l a k r o z praumu, I m o n a s i , stojei u s t r e m e n i m a ,

162

D o l e su se obraali, narodu, K o j i je n e s i g u r a n ostajao i z m e u obreda I sile novih, gromovladnih zakona. Ko li zna poetak. Z i v e l i smo u tome gradu Ne brinui za starinu. N j e g o v e zidine Izgledahu n a m v e n e . Oni to iveli su N e k a d pre nas, bili su v e legenda, Neodgonetnuta. Bolji je na vek, G o v o r i l i smo. Ni kuga, ni otrica maa Ne proganjaju nas, pa zato se osvrtati unatrag. N e k a v e k o v i strave spavaju u zemkovskoj zemlji. U s k l a i v a l i smo instrumente, v e e r i U drutvu prijatelja donosile su n a m veselje. P o d lampionima, u senci kestenova, P r i r e i v a n e su gozbe. V i t k o s t naih ena B i l a je radosna oima. S l i k a r i su u radosnim R a d i l i bojama. D o k nije doao taj dan. N e s t a l a je boja sa usana ena. Prsteni su Z a z v e a l i o kaldrmu. O i su se dizale K a ravnodunim n e b e s k i m provalijama, I primale smrt. Pucali su podovi V e l e l e p n i h zgrada. Praina od smrvljene cigle D i z a l a se kao dim pod suncem, padali su S neba golubovi. R u e v i n a m a naih k u a Poduprli smo t v r a v e ulica, dok se ne sruie T v r a v e i ruke i oruje. Z a d a h poraza M r t v a k i i oduran, stravina tiina P o s l e huanja bitke r a z l e g l a se nad zgaritima, I ibala je jesenja kia, a preiveli su Na elo uzimali ig nevoljnika. U s p o m e n e je izopaio neprijatelj, sebi pripisao Najednako davnu i b u d u u slavu. I tada, sedei tamo gde n e k a d stajao je Taj lepi grad, presipajui k r o z prste P e s a k pustoi, otkrili smo slatko I m e otadbine. B i l a je samo pesak I u m vetra u pelenu. J e r nita N i j e otadbina bez prolosti. Tad je samo re t o na polovini z v u k a gubi smisao,

U'

163

K r a t k o t r a j n i zid to g a u n i t a v a p l a m e n , E h o ivotinjskih u z b u e n j a . U p e s k u je bio Pepeo vekova pomean sa svezom krvlju. I napustila nas je oholost, i d u b o k o Poklonili smo se ljudima prolih vremena, I d o m svoj otada i m a l i s m o u istoriji. NE VIE Morau jednom rei kako promenio s a m Miljenje o poeziji i k a k o d o e do t o g D a danas s e s m a t r a m z a j e d n o g o d m n o g i h Kupaca i obrtnika Carstva Japanskoga S t o p e s m e sastavlja o c v e t a n j u vinje, 0 hrizantemama i punom mesecu. Da mogu da opiem mletake kurtizane K a k o u dvoritu prutom drae pauna, teke svile, bisernog pojasa D a t e k e izljutim dojke, c r v e n k a s t u P r u g u n a t r b u h u o d s t e g n u t e suknje, Onako k a k o to vide kapetani galija P r i s p e l i h t o g j u t r a s t o v a r i m a zlata; I kad bih mogao jo njihove jadne kosti N a g r o b l j u ija v r a t a p l a e m a s n o m o r e S k o v a t i u r e i monijoj od k r a j n j e g elja S t o u t r u l e i pod ploom, sam, e k a na svetlost. Tad posumnjao ne bih. Iz tvrdog gradiva S t a se da skupiti? Nita. N a j v i e lepota. A tad n a m d o v o l j n o m o r a b i t i c v e e vinje, I hrizanteme, i bela meseina. ESSE P o s m a t r a o s a m to lice u zapanjenosti. J u r i l a su s v e t l a stanica m e t r o a , n i s a m i h z a p a a o . t a j e m o g u e u i n i t i a k o v i d n e m a apsolutne s n a g e , t a k o d a b i u v l a i o p r e d m e t e s a z a g r c a v a n j e m b r z i n e , ostav-

iz

164

ljajui iza sebe v e samo p r a z n i n u idealnog oblika, znak poput hijeroglifa koji je uproen sa crtea ivotinje ili ptice? L a k o p r a s t nos, v i s o k o elo sa glatko zaeljanom kosom, linija brade ali zato pogled nema apsolutne s n a g e ? i u rumenoj belini iseeni otvori u k o j i m a je t a m n a bletea lava. Upiti to lice, ali i s t o v r e m e n o imati ga na podlozi svih prolenih grana, zidova, talasa, u plau, u smehu, u povlaenju nje n a t r a g za petnaest godina, u pomeranju n a p r e d za trideset godina. Imati. To a k nije udnja. K a o leptir, riba, stabaoce biljke, samo neto tajanstvenije. S e t i h se toga da posle toliko pokuaja n a z i v a n j a s v e t a u m e m v e d a po n a v l j a m u k r u g najviu, j e d i n u ispovest, v a n koje n i k a k v a mo n e m o e d a s e g n e : j a p o s t o j i m ona p o s t o j i . V i i t e , duvajte u trube, stvorite mnogoljudne p o v o r k e , skaite, cepajte svoju odeu, ponavljajui t o j e d n o : p o s t o j i ! I zato s u ispi sane stranice, tone, k a t e d r a l e stranica, a k o m u c a m kao da sam p r v i koji je izronio iz mulja na obalama okeana? S t a v r e d e civilizacije Sunca, c r v e n a pra ina g r a d o v a u raspadanju, oklopi i m o t o r i u p u stinjskoj praini, ako nisu dodali nita t o m e z v u k u : postoji? Sila j e n a Raspaju. Ostao s a m s a o g r o m n o u postojeih stvari. S p u v a koja pati j e r ne moe da se napuni v o d o m , r e k a koja pati to odrazi oblaka i d r v e a nisu oblaci i drvee. Bri-Kont-Rober, 1954.

K A D JE MESEINA K a d je m e s e i n a i kad etaju ene u raznobojnim haljinama u d i m se n j i h o v i m oima, trepavicama i s v e m ureenju sveta. I ini mi se da bi iz tako v e l i k e u z a j a m n e sklonosti M o g l a n a j z a d da nastane krajnja istina.

165

PROZOR Pogledao s a m kroz prozor i ugledao mladu jabuku p r o z i r n u u jasnosti. A k a d a s a m p o n o v o p o g l e d a o u osvit stajala je t a m o jabuka optereena plodovima. Z n a i m n o g o j e godina sigurno p r o t e k l o ali n e s e a m se ta se dogodilo u snu. ZAKLINJANJE L e p je l j u d s k i r a z u m i nepobediv. Ni reet ka , ni ica, ni d a v a n j e k n j i g a da se samelju, N i osuda n a p r o g o n s t v o nita n e m o g u p r o t i v njega. On u j e z i k u u s t a n o v l j u j e opte ideje I v o d i n a m r u k u , t e v e l i k i m s l o v o m piemo Istina i P r a v d a , a m a l i m l a i k r i v d a . O n i z n a d o n o g a to j e s t e u z d i e o n o to t r e b a d a b u d e , neprijatelj oajanja, prijatelj nade. O n n e z n a G r k a n i J e v r e j i n a , roba n i gospodara, N a u p r a v u dajui n a m z a j e d n i k o d o m a i n s t v o sveta. On iz prljave v r e v e muenih izraza S p a a v a reenice stroge i j a s n e . O n n a m g o v o r i d a j e s v e stalno n o v o pod s u n c e m , O t v a r a o t v r d l u r u k u o n o g a to j e v e bilo. L e p a i v r l o m l a d a j e Filo-Sofija, I n j e n a s a v e z n i c a poezija u slubi D o b r a . P r i r o d a j e j e d v a j u e p r o s l a v l j a l a njihovo roenje, V e s t o t o m e p l a n i n a m a su doneli j e d n o r o g i eho. S l a v n o e biti n j i h o v o prijateljstvo, njihovo v r e m e n e m a granica. N j i h o v i neprijatelji osudili su sebe na unitenje. SVRAOST Isti i ne isti iao s a m h r a s t o v o m u m o m u d e i s e to moja m u z a , M n e m o z i n a , N i t a nije oduzela m o m e u e n j u .

166

K r e t a l a je svraka, i ja r e k o h : svraost. t a j e svraost? D o s v r a j e g a srca Do d l a k a v e n o z d r v e nad kljunom, i do leta K o j i se obnavlja k a d pone da pada nie, N i k a d n e u dosegnuti, t e j e n e u n i upoznati. No ako ipak ne postoji svraost, O n d a ne postoji ni moja priroda. K o b i pomislio d a u tako, posle mnogo v e k o v a , P r o n a i spor oko u n i v e r z a l n i h pitanja. GRKI PORTRET B r a d u i m a m gustu, oi zaklonjene K a p k o m , kao u onih koji znaju c e n u V i e n i h stvari. u t i m k a o to prilii M u u koji z n a da ljudsko srce moe Vie da smesti nego j e z i k . S v o j rodni K r a j , dom i j a v n o zvanje odbacio s a m Ne da bih traio dobiti ili avantura. N i s a m stranac k a d se n a e m na brodu. L i c e obino, skupljaa poreza, T r g o v c a , vojnika, ne izdvaja me iz grupe. Niti se b r a n i m da odam dolinu potu M e s n i m boanstvima. I j e d e m to i drugi. Toliko je dovoljno k a z a t i o sebi. SAVETI N a mestu m l a d i h pesnika (mestu visokom, ma ta mislilo pokolenje) radije n e b i h g o v o r i o d a j e z e m l j a san luaka, glupa bajka puna b u k e i besa. Istina je, nije mi se desilo da g l e d a m trijumf pravednosti. U s t a nevinih ne z a h t e v a j u nita. I ko zna ne bi li luda s k r u n o m na glavi, s p e h a r o m u rukama, urlajui k a k o mu b o g pomae, to je tolike i tolike otrovao, posekao, oslepeo razneavao gledaoce: j e r j e tako blag.

167

B o g estitima n e u v e a v a i m o v i n u u o v c a m a i kamilama i nita im ne o d u z i m a z b o g u b i j a n j a i k r i v e z a k l e t v e . T o l i k o d u g o s e krio, d a j e z a b o r a v l j e n o k a k o s e j a v i o u vatrenom bunu i u grudima jevrejskog mladia s p r e m n o g da trpi za s v e k o j i su bili i k o j i e biti. N i j e sigurno d a l i A n a n k e i e k u j e s v o j e v r e m e da bi n a p l a t i l a za s v u o h o l o s t i n e d o s t a t a k m e r e . o v e k u je sa uspehom stavljeno na znanje d a t o to i v i i m a d a z a h v a l i s a m o m i l o s t i silnih. Z a t o n e k se b a v i p i j e n j e m k a f e d l o v l j e n j e m leptira. Ko voli Republiku, bie mu odseena aka. A ipak, z e m l j i d u g u j e m o m a k a r i m a l u n e n o s t . N i j e d a u z i m a m p r e v i e o z b i l j n o p r i r o d n e radosti i barokne rekvizite, Lunu, gromadne oblake (mada k a d vinje c v e t a j u p r e d p r a z n i k to je l e p o doba). N e , a k b i h s a v e t o v a o : dalje o d p r i r o d e , o d u p o r n i h slika b e s k r a j n o g p r o s t r a n s t v a , beskrajnog vremena, od pueva otrovnih na stazi u v r t u , p o p u t n a i h v o j s k i . Ima previe smrti i otuda nenost prema kikama, arenim suknjicama na vetru, p a p i r n i m a m c i m a n i m a l o t r a j n i j i m n o to s m o mi sami... ZADATAK da b i h svoj i v o t ispunio n a j a v n u ispovest i svoga doba: se oglaavamo kretanjem patuljaka i demona, A l i iste i dostojne r e i b i l e su z a b r a n j e n e Pod pretnjom tako stroge kazne, da ko se usudio da j e d n u od n j i h izusti, S a m je sebe ve smatrao izgubljenim. U nemiru i strahu mislim Jedino da sam se odvaio Otkrivajui prevaru svoju B i l o n a m j e slobodno d a

168

GODINJA DOBA Prozirno drvo p u n o ptica selica U plavom j u t r u , h l a d n o m j e r je jo sneg planinama. na

OECONOMIA

DIVINA

N i s a m mislio da u i v e t i u tako i z u z e t n o m asu K a d a je B o g stenovitih v i s i n a i gromova, G o s p o d nad vojskama, kirios Savaot, T o l i k o bolno ponizio ljude Dopustivi im da ine to god poele, N j i m a preputajui z a k l j u k e , n e govorei i m nita. B i l o je to pozorje m a l o nalik, zaista, N a v e k o v n i cirkus k r a l j e v s k i h tragedija. P u t e v i m a na betonskim stubovima, g r a d o v i m a od stakla i e l e z a O d j e d n o m ponestade principa i raspadoe se. Ne u snu, v e na j a v i , j e r odvojeni jedni od drugih T r a j a h u kao to traje samo ono to ne t r e b a da traje. Iz drvea, poljskog kamenja, a k iz l i m u n o v a na stolu I z l e t e materijalnost, i njihova sablast P o k a z a se da je praznina, samo d i m na klieu. Razbatinjen o d predmeta, v r v e o j e prostor. S v u d a b e l e nigde, i nigde svuda. S l o v a knjiga su se srebrila, kolebala i nestajala. R u k a nije m o g l a d a obelei z n a k palme, z n a k reke, z n a k ibisa. U v r e v i m n o g i h j e z i k a oglasie smrtnost j e z i k a . Z a b r a n j e n o bee jadanje, j e r se j a d a l o s a m o m sebi. L j u d i pogoeni neshvatljivom m u k o m Z b a c i v a l i su haljine na t r g o v i m a k a k o bi sud p r i z i v a l a njihova golotinja. A l i u z a l u d su eznuli za stravom, milou i g n e v o m , P r e v i e neosnovani B i l i su njihov rad i poinak I lice i kosa i bedra I bilo k a k v o postojanje.

169

PRED KRAJ DVADESETOG VEKA dvadesetog veka, roen na njegovom poetku, posle n a p i s a n i h knjiga, loih ili dobrih, ali radnih, posle osvajanja, gubljenja i p o n o v n o g sticanja, E v o me o v d e s n a d o m da se m o e poinjati n a n o v o i sopstveni i v o t izleiti m i s l e i s n a n o o s t v a r i m a upoznatim, t a k o s n a n o da m e s t a i ljude n e e o d u z e t i v r e m e i da e s v e trajati istinskije n e g o to je bilo. Ne s h v a t a j u i o t k u d a godine zanosa i i s t o v r e m e n o muke, p r i m a j u i s v o j u s u d b i n u i m o l e i za d r u g u , n i s a m p o v l a i v a o sebi, stiskao s a m usta. P o n o s a n n a j e d n u samo, m e n i p o z n a t u v r l i n u : ibanje sebe m n o g o r u n o m disciplinom. S t a l n o p o i n j e m i z n o v a , poto, to u n e s e m u p r i u p o k a z u j e s e k a o fikcija, z a d r u g e , n e z a m e n e , itljiva, i oplie me, i zaklanja me, i i z u d n j e z a i s t i n o m b i v a m nepoten. T a d a m i s l i m n a p r a v i l a v i s o k o g stila i na l j u d e k o j i m a n i k a d n i s u b i l a potrebna. K a o i o t o m k a k o me i t a v o g i v o t a o m a n j u j e nada. P r e d kraj

ZBIGNJEV BJENJKOVSKI
(ZBIGNIEW BIEKOWSKI) *1913

Mada je poeo objavljivati pesme pre rata, kao kasni ak avangarde, Zbignjev Bjenjkovski pripada posleratnom razdoblju poljske poezije. Ve prve posleratne godine objavio je zbirku Problem mate (1945), koja ga je uvrstila meu najznaajnije poljske pesnike. Go tovo 15 godina kasnije objavio je drugu svoju knjigu stihova, Tri poeme (1959), knjigu koja ulazi u najvred nija ostvarenja poljske moderne poezije, i koju treba smatrati znaajnom u evropskim razmerima. Ve svojom prvom knjigom Bjenjkovski je pokazao da se misli o ratu, o besmislu umiranja i ovekovoj bes pomonosti pred apsurdom unitenja, mogu izraziti mi saonom lirikom, koja je takoe vid borbe i nepokoravanja. Rat je nametnuo razmiljanja o sutinskim pro blemima kao to su ivljenje i neivljenje, postojanje i nitavilo, krajnost i beskrajnost, ja i ne-ja. Bjenjkovski je na ta pitanja reagovao kao pesnik. Tri poeme su pokuaj da se o poeziji razmilja sred stvima lirske poezije. To su filozofski eseji o naelima umetnikog stvaranja, ali iskazani postupkom pesnikim, a ne filozofskim. To su i poeme, i istovremeno, pesniki traktati, i himne poezije kao umetnosti rei i vienja, i najlirskije pesme to se u nae vreme mogu napisati.

171

Za Bjenjkovskog je re sve. Ona ima magino dejstvo. Stvar postoji tek onda k a d a se imenuje, a ime mo e da otkrije nove, nesluene osobine stvari ili pojava. Mata Bjenjkovskog je stvaralaka. On postavlja pitanje: Ko e dati smisao sveta, a svetu blesak rei? Traei odgovor na ovo i slina pitanja, Bjenjkovski po nire u problem ne samo stvaranja poezije, nego u me haniku i psihologiju svakog stvaranja. Ma koliko da je daleko od opisivanja intimnih oseanja, Bjenjkovski uzdie probleme svoje poezije do najoptijih problema, daje im lini ton, bogati ih oseanjima i matom, prisiljava itaoca da zajedno s njim poe na veliko putovanje u otkrivanje nepoznatog, da zajedno s njim trai zlatno runo poezije.

A K T MATE u l a m i nisu u v e k b i l a t a k o neophodna z a u z b u enje. Snalazio sam s e b e z njih k r o z d u g u v e n o s t s v o g nepostojanja na ovoj istoj Z e m l j i , k o j a je j e d n a k o obilno raala konstelacije z v e z d a k a o to danas r a a z r n a gladi. N e b o je t a d a b i l o t a k o obino i t a k o se s v u d a ostvarivalo f o r m o m u d n j e da se t r e n o m o k a m o g l a obezbediti budunost c e l o g sveta. R u k e poludele od urbe, k o j e su j e d n a drugoj otimale dodir, sluh koji se do uiju zapoljavao, oi k o j e su istravale u t a k o d a l e k u budunost da je, k a k o bi mogle da se v r a t e j o u o v o m ivotu, b r z i n a svetlosti morala biti p o v e a n a z a b r z i n u s e n k e k o j a ih je sledila s v e to je b i l o t a k o n e v e r o v a t n o p r e d skazanje da n i k o u n j e g a nije v e r o v a o . Tada, k a d se sve deavalo p r v i put, k a d s a m bio p r i raanju sveta o v a k o k a o to s a m danas pri p r e d oseanju vlastite smrti, savrenost u dananjem shvatanju toga pojma jo nije postojala ni u k a k v o m obliku. Nije bilo n i k a k v o g razgranienja i z m e u s t v a r nosti i pomisli o njoj. a k i po svojoj prirodi t a k o p r e c i z a n m e h a n i z a m mate bio j e u p o t r e b l j a v a n z a m a s o v n u proizvodnju stvarnog d r v e a i s h e m a p r e dela. T e k se razmiljalo o izboru strunosti za ula, koja tada j o nisu bila tako mnogo sigurna u svoje sposobnosti. R u k e su tada imale j e d n a k e izglede k a o i oi da b u d u dalekosene. T a k o e nije bio o g r a n i e n obim n j i h o v i h zanimanja. M n o g o kasnije j e o d l u -

173

 e n o d a l j u d s k o u h o n e reaguje n a z v u k e koji n e o d g o v a r a j u b r o j u treptaja m a n j e m od esnaest u se k u n d u i da k a m e n j e , i a k o je j e d n a k o i z r a z i t o k a o i d r v e e ili p t i c e , b u d e smatrano o l i e n j e m utanja. S v e se d o g a a l o do te m e r e p r v i p u t da se danas smeim k a d se toga seam. Srce je vrilo tek svoje probne otkucaje. Jednom prejako, d r u g i p u t preslabo, n e k a d bi, o b e s h r a b r e n o , s a s v i m p r e s t a j a l o . a s bi se opet u d u b l j i v a l o u m u z i k u d r u g i h srdaca, iskusnijih, d a b i u p o z n a l o t a j n u svoga poziva. Tada su mi se ta vebanja inila tako b e z n a d n i m a d a s a m sumnjao i m a l i m o j e srce d o voljno dara da bi ikad moglo da odsvira ivot kao melodiju. O i su se z a b a v l j a l e o t v a r a n j e m i z a t v a r a n j e m kapaka. Stvarale su dojam srednjovekovnog viteza k o j i p r v i p u t i m a l e m s v i z i r o m . N i s u u m e l e da i z l a z e u sretanje. B i l e su svetlosni z n a k k o j i v i d o kruzrma najavljuje pribliavanje predela. U i su s l u a l e od i srce. Z e l e l e su s a m o da naue govoriti u budunosti. N o s j e stalno bio o p s e d n u t s v o j o m f u n k c i j o m u b l a a v a n j a suprotnosti. Trudio se da pomiri uz vetar i niz vetar. T r u d i o se da u b e d i c v e e k o j e m i r i e i ono k o j e ne m i r i e da je i j e d n o i d r u g o s t v o r e n o o d u l a mirisa. B i o j e D o n K i h o t m o g a lica. Usta, k a o i s v a ula, u m e l a su tada da misle. M i s l i l a su o r e c i m a . Z a m i l j a l a su n j i h o v u z v u n o s t i f o r m e uvrenja. S a m o d o n e k l e b i l o m i j e j a s n o k a k v a treba da bude njihova primena. R u k e tada j o nisu i m a l e dodira i n i k a d nisu pomiljale o prisutnosti s t v a r i . N o s i l e su o b l i k b u d u e sposobnosti u p o t p u n o m n e z n a n j u o svojoj u p o t r e b ljivosti bilo za ta. N i s a m tada bio k o l e k t i v bia koja se t r u d e da s e u z a l u d s p o r a z u m e j u . N i s a m i m a o potrebe d a k r a -

174

dom b e i m iz oblika i da srcu n a r e u j e m svoj n e m i r od r u k u do oiju u nepromenjenom stanju. N i s a m imao potrebe a k ni da s k l a p a m oi da b i h g l u m i o utanje, niti da s k r i v a m istinu od ruku da se ne bi z a u v e k izmuile. N i s a m u z i m a o l e k ni zbog k a k v i h smetnji go v o r a ni tiine. S t v a r i su bile pripitomljene da su dolazile na s a m u pomisao, a u s t a tako obuzeta svojom novou da su z a n e m e l a s v i m utanjem koje je trebalo da mu dostaje za ceo ivot. O r e c i m a sam znao da e nastupiti, o s t v a r i m a s a m sumnjao da e istra jati, sebe nisam u m e o da predvidim. Iz leta ptice odgonetao s a m zakone tee, od vlastitog predoseanja nainio s a m j e d n o ulo, ali j o nisam u m e o da i z r a u n a m njegovu korisnost. O b r a a o s a m ga na sve strane, stavljao blie uhu, k a o sat, zagledao u precizno funkcionisanje m e h a n i z m a da bih proverio za ta m o e da poslui p a m enje. T a d a ! K a d jo nije p r o n a e n a materija seanja. C u l a su se spoticala m e u m o j i m m i s l i m a k a o deca ostavljena sama sebi. G u b i l a su se usred svojih zapaanja u svetu gde stvarnost nije trajala d u e od enje za stvarnou. Z i v e o sam kao da sam bio linost svee i z v u e n a iz sna. B e z oblika, bez perspektive, bez oseanja svoje prisutnosti. S v a k i m atomom predskazivao sam b u d u e pla n ete tada, kad elo nije znalo za postojanje oiju, a prsti su mislili jedan o d r u g o m kao o delovima sveta. B i o sam do te m e r e svuda da sam k o r e n i m a drvea ulazio u dubinu Z e m l j e , osvrtao se oko sebe k a o da mi je bilo stalo da pro n a e m seme cvetanja, da sam u v a z d u h u s v i j a o nedostupna gnezda, g d e bi osiroteli slavuji m o g l i b e z b e d n o da dozrevaju do uzbuenja,

175

da s a m u d u b i n a m a o k e a n a , u alpinistikoj o p r e m i osvajao d r u g u , j o n e s a g l e d a n u s t r a n u M o n t Everesta. Ljuljao sam vetrove na rukama. Z n a o sam o zemlji na n e b u i n e b u na zemlji. B i o sam tren oka. Ispod n o g u s u m i b e a l i z e e v i A l j a s k e , u o i m a su c v e t a l e a u t e n t i n e a l p s k e ljubiice, a r u k e su sezale z a p o s e b n i m s u n c i m a , k a o d a s u s e trudile d a otklone v e n i zagrljaj k o j i i m j e p r e t i o u b u d u nosti. S v a k o u h o p r e d s k a z i v a l o j e d r u g i n e m i r , l e v o j e ulo suanj u p l a e n o g m r a v a , a d e s n o S O S n a Tihom okeanu. M o j oblik k a s n i o j e o d n e p a m e n j a . Jo nisam imao ustaljenih funkcija ni izgleda. Z a c v e t o v e s a m b i o m l a i b r a t b e z boje, b e z mirisa, koji j e t e k nicao u m a t i . Z a i t a s a m bio t r a g m i n u l o g v e t r a , k o j i n e s t a j e u nepostojanju. Za d r v e e s e n k a prologodinjeg lia, o d l e t e l o g n e z n a n o g d e i koje nije d a v a l o z n a k e i v o t a . B i o s a m sve ono to p r o l a z i b e z a l j e n j a posle sebe. P o s t o j a o s a m n e k o r i s t o l j u b i v o . B i o s a m tako d a l e k o d b u d u n o s t i d a s e n i s a m trudio d a p o s e d u j e m nita k a o s o p s t v e n o . M o j a v i s i n a izila mi je iz oiju i t a k o se i z g u bila sred d r u g i h d a j e n i s a m u m e o raspoz nati . i r i n a j e napustila g r u d i i i v e l a j e k r a t k o t r a j nou daha. D u i n a se smestila u za m e n e n e o d r e e n o m mestu, n e p o m i n o , k a k o b i h j e j e d n o m m o g a o p r o nai, od g l a v e do pete, u g r u d i z e m l j e . Z i v e o s a m u s v e t u u k o m e sadanjost i n e s t a j a n j e n i s u bili u suprotnosti. D r v o j e ostajalo d r v o o d d r v e t a i lia, i a k o j e m n o g o p o k o l e n j a ita p r e i v e l o n j e g o v o postojanje, a s e n k a je isparila do poslednje iluzije. N i j e bilo n i sekundi, n i v e k o v a , niti i k a k v i h d r u g i h (od e l e z a ili p a r e iz usta) r a z d o b l j a l j u d s k i h prolaenja.

176

M e u otkucajima srca r a z l e g a o se prostor t a k o nepostojan da je p r v i v e bio eho od kamena, p r e no to bi drugi otkucaj narastajuom tiinom z a poinjao. B i o sam u s t v a r i m a ne poveavajui njihov obim i u mislima ne slabei n j i h o v u silu prodornosti. Do dananjeg dana (a v e je, valjda, krajnje v r e m e ) n e m o g u d a r a z u m e m svoju pojavu. U z a l u d se trudim da se setim p r a v c a p r v o g k o r a k a da b i h z n a o otkuda s a m iziao i k u d a s a m smerao, i da li m o j i sadanji koraci jo u v e k tee istom cilju. O i su se do te m e r e izgubile u s v e t u da s u s r e e m samo iz seanja na njih ovde-onde proklijale v i d i k e r a z b a c a n e u vidokruzima. G o v o r usta postajao je t a k o nerazumljiv kao da me posveuju u tajnu n e k a k v i h neobino v a n i h stvari, z v u k o v n o m ifrom b e z davanja kljua. C a k i r u k e , prijatelji koji me ni u j e d n o m doivljaju ne naputaju, ni najtananiji n e m i r ne m o g u u sebi da probude za moj nemir. I ne z n a m da li je, ako postojim, to zato to u o r k e s t r u koji svira poemu n e k a k v o g boanskog S t r a v i n s k o g nedostaje j e d a n instrument koji savreno u m e d a i z v e d e kucanje srca, ili z a t o to je na spiritistikoj seansi d o z v a n za p r o b u d u h nepostojanja? A moda sam, kao m n o g e nevolje, i ja b e z razloan? D e s i l o se tako naglo, k a k o se obino deavaju kataklizme. To nije m o g a o biti samo mobilizacioni poziv u p r v i e v r o p s k i rat. Moda j e n e k o nepogreivo p r e d o seanje objavilo da je Z e m l j a u o p a s n o s t i . . . N a g l o j e unaokolo zavladao tako v e l i k i n e m i r d a su p t i c e odletele u tople k r a j e v e sa s v o m i m o v i n o m , odnosei iz ume ne samo g n e z d a sa drvea, nego a k i e h o svojih glasova. S v e c v e e je odjednom

177

 u r n o p r o c v e t a l o , k a o da se t u r d i l o da z a m a s k i r a zemlju, d o k s u z v e z d e , n j e g o v e s a v e z n i c e , z e m l j u zaaptavale. K a o p r e d o e k u j u i m p o g l e d o m u daljinu, s t v a r nost se s n a b d e v a l a : d r v e e j e dobilo s v e e lie, r e k e su dobile ponorima o d u z e t a dna, planine su obdarene novim v e n i m snegom na vrhuncima, morske dubine snabdevene su sveim zalihama s l a t k e v o d e z a n o v o nepoznato o t e l o v l j e n j e , p r e d e l i m a je dat o b l i k v i d o k r u g a , a n e b u b o j a v a z d u h a d a b i n e o p a e n o prolazilo. P r i p r e m e su o b a v l j e n e u t a k o s a v r e n o j tajnosti d a m e j e s v e t koji m i j e pretio i z n e n a d i o v i e n e g o vest o njemu. Iz e l j e za raenjem, iz nosti m a t e r i j e n e o p a e n o s e nete, n e z a v i s n o k a o strana z r n c e hlorofila, i n a p a l o je njenoj rasprenosti. v o l j e c v e t a n j a , iz otpor izdvojilo n o v o u l o p l a sveta, n e p o b e d i v o k a o na m o j u neprisutnost u

N i j e d n a z v e z d a nije m i izila n a s r e u . N i j e d n a suza nije k a n u l a n a m o j e p r e d o d r e e n j e . N i j e d a n ni najbedniji p o t o k nije stao u m o j u odbranu. Pa kako sam mogao da se oduprem planeti kad s u m e razoruali o d u z e v i m i r u k e i srce? K a k o s a m m o g a o braniti nepostojanje u s t i m a od u t a n j a ili o i m a od m r a k a ? Pokorio sam se za ceo ivot. telo. P o k o r e n s v e u p l a n e t e , postajao s a m o v e j e

Ostvario sam se tako potpuno kao da su me m r a v i svih k r a j e v a s v e t a b r i l j i v o skupili n a j e d n o mesto. N i t a nije ostalo u rasprenosti.

178

K a d s a m pronaao svoju prisutnost, osetio s a m k a k o postajem prozor bez okana (izgraen od s a m i h linija i geometrijskih mesta), lampa bez sagledanja. Osetio s a m k a k o iz pomeanosti boja, z v u k o v a , mirisa poinjem da se izdvajam u pojedinim ulima. K a k o Oi pribiraju formu svetla. K a k o ui i z razjedinjenih z v u k o v a slau g o v o r i sluh. K a k o se r u k e izazivaju iz okruenja. R a z a z n a v a o s a m svoju visinu k a k o se u s k l a i v a l a s rastom. V o d i o s a m prste unaokolo da b i h upoznao gra nice njihovih osetljivosti. Zastajao s a m na e l u da b i h nauio ta je ovek, kao to s a m pre t o g a uio ta su c v e e i v e t a r . Desilo se to tako naglo da mata od doivljenog potresa j o u v e k ne m o e da se v r a t i u stalnu r a v n o t e u . Ne m o e da u v r s t i u uzbuenju nijedan p r e deo, a k ni najblai, s leno rastuim j e d n m i j e d i n i m drvetom. P r v i u urbi n a v u e n oblik tako je b e z m e r e s k r o j e n da me u v a a k i od prolaznosti. Iako to n e u postii lako, n a d a m se da u se do p r e d smrt ipak s njim saiveti. KONSTRUKCIJA SECANJA NA TEBE Jo se moje seanje na tebe nije ohladilo i nije se formiralo u uspomenu. Stalno si nezavrena u mati; tako daleko da ne z n a m a ipak te z n a m napamet tvoje oi, usta, a nekad ak ni ideju ovaploenja ije. si ti ostvarenje. D o k gleda, kao da neki v e t a r iz svemira, ili m o d a njegova senka, potpuno unitava drvee, boje, arhitekturu i cele prizore, tako da a k ni s t r a n u p r e m a kojoj d u v a tvoj pogled ne m o g u da zamislim.

21

179

i z g l e d a mi p o s t o j e a vari p o g l e d a , u j o n e z a miljenim predelima. K a o d a s i j o n e o t k r i v e n a b u d u n o s t ili d a t e k postaje zrno j o n e i z n i k l o g v i e n j a u m o j i m o i m a . K a d govori, r e i su t a k o n o v e i o b n a v l j a j u se pri s v a k o m p o k r e t u t v o j i h u s a n a k a o d a p r e d s k a z u j u b u d u e ili j o poznije i a k n e p r e d o s e a n e p o j m o v e . N i k a k a v g o v o r , koji b i postojao m a u p r e u t a v a n j u bilo k a d a , n e e i z r a z i t i n i j e d n o z n a e n j e k o j e bi ti pomislila. I m e n u j e za m e n e n e p o j m l j i v a stanja i s t v a r nosti. I z t v o j i h u s a n a r a a j u s e n e z v u i ili n j i h o v a opovrgavanja, nego mehanizmi s nepoznatom primenom. ak i utanje k o j i m se i z r a a v a ne oslabljuje s n a g u n j i h o v o g delovanja. S a m i m svojim postojanjem pojaavaju otkucaje srca, i z g a r a n j e k i s e o n i k a i t e m p e r a t u r u z v e z d a . K a d s i tu, d o g a a s e k a o d a s e Z e m l j a b r e , vrtoglavom brzinom okree oko svoje osovine i pospeuje sve postojee o b l i k e d a p r e k o r a e g r a n i c e svoga izgleda. Po linijama tvojih ruku debeli stubovi m r a v a v u k u V e l i k a Kola, a u prostoru izmeu prstiju ulaze v e t r o m rasuta sazvea. T v o j dodir r a z i a o s e t a k o p o t p u n o d a s e o b j a v ljuje u svakoj zemaljskoj vrsti. K a o tvoja e k o j u sam poznavao samo kao svoju sopstvenu. D o s u n c a noena g r u d a z e m l j e to t e poseduje, p r e n e g o to u s p e m d a p r e i v i m j e d a n m i g k o j i n a njoj klija, o k r i l a u j e se i odlee do n e k o g n e - m i t s k o g i n e - s u n a n o toplog n e b a . S t r u d o m u v a n a za misao o tebi, suza v l a s t i t i m t o k o m p r o b i j a sebi p u t u v a z d u h u , t r a e i od p t i c a prihvaenim nagonom uee u oblicima.

180

U tvome licu t a m a odgaja za svetlost mlade, U astronomskim t a b l i c a m a j o neroene z v e z d e . U e se da nose izgled, da p o s e d u j u blesak i inteligenciju buduih uzbuenja j o neosmiljenih ljudi. Tvoja pojava r a z v e j a v a se v a n s v o g a obrisa, na s v e strane, k a o da n i k a d nije sluila k a o uniforma ljudskom telu, u s t a l j e n o m u svojim prostornim m o gunostima. Istovremeno si v i s o k a i niska, v i t k a i b e z vitkosti. Prostor koji te s m e t a u sebi tako je prostran k a o da su se s v i v i d o k r u z i koje si i k a d p r e d v i d e l a sabrali u j e d n o mesto. U njemu si b e z g r a n i n a . T a k v a si k a o da te j o uopte n e m a . K a d a t e nema, s v i e l e m e n t i postojeeg s v e t a v r a aju se u svoju j o p r e potopa ustaljenu nezavisnost. Ni od k a k v e koristi nije znanje o njihovoj saradnji, obavljenoj dok si o v d e bila. Meusobno su nezavisni. V a t r a gori b e z kiseonika i b e z putenih n j e n o m b e s u . gradova pre

V a z d u h postaje nepokretan, n e u z n e m i r a v a n bilo k a k v i m p l u i m a ili r a z l i k a m a temperatura. K a d b i m o g l o tako da potraje due, skamenio bi se, i ptice bi u s v i m m o g u i m poloajima za v e n a v r e m e n a u v r s t i l e s v o j u v r s t u . M o g l e bi da postoje na j a v i , u snu i u srednjem stanju, u beskrajnim reprodukci j a m a s t v a r a n i m p o sistemu beskrajne t r a k e mate. C a k i o b i m daha p o t r e b a n za j e d n u notu njihovog p e v a m o g a o bi biti izmerljiv. V o a se ne u s t r u a v a zbog svojih oblika. PIovei u nigdinu, i m a p o t p u n u slobodu nekoristolj ubavog kretanja ili inercije. Z e m l j a n a proizvoljnom mestu p r e k i d a svoje obrtanje o k o sunca, ponovo ga poinje i o b r e se t a m o i n a t r a g . Za nju n e m a neophodnosti ponavlja nja i z g l e d a svoje povrine periodima. D v a puta, j e d n o z a drugim, prolee, s e d a m puta l e t o . . . Z a k o n tee o b a v e z u j e u kategorijama drugaijim nego obino.

181

O v a e v o rua, n a k o n m n o g i h v e b a n j a svoga tkiva, p r o i z v e l a je boju koja bi, ustaljena, postala p o e t a k n o v e e r e saznanja. S a m o o d Z e m l j e z a v i s i da stanje c v e t a n j a traje do roenja, do s v e e oseajnosti. I traje. O v a j p r e d e o ispunie u o v o m t r e n u t k u n a d e s v i h dosadanjih. O e k u j e s a m o d a stigne j e d a n m r a v koji, u d a l j e n stotinu v i d o k r u g a , nosi poslednje zrnce peska, neophodno za uzbuenje . . . Z v u k s e r a z l e e b e z glasa, s a m i m s v o j i m p o j m o m . S v e t l o s t se ispunjava a k i u o i m a slepih. P o j a v l j u j e se i nestaje. T a k v a si kao da te nema. K a d a t e n e m a , jasnost oseanja m o j i h u l a d e luje t a k o da mi se ini da postoji. Neuhvatljiva je granica izmeu bezgraninosti t v o j e prisutnosti i oseanja t v o g nedostajanja. U t r e n u t k u k a d ta g r a n i c a p o s t a n e poznata, p o stae u p o z n a t o m mi s t e p e n u (ili d o s t u p n o m m o m e domiljaju) d a l e k a ili bliska. B i e t a k v a , d r u g a i j a i j o drugaija, a i p a k odreena, ma i r a z n o l i k o o d r e ena uspomena. Tada K a d m o j e seanje n a t e b e ostari, k a d a t e m a t a i z g u b i , i m a m o n u sigurnost, k o n k r e t n o s t osobine k o j a je komplikuje. B e z k o l e b a n j a s e a u s e t i h t v o j i h oiju, t i h r u k u i te p o j a v e . H t e o bih, j e r t o n e z a v i s i o d m e n e , d a s i m l a d a , d a i m a oblik j e d n e o d o n i h z v e z d a to s u t a k o i u g o i z u a v a l e t v o j e lice. U IME TVOJE 1 i v i tamo o t k u d a p i s m a n e dolaze. D a l e k o , dalje n o n a j d a l j e z n a e n j e ljudskih r e i to i m e n u j u daljinu.

182

T a k o daleko da samo Uvek i nikad mogu, p o m o u misli, da priblie tvoju udaljenost. T o l i k o si daleko da k a d k a e m ivi, k a d m i s l i m postoji, onda su te rei metafore moga, a ne t v o g a postojanja. T o l i k o d a l e k o da kad k a e m ti, tebe, tebi, to su pisani znaci moje egzistencije, suvie bedne da bih joj davao n a z i v radi nje same. G r a d u k o m e ivi znam iz uzbuenja: sigurno i m a svoj geografski poloaj, u m e t n i k a dela, administraciju, i po t o m e je slian m n o g i m d r a g i m gradovima, i m a tebe, i to ga izjednaava s mojom enjom i snovima, u kojima takoe ivi. On je vor linija sree i sudbine do koga n e e dovesti besputni ivot moga dlana. Toliko si daleko da n i k a k v a pota ne p r i m a moja pisma za tebe. T o l i k o daleko da prostor to nas deli nestaje iscrpen vlastitom neizmernou. Toliko daleko da premo to se iri m e u n a m a ne m o e da te izgovori ak ni zautalim odjekom p r v e bombe koja je razorila nae misli. T a k o si daleko da se rat koji pone u mojoj zemlji zavri dok do tvoje ne stigne. T a k o si daleko da se Z e m l j a u kojoj ivi sma njuje do planetarne fikcije. Toliko daleko da osmeh koji mi alje samo kao suza do mene stie. Toliko si mnogo daleko da ne z n a m vie da li je dovoljno slagati misli na zemaljski nacin da bi ih ti mogla prozreti.

183

2
i v i tamo g d e n e e stii n i k o d r u g i s e m t e b e : u suzi m o j o j . B l i z u , blie n o n a j b l i e r e i k o j e n e u m e m d a odgonetnem. T a k o s i b l i z u m e n e , k a o to b i h j a e l e o d a b u d e m b l i z u tebe. Tako si blizu mene da se sporazumevamo otku c a j i m a srca, t a k o b l i z u d a bi, r a d i o p s t a n k a , m o r a o prestati da postoji moj i v o t u k o j e m ivi, m o r a l a bi da se u g a s i m o j a misao u kojoj misli, m o r a o b i h da se p r o b u d i m iz sna u k o m e sanja. T a k o si mi bliska, da si b l i a n e g o d a n n o i i senka svetlu. Tako bliska da rei koje za tebe slaem zna p r e n o to i h p o m i s l i m . T a k o b liska da ne z n a m g d e p r e s t a j e ti, a p o injem ja. C v e e koje zaobilazim cveta tvojim pogledom. P t i c e k o j e n a p u t a m g n e z d e se u t v o m d l a n u . V i d i k k o j i m p l o v i m izbija i z t v o j i h e n i c a . Z v e z d e koje ne ujem o tvojim tajnama ute. Tako si blizu da ako hou da te vidim ne treba ni da otvaram ni da zatvaram kapke. T a k o b l i z u d a t e u j e m k a o to g l u h o n e m i u j u uzbuenje. T a k o blizu da tvoju kosu jasno oseam r u k o m k a o to bogalj osea prisutnost o d s e e n e r u k e . T a k o si blizu mene da mi jo u v e k izgleda da si p r e d a l e k o .

184

T v o j a zemlja je iz s v e t a u kome tamo istovre m e n o znai ovde. T v o j a j e z e m l j a tako v e l i k a d a j e n e b i smestio i v o t u najsitnijoj s k a l i o v e k a , i tako m a l a da je j e d n a misao o b u h v a t a . T v o j a je z e m l j a t a k o snana da izdrava tisue smrti u trenutku, i t a k o slaba da ustupa p r e d j e d n i m treptajem srca. T l o tvoje z e m l j e t a k o j e plodno d a s v a k i z r a k sunca u njoj d o z r e v a u S e z a n o v e boje. V a z d u h j e tako ist d a p r e d v i a ustrojstvo b u d u e g pogleda. Oganj tvoje zemlje spaljuje enju za njom, a v o d a gasi m o j u p r e d s t a v u o njoj. P o l j a tvoje zemlje i z l a z e i zalaze u j e d n o m dahu k o j i nije doba nijedne godine. R e k e se zanose l i v a d a m a od radosti i neba , kojim teku. P l a n i n e se p r e t v a r a j u u oblak bre nego c v e t u uzbuenja, m a d a su iz materije j e d n a k o trajne k a o i planine u mojoj zemlji. N a e su zemlje toliko razliite da se j e d i n o predoseaju, s a m o nizine i uzvisine uzajamno se v i d e iz leta p t i c e to odlee bespovratno.

4
T v o j a otadbina j e tako v e l e l e p n a d a j e Z e m l j a s a m o j e d n a n j e n a kolonija. M o j a otadbina je tako uboga da njena deca ne s m e j u o njoj ni da misle.

185

T v o j a o t a d b i n a j e republika, z a n j u s u sloboda, jednakost, b r a t s t v o tiranija. U m o j o j o t a d b i n i ljudi su t a k o n e m i da n j e n p o r e d a k i ne spominju.

T v o j a o t a d b i n a j e t a k o stara d a j e n j e n a p r o lost u istoriji s a m o apstrakcija. M o j a o t a d b i n a j e tako m l a d a d a n j e n a srca i t a v i m i v o t o m z a j e d a n drhtaj plaaju. U nutak, U preivi tvojoj o t a d b i n i niko ne m o e o d m e r i t i t r e j e r o n n e m a p o e t k a n i kraja. m o j o j o t a d b i n i v e n o s t je t a k o k r a t k a da ne n i d v a s u n e v a zraka.

U tvojoj otadbini misli su t a k o j a s n e da ih u j u i gluhi. U mojoj otadbini od eksplozije b o m b e o g l u v e l i su Hristosi kraj p u t a . U tvojoj otadbini i v o t traje onoliko k o l i k o u s p o m e n e i v e u mojoj z e m l j i . U mojoj otadbini n i k o se ne raa, a oni to ive umiru. 5 O d m o j e z e m l j e ostale s u j o s a m o s e n k e pod o i m a u d o v i c a i siroadi. N a u s n a m a j e z a m r l o n j e n o ime, u o i m a s u i z b l e d e l e njene b o j e . D r v e e je p o b e g l o k o r e n j e m u dubinu. R e k e s u otplovile n e p o v r a t n o . P l a n i n e su se r a s p a l e do beskraja. O d moje z e m l j e o s t a l a j e samo n e p o s v e e n a gruda. P u t e v i su sproveli poslednje korake osuenika. N j i v e s u iaptale polja m o l i t v o m z a u m r l e . N a putokazima z a n i k u d u m r o j e razapet v a z d u h . Z a l i su svi v i d i c i g r i z o m u g a s l o g pogleda.

186

P r e p u k l o je srce m o j e zemlje od tolikih iscrpenih otkucaja ljudskog srca odjednom. (Sranu k i u nose o b l a c i nebom.) Od m o j e z e m l j e ostala je j o samo enja za njom. O d m o j e zemlje ostala j e tvoja o g r o m n a l j u b a v p r e m a njoj. 6 U ime tvoje i v i m b e z daha na planeti vienoj iz najvee blizine. V i d je odleteo iz m o j i h oiju, a dodir je napustio m o j e ake. K a k o zaobii sopstveni korak? K a k a v p u t odgonetnuti? K a k v i m z n a k o m p r e d u sresti pretee strane sveta? U i m e tvoje. M a gde bio, ptice streljane zbog slobode padaju mi na g l a v u , polja iskrvavljena u r a t n i m izvetajima napadaju m o j e srce, zalutala suza r a z a r a unutranjost mojih misli. Ma gde bio, i v i m u i m e tvoje. U ime tvoje i v i m iz pedlja zemlje p r e g a e n e do smrti, iz plaa breza, iz odleta ptica, iz ljudske k r i v d e i jadanja. U ime tvoje nastaniu se u n e m i r u za v e n o doba ivota. U ime tvoje neprimetno u otploviti iz oiju. U ime tvoje k r e n u u oko sveta t r a g o v i m a b e z domnih m r a v a . 1940.

TADEU

RUEVI

(TADEUSZ REWICZ) * 1921

Tadeu Ruevi pripada traginoj generaciji koja je svoje prve stihove pisala u mraku okupacije i no sila ih u partizanskoj torbi. Toj generaciji pripadali su i Kitof Bainjski (19211944) i Tadeu Gajci (19221944), dva vrlo darovita pesnika, koji su pogi nuli na barikadama u varavskom ustanku. S istim pokolenjem izrastao je pesnik, pripoveda i publicist Tadeu Borovski (1922), koji je sam sebi oduzeo ivot 1951. godine. Ti pesnici nisu imali vremena za estetiziranja, daleka od borbe i ivota. Istorija se stvarala pred nji hovim oima. Dananjim generacijama to v r e m e iz gleda grandiozno, ali pripadnici toga pokolenja znali su da smrt ne bira, da je samo sluajno danas pao jedan od drugova, a da e moda ve sledea kugla pokositi bilo ikojega, od njih, i to se osea i vidi u nji hovoj poeziji. , Ruevi je preiveo. A l i itava njegova poezija i poetika razvile su se i izrasle iz vizije rata i umira nja. Nisam mogao da shvatim da postoji poezija iako je ubijen ovek. Ubijen onaj koji je doveo u ivot poeziju, ugovoreni jezik koji .treba da izraava ono to se ne da izraziti. (...) Podozrivo gledam na ta

189

ostvarenja. Sastavio sam ih od ostataka rei koje su pretrajale, od nezamenjivih slika, od velikog smet lita, od v e l i k o g groblja. Izgledalo je da sam prvi ovek koji je rekao 'dobar dan', 'voda', 'sunce izlazi'. Stvarao s a m poeziju za preplaene i oslepljene. Ui li smo se da govorimo od poetka. O n i i ja. ! Ruevi je na oko mraan pesnik. A l i nigde v a l j da nema t a k v e elje za smirenjem i skladom, oie njem od s v e g a runog to nas okruuje. On zato i ne pokuava da poetizuje. Tue mu je s v a k o poetizovanje, muziciranje, slikanje. Pokuava da nae osnov nu nit poezije, koja se, po njegovom uverenju, ne nalazi mi u muzici, ni u metafori. P r a v o m pesniku ta kve elementarne pesme javljaju se jednom, dvaput u ivotu. I on trai tu svoju pravu pesmu i p r a v u re. Zato je u njegovim pesmama i njegovom stihu tako vana forma. (Jedna njegova zbirka nosi naslov Forme). Ruevi razbija stih, lomi ga, odbacuje sve to mu se ini suvinim, hoe samo istu, elementarnu re. e l i da od elemenata forme stvori n o v u celinu. Time pesnik tei da doe do tiine i razjanjenja. U poslednjih dvadesetak godina Ruevi se vie posvetio drami nego poeziji. Svoju poslednju pesniku zbirku objavio je posle deset godina utanja u poeziji (Traumatska pria, 1979). Njegovi zahtevi prema sebi postali su stroi nego ikad. Previe mnogo linih gu bitaka nakupilo se u pesnikovom ivotu, i svi oni zajedno nisu mogli da ne izgledaju stvarniji od pesme. A Ruevi nikad nije izmiljao motive za svoju poe ziju, motivi su u v e k poticali iz injenica njegovog linog ivota, a to znai i iz ivota poljskog drutva. U "tim zrelim pesmama Ruevi je umeo da sauva stilsku istotu i strogost, t a k o karakteristine za nje govu poeziju, li autoironiju, koja pesniku jedino ostaje u mnotvu svakodnevnih gubitaka u borbi sa ivo tom. U tim pesmama do te mere se mea ono to je lino, i to isto moe |da bude v a n o i za nas, koji pesme itamo, da pesniku bivamo zahvalni to je neke v a n e stvari rekao umesto nas. I K r o z Ruevievu kolu proli su gotovo svi mlai poljski pesnici, tako da i oni koji misle da nisu pretrpeli njegov uticaj nisu ak ni svesni toga koliko mu duguju. i

LAMENT V a m a s e o b r a a m svetenici uitelji sudije u m e t n i c i o b u a r i l e k a r i referenti i tebi moj oe Sasluajte m e Nisam mlad n e k a v a s vitkost m o g a tela ne zavarava ni n e n a belina v r a t a n i v e d r i n a o t v o r e n o g ela ni m a l j e nad s l a t k o m usnom ni s m e h aneoski ni korak gipki nisam m l a d n e k a v a s moja nevinost ne u z b u u j e ni m o j a istota ni m o j a slabost krhkost i jednostavnost dvadeset m i j e godina ja s a m ubica j a s a m orue slepo k a o ma u ruci delata ubio s a m o v e k a i c r v e n i m prstima m i l o v a o sam bele grudi ena

191

Unakaen nisam video ni nebo ni ruu pticu gnezdo drvo svetog F r a n j u Ahila i Hektora P u n i h est g o d i n a iz nozdrva je izbijalo isparenje krvi Ne v e r u j e m u p r e t v a r a n j e v o d e u v i n o ne v e r u j e m u oprotaj g r e h a ne v e r u j e m u v a s k r s e n j e t e l a POSMRTNA REHABILITACIJA

M r t v i se seaju nae r a v n o d u n o s t i M r t v i se seaju . naeg u t a n j a M r t v i s e seaju naih r e i Mrtvi vide nae njuke razvuene od uva do uva Mrtvi vide naa tela to s e u z a j a m n o t a r u mrtvi vide nae ruke sloene za pljeskanje M r t v i itaju n a e k n j i g e sluaju nae g o v o r e to s m o i h d a v n o o d r a l i mrtvi uju mljaskanje jezika mrtvi prouavaju referate uestvuju u diskusijama ve zavrenim m r t v i v i d e stadione horove ansamble u skandiranju K r i v i su svi ivi

192

kriva su mala deca koja su dodavala bukete cvea krivi su ljubavnici krivi su krivi su oni to su pobegli i oni to su ostali oni koji su govorili da i oni koji su govorili ne i oni koji nisu nita govorili mrtvi prebrojavaju ive mrtvi nas nee rehabilitovati
19561957.

Desie mi se neto loe? Nee mi se desiti nita preiveu sve ovo koliko puta savremeni ovek moe da izgubi svoje dostojanstvo I tako odmah im se zavri ova istorija s malim i prihvatiu se posla ta? jeste jo jednom u se prihvatiti posla jeste! uiu kineski da li vredi svakako veliki rodoljub pesnik Lu-ju iveo je u razdoblju

193

11251210 k a d su Mongoli osvajali Kinu napisao je 9300 p e s a m a u to v r e m e u K i n i su se p e s m e pisale odozgo nadole i od desne s t r a n e na l e v u bez pravopisnih znakova IZLAZ i v i m o slabi u zatvorenom krugu lica rei imena drugi nas odreuju klasifikuju pribadaju znamo da treba razbiti prekoraiti lani k r u g otii ali ostajemo R e m b o je u A d e n u 1880 g o d i n e naruio niz knjiga izmeu ostalih bio je t a m o Savreni bravar Mali stolar ili neto slino prirunike o peenju cigle taljenju stakla proizvodnji c v e a rudarstvu

194

zavarivanju metala zidarstvu kanalizaciji da taj je stvarno otiao ali i o n j e skupljao novac za povratak kui posle s m r t i poezije hteo j e d a zasnuje p r a v u solidnu porodicu da se posveti v a s p i t a v a n j u sina (koji j e t r e b a l o d a b u d e n a r a v n o novi d i v n i ovek) takoe je, h t e o da sredi svoj odnos p r e m a vojnoj s l u b i i tako dalje i tako dalje to je lepo ali recite ta da r a d i Rembo k o m e j e etrdeset pedeset ezdeset osamdeset godina k a k v e knjige da p o r u i k u d a d a otputuje ta da spali ta da razbije ta da napusti UCMEKAN Ucmekan daskom n a smetlitu P j e r P a o l o

195

pokuava da ustane iz mrtvih v u e se na sunce leti u stisnutim r u k a m a ljudsko k r v a v o nosi spolovilo kao ptice u gnezdu p r e d presto G o s p o d a i zemlja ona plava nezemaljski je lepa u svemiru jutra crni prit u k r i l u mlenog puta pljuje k r v i spermu ba si ti Pjer Paolo rekao Covek vidi izdaleka oveka k o j i ubija d r u g o g o v e k a . S v e d o k j e delanja, distancira se od n j e g a . . . neki ovek video je izdaleka drugog oveka koji je ubijao tebe La Terra vista d a l l a Luna il porcile staja j e d v a operueni k l i n a c utokljunac giovine di primo pelo pekari s vatrenim oima tako je zategao guzove obraze debelo crevo raja u staji jo nedorastao za konopac z a s m r t n u p r e s u d u amorino

196

koji jede govno sveta jedan od junaka Sala ili 120 dana Sodome stvoren po liku i podobiju Boga Pjer Paolo eka na strani sud
* *

Probijao sam se kroz taj san teko do probuenja u toplim potocima suza rei ila je k meni majka Ne boj se ti si u meni rekoh joj Niko te vie nee povrediti raniti pogoditi majka se s nekadanjim strahom pribijala uz mene ne boj se u zemlji si u meni si niko te nee taknuti poniziti raniti probijao sam se kroz taj san teko preda mnom je stajala senka

SMEH

Kavez je bio tako dugo zatvoren da se u njemu izlegla ptica ptica je tako dugo utala da se kavez otvorio rajui u tiini tiina je tako dugo trajala da se iza crnih ipki razlegao smeh

197

DVOJNIK Stoji oborene glave stupa tri koraka zakljuava vrata podie s poda knjigu m n o g i s u patili o d p a d a v i c e i l a j a l i k a o psi g r a d j e b r o j a o etrdeset nesrenih lajavaca zatvara knjigu gleda kroz prozor nizovi k u a stanova prozora sputa g l a v u s e d a z a sto uzima u ruku olovku misli otputovau moram da otputujem pie slike otpadaju od misli kao meso od kostiju da bi se stiglo do s r i do modine treba smrviti kost misli to nije ono nije t a k o stavlja r u k e n a r u b s t o l a skida naoare vidi na stolu knjigu otvara na sluajnom mestu Slepo c r e v o ! S l e z i n a ! r e e sebi. Ne r a d i se tu o s l e p o m c r e v u ni o s l e z i n i . . . Praskovja Fj odorovna ispraala ih je, u l a b u k u i ula. ta ti j e ? Nita...

198

odlae k n j i g u uzima u ruke koverat adresira odmie k o v e r a t z a t v a r a oi o t v a r a oi odmie o l o v k u uje glasove koji g a zovu ustaje od stola g l e d a k r o z prozor misli Erinnerung an J a m e s Joyce K e r k a L u i j a 25 godina u ludnici na vest o oevoj smrti v e l i ta taj idiot radi tamo pod z e m l j o m s i g u r n o s v e v r e m e posmatra i z a g l e d a nas odozdo Erinnerung an James Joyce K e r k a Luija p o b e g l a je u ludilo ta taj tamo pod zemljom sada radi e n a N o r a koja je izdrala s njim do k r a j a p o v e r a v a s e S a d j e sve postalo tako dosadno d o k l e god je bio s n a m a stalno se deavalo neto n o v o udaljavali su se sin o r o i brat Caro fratello D e m s Dojs j e bio opsednut porodinim oseanjima S k l a p a r u k e kao za m o l i t v u o l o v k a m e u prstima k a o tap uguran u bice toka pie prekida uje glasove stigla je pota od 1 februara 1949 pismo od Tadeua B o r o v s k o g piem mainom j e r m i j e l a k e

199

pero m i curi o d r a d i o k u r s a nita M a l o v r e m e n a n a m j e o d n e o dobri s t a r i L e o p o l d S t a f kome su davana odlikovanja cvee recitacije i novac pred svedocima posadili su ga na s c e n u poljskog p o z o r i t a u t a k v u p l e t e n u stolicu z a b a b e . . . S t a f j e d r h t a v o m r u k o m tutnuo koverat u dep T u v i m koji je to gledao od predsednikog stola sraunao je da e Staf zaraditi na svom jubileju oko milion zlota K a d smo se poeli srne j a t i T u v i m s a u e n j e m p o d i e o b r v e Sta s e s m e j e t e k a e pa t o j e ozbiljan p r o b l e m N a t o m i s t o m m a t i n e u u p o z o r i t u g l u m c i su g r o z n o r e c i t o v a l i Stafove pesme nisam jo odgovorio Borovskom na to pismo Tadeu je izvrio samoubistvo T u v i m je sa uenjem digao obrve Tuvim Staf Helena Leopoldova Stafova i s p o v e d i v i se i p r i e s t i v i u m r l a je dn. 14. III 1957. g . Z a u p o k o j e n a m i s a sluie se u c r k v i sv. K a r o l a B o r o m e j s k o g na P o v o n s k a m a dn. 16. o m . u 12.15 as. posle k o j e e s e o b a v i t i i s p r a a j o s t a t a k a na l o k a l n o g r o b l j e u p o r o d i n u g r o b n i c u 0 emu obavetavaju m u sestra sestrina i porodica R e c i t o v a l i s u loe nije i m s e isplatilo k a k o su govorili da ue uloge za jedan nastup P o s l e t o g a j e bio p r i j e m u S e j m u k o j i j e p r i r e d i o Maral Kovalski mnogo vina v u t k e i c v e a od k o g a s a m l a l u neto uto doneo eni (o, z a k a s n e l a z i m s k a l j u b a v i ! ) K a d vidi Vileka Maha reci mu da ivim vrlo u d n o . . .

200

ta taj tamo radi pod zemljom sve vreme nas podgleda i posmatra kako izgleda ta lepa zelena travica od strane korenja SEANJE NA S A N I Z . 1963. GODINE Sanjao sam Lava Tostoja leao je u krevetu ogroman kao sunce u grivi raupane kose lav video sam njegovu glavu lice od zlatnog talasastog lima niz koje se slivala neprekidna svetlost odjednom se ugasio pocrneo a koa njegovih ruku i lica bila je hrapava ispucana kao hrastova kora upitah ga ta treba initi nita ree kroz sve crte pukotine zaplovi prema meni svetlost poe se rasplamsavati ogromni zrani osmeh

201

DIJALOG Na obali crnog mora razgovarao sam s ruskim pesnikom o poeziji o Gogolju ekspiru Staljinu i strahu v e t a r je raznosio s u s a n a nae rei zalazilo je sunce poplavilo je crveno krvlju vodu vazduh zemlju ekspir je mora nosio n a svojoj g r b a i brodove natovarene zrnom govorili smo o krizi lirike romana drame Sekspir je oploivao Evropu sahranjivao m r t v e vodio ratove Smejao se od uha do uha pitao g l a s o m sirotog T o m a za ukus pojedenog govneta salate od l o v o r o v a lista dobroduno s e n a t r e s a o D r a o nas n a d l a n u ostavljao n a p e s k u i poeo da u l a z i u m o r e s otvorenim ilama

VISLAVA (WISAWA

IMBORSKA SZYMBORSKA) * 1923

Najznaajnija ena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Pie zadivljujue malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, ak rasipnitvo, j e r u klici pojedinih pesama 'kako (pie kritiar Jei Kvjatkovski ima materijala dovoljno za itavu pesniku zbirku. Simborska se ne plai fabule, prie, opisa, obra anja prolosti. Sve su to postupci kojih se dananji pesnici plae kao vatre, smatrajui ih prevazienim i zastarelim. K o d imborske ipak to ne samo da ne podsea na zastarelost, ve naprotiv, deluje kao otk rie I novost. U oceni njene poezije kritiari misu mogli da se ne pozivaju na Lajbnica, Dekarta ili Hajdegera, |a ipak ta poezija je ispunjena najistijom oseajnou, svojstvenom posebno eni, i tek misao i oseajnost zajedno ine veliku individualnost o v e poezije. S i m borska vidi oveka kao nastavak biolokih vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobonji kralj vota nema ba mnogo prednosti nad svojom ivotinjskom sabraom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. itajui Simborsku bivamo svaki as iznenai vani, i nehotice drugaije vidimo sebe, svet oko nas.

203

K a o modema Seherezada, Simborska pria prie, a te su njene prie pune paradoksa i humora. Umesto da pie o srni, ona pie srnu, umesto da pie vodi, ona pie vodu. K a d opisuje umetniku sliku, ne daje verbalni opis slike, nego sliku vidi kao skup dogaaja koji se pred nama odvijaju. A kad peva o ljubavi, Simborska se ne jednom obraa negaciji, saoptava nam o onom to se desilo, opisujui ono to se n i j e desilo, i to odjednom deluje kao novost. Ima u tome plemenite stidljivosti oseanja kojoj isu uvek teili i koju doseu samo malobrojni liriari. Umesto patetike velikih fraza pred nama je zamena, koja ak i o tragediji ljudske egzistencije govori nepatetino, uvek s p r a v o m merom, o v e k naeg vre mena ne sme da se zavarava iluzijama, i Simborska se ne boji da ga prikae u smenom, gotovo grotesk nom poloaju, ak i kada govori u ime svoga lirskog ja, to dokazuje da su njene pesme plod dugih raz miljanja i ne malog znanja o svetu i ljudima. Poezija Simborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, osea se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doivljena.

NA KULI VAVILONSKOJ Koliko je sati? D a , s r e n a s a m i nedostaje mi s a m o z v o n c e o k o v r a t a d a zvoni nad t o b o m k a d spava. Znai nisi ula buru? Vetar je tresao zid, kula je zevnula kao lav velikom kapijom na kripavim arkama. t a , z a b o r a v i o si? I m a l a sam na sebi o b i n u s i v u haljinu z a k o p a n u na r a m e n u . I odmah zatim nebo se provalilo u ognju. Pa k a k o s a m m o g l a da u e m , nisi bio sam. Naglo sam ugledao boje od pre postojanja pogleda. t e t a t o ne moe da mi obea. Ima pravo, sigurno je to bio san. Z a t o lae, z a t o m e oslovljava n j e n i m imenom, v o l i je jo? O, da, hteo bih da ostane sa mnom. Ne alim, t r e b a l o j e ranije d a s e setim. Stalno misli na njega? A l i ja ne p l a e m . i to je sve? N i k o g a k a o tebe. Bar si iskrena. Ne boj se, otii u iz o v o g mesta. Budi mirna, otii u odavde. Ima t a k o l e p e ruke. To su stare prie, bode je proao ne dodirnuvi kosti. N e m a na emu, d r a g i m o j , n e m a na e m u . Ne znam i neu da znam koliko je sati. REI La Pologne? La Pologne? T a m o je strano hladno, z a r n e ? upitala me je i o d a h n u l a s olak-

205

anjem. J e r t o l i k o s e n a k u p i l o t i h z e m a l j a d a j e u razgovoru jo najpouzdanija klima. O, g o s p o o h o u da j o j o d g o v o r i m pesnici m o j e z e m l j e p i u u r u k a v i c a m a . N e k a e m d a i h u o p t e n e s k i d a j u ; a k o mesec p o n e d a g r e j e , skidaju i h . U strofama s l o e n i m od g r o m k o g h u k a nja, j e r s a m o t o s e p r o b i j a k r o z r i k u bure, p e v a j u o p r o s t o m i v o t u p a s t i r a foka. K l a s i c i riju l e d e n o m s v e o m m a s t i l a p o u g a e n i m s m e t o v i m a . Ostali, d e kadenti, o p l a k u j u s u d b i n u s n e n i m z v e z d i c a m a . K o h o e d a s e utopi, m o r a imati s e k i r u d a b i u l e d u p r o s e k a o p r o r u b . O , d r a g a gospoo. T a k o h o u d a joj o d g o v o r i m . A l i z a b o r a v i l a s a m k a k o s e f r a n c u s k i k a e foka. N i s a m s i g u r n a n i k a k o se k a e l e d e n a s v e a i p r o r u b . La Pologne? La Pologne? T a m o je s t r a n o hladno, zar ne? Pas du tout! o d g o v a r a m l e d e n o .

SADRAJ Jov, i z l o e n k u n j i t e l o m i i m o v i n o m , p r o k l i n j e l j u d s k u sudbinu. T o j e v e l i k a poezija. D o l a z e p r i j a telji i cepajui s v o j u o d e u ispituju k r i v i c u J o v a p r e d l i c e m Gospoda. J o v v i e d a j e b i o p r a v e d a n . Jov ne zna zato ga je Gospod kaznio. Jov nee da g o v o r i s njima. J o v h o e da g o v o r i sa G o s p o d o m . Javlja se Gospod na kolima od vihora. P r e d otvo r e n i m d o kostiju h v a l i s v o j e d e l o : nebo, m o r a , z e m l j u i ivotinje. A n a r o i t o B e h e m o t a , a osobito L e v i j a t a n a , betije to n a p a j a j u oholou. T o j e v e l i k a poezija. J o v slua G o s p o d ne g o v o r i o t e m i . Zato se urno pokorava pred Gospodom. S a d a se d o g a a j i b r z o redaju. J o v d o b i j a n a t r a g m a g a r c e i k a m i l e , v o l o v e i o v c e d v a p u t dostavljene. K o a p o n o v o zarasta na iscerenoj lobanji. I J o v to doputa. J o v s e miri. J o v n e e d a k v a r i r e m e k - d e l o .

206

MAJMUNICA Ranije n e g o ljudi iz raja isterana j e r j e oi i m a l a t a k o u r o k l j i v e d a j e z v e r a j u i p o rajskome v r t u a k i anele u v l a i l a u n e p r e d v i d l j i v u tugu. I zato je, eto, morala, m a d a b e z p o k o r n o g pomirenja na zemlji da zasnuje svoja slavna pokolenja. Poletna, sposobna za hvatanje i oprezna, d o danas i m a g r a c i j u jo i z tercijara. U E g i p t u d r e v n o m tovana, s orionom b u v a u g r i v i srebrnoj od svetlosti, sluala j e a r h i u t e i zabrinuto ta li od nje hoe. A h , neumiranja. I odlazila je maui r u m e n o m trticom u z n a k da ne preporuuje niti zabranjuje. U E v r o p i joj duu oduzee, al joj iz nepanje r u k e ostavie; i j e d a n m o n a h slikaju s v e t i c u dade joj a k e uske, ivotinjske. S v e t i c a moraae milost d a u z i m a k a o oraie. T o p l u k o nevinace, d r h t a v u k a o starca brodovi je v o z a h u u k r a l j e v s k e dvore. Skiala je uzleui na zlatnome lancu u svom k n e e v s k o m fraku papagajskih boja. Kasandra. Z a i s t a tu nita nije smeno. U K i n i jestiva, na zdeli u d e a v a grimase p e e n e ili k u v a n e . Ironina kao brilijant u lanoj podlozi. K a u d a i m a prefinjen u k u s njen mozak k o m e sigurno neto nedostaje k a d nije izmislio barut. U bajkama samotna i n e s i g u r n a unutranjost ogledala p u n i grimasama,

207

ruga se sebi, dajui dobar primer nama, o kojima zna sve kao siromana roaka, iako se u prolazu i ne pozdravljamo. USEKOVANJE Dekolte potie od decollo, decollo znai odsecam vrat. k o t s k a kraljica Marija Stjuart dola je na gubilite u odgovarajuoj koulji, koulja je bila dekoltovana i crvena kao krvotok. U tom istom asu sama u sobi Elizabeta Tjudor engleska kraljica stajala je kraj prozora u haljini beloj. Haljina je bila zakopana pod bradom i zavravala se utirkanim okovratnikom. Mislile su u horu: Boe smiluj mi se Pravo je na mojoj strani iveti ili spreavati U izvesnim okolnostima sova je pekarova ki Ovo se nikad nee zavriti Ovo se ve zavrilo Sta ja ovde radim, ovde nieg nema. Razlika je u odei da, u to budimo uvereni. Detalj je neumitan. LOTOVA ENA Osvrnula sam se toboe iz radoznalosti, A l i sem radoznalosti mogla sam imati i drugih pobuda. Osvrnula sam se iz alosti za zdelom od srebra, Iz nepanje vezujui kaii sandale.

208

Da ne bih v i e g l e d a l a u p r a v e d n i v r a t s v o g a mua L o t a . I z nagle sigurnosti d a k a d b i h u m r l a a k ni zastao ne bi. Iz neposlunosti pokornih. U oslukivanju potere. Pogoena tiinom, u n a d i da se B o g predomislio. D v e nae k e r k e v e s u stajale n a v r h u breuljka. Osetila sam u sebi starost. Udaljenost. Jalovost putovanja. Sanjivost. O s v r n u l a sam se iz planje, na koju stranu da stupim. N a m o j u sreu pojavie s e zmije, paukovi, m i e v i i m l a d u n a d supova. Ne vie ni dobro, ni z l o v e naprosto s v e to j e ivelo, p u z a l o i s k a k a o u s v e u k u p n o j planji. O s v r n u l a s a m s e z b o g osamljenosti. Z b o g stida to b e i m kriom. Iz elje da k r i k n e m , da se v r a t i m . Ili t e k k a d se digao vetar, r a z v e z a o mi k o s u i z a d i g a o mi suknju. i n i l o mi se da to v i d e oni sa zidina Sodome, i prskaju u glasan smeh, j e d n o m i jo jednom. O s v r n u l a s a m se u g n e v u . Da b i h u i v a l a u njihovoj velikoj propasti. O s v r n u l a s a m se zbog s v i h n a v e d e n i h pobuda. O s v r n u l a s a m s e b e z sopstvene volje. T o s e s a m o k a m e n okrenuo, k r k a j u i poda mnom. T o m i j e p u k o t i n a odjednom presekla put. N a r u b u j e tapkao hrak, dignut n a d v e noge. I tada oboje pogledasmo unatrag. N e , ne. J a s a m trala dalje, v u k l a se i uzletala, s v e d o k se t a m a nije strovalila s neba, a s n j o m usijan ljunak i m r t v e ptice. V i e p u t a o k r e n u l a sam s e zbog ponestalog daha. K o b i t o m o g a o videt', pomislio b i d a igram. N i j e i s k l j u e n o da sam oi i m a l a otvorene. M o g u e j e d a s a m pala l i c e m o k r e n u t a gradu.

14

209

VOJNA

PARADA

Zemlja zemlja, z e m l j a v a z d u h zemlja, vazduh voda zemlja zemlja voda, voda v a z d u h z e m l j a v a z d u h v a z d u h , zemlja v o d a vazduh voda vazduh zemlja, vazduh zemlja zemlja zemlja zemlja Zemlje Vode Vazduha

N i t a v i l o se pronitilo i za m e n e . P r e v r n u l o se zaista na drugu stranu. I g d e se ja to n a o h o d g l a v e d o n o g u u s r e d planeta, a k i n e p a m t e i k a k o m i b e e n e biti. 0 m o j o v d e sretnuti, o v d e zavoljeni, ve samo slutim s rukom na tvom ramenu, k o l i k o n a onoj s t r a n i pu stoi p r i p a d a n a nas, k o l i k o t a m o tiine n a j e d n o g o v d e c v r k a , k o l i k o t a m o n e m a n j a l i v a d e n a j e d a n o v d e listak kiseljaka, a sunce nakon m r a k a kao obeteenje u kaplji rose za k a k v e t a m o p r e d u b o k e suze? Zvezdane nasumce! Ovdanje naopako! Razapete na krivinama, teretima, hrapavostima i pokretima! Z a s t o j u b e s k r a j u za n e i z m e r n o n e b o ! O l a k a n j e posle p r o s t o r a u v i d u l a k e b r e z e ! S a d ili n i k a d v e t a r g o n i j e r v e t a r j e ba o n o to I h r u t na stazu s t u p a u p o v o d o m ekanja d u g o g oblak, tamo ne duva. s v e a n o m odelu s v e d o k a naspram kratkog ivota.

A m e n i ispade t a k o da s a m p o k r a j tebe. I zaista ne v i d i m u t o m e n i t a obino.

210

SRENA

LJUBAV

S r e n a ljubav. Je li to normalno, je li to ozbiljno, je li to korisno ta s v e t i m a od njih d v o j e koji ne v i d e sveta? Uzdizani j e d n o p r e m a d r u g o m b e z i k a k v e zasluge, p r v i od njih milion, ali u v e r e n i da se t a k o desiti m o r a l o u n a g r a d u za ta? n i z a ta; svetlost p a d a niotkud zato ba na njih, a ne na druge? D a l i t o v r e a pravednost? D a . D a l i naruava briljivo n a g o m i l a v a n e principe, rui m o r a l u provaliju? N a r u a v a i rui. Pogledajte n a t e srene: k a d b i s e b a r m a l o maskirali, p r a v i l i se potiteni, b o d r e i t i m e prijatelje! u j t e k a k o se s m e j u uvredljivo. K a k v i m j e z i k o m g o v o r e na izgled r a z u m l j i v i m . A te njihove ceremonije, izmotavanja, tobonje o b a v e z e j e d n o g p r e m a d r u g o m t o lii n a z a v e r u iza l e a o v e a n s t v a ! T e k o je ak i rei do e g a bi dolo k a d bi se njihov p r i m e r m o g a o oponaati. Na ta bi m o g l e raunati religije, poezije, o e m u bi se pamtilo, ta bi se osuivalo, ko bi hteo ostati u k r u g u . S r e n a ljubav. Je li to neophodno? T a k t i razboritost n a l a u da se o njoj uti k a o o skandalu iz v i s o k i h sfera i v o t a . D i v n a deica raaju se b e z njene pomoi. O n a nikad ne bi uspela da naseli zemlju, j e r se deava v r l o retko. N e k ljudi koji ne poznaju srenu l j u b a v t v r d e da nigde nema s r e n e ljubavi. S tom v e r o m lake e im biti da i v e i u m r u .

14

211

DVA BRUHELOVA MAJMUNA O v a k o i z g l e d a moj m a t u r s k i s a n : u prozoru sede d v a m a j m u n a p r i v e z a n a l a n c e m , napolju s e p l a v i n e b o i k u p a se m o r e . P o l a e m iz istorije ljudi. M u c a m i nastavljam dalje. M a j m u n z a g l e d a n u m e n e i r o n i n o slua, d r u g i toboe d r e m a a k a d n a k o n pitanja n a s t a j e utanje, doaptava m i tihim zveckanjem lanca.

TERORIST, ON G L E D A B o m b a e e k s p l o d i r a t i u k a f a n i u t r i n a e s t i dvadeset. S a d a je t e k t r i n a e s t i esnaest. N e k i e stii d a u u . N e k i da i z a u . > T e r o r i s t j e v e preao n a d r u g u s t r a n u u l i c e . T a r a z l i k a titi g a o d s v a k o g zla, a prizor kao u bioskopu: e n a u utom aketu, ona ulazi. C o v e k u t a m n i m n a o a r i m a , on izlazi. Mladii u farmerkama, oni razgovaraju. T r i n a e s t i s e d a m n a e s t i etiri s e k u n d e . O n a j nii i m a s r e e i s e d a na s k u t e r , a onaj v i i u l a z i . Trinaest i sedamnaest i etrdeset sekundi. D e v o j k a , o n a ue, sa z e l e n o m t r a k o m u kosi. S a m o to j e onaj a u t o b u s o d j e d n o m z a k l a n j a . Trinaest i osamnaest.

212

N e m a vie devojke. Je li bila tako g l u p a i ula, ili nije, to e se videti k a d b u d u iznosili. Trinaest i devetnaest. N e k a k o niko n e ulazi. Z a t o jo izlazi j e d a n d e b e l i elavi. A l i eno, kao da neto t r a i po d e p o v i m a i u trinaest i dvadeset b e z d e s e t sekundi o n s e vraa p o t e s v o j e b e d n e rukavice. T r i n a e s t i dvadeset. Vreme, kako se ono vue. V a l j d a sada. J o ne sada. D a , sada. B o m b a , ona e k s p l o d i r a . . .

POHVALA LOEG MILJENJA O SEBI M i a r n e m a sebi ta da p r e b a c i . S k r u p u l e s u strane c r n o m panteru. U ispravnost s v o j i h p o s t u p a k a ne sumnjaju pirane. Z v e a r k a p r i h v a t a sebe b e z ograda. S a m o k r i t i n i akal ne postoji. S k a k a v a c , aligator, trihnina i obad i v e k a k o i v e i raduju se t o m e . S t o k i l o g r a m a teko j e srce k i t a sabljaa, no u d r u g o m pogledu ono je lako. N i e g n e m a ivotinjskijeg od iste savesti n a treoj S u n e v o j planeti.

TIMOTEU KARPOVI
(TYMOTEUSZ KARPOWICZ) * 1921

Prve zbirke poezije Timoteua Karpovia, jednog od zakasnelih poetnika iz 1956. godine, morale su sluiti kao primer kako se postupkom takozvane iste lirike moe reagovati na politike probleme vane za celu zemlju. Lekcija tiine iz naeg izbora je sjajan primer za to. To je reagovanje sasvim drugaije nego to bi bilo u publicista li naunika. U dananjoj poljskoj poeziji Karpovi donosi je dan od najambicioznijih pokuaja traenja novih izra ajnih mogunosti za iskazivanje poetskih stanja. To je fantastika 'konkretna, poniranje u znaenja reci i graenje novih sistema vienja. Karpovi uvek po lazi od predmeta, od ulnog i intelektualnog znanja o predmetu, od onog to predmet znai, svojm imenom i svojom funkcijom. Ali ako |se samo u jedno zna enje prodre dublje, videe se da predmet i njegova funkcija mogu taj broj znaenja veoma da proire. U tome je poetska vrednost svakog jezika svi se mi ve u obinom, svakodnevnom govoru sluimo poet skim jezikom. Pesnik, po Karpovievom miljenju, taj poetski jezik moe jo vie da obogati, da otkrije nove oblasti mate i krajnja poetska saznanja. Vrlo intelektualna, Karpovieva poezija je i vrlo udna. On pokuava da se oslobodi balasta mnogore-

215

itosti, i da lirske situacije iskazuje neposredno. Ne trai izlaza u metafizici, a i p a k iu toj poeziji Srna elje za nekim neostvarenim metafizikim skladom. U tom smislu moe se govoriti i 0 filozofskim (vido vima Karpovieve poezije. Godine 1972. Karpovi je iznenadio poljsku ita laku javnost svojom v e l i k o m pesnikom knjigom Izokrenuta svetlost. To je knjiga stihova od p r e k o 400 strana. T v r d i m da je to najambiciozniji poduhvat u posleratnom poljskom stihotvorstvu. Na alost, to je knjiga-fantom. Nju ni najobrazovaniji Poljaci ne razumeju. Ne rei, reci su tu s v e postojee ili b a r razum ljive u poljskom jeziku. Nerazumljive su reenice i sklopovi. Mladi su tih godina, iz mladalakog prkosa i po trebe da veruju u venu avangardu Karpovievoj knjizi izglasali jednu od uglednih knjievnih nagrada, Karpovia proglaavali svojim pesnikim uzorom. Jedan od tadanjih mladih, Edvard Balcean, napisao je u odbranu te K a r p o v i e v e knjige ubojit esej Ko se boji izokrenute svetlosti? i taj esej kasnije pretampao u svojoj sjajnoj knjizi studija i eseja Krugovi posveenja u tajnu (1982). On nabraja sve vrline te Karpovieve knjige, citira zlatne misli, sjajne pojedine stihove i odlomke celina. A l i time Karpovievu knjigu nije uinio ni za dlaku itljivijom. Ja, kao prevodilac Karpovia (objavio sam njegove izabrane pesme pod naslovom Lekcija tiine, 1964), stojim pred pesmama iz Izokrenute svetlosti bespomoan, nem. Budunost e pokazati da li je taj K a r p o v i e v pokuaj jedno od najgenijalnijih ostvarenja novije poljske poezije, ili potpun promaaj. I Posle te iknjige Karpovi se posvetio univerzitet skom radu. Danas predaje na ikakom univerzitetu u SAD.

L E K C I J A TIINE K a d a je leptir previe naglo n e k a d sklopio k r i l a v i k a l o se: m o l i m za tiinu! T e k to j e p e r o uplaene p t i c e dodirnulo zrak v i k a l o se: m o l i m z a tiinu! Tako je nauen b e u m n o da h o d a slon po dobou o v e k p o zemlji B e u m n o s e n a d poljem dizalo d r v e e kao to se die kosa od straha SAN t a se to strano prisnilo pesndku da je iskoio iz s n a k a o j e l e n i z zapaljene u m e l e p t i r iz njegove metafore pokrio ga svojim krilom i opisana k v a k a p o k r e n u l a se na v r a t i m a

217

PUTOVANJE

GRANE

plovim po zemlji plovim po vodi plovim po vetru ja sam b u k o v a grana ruka drveta nada ptica v i i t e n a m e n e : z e l e n a lisnata l u a k i n j o ljubite m e d o k p l o v i m j e r n i k a d s e v r a t i t i n e u ovo je moje poslednje putovanje u njega ak niko ne veru je recite o t o m e l u g a r i m a p l j u n u e i o t i i dalje ali t i s e z a g l e d a j p e s n i c e zaista p l o v i m p o z e m l j i zaista v o l i m p r s t e n j e u v e t a r b a e n o od l a s t a g d e s u z a k o p a n i v r a t o v i i z v o r a i oi b u d u e g zelenila gde vetar pre no to pomisli ve zna oblik daha g d e se e z n e u o b l i k u l i a g d e se g o v o r i u obliku rue s m r t n o eljna cilja ustrajno n a p r e d p l o v i m na n e i j i m t v r d i m r a m e n i m a ko nosi u r u k a m a sekiru

IVOTINJE IZ ZELENE UME prva kaplja dana udarila je u k o n s t e l a c i j u s n a zaljuljali s u s e s l a t k i h o r i z o n t i probueni p u t e v i budno su se propeli moja s e k u a u z n e l a v i s o k o u o t v o r e n o m o k u p o j a v i l a se z e m l j a ivotinje i z z e l e n e u m e izile s u n a p o j i l o e im je j a s n a i h l a d n a kopita t v r d a i p r e c i z n a ive u r a z g o v e t n o j u m i piju v o d u piju istu v o d u

218

DRVOSTAJ VODE
drvostaj v o d e je u nestajanju v o d a iscvetala i z p r e s e e n i h i l a v o d e isplovljuje k a m e n n e d o v o l j n o r a z v i j e n i isplovljuje o k o n e d o g l e d a n o i g r i v a koja se ne da uplesti u hrast ili l u k a v o g m e d v e d a u t o m h r a s t u i v o d a takoe nestaje u drvostaj u sua ljudske n o g e ljudske r u k e nedostatak rose u s u s r e t u n o n o m i j u t a r n j e m sua stola i sua pei gorivo iz kojeg salamandra v e n e iznosi svoje m a r a m e n a k i u n a suenje sua g o v o r a u k i r e i n o k a t urastao u r e n o k a t i ui urasle u re ui koje se ne d a j u u t i u stvari neroene za glas suhe m a k o v i c e sa s u h i m m u i c a m a to su posledice e l e m e n t a r n i h n e p o g o d a koje potiu iz drvostaj a v o d e n i k a d nije bilo drvostaja v o d e izvinite a ta je iseeno

LOV
opkoljeni sobom hranei pse unutranje u previe tesnoj u m i ekamo jutro puni s m o divljai i s e b e kao to to b i v a u v r e m e l o v a budno sluamo da k r o z nae u h o m e k o d l a k i samur n e iskoi im g r a n e osvit izii e iz nas na pojilo

219

lakomisleni svetlei jeleni tada emo gaati u njihov vreli obris ugodno leei u sopstvenoj senci da bismo se hitac za hicem u sebi oslobodili

ZALUTALI

PUT

Kugle su ve napasene konji ve nabijeni nekoliko akara zvuka metar boje jutro senke sitnolisno putovanje kroz brlog klanaca zatim su lisice u klancima sve staze zatrle mar je postao nejasan mar bez cokula i nogu mar u stvari bez zemlje nai konji daleki pasu u mravinjacima utavo komade pod njihovom koom plovi kiseonika humka dimi se nad krznom to je paa nejasna paa bez njuki i sena paa u stvari bez gladi razrasta se streme ono je elina kapija ono je u stvari duga samo zvuk boje izokrenut izgleda kao da smo pogreno krenuli preko tog stremena ivot je tu nejasan

220

drvo stvarno bez drveta staza u s t v a r i b e z staze rua s v e t l a b e z n a i h oiju

SAN OLOVKE
k a d se o l o v k a s v l a i p r e d spavanje vrsto odluuje da spava u k o e n o i crno pomae joj p r i t o m uroena nesavitljivost svih srika sveta kimena srika olovke p u k n e a ne da se s a v i t i nikad joj ne d o u u s a n talasi ili kosa samo vojnici u s t a v u m i r n o ili mrtvaki kovezi ono to se u njoj smeta ravno je to j e v a n nje k r i v o l a k u no

SEKIRA
Kad s e d a n d o k r a j a oljuti z a k o p a v a m o n j e g o v u b e l u s r d u b o k o u z e m l j u s t a v l j a m o na nj postelju i pored nje s e k i r u da se a k i u s n u b r a n i m o o d napasti Z e l e z o tiho g u n a gutajui u s e b i hladna i e k i v a n j a u d a r a c a umiljava s e o k o n a i h r u k u ljubi n a m prste p l o v i ispod j a s t u k a ljulja n a e g l a v e k l i z i po r a m e n i m a i v r a t o v i m a dodiruje b e d r a

221

i noge p o l a k o m e n j a sile gravitacije k o j e nas dre u s t v a r n o m p o l o a j u p r e p l i e luporednike s n a o m kosom a s e k i r i t e u v i j a o k o m e r i d i j a n a Naglo uzjahujemo na toplog konja sna stiskamo njegove bokove i evo konj se propinje savla dava p r v u prepreku sa suhim praskom otkidamo se od svojih senki ukus eleza ulazi na usta pristu pamo prieu heroja Sada s m o admiral nelzon sa trafalgara prost vojnik s verdena sveti ure to guta vatrenog zmaja razvijorena kosa zvoni plemenito i herojski besni k o n j g r i z e i g a z i m r a v e o b l a k e v r e l i v i z i r s v e v i e n a m p a d a n a o i prsti s e s t v r d n j a v a j u n a sekiritu i srea sekire postaje tako opipljiva da se upija u n a s k a o s e n k a u p e i n u u g n e u j e se i preobraava u elezni e h o to bruji u g l a v a m a u kojima onglira bura O najlue herojstvo konj p r o p a d a u k o p i t a bez tebe gnjije tue i iruka i

O najsvetliji udarce b e z t e b e lobanje nemaju smisla postojanja

vlastite i

Zato udaramo sekirom u beli k a m e n dana koji se probio kroz nas i r a z v i o prve pipke k a l e m je t a k o k r l j a v d a a k i ine k r v a r i ali m i i a k o v e s t o noi r a z j a r e n i n a t u k r v o d l u u j e m o s e d a e k a m o j e r jo postoji m o g u n o s t d a s m o o v d e i s m e jani

VIKTOR VOROILSKI
(WIKTOR W O R O S Z Y L S K I ) *1927

Pesnik, prozni pisac, publicist i prevodilac. Prvu pesmu objavio je u svojoj osamnaestoj go dini, poslednjeg meseca rata. Studirao IU Moskvi u Knjievnom institutu Maksim Gorki, koji je zavrio kao kandidat nauka. Spada u prvu generaciju poljskih mladih pisaca aktivista iz prvih posleratnih godina, zvanih bubuljiavi. Evo kako je te tadanje mlade naslikao kasnije sam Voroilski: Bili smo mravi, nedohranjeni, r u n i . . . Imali smo duge vratove, ruke s kojima nismo znali ta da inimo, upavu kosu. Kretali smo se nezgrapno kao pelikani. Gledali smo na ljude ispod oka, a nai gla sovi zvuali su neprijatno. Uostalom, nismo ni pozna vali prijatne rei i prezirali smo ih. (...) Bolovali smo od suice, a uostalom, pucali su u nas iza ugla. Jed noga naeg utopili su u kadi. U analoj grupi poli smo na pogreb, i opet je jedan od nas drao govor: r r r e a k c i j a . . . Nismo umeli da igramo, devojkama nismo kupovali cvee, nou smo itali Marksa, a danju urlali na mitinzima... Za bubuljiave svet je bio podeljen na dva dela: jedan pravedan, svet slobode na Istoku, i drugi reak cionaran, svet ropstva i mraka na Zapadu. Oni su se borili za ukljuivanje Poljske u svoj novi svet.

223

I poezija im je bila takva: parolaka, mitingaka, puna ljubavi prema oveku i mrnje p r e m a klasnom neprijatelju. Znamo k a k o se ta shema sramno raspala, poka zujui svoje zloslutno, neljudsko lice. Polako ali sigurno Voroilski se otresao munih naslaga svojih mladalakih predubeenja. Od neka danjeg bezobzirnog borca za jednostranu istinu, postao je borac za jedan zdraviji moral. Neprijatelj mu je postalo sve to je konvencionalno, lano, neautentino. Naroito su mu znaajne dve zbirke, Unitenje vrsta (1969) i Posle unitenja (1974). U njima je pro govorio zreo pesnik i ovek koji je proao kroz stranu ivotnu kolu naeg stolea. Voroilski, sad, na pitanja ne odgovara neposred no, nego preko svojih lirskih 'junaka, posredno. Sada u tim pesmama postoji forma junakovog monologa, a tog junaka uvek odnekud poznajemo. U mnogim pes mama dolazi do iglasa mnotvo, s ijim se pogledima i miljenjima autor ne poistoveuje; naprotiv, poka zujui ga u ironinom svetlu, autor pokazuje dvoli nost i moralnu pusto takvoga kolektirnog sveta. Tada to postaje glas utljive veine, pasivne drutvene mase, koja je, k a k o nas ui istorija, u v e k spremna da se odrekne p r a v a na suenje i p r a v a na individu alno protivljenje, za raun bezbednosti i unutranje stabilizacije. I za divno udo, pesnitvo Voroilskog postalo je svestranije, bogatije, uverljivije i ivotnije. I nema vie sumnje za koju se to istinu zalae autor, na kojoj je on strani.

STARI MARKS Z a d i v l j u j e me i p r i v l a i S t a r i M a r k s ne v i e o n a k o silovit i d r a m a t i a n k a o M l a d i M a r k s ni o n a k o sarkastian T e i V e v i e n e pie pamflete P r o u a v a i z v o r e u Briti muzeumu S v e m o r a da b u d e p r o v e r e n o i nita ne m o e da sadri g r e k u ni da se oslanja na nepromiljen c i t a t po seanju Do k a s n o u no sedi u drvenoj fotelji pie p u i p r e v i e cigara p o n e k a d o d k r i n e v r a t a susedne sobe t a m o D e n i M a r k s roena fon V e s t f a l e n starija o d m u a raeljava k o s u p r e d ogledalom ushieni M a r k s g o v o r i K a k v a s i t i posle e g a s e v r a a z a sto i tako s v e d o dana k a d a e u m r e t i n e na b a r i k a d a m a galijama n e g o ba u toj fotelji Imam poverenja u Starog Marksa koji p r i r o d n o h o e da promeni svet a l i hoe t a k o e da ga razume Stalo mu je do osloboenja eksploatisanih ali takoe m u j e stalo da do k r a j a napie k n j i g u o m e h a n i z m u s v e t a eksploatisanih i e k s p l o a t a t o r a hteo bi da dobro u d a svoje t r i k e r i z a ljude n a p r e d n e i v e r n e i brine se zbog D e n i n e bolesti i sam poputa sa z d r a v l j e m i ne moe p o n o v o da o t p u t u j e u K a r l s b a d j e r mu A u s t r i j a n c i p o d v a l j u j u i z b o g materijalnih r a z l o g a

15

225

m o r a da p i e s v a t a r i je za N j u j o r k T r i b j u n i m o d a z a t o n e e stii i s t u p a krupnim koracima po Hempstid Hidu plaei v r a p c e i ne g u b e i n a d u da e ipak stii Genije ustaljenog ivota ima izgled svakodnevnosti S a m ne poznaje svoju mo Ne uje glasove Ne vidi znakove Ne uzjahuje ne razmahuje ne grmi Nije nervozan Zna malo v i e od d r u g i h i to h o e d a saopti K r i v o m i j e to n e e z a v r i t i k n j i g u a l i o n o to e u i n i t i i onako je dovoljno za nekoliko pokolenja S a m o kad bi umeli u tome da se razaberu On dri d a h o e S t a r i M a r k s c e n i S e k s p i r a i E s h i l a ali n j e g o v s v e t nije t r a g i a n O t k r i o je u n j e m u lo p o r e d a k te z a t o v i d i i m o g u n o s t b o l j e g P r e d a j u i m u svoje z n a n j e daje s v e t u a n s u 1967. FAISTIKE DRAVE

U b r z o posle r a t a 1 9 1 4 1 9 1 8 u E v r o p i n a s t a d o e prve faistike d r a v e U t i m d r a v a m a s u n c e je i z l a z i l o i z a l a z i l o u n o r m a l n o v r e m e obasjavajui krovove kua i zelene nagibe planina u oborima b l a g o j e rikala s t o k a M a j k e s u u z o r u b u d i l e d e c u ljubei i h u e l o O e v i s u p o povratku s rada oseajui radosni z a m o r u k o s t i m a udisali d i m d o m a e g ognjita a p o s l e r u k a

226

spavali u fotelji i l i uporno majstorisali ili oduevljeno muzicirali D e c a su se i g r a l a k l i p e kolica i vije M a l i m devoj icama rasle su g r u d i i devojice su iz dana u dan izrastale u v e l i k e devojke ispunjene apatom kao u m o m drveta u umi i n a g l i m s m e h o m na iji b i z v u k mladii oseali k a k o im se sue g r l a U letnjim veerima na z a v e s a m a iznutra osvetljenim sastajahu se senke rastajahu i opet ljubavno sastajahu A z i m i su ljubavnici lovili paru iz usta u z a s n e e n i m p a r k o v i m a I j o se m o g u spomenuti m a k e to se izvijaju u d u g u i vrapci to u z l e u nad kolovozom i starice p r e d k u a m a i cvee seeno i gajeno u saksijama i b o l n i a r k e to bolesnicima daju toplomere i ljudi s m e t l o m to m e t u ulice I d r v o to se sui i brazda na vlanoj njivi i v e t a r u ikarama I jo se m o e spominjati mnogo pojava koje s v e d o e k a k o P o t o nije bilo z n a k o v a n a n e b u p o g r e b n i h kometa v o d e pretvorene u k r v goruih b u n o v a poto je i v o t tekao obino i stvarno je u t i m d r a v a m a m n o g o bilo ljudi obinih i ljudi dobrih i t a k v i h k o j i nita nisu znali i kojima ni na pamet nije padalo i koji se nisu oseali k r i v i i koji s t i m nisu imali nieg zajednikog i koji a k n o v i n e nisu itali ili su ih itali n e m a r n o zauzeti mislima o tom k a k o treba popraviti k r o v koji prokinjava dati cipele obuaru izjaviti ljubav popiti k r i g l u piva pomeati boju zapaliti s v e u i koji

15'

227

zaista nisu z a p a a l i s t r a h u o i m a suseda i nisu u l i p o d r h t a v a n j e u g l a s u o n o g a koji z a p u t pita nisu zapaali razliku nisu uli g l a s u sebi ili k o j i su u b r z o neto naslutili nisu m o g l i n i t a u i n i t i i teili se govorei u najmanju ruku nita z l o n e r a d i m o i v i m o isto k a o u v e k t o j e b i l o istina A i p a k to su b i l e faistike d r a v e

PRAOTAC

AVRAM

A ta j e A v r a m a i p a k g o n i l o t e U r H a l d e j s k i napusti s njegovim palatama i hramovima i u gradu Haranu takoe ne zagreja mesta t a ga je gonilo na nesigurna nomadska lutanja Odvratnost prema prolivanju krvi Prinoenje ljudskih rtava bilo mu je ogavno Ne hte bogovima oima da posveti devet crnoputih mladia u u g a o n i k a m e n da ih zazida Strah mu oduzimae san u k u a m a sazidanim na kostima Z a d a h oveje k r v i sa oltara presecae mu dah I otide m u A v r a m u pustinju U m r a k u p r a p o v e s t i k r e t a e se n a s l e p o J o ne poznade dobrobiti b r a t s t v a T a m n o m o d r a n o k i d a e m u atore i n e s i g u r n a m i s a o g a i z j e d a e ili m o d a predoseanje D a j e s v a k i i v o t p o s e b n a r a d o s t i dar k o j i t r e b a braniti ne gubiti I oajavae A v r a m s a o k r u t n o m v e r o m z a v a e n d o k n e die b u n u

228

p r o t i v bogova s v i h i i z a b r a j e d n o g koji ne uae ljudskog m e s a A i p a k v e t r i m a ibani i g l a u m o r e n i n e d a v a h u m u v e r e saputnici u lutanju da n o v je z a k o n A v r a m o v a B o g a i s t o g a se ta z n a n a epizoda k a o to knjiga z b o r i o d i g r a n a g o r i s a sinom I s a k o m udaljio se ovaj nosae d r v a a A v r a m vatru i ma i vraajui se s u t r a d a n r e e praotac htedoh bejah ubiti ali B o g ruku moju zadra i ukaza mi na o v n a u trnju u p l e t e n o g To o n i m a to s u m n j a h u razbudi m a t u i u b e d i ih T a k o iz gaenja i s t r a h a A v r a m o v a religije se rodie n o v e B i u p o z n a t o m i l o s r e i o s u e n a n e o v e n o s t I nije v i e n j e g o v a k r i v i c a t o j o ne j e d n o m .bi n a r u e n z a k o n ji l j u d i prinoeni na r t v u i to m r a k padae i v r e d n o s t svakog ivota n i t a v n a izgledae SPAAVANJE DON KIHOTA Posle sedam poraza u Sevilji Migel de Servantes Savedra n e z g r a p n o g h i d a l g a oblai u o k l o p postavlja g a n a konja i horizont mu o t v a r a k l j u e m K r o z egu kroz podsmeh k r o z p r e d e o l u d e imaginacije D o n K i h o t jae lomi koplje iz sedla i z b a e n dodiruje z e m l j u S t v a r n o s t g a g r d n o l e m a O n a stvarnost kojoj k r i u trbuhu z v e c k a u k e s i i pui joj se iz g l a v e Ista o n a

229

to i m a j a k e p e s n i c e i z a u d a r a na z n o j i b e l i l u k i koja mrzi o t p a d n i k a i h o e da postoji i s k l j u i v o o k o u oko sa s o b o m b e z antiteze b e z f a n t a s t i n o g lika u ogledalu bez glasa izvan svoga registra Stvarnost ne prata D o n Kihotu Migel de Servantes Savedra bogobojaljivi sluga stvarnosti k o j i nje r a d i s a s t a v l j a s m e n u p o v e s t u poslednjem a s u p r i s k a e o n o m t o l e i i z a k l a n j a ga od s m r t n o g u d a r c a U t o m t r e n u I njegova bezgranina odanost sluenju kao da biva stavljena na probu Don Kihot u k o e n o ustaje s a z e m l j e antucaju: prilazi poluivoj Rosinanti priguujui j a u k e stavlja n o g u u u z e n g i j u p e n t r a se na k o t u n j a v a l e a i o d l a z i u s v o j u n e s t v a r n o s t ostavljajui S e r v a n t e s a iza s e d a m t u g a u Sevilji FRANC KAFKA (I)

K a d j e F r a n c K a f k a p i s a o s v o j e istorije o n e n i s u bile o g l e d a l o stvarnosti R o d i o se i i v e o u najblaoj tiraniji a k a d je p r o p a l a u n a j pristojnijoj o d b u r o a s k i h d e m o k r a t i j a E v r o p e U svetu t a k o nepodatljivom z a A p o k a l i p s u d a k a d j e od nje p r o g u t a n nije p r e s t a o da se i u a v a U g r a d u g d e jo u v e k m o g u da se nau tragovi svakoga ko je tu iveo pre Apokalipse Takoe i

230

Franca Kafke E v o k u e u kojoj se rodio O v u d a ga je s l u a v k a vodila u kolu plaei ga O v d e je radio u osiguravajuem d r u t v u i nije smeo da se oslobodi na d v a dana da otputuje na sastanak s l j u b a v n i c o m O v o je porodina g r o b n i c a K a f k i n i h K u e stoje s v e samo to s n e k i h otpada m a l t e r S t a n o v n i c i takoe pokazuju s t a r u e s m u k o j u j e opisao u jednoj od p r v i h p r i p o v e d a k a i unutranjost crkve iz romana A l i k a d bismo u onom to je pisao traili sliku sveta u k o m e je i v e o to bi b i l o nepravda i taj estiti s v e t bi i m a o p r a v a da se oseti u v r e e n i m poto nije bio takav Bio je vedriji i prostiji S r e o m K a f k u su poeli itati mnogo kasnije k a d se telo sveta u v l a i l o u s v a k u njegovu izmiljenu re nadoknaujui zakasnelost i j a u u i od bola 1966.

FRANC KAFKA

(II)

F r a n c K a f k a j e u v e k eleo da v e r u j e i da bodri M e u knjigama koje je najradije itao bile su prie B o e n e N j e m c o v e C e s t o i m s e v r a a o gutajui toplinu kojom su zraile i elei da postane slian staroj dobroj gospi koja l j u d i m a deli h l e b Jednom je proitao njeno delo pod naslovom U zamku i oko zamka i to je ostavilo na n j e g a

231

t a k a v utisak d a n i j e m o g a o d a s e o d u p r e e l j i iza p o d r a a v a n j e m d u g o i stalno s e n a d a o d a e u s p e t i da s t v o r i delo isto t a k o s u n a n o i sa isto t a k o sreniim z a v r e t k o m a l i nije u s p e o i m n o g o je p a t i o i h t e o je d a s p a l i o n o to j e napisao

Pisao

je

MIRON

BJALOEVSKI 19221983

(MIRON B I A O S Z E W S K I )

U poljsku poeziju uao je s viegodinjim za kanjenjem, prelomne 1956. godine, ali zato je uao kao zreo ovek i izgraen pesnik. Danas, u godini autorove smrti, njegova poezija, isto kao i u vreme kada se pojavila, pleni novou, neponovljivou, zagonetnou, ak i nerazumljivou, iako je odavno nobilitovana, priznata, cenjena, iako je o njoj napisano bezbroj kritika, rasprava, komentara, ak naunih i doktorskih radova. Postoji samo jedna razlika: K a d se pojavio, Bjaloevski je bio iskljuivo pesnik za elitu. Danas ga u Poljskoj zna i iroka publika, ali nju Bjaloevski nije pridobio poezijom, nego svojim neo binim autobiografskim romanom Uspomene iz varavskog ustanka (1970). Prva pesnika zbirka Bjaloevskog Obrti stvari naslovom se nadovezivala na epohalno Kopernikovo delo O obrtima nebeskih tela. Kopernik je prouavao kretanja u kosmosu, a Bjaloevski je prouavao kos mos svakodnevnih stvari oko sebe, i to onih najneuglednijih, najnepesnikijih, iz svakodnevne upo trebe i v e izile iz upotrebe, zatim svet stvari svoje studentske sobe, svet ulice, varavskih predgraa, svet poljskih palanki, i sve je to opisivao igrajui se, radu-

233

jui se, oponaajui sveani stil klasine poezije, ali i ironizujui, naravno, taj uzvieni patetini stil, podsmevajui se svoj toj voljenoj i cenjenoj civilizaciji i njenim tekovinama. Do kraja ivota ostao je jedini autentini boem u poljskom posleratnom pesnikom ivotu, i pisao do te mere uprkos svim priznatim i prihvaenim kanonima i stilovima, da je izgledalo kao da okree lea a k i najboljim i najdobronamernijim kritiarima i prouavaocima svoje poezije. Svoje pesme, i svoje jo neobinije pesnike drame pisao je upravljajui se isklju ivo prema prohtevima svoje neobuzdane, hirovite mate. Zato je do danas njegova poezija ostala bez podraavalaca, nastavljaa i epigona, Sto je dokaz i izrazite line izuzetnosti njenog autora. Kolega po peru, Zbignjev Bjenjkovski, nazvao je Bjaloevskog muenikom etimologije. Zaista, jezik poezije Mirona Bjaloevskog nije argo, nije dijalekt, nije jezik deteta kako su neki tvrdili, nego je to idiolekt. Izvor njegove leksike su (periferije ivotne stvarnosti, a esto i periferije reci. Pesnik se slui zvukom, onomatopejom, asonancom i aliteracijom, slui se govornom frazom, ali onom mucavom, nespretnom, koja je puna nedoreenosti, puna gramatikih i sintaksikih greaka. Taj jezik se otima svakoj pravilno sti, povinuje se samo svojim udima, kao da je pesnik izabrao neku svoju posebnu l u d u gramatiku i leksiku. To su rei-bogalji, reenice bez zavretka, kazivanje bez logikog reda. Rezultat je individualni jezik pesnika Mirona Bjaloevskog, poezija Mirona Bjalo evskog, a danas uveliko i proza Mirona Bjaloevskog.

AUTOPORTRET

OSEANI

G l e d a j u me, d a k l e sigurno i m a m lice. Od svih poznatih lica najmanje p a m t i m vlastito. esto m i r u k e i v e potpuno zasebno. M o d a ih tada ne ubrajam u sebe? G d e su moje granice? Prorastao sam sav pokretom ili poluivotom. U v e k ipak puzi u m e n i potpuno ili nepotpuno ali ipak postojanje. Nosim u sebi n e k a k v o svoje vlastito mesto. K a d g a izgubim, to znai da me nema. nema me, dakle ne sumnjam.

235

AUTOPORTRET

RADOSNI

N e mislite d a s a m n e s r e a n . R a d u j e m s e to m i s l i m . M i s l i t e da se r a d u j e m . S v e t j e i g r a radosti. M o j a svest i g r a pred lampom kie pred lupinom zida pred piljarnicom s vreama kupusa p r e d u s t i m a p r i j a t e l j a to g o v o r e pred vlastitom rukom neoekivanom pred neprobojnom statuom stvarnosti u divoti najlepe zabave u najuzvienije molitve nerazdeljiva m o j a s v e s t igra. A k a d se p r e k i n e i g r a p o obiaju s v a k o g k l u p k a p o i u u n e b o g d e se nita ne osea, gde sam od poetka bio dok nisam bio g d e u d o kraja biti k a d m e n e bude, t a m o je radost neopisiva. T o je sve.

BALADA O ODLASKU U DUAN N a j p r e s a m siao n a u l i c u stepenicama oh, zamislite, stepenicama.

236

Z a t i m su p o z n a n i c i nepoznatih zaobilazili mene, ja njih. alite to niste v i d e l i k a k o ljudi hode, alite! Uao s a m u potpuni duan; gorele su l a m p e od stakla, video s a m n e k o g koji je seo i ta s a m u o ? . . . ta s a m uo? um torbi i ljudski govor. A l i vratio sam se zaista zaista.

RASKOL U MLENOM RESTORANU SA IZNENAENJEM ja s t o j i m u redu on stoji iza m e n e ona ta iza m e n e d r u g a sa strane ali po strani pui razgleda m a k a r o n e po cenovniku ne j e d e nita ovdanje Ijuti pomorandu

njoj toj iza m e n e ponestalo za m a k a r o n e j a joj dodajem z a m a k a r o n e o n a po strani pui* s p o m o r a n d o m v i e na d r u g a sa strane zabranjeno puenje on n i t a ne govori b e i u s t a k l e n i vestibil o n a s n j e g o v e strane pokazuje mi iz zahvalnosti z b o g makarona k r u i e m n a elu n a d r u g u
* ali n j e g a j e u m e u v r e m e n u u p r a v o p r e p o z n a o p o z n a n i k k o j i g a n i j e v i d e o o d p r e r a t a 1 c e l o v r e m e s e u d i o Sto s u s e s r e l i o v a k o s l u a j n o j e r o n s v a k i d a n d o l a z i ovamo u etiri u veliku salu na prvom spratu na asu vrelog mleka.

237

Cela p o l o v i n a u r e d u p r e l a z i 'na n a u s t r a n u o n j e bio s t r a n o iza okna z a u e n ja sam mu t e k objasnio o t k u d a t a o d b r a n a

IZ SLEPOG POVERENJA j e d e m ostrige sa ukusom sve mi jednim jer jedem s Juzjom i o n a k o k a k o on k a e jer jedem to prvi put jer kad je ovek prvi put u Parizu treba to da jede bar jednom mogu vie da ih ne jedem kae Juzjo ak ni sve ove ne moram da pojedem j e r s a m s e u d i o to t a k o m n o g o ali J u z j o k a e d a m a l o te sam pojeo sve

K A K O JE L A K O IZGUBITI VERU P r o a o je k o n j i k o l a . V i d i m . V e r u j e m u njih. S m r a u j e se. Proao je konj i k o l a . A l i konj j e i m a o k o n j a . Kola su imala kola. Vozili su te svoje velike iz s e n k i od bagremfi. I ve mi je t e k o p o v e r o v a t i u konja i k o l a .

238

AH K A D B I , K A D B I A K I P E D N E L I . MOJA NEISCRPNA ODA RADOSTI I m a m pe nalik n a trijumfalnu k a p i j u ! U z i m a j u m i pe nalik na trijumfalnu k a p i j u ! ! Vratite mi pe nalik na trijumfalnu kapiju!!! Odneli je. Ostala mi od nje samo siva naga jama siva n a g a jama. I to mi je dosta: siva n a g a j a m a siva-naga-jama si-va-na-ga-j a-ma sivanagajama.

Iznenada izdvaja se iz pomerenih formi ulice oblinom n o g u lica pribliava se pola obilazim te pola k a k o alim onu stranu u v e k n e v i d l j i v u !

239

odlazi p o l a pokret drugih kroji te u s v e sitnije komade nita m i o d t e b e n e ostade iznenada O OBRTIMA STVARI A one krue i krue. Probijaju me maglinama. Pokuaj da uhvati nebesko telo n e k o od onih z v a n i h pod r u k o m . . . A iji se j e z i k na jeo itavim ukusom Mlene Kaplje predmeta? A ko je izmislio da zvezde gluplje krue oko pametnijih? A ko je izmislio zvezde gluplje? IZVOD JESAM'A

jesam glup sam ta d a r a d i m a ta b i h r a d i o k a d ne bih znao

240

a ta ja z n a m ta j e s a m takav k a k a v j e s a m moda n e g l u p no to m o d a s a m o z a t o to z n a m d a j e s v a k o z a s e b e najvaniji j e r a k o s e n a s e b e n e pristaje i onako j e s i k a k a v j e s i STUDIJA KLJUCA

Klju ima miris vode gvozdene ukus elektriciteta a kao voe o n j e opor nedozreo b u d u i d a j e ceo kotica POGRENA UZBUENJA

k a d a . . . s k a nije donela tablete s v a se z e m l j a tresla A d a l i n e k ide u m a n t i l u uopte ne on sutra nije subota u l i c a izgleda k a o ulidza n e t o joj ne odgovara i njoj ne odgovara t o n e u san B j a l o e v s k a v i i njemu ne odgovara

241

PRISEANJE POVERAVANJA SESTRE SESTRI U SANATORIJUMU p a n P a n e c m e opio s t v a r n o potom mi se izvinjavao o t k u d m u t o naspelo d a m e opio tako sam se zaudila i o n a j p a n to je s n j i m Ibio p r i t o m b i o j e prosto z a u e n k a d m e opio a k j e a d v o k a t dolazio p o toj s t v a r i t o g a opanja to m u s e desilo ob ja nja va o m o r a d a m u s e inilo SLUAM K A O ZAKONITI CINIK ILI TANKA JE KOZA BURETA dalje dad objektivni stoji kao piramida a o d m a h tu ui opijene j e d n o m vrstom oluka istina s l i v a se s t a l n o u b u r e a u njemu stanuju iogeni mojih uiju minimalistiki

242

MIRONIONIA m u i se ovek M i r o n m u i opet je odenj rei nepogod nesiguran staraenj enj RATNI MITOVI TRI Jedna utekla. D r u g a utekla. Trea zaglavila se u vratima.
JEDAN

u n u o pod sto i spasao se

!0!

Pretpostavljao sam: j e d n o m u t i dosaditi ali jo jo ekam dolazi onda jo ne dolazi znai ve (nisam pretpostavljao)
ZAPIS

Stoje na groblju, sveice pale. plau, odjednom Stefa v i e : Ljuuudi, zato plaete, za 50 godina nijednog od v a s tu nee biti!

ZBIGNJEV HERBERT
(ZBIGNIEW HERBERT) 1924

Jedan od pesnika koji su imali zakasneli nastup 1956. godine, Zbignjev Herbert, je opravdao iroko poverenje koje mu je celokupna poljska kritika dala, te godine kada se pojavio. Danas, sa est pesnikih zbirki, Herbert je jedan od najznaajnijih pesnika dananje Poljske. Nadovezujui se na katastrofinu poeziju eslava Miloa, ukljuujui se u iskustva koja je kao obno vitelj avangarde uneo u poljsku posleratnu poeziju Tadeu Ruevi, Herbert je uneo u poljsku poeziju i antiku, i divni, plemeniti humor, i britku ironiju, pomeane sa skepticizmom savremenog intelektualca, koji je bio svedok najveih katastrofa i unitenja kroz koja je proao novi svet. Zrai iz Herbertove poezije neka posebna suges tivna toplina, koja kao da se intimno prenosi na sva kog itaoca, uvodi ga u svet poezije, zove na puto vanje kroz matu i istoriju, i inoda je ta neposred nost osigurala Herbertu optu popularnost u redo v i m a poljskih intelektualaca. A kad su itaoci ve navikli da svaku novu Herbertovu knjigu primaju kao praznik poljske poezije, pojavila se zbirka Gospodin Kogito (1974), koja je bila pravo iznenaenje i za itaoce i za kritiare.

245

A ko je Gospodin Kogito, taj Herbertov junak roen iz slavne Dekartove maksime (Cogito, ergo sum)? Pesnik mu daje poreklo, porodicu, drugove, obeleja, poslove i brige kakve ima svaki ivi ovek, a iz itanja postaje jasno da je to zbirni naziv, j u n a k iji se identitet gradio tokom celokupne istorije ljudske misli, onako kako se praistorija i istorija zapisivala u zemljama i epohama, u godovima drvea, u spome nicima k u l t u r e od najstarijih vremena do naih dana. On je, naravno, i Herbertovo drugo ja, i u svojoj poslednjoj knjizi Izvetaj iz opsednutog grada (1983) on i pesnik zajedno daju svedoanstvo o ratnom stanju u Poljskoj. Ugraivanjem lika Gospodina Kogita u svoju poeziju Herbert je pronaao srean nain da svoju poeziju obogati vieslojnou, i istovremeno da sebe donekle rastereti, da o kljunim problemima naeg vremena ne govori uvek iskljuivo u ime svoga ja. Herbert zna jza ono zlatno pravilo poljske p r e d r a t n e avangarde da treba negovati stidljivost oseanja. Manje je nametljivo kada o krajnjim pitanjima misli neko ko je olienje Dekartovog Mislim, dakle posto jim, nego k a d bi svuda i stalno istupao Herbert 'u ime svoga ja. Drugovanje s Herbertovom poezijom za itaoca je p r a v i praznik. Izbija iz nje d u h razboritosti i h r a brosti, jednostavnosti i pesnike rafinovanosti. Her bert u m e da bude i s m r t n o ozbiljan, i politiki angaovan, i aki razdragan i veseo, ironian i elegian. Po svemu se vidi da je to pesnik koji ezne za obi nom, ovozemaljskom, malom ljudskom sreom za ko jom traga. A italac mu je zahvalan to ta svoja traganja pesnik u m e s njim da podeli.

PRIA O RUSKIM EMIGRANTIMA B i l o je to godine dvadesete ili dvadeset p r v e stigli su ruski emigranti v r l o visoki p l a v i sanjalakih oiju s a e n a m a k a o san k a d su prelazili p r e k o trga govorili s m o ptice selice odlazili su na p l e m i k e b a l o v e okolo se aptalo k a k v i biseri a k a d su se gasila svetla z a b a v a ostajali su bespomoni ljudi sive novine stalno su utale i samo je pasijans i m a o smilovanja i uutavale su gitare po sobama i ak su bledele oi arne u v e e bi ih u r o d n e stanice odnosio s a m o v a r sa piskom posle nekoliko godina govorilo se samo o troma o onome to je poludeo

247

0 o n o m e t o se o b e s i o i o onoj kojoj su o d l a z i l i m u k a r c i ostali s u i v e l i p o s t r a n i i p o l a k o se p r e t v a r a l i u p r a h Tu priu pria Nikoaj koji r a z u m e n e m i n o v n o s t istorije da bi me uplaio to znai ubedio

RAZMILJANJE O PROBLEMU NARODA I z injenice u p o t r e b l j a v a n j a istih p s o v k i i slinih l j u b a v n i h i z j a v a izvlae se previe smeli zakljuci takoe ni zajednika kolska lektira ne treba da predstavlja dovoljno polazite da se ubija slino je i sa z e m l j o m ( v r b e peani p u t n j i v a p e n i c e n e b o p l u s paperjasti oblaci) hteo bih najzad na z n a m gde se zavrava ubeivanje a poinje realna v e z a d a l i usled istorijskih p r e i v l j a v a n j a n i s m o postali p s i h i k i i s k r i v l j e n i i na s l u a j e v e s a d r e a g u j e m o p r a v i l n o u jeretika ili smo jo u v e k varvarsko pleme sred v e t a k i h j e z e r a i e l e k t r i n i h p r a u m a pravo da kaem ne znam samo utvrujem postojanje t e v e z e i s p o l j a v a se o n a u b l e d i l u u naglom crvenilu u urlanju i izbacivanju ruku i z n a m da m o e da d o v e d e do urno iskopane rake

248

te na kraju u o b l i k u testamenta da bi bilo p o z n a t o : bunio sam se ali mislim da taj o k r v a v l j e n i v o r treba da bude poslenji koji emo oslobaajui se pokidati

RUSKA

BAJKA

Ostario je c a r bauka, ostario. V i e nije m o g a o a k ni golubia v l a s t i t i m r u k a m a da zadavi. S e d e o je na prestolu z l a t a n i h l a d a n . S a m o brada mu je rasla do poda i nie. V l a d a o j e tada n e k o drugi, n e z n a s e ko. R a d o z n a l i narod z a v i r i v a o j e k r o z prozor, ali K r i v o nosov je zaklonio p r o z o r vealima. 1 tako su s a m o obeeni videli poneto. Najzad je car b a u k a sasvim umro. Z v o n a su zvonila, ali telo nije iznoeno. C a r je bio srastao uz presto. N o g e prestola izmeale su se s c a r e v i m n o g a m a . R u k a urasla u priruje. N i s u ga m o g l i odvojiti. A zakopati c a r a sa z l a t n i m prestolom teta.

PROKONZULOV

POVRATAK

O d l u i o s a m da se v r a t i m u cezarski d v o r j o j e d n o m u isprobati moe li tamo da se i v i m o g a o b i h ostati ovde u dalekoj provinciji p o d p u n i m slasti liem sikomore i b l a g o m vlau boleljivih netopa kada se vratim ne nameravam da stvaram zasluge tapau i odobravati u o d m e r e n i m porcijama s m e i u se na uncije diskretno mrtiti obrve n e e m i z a t o dati z l a t n i lanac dosta m i j e ovaj elezni

249

odluio s a m d a s e v r a t i m s u t r a ili p r e k o s u t r a ne mogu da ivim u vinogradima sve je ovde tue d r v e e b e z k o r e n j a k u e b e z t e m e l j a k i a staklasta c v e e mirie n a v o s a k 0 pusto n e b o l u p a suhi oblak v r a a m se s u t r a p r e k s u t r a u s v a k o m s l u a j u vraam se t r e b a e n a n o v o u v e b a t i lice d a b i donja u s n a u m e l a d a z a d r i p r e z i r d a oi b u d u i d e a l n o p r a z n e 1 n e s r e n u b r a d u z e c a m o g a lica d a n e drhti k a d u l a z i k o m a n d a n t g a r d e j e d n o s a m s i g u r a n v i n a s njim n e u p i t i k a d priblii s v o j p e h a r o b o r i u o i i p r a v i c u se da iz z u b a v a d i m ostatke j e l a cezar uostalom voli graansku hrabrost do izvesnih granica do izvesnih razumnih granica on je u o s n o v u o v e k k a o i s v i d r u g i 1 i v e v r l o u m o r a n od i g r a n j a s o t r o v o m n e m o e d a pije d o sita n e p r e s t a n o a h ona l e v a aa za D r u z i ja u desnoj u m o i u s n e z a t i m d a pije s a m o v o d u d a n e s p u t a o i s T a c i t a da i z i e u v r t i da se v r a t i k a d v e i z n e s u t e l o O d l u i o s a m da se V r a t i m u c e z a r o v d v o r n a d a m s e zaista d a e s e s v e n e k a k o srediti FORTINBRASOVA ELEGIJA eslavu Milou

S a d a k a d s m o ostali s a m i k n e e m o e m o d a porazgovaramo k a o ovek s ovekom i a k o l e i na s t e p e n i c a m a i v i d i k o l i k o i m r t a v mrav t o z n a i c r n o sunce s l o m l j e n i h z r a k a N i k a d n i s a m m o g a o da m i s l i m b e z o s m e h a o tvojim rukama

250

i sada k a d l e e na k a m e n j u k a o oborena gnezda nesposobne su k a o i n e k a d To je zapravo kraj R u k e lee posebno S p a d a lei posebno P o s e b n o glava i n o g e v i t e z a u n e k i m cipelama P o g r e b e ima t i v o j n i k i m a d a vojnik nisi bio to je j e d i n i ritual u k o j i se m a l o r a z u m e m n e e biti s v e a ni o p e l a bie fitilji i grm ljav i na crno platno na k a l d r m i lemovi potkovane izme artilerijski konji doboi doboi z n a m nita l e p o to e biti moj m a n e v a r p r e d p r e u z i m a n j e m vlasti treba grad epati za v r a t i m a l o ga prodrmati O v a k o ili o n a k o morao si da pogine H a m l e t e nisi bio za ivot v e r o v a o si u k r i s t a l n e p o j m o v e a ne u ljudsku glinu i v e o si u stalnom g r u kao u snu lovio si himere poudno si g r i z a o v a z d u h i o d m a h povraao nita nisi u m e o ljudski nisi u m e o a k ni da die S a d ima m i r H a m l e t e uinio si svoje i ima m i r Ostalo nije utanje nego preostaje m e n i izabrao si laki d e o efektan potez ali ta je j u n a k a smrt u poreenju s v e n i m bdenjem s h l a d n o m j a b u k o m u ruci na visokoj stolici s p o g l e d o m na m r a v i n j a k i brojanik asovnika Z b o g o m knee e k a m e projekt kanalizacije i d e k r e t o prostitutkama i prosjacima m o r a m takoe da izmislim bolji sistem zatvora j e r k a o to si dobro zapazio D a n s k a je zatvor O d l a z i m svojim poslovima N o a s e se roditi z v e z d a H a m l e t N i k a d s e n e e m o sresti ono to posle m e n e ostane n e e biti p r e d m e t tragedije N i j e n a m dato ni da se p o z d r a v l j a m o Ini da se opratamo i v i m o n a arhipelazima a o v a voda ove rei ta one m o g u ta m o g u knee

251

POKUAJ UKIDANJA MITOLOGIJE B o g o v i su se okupili u b a r a c i u p r e d g r a u . Z e v s j e g o v o r i o k a o o b i n o d u g o i dosadno. K o n a n i zakljuak: organizaciju treba ukinuti, dosta j e besmislene konspiracije, t r e b a u i u o v o r a c i o n a l n o d r u t v o i n e k a k o ostati i v . A t i n a je m r c k a l a u uglu. P o t o su t r e b a to p o d v u i p o d e l j e n i poslednji prihodi, P o s e j d o n j e b i o o p t i m i s t i k i n a strojen. G l a s n o j e g a l a m i o d a e s e o n snai. N a j g o r e su se oseali zatitnici r e g u l i s a n i h p o t o k a i poseenih u m a . P o m a l o isu s v i r a u n a l i n a s n o v e , ali niko o t o m e nije h t e o da g o v o r i . N i j e bilo n i k a k v i h z a k l j u a k a . H e r m e s s e u z drao od glasanja. A t i n a je m r c k a l a u u g l u . V r a a l i su se u g r a d k a s n o u v e e , s l a n i m i s p r a v a m a u d e p o v i m a i a i c o m t a n t u z a . K a d su prelazili p r e k o mosta, H e r m e s j e s k o i o u r e k u . V i d e l i s u k a k o j e tonuo, ali n i k o g a n i j e s p a a v a o . Miljenja s u bila p o d e l j e n a : d a l i j e t o b i o lo ili, naprotiv, d o b a r z n a k . U s v a k o m s l u a j u b i l a je t o p o l a z n a t a k a z a neto n o v o , n e j a s n o . T A E B I T I t a e biti kad ruke o t p a d n u od s t i h o v a kada u drugim brdima b u d e m pio s u h u v o d u t r e b a l o bi da mi to b u d e s v e j e d n o ali nije ta e se desiti s p e s m a m a k a d a ode d a h i kad bude odbaena milost glasa

252

da li u napustiti sto i sii u d o l i n u gde hui novi smeh p o d t a m n o m umom RAZMILJANJE GOSPODINA KOGITA O ISKUPLJENJU N i j e t r e b a l o da alje sina p r e v i e i h j e mnogo v i d e l o n j e g o v e probodene dlanove n j e g o v u obinu k o u to je bilo zapisano da bi nas pomirilo najgorim pomirenjem previe m n o g o nozdrva j e sa u i v a n j e m udisalo miris n j e g o v o g straha nije se slobodno sputati prenisko bratimiti se s k r v l j u nije trebalo da alje sina bolje da je carovao u b a r o k n o m dvoru od m r a m o r n i h oblaka na prestolu straha sa ezlom smrti GOSPODIN KOGITO I ISTA MISAO Gospodin K o g i t o se trudi da postigne istu misao bar pre no to zaspi

253

ali ve sam trud nosi k l i c u p o r a z a t e k a d v e stie d o stanja d a j e misao k a o v o d a velika i bistra voda kraj r a v n o d u n e obale voda se naglo prekriva borama i talas donosi limenke drvo pramen neije kose istinu g o v o r e i G o s p o d i n K o g i t o nije s a s v i m b e z k r i v i c e nije m o g a o d a o t r g n e unutranje o k o od sandueta za pisma u nozdrvama je imao zapah mora i pod r e b r i m a o s e a o p r s t e o n e to j e odsutna bio je o b i a n k a o i d r u g i meblirane misli koa r u k e n a p r i r u j u stolice brazda n e n o s t i na o b r a z u jednom kasnije jednom kad se ohladi postii e stanje atori i bie k a o to p r e p o r u u j u uitelji prazan i zauujui PORUKA GOSPODINA KOGITA nagradu

Idi k u d a su poli oni u t a m n u k r a j i n u p o z l a t n o runo n i t a v i l a s v o j u poslednju

254

idi u s p r a v a n sred onih to su na k o l e n i m a sred o k r e n u t i h l e i m a i sruenih u p r a i n u spaen si ne z a t o da bi i v e o ima m a l o v r e m e n a treba dati s v e d o a n s t v o budi hrabar k a d r a z u m obmanjuje b u d i h r a b a r u poslednjem r a u n u jedino se to r a u n a a tvoj bespomoni G n e v n e k a b u d e k a o more k a d g o d u j e g l a s ponienih i t u e n i h n e k t e n e n a p u t a b r a t tvoj P r e z i r p r e m a birima d e l a t i m a k u k a v i c a m a o n i e dobiti igru poi e na tvoj p o g r e b s olakanjem baciti g r u m e n a potkornjak e napisati t v o j u ulepanu biografiju i ne prataj zaista nije u tvojoj m o i da prata u i m e onih k o j i su izdati u z o r u uvaj se ipak nepotrebne oholosti gledaj u ogledalu svoje l u a k o l i c e ponavljaj: p o z v a n s a m z a r nije bilo boljih uvaj se krutosti srca v o l i j u t a r n j e v r e l o pticu neznana i m e n a v o l i z i m s k i hrast svetlost na z i d u veliaj nost n e b a i njima ne treba tvoj topli dah postoje da bi g o v o r i l i : n i k o te n e e uteiti p a z i k a d svetlost na g o r a m a d a j e z n a k ustani i idi dok k r v o k r e e u g r u d i m a t v o j u m r a n u z v e z d u ponavljaj stare basne o v e a n s t v a b a j k e i l e g e n d e j e r e tako stei dobro koje n e e stei ponavljaj v e l i k e rei ponavljaj i h u p o r n o k a o o n i to isu ili u p u s t i n j u i g i n u l i u pesku a nagradie te zato onim to imaju p r i ruci ibom smeha ubistvom na u b r i t u

255

idi j e r samo t a k o b i e p r i m l j e n u d r u t v o hladnih lobanja u drutvo s v o j i h p r e d a k a : G i l g a m e a H e k t o r a Rolanda branilaca kraljevstva bez granice i grada pepela B u d i veran Idi IZVETAJ IZ OPSEDNUTOG GRADA

P r e v i e star da b i h n o s i o oruje i b o r i o se k a o drugi o d r e e n a m i j e p o m i l o s t i poslednja u l o g a hroniara z a p i s u j e m ne z n a se za k o g a i s t o r i j u opsade treba d a b u d e m t a a n ali n e z n a m k a d j e p o e l a najezda pre dvesta godina u decembru moda j u e u osvit s v i o v d e b o l u j u o d g u b i t k a oseanja v r e m e n a ostalo n a m j e s a m o m e s t o v e z a n o s t z a m e s t o jo drimo ruevine hramova privienja vrtova i kua a k o i z g u b i m o r u e v i n e n e e p r e o s t a t i nita piem onako kako m o g u u ritmu beskrajnih sedmica ponedeljak: prodavnice prazne prometna jedinica postao j e p a c o v utorak: gradonaelnika ubili neznani izazivai sreda: p r e g o v o r i o p r i m i r j u neprijatelj i n t e r n i r a o poslanike ne znamo njihova mesta boravka to znai mesta pogubljenja e t v r t a k : posle b u r n o g sastanka o d b a e n v e i n o m glasova predlog trgovaca zainima za bezuslovnu kapitulaciju

256

petak: poetak k u g e subota: izvrio samoubistvo N . N . nesalomljivi branitelj nedelja: n e m a v o d e odbili smo napad n a istonu k a p i j u z v a n u K a p i j a S a v e z a z n a m monotono j e s v e t o n i k o g n e e moi d a uzbudi izbegavam k o m e n t a r e oseanja d r i m n a uzdi piem o injenicama k a u da samo njih c e n e na stranim tritima . ali sa izvesnim ponosom e l i m da j a v i m s v e t u d a smo zahvaljujui r a t u odgajili n o v u vrstu d e c e naa deca ne vole b a j k e igraju se ubijanja na j a v i i u snu sanjaju o supi h l e b u i kosti ba k a o psi i m a k e u v e e volim d a l u t a m p o krajnjim delovima G r a d a du granice nae n e s i g u r n e slobode g l e d a m odozgo na b e z b r o j n u v o j s k u na njene v a t r e sluam huno bubnjanje i v a r v a r s k u v r i s k u zaista je neshvatljivo to se G r a d jo brani dugo neprijatelji m o r a j u da se smenjuju nita ih ne vezuje s e m elje da n a s unite G o t i T a t a r i v e d i odredi C a r e v i p u k o v i Preobraenja Gospodnjeg ko bi ih pobrojao boje zastava menjaju se kao uma na vidiku od nene ptije ute boje u prolee p r e k o zelene i c r v e n e do zimske sasvim crne t a k o u v e e osloboen od injenica m o g u da razmislim o s t v a r i m a davnim d a l e k i m na p r i m e r o naim s a v e z n i c i m a preko m o r a z n a m i s k r e n o s n a m a saoseaju alju b r a n o vree ohrabrenja mast i dobre s a v e t e a k i ne znaju da su nas izdali njihovi oevi opsada traje

17

257

bili su nai s a v e z n i c i u doba p r v e A p o k a l i p s e sinovi n i s u k r i v i z a s l u u j u z a h v a l n o s t p a s m o i zahvalni nisu p r e i v e l i o p s a d u d u g u k a o v e n o s t oni koje j e p r o g u t a l a n e s r e a u v e k s u u s a m l j e n i branioci D a l a j - L a m e K u r d i a f g a n i s t a n s k i g o r t a c i sada k a d p i e m o v e r e i pristalice s m i r e n j a stekle s u i z v e s n u p r e v a g u n a d s t r a n k o m nepokolebljivih obino k o l e b a n j e raspoloenja s u d b i n a s e j o k o l e b a g r o b l j a r a s t u smanjuje s e broj b r a n i l a c a ali odbrana traje i trajae do k r a j a i ako G r a d padne a preostane jedan on e nositi G r a d u sebi p u t e v i m a i z g n a n s t v a o n e biti G r a d gledamo u lice gladi u lice vatre u lice smrti najgore je od s v i h l i c e i z d a j e i s a m o su nai s n o v i ostali n e p o n i e n i 1982.

JAROSLAV M A R E K RIMKJEVI
(JAROSAW MAREK RYMKIEWICZ) *1935

Jaroslav Marek Rimkjevi mogao bi pripadati pokolenju 1956, jer je roen 1935, a poeo da objav ljuje 1957. Rimkjevi tom pokolenju ipak ne pripada, jer se svojim pesnikim izrazom i svojim programom od tog pokolenja ogradio i izdvojio. Svoj prvi pesniki manifest ta je klasicizam Rimkjevi je objavio 1963. godine. Kasnije je svoja teorijska razmatranja objavio u knjigama ta je klasi cizam. Pesniki manifesti (1968) i Razliite misli o vrtovima (1968). Bio je to izazov i pobuna. Rimkjevi se pobunio protiv pesnike svetinje svih vremena, protiv vene avangarde. Pobunio se u ime tradicije. Tezi svih avangardista da novost u poeziji poiva na neslinosti (Bjenjkovski), Rimkjevi je suprotstavio tezu o mediteranskom mitu i mediteranskom snu, tvrdei da je pesnik odreen ve samim svojim roe njem. San nad Sredozemnim morem traje ve neko liko hiljada ili i nekoliko desetina hiljada godina, i pesnik koji pie sada i ovde mora biti svestan da se rodio ne ovde i sada, nego tamo i onda. Poezija je, tvrdi on, ponavljanje uzora (ili uzora) vremena pro log, re-kreacija drevnih simbola, arhetipskih slika koje su mi date u snu ili u onom stanju polusna kakvo je pisanje. I jo: Prolost nije jneto to se gubi, nije

17

259

izgubljena adresa ili list istrgnut iz knjige. Rimkjevi je, dakle, branio ponovljivost poezije, branio stiliza ciju, pravo na stilizaciju, odriui se originalnosti po svaku cenu. Po njemu svaka pesma je samo po navljanje, samo repeticija, samo komentar uz tek stove napisane nekad. Pesmu koja nije ponavljanje obrasca, vreme unitava brzo i uspeno. Rimkjeviev program sadran je u jednoj jedinoj rei: klasicizam. Klasicizam je, kae on, neprestana svest da nema pesnikog idioma vremena prolog i vremena sadanjeg, nego da postoji samo jedno veliko more pesnikog jezika izvan vremena ... Zamornom Piboevom idealu kristalne jasnoe Rimkjevi je suprotstavio metafiziko vjeruju ignoramus et ignorabimus*. Umesto na predratnu avangardu, nadovezivao se na pesniko delo Ceslava Miloa. Uzori su mu, uz to, Eliot, engleski metafiziki pesnici iz kruga Dona Dona, i renesansni panci. U teorijskim radovima Rimkjevi se oslanja na. Junga, Elijadea, i naravno, na drevne G r k e : na Heraklita i Platona u prvom redu. Ceo ovaj ueni program i s v e polemike o k o njega bili bi uzaludni i promaeni da Jaroslav Marek Rim kjevi nije v r l o darovit pesnik, da nije uspeo svojom poezijom da prevazie i svoje v r e m e i svoje mani feste. Ima u toj poeziji zanosne slasti i poniranja u sudbine prole i davnoprole, fanatinog optenja i identifikovanja svoje pesme s pesmom velikih ili ano nimnih stvaralaca iz prolosti, poniranja u san i snovi enje, hodanja po onoj neuhvatljivoj granici izmeu postojanja i nepostojanja. Na stranicama Rimkjevieve poezije smrt je moan i vrlo prisutan vladalac. A l i ba svojim poistoveenjem s ljudima koji su ostavili m a k a r i najmanji trag svoga prebivanja u svetu ivih, Rimkjevi kao da dokazuje da ipak sve ne umire, ili, kako pie Jei Kvjatkovski: Sadrina te poezije pokorava se smrti. A l i njena struktura jeste intencijalna pobeda nad smru. Rimkjevi je p r a v i majstor svakovrsnih stilizacija, tako da je u tom pogledu, unoenjem najrazliitijih obrazaca iz raznih epoha svojim savremenicima donosio veoma mnogo novog, zaboravljenog.

TRI ILI ETIRI PESME TOGA REMBOA

T r i ili etiri pesme toga R e m b o a ta znae, ta? U zoru z v i d u k sirena iri se iznad Loa, ena ljuti K r o m p i r , loi v a t r u u pei, pie P i s m a umrlima, o v e k popravlja Osigurae, ita novine, plaa za plin i telefon, D e t e v i e uz vetar, r a z g o v a r a u liu S psom u agoniji, i dugo plae u noi. K r e v e t kripi, ena sanja b e l e klavire, o v e k vezuje kravatu, z a t v a r a kofer, putuje Na s e v e r ili zapad, umire u h o t e l u Od sranog infarkta i posle vie godina se vraa, G r e b e u vrata, zaudara na b e z i n i spermu. K o g a si, pita, ekala pred kancelarijom U tri po podne, petnaestog avgusta? K r v iti, u prolee dete e se utopiti u j e z e r u . T r i ili etiri pesme. R e m b o pod n a r k o z o m S r a u n a v a dobitak i gubitak, p r e no to u m r e u osvit. I p e v m o d r i h planeta uje ivotinju v e k a Sto u r l a od gladi u taboru s n o v a i vetra. NE GOVORI TO DECI Quite simpli: I want a new civilization A l i ne g o v o r i to deci Opet e poeti I o n o to si voleo vie nee biti ono to si voleo
E z r a P o u n , 1928.

261

J e r ono to p a m t i vie nije o n o to j e t r e b a l o da upamti J e r ono t o si z a b o r a v i o nije ono O n o to z a v o l i n e e biti ono to se v o l e o i o p e t e poeti I u dronjcima, to si v o l e o I u d r o n j c i m a D a n i j e l N a b o r o v s k i , 1 9 1 1 , izdanje Brikneira I u dronjcima L a g r a n o v a n a p o m e n a : A oni isti, p o s l e g o d i n u dana, da li e se v r a t i t i k a o isti? I m a g l a o k o t v o j e k u e , one jeseni, u d r o n j c i m a I u dronjcima, to si v o l e o I one r e i : exhibita estque Thetis U dronjcima I s v e to u z a l u d I pisma, peati, glasnici, p r e k a s n o I vetrovi, prekasno i o p e t e poeti P o t o s u m i m r t v i naredili, n e k a opet o t p o n e P o t o i k a k o m i dosaujete s v o j i m A r i s t o t e l o m , n e k a opet otpone P o t o m a l t e r opada s a z i d o v a , n e k a o p e t o t p o n e I n e k a m a l t e r o t p a d n e sa z i d o v a ali n e g o v o r i nita d e c i I da li si v o l e o p r e v i e s i l n o Da li je avgustovska guterica imala ta da ti kae Da li si mislio na n j u d u g o i sa s u z a m a , p r e d spavanje N o , sad ostavi p l u g i c r v e n e v o l o v e N o , ostavi to p e r o D a l i plesan i l i r a O n d a posluaj: o e m u g o v o r e m r t v i O n d a posluaj: n e m a j u n i t a d a t i k a u D a l i plesan ili r a i neka ve pone

262

I o v e rei, u dronjcima: Exhibita estque Thetis A ona se menja a s u k a m e n as u zelenu g r a n i c u Exhibita estque Thetis A ona se m e n j a a s u oblak as u potok I ta je danas tvoje znanje i ta ali ne govori nita deci N e k a deca u m r u u s n u i n e k a pone. GROB NEZNANOG PESNIKA K a d u prozor n a v i r e kraj e t i n a r a i z v e z d a , K a d vetar igra oko kue, k a d p e v a glasnije i tie, D o l a z i mi nepoznati, ubijeni Pesnik. G o v o r i : Ne traim nene ruke, one ne znaju teinu oruja, na ta m i one. N e traim c v e e , ono j e z n a k uspomena, na ta mi ono. H o u da ostanem s tobom. S e a m se ubogog predela N a m o v a r a m a j e d n o patuljasto drvo. P o m o v a r a m a iza m a g l e hodi V l a n o crveno sunce. Jeste. Seam se. N e k a d sam bio Nesrean. Biti srean ili nesrean To je sada svejedno. A l i k a k o da odem? N e u vie stati n a o b a l a m a r e k a g d e n a pojilo silazi sanjiva stoka, O i n e u pritvoriti na neonskoj svetlosti bibliotekih dvorana, N e u usnuti u umama Beskida, zasut borovim iglicama, N e g o moram tu da ostanem.

263

N i j e za m e n e b u r a k o j a k i d a u k r p e i p k u uma\ Nije za mene neni predeo razumevanja, P l a v e t n i l o probijeno z l a t n o m s t r e l o m m u n j e . D o z v o l i mi da o s t a n e m s t o b o m . Sa mranim srcem koje je proteklo, Sa z r n c e m p e s k a u o k u , K a k o da odem? I k u d a da p o e m ? H o u li sii pod z e m l j u , ili u osedlati o b l a k i odgalopirati? Hteo bih da ti izgovorim nenapisanu pesmu. * * *

Ti koji mirka oima na svetlosti bibliotekih dvorana, A s u t r a e zaspati, zasut m i r i s o m b o r o v a u umama Beskida, Z a b o r a v i . Ostaje g r u m e n fosfora, g r u m e n eleza, g r u m e n uglja. S a m o j e d n o m s e umire. P r o l e e j e . P r o l e t i ptica, p l a d e t e t a , P l a m i a k z e l e n i l a u pukotini s i v i h z i d o v a . Postoji velika, neizmerna zemlja.

BIJANT IZ PRIJENE U Prijeni je iveo Bijant, Teutamantov o kome se govorilo vie no o drugima. sin,

Heraklit

N e k o j e i z z e l e n o g d u b a cedio z l a t n i m e d N e k o j e z m i j s k u k o u suio n a k a m e n j u , N e k o je t u c a o u zoru. U p r i r o d n o m r e d u B e e B i j a n t o emu, g d e treba, g o v o r i H e r a k l i t .

264

O v o ja, Bijant, z b o r i m . Iao sam po zemlji koju su nosile k o r n j a e . Ponegde, k a k o ujem, 0 m e n i se govorilo v i e no o drugima, N e znam zato. P i o s a m i z r e k e vremena, V o z i o ovas ili s a m d i z a o jedra, D i m je iao iz d i m n j a k a , p a s lajao u noi. P o t o m su naili Goti, sa z u r l o m i drozdom P o t o m je odseen j e z i k il odrubljena g l a v a 1 srce izvaeno. S t a l i su asovnici. Jo se o meni prialo. U redu prirode B i o je Bijant to, g d e treba, bie preutano A potom su k o r n j a e o p e t krenule s mesta, Odnosei na leima zeleni tit Zemlje. SPINOZA JE BIO PELA N a s tu nije bilo. P l a t o n je bio ptica. Nas tu nije bilo. Spinoza je bio pela. P e l a je dovoljno. O n a je ovde i tamo, O n a je j u l oblaka, ona je j u l jula, A t r i b u t aoke i aoke argument. T o l i k o o peli: ona je zuj sredinji. A Spinoza filozof? On je v a m p i r pele, On je u snu pele. B i e suvereno I matematiko. On je zujea brojka, A n a t o m i j a pele i isti in pele, T a k v a j e sudbina anela. Spinoza j e b i o pela, B i o je prirok pele. A pela bee predmet.

265

P r i r o k a nije bilo. T o b e e s t r a h p a u k a , T o b e e san pele. S p i n o z n i j e b i l o . T o l i k o priroda. T u d o v o l j n a j e p e l a . O n a je srodna suncu, ona je o v d e i t a m o . T a p e l a b r o j k a j e s a m o . S u v e r e n o bie, I san S p i n o z i n . S t a o b i i m a s u p r o t n i m ? A K O NE POSTOJI A k o B o g n e postoji t o p o r e d a k s v a k i C a k i poredak d u h a k o j i d a t j e d u h u U d u h u jest haos Ili: haos i P o r e d a k j e s u opet s a m o r e i K o j e upotrebljava h a o t i n i d u h e l e i u d u h u da z a v e d e r e d U z a l u d a k o n e postoji B o g K o j i bi u d u h u bio d u h u dat K a o poredak D i a n j e na d u h K a d n a tronu sedi i z s a m i h kostiju I k a k o mu volja on s a m s r e u j e r e i A d v a a v o l a Haos i P o r e d a k L i u m u stope d v o l i n i m j e z i k o m HEIDEGGER: SEIN Z U M TODE Hajdeger j e i v o t z a smrt i l bie z a nebie A l i nebia n e m a ex definitione Jer nebie ne b i t i e i ko k a e da Nebie bitie ili ne bitie

266

Grei l o g i k i A a k o nebia N e m a onda takoe ex definitione B i e ne bitie i ko k a e da B i e ne bitie il bie bitie L o g i k i grei j e r b i e j e nebie I bia n e m a il grei l o g i k i Pa tako i Hajdeger ako jo postoji O n d a j e nebie z a smrt znai z a N e b i e ali nebia z n a se nema I ako i m a nebia n e m a Hajdegera Z n a i Hajdeger a k o jo postoji G r e i logiki i z m e u b i a i N e b i a A l i ako n e m a Hajdegera K o onda ree d a H a j d e g e r postoji B i e za smrt je ko logiki pogrei PESMA NA OVE PARMENIDOVE RECI: POMISLITI I BITI JESTE ISTO Odluio sam da b u d e m ali ne z n a m da li u uspeti Da ne b u d e m ni sobom ni usebi Ni u limfi ni u dahu Ni u rei ni i z m e u rei i da ne b u d e m Ni dah v e t r a ni list ni P t i c a tusta i pernata R e c i m o ovaj tiglic Da li u uspeti da ne b u d e m Ni u noktima tiglica ni u k l j u n u tiglica Ni u oku tiglica

267

Ni crv ni grumen zemlje Ni vlat trave Da li u lako ne budem biti u snu toga tiglica No odluio sam da ne budem ak ni u snu tiglica Nee me biti u snu tiglica kad tiglica ne bude Ali moram da budem da ne bi bilo tiglica A ipak reio sam da ne budem Ni sobom ni Ni Parmenid tiglica ni tiglic Parmenida i da ne budem Razgovaram sa tiglicom i tiglic mi govori Niti jesam niti nisam Druga je sintaksa ptice a druga pesnika I nisam nikad uo za Parmenida

L E P O T A PROLIH E P O H A Ili su kroz srebro ogledala. Od njihove kose to je mirisala Na erotini parfem i od ale ipaka to su obavijale kou kroz koju su bletali Sitni kruii dostojni milovanja mukaraca, Od tajni njihova prstenja i od apata lepeze, 0 emu pamte vredni mravi U muzeju, pod korenjem zelenog sveta, ta ostalo je? Nita. Samo osmeh tvoj, Leptir trepavica to treperi na usni dragoga I gr nevetih prstiju. Na postelji noi Krik smrti ili roenja? Satovi ne znaju.

STANISLAV (STANISAW

GROHOVJAK GROCHOWIAK)

19341976

Mada se u knjievnosti javio zajedno s predstavni cima pokolenja 1956, Grohovjak je brzo postao nezvanini vo neto mlaih pesnika, okupljenih tada oko knjievnog lista Savremenost. Upravo uz tu grupu primio se pomalo podrugljiv naziv turpisti, od latin skog turpis, turpe ruan, runa, runo. Pitanje je samo da li naziv turpizam moe sobom da obuhvati bilo kakvo umetniko stvaralatvo, a tim pre poeziju. Mada je jedva pamtila ratne strahote, Grohovjakova generacija je ponela u sebi sve posledice ratnih neuroza, i u svojim delima ih izrazila reitije od prave ratne generacije. Grohovjak se u knjievnosti javio meteorski, delovao magino, pobuivao oduevljenje ili bivao potpuno negiran. Teko je odrediti ta je u njegovom stvara latvu bilo osnovno: mladiki strah od egzistencije ili mladalaka opinjenost smru, opinjenost sloena, perverzna, rafinovana. itaoca nisu mogli ostavljati ravnodunim njegovi menueti sa araem (naslov zbirke), menueti sa dejim mrtvakim kovegom (tema pesme), zadah spaljivanog ljudskog mesa, groblja, pacovi, portreti umrlih dragana, dijalozi u grobu, ispre pletenost erotike i estetske perverzije. .Grohovjakova poezija bila je ipak mnogo ira i svestranija, jer je

269

Grohovjak bio izraziti pesnik "kulture, nadovezivao se na bogatu tradiciju baroka, manirizma, ekspresionizma, operisao najbogatijim kulturolokim asocijacijama, sup rotnostima, mnogo gradio na osnovu slikarstva i (mu zike, oivljavao motive svetske i domae knjievnosti i kulture. Ve sam raspon njegovih tema i motiva za divljuje svojim bogatstvom I matovitou. Izuzetno versifikatorski, stilski i slikovno bogata, ova poezija pokazuje pravo bogatstvo t e k u okvirima svoga jezika, i zato se dugo nee nai klju za njeno valjano prenoenje u izraz drugog jezika. Cesto gra dei pesmu na tradicionalnim versifikatorskim i strofikim kanonima, Grohovjak je od pesme gradio sklop stilizacije, i ujedno ostvarivao svoj neponovljivi lini stil. Time je ruio lane mitove o krizi poezije, avangardnom i tradicionalnom, podvlaei da je pisac uvek odgovoran za sebe i ono to stvara. Vodei ivot p u n sukoba i izgaranja, doekao je da nekoliko godina bude suoen sa smru koja ga je neumoljivo obeleila. Upravo u tim godinama pokazao je nesvakidanju hrabrost, stvarajui kao u svojim najboljim razdobljima. Znao je da njegovo mravo telo nee dugo istrajati u nejednakoj borbi, i s filo zofskim mirom je umeo da misli o ljudskoj ogranie nosti. Pesme iz poslednjih zapisa svedoe d r a m a tizmu hrabrog opratanja od svega to je pesnik voleo. O dramatizmu odlaska j e r se on stalno trudio da shvati, da sagleda, da ljudskim umom pronikne u zagonetku sopstvenog nestajanja. A sad n a m govori ve samo svojim delom. Ostavio je Iza sebe devet pesnikih zbirki, dva romana, zbirku pripovedaka, d v a zbornika dramskih tekstova, veliku, do danas najbolju antologiju poljske poezije, koju je radio s prijateljem Janusem Maejevskim. Uz to je ureivao asopise, vodio polemike, pisao eseje, televizijske i filmske scenarije, reju, bio jedan od najaktivnijih ljudi posleratnog poljskog knji evnog ivota.

MOLITVA M a j k o boja od A n e l a M a j k o boja od pauka, S n e n i h jedra smea Gospo M a l o z v o n o s minuama, M a j k o sa orlovskim p e r o m M a j k o boja kolonijalna I rudnika i astralna S t o lepra na k o r v e t i N a Holananinu lutalici Ponosita na lafetu D u g o r u k a dugovrata Zlatoprsta uskonoga P u n a ljudi k o E v r o p a R u d n i e naih n a d a h n u a O fabriko naih patnji Na meseca srpu t a n k o m M u d r a roditeljko z r a k a K a o v r t puna milosti M a k a r sitan blesak prospi Na tamne pesme G r o h o v j a k a

PLA

JEVREJINOV

Zvezdo, zvezdo, zvezdo, z v e z d o u t a z v e z d o estokraka D o m n a m sruie do kraja T r i kerice crnooke J a m u kopajte d u b o k u K o s t i u j a m u sloite

271

U papir keri zaviemo Geeft sa zemljom nainiti Ja se pitam emu Jahve Rahilja se pita emu N a j p r e J u d u t i obesi K e r i psima predao si Ona manja Magdalena Ona vea Egipanka A najvea najkrupnija Z u b zlaani imala je Z v e z d o zvezdo srca rani S l e p u p o i i sa t a p o m Na psa k a k v o g - k a d naiem S k l a n j a u se n j e m u s p u t a Ljudima u ruke lizat V a i m a pokornost dati V a gladei gledam zvezdo K o miluje tebe zvezdo UDOVAC U z e o s a m tvoj v e o v e n a n i U z g u v a n e s v i o ga n o v i n e I b i l o je to t a k o b r u t a l n o K a o bol. A z a t i m cipele najnenije C u n i e najdrae, najmilije, U k u t i j u od z a i n a stavio m i n u e , D v e k a p l j e rose. U n o i z v e c k a m t o m kutijom, Plaem nad paketom s velom, N o g o m bij e m o a j n o stolicu, Praznu, Hladnu, Bezvrednu.

272

O s t a o m i j o sapun o d t e b e K o j i m si g r u d i sapunala K o s e si s a p u n a l a vrele, I nos si s i p u n a l a i nos. L j u b i m taj k l i s k i kamiak, P r o d i r e m taj kliski k a m i a k Z a sutra g a v e n e u imati, M o j B o e , i p o e e glad. PREDEO T o j e d a k l e m o j a zemlja Otadbina S v e to je u m e n i v e n o od tih je krastavaca O d t o g b l e d o g c v e a to g a pohlepno deru Vrapci mravi kao kosturovi S v e to je u m e n i otvara taj pejza K o n j e m to u n e b o tri k o p i t a m a R u o m odjednom o g r o m n o m k o k r a v a Isuenom v e t r e n j a o m I najzad o v e k iz u s p r a v n e flae P o s l e d n j u kaplju poudno ispija Plae Marija Jezus Marija Jezus Marija Jezus Marija GOSPOI Iz l i m e n k e t v o j e v o l i m G o r k i aj da pijem, gospo D a milujem t v o g p a c o v a K a d mi dopue do n o g u

273

Ili p r i a m s a a r a e m Ili p s u j e m karbid-lampu. T o j e ordinarna dama, Nije ukras tvoga dvora. T v o j a aljkavost j e l e p a S astronomijom p a u k i S a stratitem t v o g p o d r u m a G d e slanina m r e v i s e i O feudalna, m o j a gospo, S l a v i m tvoje domainstvo, Ja lenstvenik tvoje kose V e n i vazal tvoga rebra . . . SVLAENJE PRED SAN Svenu Idemo zajedno P o toj v e l i k o j unutranjosti O n a u smolastoj Ja u p l a v o j haljini Ona sa jedva Zelenkastom elom I tu e Kae Biti prvi ekser T u e obesiti Citru obeju r u k u A je li taj tiglic Moda u njima? Pitam O n a j e g l u h a n a o b e crne z v e z d e A tu e Kae ahorovskom

274

B i t i sledei ekser T u e obesiti S r e b r n i v e o plua A je li ta rua M o d a u njima? Pitam O n a je lepa na oba otra u h a I tu e Kae Biti ekser za glavu Veaj je lako K l j u n o m u strop poda A ja Ne pitam S t o j i m t a k o beoS k r u g o m kao Krstitelj ' Nad icanim vratom KENTAUR Imati zadnjicu k a o uglaana k u g l a N o g e to r e t k o Zaobie ih mesar T e i n u k a n a b e t a sa stotinu j a s t u k a I duu V o l e t i dranje tako da treba tri l a v o r a P o u d u oseati ak i p r e m a hrastovoj duplji A k o je skok onda s k o k uz z v e k e t talambasa I sanjati Nad cvetom pevati Metafizicirati Govoriti o Plautu Razmiljati ta je stid oveanstvo je stvorilo ideju k e n t a u r a u d n o pronicljivo mislei o sebi

275

JUNATVO I opet ti p i e m o z b i l j n o p i s m o O junatvu A to je znanje golo kao jelen S t o k r v a r i c v e k l a na p r e i s t o m s n e g u A !to je m u d r o s t t u n a k a o s e l j a k Sto p e r e n o g e p r e d p u t u b o l n i c u A to je samo veliki balon smeha Sto se pri kasu pljuska po praini mrtvakih kola A meutim glava Ta dlakava grba I m a svoj p o n o s Kolosalne kugle Jo ju je m o g u e p r i u n i t e n j u z a r i t i U topli p o d r u m u p l a k a n i h u s a n a

ISTI

Vie volim runou Blie je krvotoku Rei ako se izlau zraenju Ili muenju Ona lepi najbogatije forme Spaava garom Zidove mrtvanice U prozeblost kipova unosi zadah miji Jer i m a na s v e t u ljudi tako u m i v e n i h Da kada prolaze a k ni pas ne zarei I a k o nisu n i s v e t i Ni tihi

276

*
Delikatnost ljubavi k o j u mi je d a l a reanj l i m u n a S o a n do g o r e

To je k a o k a d bih iao po otrici zlatnih brijaa T a k o m e j e m a m i o tanki glas njenog tela A l i naglo je glava P a l a s a visine U crveni o t v o r M o j i h p o u d n i h usta T o j e bilo k a o k a d b i h n a g l o zabio brutalni k l i n Na balu u s r e d i n u belog ogledala POSETA Ula je i golo nosei elo Ila po k u i u samim a r a p a m a G l e d a o s a m z a njom Okreui glavu U k l i s k o m k r u g u okovratnika Ona ni rei S a m o je u k a d i S r e b r n o priala toplom v o d o m Iao s a m z a njom Vodei glavom U kliskom k r u g u o k o v r a t n i k a udesa Gaice Svetinja Smrt

277

I b o g je ta se m o g l o Desiti znao K a d se zaplela u lepak za m u h e Koji sam Odgrizao SEKUTICIMA

POZIV NA LJUBAV T r e b a d a s i s a n j i v a T r e b a d a s i s e d a sada Pri mladom licu bie to k a o golub T r e b a da si n a p r e g n u t a S l i c e m k a o u b o l u K o j e b l e s a k n a p a j a ili s a n n a n j e g p a d a T r e b a da bude u osvit Da si bosonoga P r e k o inja d a tri k a o p r e k o v a t r e D a l u t a D a n e z n a d a t i (oi snatre D a s i k o d i m p r i z e m n i i l i srna b r z o n o g a T r e b a da si gonjena T r e b a da si stara Da stupa u k r u g s k r u n i c o m kraj u s t a Mrava zajedljiva Nespretna ve tusta S perikom U hodu Skrivena Iza naoara Pribliujem ti se k r o z ubuale sne U i z m a m a o l o v n i m s k r u n o m od r e

MRAKU

Ispriaj p t i c u . . . Dobro. E v o , p r i a m : S t r e l a j e n a v r h u b i l a pozlaena, Z l a t a r j u j e brusio z a p e r f i d n a e l a . . . N e n o s e u m i r e k a d o n a slee bela . . .

278

 Ispriaj r i b u . . . Dobro, e v o p r i a m : T a j eki je n e a n i t a k o je mali, M o d a g a j e n e k o l e p stavljao kraj lica, J e r glatkoa l i c a n a r i b u j e n a l i k . . . Ispriaj k o n j a . . . Dobro, e v o p r i a m : Najnenije j e k a d 'za p u t a koristi s e svila . . . Z a t i m n o e m m i l u j e g a p o sjajnim s a p i m a . . . a k i kad je mrtav, konj tu nenost p r i m a . . . Ispriaj k l a n i c u . . . Dobro, e v o p r i a m : I m a jednoroga sa tekim sapima, t o beli lutaju pustim vonjacima, A g r i v e p l a u im po lenim p l i a c i m a . . . FUGA Na fruli od o l o v a D a n t e A oni nagi, p o m a l o sedi uz pesmu. e n e n a g o l i m trbusima i nosei doboe u sporan, U bas uoe starci B e l i kao trbuh ribe. I povorka devojica, optereenih kolenima T r i hora deaka, u k r a e n i h liajima I p o v o r k a d e v o j a k a u suknjicama od novina, I tri hora m o m a k a s k r i l i m a od gipsa. P l a m e n j e blago umeo K a o blesak filma na zidu, Ulazili su bez gneva, Gasei glasove. Na fruli od olova Dante. Na fruli od olova Dante, A za njim duga leprava k o s a . . .

279

HELDERLIN U 'Tibingenu U vabiji Kod stolara Cimera Imajui trideset est leta previe Nastanio se Neroeni. Sta e uiniti provincijski stolar Da Aneo bude blie neba? Skinue s tavana breskvaste kouljice svojih kerki, enino bledilo nalik na umornu gubicu ovce; Ubie savesno Pauka, I podii omanju kulu. Aneo se njie u prozirnim ljuskama ludila Danima i noima kao crne i bele i unutranjosti dlanova; Stolar pije. Aneo optereen kesama pod oima priziva Boga, Jovana sa ostrva Patmos, Eter, Diotimu, I postavlja pitanje Nebu, ne umejui da hoda; Stolaru kosa sedi. Izmeu stolara i Anela, oito, postoji neto vie Od injenice posedovanja krila. Mozak. To se videlo ujutro K a d Cimer izie s tekom sekirom, Postavi teku kuglu i zabi je u panj. Izmeu stolarove sekire i Anelova mozga postoji, oito, neto vie Od same bitke.

280

Helderlin usta, Protrlja oi. I iza zastora m a h n i t o s t i Zaudi se p t i c a m a golubinjeg jutra.

JEI HARASIMOVI
(JERZY HARASYMOWICZ) *1933

Niim nije hteo da lii na pesnike iz istorije knji evnosti. Programski se ponaao izazovno i razuzdano. Uzor su mu bili drevni krakovski aci-grabancijai, gladni i iscepani, ali ista srca i pobunjeni protiv svega to sputava slobodu. I poezija mu je takva, neobuzdana i grabancijaka. Iz Harasimovievih zbirki su, odmah na poetku njegovog stvaralatva, pokuljale nesvakidanje slike i prizori, svet vien okom koje ume da zapaa ono Sto je izuzetno, da se raduje prirodnom ivotu. U njegovoj poeziji, nastaloj posle jednog mranog razdoblja p r o gramske utilitarnosti, odjednom se razlegao grohotan smeh zdravog spadala. I moda su ba zbog toga ozdravljujueg smeha, delom upravljenog i neposredno na njihov raun, ba ueni krakovski profesori, na elu s Kazimjeom Vikom, prorektorom slavnog Jagelonskog univerziteta, tako svesrdno prihvatili poeziju mladog pesnika. Harasimovieva poezija sva je izrasla iz atmo sfere drevnog, slavnog poljskog grada Krakova, u kome je sve nacionalna istorija i svetinja. A Harasimovi je na tu istoriju i svetinju odjednom pogledao

ziji.

Jedan od najplodnijih u posleratnoj poljskoj poe

283

okom Vijoneva sabrata. Svim moguim svecima i sa mom Bogu Ceu lekao je da iziu iz svojih ramova i hramova i da k r e n r s njim u skitnju po grad- i oko lini. I sve se zaoijalo kao ,u karnevalskoj povorci. Svetom uru, svom imenjaku i patronu, ukrao je zastavu, perjanicu i tit, titom pokrio staju, a stra nog sveevog zmaja pretvorio u kravu. Sa Bogom-Ocem i njegovim Sinom napravio je bezbroj ala. Svetom Franji je dao da jae bicikl. I Odjednom je svima postalo lepo, i pesniku, i svecima, i itaocima. Pesnik se zdruio sa stranim razbojnicima i secikesama iz krakovskih predgraa i sa uvenih krakovskih Ledina. A ohole, graane je podsetio da je njegov praded Harasim bio prevejani ukrajinski seljak, lukav kao avo i svean kao Pantokrator. I otkrio je itao cima svu lepotu drevnih pravoslavnih i grko-katolikih lemkovsko-ukrajinskih crkava i grobalja, skrivenih u neprohodnim praumama, uraslih u iskonske mitove i legende. I sve je te svoje legende, hajduke, koledarske i svearske, zaodenuo ivom fantazijom, spustio ih u svakidanjicu naih dana, u d a h n u o im ivot. J e r taj neverovatno matoviti poet ima silan dar Ipesnikog slikanja. Nisu bez razloga kritiari videli u njemu uenika Hijeronima Boa, ali i Salvadora Dalija i Kirika. Harasimovi je danas tu najboljim stvaralakim godinama. Iz godine u godinu objavljuje po nekoliko novih zbirki. Usamljen u svom pesnikom svetu, svestan da je mladika idila zavrena. .Priznanja i pisana kritika vie su ga razdraili nego potkupili. U Harasimovievom neobuzdanom smehu sve ee se uje sarkastina nota, u njegovim sudovima gnev. U svakom sluaju, on svoje Veliko zavetanje jo ne smatra napisanim. A od pesnika Harasimovieva kova mogu da se oekuju samo nova iznenaenja.

LJUBAVNA Bilo je to u s a m o podne. K a d . . . K a d s u insekti uzimali u posed delikatne visoke c v e t o v e . . . su se ukoili dugi karavani o b l a k a . . . K a d se u l o samo k a k o d a l e k i potok v o d i s v o j u svadljivu armiju... Bilo je to t a d a . . . Posle najvieg uznoenja l j u b a v i nas dvoje smene v i s o k e d e c e ' izvinili s m o s e izgaenim ljubiicama na poljani. A o n e su se s m e j a l e . . . aptale, g r e h e n a m oprostile odmah.

MESEC NAD MUlNOM U Muini, o k o P o p r a d a p e n u a v o g stalno maevanje, i mesec teke b r k e o d m e r a v a od j e l o v o g granja. A na D v o r s k o m bregu, oko vatre, nad k o j o m m a g l e - d i m o v i plove, u d a r i l e n e k a k v e senke u veselje. A l i to n j i h o v e n o g e m a h o v i n i n e dolaze glave, to u njoj b u d i istinsko uenje. . . . J e r tiho to pleu h a j d u k u i g r u d u h o v i dobrih seljaka,

285

u m o r e n i h tu d a v n o u m u i o n i c i b i s k u p s k o j . I s v a k i , u m e s t o mouge, d r i k u k u n a k o j o j je visio nekada, i n i j e d a n ne p e v a , j e r n e m a j e z i k a . T a k o je p a p r a t u blizini tiho a p u t a l a i s r e b r n u p i l a d kapljica r o s e u san l j u l j u k a l a . . . MIT O SVETOM URU D o k je spavao moj patron sveti ure od njegovog barjaka nainio sam jastunicu g r o z n i tit dao s a m s e l j a k u n a p o k r i j e staju zmaja sam pretvorio u kravu to p o n e k a d bukti kao sumpor perjanicu sam posadio u umi na gnezdu b u d i se moj p a t r o n gde je mit na poslu gde je perjanica nosi j a j a

286

g d e j e tit na krovu d r e m a na ezi g d e j e barjak pod k m e t o v o m g l a v o m i t a k o svetac ta e p o e da v o z i ito da k r e i sobu a k j e dokupio i d r u g o g konja

POAR

P r o b u d i h se o t k u d a mislim mesecu takva ogromna ria b r a d a valjda j e poar stvarno k a o o g r o m n a buktinja gori b u n a r eram potpaljen od k e n t a u r a z b o g s v o g realizma a sjajno sjajno velim kentaurima pazite samo na atlasna k r z n a svojih e n k i

287

i jo i m kroz prozor ibica d o b a c i h kutiju KOPRIVA Ognjem leta obasjan kopriv m a l i filozof u snenoj perici kao Volter jetko se osmehuje na svome krilu pamflet pee kao abu zelenu potuje sebe r u k u daje samo u rukavici ne priznaje postojanje n e b a nikad ne ukraava oltare cveta njegova misao filozofska bolesni idu k njemu na hodoae

288

i k a d a ga na rukama nosim gomila se boji da p o g l e d a u n j e g o v e oi zelene VRBA Vrba to je Homer sela M a r i n k o v i c e jada se na istrulelu ogromnost oiju peva Odiseju rode sred m o r a i Troju krvavu na svadbi u Ljikama o vrbo vrbo ti si H o m e r zeleni a m v o n meseca i m e n e si obdarila elom u p a v i m JULSKA NO

Posle a r k o g d a n a ne toliko i z a b r a n i k b o g o v a

289

k o l i k o odrpanac boji ogrnut ebetom stihova s e d e o s a m z a stolom obasipajui p s o v k a m a stolice i o r m a r jer Pocepane pantalone nisu vie htele na ulicu na stolu je leao poziv z b o g u v r e d e slikara I c e d u l j a iz e l e k t r a n e da u s l u a j u i p i s m o od p o v e r i o c a da ako I d e v o j k e su p l a k a l e kao breze Gladni tanjiri u r l a l i su u k r e d e n c u Uz to jo poezija uzela iz ormara kofer staru k u n u haljinu i napustila k u u I s a m o se m o j a b r a d a oseala s j a j n o I tako sam besno psovao stolice i o r m a r dok u m o r a n n e z a s p a h i d o k ne p r o e no u kojoj s a m n a p u n i o trideset g o d i n a

290

GRAENJE

UME

Gradio sam umu Belio sam breze oblaio oblake olujio oluju P o topli juni vetar iao s a m a k u M a a r s k u razmestio s a m stolove proplanaka P t i c a m a obeleio p r a v i l n e linije U dubokoj j a r u z i izgradio s a m skrovita za pirina snega I d r v e u s a m zabranio paganske obrede Otada h r a s t i m a samo da s p r i r o d o m plodi lie a da ne misli da je oltar to umi Bura je samo pojaanost r a d a u prirodi a ne n i k a k v a natprirodna sila u m a nije metafizika provalija T o samo radi z e l e n a industrija

291

I tako je eto nastala uma i nastale ivotinje i na n j i m a n a s t a l a ria dlaka izgradio sam umu izgradio zelenu solidnu hranom za stihove Ne iz magli nego iz prirode krvi i kostiju izgradio sam zeleni apsolut svoj

ANELI Sada u anele primaju huligane N i k a k v e s v e t e biografije na zobnoj slami nego huligani S v e sama zelena garda s Ledina uzee d a k l e Henrika L o p e z a poao R i e k K o n j U n o v i n a m a pisalo n e t o toboe r a n e o d n o e v a toboe ubodi a to bee n a p r o s t o regrutacija za nebo za nebeskog redara

292

J e r s u i m a l i njuke k a o ormare j e r su i m a l i p i e u depu j e r s u i m a l i g r i v e k a o konj A to se r a u n a to d e l u j e s t v a r a utisak a k i na n e b u I g o v o r e bolji gosti to k r a d u i z m i r n u iza n e b e s k e u m e Ba lepo vee danas v l a s t m o e da poe u etnju Jer na nebu je takoe opasno u v e e j e r n a n e b u takoe p r a v e rusvaj u prinebeskim predgraima I tako besni huliganski front h v a t a s v a k o g z a nebeske r e v e r e govori ta je n a m o l i t v u drukane tiina N a sredini neba kiosk s p i v o m veseo gradi ba k a o n a L e d i n a m a Jedino n e m a c u r a u z e m a l j s k i m pantalonicama nije neophodno ali i p a k nedostatak gerli se osea Nedeljom u crnim odelima

293

p r e d B o g o m defilada utegni se Riek vlast na tribini sam Bogovski Drug Gavrilo je tip sa dokejkom s nekoliko presuda Ceek Serotka Radio je nou i to s a m o u c e n t r u Ima plavi bere i k o d B o g a je u pratnji l eti i z n a d V a v e l a b e z iije p o m o i

JEI GUANJSKI
(JERZY GRZASKI) * 1938

Jedno od najlepih iznenaenja u novijem polj skom knjievnom ivotu bilo je za mene izbijanje u prvi plan pesnika Jeija Guanjskog, koji je debitovao pre nekih dvadesetak godina. Tada, oko 1963, on je bio jedan od manje glasnih pripadnika grupe Hibridi. ezdesetih godina ulagane su u tu grupu velike nade, ali stvaralaka situacija pesnicima iz te grupe oigledno nije bila naklonjena. Guanjski je u svojoj prvoj zbirci, Proba prostora (1963), kako ree jedan kritiar, ispoljavao oboavalaki odnos prema knjievnosti, umetnikim delima, spomenicima kulture. Druga zbirka, Delatnosti (1967), svedoila je o izrazitom sazrevanju mladog pesnika, i formalnom i misaonom. A l i bile su to ipak samo godine uenja. Tek je trea zbirka, verc (1973), pokazala kakav je zaokret Guanjski nainio, i na kakva se kidanja odluio. Oseam u toj poeziji sardonini smeh mladog buntovnog intelektualca, njegovu samosvest da nije samo spoljni posmatra, nego i uesnik u knjievnom ivotu. On vie ne oboava, nego proverava. Hoe da izvlai zakljuke da se priblii nekom savrenstvu, pa ili e to biti isto ludilo, ili e najzad u srcima naim zavladati ljubav.

295

Odjednom je nestalo nekadanje patetike iz p r v e zbirke, ili na ugledanje u Anrija Mioa iz druge. Pesniku je ostala sklonost ka apsurdu, njegova mata stalno, trai skokove, nailazimo tu na krajnje iznenaujue asocijacije. A l i sve je to v r l o neusiljeno, prirodno, s toliko mnogo raznolikosti opipljive stvar nosti. I nadovezivanje na literaturu, ali bez pompe, bez kompleksa nie vrednosti. Pali su nekadanji tako vani kanoni kao vena avangarda ili novootkriveni neoklasicizam, i preostalo je pravilo uzdati se u svoja ula, u sopstveno istraivanje stvarnosti. verc nije samo ironian naslov, nego moda i stav. Z d r a v o je ako se stvarnosti ponekad pokae jezik, ali za pesnika ostaje vano moralno pitanje kako iveti i ne nanositi krivdu drugima. To je zaista verc ovetalih vrednosti u svet u kome ovek i situacije postoje u svom traginom beskraju. Sve te osobine Guanjski je samo razvio i obo gatio u pesmama nastalim donekle u istom zaletu, samo sakupljenim i objavljenim u narednoj zbirci koja nosi naslov, lep, ironian, Mlade godine nesanice (1977). Tu je vei broj pesama koje su za inostranog prima oca ak itljivije nego pesme iz ranijih zbirki ovog pesnika. To su esto pesme-komentari, nastale kao odziv na neke opteevropske pojave u knjievnosti i umetnosti: posle gledanja pojedinih filmova, itanja pojedinih knjiga, poznatih u celom svetu. A l i zato kakvi su to netipini komentari, k a k v e neobine asoci jacije, duhoviti zakljuci! Guanjski i u tim pesmama uvek ostaje na svome poljskom terenu, to je veoma vano. Kritian je prema samom sebi, prema svojim pesnikim vrnjacima, prema toliko hvaljenoj mladosti i onima koji dolaze. A istovremeno te su pesme ispunjene autentinom oseajnou i zrelom misaonou, a italac ih ne prima kao publicistiku, nego ba kao poeziju, to je najvanije.

NOVINE SU S K R I V E N A ENJA ZA ILUZIJOM Ideje z a p e s m e c r p e m i z novina, iz filmova to priaju o organizovanom besmislu, iz ponaanja ljudi b l i i h i daljih, iz radio-emisija p u n i h nebitnih detalja, iz knjiga k o j e v e i n o m ne itam do kraja. Znai, i z tzv. i v o t a k o j i m i saeto priaju drugi. A l i odista, k a d ne bi b i l o novina, trebalo bi zatvoriti s v e bioskope. N o v i n e izazivaju p o t r e b u z a slikom. N o v i n e su s k r i v e n a enja za iluzijom. N e d a v n o proitah o j e d n o m transseksualnom tipu: Tokom celog i v o t a m o l i o sam se B o g u da mi dopusti da b u d e m devojica. I sreno je savladao p o l n u barijeru k a o smeokosa. O d m a h sam poao u bioskop Paladijum u nadi da u videti dalji tok doivljaja l e p e Dejn na H i l e r o v film Bolnica. V r l o j a k a s t v a r o impotenciji, u boji. Junak, lekar, pati od dosadne bolesti oseanja dunosti. I a k o odrasla d e v o j k a posle iskustva sa Indijancima i LSD-om nastoji da ga ubedi u p o v r a t a k u k r i l o prirode. A l i jedino mu pomae da tri p u t a u toku j e d n e noi p r e k o r a i polnu barijeru s p o v r a t n o m kartom. I t a k o poelo je od lirske transmutacije novinskog opisa d a b i s e zavrilo n a b r u t a l n o m s v e t k o v a n j u g r a a n s k o g poziva

297

u neobino atraktivnom amerikom planu. D a n a s s v e ee B o g ita n o v i n e , a avo sedi u bioskopu centri h u l j e n j a i p o k o r n o s t i s j e d i n j e n i su u intimnom sporazumevanju. M i s t i n a d r a m a b i s e k s a suseduje n a istoj strani sa strahom dobroudnog neurotiara od pakla naglih preobraaja.

MOJA M A J K A NE Z N A PESME EZRE PAUNDA S i t u a c i j a u industriji m n o g o je b o l j a no u k n j i e v n o s t i . ovek sa irokom kravatom javno popravlja poznatu izreku na primer: Bolji je s t r u g u r u c i n o k n j i g a p e s a m a M a r i j a n a P j e h a l a n a krovu. M o j a m a j k a n i k a d nije u l a z a P a u n d a . Istina, p o z n a v a l a j e j e d n o g n o n o g u v a r a k o j i je n o u i t a o H a m s u n o v u Glad. K r i v i c u s u m u d o k a z a l i n a o s n o v u k o l e b l j i v o m isto koliko i zaslunom posebnog eseja naime, l u d i starac j e s v a k u p r o i t a n u s t r a n u cepao, j e r nije h t e o d a o s t a v l j a t r a g o v e . Iz t u r i s t i k o g f i l m a o A u s t r a l i j i m o e s e saznati m n o g o v i e n o iz l a n k a o opasnosti od a l k o h o l i z m a , na primer: d a t r a g P o l j a t v a n a a n t i p o d i m a izrasta d o simbola jedan na zemljak zaradio je na traenju dragog kamenja 180 h i l j a d a dolara, i to je do p o s l e n j e p a r e spiskao s drugovima. U m r o je, naravno, i a k o j e z a s o b o m o s t a v i o trag, s l a u i od praznih flaa r a z n e o b l i k e na p e s k u , n a l i k n a pustinjske r e l j e f e .

298

Naroito

automobil

budi oduevljenje s v o j e v r s n i m oseanjem za proporciju.

Teresa V i i n j s k a j e l e k a r i u g l a v n o m se b a v i b e z n a d n i m sluajevima, spaavajui d e c u od smrti. S m r t joj ponekad, i p o r e d napora, u z i m a m a l a tela i v r a a ih roditeljima. Ona u z a m e n u ipak dobija p o t v r d u fotografiju deteta u k o v e i u , k o j u joj alju roditelji k a o dokaz zahvalnosti za neprospavane noi. P r i m e r i i z i v o t a imaju oitu p r e v a g u nad primerima u z e t i m iz mate. Gospodin sa irokom k r a v a t o m j a v n o postavlja s v i m a poznato pitanje: Da li stvarnost zaista p r e v a z i l a z i fikciju? I odmah daje o d g o v o r m a d a bi m o g a o da prieka. Bogomoljka televizora p o l a k o j e d e m u j a k a voleti i jesti, to je n e i z b e a n proces. M o j a majka ne zna P a u n d o v e pesme. Ali da o v e k a o d m a h v o z e u k a v e z u govori oito ganuta. D e l o v a n j e i izdaja. Oseanje i h l e b . Znanje i dunost. Doivljaj i alkohol. N a d a i smrt. L e t bogomoljke k a drugim objektima poude. Majina ruka koja popravlja kosu ustaljuje te tragove. Za trenutak e ipak naii san.

299

GRAEVINSKI INENJER KIRILOV KOJI JE PREDSTAVA LAMPE (Motiv iz Zlih duhova Fjodora Dostojevskog) Zato hoe to da u i n i k o d imene, K i r i l o v e ? Stoji kraj o t v o r e n o g p r o z o r a . L e i m a se oslanja na p o l i c u s k n j i g a m a . R e v o l v e r sputen c e v l j u n a n i e , d u desne n o g e . O g r l i c a sakoa p o d i g n u t a . Zaklanja vrat od bonih naleta vetra. U s v e tlu koje bije od u l i c e n j e g o v o b l e d i l o k a o s a slike. Neto u stilu Izdatog ljubavnika i l i Poslednje noi idealista. G l e d a na m e n e k o j i l e i m u k r e v e t u . Pa p o z v a o si me o d g o v a r a . Hteo sam da p r o v e r i m da li zaista do k r a j a svetli. Stoji u m r a k u n e p o m i a n . N i k a d s e n e z n a ta e u i n i t i onaj drugi, k o j i j e predstava lampe. No i ta je? p i t a m . O d m a h , odmah, o d m a h . S t a v l j a c e v u usta. Trenutak zatim obraze iznutra obasjava vatra. K a o da je neko blesak hica pri vezao za jezik. Z a u s t a v i o p r o j e k c i j u n a samoj sredini r e e n i c e . A l i o n i to n a s v o l e u v e k t r a e n a s t a v a k . ujem vae uzbuene glasove. V e t a r ih donosi iz u d a l j e n i h u g l o v a s t a n o v a i krmi. Nita n e e zaustaviti njihovu t e n j u z a savrenstvom. F i l m s e nastavlja. V a t r a stie d o m o z g a . A l i taj p u t s e v e n e v i d i . T a k o je b r z i neopisiv. K a o svakodnevna Kirilovljeva molitva paralaksi.

300

Da n i k o ne bi r a z u m e o sutinu padanja, slike i k r v i . T o je san. Hou da s p a v a m i v o l i m ludost : r e k a o je j e d n o m Kirilov. T o je sve.

POKUAJ OPISA SMRTI GEORGA TRAKLA Uzrok smrti, u sluaju nasilne smrti, njena vrsta, sluaj, samoubistva, ubistvo i nain na koji je nasilje izvreno. Pri smrti plodova do navrenog VII meseca trudnoe treba upisivati oznaku Albertus*.
(iz p o s m r t n o g l i s t a 4. n o v . 1914)

M o g u to da opiem: v e e u dvostrukoj k o i bremenite ene. G e o r g T r a k l , ekspresionist i n a r k o m a n , to po miljenju k n j i e v n i h peza na j e d n o izlazi Samotnik pod atorom z v e z d a ide u tihu pono. D e a k u ludilu b u d i se iz sna, njegovo sivo lice r a s p a d a se na meseini l u t a m e u d r v e e m i p o v r a a od g n e v a . P o t o m su tu sto i l a m p a stihovi v o l e ponor. P o j a v l j u j e se crv u d u g o m p u t o v a n j u od kraja do kraja. P o t o m je krevet, ebe to z a u d a r a na znoj i r e g r u t s k u spermu. Sa dvadeset i sedam godina p r e d m e t i se jo m o g u tretirati r a v n o p r a v n o sa doivljajima. O p i p l j i v a vrednost pojava b i v a poetak umiranja. U k r e v e t u lei sestra nagost iz g r a a n s k o g doma: noge stidljivo priljubljene, r u k e na v e l i k i m dojkama, u p e r a k to pada na obrvu to je s i l a z a k u pakao. 301

G e o r g T r a k l , p e s n i k i ck Medikamentenakzessist, posee z a s m r t n o m dozom. Jo n e z n a d a k o m a r treba p r e i v e t i z a t v o r e n i h oiju. Ne spava, b d i i u m i r e vadei k a k o s v e t p o l a k o gasi s v e e l j e . Na k r a j u se g a s i l a m p a u g o r j u Schadenfreude. Crv bei pred opasnou mraka. Sestra a p e : Zato m e naputa? A on p o s l e d n j i m n a p o r o m p r e b a c u j e e b e preko glave. T u p r i s i l u n e m o g u d a opiem. Uopte, m u i m e taj tip s t v a r a n j a slika, t a ipak uiniti s njegovom rukom pruenom u p r a v c u stola? S c i p e l o m to v i r i v a n r u b a k r e v e t a ? One govore jedna drugoj: Ruka pomozi mi. N o g a ti si b l i e p e s m a m a . T o e i z j e d n a i t i osvit; v o j n i k a p e s m a i v e b a .

TREBA IMATI M N O G O HRABROSTI DA BI SE SPAVALO U DANANJE VREME Do ega je dolo ljudi tumae snove. Snova je sve manje, z a t o raste broj i n t e r p r e t a t o r a . Z a t o se u s n u ne z a t v a r a j u v r a t a ? H o e da zatvori, i ne m o e . C e l u no z a t v a r a , i s t a l n o v i d i p u k o t i n u . T o ini s e o z n a a v a d a postoji n e k a n e j a s n a pretnja. Sanja zatvor, l e p zatvor s a o g l e d a l i m a u kojima se v i d e s a m o l i k o v i ubica,

302

dok deparoi, nasilnici, m a l v e r z a n t i i u v a r i poinju da l u d e ne nalazei sebe na drugoj strani i oseajui k a k o propadaju. To z n a i da se snovi p o v o d e za i z r a e n i m e t i k i m konkretom, D e a v a j u se i p a k snovi o blinjima. Sanja majku, oca, sestru, brata, prijatelje, drugog prijatelja, p r v u enu, nastavnika geografije, M a k s a fon S r e k a , zubarku, lorda S o m e r s a k o j i p r i m a defiladu s k a u t a biciklista. S v i se smee i i d u navie, ne nanie, mada taj p r a v a c izgleda prirodniji. I nikad se z b o g toga nee opravdati. Jezik t e a k od sline p r i d r a v a apa egzorcista. N e spavaj, j e r e t e proglasiti i z g u b l j e n i m u nerazjanjenim okolnostima.

MEMENTO BEZ ZAGLUUJUCEG FINALA U m o m e pokolenju i m a m n o g o Rastinjaka. N e k o l i k o Lisjena de R i m a b p r e a . N e k o l i k o F r e d e r i k a Moroa. D e s i o se ak i j e d a n i l i j e n Sorel, I a k o je prerano za s v o j e ideale postao ljam Sajlok. F r a n c u z i ispod j a v o r a i gumna, j o j e d a n n a p o r ! T a k o bih povikao da nije m a r k i z o v e koulje t o visi preda m n o m n a zidu, Poseena otricama pera domaih bigota. A oni, ti momci, za koje Z n a i vie no izdaja misli, L e p i i radni, sumnjiavci D e c a , fariseji, skorojevii, dobro vaspitanje esto efektnih. najbolje vrste. lude.

303

K o j i umeju od pijanstva da raspale duh sveanih izjava: Oh, inteligencija, o n a e p r e i v e t i u prirodi navika. A h , homo politicus, ali t r e b a i dorasti situaciji. A, ne, k a d p l a e m z n a m t a su p r a v e d n o s t i uivanje. u j , hteo bih j e d n o m delikatnost da zamenim za viziju. V i d e e t e , k a d b u d e m P r v i N a r c i s , tada u s e obogatiti. H a l o ! D r u g o v i , s t o j i m vie, m a s k a m e i z d v a j a i distanca. Polako, i z i a o s a m iz m u s t r e k o r a k r a v a n , n a alost, i r o n i j a odbacuje. K a o to s e v i d i i z t i h z a g o v o r a , g o v o r i m p r e v i e o istinama, A premalo o potrebi objanjavanja i o i n o v i m a - p r o j e k t i m a . F r a n c u z i od m e e i k a l a m b u r a , p r e v i e v e r u j e t e prividima dostojanstva! T a k o b i h p o v i k a o d a nije o n e nenosti, k o j a j e srodnost, S t o se naginje u b u d u n o s t i p r a t i s u d b i n e : S t a e od n a s ostati? D v a govora, tri popevke, etiri groteske, P e t pesama, est ena, s e d a m k a r a t a z a p a r i k i metro. Redni brojevi u dnevnicima dopisi. Rei. Legitimacije. Knjige. Snimci. P a r a n e t i n i snovi. Infarkti. k o j a b u j n o r a s t e na o s e t l j i v o j koi, Kad, kao pokretljivi travnjak budemo prilazili Fritaunu I trava, trava, trava

304

Upravo tako bih rekao, Da nije toga da se trava u inu pokore zove obinim senom. A Fritaun je luki grad, a ne metafora, U kome se ovek stidi sopstvenog znoja. Pa nek nas obuku jo jednom stari svetovi U veno ive boje novih znaenja.

20

RIARD

KRINJICKI *1943

(RYSZARD KRYNICKI)

Kad se pojavio u poeziji negde oko 1968. godine, Riard Krinjicki je bio jedan od najdarovitijih negovatelja takozvane lingvistike poezije, u to vreme u Poljskoj veoma prisutne. Samo to je Krinjicki i primenjivao metod lingvistike poezije, ali istovremeno se nije ograniavao onim to je te pesnike ozbiljno sputavalo u normalnom graenju pesme. Uvek je bio dalek od suhe cerebralnosti pesnika ovog pravca. Nje gove su pesme ve od poetka bile proete oseanjem, i to norvidovski prefinjenim oseanjem. Takoe, ve u njegovim ranim pesmama bila je izrazito prisutna istorijska i drutvena stvarnost. Ali tek trea zbirka Krinjickog, Na ivot raste (1978), pokazala je sve mogunosti i p u n u snagu ovog izrazito darovitog pesnika. Danas je Krinjicki Jjedan od poljskih pesnika u ijem je stvaranju najvidnije prisutna politika angaovanost. Junak pesama Konjikoga je kako pie njegov kolega po peru Stanislav Baranjak ovek obdaren dvostrukou vienja. ! Na prvi pogled Krinjicki vidi svet okom uesnika. S druge strane on voli da na svoj svet pogleda i oima doljaka iz drugih civilizacija. I u jednom i u drugom sluaju Krinjicki ne proputa

20

307

priliku da se nakaznostima svoga sveta nasmeje, a jo ee da ih ismeje. T a k o je Krinjicki izrastao U jednog od najotrijih kritiara dananje poljske stvar nosti. Najvanija komponenta o v e poezije ipak je njena etinost. Pesnik se stalno pita kako se moe iveti u dananjem neljudskom svetu. Smatra da pesnik nema prava da (zatvara oi pred ljudskom patnjom i n e pravdom. Da nema p r a v a da se brani izgovorom nisam znao. Zato on u poeziji stalno istupa kao svedok i uesnik. Ume da bude vatreno reit, ali i aforistiki saet. On je pesnik odlunog moralnog izbora, a pred taj izbor on stavlja i svoga itaoca, stalno pred njega iznosei teki raun savesti. Iskustva nekadanjeg pristalice lingvistikog pesnitva povremeno su prisutna u pisanju Krinjickog i danas. Moralni problemi ipak su kod njega potpuno potisnuli lingvizam kao tatu jeziku igru. Zanimljiva je u tom pogledu posveta uz jednu pesmu. Naime, pesmu Jezik, to divlje meso Krinjicki je posvetio Gospodinu Zbignjevu Herbertu i Gospodinu Kogitu. Na kraju knjige data je uz tu pesmu o v a napomena: U svoje v r e m e drznuo sam se da se suprotstavim Zbignjevu Herbertu koji je govorio da d r a m a jezika ne treba da nam zaklanja tragediju sveta. Verovao sam da sam u pravu, ali v a r a o sam se. Ta napo mena reito svedoi o gledanju Riarda Krinjickog na poeziju danas.

OPREZNO Ostavlja iza sebe nekoliko dese tina knjiga, nekoliko bakroreza, zeleni plat, jedno ebe, sedam koulja i nekoliko drugih pred meta.
Leek Kolakovski

Oprezno otvara ruku, slepa je i nema. Bestidna, ogoljena. Otisnuta, idetifikovana. i evidentirana. N e m a vie ni prijatelja Spinozinih, ni onih to su ga se odrekli, ni onih to su se bogatili na n j e g o v o m n e o h l a e n o m telu, ni c r v a nahranjenih njegovim mesom, ni njegovih prijatelja, ni inkvizitora njegovog doba, ni o b l a k a to su prelazili granice n j e g o v o g v r e m e n a , te su i uzroci smrti prestali da b u d u a k t u e l n i : n j e g o v plat, pokriva i koulje ne p o k r i v a j u vie nikog, n o v e knjige su u n o v i m knjiarama, izgnanici u izgnanstvu, papilarne linije u aktima, straarnice na granicama, akti u albumima, carinici na cilju, stanovnici u stanovima, p r o d a v c i u prodavnicama, rukopisi u fiokama, osmesi na ustima, k r v u ilama, radnici na radu, vojnici u uniformama, krompiri u elucima, graani u zemlji, u n i f o r m e u magacinima, legitimacije

309

u d e p o v i m a , p o m o k o d potrebe, u t r o b a unutra, r u k e u d e p o v i m a , inostranstvo izvana, j e z i k za zubima, z a t v o r e n i c i u zatvorima, m e s o u konzervama, zubi na betonu, s p u t n i c i u prostoru, m r t v i u g r o b o v i m a , sunce po danu, g r o b o v i u zemlji, s n o v i u noi, z e m l j a u svemiru (koji se s k u p l j a i l i iri), p r e k i d u biografiji, prolost u sadanjosti, t e m p e r a t u r a u s t e p e n i m a , svako na s v o m e mestu, linija i v o t a u fioci, s r c e u grlu, n e b o u oblacima, i m a li p i t a n j a hvala, n e v i d i m

GRAANIN R. K. NE l V I Graanin R. K. ne ivi s a e n o m (niti s a b i l o k o j o m s t v a r i k o j a j e n j e g o v a ) : n e i v i o d pera, o d t e k o s v a r l j i v o g p e r a m a r k e parker k o j e m u stoji u g r l u : o n j e s a d o (bjeda k r i l a s v o g a pera parker) mazohist ( o i v l j a v a t i m p e r o m leine m i n u l i h dana d a b i i h m u i o ) : roen (ne z n a zato): m a d a u r a d n i k o j porodici: ipak m u k t a i (na j e z i k u ) : poasni d a v a l a c k r v i (zar ne tee u n j e g o v i m i l a m a t u a krv): p r o t i v n a e smrtne kazne: prelazei granicu n e t o j e p o k u a v a o d a p r o v e r c u j e : in roenja, svoj o r g a n i z a m (skupni) i p e r o (parker): i p o r e d t o g a to n e belei: s p o r a z u m e v a s e telepatski: (ima z m i j u u

310

telefonu i r a z v r a u j e r e d o m a s o v n i k e ) : p r e no t o zaspi broji do 19 84: (ne r a u n a vie ni na ta?) i v i , m a d a se ne z n a da li je zasluio t a k a v ivot.

SADA Ja, jo da ili

KAD

anonimna r t v a zloina uvek ne znam li je trebalo da se branim bar da pokuam beznadno da pobegnem;

m o d a n e o d m a h k a d a sam, n e m a j u i d r u g o g izlaza, reio da otvorim vrata, m a d a s a m d o b r o z n a o k o stoji pred njima, moda jo ne tada kada s a m bez otpora dopustio da Ime p o v e d u do diskretno p a r k i r a n e crne limuzine i p r a v i o se da ne p o z n a j e m poznanike, umesto na sav g l a s da v i e m upomo, moda n e onda k a d s u m u e n j i m a i z v l a e n a i z m e n e sva priznanja, moda jo n e onda k a d s a m v o e n b a k l a n j e ; ni u j e d n o m od onih trenutaka kad nisam m o g a o da ne b u d e m naisto da ljudsko zlo spremno na sve jeste beskonano i neljudskije no to s m o u stanju da zamislimo, mada i samo podlee s v i m ljudskim n a g o n i m a : okrutnosti, k u k a v i l u k u , podloj prisili, pohlepi, brbljivosti i hvalisavosti; moda nije trebalo da p o k u a m o d b r a n u ak ni onda

311

k a d s a m z a j e d n o s h i l j a d a m a s l i n i h sebi s v a k o d n e v n o k o p a o m a s o v n i grob, moda jo ne onda kad sam nemo vikao: Boe m o j ! B o e m o j ! z a t o s i m e napustio? m o d a n e o n d a k a d j e m o j n a g i le sa odnatrag prostreljenont lobanjom i limenim brojem p r i v e z a n i m za nogu zapanjivo slian hiljadi drugih leeva p a d a o m e u njih, t a k o isto l i e n l i c a i i m e n a ; ali v e t a d a kad sam se probudio m e u drugim ivim leevima moda je bar tada trebalo da pokuam beznadno da pobegnem; a zato i sada kad se moj ivi le ve odavno pretvorio u prah ja jo uvek nisam siguran da li je ve naiao trenutak kad m o r a m poeti da govorim, n e d a b i h t r a i o o s v e t u i l i zadovoljenje, n e g o i da b i h s a m o m sebi posvedoio TA JE POEZIJA KOJA NE SPAAVA NARODE I LJUDE? t a j e poezija a k o n e s p a a v a narode ni ljude ni n a r o d e i l j u d e od s a m i h s e b e v e s a m o ono to ljudi i n a r o d i t a k o l a k o m o g u da unite? t a m o e d a b u d e vie, a k o n e g l a s savesti u z n e m i r e n k a o k u c a n j e s m r t n o g srca, j a i no strah od b e d e i smrti.

312

A K O MI DOE A k o mi doe da viem Zivela P o l j s k a ! na k o j e m u to m o r a t i da inim j e z i k u ?

KO BOLJE

RAZUME

K o bolje r a z u m e tvoj oseaj jednakosti a k o ne tvoj rasni pas?

GOTOVO

SVE

dvadeseti j e vek, i d e m u k r e v e t s novinama, n a d o m a k r u k e lee m o j e naoari, tablete i a s o v n i k ; ne z n a m da li u zaspati, ne z n a m da li u se probuditi, to j e sve

PISACA

MAINA

Z n a m pesnike to imaju pisae maine k o j e bivaju nalik (zavisno od situacije) na z v u n i k magnetofona, prisluni aparat, p e r v e r z n u b i l j k u z v a n u rosulja (ili ena) i l i najzad na m a i n u z a mlevenje mesa p e s n i k (to je obino p r i v r e n i k poezije krvi i zemlje

313

iliti t a k o z v a n i n a c i o n a l n i pesnik) z a h v a l j u j u i t a k v o j pisaoj m a i n i besprekorno odgovara zahtevima trenutka: dovoljno je da svojom mainom promelje svakodnevnu porciju novina, s o p s t v e n u m a j k u t u e s v o j e dete ili svoju tuu enu znam i nekoliko metafizikih pesnika ( m e u k o j i m a i n e k e nadrealiste) koji se kreu pomou tuih usta ( u n a e v r e m e u s t a s u r u d i m e n t a r n a krila)

OKLOPNJAA

POTEMKIN

p l o v i k r o z nae v r e m e i k r o z naa u z b u r k a n a srca iz pokolenja u pokolenje menja se njena posada: bauci naih p r o b l e m a iz pokolenja u p o k o l e n j e izbija na njoj p o b u n a zbog p o k v a r e n o g m e s a zbog l a j u t r o v a n i h ideja iz pokolenja u p o k o l e n j e p o k v a r e n o m e s o j e naa h r a n a bauci s e p o t h r a n j u j u b a u c i m a meso posade p r e t v a r a se u s v a k o d n e v n i hleb oklopnjaa P o t e m k i n p l o v i k r o z n a e vreme i naa oslepela s r c a

314

BELA

ZASTAVA

bela zastava b e l a - z a s t a v a postelje, bela z a s t a v a b o l n i k e sobe, b e l a zastava krvi, bela z a s t a v a oblaka, b e l a z a s t a v a neispunjenog sna, i bela z a s t a v a s v e g a to ostaje, koja se razvija kao svilaa, koja se razvija kao zavoj, da, da, p o k o r a v a m o se n e u m o l j i v i m u d a r i m a sluajnoga srca IVOTNI PROSTOR i v e l i smo i u v r e m e n i m a k a d je i ljudima i s v i n j a m a t r e b a l o m n o g o m e s t a ne s a m o da bi se p r a v i l n o razvijali radi d o b r a o v e a n s t v a n e g o i da bi naprosto i v e l i . P o t o j e ipak u nae v r e m e l j u d i m a da bi i v e l i potrebno vie s v i n j s k o g m e s a nego ivotnog prostora, deava se da na j e d n u s v i n j u pripada vie mesta n e g o na j e d n o g stanovnika, a na iglavu j e d n o g oveka pripada vie svinja n e g o u d a v n i m v r e m e n i m a . JEZIK, TO DIVLJE MESO Gospodinu i Zbignjevu Herbertu Gospodinu Kogitu

jezik, to divlje m e s o k o j e raste u rani, u otvorenoj rani usta, u s t a k o j a se h r a n e laljivom istinom,

315

j e z i k , t o o b n a e n o s r c e k o j e b i j e p r e m a spolja, t a n a g a otrica k o j a j e b e s p o m o n o o r u j e , taj e p k o j i d a v i i z g u b l j e n e u s t a n k e rei, t a i v o t i n j a s v a k o d n e v n o pripitomi j avana l j u d s k i m z u b i m a , t o n e l j u d s k o t o raste u n a m a i to n a s prerasta, t a i v o t i n j a h r a n j e n a z a t r o v a n i m m e s o m tela, ta crvena zastava koju gutamo i ispljuvavamo z a j e d n o s krvlju, to r a z d v o j e n o to n a s o k r u u j e , t a p r a v a l a k o j a mami, to d e t e k o j e u e i i s t i n u listini l a e

EVA

LIPSKA *1935

(EWA LIPSKA)

Trea dama u naem izboru, i trea Krakovljanka, Eva Lipska je izuzetno znaajno ime nove poljske poezije. Poela je skromno, i njena prva zbirka nosila je obian naslov, Pesme (1967). Sledile su zbirke obeleene rednim brojevima: Druga zbirka pesama (1970), Trea zbirka pesama (1972), etvrta zbirka pesama (1974), P e t a zbirka pesama (1978), i onda, kao iznena enje, Tu nije re o smrti ve o belom gajtanu (1982). A l i to je ve knjiga meanih tekstova, i taj podui naslov nosi zapravo lirski dramolet ukljuen u poslednju knjiicu krakovske pesnikinje. itaoci i kritika vrlo brzo su ocenili da se u tim tankim knjiicama s neatraktivnim naslovima nalaze vredna ostvarenja moderne misaone poezije. Za prevodioca, meutim, ta poezija predstavlja esto nereiv problem, jer Lipska, po pravu svih pesnika sveta, koristi idiom svojstven iskljuivo njenom, poljskom jeziku, a taj idiom i idiomski spojevi, igre i nova znaenja esto, naprosto, ne mogu da budu preneseni u drugi jezik. Ali oni spojevi koji se daju preneti govore i stranom itaocu o duhovitosti ove pesnikinje, o njenoj sposobnosti da iz svakodnevne fraze stvara pesniku sliku ili ak pesniku poruku.

317

Evo nekoliko takvih spojeva: ak i u zatvorenoj klepsidri deava se pustinja, Kopati raku pod brzim odgovorom, Kad govorimo o utopljenicima, uzimam vode u usta, Hou da govorim po pravopisu, Nije me spasao kraj sveta, jer nije za to i m a o vremena. Sve to, ipak, jo ne bi inilo poeziju da pesnikinja nema izrazitog dara za liriku. Poezija E v e Lipske je delikatna i enstvena, mada se, po tome k a k o se ona ne plai da postavlja izuzetno teka pitanja oveka naeg vremena i naeg sveta, moe takmiiti s najautentinijom takozvanom mukom poezijom. Po tome je Lipska pravi nastavlja svoje velike pret hodnice Vislave imborske. , ! ! Lipska ume da bude matovita, zamiljena pred smru, da pie o snovnim komarima, bolesti, ludilu, 0 strahu od novog rata, pa opet i opet o smrti. Neki kritiari pitali su se ta znai kasandriki ili i oajniki ton u njenoj poeziji. A zar ne bi trebalo da ovek bude slep i gluh, da bi se beslovesno radovao nakaznostima sveta u kome ivimo? Izbor same pesni kinje ipak je aktivan li hrabar, a re koju ona na kraju Pete zbirke pesama celu ispisuje velikim slo vima, jeste re I V I M . Sama pesnikinja rekla je neto o tome: Napisala sam u jednoj svojoj pesmi: ,treba se plaiti odvano'. Onaj koji se nieg u ivotu ne boji, lae, ili je bez mate. Ne bojmo se z a t o ni toga prividnog pesimizma ili katastrofizma. A l i ima Lipska jednu izjavu koja zvui kao geslo: Pesnik slui govorenju istine. I mislim da je u prvom redu time, govorenjem istine, E v a Lipska osvo jila poljsku italaku p u b l i k u i poljsku kritiku.

A K O POSTOJI BOG A k o postoji B o g b i u k o d njega na r u k u . U m e s t o s v e t l a : c r v e n i glog. A n e o e a u t o m o b i l o m doi po mene. G o l u b i c e drusnih o b l a k a l u p a e k r i l i m a n a stolu n a rasklapanje. Piemo iz praznih banova s v e t u v o d u i slobodnu volju. A k o B o g a k i m a i k r a t k e prste on iz njih m o e da isisa venost. A k o j e B o g poliglot moe d a p r e v o d i svoje p e s m e za antologiju j o svetiju od presvete p r v e kaplje iz koje je izrasla reka. P o t o m e m o B o g i ja na biciklima poi u etnju u trenje. Po rajskom predelu. U rondelama zemaljski evar. Grabijive z v e r i l e e besposlene. Najzad e B o g sii s b i c i k l a i kazati da je u p r a v o on Bog. Izvadie dogled. N a r e d i e mi da posmatram zemlju. Objasnie k a k o je do t o g dolo. K o l i k o v e d u g o o b a v l j a svoj poziv i nepogreivo se v a r a u p o g l e d u sveta putajui u v e t a r avionie ideja.

319

A k o B o g veruje m o l i se u s e b i za p o s t o j a n u n a d u . Volovi nose sunce na rozima. V e l i k i sto s e ljulja n a n o g a m . J a u o d B o g a dobiti l e k i ozdraviti odmah posle smrti. IZ SANOVNIKA A k o ti se u snu javi vlast nedelju dana ne izlazi iz usta. MOJA SESTRA

M o j a sestra j o n e z n a d a j e s v e t o s u e n n a atlas. A a t l a s j e o g r o m a n tanjir v e n o g l a d a n . To je urnal skrojenih drava. Ponekad staromodnih. Da je sve odjednom jasno k a o kad se i z l a z i iz b i o s k o p a . D a ideje n a j b o l j e p r i s t a j u m a n e k e n i m a . Da nema smrti za primer. D a s m r t postoji s a m o z a p r i r o d u . Da ako se eli gledati nebo treba ga prethodno odneti na cenzuru. D a j e n a j v e e z n a n j e u b i b l i o t e c i prostora. Da je ljubav ljubav. A ljubav je vrt. Da u tom vrtu treba izbegavati jesen. Da se u v r t u ne da izbei jesen. Da podelu elija niko vie nee zaustaviti. Da je ivot zavren v e k a d a poinje. D a j e I z o l d a stara. B o l u j e o d r e u m a t i z m a . D a j e istorija s a m o v e l i k a k o a r a z a c v e e . S l u i za p r o p a d a n j e d a t u m a i p l a e n j e d e c e . D a k a d n a m n o z a a s a k z a s e n i oi

320

bude se u n a m a p t i c e s v i k o m : Z e m l j a ! Zemlja! I tada o t k r i v a m o n o v o k o p n o : o v e k a koji n a m t o p l u r u k u stavlja n a o i . . . A l i m o j a sestra v e zna da je A l a mala. PLANJA U z n e m i r e n a sam. P l a i m s e z a e n u koja j e m r t v a v e sedam asova. t a e s n j o m biti dalje? B o j i m s e z a d e t e koje j e starije za s e d a m asova u pla nateralo au. Bojim se za na vek previe r a z v i j e n za svoj uzrast. Z a tih s e d a m asova ubilo s e na milione katastrofa. P o u t a p a l e se r e k e . O t r g n u t i o b l a c i leali s u n a kii. B i t k e to s u v o e n e p r e vie v e k o v a vratile su se na svoja mesta. R a d o su nadletale n o v a razbojita. U v e d e n i s u milioni zakona. K v a d r i l i o n i propisa. U k a r a n t i n je zatvoreno dvoje sumnjivih: A d a m i Eva. (Bog n a sve t o g l e d a sedei u kuhinji i namotavajui pagete na viljuku.) Oevidac sveopteg g u b i t k a v i d a uznemirena sam za ovaj svet. A l i on u detonacijama boja bezbrian k a o strip luduje u luna-parkovima. E k s p l o d i r a j u razgrejani miii kontinenata. G o r e l e d n i c i . 321

A l i j o poezija. D e l i poezije uspeo je da pobegne. t a e s n j i m dalje biti? NERADO A k a d b i h o d i s t a u m r l a ! nita s e n e b i deavalo. O k u p i l a bi se p o r o d i c a s c r n i m z a s t a v a m a . Moda bi za trenutak ak uspeli da plau. S u n c e b i i l o n o r m a l n o . A d e c a bi, m a u i nogama sedela visoko na oblacima. Niko ne bi prekinuo zvonjenje susrete telefone izbore n o v o g N a p o l e o n a n o v o g S a g a l a n o v o g eira za leto. A s t a r a B i b l i j a b i l a bi i d a l j e stara. Ti bi moda za trenutak seo otvorio irom ruke i g l e d a o bi g l e d a o . Trenutak samo. Ne vie. Zato umirem nerado. I Z P I S M A (II) I k a k o tu i z v r i t i s a m o u b i s t v o D r a g a Gospoo kad s e v e o d a v n o n e i v i . Jer k a k o j e m o g u e i v e t i u t a k v o m tirku n a e g d o b a . Ni ruku iz tog da izvue da bi pritisnuo o r o z pitolja ni da se u t o m u t o p i . A kad s e g l e d a n a s v e t o D r a g a G o s p o o sve j e crno c r n o c r n o

322

k a o da je trajk udovica. M o j a Hanja se udala. I m a e dete. S v i s e radujemo.

PORUKA Pisati t a k o d a b e d n i k misli da je novac. A oni to u m i r u : d a j e t o roenje. POSLEDNJE REI

M o d a j e bolje to nismo stigli jedno d r u g o m d a k a e m o te poslednje rei. Poslednje r e i mogle bi nas zavesti. Previe ivo da se dre t e m e . Neoprezno mogle bi da dodirnu budue v r e m e . Prerano da sahrane neto u n a m a . Mogle bi da nemaju nita da k a u . M o g l e bi da g o v o r e p r e k o s v a k e mere.

323

Da nam kau previe sve. K a o ivi vulkan pod tvidovskim nebom. Moda je bolje to n i s m o stigli jedno drugom da kaemo te poslednje rei. U poslednjim reima zatvoren je tetreb.

K a d g o v o r i m o o starosti nevinacad rei hode mi po jeziku. K a d govorimo o ljubavi o, kad govorimo o l j u b a v i . . . K a d govorimo o utopljenicima u z i m a m v o d e u usta. SIGURNOST B i o j e v e t a k a v ispit i z istorije kad su svi aci odjednom popadali. I p o s l e njih je ostalo s a m o s v e a n o g r o b l j e . N i j e s i g u r n o d a j e t o bio ispit. Nije sigurno da su svi popadali. Sigurno je samo da je iza njih ostalo groblje. Bila je ve takva ljubav. N o nije s i g u r n o d a j e b i l a naa. B i l i s u v e t a k v i ljudi.

324

No nije sigurno da smo to bili mi. B i l i su v e t a k v i pteranodoni. N o nije s i g u r n o d a s u i z n a e g doba. Bio je ve takav jezik. N o nije sigurno d a s m o g a m i govorili. B i l o j e v e t a k v o utanje. N o nije s i g u r n o d a j e bilo m e u nama. B i o j e v e k r a j sveta. No nije sigurno da je ba kraj naeg sveta. I ostalo je i z a n j e g a samo s v e a n o groblje. S i g u r n o da je iza njega ostalo s v e a n o groblje.

NEMA ME JOS MEU V A M A Ponestalo j e z a m e n e plua. B i l a su, ali su bez daha. N e g d e bi se m o d a nala jedna noga tri prsta na r u c i to je sve to sad imaju u magacinima. M o z a k j e bio ali nezanimljiv. B i l e su oi no k o j e su d r u g i v e izgledali. Glas razmimoilazio se s pozivom. Moda bi se nale godine ali samo minule s manama doivljaja. N e m a m e jo m e u v a m a . ekam na novi transport anatomije s k r a t k i m bilom j e m s t v a .

325

N i j e m e spasla p o p l a v a mada sam ve leala na dnu. Nije me spasao poar mada sam gorela mnogo godina. N i s u m e s p a s l e katastrofe mada su me gazili vozovi i automobili. N i s u m e spasli a v i o n i k o j i su e k s p l o d i r a l i sa m n o m u v a z d u h u . Ruile su se na mene zidine v e l i k i h g r a d o v a . N i s u m e spasie o t r o v n e g l j i v e . N i p r e c i z n i h i c i k a z n e n i h odreda. N i j e m e spasao k r a j s v e t a poto z a t o nije i m a o v r e m e n a . Nita m e nije spasio.
IVIM

STANISLAV BARANJAK
(STANISAW BARACZAK) *1946

Objavio je dosad pet zbirki pesama i tri knjige knjievnih kritika. U generaciji stvaralaca koja je u knjievni ivot stupila oko 1970. godine Baranjak je jedan od najzrelijih. Zajedno s najznaajnijim mlaim poljskim stva raocima bio se svojim pisanjem ivo ukljuio u (poli tiku borbu. Ti mladi hteli su da budu ne samo svedoci, nego i uesnici u zbivanjima svoga vremena. Bavljenje politikom platio je privremenim uklanja njem sa Poznanjskog univerziteta, gde je bio zaposlen, kao i viegodinjom zabranom objavljivanja. Mladog pisca to nije slomilo. U poljskoj tampi sretao sam u to vreme njegove briljantne kritike koje je potpisivao imenom Barbara Staviak, a moda je imao i jo koji pseudonim. U to vreme nastala je izvrsna knjiga nje govih kritika Etika i politika (1979) i zbirke pesama Ja znam da je to nepravilno (1977) i Triptih od betona, umora i snega (1981). Baranjak se u pesnikom postupku nadovezivao na kolu Julijana Piboa, mada je vidno i iskustvo koje je u nekadanjoj krakovskoj avangardi ozakonio njen drugi vaan predstavnik, Tadeu Pajper. Baranjaku je bliska Piboeva leksika, ali i baroknost stiha, tako prisutna u poeziji Tadeua Pajpera.

327

Takve politizovanosti, takve publicistike poezije kakvu je u svoje movije zbirke uneo Baranjak, u Poljskoj zaista dugo nije bilo, ali italac to ipak prima kao novost. Ta poezija upravo pleni najraznovrsnijim tehnikama stiha, stila, fraze, melodike, ak i pravih pastia i parodije, naroito kad pesnik hoe da ismeje drveni jezik kojim se slue politiki lankopisci i koji je uvreen na radiju i televiziji. Jeziko majstor stvo Baranjak je pokazivao jo od svojih prvih zbirki, ali tamo je to vie delovalo kao pripadnost koli pesnika lingvista, tako omiljenoj m e u jednim brojem pesnika sedamdesetih godina u Poljskoj. Ovde, u novi jim Baranjakovim zbirkama, taj jezik je funkcio nalan, nenametljiv, mada se odmah vidi da je Baranj ak pravi virtuoz -jezike igre, k a k o ga je nazvao kritiar Jei Kvjatkovski. Svoju uenu i politizovanu poeziju Baranjak ni kad ne sputa na nivo banalnosti ili novinske publi cistike. To su pesnieke igre, pune divnog humora i sarkastinog smeha. Samo na taj nain pesnik je mo gao da govori o stvarnosti svoga vremena, tako nepoetinoj i tako nesklonoj s v e m u to ftioe o njoj da iskazuje bilo kakav sud. Polemiki temperament, inte lektualna radoznalost, kritinost sudova, tako prisutni u Baranjakovim kritikim radovima, igraju vidno mesto i u njegovoj poeziji. Baranjak-pesnik i Baranjak-kritiar oevidno se dopunjuju.

PRIMIO S A M K SRCU P r i m i o s a m k srcu ovih pet litara k r v i k o j a bei iz njega k a o da bi htela da se probije k r o z t a n k u tukaturu koe, ali se v r a a stalno istim p u t e m iz slepe ulice domaloga prsta; primio s a m k srcu s v o j i n u te k r v i to hoe da pobegne primio sam je k s r c u otkad s a m p r v i d a h u h v a t i o na delu krae od s v e t a i u pokuaju bekstva; morao s a m d a u z m e m n a s e b e k r h k e z i d o v e tela. U v r t e o s a m u g l a v u sebi t i h p e t ula koja u n u t a r lobanje crtaju suhom iglom d i m o m nanie okrenuti poar, u d v e v a t r e oiju z a h v a e n i portret u r e z a n n a b r z i n u n a modanoj k o r i ; g r u v a o sam napamet tu usijanu otricu otkad su poeli da me z a v a r a v a j u izokrenuti p l a m e n o v i to mi gledaju iz oiju na ruenje k r v n i h konstrukcija; m o r a o s a m da p r e u z m e m na sebe blesak, smrad dima, v r e l i n u i huk. U z e o sam se u a k e sa svojih pet prstiju uzeo sam u aku g r u m e n gline ugnjeen

329

p r s t i m a onih to s u u m i r a l i padajui naglo licem na tle i grebui u njemu noktima poslednje sklonite; Stalno im gledam na ruke lepljive, ali od znoja otkad mi tako gori tle p o d p r s t i m a da ih od b o l a stiskam u pesnicu i njome lupam u vrata zemlje: morao sam da preuzmem na sebe otvaranje tih vrata.

NA KRAJU DVADESETDVOGODINJEG RATA N a k r a j u d v a d e s e t d v o g o d i n j e g rata, na dan pobede nad sobom, na d a n g u b i t k a s a sobom, k a d s e s v e r a z j a s n i l o buktinjama povorki, plamenom svetiljke, k a d si z a b o r a v i o i m e n a i adrese, osvetljen l a m p o m sa s t o l a p r a v o u oi, k a o k r a t k i m d a h o m p s a p u t e n o g s a ueta, na taj d a n konanog uspostavljanja primirja nad glavom iao si s n j i m a ; b e a o si s n j i m a : n a kraju d v a d e s e t d v o g o d i n j e g rata brojao si nestale, u m r l e i u b i j e n e u s a m o m sebi, i a k o s r e d s e b e nisi n i k a d bio t a k o j a r k o i v p o d s v e t l o u lampe, zaboravljajui i m e n a i a d r e s e (a iao si s n j i m a ; b e a o si s njima), sa jo vlanom vrelinom daha na licu sauvanom bez cilja i sklada; n a taj d a n k a k o s i e z n u o z a u n i t e n j e m poraza, eleo trijumf n a d p o b e d o m , e l e o n o v i rat u sebi; m o g a o s i i z n o v a d a i z a t k a ilimski n a l e t

330

n a g r l u p r o m u k l o m o d vike, n a l e t suza to ikljaju t r p k i m osvetljenjem gneva, i z n o v a da napada o h l a e n e r o v o v e u u r a g a n s k o j v a t r i njihovih unakrsnih pitanja; na k r a j u dvadesetdvogodinjeg rata, k a d si zaboravio i m e n a i adrese, | sahranjivao si nestale, u m r l e i ubijene u irokom g r o b u lobanje t a n k i h z i d o v a : j e r iao si s n j i m a ; beao 'si s njima.

HITAC ME SRUIO NA ZEMLJU Hitac m e sruio n a z e m l j u ; hitac u mranoj poprenoj ulici, t a m n o poricanje iza podrhtavanja o k n a ; stigao me, probio, sruio d o k s a m uzvieno snio sred poleta miia to su hitali u svetloj harmoniji, usaen u s t r e m e n a glasno pulsirajue krvi, zapregom stegna j e d v a obuzdavan, sa u z d o m j e z i k a u z u b i m a ; oborio me na z e m l j u taj hitac stranim i treznim s l o g o m poricanja; moja aka stisnula je na probijenom g r l u one iste prste to su tamo, u mranoj poprenoj ulici obuhvatili t a n k o g r l o puke, i isti oni to hvatali su z e m l j u stiskom tako g r e v i t i m kao da su hteli Z e m l j u da zgnjee u jedan o b l u t a k i b a c e na m e n e ; taj hitac je jasnu i s n e n u saglasnost m o g a t e l a svalio dok j e hitala k a prodrljivim l i v a d a m a i, u s v a k o m trenu probijan salvom sopstvene k r v i to je iz imranih p r e n i c a ila ikljala nestrpljivo, u m n o e n a na svetlosti, ugledao sam

331

k a k o p a d a m n a asfalt p r o s t r e l j e n a grla, sa u z d o m j e z i k a to se p r e t v a r a u ep v l a a n od r e i k o j e je o l o v o u p i s a l o u t e l o .

UGRIZI SE ZA JEZIK N e pljuj o d m a h s v e to t i m i s a o donese n a j e z i k ; p r e n o t o o t v o r i usta progutaj t u slinu, p r e n o to k a e , tri p u t a p o m i s l i ta e b i t i a) s n a m e t e n j e m , b) s n a m e t e n j i m a sveta, c) sa s v i m a k o j i i m a j u n a m e t e n j e ; k a d a te u l i c e bije p e s n i c a m a s o v n e pesme, u g r i z i s e z a j e z i k to bre, t a k o , vrsto, j o v r e , n e o t v a r a j v i l i c e , stisni zube, ne boj se, u n a j g o r e m s l u a j u jezik e ti otei tako povoljno da nee moi da promuca ni re i bez ikakvih problema stei e privremeno osloboenje od istine; a a k o na n e p c i m a oseti s l a n u k u s , n e u z b u u j se: to crveno mastilo gneva ni onako ti nee proi k r o z usta.

DA TI SLUAJNO NE NAKODI B o l j e n e g o v o r i nita p r e m o r i e j e z i k a to je o r g a n b i l o k a k o b i l o n e o p h o d a n da bi mogao iz sebe da izvlai drsku pesmu; ni l e a ne uspravljaj to n i j e d o b a r nain, jer lako moe da ti prsne kima, istraj p o v i j e n i rintaj za t r o j i c u ; ne dii p r e v i e s l o b o d n o j e r m o e da ti se p o v r e d i prepona, a u p r a v o , u p r a v o ona p r o i z v o d i z d r a v i s m e h .

332

HTEO BIH NAJZAD DA S A Z N A M Hteo b i h n a j z a d da s a z n a m ta u s t v a r i mislim o s a m o m sebi (vreme je najzad razmisliti o sebi, p r o e p r k a t i m a l o po p r e t k o m o r a m a srca, objasniti kiseonikom na e m u u stvari poiva crnilo k r v i u ilama, utvrditi k a k a v z a k l j u a k potie iz lezda, ta se krije pod o k r u g l i m prividom lobanje, k u d a u osnovu i v o t a stremi itavo to t e l o to drtavi, znoji se, die); hteo b i h da z n a m ta u s v e m u t o m e pripada m e n i od s v e t a (bilo bi v e v r e m e da se o b e l e e granice, da postane jasno ime se v e z u j u t e niti nerava, k a k v i noevi u r e z u j u rei u m o d a n u koru, ta, sa disanjem, utie na ponaanje plua, ta prima pokoica k s v o m e pohlepnome znanju, i ta ne ulazi u g l a v u i u gladne prozore zenica); hteo b i h da b u d e m sasvim siguran ta da m i s l i m u procesu umiranja (bilo bi v e v r e m e da naviknemo na pitanja toga suda, bilo bi najzad v r e m e da se u t v r d i k o j e t u optuen z a zloin o v o g s v a k o d n e v n o g stanja, ko sudi i ko k o g a z a r o b l j a v a ; da li je Sza o v o g zida koe svet, i l i ja sam, da li k r o z reetku trepavica ja v i e m u svet, ili svet v i e u dubinu mene).

SUTRADAN S u t r a d a n posle j o j e d n o g skupnog samoubistva u v e k se isto ujutro ide po novine, u v e k se isto beli u p r a v o napadani s n e g ili se r a a bletavoisto sunce letnjeg jutra,

333

u v e k isto z v o n e b o c e s m l e k o m i m i r i s u kifle, u v e k isto m a l a devojica s torbom na leima t r i u k o l u s p o t i e se i p a d a i razbija koleno i ima m n o g o plaa i u tome plau uvek ima tako mnogo ivota POTO VE MORA

P o t o v e m o r a d a vie, i n i t o t i h o (zidovi imaju ui), poto v e m o r a da se voli, u g a s i s v e t l o s t (sused ima dogled), poto v e m o r a d a stanuje, n e z a k l j u a v a j v r a t a (vlast ima nalog), p o t o v e m o r a da pati, i n i to u s v o j o j k u i ( i v o t ima svoja prava), p o t o v e mora da i v i , o g r a n i i se u s v e m u (sve ima s v o j e granice) 7 . 1 1 . 79: N I K A D I S T I N S K I N i k a d istinski s e n i s a m s m r z a v a o , n i k a d m e n i s u drale vai, n i k a d n i s a m u p o z n a o p r a v u glad, p o n i e n j e , s t r a h z a sopstveni i v o t : p o n e k a d s e pitam, i m a m l i uopte p r a v a d a piem.

334

14. 12. 79: K N J I E V N O V E E Doli su poto postoje izvesna pitanja, i sami ste, gospodo, k r i v i . U p a l i su poto postoje i z v e s n i zakoni, i v a l j d a z n a t e da bismo i z v a l i l i v r a t a . P r e k i n u l i su itanje poto postoje n e k e rei, i od srca v a m savetujemo. Oduzeli su pesme poto postoje i z v e s n e granice, i dogovorimo se. Zapisali su s v e poto postoje neki propisi, i n e m o j t e da zloupotrebljavate nae strpljenje. Pretresli su stan poto postoje izvesna naela, i n e k a gospoa b u d e ljubazna da utia to dete. O d v e l i s u n e k o l i k o osoba, j e r postoje n e k e nunosti, i m i r n a glava, m u e se vratiti preksutra. N i k o g nisu udarili, j e r postoje i z v e s n e forme, a ta, to biste, gospodo, hteli? N i s u dugo poslovali, j e r i m a film na televiziji, a ovek je s a m o o v e k . 21. 12. 79: BUT WHY? Cintija K a m i s k i , ne od o v o g sveta; iz o n o g drugog; u o v o m e se i nala pre nedelju d a n a (prvi dan o d m a h trovanje tatarskim biftekom, nothing serious); kroz ceo dvadeset jednogodinji i v o t (videla je t a k o e neto to se z o v e mleni restoran, very strange) nije p o m a l j a l a prasti nos v a n Springfilda, Ilinois. sorry, j e d n o m je na izlet p u t o v a l a u Washington, D. C; Cintija K a m i s k i , istureni zubi, n e o v l a d a n i kikot, neprestano uenje:

335

k a k o l j u d i o v d e m o g u s v e t o d a izdre? zato n i k o to ne razoblii u n o v i n a m a ? Objanjavamo dugo i naporno, a ona o p e t : p a zato ljudi uopte k u p u j u t e n o v i n e ? O p e t o b j a n j a v a m o s n a p o r o m (sreom z n a m o k a k o s e e n g l e s k i k a e nekrolog ili sportska rubrika), 1 i inilo bi se da v e s v e r a z u m e , kad odjednom: A zato su o v d e s v i t a k o ljuti i tuni? zato s e n i k o n e s m e j e k a d i d e u l i c o m ? p a z a n e k o l i k o d a n a j e Christmas!

ADAM ZAGAJEVSKI
(ADAM ZAGAJEWSKI) * 1945

Dananja poljska poezija ima vrlo jaku grupu mladih pesnika, onih ija se svest formirala oko 1968. godine, u vreme studentskih nemira. U poljskoj su ti nemiri bili mnogo vei nego u drugim zemljama istone Evrope. U svim gradovima demonstrativno su paljene novine, a jedna od najglasnijih parola bila je TAMPA LAE. ,'Sukobima s policijom nije bilo kraja. A ono to je poelo u sukobima sa studentima, koju godinu kasnije se zavrilo traginim krvoproliem prilikom radnikih nemira u gradovima na Baltiku. Adam Zagajevski bio je jedan od osnivaa krakovske pesnike grupe Sada. Prvu knjigu, Saoptenje, objavio je 1972. godine. S Julijanom Kornhauzerom objavio je knjigu polemikih eseja Nepredstavljeni svet, koja je pobudila jednu od najveih diskusija o poeziji, voenoj u poljskoj knjievnoj tampi. Objavio je kasnije jo tri knjige pesama, knji gu eseja, tri romana, i U istupima i manifestima grupe Sada, kao i u knjizi polemika napisanoj s Julijanom Kornhauzerom, Zagajevski se zalagao za novu poeziju, koja e govo riti neposredno. Svojom poezijom do danas on poka zuje ta pod tim novim podrazumeva.

337

A k o je u prvoj knjizi pesama jo traio sebe, ako je tamo mogao da objavi i takvu pesmu s pomalo akim ispadom, kao to je bila Ne itajte Jastruna, darovitost jje pokazao ve tada. V i d e l a se njegova sklonost, koja e mu ostati, da pesmom reaguje na politika zbivanja. A l i videlo se i to da nee i ne eli da bude grubo jednoznaan. V e je tada znao da pesnikova pobuna u borbi za novo mora da bude duboko promiljena. Ve t a d a je u jednoj pesmi, veoma vanoj, napisao stih: Reci istinu, tome slui. Postepeno je izgradio novu poetiku: jezik, stil, meta foru, reenicu. V e od svoje druge zbirke on je for miran, zreo pesnik. Sklon tazobliavanju svega neau tentinog, ukazivanju. na sva iskrivljavanja i dru tvene lai. Naroito su u tom pogledu zanimljive dve njegove poslednje zbirke, Pismo (1979) i Oda mnotvu (1983). One su pesniko svedoanstvo tekih kriznih godina kroz koje je Poljska prolazila, a O d a je oit zapis imisli, islika, trenutaka, opaanja iz poljske tra gine godine pod ratnim stanjem. ' Pesniku moe sluiti na ast to je i u tim pesmama umeo da bude na visini, da se ne spusti do urnalistikih zaletanja, da izbegne patetiku i krupne rei. Zato je njegov zapis jai, otriji, zato je njegova osuda uverljivija, a njegov gnev dostojanstveniji.

ISTINA U s t a n i o t v o r i v r a t a odrei t e k o n o p c e ispleti se iz m r e e i v a c a t i s i Jona k o j i v a r i k i t a Odbij d a prui r u k u t o m e o v e k u i s p r a v i s e osui t a m p o n j e z i k a izii i z t e a u r e r a z m a k n i t e opne u d a h n i najdublje s l o j e v e v a z d u h a i p o l a k o p a m t e i p r a v i l a sintakse k a i istinu za to slui u l e v o j r u c i dri ljubav u desnoj m r n j u

HEGEL Proglaavao je da je drava mar Boga u svetu P r e m a tome mesto j u t a r n j e m o l i t v e z a u z i m a itanje novina a pojam sudbine b i v a istisnut od politike M n o g o panje posvetio je policiji iji zadaci imaju prolazni k a r a k t e r i prestaju da b u d u potrebni p r i v i e m stepenu e t i k o m r a z v i t k a drutva Jo j e d n a opaska: tiranija smeta z a k o n e t a k o visoko da nijedan graanin nije k a d a r da ih proita Sluajui to zamiljamo n e k o g k o s e uzalud d i e n a p r s t e pokuavajui da deifruje s v o j u s u d b i n u

339

i b a taj p r a v a c p e r c e p c i j e je p o g r e a n S l i n o j e t r e t i r a n j e H e g e l o v e filozofije k a o skladita m e t a f o r a i aluzija s faizmom p r a v i m d r a g u l j e m te z b i r k e T r e b a se p o m i r i t i s t i m da su njegove izvanredne anegdote koje prevazilaze sve to j e G e t e r e k a o E k e r m a n u zamenile poeziju

PORAZ Zaista umemo da ivimo tek u porazu. Prijateljstva se produbljuju ljubav oprezno die glavu. a k i s t v a r i p o s t a j u iste. Bregunice igraju u vazduhu nastanjene u p o n o r u . D r h t i lie topola. Samo je vetar nepomian. Mrane pojave neprijatelja izdvajaju se od svetle podloge nade. Raste hrabrost. Oni, g o v o r i m o o njima, mi, o nama, ti, o m e n i . G o r k i aj prija k a o biblijska p r e d s k a z a n j a . S a m o d a n a s ne iznenadi pobeda.

MOJ

VRNJAK

Uzdrano se osmehujemo, pokuavamo ak da pronaemo zajednike poznanike, r a z g o v o r s e lepi, m a d a n e gori. A l i situacija n e p o g o d u j e iroj r a z m e n i misli. J a i m a m iza s e b e s a m o s v o j e s n o v e i opaaje, a ti si pristao da istupa u i m e despota.

340

FILOZOFI Prestanite da nas obmanjujete filozofi rad nije radost o v e k a n i j e najvii cilj rad j e znoj smrtni B o e k a d s e v r a a m k u i hteo bih da l e g n e m ali s a n je samo prenosna t r a k a koja me predaje s l e d e e m d a n u a s u n c e j lani novac ujutro razdire moje k a p k e srasle k a o pre roenja moje r u k e su d v a gastarbajtera i ak suze ne pripadaju m e n i u e s t v u j u u j a v n o m ivotu k a o govornici sa ispucanim u s n a m a i srcem k o j e je sraslo s mozgom R a d nije radost n e g o n e i z l e i v i bol k a o bolest otvorene savesti k a o n o v a naselja k r o z koja u v i s o k i m k o n i m i z m a m a prolazi drug v e t a r ZASTAVA U j u t r o se b u d i m i p o k u a v a m da p r o v e r i m uz pomo pozorinog lornjona k a k v a se z a s t a v a v i j e nad mojim gradom C r n a bela i l i pepeljasta kao strah J e l i moj grad v e osvojen da li se b r a n i ili m o l i pobednike za r a z u m e v a n j e da li nosi crninu za n e k o l i k o desetina sekundi neseanja ili sam m o d a ja s a m ta zastava samo nisam k a d a r da je v i d i m k a o to ne v i d i m o sopstveno srce BODLJE K a d b i jo diktatori hteli da itaju nae gnevne, besne i solidno napisane pesme, poezija bi sigurno promenila svet. A l i ni r u e ne znaju za dela koja su im posveena. Bodlje ne piju k r v .

341

MOJI UITELJI M o j i uitelji nisu n e p o g r e i v i . T o nije G e t e k o j i n e m o e da zaspi s a m o o n d a k a d u daljini plau vulkani, ni Horacije koji pie na jeziku bogova i ministranata. M o j i u i t e l j i pitaju me za savet. U m e k i m kaputima na brzinu nabaenim na snove, u osvit, k a d h l a d n i v e t a r sasluava ptice, m o j i uitelji g o v o r e apatom. u j e m k a k o i m drhti g l a s .

ZAKON N e v i d l j i v je, p r o v i d a n , sa aneminom koom boleljivog d e a k a koji r e a v a a r a d e ; nedostupan p e s n i k o m u z b u e n j u ; oboava maskarad, oblai se u e n s k u haljinu, k r i j e se p o d p e p e l o m p e r i k a . A i p a k b a on, ustrajno k a o o p r u g e a s o v n i k a na kulama zamka, pokree i snai r u k e s l o b o d n i h ljudi. VREME JE OPET POELO DA PROTIE V r e m e j e opet p o e l o d a p r o t i e o p e t piemo p e s m e i s t i h o v e P r a v i m o fotografije n a kojima e m o v e z a d e s e t g o d i n a izgledati k a o s t u d e n t i d e v e t n a e s t o g v e k a sa univerziteta u D o r p a t u i l i G r a c u neverovatni ak do preteranosti Osunani m a t u r a n t i e t o t a s m o b i l i Bletave crvene k r a v a t e

342

k a o o b e a n j e boljeg s v e t a I ta e m o rei pravdajui se p r e d n j i m a poto e n a s s i g u r n o s n e g o d o v a n j e m upitati a l i k a k o ste m o g l i n a taj n a i n d a i v i t e

PISMO P i e d a j e s v e dobro dani s u s v e d u i u kuama sazreva mir s a m o s n o v i k a o besne lisice g r i z u nas z a listove

IZDAJNIK V i d e o sam g a n a televiziji, v r e d n i elektrona atirali s u n j e g o v u s e d u kosu, postledniki nos i o b i n u lulu. Obavetajnim s l u b a m a d v e j u v e l e s i l a sluio je s n e s i m e t r i n i m a r o m . e n i je bio v e r a n , a i z d a o k r a l j a (elektroni nisu z a p a a l i ast). Iz j e l a ga je dosada, ista ona k o j a se h r a n i tobom i mnome, poto je i z d a v a o b i v s t v a p r e v i e vidljiva.

KJERKEGOR O HEGELU K j e r k e g o r j e govorio o H e g e l u : podsea n a n e k o g Ko podie ogromni zamak, a s a m stanuje U prostoj u p i to stoji u blizini z g r a d e . T a k o isto inteligencija stanuje u s k r o m n o m S t a n u lobanje, a one d i v n e d r a v e K o j e s u n a m obeavane, zaklonjene s u Pauinom, zasad m o r a m o da se z a d o v o l j i m o

343

T e s n o m elijom z a t v o r a , p e s m o m z a t v o r e n i k a , D o b r i m raspoloenjem carinika, p e s n i c o m policajca. i v i m o u enji. U s n o v i m a se o t v a r a j u Z a s u n i i b r a v e . Ko nije n a a o sklonite u Velikom, trai malo. Najmanje zrno M a k a n a s v e t u jeste B o g . R a s p i n j e g a Veliina. ON PIE O n pie h l a d n e p e s m e . O n pie s n e g o m a ne k r v l j u . Ne r a z u m e se u s a v r e n s t v o i ne z n a da se a k i v e n o s t sastoji iz t e l a i due, p o t p u n o isto k a o m i , pri e m u j e n j e g o v a d u a t e l o v e e n o s t i a p e s m a se ponaa k a o duh. N e k p l a e dok se ne s m r z n u s u z e . TRENUTAK K a k o k r a t k o traje t r e n u t a k jasnosti. M r a k a i m a vie. V i e i m a o k e a n a n e g o v r s t o g kopna. V i e senke nego oblika. SOPENHAUER PLAE

D a , to je isti onaj S o p e n h a u c r (1783 1860), a u t o r d e l a Svet kao volja i predstava, o t k r i v a o b m a n a p r i r o d e i m u z i k e sfera. K o e g a p o t o m n a z v a t i v a s p i t a e m . N i t a s e nije d o g o d i l o j e r s e n i t a n e dogaa, s a m o i z v e s n o dete, a p k u n , p o m a l o s l i n o

344

nekoj eni koju je znao u mladosti, mladost ne postoji, n e p o t r e b n o mu se osmehnulo, jer je sigurno bilo agent prirode. Septembar, to je svejedno, vie ne otvara srca, samo se zemlja polako stvrdnjava. Vraa se kui, zakljuava se p r e d slugom. K a k o glatko r a d i brava, valjda uestvuje u zaveri. Plae. Sitno telo velikog filozofa, sedmi kontinent, d r h t i . Njegov prsluk. U t i r k a n a kragna. uta obrazi. M r k i redengot. S v e t e suvine s t v a r i d r h t e , k a o d a n a F r a n k f u r t ve padaju bombe. D r h t i njegova usamljenost, gusta, prefinjena, kao holandsko platno.

JULIJAN KORNHAUZER
(JULIAN KORNHAUSER) *1946

Jo jedan predstavnik nekadanje krakovske roesnike grupe Sada. Uz to je jo romanopisac, esejist, knjievni kritiar, knjievni istoriar, univerzitetski radnik. 'Ovo knjievni istoriar odnosi se u prvom redu na Kornhauzerovo prouavanje hrvatske i srpske novije knjievnosti. Objavio vie radova o srpskom nadrealizmu, knjigu o hrvatskoj moderni, knjigu eseja o novijim jugoslovenskim piscima i delima, dao i nekoliko knjiga prevoda naih pesnika. Ovo je, valjda, prvi put da naa knjievnost ima na strani tako vrs nog zastupnika, koji nije samo univerzitetski radnik, nego i istaknut pesnik. Objavio je dosad est zbirki pesama i dva ro mana. U svoje dve prve zbirke Kornhauzer se iskazao kao pesnik koji ume pesniki da igovori o svom tre nutku. To je poezija konkretna, veoma politizovana, reita, misaona, ironina. Pesnik nee da bude posmatra, ve uesnik. Nee politiku fraza, ve svesno iza branu politiku. Gorak je prema gresima roditelja i starijih pesnikih generacija, neumoljiv u ibanju mana svojih i svojih vrnjaka. Ali takav politiki angaman nije naiao na razumevanje vladajue ideologije. Posle okraja, u kojima

347

su mladi, pesnici, naravno, 'bili slabija strana, dolo je do niza zabrana, tako da mnogi, due vreme, nisu imali dozvolu za tampanje, ,a u novoj ipoeziji, koju Kornhauzer objavljuje posle takve podue zabrane tampanja, osea se ne povlaenje, nego zamor, ne apolitinost, nego razoaranost u mogunost aktivnog spajanja poezije i politikog angaovanja. Neki su u tome jhteli da vide k r a h mladog pesnika. Paljiviji kritiari ipak su visoko ocenili i to novije Kornhauzerovo stvaranje. Jer, dok je on ranije esto istupao u ime mladih, u ime zajednikog mi, sada je pesnik progovorio ve u svoje ime, i to nije nimalo plaljivo, ve ima u tome duboke samoanalize, autoironije, britkih opaski, istinski lirskih trenutaka. Rei su sad dobile na teini, tempo je u tim pesmama usporeniji, nema fanfara ni mitinga, nego mnogo ba ivotnih trenutaka, na izgled nevanih, a ipak takvih bez kojih bi ivot bio jalov i prazan. Pesnikovo ja iz tih novih pesama a k nam je moda blie, govori nam sugestivnije od nekadanjeg mi. Upravo kratkoa nekih od tih pesama uinila je da one postanu nabijene znaenjima, da steknu eksplozivnu lirinost, da itaoca odmah plene. Posle proglaenja ratnog stanja u zemlji, pesnik je za svoju politiku angaovanost platio kraim b o ravkom u internaciji. Zabrane su izgleda prole, jer su mu posle toga izile: knjiga pesama, knjiga iza branih pesama i knjiga eseja o jugoslovenskim knji evnim problemima.

BOLEST Izmasakrirati pesnike. Iz k o r i c a sna iskae smrt, B u n j i n nasrne j a v a enu. Izmasakrirati pesnike, u tvornicama i z i g r a v a m o tune revolucionare, Majakovski u kliskim v i j u g a m a m o z g a . enja z a toplim k l u p a m a u v r e m e k a d je mesec nabrekao od k r v i neizleiva bolest. Lake je m a l e deake opiniti arenim perjem n e g o se setiti d a j e k u a lepa. Uostalom, k o zna. Z a v i r u j u u sobu, krste se k a o to ih je nauio ded, stavljaju l a n u p a r u u usta umrloga, i tapui p u n a k i m r u i c a m a v i u : ideimo, idemo na s p a v a n j e j e r je ve kasno. K A D U G L E D A GOMILU BRZO SE VRAAJ KUI K a d u g l e d a g o m i l u brzo s e vraaj kui, u n e e te u g o r u u dravu, zaustaviti d a h , staviti pod k l j u bespomonosti, otvoriti duane srdaca. U kui e k a t e a n t i k o m u n i z a m , ostava p u n a z a l i h a za zdmu. Ni levo, ni desno, opominje te ded koji je p r e i v e o d v a r a t a i zna ta govori. U stvari, a k o ljudi g i n u u nekom stranom gradu

349

koji p o s e u j e m o u v r e m e odmora, m o e m o mirno esti za demokratski ruak i e k a t i t a e biti. E v e n t u a l n o s t u p i t i u trajk glau.

PROBA N a r e d i l i s m o da se z a s v i r a himna, a s a m i se uvlaili u c e s t a r s n o v a k o j e su p o s t a v l j a l i u r e d i . N i s m o z a u z i m a l i s t a v m i r n o , i majike su n a m p l j u v a l e u lice, drei u r u k a m a molitvenike uvezane u kou. Pored nas su prolazili automobili od crvenog sukna, b a c a n e su petarde, a m i , visoko iznad glava drei zastave z n a a j n o s m o s e smeili j e d n i d r u g i m a . Z n a l i s m o d a j e t o s a m o g e n e r a l n a proba, l a n a u z b u n a koja je za neke postala jedina ansa z a u n a p r e e n j e .

BARIKADA K o l i k o j e t u stvari, t r a g o v a n a e pronicljivosti. P e p e l j a s t i ormari, k r e v e t i , r a d i o m a r k e Pionir sa probijenim dnom, s a t o v i s k l a t n i m a , savijeni tepisi, D e t e Isus, p u n j e n i j a s t r e b s n a t p i s o m : u s p o m e n a s m o r a , g o m i l e knjiga, dnevnici, novine. T a g o m i l a r e v o l u c i j e svakodnevno se smanjuje. N e k o p o t a j n o iznosi poljski k r e v e t , n e s t a j u s t a r a u t a g o d i t a Ilustrovanog g l a s n i k a , d e c a k r a d u s j a j n e limene kutije, b l e d i b r a v a r i u p a d a j u zadihani s a D e t e t o m I s u s o m p o d p a z u h o m u najbliu k a p i j u u kojoj z a u d a r a

350

b o j a n a m o k r i m zastavama. S u t r a d a n u m a l i m s t a n i i m a p r l j a v i jastrebi izrastaju na televizorima, a m a j k e p o m n o itaju istoriju V K P ( b ) . POEZIJA P o e z i j a m i nije p o t r e b n a z a disanje n i z a ljubav, n i z a grizenje usana, rasplinjavanje u gradu, bolu, k r i k u , ubijanju. P o e z i j a mi n i j e uopte potrebna, h v a t a m e z a g r l o pesnicom papira, cedi s e suha k r v aforizma, s i v a o k c a p o s t u l a t a z a t v a r a j u se, otvaraju, p o t m u l a v i k a p o v o r k e iza b a r i k a d e k o j a se g r a d i u visinu, t v o r i u njoj imale stanove za preseljenikie. O , ne, poezija g l e d a n a m e n e k a o prestraena ivotinja, z a l u p i t e vrata, i r a z l e t e e se stvarnost, s k r o m n a radionica n e p o s r e d n o g l i r i a r a k o j i gaji p o l e m i k u za bolja v r e m e n a . Poezija, prljavi hotelski u b r u s k o j i prelazi iz r u k u u r u k e i i m a z a p a h s t a l n o istog sapuna. K a k o j e d o b r o i z d r a v a t i se od smrti, k o j a trenira d u g e distance n a M e d i s o n S k v e r G a r d e n u , i v e r o v a t i da je to metafora k o j a o s i g u r a v a potenu besmrtnost. GOVORI ANDRE MALRO M a j s k i dogaaji bili s u r e z u l t a t d v a j u razliitih procesa: s t u d e n t s k i h manifestacija i talasa trajkova. R e v o l u c i o n a r n i p o k r e t m o g a o bi da me uzbudi d a s e rodio i z spoja t a d v a procesa. S t u d e n t i su zaboravili ta znai politika stvarnost. V l a s t nije iluzija, n e g o organizovana politika snaga. S t u d e n t i n a p a d a j u

potroako

351

d r u t v o ne uviajui u e m u je n j e g o v a sutina. Povezao ih je e l e m e n t negacije, ali n i s u znali p r o t i v ega se b o r e (slian p r o b l e m postoji i m e u r a d n i k o m o m l a d i n o m ) . Svi d o b r o z n a m o d a s u b a r i k a d e bile pozorite. D a j e v l a d a poslala tenkove, sve bi se b r z o zavrilo. B a r i k a d e s u bile s i m b o l X I X veka. P o m e n i majski dogaaji p r e oznaavaju k r a j n e g o p o e t a k nekog r a z v i t k a . O SEBI Da li v e r u j u i u s e b e d a j e m sve od sebe? A a k o n e dajem, zato o n d a e k a m ? Moda bih k a d n e b i h v e r o v a o u uspenost onog to r a d i m ekao m a n j e ? N e m i s l i m vie na to, gasim svetlost, i d e m da spavam. OTVORI SE KAO CVETNA AICA Otvaram ruku ruka kao ruka o t v a r a m srce zatvoreno J E D N O M DOLAZI TAJ TRENUTAK O d j e d n o m opazih da vie ne sanjam. BESKRAJNOST Ulica s k r e e ulevo, i d e m t o m ulicom mislei o beskrajnosti. I d e m , d r i m r u k e u depovima, d u v a vetar.

352

IZGOVOR N e m o g u d a o d a g n a m tugu. Ko jo u p o t r e b l j a v a tu re? Tuga, t o z v u i k a o stablo, stabaoca. T u a n s a m i sigurno z n a m da t a k o ima da bude. T u g a t r a i izgovor da bi me zastraila. UZROK T r e b a pobei od tiranije asopisa, pisao je u februaru 1914. godine B l e z S a n d r a r u pesmi Moj ples. Da nije zbog toga izbio prvi s v e t s k i rat?

P u t u j e m o po z a k u c i m a mozga, ak i ne s l u t e i da iza s v a k o g u g l a misli v r e b a sivi a n d a r m lai. M o l i m preite na d r u g u stranu g o v o r i p r o m u k l i m glasam i ukazuje na cestare bolesti, a t a m o v e e k a mlad, n e r v o z a n pesnik koji u notesu zapisuje: k a k v a srea to n i k a d nisam znao saobraajne propise. U zemlji g d e o b a v e z u j e samo tiina kazati volim z n a i manje-vie isto to i ubiti m a j k u z b o g nedostatka obrazovanja. UTORAK, GRAD ZEVA Idem U l i c o m C r v e n o g elektriara s a obe strane raskopan p l o n i k na kamonu dva pua i z d a l e k a u j e m dahtanje rashuktane lokomotive

23

353

pod v i j a d u k t o m k o j i j e rairio k r i l a z a l e t d e a k v o z i b i c i k l kraj p u t a r a z b i j e n a t e g l a a u t o b u s 124 v o z i m e n a posao n e k o i t a Tribunu Ludu o k r e n u t u u n a t r a k e v e t a r se p r o b i j a u n u t r a iz k i o s k a i s p a d a s a p u n i k o t r l j a se p o t r o t o a r u d a n a s e biti b u t e r a p r e d p r o d a v n i c o m razgovaraju prozeble bake sunce sija p r a v o u oi k a p u t i p o k a z u j u svoja c r v e n a p l u a k r a m p i r i su v e o b u k l i kouljice e n a s n a b i j e n o m mreom sedi na p r a g u i plae

NASA DECA PITAJU Ljude nervira to ima takvih koji imaju vilu u Prukovu volu u P o t k o v a a drugi ekaju na stan po dvadesetak godina naa d e c a d o l a z e n a m i p i t a j u t a t a zato j e t a k o d a K o v a l s k i n i t a n e r a d i a njegov sin se vozi mercedesom i t a da o d g o v o r i m o naoj d e c i d a s u K o v a l s k i i n j e g o v s i n bolji o d n a s koji teko radimo celog ivota?

VANREDNO STANJE V a n r e d n o stanje z b o g v o r a k a Pionirski i rekordni p u t broda Profesor Sjedlecki T e a k zadatak z a p o l j s k e v o j n i k e u E g i p t u S u t r a e u r e j o n u K r a k o v a v r e m e stici Do krajnje take visokog pritiska v e d s k a koncepcija u d o b n e fotelje T r a g i a n sluaj n a f u d b a l s k o m s t a d i o n u u K a i r u U moreuzu Skagerak potonuo norveki trgovaki brod M o n a Liza ima glas p u n slatke miline N a i s t r a i v a n i m l o v i t i m a o t k r i v e n a j e i z m . ost. velika koncentracija

354

Moruzgvi K o m e n t a t o r a g e n c i j e T A S S razobliio j e l a n e informacije Amerike A P U s t a n i c i s u p o t p u n o odsekli s v e v e z e P n o m P e n a S a spoljndm s v e t o m P a p a j e z a apostolskog administratora dijeceze Estergon n a i m e n o v a o Biskupa Lasla Lekaja S e v e r n a l u k a b i e p r e d a t a n a u p o t r e b u 22. j u l a Z a h t e v a j m o o d naeg graanina d a p o d r a v a slubu Javnog reda Od 630 poslanika V e a optina njih o k o 100 su lanovi vlade D i r e k t o r i kola i n a s t a v n i c i n e r a d o o t k r i v a j u Sluajeve huliganstva u svojim kolama L j u l j a n j e b r o d a ljuljanje m o j e misli V a n r e d n o stanje s v e t a z a h v a e n o g suom K l e v e t e k o j i m a s e ocrnjuju r e v o l u c i o n a r n i potezi M l a d e sovjetske d r a v e k a e J a n K o z a k nisu nita drugo Do poziv na kontrarevoluciju V a n r e d n o stanje zbog v a r a k a k o j i unitavaju d e o letine 1974.

23

BRONJISLAV 1953

MAJ

(BRONISAW MAJ)

Najmlai pesnik u ovom izboru. ivi u Krakovu. Objavio dosad tek dve tanune zbirke pesama, Takva sloboda (1981), koja 'sadri pesme pisane 19701975, i drugu, Zajedniki vazduh .{1981), u kojoj su pesme pisane 19781979. Izabrao sam ga tkao predstavnika mladih, onih koji tek dolaze, i koji su uvek najvea nepoznanica. Ali Maj ima zaista sjajan poetak. Naroito pesme druge zbirke predstavljaju ga kao izuzetno zrelog pesnika. To je poezija prefinjenih oseanja, sklona misaonosti i zamiljenosti, s jakim smislom za vienje predmeta i sveta oko sebe. Kolega po peru, Julijan Kornhauzer, ovako poinje prikaz Majeve druge zbirke: Samo ono to je neophodno. Samo proste injenice i najprostije rei. Radost posto janja i savlaivanje oajanja. Majev pogled pada samo na male i obine stvari. Upravo ione ustanovlja vaju poredak sveta. Nema pojma haosa, ne postoji disonansa. Koji jo pesnik tako snano potvruje potrebu za sreom i s takvim poverenjem se osvre oko sebe? Zadivljuje doslednost mladog pesnika. eli da pokazuje metafiziki smisao sveta, polazei uvek od vrlo konkretnih, obinih pojava ivota. Zato u njega

357

filozofija proizlazi iz materijalnog konkreta, a ne iz apstraktnih razmatranja. Njegova pesma u v e k polazi od nekog realnog dogaaja, i t e k na njemu zapaa i gradi dublji, optiji smisao. , Vidi se da je pesnik kolovan na najboljim tradi cijama poljske poezije, da voli poljske barokne pes nike, zatim Mickjevia i Norvida, a od savremenih se nadovezuje na Miloa i Herberta. Za svoju poeziju koristi zaista najobinije rei, tue mu je svako poigravanje reima, s v a k a deforma cija sintakse i reenice. Mislim da je to mnogo tei put, da trai vee majstorstvo, 'ali Maj tim obinim sredstvima postie zaista vie od s v i h jezikih opsenara, iza ijih trikova esto stoji praznina. ' A ipak, i z a o v e poezije stoji v e l i k o unutranje bogatstvo mladog autora, k a o i bogatstvo sveta u kome ivi. Osea se i pesnikova duboka v e r a u moralna naela, kojima se on suprotstavlja dananjem svetu s poljuljanim moralnim merilima. Vidi se da je on kao o v e k vrsto povezan sa svojim vremenom i svo j i m savremenicima. U m e da razmilja o smrti bubice i smrti oveka, ume da razlikuje mladost od starosti, bujnost od agonije umiranja. Isto tako stalno 'je prisutna pesnikova briga da ne govori previe, u m e da neguje stidijivost oseanja, da o pojavama i zbivanjima govori hladno. Sigurno u tome ima mnogo da zahvali svom (temperamentu, ali te njegove hladne, kontemplativne pesme odmah privlae itaoevu panju. -

O v d e posle c e l o d n e v n o g idenja p u t e m k r o z sredinu u m e znani o s e b i v e s a m o s v e ono to m o r a m da z n a m oseam kako je visoko nad mojom glavom z v i z n u l a p t i c a nepoznatog i m e n a o s e a m p o l a k o rastui dobri zamor poznatu h r a p a v o s t f a r m e r k i i d e m p e r a oseam h l a d n e struje v e t r a na l i c u u k o s i i svako tako jako vlakno svoga tela oseam z a s e b n o kao zasebno ak n e p r a v e d n o radosno ispunjenje *

Nae veeri more vutke raste dolazi do u s a n a z a z i v a m o po i m e n u u m r l e p e s n i k e prisiljavamo ih da ostanu s n a m a i zajedno p e v a m o zajedno m u k i p r i m a m o n a g l o otkrie d a n a m j e p o d v a d e s e t godina aren v a z d u h n a s v e ne d a v i moe da se i v i zaista m o e o v d e da se i v i ponavljamo u h o r u g a n u t i i to p r e

359

n a ulicu d a izviemo d a r a z b a c a m o osloboenu nunost ljubimo s e vrsto s p l e t e n i r u k a m a svi zajedno i s a d se ne z n a ko je o d n a s u m r o k o nije t e k p r e d zoru ivi poinju d a r i g a j u *

Neki m o j b r a t - t a k o s l i a n m e n i j e r je isto t a k o razliit od goluba, oblaka, j a v o r a . Nita 0 njoj ne z n a sada, pije v o d u kraj saturatora. Odlazi lako i sigurno, k a o d a j e t a k o i m a o d a i d e ve zanavek. G l e d a o k o sebe t a k o k a o d a j e n e m a u oima. Ne vidi je, ne z n a za s m r t . A u s v a k o m s l u a j u ne sada. Ne znajui on je b e s m r t a n , k a o golub, o b l a k i javor, njihov brat. Nestaje za uglom i ja ne znam ko je od nas u p r a v u i k o m e e s t i m biti bolje, j e r o s i m tog z n a n j a tako malo nas izdvaja i vezuje.

N o u u u m i v a t r a : lelujav k r u g svetla, v a n koga n e m a nieg, j e r s m o mi tu, u s r e d i n i : nadvikivanja, pesme, smeh . . . Najzad su izgorela drva, dogorevanje

360

plamenova. A govori se jo: dogoreva ovek. No jo u v e k i m a u tome neeg od vatre. Ali p o t o m je ve ono nita: m r a k , i j a s n o v i d i m o sve to je ostalo: n a a lica, odjednom tako drugaija, n a g n u t a n a d onim mestom, crni obrisi drvea, m a l o svetlije nebo, h l a d n e zvezde. I n i k o ne zna zato t a k o dugo u t i m o a zatim govorimo apatom.

Sve to nije bilo o n a k o k a o to se potom govorilo. Dodue, nisi m o g a o da ivi, ali nisi u m e o ni da u m i r e : tvoje oajanje i oduevljenje, n a d a i bol nisu bili drugaiji no t o bivaju u ljudi. S m r t je dola kasnije. Nainili su od nje poetak i sad gledam na t e b e o d a n d e . K a o da n i k a d nisi iveo. Ni kad: topla svetlost zalaska n a d tornjevima grada, zapah vatri, k r i k ptica koji b u d i n e j a s n a oseanja, n j e n o i m e izgovaram t a k o blago, glad, radost zavrenog r a d a n i k a d nisu bili tvoji, t a k o govore. Smrt, to j e d n o je sigurno; vide te kroz ono to je sigurno. U svetlosti koja ti je gledala u oi, zanavek t r a j e tvoj pogled, d l a k a ivotinje je glatkija nego da je ti nisi doticao, drugaija bi bila ta ena da je ti nisi voleo. Nita se ne zavrava. S m r t je ve prola. To sve postoji. Drugaije je no to kau d a j e bilo.

361

N a j z a d n e d a s e o t o m utati, m o r a m d a k a e m zato u t i m : o b e d i i cinizmu, o s m r t i dvolino prirodnoj i koja u v a sve privide ivota, o b e z n a u i ponienju. u t i m j e r n i k a d n e u biti j e d a n o d o n i h to s u o d t o g a n a i n i l i z a s e b e t e m u , k r a v u muzaru, z l a t n i r o g i z o b i l j a v i r t u o z i oajanja i s i n o v l j e g bola, majstori a l u z i j a i h i s t e r i n i h a l o p o j k i . O d t o g a i v e : l i c i t i r a j u i patnju, p a p i r n o m pobunom d i u i p r a i n u u b i b l i o t e k a m a na p l a e n i m veerinkama. O d t o g a i v e : l a u i m l a d i m istim s r c i m a k o j a krvare na njihovu v i k u moduliranu tako vesto da se u njoj u j e o n o t o s e e l i u t i : o t a d b i n a , otadbina, otadbina... N e u d a b u d e m j e d a n o d njih. M a i m a o u v e k da budem sam, s a i g o m r a v n o d u n o g a i l i izdajice. N e k m e n e n a p u t a p o k o r n o s t i stid. N e k m e n e naputaju p o t o v a n j e i briga. P r e z i r prema budalama i pamenje nepravde ispunjavaju me utanjem.

A k o jednom budem govorio o o v o m v r e m e n u , ta u r e i ? O o v o m t o m e j e stvaralo, o n e m i l o s r d n o m nemiru, b o l e s n o j nadi z a v e n o t r a j a n j e

362

u n j e m u . M o d a u to izraziti prostije: g o v o r i u o n o n i m lutanjima po gradu, o s v e m u to s a m tada oseao. J e r j e d n o m u umeti to da n a z o v e m . M o d a u se prisetiti znajui v e smisao ovih poslednjih dana, k a d s u n o v i n e javljale s t a l n o 0 n o v i m t r i j u m f i m a ludila i zloina i k a d s e t o v e n i k o g nije ticalo. M o d a u izabrati n e k a k a v j e d a n dogaaj: istrgnut i z m e u drugih n e e n a m nita otkriti, m r t a v . I sigurno u utati. I rei u s a m o to, k a k o s a m s e mnogo, m n o g o bojao d a j e d n o m n e e biti pored m e n e n i k o g a k o b i uo k a k o p r i a m . Zna, rei u, tako s a m se t a d a bojao. * * *

S v e t : ceo i nedeljiv, poinje na k r a j e v i m a m o j i h ruku. V i d i m ga stojei u prozoru: z e l e n e tornjeve S k a l k e i V a v e l a , k u p o l u S v e t e A n e , dalje tamnomodra brda, j e r t a k o u m a izgleda p r e d v e e , i z a n j i h s u d r u g e doline p r e k r i v e n e gradovima, i jo n o v i gradovi: iznad reka, na prostranim r a v n i c a m a to se sputaju p r e m a moru, i z a k o j e g j e d r u g o m o r e , otri m r k i v r h o v i , klanci, putevi, d o m o v i ljudi ne drugaiji od moga doma. Disanje k o j e mi ispunjava usta, plua, k r v , samo je deli moj s a m o za t r e n u t a k celokupnog vazduha to okruuje s v e t : nedeljiv. V i d i m ga z n a m da j e o d m a h tu, n a d o m a k ispruene ruke, toplina d a h a .

363

Ostalo j e s a m o k o l i i n a k i l o m e t a r a , k r h k o s t pogleda nebitno u r a z m e r i m a d u h a i s r c a . I tu o d m a h kraj m e n e , n a n e k o l i k o u l i c a dalje, n a v e l i k o m t r g u p u n o m ljudi, m o j b r a t p u c a u m o g a oca, tu, n a d o m a k r u k e . I t a k o : ne s t r e s k o m n e g o s c v i l j e n j e m , j e s t e . 1981.

N a p o l j u kia, a a a j a n a stolu, l a m p a t a k o te, m o d a n a i v n o , v i d i m , z a pet, z a d v a d e s e t , z a s t o d v a d e s e t p e t godina, dok ita o v u p e s m u , d o k m i s l i o m e n i , oveku od p r e d v a d e s e t ili sto d v a d e s e t g o d i n a kako sam i v e o ? Ja i m o j e d o b a : b e z n a d n o u m o r n i ljudi, n e k o l i k o datuma, m e s t a poraza, i m e n a : f o r m u l a koje smo tada ponavljali, s a detinjastom n a d o m i v i h , g l u p l j i od tebe za mudrost koju je v r e m e dalo tebi: koji ivi posle s v e g a : posle nas, p o s l e s v i h . T a k o m a l o u m e m d a saoptim, isto k a o s v i . A l i i v e o s a m i n e u d a u m r e m oeo: d a o s t a n e m za tebe svako, predmet statistikog s m i l o v a n j a ili p r e z i r a . O n o to j e b i l o s a m o , s a m o ja, j e s t e v a n istorije. T e u r e i o s e b i jedinim jezikom dostupnim obojici: o mirisu mokre g r a d s k e p r a i n e p r e d p r o z o r o m (pala j e kia), o stolu to u l j a l a k t o v e , o k u c a n j u sata, o u k u s u v r e l o g aja, o s v e t l o s t i l a m p e k o j a m i j e v r e a l a p o g l e d dok s a m pisao o v u p e s m u o p t i m j e z i k o m s v i h p e t ula, besmrtnih.

364

Septembar, podne: udiem m i r i s razgrejanih smra, u j e m h u k B j a l k e , m i r i m d o k g l e d a m zasenjujuu b e l i n u pene, v o d e i sunca: diem, sluam, v i d i m samo. M i s l i m o s v e m u od e g a s a m p o k u a v a o da pobegnem, n a trenutak istog ushita ne m o g u i . N e k o , m o d a slian m e n i , posle m n o g o godina, na o v o m m e s t u i u podne prihvatie ga i ispuniti. Z a m e n e . N e k o drugi, jednom, moda m o j sin, njegova istota ushita i misli; j e d n o m : poniavajua nada ljudi o v o g vremena.

SADRAJ Predgovor Leopold Staf Visoko drvee Evo novog lia Nedelja Majka Temelji abokreina Most Ars Problemi Buenje Prolee Jan Lehonj Susret Crveno vino Nebo Helmonjski Razgovor s anelom Jorgovani Pensilvanije Julijan Tuvim Seanje Za okruglim stolom Nepoznato drvo Frizeri Pesma o glavi i mesecu San ianje Liker Rei 5
19

21 21 22 22 22 23 24 24 25 25 25 27 29 29 30 30 31 31 33 35 35 36 38 38 39 *j) 41
40

367

368

Vrt dansing . , krotitelji zmija leptir fokstrot titanik San Dobriine Tvorac Rue za Sapfu

74 74 74 75 75 75 75 76 76 77 79 81 82 83 84 85 86 86 89 91 99 99 100 100 101 101 102 102 102 103 105 105 106 107 108 109 109 1*0 110 111 111 113

Aleksander Vat Ditiramb San Pred Direrovim vajmarskim autoportretom Sta li je? Sta je? . . Flamingov san Dobar trenutak Somatine pesme Adam Vaik Poema za odrasle Pretkolumbovska statua Hotel Mala opsesija Nepoznati (dan Neznanje Na rubu klanca Heraklitovi potomci Odgovor na anketu Greka Julijan Pibo Grob neznanog vojnika S putovanja Luk Na kraju puta Nosei zemlju Tebi o meni Otada nou Ptice sanke Daleka, svaku no blia Na najdaljem uzvienju Tuholska elegija O tiini u Alpima

24

369

Pokuaj Prolee 1965 Vladislav Bronjevski Maginitogorsk ili razgovor s J a n o m Domhrovski basen Manliher Briga i pesma Poljski vojnik Bolder Kalina Lampa Pesma Hrast Mjeislav Jastrun Srea Cvet jabuke Letnja no Dve kie Uspavana Dan stvaranja ivoti Iz iste r e k e San na javi Aheront . Reka Na drugoj strani Zalazak sunca u malom gradu Konstanti Ildefons Galinjski Canticum canticorum Molitva slepog meseara Servus Madona Inge Bar U VarSavi Pismo iz ropstva Zaarana koija Pesme Ceslav Milo Pesma o kraju sveta Kafana U Varavi Legenda Ne vie

114 116 119 . . . 121 122 124 124 125 126 126 127 127 128 129 131 131 132 132 133 133 134 134 135 136 136 137 138 141 143 144 144 144 147 149 150 154 157 159 160 161 162 104

370

Esse Kad je meseina Prozor Zaklinjanje Svraost Grki portret Saveti Zadatak Godinja doba . . Oeconomia Divina Pred kraj dvadesetog veka Zbignjev Bjenjkovski Akt mate Konstrukcija seanja na tebe U ime tvoje

164 165 166 166 166 167 167 168 169 169 170 171 173 179 182

Tadeu Ruevi 189 Lament 19.1 Posmrtna rehabilitacija 192 (Desie mi se neto loe?) 193 Izlaz 194 Ucmekan 195 (Probijao sam se kroz taj san) 197 Smeh 197 Dvojnik 198 Secanje n a san i z 1963. godine . . . . . 201 Dijalog 202 Vislava imborska Na kuli vavilonskoj Rei Sadraj . . Majmunica Usekovanje Lotova ena Vojna parada (Nitavilo s e pronitilo i z a mene) . . . . Srena ljubav Dva Bruhelova majmuna Terorist, on gleda Pohvala loeg miljenja o sebi Timoteu Karpovi Lekcija tiine San 203 205 205 206 207 208 208 210 210 211 212 212 213 215 217 217

371

Putovanje grane . ivotinje iz zelene ume Drvostaj vode Lov Zalutali put San olovke Sekira Viktor Voroilski Stari Marks Faistike drave Praotac Avram Spaavanje Don Kihota Franc Kafka I Franc Kafka II

218 218 219 219 220 221 221 223 225 226 228 229 230 231 233 235 236 236 237 238 238 239 239 240 240 241 241 242 242 243 243 243 243 243 243 245 247 248 249 249

Miron Bjaloevski Autoportret oseani Autoportret radosni Balada o odlasku u duan Raskol u mlenom restoranu sa iznenae njem Iz slepog poverenja Kako je lako izgubiti veru Ah kad bi, kad bi ak i pe odneli . . . (Iznenada) O obrtima stvari Izvod jesam'a Studija kljua Pogrena uzbuenja Priseanja poveravanja sestre sestri u sanatorijumu . . Sluam kao zakoniti cinik Mironionica Ratni mitovi Tri Jedan . !0! Zapis Zbignjev Herbert Pria o ruskim emigrantima Razmiljanje o problemu naroda Ruska bajka Prokonzulov povratak

. . . .

372

Fortinbrasova elegija Pokuaj ukidanja mitologije Sta e biti Razmiljanje Gospodina Kogita o iskupljenju Gospodin Kogito i ista misao Poruka Gospodina Kogita Izvetaj iz opsednutog grada Jaroslav Marek Rimkjevi Tri ili etiri pesme toga Remboa . . . . Ne govori to d e d Grob neznanog pesnika Bij ant iz Prijene Spinoza je bio pela Ako ne postoji Heidegger: Sein zum Tode Pesma na, ove Parmenidove reci Lepota prolih epoha Stanislav Grohovjak Molitva Pla Jevrejinov Udovac Predeo Gospoi Svlaenje pred san Kentaur Junatvo Cisti (Delikatnost ljubavi) Poseta Poziv na ljubav U mraku Fuga Helderlin Jei Harasimovi Ljubavna Mesec n a d Muinom Mit o svetom uru Poar Kopriva Vrba Julska no

250 252 252 253 253 254 256 259 261 261 263 264 265 266 266 267 268 269 271 271 272 273 273 274 275 276 276 277 277 278 278 279 280 283 285 285 286 287 288 289 289

373

Graenje ume Aneli . . Jei Guanjski Novine su skrivena enja za iluzijom . Moja majka ne zna pesme Ezre Paunda Graevinski inenjer Kirilov Pokuaj opisa smrti Georga T r a k l a . . Treba imati mnogo hrabrosti Memento bez zagluujueg finala . . . Riard Krinjicki Oprezno Graanin R. K. ne ivi Sada kad Sta je poezija koja ne spaava A k o mi doe Ko bolje razume Gotovo sve Pisaa maina Oklopnjaa Potemkin Bela zastava . . : ivotni prostor Jezik, to divlje meso Eva Lipska A k o postoji Bog Iz sanovnika Moja sestra Planja Nerado Iz pisma II Poruka Poslednje rei (Kad govorimo o starosti) Sigurnost Nema me jo meu v a m a (Nije me spasla poplava) Stanislav Baranjak Primio sam k srcu Na kraju dvadeset dvogodinjeg rata . Hitac me sruio na zemlju Ugrizi se za jezik Da ti sluajno ne nakodi Hteo bih najzad da saznam . . . .

291 292 295 297 298 300 301 302 303

307 309 310

3 1 1

312 313 313 313 313 314 315 315 315 317 319 320 320 321 322 322 323 323 324 324 325 326 327 329 330 331 332 332 333

374

Sutradan Poto ve mora 7. 11. 79: Nikad istinski 14. 12. 79: Knjievno vee 21. 12. 79: But why? Adam Zagajevski Istina Hegel Poraz Moj vrnjak Filozofi Zastava Bodlje Moji uitelji Zakon Vreme j e opet poelo d a protie . . . . Pismo Izdajnik Kjerkegor o Hegelu On pie Trenutak Sopenhauer plae Julijan Kornhauzer Bolest Kad ugleda gomilu brzo se vraaj kui . Proba Barikada . Poezija Govori Andre Malro O sebi Otvori se kao cvetna aica Jednom dolazi taj trenutak Beskrajnost Izgovor Uzrok (Putujemo po zakucima mozga) Utorak, grad zeva Naa deca pitaju Vanredno stanje Bronjislav Maj (Ovde posle celodnevnog idenja) (Nae veeri more vutke raste) . . . .

333 334 334 335 335 337 339 339 340 340 341 341 341 342 342 342 343 343 343 344 344 344 347 349 349 350 350 351 351 352 352 352 352 353 353 353 353 354 354 357 359 359

375

(Neki moj brat tako slian meni) . . . (Nou u umi vatra: lelujav krug) . . . . (Sve to nije bilo onako kao to se potom govorilo) (Najzad ne da se o tom utati, moram da kaem) (Ako jednom budem govorio) (Svet: ceo i nedeljiv, poinje na krajevima) (Napolju kia, aa aja n a stolu) . . . . (Sepiembar, podne: udiem miris razgrejanih smra

360 360 361 362 362 363 364 365

SAVREMENA P O L J S K A POEZIJA
Dopunjeno i proireno izdanje Glavni i odgovorni urednik Vidosav Stevanovi Urednici Rajko Petrov Nogo Tiodor Rosi Recenzenti Rajko Petrov Nogo Tiodor Rosi Lektor M a r a Vujoevi Likovno-grafika Rade Rani Tehniki urednik oprema

P e r a Stanisavljev-Bura Korektori Gordana Damjanovi Nevenka Nedeljkovi Izdava Beogradski izdavako-grafiki zavod OOUR Izdavaka delatnost Beograd, Bulevar vojvode Miia 17 Za izdavaa Dobrain Ralevi

tampa
Beogradski izdavako-grafiki zavod OOUR Grafika delatnost Beograd, Bulevar vojvode Miia 17 Tira 3000 1985.