DR.

RUDOLF STEINER

IZ AKAA KRONIKE

DR.RUDOLF STEINER

IZ AKAE HRONIKE

PREDGOVOR Sredstvima obine povesti ovek moe nauiti samo mali deo od onoga to je oveanstvo doivelo u praistoriji. Istorijski dokumenti bacaju svetio na samo nekoliko milenijuma. Ono to nas arheologija, paleontologija i geologija mogu nauiti je vrlo ogranieno. Stavie, sve stoje izgraeno na spoljanjim dokazima je nepouzdano. Treba samo posmatrati kako se promenila slika nekog dogaaja ili naroda, ne tako udaljenog od nas, kada je otkriveno neko novo povesno svedoanstvo. Dovoljno je samo uporediti opise jednog istog zbivanja iz pera razliitih istoriara, da bi se ubrzo shvatilo na kakvim se nesigurnim temeljima stoji kada je re o ovim stvarima. Sve to pripada spoljnom svetu ula podlono je vremenu. I, dalje, vreme razara ono to je nastalo u vremenu. Sa druge strane, spoljanja istorija je zavisna od onoga to je sauvano u vremenu. Niko ne moe rei da je sauvano ono to je bitno ako se zadovoljava spoljnim svedoanstvima. "Sve to nastaje u vremenu ima svoj izvor u venom. Ali veno nije pristupano ulnoj spoznaji. Ipak, putevi za percepciju venog su otvoreni za oveka. On moe razviti sile koje dremaju u njemu tako da bude u stanju da spozna veno. U knjizi "Kako se stiu saznanja viih svetova" ukazuje se na taj razvoj. Ona takode pokazuje da, na odreenom visokom nivou svoje spoznajne moi, ovek moe prodreti do venog izvora stvari, koje nestaju s vremenom. ovek proiruje svoju spoznajnu mo na ovaj nain ako nije ogranien samo na spoljne dokaze u vezi sa znanjem o prolosti. Tada on moe VIDETI u dogaajima ono to ula ne mogu percipirati, onaj deo koji vreme ne moe da uniti. On prodire sa prolazne na neprolaznu povest. injenica je da je ta povest pisana drugaijim slovima od obine povesti. U gnozi i teozofiji to se naziva AKAA HRONIKA. Naim jezikom je mogue dati samo bledi pojam o toj hronici, poto na jezik odgovara svetu ula. Ono to je opisano naim jezikom odmah poprima karakter

ovog ulnog sveta. Neiniciranome, koji se jo ne moe uveriti u realnost odvojenog duhovnog sveta putem svog vlastitog iskustva, onaj ko je iniciran izgleda kao vizionar, ako ne i neto gore. Onaj koji je stekao sposobnost percepcije duhovnog sveta putem svog vlastitog iskustva, dolazi do spoznaje prolih dogaaja u njihovom venom karakteru. Oni ne stoje pred njim poput mrtvog svedoanstva iz prolosti, nego se pojavljuju u punom IVOTU. U nekom smislu, ono to se odigralo deava se pred njim. Oni koji su inicirani u itanje takvog ivog pisma mogu gledati unatrag u mnogo udaljeniju prolost od one koju prikazuje spoljanju povest i - na bazi direktne duhovne percepcije - oni takode mogu opisati mnogo pouzdanije one stvari koje govore spoljni povesni dogaaji. Da bi se izbegao mogui nesporazum, treba rei da duhovna percepcija nije nepogreiva. Ova percepcija takode moe greiti, moe videti na jedan netaan nain, krivi nain. Niko nije slobodan od greke na ovom polju, bez obzira na to koliko visoko on stajao. Zato ne treba prigovarati kada saoptenja ne odgovaraju jedno drugome, mada su predanost i tanost posmatranja ovde mnogo vee nego u spoljnom svetu ula. Ono to razliiti inicirani mogu izvestiti o istoriji i praistoriji u BITNOM e se slagati. Takva istorija i praistorija i postoje u stvari u svim misterijskim kolama. Ovde je slaganje za mileni-jume tako potpuno da se sklad koji postoji izmeu spoljanjih istoriara za ak i jedno stolee ne moe s tim ni da se uporedi. Inicirani opisuje BITNO isto stvari u svim vremenima i na svim mestima. Posle uvoda, dato je nekoliko poglavlja iz Akaa hronike. Najpre e biti opisani oni dogaaji koji su se odigrali kada je takozvani atlantski kontinent jo postojao izmeu Amerike i Evrope. Taj deo povrine nae Zemlje nekad je bio kopno. Danas on ini dno Atlantskog okea-na. Platon govori o poslednjem ostatku tog kopna, o ostrvu Posejdonu, koje je lealo zapadno od Evrope i Afrike. U "Prii o Atlantidi i izgubljenoj Lemuriji" od W. Scott-Elliotta, italac moe nai da je dno Atlantskog okeana nekad bio kontinent i da je to za oko milion godina bila pozornica civilizacija koja je, za sigurno, sasvim razliita od ovih naih modernih. Tu je i podatak da su poslednji ostaci tog kontinenta potonuli u desetom milenijumu pre Hrista. Ovoj sadanjoj knjizi je cilj da da informacije koje e dopuniti ono to je rekao Scott-Elliott. Dok on vise opisuje spoljanje dogaaje kod naih atlantskih predaka, ovo delo je usmereno vie ka tome da se zabelee neki detalji u vezi sa duhovnim karakterom i unutranjom prirodom uslova pod kojima su oni iveli. Zbog toga se italac mora u imaginaciji vratiti do perioda koji je trajao mnogo milenijuma. Meutim, ono to je ovde opisano nije se odigralo samo na kontinentu koji je sada pokriven vodama Atlantskog okeana, nego isto tako i u susednim podrujima onoga to su danas Azija, Afrika, Evropa i Amerika. Ono to se zbivalo kasnije na ovim podrujima razvilo se iz te ranije civilizacije.

DANAS sam jo prisiljen da utim o izvorima informacija koje su date. Onaj ko uopte bilo ta zna o ovim izvorima razumee zato to tako treba da bude. Ali, mogu se zbiti dogaaji koji e prekinuti ovu utnju, moda vrlo skoro. Koliko mnogo znanja koje je sakriveno u teozofskom pokretu moe postepeno da se saopti zavisi u potpunosti od stava naih savremenika. Sada sledi prvi od rukopisa koji se ovde moe dati. NAI PRECI SA ATLANTIDE Nai preci sa Atlantide mnogo su se vie razlikovali od dananjeg oveka nego to to moe zamisliti onaj ije je znanje potpuno ogranieno na svet ula. Ova razlika ne protee se samo na spoljnu pojavu nego i na duhovne sposobnosti. Njihovo znanje, njihova tehnika umea, u stvari, itava njihova civilizacija, razlikovali su se od onoga to se danas moe posmatrati. Ako se vratimo natrag do prvih razdoblja atlantskog oveanstva, nalazimo mentalnu sposobnost koja je sasvim razliita od nae. Logian razum, mo aritmetikog raunanja, na emu poiva sve to se danas proizvodi, toga uopte nije bilo kod prvih Atlantiana. S druge strane, oni su imali visoko razvijenu MEMORIJU. Ta memorija je bila jedna od njihovih najistaknutijih mentalnih sposobnosti. Na primer, Atlantianin nije raunao kao mi, koji uimo odreena pravila pa ih posle primenjujemo. "Tablica mnoenja" je neto sasvim nepoznato u vreme Atlantide. Niko nije utisnuo u svoj intelekt da je tri puta etiri 12. Kada je trebalo da izvede takvo raunanje on je to mogao jer se seao identinih ili slinih situacija. On se SEAO kako je to bilo u prethodnim prilikama. Treba samo shvatiti da svaki put kada se razvija nova sposobnost u nekom organizmu, stara sposobnost gubi snagu i otrinu. Dananji ovek je superiorniji od Atlantiana u loginom razmiljanju, u sposobnostima da kombinuje. S druge strane, memorija se pogorala. Danas ovek misli u pojmovima, a Atlantianin je mislio u slikama. Kad bi se slika pojavila u njegovoj dui on bi se setio veoma mnogo slinih slika koje je ve doiveo. On je usmeravao svoj stav prema tome. Iz tog razloga je sve uenje u to vreme bilo razliito od onoga stoje kasnije nastalo. Nije se raunalo da bi se decu opremila sa pravilima, da bi se izotrio njihov razum. Umesto toga, ivot se predstavljao u slikama, tako da bi se kasnije deca to je mogue vie mogla setiti kada budu morala da deluju pod odreenim u slovima. Kada bi dete odraslo i trebalo da ude u ivot, za sve to je trebalo da radi moglo se setiti neeg slinog to mu je prezentirano tokom njegovog odgoja. Najvie uspeha se postizalo kada bi nova situacija bila slina onoj koja je ve viena. U totalno novim uslovima Atlantianin se morao osloniti na eksperiment, dok moderan ovek, to se toga tie, mnogo utedi zbog injenice da je opremljen pravilima. On ih moe lako primeniti u onim situacijama koje su nove za njega. Atlantski sistem kolovanja pruao je jednolinost svemu u ivotu. U dugim razdobljima radile su se sve stvari ponovo i ponovo na isti

nain. Verna memorija nije dozvoljavala da se razvije bilo ta to je ak izdaleka slino brzini naeg dananjeg napretka. Radilo se samo ono to se uvek pre toga "videlo". Nije se razmiljalo, samo se prisealo. Nije autoritet bio onaj koji je mnogo nauio, nego pre onaj koji je mnogo doiveo i zbog toga se mogao mnogo toga setiti. U atlantskom razdoblju bilo je nemogue za nekoga da odluuje o nekoj vanoj stvari pre nego navri odreenu dob. Imalo se poverenja samo u osobu koja je mogla gledati unatrag na dugo iskustvo. Ono to je ovde reeno ne vai i za inicirane i za njihove kole. Jer, oni su bili ispred razvojnog stadija njihovog razdoblja. Za pristup u takve kole, odluujui faktor nije bila dob, nego da li je u prolim inkarnacijama molitelj stekao sposobnosti za primanje vie mudrosti. Poverenje koje se imalo u inicirane i njihove predstavnike za vreme atlantskog razdoblja, nije bilo zasnovano na bogatstvu njihovog linog iskustva, nego pre na drevnosti njihove mudrosti. U sluaju iniciranog, personalnost je prestajala da bude od bilo kakvog znaaja. On je bio potpuno u slubi VENE mudrosti. Zbog toga se karakteristine crte pojedinog razdoblja ne mogu primenjivati na njega. Dok mo loginog razmiljanja nije bila prisutna meu Atlantianima (naroito onim ranijim - neiniciranim), u svojoj visokorazvijenoj memoriji oni su posedovali neto to je davalo poseban karakter svemu to su radili. Ali drugi su uvek bili povezani sa prirodom snage jednog oveka. Memorija je blia dubljoj prirodnoj bazi oveka od razuma i u vezi s njom su razvijene druge snage koje su bile jo blie onima podreenih prirodnih bia nego to su savremene ljudske snage. Tako su Atlantiani mogli kontrolisati ono to se naziva IVOTNA SILA. Kao to se danas toplotna energija izvlai iz ugljena i transformie u pokreujuu snagu za naa prevozna sredstva, tako su Atlantiani znali kako da stave energiju klijanja organizma u slubu svoje tehnologije. Moe se stei ideja o ovome iz sledeeg. Pomislite na jezgru semenke ita. U njoj lei energija koja spava. Ova energija uslovljava da stabljika nikne iz jezgre. Priroda moe probuditi tu energiju koja poiva u semenki. Moderan ovek to ne moe svojom voljom uraditi. On mora zakopati semenku u zemlju i prepustiti buenje silama prirode. Atlantianin je mogao da uradi neto drugo. On je znao kako se moe menjati energija gomile ita u tehniku snagu, kao to moderni ovek moe menjati toplotnu energiju gomile uglja u takvu snagu. U Atlantidi se biljke nisu gajile samo za hranu nego takoe i da bi se energije koje spavaju u njima iskoristile u trgovini i industriji. Isto kao to mi imamo mehanizme za transformisanje energije iz uglja u dinamiku energiju u naim lokomotivama, tako su Atlantiani imali mehanizme za transformaciju. Oni su u njima, tako rei, spaljivali semenke biljaka i u njima je ivotna sila bila transformisana u tehniki upotrebljivu snagu. Vozila Atlantiana, koja su lebdela na maloj udaljenosti od zemlje, bila su pokretana na ovaj nain. Ova vozila su se kretala

na visini nioj od planinskih lanaca u atlantskom razdoblju i imala su mehanizme za kormilarenje pomou kojih su se mogla podii iznad tih planinskih lanaca. Mora se zamisliti da su se tokom vremena ti uslovi na naoj Zemlji vrlo mnogo izmenili. Danas, gorepomenuta vozila Atlantiana bila bi potpuno beskorisna. Njihova korisnost je zavisila od injenice da je vazduni pokriva koji okruuje Zemlju bio mnogo gui nego stoje sada. Ne treba sada ovde da se bavimo time da li je, s obzirom na dananja nauna uverenja, mogue lako zamisliti takvu veu gustou vazduha. Zbog same svoje prirode, nauka i logino miljenje ne mogu nikad odluiti staje mogue ili nemogue. Njihova je jedina funkcija da objasne ono to je ustanovljeno iskustvom i posmatranjem. Gore spomenuta gustoa vazduha je isto tako sigurna za okultno iskustvo kao to moe biti bilo koja dananja injenica koja proizlazi iz ulnih zapaanja. Jednako je, meutim, sigurna i injenica, moda ak jo neobjanjiva za savremenu fiziku i herniju, daje u to vreme VODA na zemlji bila mnogo razredenija nego danas. Zbog te razreenosti vode mogla se usmeriti energija klijanja koju su Atlantiani koristili u tehnike svrhe koje su danas nemogue. Kao rezultat poveane gustoe vode, postalo je nemogue da se ta energija pokree i usmerava na nain kao to je nekad bilo mogue. Iz toga se dovoljno jasno namee zakljuak da je civilizacija atlantskog perioda bila bitno razliita od nae. Takoe treba razumeti da je fizika priroda jednog oveka sa Atlatide bila sasvim razliita od one savremenog oveka. Atlantianin je uzimao u sebe vodu koja je iskoriavana pomou ivotne sile sadrane u njegovom telu na nain sasvim razliit od onog koji je mogu u dananjem fizikom telu. Zbog toga je Atlantianin mogao svesno da upotrebljava svoje fizike snage na potpuno razliit nain od dananjeg oveka. On je imao, takorei, sredstva da povea fizike snage u sebi kada mu je to bilo potrebno za ono to je radio. Da bi se stekao taan pojam o Atlantianima mora se znati da su njihove ideje o umoru i iscrpljenosti bile sasvim drugaije od ovih dananjeg oveka. Jedno naselje na Atlantidi - kao to mora biti oito iz svega to smo opisali imalo je karakter koji nikako nije bio nalik na onaj modernog grada. U takvom naselju sve je bilo suprotno onome danas, jer je sve jo bilo u povezanosti s prirodom. Mogla bi se izdaleka dati priblina slika ako bi se reklo da je u prvim atlantskim periodima - negde u sredini tree podrase - naselje sliilo vrtu u kojem su kue bile izgraene od drvea sa vesto isprepletenim granama. Rad koji su stvarale ljudske ruke u to je vreme izrastao iz prirode. I sam ovek se oseao potpuno povezan s prirodom. Zbog toga je i njegov odnos prema drutvu bio sasvim drugaiji nego danas. Na kraju krajeva, priroda je zajednika svim ljudima. Ono to je Atlantianin izgraivao na bazi prirode to je smatrao za zajedniku svojinu kao to dananji ovek misli da je jedino prirodno smatrati za

svoju privatnu svojinu ono to je upravo njegovo, to je njegova inteligencija stvorila za njega. Onaj kome je bliska ideja da su Atlantiani raspolagali takvim duhovnim i fizikim snagama kao to je opisano takode e razumeti da bi se oveanstvo u jo ranijim vremenima moralo prikazati u slikama koje e ga jo manje podseati na ono to je navikao da vidi oko sebe. Ne samo ljudi nego i okolna priroda ogromno su se promenili tokom vremena. Biljni i ivotinjski oblici postali su razliiti. Sve to je zemaljska priroda bilo je podvrgnuto transformacijama. Nekad nastanjeni predeli Zemlje razrueni su, drugi su nastali. Preci Atlantidana su iveli u podruju koje je nestalo, a iji je glavni deo leao juno od sadanje Azije. U teozofskim spisima, oni su nazvani Lemurijanci. Nakon to su proli kroz razliite stupnjeve razvoja, veinom su nazadovali. Oni su postali zakrljali ljudi, iji potomci i danas naseljavaju neke delove zemlje, kao takozvana divlja plemena. Jedino je mali deo lemurijanskog oveanstva bio sposoban za dalji razvoj. Iz ovog su se dela formirali i Atlantiani. Kasnije se odigralo neto slino. Najvei deo populacije na Atlantidi je nazadovao, a iz malog dela potiu takozvani Arijevci koji obuhvataju dananje civilizovano oveanstvo. Prema nomenklaturi duhovne nauke, Lemurijanci, Atlantiani i Arijevci su temeljne rase oveanstva. Ako se zamisli da su dve takozvane temeljne rase postojale pre lemurske i da e jo dve postojati iza Arijevaca u budunosti, dobija se ukupno SEDAM rasa. Jedna rasa se uvek izdie iz druge na nain na koji smo ukazali govorei o Lemurijancima, Atlantianima i Arijevcima. Svaka temeljna rasa ima fizike i mentalne karakteristike koje su sasvim razliite od onih prethodne rase. Dok su, recimo, Atlantiani imali naroito razvijenu memoriju i sve to je u vezi s njom, u dananje vreme je zadatak Arijevaca da razviju sposobnost miljenja i svega to je s tim povezano. U svakoj temeljnoj rasi mora se proi takoe kroz razliite stupnjeve. Uvek postoji sedam od njih. U poetku perioda identificiranog sa temeljnom rasom, njene glavne karakteristike su poivale na mladenakim uslovima. Polagano rase stiu zrelost i na kraju dolazi do opadanja. Populacija temeljne rase je zbog toga podeljena u sedam podrasa. Ali ne srne se shvatiti da jedna podrasa odmah nestane kada se nova razvija. Svaka moe ostati za sebe dugo vremena dok se druge razvijaju pored nje. Tako uvek postoje populacije koje pokazuju razliiti stupanj razvoja, a koje ive jedna pored druge na Zemlji. Prva podrasa Atlantiana se razvila iz vrlo naprednog dela Lemurijanaca koji su imali visoki evokacioni potencijal. Sposobnost memorije se pojavljivala jedino u

rudimentima kod Lemurijanaca i to samo u poslednjem periodu njihovog razvitka. Mora se zamisliti da Lemurijanac nije mogao sauvati svoje ideje. Dok god je morao formirati ideje o onome to je doivljavao on nije mogao sauvati te ideje. On je odmah zaboravljao ono to je sebi predstavio. Ipak, to to je iveo u odreenoj civilizaciji, to je na primer imao orua, podizao graevine i tako dalje - to on nije imao zahvaljujui svojim vlastitim moima poimanja, nego mentalnoj sili u njemu, koja je bila INSTINKTIVNA. Meutim, ne bi se smelo misliti da je to bilo poput dananjeg ivotinjskog instinkta, ve se radi o neem drugaije vrste. Teozofski spisi nazivaju prvu podrasu Atlantiana imenom Rhomoahalci. Memorija te rase bila je prvobitno usmerena prema ivim ulnim impresijama: boje koje je oko videlo, zvukovi koje je uvo ulo, imali su drugi postefekt u dui. Ovo je bilo izraeno u injenici da su Rhomoahalci razvili OSEAJE za koje njihovi preci Lemurijanci nisu znali. Na primer, privrenost onome to se doivelo u prolosti deo je tih oseaja. Sa razvojem memorije povezan je razvoj JEZIKA. Sve dok ovek nije mogao sauvati ono to je prolo, komunikacija o onome to se doivelo nije se mogla odigravati kroz medij jezika. Poto su se u poslednjem lemurskom periodu pojavili prvi poeci memorije, takoe je mogue da je u to vreme sposobnost imenovanja onoga to se videlo i ulo imala svoj zaetak. Jedino ljudi koji imaju sposobnost seanja mogu koristiti ime koje je dato neemu. Atlantski period je zbog toga period u kojem se odigrava razvoj jezika. Sa jezikom je ustanovljena veza izmeu ljudske due i stvari izvan oveka. On je proizveo govornu re unutar sebe i ta govorna re je pripadala objektima spoljnog sveta. Nova veza se takoe formirala izmeu ljudi pomou komunikacija kroz jezini medij. Istina je da je sve to postojalo tek u mladenakom obliku kod Rhomoahalaca, ali ih je to ipak jako razlikovalo od njihovih lemurskih predaka. Snage dua ovih prvih Atlantiana jo su posedovale neto od sila prirode. Ti ljudi su bili ue povezani sa biima prirode koja ih je okruivala nego to su bili njihovi naslednici. Njihove duevne snage su bile povezanije sa silama prirode nego dananjeg oveka. Tako je govorna re koju su proizvodili imala neto od snage prirode. Oni nisu samo IMENOVALI stvari, nego je u njihovim recima nad stvarima kao i nad njihovim sudrugovima postojala snaga. Rhomoahalac nije samo bila re koja je imala ZNAENJE, nego isto tako i snagu. Magina mo rei je neto to je bilo daleko istinitije za ondanje ljude nego to je to za dananjeg oveka. Kada bi Rhomoahalac izgovorio re, ta bi re razvila snagu slinu onoj koju ima objekt na koji se ukazuje. Zbog toga se u to vreme recima moglo leiti, one su mogle ubrzati rast biljaka i pripitomiti bes ivotinja i obavljati druge sline funkcije. Ovo sve je postepeno gubilo na snazi kod kasnijih podrasa Atlantiana. Moglo bi se rei da je poetna punoa snage

postepeno izgubljena. Rhomoahalci su oseali da je ovo obilje moi dar mone prirode i njihova veza sa prirodom bila je religioznog karaktera. Za njih je jezik bio neto posebno sveto. Zloupotreba nekih zvukova, koji su posedovali vanu snagu, bila je nezamisliva. Svaki je ovek oseao da bi takva zloupotreba morala njemu prouzrokovati ogromno zlo. Dobra magija takvih reci preokrenula bi se u svoju suprotnost; ono to bi donelo blagoslove da je korieno za dobro donelo bi tetu onome ko bi to koristio za zlo. U nekoj vrsti nevinih oseaja, Rhomoahalci su pripisivali svoju snagu ne toliko sebi koliko BOANSKOJ PRIRODI koja deluje unutar njih. Ovo se promenilo kod druge podrase, takozvanih Thavatlis naroda. Ljudi ove rase su poeli oseati svoju vlastitu vrednost. Ambicija, svojstvo nepoznato Rhomoahalcima, pojavila se meu njima. MEMORIJA je u odreenom smislu primenjena na pojam zajednikog ivota. Onaj koji je mogao gledati unatrag na odreena zbivanja, traio je od svojih drugova da te dogaaje prepoznaju. On je traio da njegova dela u memoriji budu sauvana. Na bazi te memorije dela, grupa ljudi koja je pripadala nekoj zajednici izabrala bi jednog za vou. Razvila se jedna vrsta kraljevskog stalea. Ovo prepoznavanje bi ostalo sauvano ak iza smrti. MEMORIJA, seanje na pretke ili na one koji su stekli zasluge u ivotu razvijala se dalje. Iz toga je kod nekih plemena nastala neka vrsta religijskog potovanja mrtvih, kult predaka. Ovaj kult se nastavio u mnogo kasnija vremena i poprimio najrazliitije oblike. Meu Rhomoahalcima ovek se cenio samo po tome koliko je mogao zadobiti potovanja u odreenom momentu na osnovu svoje snage. Ako je neko od njih elio seanje na ono to je napravio ranije, on je novim delom morao pokazati da jo poseduje svoju staru snagu. On je morao prizivati stara dela iz seanja pomou novih. Ono to je uinjeno nije bilo na ceni za njega. Tek je druga podrasa posmatrala lini karakter oveka do izvesne take u kojoj je uziman u obzir njegov proli ivot radi procenjivanja tog karaktera. Daljnja posledica memorije za zajedniki ivot oveka bila je injenica da su se grupe ljudi drale zajedno po seanju na zajednika dela. U poetku je formacija grupe zavisila potpuno od prirodnih sila, od zajednikih predaka. ovek kroz svoj um nije dodavao nita onome to je priroda napravila od njega. Sada je snana osoba privukla brojne ljude za zajedniki poduhvat i seanje na zajednike akcije formiralo je socijalnu grupu. Ta vrsta socijalnog zajednikog ivota se potpuno razvila tek kod tree podrase, kod Tolteka. Zbog toga su ljudi ove rase ti koji su prvi osnovali ono to se naziva zajednica - komuna, koja se prenosila iz jedne generacije na sledeu. Otac je sada predavao sinu ono to je pre ivelo jedino u seanju savremenika.

Dela predaka NIJE SMEO ZABORAVITI itav niz potomaka. Ono to je predak uradio to su cenili njegovi potomci. Meutim, mora se shvatiti da su u tim vremenima ljudi zaista imali snagu da prenesu darove na svoje potomke. Za odgoj, povrh svega, smatrano je da daje ivot kroz ive slike. Efikasnost takvog odgoja imala je osnove u linoj snazi koja je zraila iz odgojitelja. On nije brusio snagu miljenja, nego je u sutini razvijao one nadarenosti koje su bile vie instinktivne vrste. Kroz takav sistem edukacije sposobnosti oca su uopteno prenoene na sina. Pod takvim je uslovima LINO ISKUSTVO sticalo sve veu i veu vanost kod tree podrase. Kad bi se jedna grupa ljudi odvojila od druge da bi osnovala novu komunu, nosila je sa sobom seanje na ono to je doivela na staroj sceni. Meutim, u isto vreme je postojalo neto u tom seanju to toj grupi nije odgovaralo, to nije oseala s lakoom. Zbog toga je ona pokuavala neto novo. Tako su se uslovi poboljavali sa svakim od ovih novih osnova. Bilo je prirodno imitirati ono to je bolje. To su injenice koje objanjavaju razvoj ovih naprednih komuna u periodu tree podrase opisane u teozofskoj literaturi. Steena lina iskustva naila su na podrku kod onih koji su bili INICIRANI u vene zakone duhovnog razvoja. Snane vode i sami su bili inicirani, tako da je lina sposobnost mogla zadobiti potpunu podrku. Kroz svoju linu sposobnost ovek se polagano priprema za inicijaciju. On mora najpre razviti svoje snage odozdo da bi mu prosvetljenje odozgo moglo biti dato. Na ovaj nain bili su inicirani kraljevi i voe na Atlantidi. Ogromna snaga je bila u njihovim rukama i oni su bili veoma potovani. Ali u toj injenici lei takode i razlog za slabljenje i propadanje. Razvoj memorije je doveo do revelikog isticanja snage linosti (personalnosti). ovek je eleo da kroz svoju snagu RAUNA S NEIM. Sto je snaga postajala vea, to je on eleo vie da je upotrebi za sebe. Tako je dolo do zloupotrebe tih snaga. Kada se posmatraju mogunosti Atlantiana koje rezultiraju iz njihovog majstorstva nad ivotnom silom, moe se razumeti da je ova zloupotreba neizbeno imala ogromne posledice. Velika snaga prirode mogla se staviti u slubu linog egoizma. To je u punoj meri postignuto kod etvrte podrase, prvobitnih Turamanaca. lanovi ove rase, koji su bili podueni u majstorstvo nad gorepomenutim snagama, esto su ih koristili da bi zadovoljili svoje sebine elje i prohteve. Ali, koriene na takav nain, te snage unitavaju jedna drugu u svojim recipronim efektima. To je kao da stopala tvrdoglavo hoe da nose oveka napred, dok njegov torzo eli ii nazad.

Takva destruktivna posledica mogla se zaustaviti jedino pomou razvoja vie sposobnosti u oveku. To je bila sposobnost miljenja. Logino miljenje ima obuzdavajui efekat na sebine line elje. Poetak loginog miljenja treba potraiti kod pete podrase, kod prvobitnih Semita. Ljudi su poeli prevazilaziti samo seanje prolosti i U PORED I VATI razliita iskustva. Sposobnost prosuivanja se razvila. elje i apetiti su bili regulisani u skladu sa sposobnou prosuivanja. Poelo se RAUNATI, kombinovati. ovek je nauio da radi sa mislima. Ako se pre odricao svake elje, sada bi se najpre pitao da li misao moe odobriti tu elju. Dok su ljudi etvrte podrase divlje jurili prema zadovoljenju svojih apetita, oni u petoj podrasi su poeli sluati unutranji glas. Ovaj unutranji glas proverava apetite, iako on ne moe unititi zahteve sebine osobe. Tako je peta podrasa prenela impulse za akciju unutar ljudskog bia. ovek eli da se nagodi u sebi da li neto mora ili ne srne da uradi. Ali ono to je tako zadobijeno unutra, s obzirom na sposobnost miljenja, izgubljeno je s obzirom na kontrolu spoljanjih prirodnih sila. Sa ovom, gore pomenutom, kombinirajuom milju, on moe biti majstor jedino nad silama mineralnog sveta, ali ne nad ivotnom silom. Peta podrasa je stoga razvila misao na tetu kontrole ivotne sile. Ali, upravo kroz to se proizvela klica daljnjeg razvoja oveanstva. Sada su linost, ljubav za sebe i ak potpuna sebinost mogli rasti slobodno, jer sama misao koja dela potpuno unutra, i ne moe da vie izdaje direktne naredbe prirodi, nije sposobna proizvesti takve razarajue posledice kao to je to ranije mogla zloupotrebljena snaga. Iz ove pete podrase izdvojio se najnadareniji deo koji je preiveo nestajanje etvrte temeljne rase i formirao klicu pete, Arijevske rase, ija je misija potpuni razvoj sposobnosti miljenja. Ljudi este podrase, Akadijci, razvili su sposobnost miljenja jo vie nego oni pete. Oni su se razlikovali od takozvanih prvobitnih Semita po tome su ovu sposobnost koristili na sveobuhvatniji nain. Reeno je: dok je razvoj sposobnosti miljenja spreio da zahtevi sebine osobe imaju iste razarajue posledice kao kod ranijih rasa, on ih nije unitio. Prvobitni Semiti su bili skloni tome da se prema okolnostima odnose onako kako ih je usmeravala njihova sposobnost miljenja. Inteligencija je bila merilo samih apetita i elja. Promenili su se uslovi ivota. Ako su prole rase bile sklone da priznaju vodom onoga ija su dela ostavila dubok utisak na njihovo seanje, ili onoga ko je mogao gledati unatrag na ivot bogat seanjima, sada je ova uloga preneseta na INTELIGENTNOGA. Ako je pre bilo odluujue ono to je ivelo u jasnom seanju, sada se smatralo kao najbolje ono to je bilo najuverljivije za misao. Pod uticajem memorije ovek se ranije drao vrsto za neto sve dok ne bi uvideo da je to neadekvatno, i u tom je sluaju potpuno prirodno bilo da onaj koji je bio u poziciji da izlei izrazi elju da bi mogao uvesti neku inovaciju.

Znai, kao rezultat sposobnosti miljenja razvila se ljubav prema inovacijama i promenama. Svako je eleo da napravi ono to mu je njegova inteligencija sugerisala. Zbog toga su kod pete podrase poeli prevladavati nemirni uslovi, a u estoj su doveli do toga da se osetila potreba da se uporno miljenje pojedinca svede pod opte zakone. Veliina komune tree podrase bila je zasnovana na injenici da su zajednika seanja dovela do reda i harmonije. U estoj, ovaj red se morao uvesti pomou stvorenih zakona. Tako u ovoj estoj podrasi treba traiti poetak regulacije prava i zakona. Za vreme tree podrase, do odvajanja grupa ljudi dolazilo je jedino kada bi oni bili ISTERAN1 iz svojih komuna, takorei, jer se nisu vie ugodno oseali u uslovima koji su prevladavali kao rezultat memorija. U estoj je ovo bilo prilino drugaije. Raunajua sposobnost miljenja traila je novo kao takvo i navodila je oveka na poduhvate i nove poetke. Akkadijci su zbog toga bili preduzimljivi ljudi sa sklonou za harmonizaciju. Trgovina je naroito uticala na rastuu sposobnost miljenja i prosuivanja. Kod sedme podrase, Mongola, sposobnost miljenja je takode razvijena. Ali karakteristike ranijih podrasa, naroito etvrte, ostale su prisutne u njima u mnogo veem stupnju nego u petoj i estoj. Oni su ostali verni oseaju za memoriju. Tako su i doli do uverenja da je ono to je najstarije takoe i najrazumnije i da najbolje moe odbraniti sebe protiv sposobnosti miljenja. Istina je da su i oni izgubili majstorstvo nad ivotnim silama, ali ono to se razvilo u njima kao sposobnost miljenja takode je posedovalo neto od prirodne moi ove ivotne sile. Oni su zaista izgubili mo nad ivotom, ali nisu nikada izgubili svoju direktnu, naivnu veru u to. Ova sila je postala njihov BOG i u ime toga su oni radili sve ono to su smatrali ispravnim. Zbog toga su oni svojim susedima delovali kao da ih ova tajna sila poseduje, a oni su joj se predavali u slepoj veri. Njihovi potomci u Aziji i nekim delovima Evrope su manifestovali i jo manifestuju mnogo od ovih osobina. Sposobnost miljenja usaena u oveka mogla je postii svoju punu vrednost u odnosu na ljudski razvoj tek kada je primila novi impuls u petoj temeljnoj rasi. etvrta temeljna rasa, posle svega, mogla je jedino da stavi ovu sposobnost u slubu onoga za to je bila i odgojena kroz dar seanja. Samo je peta podrasa stigla do ivotnih uslova za koje je pravilno orue sposobnost miljenja. PRELAZ OD ETVRTE NA PETU KORENSKU RASU U ovom poglavlju govoriemo o prelazu od etvrte, atlatske korenske rase, na petu, arijsku, kojoj pripada savremeno civilizovano oveanstvo. To e jedino pravilno razumeti onaj koji se moe proeti idejom RAZVOJA u punoj meri i

znaenju. Sve to ovek percipira oko sebe jeste u procesu razvoja. U tom smislu se morala prvo razviti upotreba MISLI, koja je karakteristina za ljude nae pete korenske rase. Ova korenska rasa dovodi polagano i postepeno sposobnost miljenja do zrelosti. U svojoj misli, ovek odluuje o neemu i tada to sprovodi kao posledicu svoje vlastite misli. Kod Atlantiana je ova sposobnost bila tek u zaetku. To nisu bile njihove VLASTITE misli, nego one koje su tekle u njih od bia vie vrste, koja su uticala na njihovu volju. Njihova je volja, takorei, usmeravana izvana. Onaj kome su bliske misli o ovom razvoju ljudskog bia i koji se ui da prihvati zamisao da je ovek - kao zemaljski ovek - bio bie sasvim drugaije vrste u praistoriji, takode e moi da se uzdigne i do pojma o potpuno drugaijim biima o kojima se ovde govori. Razvoj koji e se opisati trajao je jako dugo. Ono to se prethodno reeno o etvrtoj korenskoj rasi, Atlantianima, odnosi se na veliku veinu oveanstva. Ipak, oni su sledili vode ije su sposobnosti bile mnogo vee od njihovih. Mudrost koju su posedovale ove voe i snage u njihovoj vlasti nisu se mogli stei nikakvom zemaljskom edukacijom. To s\i im pruila, saoptila via bia koja ne pripadaju direktno Zemlji. Zbog toga je bilo jedino prirodno to da je velika masa ljudi oseala svoje voe kao bia vie vrste, kao "glasnike" bogova. Jer ono to su te vode znale i mogle da uine, to se nije moglo postii pomou ljudskih ula i ljudskim razumom. Oni su bili oboavani kao "boanski glasnici" i ljudi su primali njihove naredbe, zapovedi i njihove pouke. Pomou bia ove vrste oveanstvo je poueno u znanosti, umetnosti i u pravljenju orua. Takvi "boanski glasnici" su ili sami usmeravali zajednice ili su pouili ljude koji su bili dovoljno uznapredovali u umetnosti vladanja. Za ove voe je bilo reeno da "komuniciraju sa bogovima" i da su ih sami bogovi inicirali u zakone prema kojima oveanstvo treba da se razvija. To je bila istina. Na mestima o kojima obini ljudi nisu nita znali, odigravala se doista ova inicijacija, ovo saobraanje sa bogovima. Ova mesta inicijacije nazvana su hramovi misterija. Iz njih je usmeravana ljudska rasa. Zbog toga je ono to se odigravalo u hramovima misterija bilo neshvatljivo ljudima. Jednako malo su oni razumevali namere svojih velikih voda. Posle svega, ljudi su svojim ulima mogli shvatiti jedino ono to se dogaalo direktno na zemlji, a ne ono to se otkrivalo iz viih svetova za dobrobit Zemlje. Zbog toga su uenja voda morala biti prikazana, izraena u obliku koji je bio razliit od naina na koji se govorilo o zemaljskim dogaajima. Jezik kojim su bogovi govorili sa svojim glasnicima u misterijama nije bio zemaljski, niti su to bili oblici u kojima su se bogovi otkrivali. Vii duhovi su se pojavljivali svojim glasnicima u "vatrenim oblacima" da bi im rekli kako moraju voditi ljude.

Jedino se ovek moe pojaviti u ljudskom obliku; bia ije su sposobnosti daleko iznad ljudskih moraju se otkriti u oblicima koji se ne nalaze na Zemlji. Poto su bili najsavreniji medu svojojm ljudskom braom, "boanski glasnici" su mogli primiti ovakva otkrovenja. Oni su ve ranije proli ono to je veina ljudi jo morala doiveti. Oni su samo u odreenom smislu pripadali svom ljudskom rodu. Oni su mogli poprimiti ljudski oblik, ali su njihove duhovnomentalne sposobnosti bile nadljudske vrste. Tako su oni bili boansko-ljudska hibridna bia. Mogli bi se takode opisati kao vii duhovi koji su poprimili ljudska tela da bi pomogli oveanstvu da ide napred na njegovom zemaljskom putu. Pravi dom ovih bia nije bila Zemlja. Ova boansko-ljudska bia su vodila ljude, a da ih nisu mogli obavestiti o principima po kojima ih usmeravaju. Jer do pete podrase Atlantiana, prvobitnih Semita, ljudi nisu imali apsolutno nikakvih sposobnosti za razumevanje ovih principa. Takva sposobnost je bila sposobnost miljenja, koja se razvila u ovoj podrasi. Ali ona je evoluirala polako i postepeno. ak su i poslednje podrase Atlantidana mogle razumeti vrlo malo o principima svojih boanskih voda. Oni su poeli, isprva sasvim nesavreno, da imaju PREDOSEAJ o tim principima. Zbog toga su oni vie nagaali nego to su jasno mislili misli i zakone koje smo pre spomenuli, medu njihovim vladajuim institucijama. Glavni voa pete atlantske podrase postepeno je pripremao da u kasnijim vremenima, nakon propasti atlantskog naina ivljenja, moe poeti novi, koji bi bio potpuno usmeren pema sposobnostima miljenja. Mora se shvatiti da su na kraju atlantskog perioda postojale tri grupe ovekolikih bia: 1. Gore spomenuti "boanski glasnici", koji su u svom razvoju bili daleko ispred velike mase ljudi i koji su nauavali boanske mudrosti i izvravali boanska dela; 2. Velika masa oveanstva, kod koje sposobnost miljenja ba bila razvijena, iako su oni posedovali prirodne sposobnosti koje su moderni ljudi izgubili; i 3. Mala grupa onih koji su razvijali sposobnost miljenja. Iako su postepeno izgubili prirodne sposobnosti Atlantiana kroz ovaj proces, oni su uznapredovali do stupnja na kojem su mogli svojim razmiljanjem shvatiti principe "boanskih glasnika". Druga grupa ljudi bila je osuena na postepeno izumiranje. Treu su, meutim, mogla da obue bia prve vrste da se sama moe usmeravati. Iz ove tree grupe je gorespomenuti glavni voa, kojeg okultna literatura oznaava sa M A N U, izabrao najsposobnije da bi iz njih poniklo novo oveanstvo. Ovi najsposobniji

su postojali u petoj podrasi. Sposobnost miljenja este i sedme podrase je ve pola u krivom smeru, u nekom smislu, i nije bila dobra za daljnji razvoj. Morali su se razviti najbolji kvaliteti onih najboljih. Voda je to postigao tako to je izolovao izabrane na odreenom mestu na Zemlji - u unutranjosti Azije - gde su bili osloboeni od bilo kakvog uticaja onih koji su ostali iza ili onih koji su skrenuli. Zadatak koji je voa sebi nametnuo je bio da dovede svoje sledbenike do take gde, u njihovoj vlastitoj dui, sa njihovom vlastitom sposobnou miljenja, oni mogu shvatiti principe prema kojima su do sada bili voeni na nain da su to maglovito oseali, a ne jasno shvatali. Ljudi su morali da shvate boanske sile koje su oni nesvesno sledili. Do tada su bogovi vodili ljude pomou svojih glasnika, sada su ljudi morali ZNATI o tim boanskim biima. Oni su morali da naue da posmatraju SEBE kao izvrne organe boanske providnosti. Izolovana grupa je tako dola do vane odluke. Boanski voa je bio u njihovoj sredini, u ljudskom obliku. Od takvih boanskih glasnika ljudi su pre primali pouke i naredbe o tome to moraju a to ne smeju raditi. Ljudska bia su bila pouena u znanja koja su govorila o tome ta se moe percipirati pomou ula. Ljudi su maglovito oseali "boansku kontrolu nad svetom", oseali su to u svojim vlastitim akcijama, ali nisu nita jasno znali o tome. Sada je njihov voa govorio na potpuno nov nain. On ih je pouavao da su nevidljive snage usmeravale ono to su oni vidljivo imali pred sobom, i da su oni sami bili sluge ovih nevidljivih snaga, te da sa svojim mislima treba da ispune zakone nevidljivih snaga. Ljudi su sluali o natprirodno-boanskom. Oni su sluali daje nevidljivo duhovno stvoritelj i odravalatelj vidljivog fizikog. Do sada su oni gledali samo do svojih vidljivih boanskih glasnika, do nadljudskih iniciranih, i kroz njih su komunicirali o tome to se mora, a to se ne srne uraditi. Ali sada su smatrani vrednim da im boanski glasnik govori o samim bogovima. Mone su bile reci koje je on ponovo usaivao u svoje sledbenike: "Do sada ste vi VIDELI one koji su vas vodili, ali postoje vie voe koje vi ne vidite. Ove voe su one kojima ste vi podvrgnuti. Vi treba da izvravate naredbe boga koga ne vidite i treba da sluate onoga o kojemu vi SEBI NE MOETE STVORITI NIKAKVE PREDSTAVE". Tako je nova i najvia zapoved dola iz usta velikog voe, nalaui oboavanje boga kojemu nijedna ulno-vidljiva slika nije mogla nalikovali i stoga se nijedna po njemu nije mogla napraviti. Dobro poznata sledea zapoved je eho ove velike fundamentalne zapovedi pete korenske rase: "Ne pravi sebi urezana lika niti kakve slike onoga to je na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodama pod zemljom..." (Izlazak 20:31)

Glavnom voi, Manuu, pomagali su drugi boanski glasnici koji su sprovodili njegove namere za odreene grane ivota i radili na razvoju nove rase. Stvar je bila u tome da se ceo ivot uredi prema novoj koncepciji boanske uprave sveta. Svugde je ljudske misli trebalo da budu usmerene od vidljivog prema nevidljivom. ivot je odreen silama prirode. Tok ljudskog ivota zavisi od dana i noi, od zime i leta, od suneve svetlosti i kie. oveku je prikazano kako su ti uticajni vidljivi dogaaji povezani sa nevidljivim, boanskim snagama i kako se on mora ponaati da bi uredio svoj ivot u skladu sa tim nevidljivim snagama. U tom smislu trebalo se baviti svim znanjem i svim radom. U putanji zvezda i u vremenu ovek je morao videti boanske odluke, emanaciju boanske mudrosti. Sa tom idejom izuavane su astronomija i meteorologija. ovek je morao urediti svoj rad, svoj moralni ivot na takav nain da to odgovara mudrim boanskim zakonima. ivot je bio odreen prema boanskim zapovedima, a tako su istraivane i BOANSKE MISLI - u kretanju zvezda i promenama vremena. ovek je trebalo da dovede svoj rad u sklad sa voljom boanskog provienja kroz rtvena dela. Manuova namera je bila da usmeri SVE u ljudskom ivotu prema viim svetovima. Sve ljudske aktivnosti je trebalo da imaju religiozan karakter. Manu je kroz to eleo uvesti pravi zadatak koji je odreen za petu korensku rasu. Ova rasa je morala nauiti da usmerava sebe pomou svojih vlastitih misli. Ali takvo samoodreenje moe voditi do dobra jedino ako se ovek takoe stavi u slubu viih snaga. ovek je trebalo da koristi sposobnost miljenja, ali je tu sposobnost miljenja trebalo rtvovati tako da se preda boanskom. Ono to se dogodilo u to vreme moe se potpuno razumeti ako se zna da razvoj sposobnosti miljenja, koji je poeo sa petom podrasom Atlantidana, ima i neto drugo za nunu posledicu. U odreenim podrujima ljudi su doli do posedovanja znanja i umetnosti, koji nisu bili ODMAH povezani sa onim to je gorespomenuti Manu morao smatrati za svoj pravi zadatak. OVO znanje i ove umetnosti bili su na poetku bez religijskog karaktera. Oni su doli do oveka na takav nain da on nije mogao misliti ni o emu drugom nego da ih stavi u slubu vlastitog interesa, svojih linih potreba... (Za sada nije dozvoljeno da se javno ita objavi o izvoru OVOG znanja i OVIH umetnosti. Zbog toga se ovde mora izostaviti deo iz Akaa hronike.) Takvom znanju pripada, na primer, i znanje o korienju vatre u ljudskim aktivnostima. U prvim atlantskim vremenima ovek nije koristio vatru poto mu je, za njegovu upotrebu, bila na raspolaganju ivotna sila. Ali, tokom vremena, on je bio sve manje i manje u poziciji da koristi tu silu, pa je zbog toga morao nauiti da pravi orue, alate iz takozvanih beivotnih objekata. U tu svrhu on je upotrebio vatru. Slini uslovi su prevladali u odnosu na druge prirodne sile.

Tako je ovek nauio da koristi takve prirodne sile bez da je bio svestan njihovog boanskog porekla. Bilo je predvieno da tako bude. ovek se nije smeo ni na koji nain PRISILITI da dovede u vezu ove stvari, koje su sluile njegovoj sposobnosti miljenja, sa boanskim ureenjem sveta. On je pre to trebalo da uradi svojevoljno u mislima. Manuova namera je bila da dovede ljude do take gde e oni nezavisno, iz unutranje potrebe, dovesti takve stvari u vezu sa viim ureenjem sveta. Ljudi su mogli IZABRATI da li ele da koriste taj uvid koji su stekli isto u duhu linog, vlastitog interesa ili u religioznoj slubi vieg sveta. Ako je ovek ranije bio prisiljen da gleda sebe kao kariku u boanskoj vladi sveta, po kojoj mu je na primer data dominacija nad ivotnom silom, bez toga da je morao koristiti sposobnost miljenja, on je sada mogao upotrebiti prirodne sile bez toga da je usmeravao svoje misli prema boanskom. Nisu svi ljudi koje je Manu sakupio oko sebe bili dorasli toj odluci, nego samo nekoliko od njih. Od tih nekoliko je Manu stvarno mogao formirati jezgro nove rase. On se s njima povukao da bi ih dalje mogao razviti, dok su se drugi pomeali sa ostatkom oveanstva. Iz ovog malog broja ljudi koji su se na kraju nali okupljeni oko Manua potie sve ono to do danas tvori istinsko jezgro napretka pete korenske rase. Takoe se iz ovog razloga dve karakteristike provlae kroz itav razvoj pete korenske rase. Jedna od tih karakteristika je svojstvena onim ljudima koji su podstaknuti viim idejama, koji sebe smatraju decom boanske univerzalne snage; druga pripada onima koji sve stavljaju u slubu linog interesa, egoizma. Mala grupa sledbenika je ostala na okupu kod Manua, dok nisu dovoljno ojaali da deluju u novom duhu, dok njeni lanovi nisu mogli krenuti van da donesu ovaj novi duh ostatku oveanstva, preostalom od drugih rasa. Prirodno je da je ovaj duh, novi duh poprimio razliit karakter medu razliitim ljudima, prema tome kako su bili razvijeni u razliitim podrujima. Ostatak starih karakteristika se stopio sa onim to su ih Manuovi glasnici prenosili u razliite delove sveta. Tako je nastala raznolikost novih kultura i civilizacija. Izabrane su najsposobnije osobe iz kruga oko Manua za postepenu direktnu inicijaciju u njegovu boansku mudrost, tako da oni mogu postati uitelji drugih. Tako je starim boanskim glasnicima dodata nova vrsta iniciranih. Sastojala se od onih koji su razvili svoju sposobnost miljenja na zemaljski nain kao to su njihovi sudrugovi to uradili. Predanji boanski glasnici - takode i Manu - nisu to radili. Njihov razvoj je pripadao viim svetovima. Oni su uveli svoju mudrost u zemaljske uslove. Ono to su oni dali oveanstvu bio je dar "odozgo". Pre sredine atlantskog perioda ljudi nisu bili dospeli do take na kojoj bi svojim vlastitim snagama mogli dokuiti ta su boanske odluke. Sada - u naznaeno

vreme trebalo je da oni dostignu ovu taku. Zemaljsko miljenje se trebalo uzdii do pojma boanskog. Ljudski inicirani su ujedinili sebe sa boanskim. Ovo predstavlja vanu revoluciju u razvoju ljudske rase. Prvi Atlantiani jo nisu imali izbora da li hoe ili ne da smatraju svoje vode za boanske glasnike. Jer ono to su oni postizali pokazivalo se kao delo viih svetova. Nosilo je peat boanskog porekla. Tako su glasnici atlantskog perioda bili bia posveena svojom snagom, okruena sjajem koji je ova snaga njima podelila. Sa spoljanje take gledita, ljudi koji su inicirani u kasnija vremena bili su ljudi medu ljudima. Ali su oni ostali u vezi sa viim svetovima i njima su dolazila otkrovenja i manifestacije boanskih glasnika. Jedino izuzetno, u krajnjoj nudi, oni su koristili odreene snage koje su dobili odozgo. Tada su izvodili dela koja ljudi nisu mogli objasniti pomou zakona koje su poznavali i zbog toga su ih s pravom smatrali za uda. Ali u svemu ovome je postojala via namera da se oveanstvo postavi na svoje noge, da potpuno razvije sposobnost miljenja. Danas su ljudi koji su inicirani posrednici izmeu ljudi i viih snaga, a jedino inicijacija moe nekoga osposobiti za komuniciranje sa boanskim glasnicima. Ljudi koji su inicirani, sveti uitelji, postali su vode ostatka oveanstva u poetku pete korenske rase. Veliki kraljevi-svetenici u praistoriji, o kojima se ne govori u istoriji, ve pre u svetu legendi, pripadaju ovim iniciranim. Sve vie i vie su boanski glasnici odlazili sa zemlje i ostavljali vodstvo ovim iniciranim ljudima, kojima su meutim pomagali u reci i delu. Da nije tako bilo, ovek ne bi nikada mogao postii slobodnu upotrebu sposobnosti miljenja. Svet je pod boanskim vodstvom, ali ovek nije prisiljen da to prizna, on to mora shvatiti i razumeti svojim slobodnim razmiljanjem. Kada on doe do ove take, inicirani e mu postepeno obelodaniti svoje tajne. Ali to se ne moe odjednom dogoditi. itav razvoj pete korenske rase predstavlja polagano napredovanje do ovog cilja. Na poetku je sam Manu vodio svoje sledbenike kao decu. Tada je vodstvo postepeno preneseno na ljude koji su inicirani. Danas se napredak sastoji jo od meavine svesnog i nesvesnog delovanja i miljenja ljudi. Tek na kraju pete korenske rase, kada kroz estu i sedmu podrasu dovoljno velik broj ljudi bude sposoban da primi znanje, tada e im se najvei medu iniciranima moi otvoreno otkriti. Tada e ovaj inicirani biti sposoban da primi i preuzme glavno vodstvo upravo kao to je Manu to uradio na kraju etvrte korenske rase. Tako se obrazovanje pete korenske rase sastoji u tome da vei deo oveanstva postane sposoban slobodno da sledi ljudskog Manua kao to je zaetak ove pete korenske rase sledio onog boanskog.

LEMURSKA RASA U ovom poglavlju e se prikazivati odlomak iz Akaa hronike koji se odnosi na vrlo udaljen praistorijski period u razvoju oveanstva. Ovaj period prethodi onom to smo ga ranije prikazali. Mi se ovde bavimo treom ljudskom korenskom rasom, za koju se u teozofskim knjigama kae da je obitavala na lemurskom kontinentu. Prema tim knjigama, ovaj kontinent je bio smeten juno od Azije, a protezao se priblino od Cejlona do Madagaskara. Prostori onog to su danas juna Azija i delovi Afrike takode su mu pripadali. Iako se odgonetavanje Akaa hronike preduzelo sa svom moguom panjom, treba naglasiti da se nigde ne srne zahtevati dogmatsko shvatanje. Ako se krene tako, a itanje stvari i dogaaja tako udaljenih od sadanjosti nije lako, prevoenje onoga to se videlo i odgonetnulo u jezik dananjice predstavlja gotovo nesavladivu prepreku. Podaci e biti dati kasnije. Oni e biti razumljiviji kada se svede rasprava o itavom lemurskom periodu i takode o periodu nae pete korenske rase sve do dananjeg vremena. Stvari koje se ovde saoptavaju su iznenaujue ak i za okultistu kad ih ita prvi put - iako re "iznenaujue" nije sasvim precizna. Zbog toga okultista treba da ih saoptava tek nakon najbriljivijeg pruavanja. etvrta, atlantska, korenska rasa sledi nakon takozvane LEMURSKE RASE. Za vreme njenog razvoja zbili su se dogaaji od vrlo velike vanosti u odnosu na Zemlju i ljude. Ovde e, meutim, najpre biti neto reeno o karakteru ove korenske rase NAKON ovih dogaaja, i tek onda e se raspravljati i o ovom drugom. Sve u svemu, MEMORIJA se jo nije bila razvila u ovoj rasi. Dok su ljudi mogli imati ideje o stvarima i dogaajima, ove ideje nisu ostajale u seanju. Zbog toga oni jo nisu imali jezik u pravom smislu. Ono to su mogli izgovarati bili su pre neki prirodni zvukovi koji su izraavali njihove oseaje, ugodu, radost, bol, itd., ali koji nisu oznaavali neke spoljne objekte. Meutim, njihove ideje su imale sasvim razliitu snagu od onih kod kasnijih ljudi. Kroz ovu snagu su oni delovali na svoju okolinu. Drugi ljudi, ivotinje, biljke i, ak, beivotni objekti mogli su oseati ovo delovanje i na njih se moglo uticati samo idejama. Tako su Lemurijanci mogli saobraati sa svojim sudrugovima bez potrebe za jezikom. Ovo saobraanje se sastojalo u nekoj vrsti "itanja misli". Lemurijanac je dobijao snagu svojih ideja direktno iz objekata koji su ga okruivali. Ona mu je priticala iz energije rasta biljaka i ivotne sile ivotinja. Na ovaj nain on je RAZUMEO biljke i ivotinje u njihovoj

unutranjoj aktivnosti i ivotu. On je ak razumeo fizikalne i hemijske sile beivotnih objekata na neki nain. Kada je neto gradio, on nije trebalo najpre da rauna granicu optereenosti drvenog debla, teinu kamena, on je mogao VIDETI koliko moe podneti deblo, gde bi kamen s obzirom na njegovu teinu pristajao a gde ne. Tako je Lemurijanac gradio bez inenjerskog znanja na bazi svoje sposobnosti imaginacije koja je delala sa sigurnou neke vrste instinkta. ta vie, u velikoj meri, on je imao mo nad svojim vlastitim telom. Kad je bilo potrebno on je mogao poveati snagu svoje ruke pomou jednostavnog voljnog napora. Na primer, on je mogao podii ogromne terete koristei samo svoju volju. Ako je kasnije Atlantianinu potpomagala njegova kontrola nad ivotnom silom, Lemurijancu je pomagala njegova kontrola nad voljom. On je bio - ovaj izraz ne srne se krivo interpretisati - roeni arobnjak u svim poljima niih ljudskih aktivnosti. Cilj Lemurijanaca je bio razvoj volje, razvoj sposobnosti imaginacije. Obrazovanje dece je bilo potpuno usmereno prema tome. Deake su ovravali na rigorozan nain. Oni su morali nauiti da podnesu opasnosti, da savladaju bol, da izvravaju smela dela. Oni koji nisu mogli podneti muenja, koji nisu mogli prevladati opasnosti, nisu se smatrali za korisne lanove oveanstva. Oni su preputani mogunosti da propadnu pod ovim naporima. Ono to Akaa hronika pokazuje kada je re o podizanju deaka prevazilazi sve to savremeni ovek moe zamisliti u svojim najsmelijim predstavama. Podnoenje topline, ak prenje vatrom, probadanje tela iljastim predmetima, bili su sasvim uobiajeni postupci. Odgajanje devojaka je bilo drugaije. Mada se ensko dete takoe ovravalo, sve jeusmeravano prema razvoju njene jake imaginacije. Na primer, bila je izloena oluji da mirno oseti njenu stranu lepotu, bez straha je morala da prisustvuje borbi mukaraca, ispunjena jedino oseajem uvaavanja snage i moi koje je videla pred sobom. Zbog toga su razvijane sklonosti za sanjanje i matu kod devojke, i one su bile visoko cenjene. Poto nije postojala memorija, ove sklonosti nisu mogle degenerisati. Ove predodbe sna ili mate trajale su onoliko koliko su bile podstaknute odgovarajuim spoljnim uzrokom. Tako su one imale realnu bazu u spoljnim stvarima. One se nisu gubile u dubinama bez dna. To su bili, takorei, mata i san same prirode, stavljeni u ensku duu. Lemurci nisu imali nastambi u naem smislu rei, osim u njihovim poslednjim razdobljima. iveli su tamo gde im je priroda za to pruila priliku. Peine koje su koristili samo bi preinaili i proirili koliko je bilo potrebno. Kasnije su sami gradili takve peine i u to su vreme razvili veliku vetinu za takve konstrukcije. Ne treba misliti da oni nisu gradili i vie umetnike konstrukcije. Ali one nisu sluile kao nastambe. U najranijim vremenima zaela se njihova tenja da daju

stvarima prirode vetaki oblik. Bregove bi premodelovali na takav nain da je oblik pruao oveku radost i zadovoljstvo. Kamenje bi postavljali jedno na drugo iz istog razloga ili da bi ga koristili u odreenim aktivnostima. Mesta gde su se deca ovravala bila su okruena zidovima takve vrste. Pri kraju ovog razdoblja, graevine koje su sluile za kultivisanje "boanske mudrosti i boanske umetnosti" postajale su sve impozantnije i ukraenije. Ove ustanove su se razlikovale u svakom pogledu od onoga to su kasnije bili hramovi, jer su one predstavljale obrazovne i naune institucije u isto vreme. Onaj za koga bi se zakljuilo da je sposoban, bio bi iniciran u nauku o univerzalnim zakonima i rukovanje njima. Ako je Lemurijanac bio roeni arobnjak, taj talenat je ovde bio razvijen u umetnost i uvid. Jedino su mogli biti prihvaeni oni koji su, kroz sve vrste discipline, stekli sposobnosti da svladaju sebe do najvee mere. Za sve druge ono to se dogaalo u ovim institucijama bilo je najdublja tajna. Ovde se uilo da se upoznaju i kontroliu sile prirode kroz direktnu kontemplaciju o njima. Ali uenje je bilo takvo da su se u oveku sile prirode menjale u sile volje. Ovde se zbog toga moglo izvriti ono to priroda obavlja. Ono to je kasnije oveanstvo postiglo pomou razmiljanja i raunanja, u to je vreme imalo karakter instinktivne aktivnosti. Meutim, ovde ne bi smela da se koristi re instinkt u smislu u kojem je to uobiajeno primenjivati u ivotinjskom svetu. Jer, aktivnosti lemurskog oveanstva su bile daleko iznad svega to ivotinjski svet moe proizvesti kroz instinkt. One su ak stajale daleko iznad onoga to je oveanstvo od tada steklo u podruju umetnosti i nauke kroz memoriju, razum i imaginaciju. Ako se mora koristiti izraz za ove institucije koji bi olakao njihovo razumevanje, one bi se mogle nazvati "Visoke kole (za razvoj) snage volje i vidovite snage imaginacije". Iz njih su nastajali ljudi koji bi u svakom pogledu postajali vladari nad drugima. Danas je teko recima dati pravilan izraz svih ovih prilika. Jer, sve se na zemlji promenilo od tog vremena. Sama priroda i ceo ljudski ivot su bili drugaiji, zbog toga to su se ljudski rad i odnos oveka sa ovekom veoma razlikovali od onoga to je danas uobiajeno. Vazduh je bio mnogo gui, ak i u kasnijim atlantskim vremenima, a voda mnogo reda. A ono to tvori vrstu koru nae dananje Zemlje nije jo bilo tako tvrdo kao to je kasnije postalo. Svet biljaka i ivotinja se bio razvio samo do vodozemaca, ptica i niih sisara, a to se tie vegetacije do onoga to je nalik naim palmama i slinom drveu. Meutim, svi su ti oblici bili drugaiji od onoga kakvi su danas. Ono to danas postoji jedino u malim oblicima bilo je tada razvijeno do gigantskih veliina. U to su vreme nae male paprati bile drvee i tvorile goleme ume. Sadanji vii sisari nisu postojali. S druge strane,

veliki deo oveanstva je bio na tako niskom stupnju razvoja da se ne bi mogli oznaiti drugaije nego kao ivotinje. Ono to je ovde opisano odnosi se samo na mali deo oveanstva. Ostatak je iveo svoj ivot u animalizmu. Po svom spoljnom izgledu i svom nainu ivota ti ivotinjski ljudi bili su sasvim razliiti od ove male grupe. Oni nisu bili bitno drugaiji od niih sisara koji su im, u nekom pogledu, sliili po obliku. Mora se rei neto vie o znaenju spomenutih mesta sa hramovima. Ono to je kultivirano nije stvarno bila religija. To je bila "boanska mudrost i umetnost". ovek je oseao da je ono to mu je dato bilo direktan dar od duhovnih univerzalnih sila. Kada bi primio ovaj dar smatrao se za "slugu" ovih univerzalnih sila. On se oseao "proien" od svega neduhovnog. Ako se eli govoriti o religiji na ovom stupnju razvoja oveanstva, mogla bi se nazvati "RELIGIJOM VOLJE". Religijska narav i predanost lee u injenici da je ovek uvao njemu darovane moi kao striktnu, boansku "tajnu" i da je vodio ivot kroz koji je posveivao svoju mo. Osobe koje su imale takve moi drugi su posmatrali sa velikim strahopotovanjem i oboavanjem. A to strahopotovanje i oboavanje nisu bili izazvani zakonima ili neim slinim, nego direktnom snagom koju su ove osobe upotrebljavale. Neinicirani je, naravno, stajao pod maginim uticajem iniciranoga. Bilo je takode prirodno da su inicirane smatrali za posveene osobe. Jer, oni su u svojim hramovima uestvovali u direktnoj kontemplaciji o aktivnim silama prirode. Gledali su u stvaralaki rad prirode. Doivljavali su zajednitvo sa biima koja su sagradila sam svet. Ovo zajednitvo se moe nazvati druenje sa bogovima. U kasnijim vremenima je ova komunikacija morala postati drugaija, poto ljudska imaginacija, ljudski duh, preuzimaju druge oblike. Od posebne je vanosti neto to se pojavilo tokom razvoja Lemurije, a posledica je injenice da su ene ivele na goreopisani nain. One su usled toga razvile posebne ljudske moi. Njihova sposobnost imaginacije, koja je bila u skladu sa prirodom, postala je baza za vii razvoj ivota ideja. One su primale sile prirode u sebe, gde su one ostvarivale povratni efekat u dui. Tako su formirane klice memorije. Sa memorijom se takoe rodila sposobnost da se formiraju prvi i najjednostavniji moralni pojmovi. Razvoj volje meu mukarcima na poetku nije imao nikakve veze s tim. ovek je instinktivno sledio ili impuls prirode ili uticaje koji su zraili od iniciranih. Iz naina ivota ena nastale su prve ideje o "dobru" i "zlu". One su poele voleti neke od stvari koje su izvrile naroit uticaj na imaginaciju i zazirati od drugih. Dok je kontrola koju su vebali mukarci bila usmerena vie prema spoljanjem delovanju snaga volje, prema manipulacijama silama prirode, kod ena se razvilo delovanje kroz duu, kroz unutranje, line sile oveka. Razvoj

oveanstva se jedino ispravno moe razume ti ako se uzme u obzir da su prvi napredak u ivotu imaginacije ostvarile ene. Razvoj povezan sa ivotom imaginacije, sa stvaranjem memorije, obiaja koji su tvorili seme za ivot zakona, za neku vrstu morala, doao je sa te strane. Ako je mukarac video i upotrebljavao sile prirode, ena je postala prvi njihov INTERPRETATOR. To je bio poseban novi nain ivljenja kroz razmiljanje koje se ovde razvilo. Ovaj nain je imao neto mnogo linije nego onaj kod mukaraca. U svojoj dui ena je bila pristupana drugoj vrsti duhovnih snaga. One su vie govorile o elementu oseaja u svojoj dui, manje duhovnom, o onome emu je ovek bio izloen. Tako da je tu od mukaraca zraio efekat koji je bio vie "prirodno-boanski", a od ena vie "duevno-boanski". Razvoj kroz koji je prola ena za vreme lemurskog perioda rezultirao je time da je s pojavom sledee - atlantske - korenske rase na zemlji, njoj pripala vana uloga. Do toga je dolo pod uticajem visokorazvijenih bia, koja su bila upuena u zakone formiranja rasa i bila sposobna da usmeravaju postojee sile ljudske prirode na takve puteve da bi mogla nastati nova rasa. Posebno emo spomenuti ta bia kasnije. Za sada e biti dovoljno da se kae da su oni posedovali nadljudska znanja i mo. Oni su tada izdvojili malu grupu iz lemurskog oveanstva i odredili im da budu preci dolazee atlantske rase. Mesto gde su to uradili bilo je izabrano u tropskoj zoni. Pod njihovom kontrolom i usmeravanjem ljudi ove grupe su poduavani da kontroliu prirodne sile. Oni su bili vrlo snani i znali su kako da zadobiju najrazliitija blaga na zemlji. Mogli su da obrauju polja i koriste plodove za svoju hranu. Razvili su karaktere jake volje kroz disciplinu kojoj su bili podvrgnuti. Samo u maloj meri su se razvili njihove due i njihova srca. Meutim, oni su se razvili medu enama. Kod ena su se mogli pronai memorija i mata i sve povezano s time. Gore pomenute voe su delovale tako da se grupa podeli na manje podgrupe. Oni su postavili ene u uloge da odreuju i utemeljuju ove grupe. Kroz svoje seanje, ena je stekla sposobnost da iskustva i dogaaje iz prolosti uini korisnim za budunost. Ono to se pokazalo od koristi jue ona je koristila danas, shvatajui da e to takode biti korisno sutra. Zbog toga su od nje poticale institucije za drutveni vot. Pod njenim uticajem razvili su se pojmovi "dobra" i "zla". Kroz svoj misaoni ivot ona je stekla razumevanje za prirodu. Iz posmatranja prirode u njoj su se razvile ove ideje prema kojima je usmeravala akcije mukaraca. Voe su usmerile stvari na takav nain da je kroz DUU ene, tvrdoglava priroda, jedra snaga mukarca oplemenjena i profinjena. Naravno da se sve ovo moramo sebi predstaviti kao deje poetke. Reci naeg jezika odmah prizivaju ideje koje su preuzete iz ivota sadanjice.

Pomou probuenog duevnog ivota ena, voe su najpre razvile duevni ivot mukaraca. U naseobini koju smo opisali, uticaj ene je zbog toga bio vrlo velik. Kod njih se ilo po savet kada je trebalo interpretirati (protumaiti) znakove prirode. Meutim, celokupnim vladanjem njihovog duevnog ivota jo su dominirale "skrivene" ljudske duevne sile. Stvar se ne opisuje sasvim tano, nego priblino, ako se govori o somnambulnom kontempliranju kod ovih ena (proroice iz grke mitologije). U odreenim viim snovima obelodanjivane su im tajne prirode i one su dobijale impulse za svoje akcije. Sve je za njih bilo puno ivota i pokazivalo im se u duevnim snagama i pojavama. One su se predavaie misterioznom tkanju svojih duevnih sila. Ono to ih je teralo na akcije bili su "unutranji glasovi" ili ono to su im kazivale biljke, ivotinje, kamenje, vetar i oblaci, apat drvea. Iz ovog stanja due potie ono to se moe nazvati ljudskom religijom. Duhovno u prirodi i u ljudskom ivotu postepeno je postalo predmet oboavanja i potovanja. Neke ene su stekle posebnu nadmo jer su iz naroito misterioznih dubina mogle protumaiti ono to je svet sadravao. Tako se medu takvim enama i moglo dogoditi da se ono to je unutar njih ivelo premetne u neku vrstu prirodnog jezika. Jer poetak jezika lei u neem to je slino pesmi. Energija misli je transformisana u ujni zvuk. Unutranji ritam prirode je zvuao sa usana "mudrih" ena. Oko takvih ena se okupljalo; i u njihovim - pesmi slinim reenicama - osealo se izraavanje viih snaga. Ljudsko potovanje bogova poelo je sa takvim stvarima. U tom periodu ne moe biti govora o "smislu" onoga to je izgovoreno. Zvuk, ton i ritam su percipirani. Nije se zamiljalo nita uz to, nego je u dui apsorbovana snaga onoga to se ulo. Ceo proces je bio pod rukovodstvom viih voda. Oni su inspirisali "mudre" svetenice tonovima i ritmovima na nain o kojem se sada ne moe dalje diskutovati. Tako su mogli postii oplemenjujui efekat na due mukaraca. Moe se rei da je na ovaj nain prvo probuen istinski ivot due. 0 ovom podruju u Akaa hronici se nude prekrasne scene. Jedna od njih e biti opisana. Mi smo u umi, blizu monog stabla. Sunce je upravo izalo na istoku. Palmi slino drvo, oko koga su uklonjena druga stabla, baca veliku senku. Svetenica, licem okrenuta istoku, u ekstazi, sedi na seditu napravljenom od izuzetnih prirodnih objekata i biljaka. Polako, u ritmikom nizu, nekoliko udnih, stalno ponavljanih zvukova silazi sa njenih usana. Brojni mukarci i ene sede u krugovima oko nje, lica izgubljenih u snovima, apsorbujui unutranji ivot iz onoga to uju.

I druge scene se takoe mogu videti. Na slino ureenom mestu svetenica "peva" na slian nain, ali njeni zvukovi imaju u sebi neto monije, snanije. Ljudi oko nje se pokreu u ritmikim plesovima. Jer to je bio drugi nain na koji je "dua" ula u oveanstvo. Misteriozni ritmovi koji se uju u prirodi imitirani su pokretima udova. Zbog toga se i osealo JEDNIM sa prirodom i sa snagama koje deluju u njoj. Mesto na zemlji na kome su postavljeni temelji za dolazeu rasu ljudi bilo je posebno prilagoeno za tu svrhu. To je bilo mesto gde je jo nemirna zemlja postala prilino mirna. Jer Lemurija je bila nemirna. Povrh svega, sama zemlja u to vreme nije imala kasniju gustou. Retku zemlju su posvuda podrivale vulkanske sile koje su izbijale u manjim ili veim tokovima. Moni vulkani su postojali gotovo svuda razvijajui stalno destruktivnu aktivnost. Ljudi su bili naviknuti da se obraunavaju sa tom vatrenom aktivnou u svemu to su radili. Oni su takode koristili vatru u svom radu i razliitim napravama. Njihovi poslovi su esto bili takvi da im je vatra prirode sluila kao baza na isti nain kao to je to vetaka vatra u ljudskom radu danas. Kroz aktivnost ove vulkanske vatre dolo je do destrukcije lemurske zemlje. Dok je deo Lemurije iz koje se razvila rasa predaka Atlantiana imao vruu klimu, on je bio sve u svemu slobodan od vulkanskih aktivnosti. Ljudska priroda se mogla razvijati spokojnije i mirnije ovde nego na drugim podrujima Zemlje. Sve vie je naputan nomadski nain ivota prolih vremena i stalna naselja su postajala sve brojnija. Mora se sebi predoiti da je u to vreme ljudsko telo bilo jo vrlo savitljivo i elastino. To telo je jo menjalo oblik kad god se menjao unutranji ivot. Nedugo pre, ljudi su jo sasvim razliiti to se tie njihovog spoljneg izgleda. U to vreme spoljni uticaji regija i klime su bili jo odluujui kada je re o izgledu ljudi. Jedino je u opisanoj naseobini ovekovo telo u veoj meri postalo izraz njegovog unutranjeg duevnog ivota. Stavie, ova naseobina je imala naprednu, spolja plemenitije formiranu rasu ljudi. Mora se rei da su kroz stvari koje su radili vode stvarno stvorile ono to je pravi ljudski lik. To se odvijalo sasvim polagano i postepeno. Dogaalo se tako da je najpre razvijan duevni ivot ovekov, a da se jo meko i savitljivo telo tome prilagoavalo. To je u skladu sa zakonom razvoja oveanstva da, kako se nastavlja napredak, ovek ima sve manje i manje oblikujueg uticaja na svoje fiziko telo. To fiziko ljudsko telo je u stvari poprimilo prilino nepromenljiv oblik tek sa razvojem sposobnosti razuma i sa otvrdnjavanjem stena, minerala i metalnih formacija Zemlje povezanih sa ovim razvojem. Jer u lemurijskom a ak i u atlantskom periodu kamenje i metali su bili mnogo meki nego kasnije.

Ovo nije suprotno injenici da postoje potomci poslednjih Lemurijanaca i Atlantiana koji danas imaju oblike koji su vrsti, stalni kao i kod ljudskih rasa koje su se kasnije formirale. Ovi ostaci su se morali prilagoditi promenjenim uslovima okoline na Zemlji i tako su postali krui. Upravo to je bio razlog za njihovo nestajanje. Oni se nisu transformisali iznutra; umesto toga, njihova manje razvijena unutranjost je bila prisiljena da prede u krutost izvana i to je dovelo do stagnacije. Ova stagnacija je stvarno vraanje natrag, jer je unutranji ivot takode degenerisao poto se nije mogao ispunjavati unutar krute spoljne telesne strukture. ivotinjski ivot je bio izloen jo veoj promenljivosti. Mi emo kasnije govoriti o ivotinjskim vrstama koje su postojale u vreme razvoja oveka i o njihovom nastanku, kao i o razvoju novih ivotinjskih oblika nakon to je ovek formiran. Ovde emo samo rei da su se postojee ivotinje, ivotinjske vrste stalno transformisale i da su se razvijale nove. Ova transformacija je, naravno, bila postepena. Razlozi za transformaciju lee delimino u promeni mesta i naina ivota. ivotinje su imale sposobnost izvanredno brzog prilagoavanja na nove uslove. Savitljivo telo je menjalo svoje organe srazmerno brzo, tako da su nakon vie ili manje kratkog perioda potomci neke ivotinjske vrste tek neznatno liili na svoje pretke. Isti je sluaj bio - ak i u veoj meri - kod biljaka. Najvei uticaj na transformaciju biljaka i ivotinja vrio je sam ovek. To je bilo istina bez obzira na to da li je on instinktivno organizme doveo u takvu okolinu da su oni poprimili odreene oblike ili je to postizao eksperimentima u uzgajanju. Transformirajui uticaj oveka na prirodu je bio neizmerno velik u to vreme, u poredenju sa dananjim uslovima. To je bilo naroito izraeno u naseobini koju smo opisali. Jer tu su vode usmerile ovu transformaciju na nain kojeg ljudi nisu bili svesni. To je izvedeno do takvog stepena da su ljudi kada bi ostavljali naseobinu da bi osnovali razliite atlantske rase, mogli poneti sa sobom visoko razvijeno znanje o uzgoju ivotinja i biljaka. Rad na uzgajanju na Atlantidi je u sutini bio posledica tako donetog znanja. Ali ovde se mora ponovo naglasiti da je to znanje imalo instinktivan karakter. Ono je u osnovi ostalo takvo medu prvim atlantskim rasama. Nadmo enske due, kako je opisano, bila je naroito jaka u poslednjem lemurskom periodu i nastavila se u atlantska vremena, za vreme kojih se pripremala etvrta podrasa. Ali ne srne se zamisliti da je to bio sluaj sa celim oveanstvom. To je bilo tano samo za onaj deo populacije zemlje iz kojeg su kasnije nastale stvarno napredne rase. Ovaj uticaj je imao najjai efekat na sve ono to je kod oveka "nesvesno". Razvoj odreenih stalnih pokreta, prefinjenije ulne percepcije, oseaj za lepo, dobar deo oseta i oseaja za opti ivot koji je zajedniki za sve ljude - sve to je isprva zrailo iz duhovnog uticaja ene. Nije preterivanje ako se izvetaji iz Akaa interpretiraju hronike na takav nain da se

izjavi: "Civilizovani narodi imaju telesni oblik i izraz, kao i odreene osnove fiziko-duevnog ivota, koje im je ena utisnula". U sledeem poglavlju vratiemo se na ranije periode razvoja oveanstva za vreme kojih je populacija zemlje jo pripadala samo jednom polu. Potom e biti opisan razvoj dva pola.

PODELA NA POLOVE Kao to se ljudski oblik iz onih vremena, koja su vrlo drevna, razlikovalo od oblika dananjeg oveka, kao to je opisano u prethodnim poglavljima, to se odnosi i na uslove koji su jo razliitiji ako se ide jo dalje natrag u prolost oveanstva. Jer tek su se tokom vremena razvijali oblici mukarca i ene iz starijeg bazinog oblika u kojem ljudska bia nisu bila niti jedno niti drugo, ve pre oboje odjednom. Onaj ko hoe da pojmi ove enormno daleke periode prolosti mora meutim da se potpuno oslobodi uobiajenih pojmova nastalih iz onoga to ovek vidi oko sebe. Vremena na koja sada bacamo pogled unatrag lee negde pre sredine epohe koja je u prolim odlomcima oznaena kao lemurska. U to vreme se ljudsko telo jo sastojalo od mekih savitljivih materijala. Drugi oblici zemlje su takode bili meki i savitljivi. Suprotno od njenog kasnijeg stvrdnutog stanja, zemlja je tada bila jo u fluidnom stanju. Kad se u to vreme ljudska dua utelovila u materiju, ona je mogla prilagoditi ovu materiju sebi u mnogo veem stupnju nego kasnije. Do toga da dua preuzima muko ili ensko telo dolazi usled injenice da je razvoj spoljne zemaljske prirode prisiljava na to. Dok materijalne supstance jo nisu postale krute, dua je mogla prisiliti te supstance da se podvrgavaju njenim zakonima. Time je na telo vren uticaj njene vlastite prirode. Ali kada je materija postala gua dua se morala podvrgnuti zakonima koje je utisnula u materiju spoljna zemaljska priroda. Dok je dua jo mogla kontrolisati materiju ona je formirala svoje telo ne kao muko ili ensko, nego mu je davala osobine koje su obuhvatale oboje istovremeno. Jer, dua je istovremeno i muko i ensko. Ona u sebi nosi obe dve prirode. Njen muki elemenat se odnosi na ono to se naziva VOLJA, njen enski elemenat na ono to se naziva IMAGINACIJA. Spoljanje formiranje zemlje je imalo za posledicu to da je telo poprimilo jednostrani oblik. Muko telo je poprimilo oblik koji je uslovljen elementom

volje, a ensko telo, s druge strane, nosi peat imaginacije. Tako je dolo do toga da dvopolna, muko-enska dua, boravi u jednopolnom, mukom ili enskom telu. Tokom razvoja telo je poprimilo oblik koji je odreen spoljanjim zemaljskim silama, tako da vise nije moglo bilo mogue da dua izlije elu svoju unutranju energiju u svoje telo. Dua je morala zadrati neto od ove energije unutar sebe i mogla je da pusti samo jedan svoj deo da utie u telo. Ako se produi sa Akaa hronikom, postaje oigledno sledee. U drevnom periodu se ljudski oblici pojavljuju pred nama kao meki, savitljivi i sasvim razliiti oblici od onih kasnijih. Oni jo nose prirodu mukarca i ene unutar sebe u jednakom stupnju. Tokom vremena materijalne supstance postaju gue, ljudsko telo se pojavljuje u dva oblika, jedan koji poinje nalikovati kasnijem obliku mukarca, a drugi obliku ene. Dok se ova razlika jo nije bila pojavila, svako ljudsko bie je moglo proizvesti drugo ljudsko bie iz sebe. Oplodnja nije bila neki spoljani proces, nego neto to se odigravalo unutar samog ljudskog tela. Time to je postalo muko ili ensko, telo je izgubilo ovu mogunost samooplodnje. Moralo je delovati skupa sa drugim telom da bi proizvelo drugo ljudsko bie. Podela na polove se odigrala u periodu kada je zemlja ula u odreeno razdoblje svog zgunjavanja. Gustoa materije utie na deo reproduktivne sile. Taj deo sile koji je jo aktivan ima potrebu za spoljnom nadopunom kroz suprotnu silu drugog ljudskog bia. Dua, meutim, mora zadrati deo svoje ranije energije unutar sebe, kako u mukarcu tako i u eni. Ona ne moe koristiti ovaj deo u fizikom spoljanjem svetu. Taj deo energije je sada usmeren prema unutranjosti oveka. On ne moe izii van, pa je stoga slobodan za unutranje organe. Ovde nastupa vaan elemenat, vaan momenat u razvoju oveanstva. Ranije onome to se naziva duh, sposobnost miljenja, nije bilo mesta u oveku. Jer ta sposobnost nije mogla da nade bilo kakav organ za svoje funkcionisanje. Dua je prema spolja upotrebila svu svoju energiju da bi izgradila telo. Ali sada energija due, koja nema spoljno zaduenje, moe da se udrui sa duhovnom energijom i kroz to udruivanje se razvijaju oni organi u telu koji e kasnije napraviti od oveka misaono bie. Tako je ovek dobio mogunost da deo energije, koji je ranije upotrebljavao za stvaranje bia poput sebe, upotrebi da bi usavrio svoju vlastitu prirodu. Sila pomou koje oveanstvo formira mozak za miljenje u sutini je ista ona pomou koje se ovek sam oplodavao u drevna vremena. Cena misli je jednopolnost. Time to vie nisu sami sebe oplodavala, nego su oploivali jedni druge, ljudi su mogli usmeriti deo svoje produktivne energije unutar sebe postajui tako misaona stvorenja. Iako muko i ensko telo, svako za sebe, predstavljaju nesavreno spoljno utelovljenje due, time postaju savrena stvorenja iznutra.

Ova transformacija oveka se odigravala vrlo polagano i postepeno. Malopomalo se mladi jednopolni muki ili enski oblici formiraju pored starih dvopolnih oblika. Ponovo se u oveku odigrava neka vrsta oplodnje kada on postaje stvorenje obdareno duhom. Unutranji organi koji se mogu izgraditi pomou vika duevne energije oploeni su duhom. U sebi je dua dvostrana: muko-enska. U drevna vremena je ona takode formirala svoje telo na ovoj osnovi. Kasnije je ona mogla formirati svoje telo samo tako to je prema spolja delovala zajedno sa drugim telom, te stoga sama dua dobija sposobnost i deluje zajedno sa duhom. Kada je re o spoljnom, ovek se ubudue oplodava izvana, a o unutranjem, iznutra kroz duh. Moe se rei da muko telo danas ima ensku duu, ensko telo muku duu. Ova unutranja jednostranost oveka kompenzovana je oploenjem kroz duh, pomou duha. Tako su ovek i ena razliiti u svom spoljasnjem obliku: u unutranjosti je njihova jednousmerenost zaokruena u harmoninu celinu. Iznutra su se duh i dua stopili u jedno. Na muku duu u eni delovanje duha je ensko, i tako je ini muko-enskom; na ensku duu u mukarcu delovanje duha je muko, i tako je ini takode muko-enskom. Dvopolenja za znanjem je proistekla iz injenice da dua razvija unutarnje organe, mozak, itd., pomou ega stie posedovanje znanja. To je posledica okolnosti da deo energije due nije vie usmeren prema van, nego prema unutra. Nadljudska bia, meutim, koja nisu sprovela ovo deljenje svojih duhovnih sila, usmeravaju celu energiju svoje due prema van. Zbog toga je ta sila njima na raspolaganju takode vani za oploivanje putem duha, koji "ovek" usmerava unutra ka razvoju organa spoznaje. I, sada, ta sila pomou koje se jedno ljudsko bie okree prema van da bi delovalo zajedno sa drugima jeste LJUBAV Nadljudska bia su usmerila svu svoju LJUBAV prema van da bi pustili tok univerzalne mudrosti u svoje due. "ovek" je postao senzualan (ulan) i zbog toga je njegova ljubav postala ulna. On iz spoljanjeg sveta povlai deo svoje prirode koji usmerava prema unutranjem razvoju. I tako nastaje ono to se naziva sebinost. Kad je postao mukarac ili ena u fizikom telu "ovek" se mogao predati samo delom svog bia, s drugim delom se izdvojio od sveta oko sebe. On je postao sebian. I njegove akcije prema van su postale sebine, njegova tenja prema unutranjem razvoju je takode postala sebina. On je voleo zbog toga jer je ELEO i, poput toga, on je mislio jer je ELEO mudrost. Nesebine prirode koje sve vole, vode, nadljudska bia, stajale su nasuprot oveku koji je jo bio detinjasto sebian. Dua, koja kod ovih bia nije boravila u mukom ili enskom telu, sama po sebi je muko-enska. Ona voli bez ELJE. Takva je nevina ljudska dua pre podele

na polove, ali u ono vreme to ona nije mogla razumeti poto je jo bila na niem stupnju, stupnju snolike svesti. Dua nadljudskih bia takode voli na taj nain, ali sa RAZUMEVANJEM zbog svog odmaklog razvoja. "ovek" mora proi kroz sebinost da bi stekao nesebinost ponovo na viem stupnju gde e, meutim, biti udruena sa potpuno jasnom sveu. Zadatak nadljudskih priroda, velikih voa, bio je da utisnu u mladog oveka svoj vlastiti karakter LJUBAVI. Oni su to mogli uraditi samo kada je re o onom delu duhovne energije koji je bio usmeren prema van. Tako je nastala ULNA LJUBAV To je stoga posle dica aktivnosti due u mukom ili enskom telu. ulna ljubav je postala sila fizikog ljudskog razvoja. Ta ljubav spaja mukarca i enu u meri u kojoj su oni fizika bia. Na toj ljubavi poiva napredak fizikog oveanstva. Nadljudska bia su imala mo samo nad tom ljubavlju. Onaj deo ljudske duevne energije koji je usmeren na unutra i koji treba da donese spoznaju silaznim putem kroz ula - taj deo je bio izvan moi TIH nadljudskih bia. Meutim, ta bia se nikada sama nisu spustila do razvoja odgovarajuih unutranjih organa. Ona su mogla uputiti impuls prema van s ljubavlju, jer je ljubav koja je delovala prema van bila deo njihove vlastite prirode. Zbog toga se raskrilio prozor izmeu njih i mladog oveanstva. Ljubav, na poetku u ulnoj formi, mogli su da usade u oveka Beni Elohim, ali mu znanje nisu mogli dati, jer njihovo vlastito znanje nije nikada prolo silazni put kroz unutranje organe koje je ovek sada razvijao. Oni nisu mogli govoriti nijednim jezikom koji bi stvorenje sa mozgom moglo razumeti. Unutranji organi oveka koji su gore pomenuti, postaju zreli za kontakt sa duhom tek na odreenom stupnju zemaljskog postojanja negde u sredini lemurskog perioda, mada su se ve nekompletno formirali na mnogo ranijem stupnju razvoja. Jer dua je ve prola kroz fiziko utelovljenje u prolim vremenima. ivela je u gustoj supstanci, ne na Zemlji nego na drugim nebeskim telima. Detalji o tome bie dati kasnije. Sada emo samo rei da su zemaljska bia ranije ivela na drugoj planeti, gde su se u skladu sa prevlaujuim uslovima razvila do take na kojoj su bila kada su stigla na Zemlju. Ona su sa sebe skinula supstance prethodne planete poput odee i, na stupnju razvoja koji su tako stekli, ostale su iste duevne klice sa sposobnou da percipiraju, oseaju itd. - ukratko, da vode taj snoliki ivot koji im je ostao svojstven u prvim stupnjevima njihovog zemaljskog postojanja. Ranije pomenuta nadljudska bia, voe u polju ljubavi, ve su na prethodnoj planeti bila tako savrena da se nisu morala sputati do toga da razvijaju rudimente unutranjih organa.

Ali bilo je drugih bia, ne tako visoko razvijenih kao ove voe ljubavi, koja su na prethodnoj planeti bila jo ubrajana meu "ljude", iako su u tom periodu bila ispred ljudi. Tako su oni na poetku formiranja Zemlje vie uznapredovali od oveka, ali su jo bili na stupnju na kojem se znanje mora sticati kroz unutranje organe. Ta su bia bila u naroitom poloaju. Bila su previe napredovala da prou kroz fiziko ljudsko telo, muko ili ensko; s druge strane, nisu toliko napredovala da mogu delovati kroz punu vidovitost poput voda ljubavi. Ona jo nisu mogla da budu BIA LJUBAVI, nisu mogla biti "ljudi". Tako su mogli nastaviti svoj razvoj samo kao polunadljudska bia, u emu su im pomagali ljudi. Mogli su govoriti sa stvorenjima sa mozgom, jezikom koji su ovi mogli razumeti. Time je stimulisana ljudska duevna energija koja je bila okrenuta na unutra i mogla se povezati sa znanjem i mudrou. Tako se mudrost ljudske vrste prvi put pojavila na Zemlji. "Polunadljudska bia", gorepomenuta, mogla su da koriste ovu mudrost da bi za sebe postigla ono savrenstvo koje im je jo nedostajalo. Na taj nain su postali oni koji su stimulisali (pobudili) ljudsku mudrost. Zbog toga se nazivaju NOSIOCIMA SVETLOSTI (Lucifer). Mlado oveanstvo je tako imalo dve vrste voda: bia ljubavi i bia mudrosti. Ljudska priroda je bila uravnoteena izmeu ljubavi i mudrosti, kada je poprimila svoj sadanji oblik na Zemlji. Pomou bia ljubavi, ljudska priroda je bila stimulisana prema fizikom razvoju, a pomou bia mudrosti prema usavravanju UNUTRANJE prirode. Kao posledica fizikog razvoja, oveanstvo napreduje iz generacije u generaciju, formira nova plemena i rase, kroz unutranji razvoj pojedinci rastu prema unutranjem savrenstvu, postaju znalci, mudri ljudi, umetnici, tehniari itd. Fiziko oveanstvo iskorauje velikim korakom iz rase u rasu: svaka rasa predaje svoje ulne perceptivne osobine sledeoj, kroz fiziki razvoj. Tu vlada zakon nasleivanja. Deca nose u sebi fizike karakteristike oeva. Iza toga lei proces duhovno-duevnog usavravanja koji se jedino moe odigravati kroz razvoj same due. S time mi stojimo pred zakonom razvoja due unutar zemaljskog postojanja. Taj razvoj je povezan sa zakonom i misterijom raanja i smrti. POSLEDNJI PERIODI PRE PODELE NA POLOVE Sada emo opisati stanje oveka pre njegove podele na muko i ensko. U to vreme se telo sastojalo od meke savitljive mase. Volja je tada imala mnogo veu mo nad tom masom nego kasnije. Kad se ovek odelio od svoje roditeljske biti on se pojavio kao stvarno artikulisan (jasan) organizam, ali nekompletan. Daljnji razvoj organa se odigravao izvan roditeljskog bia. Mnogo od onoga stoje kasnije sazrevalo unutar majinog organizma u to se vreme dovravalo izvan njega pomou sile koja je bila srodna naoj snazi volje. Da bi se dospelo do

takve spoljne zrelosti bila je potrebna briga roditeljskog bia. ovek je stupio u svet sa odreenim organima koje je kasnije odbacio. Drugi, koji su bili sasvim nepotpuni u svom prvom pojavljivanju, razvili su se kompletnije. Celi proces je sadravao neto po emu bi se mogao uporediti sa pojavljivanjem, izlaenjem iz jajeta i odbacivanjem ljuske, ali tu se ne sme misliti na vrstu ljusku jajeta. Telo oveka je bilo toplokrvno. To se mora izriito navesti, jer u jo ranijim vremenima je bilo drugaije, kao to e se kasnije pokazati. Sazrevanje koje se odigravalo izvan majinog organizma dogaalo se pod uticajem poveane topline kojom se takode snabdevalo izvana. Ali, ne srne se nikako misliti da se to jaje-ovek - kako emo ga zvati radi kratkoe - IZLEGAO. Uslovi toplote i vatre na Zemlji u to su vreme bili razliiti od onih u kasnijim vremenima. Pomou svojih moi ovek je mogao ograniiti vatru ili toplotu na odreeni prostor. On je mogao, takorei, kontrahovati (stisnuti), koncentrisati toplotu. On je bio tako u stanju da snabdeva mladi organizam sa toplotom koja mu je bila potrebna za njegovo sazrevanje. Najvie razvijeni ovekovi organi u to vreme bili su organi kretanja. Dananji osetni organi su bili jo sasvim nerazvijeni. Najnapredniji medu njima su bili organi sluha i percepcije toplog i hladnog, ulo dodira. Percepcija svetla zaostajala je daleko iza njih. ovek je doao u svet sa ulima za sluh i dodir, percepcija svetla se razvila neto kasnije. Sve toje ovde reeno vredi za poslednji period pre podele na polove. Ova podela se odigravala polako i postepeno. Puno pre njenog stvarnog zbivanja, ljudska su se bia ve bila razvila na takav nain da bi se odreen pojedinac rodio sa vie mukih, drugi sa vie enskih osobina. Svako ljudsko bie, meutim, takode je posedovalo suprotne polne osobine, tako da je bila mogua samooplodnja. Ali samooplodnja se nije mogla uvek ostvariti, zato to je zavisila od uticaja spoljnih uslova u odreenim godinjim dobima. ovek je uopteno i u velikom stupnju, bio zavisan od spoljnih uslova. Zbog toga je on morao da regulie sve svoje institucije u skladu s takvim spoljnim uslovima, na primer, u skladu sa kretanjem Sunca i Meseca. Ali ova regulacija se nije preduzimala svesno u modernom smislu, nego je postizana na nain koji se mora nazvati instiktivnim. Time ve ukazujemo na duevni ivot oveka toga vremena. Ovaj duevni ivot ne moe se opisati kao pravi unutranji ivot. Fizike i duevne aktivnosti i osobine nisu bile strogo odeljene. Spoljni ivot prirode dua je i dalje doivljavala. Svaki pojedini poremeaj u okolini delovao je snano, naroito na ulo sluha. Svaki poremeaj, svaki pokret se uo. U svojim kretanjima vetar i voda su govorili oveku "veitim jezikom", "jezikom venosti". Na taj nain njega je proimala percepcija misteriozne aktivnosti

prirode. Ova aktivnost je odjekivala u njegovoj dui. Njegova vlastita aktivnost bila je eho ovih impresija. iveo je medu takvim tonalnim kretanjima i izraavao ih pomou svoje volje. Na taj je nain on bio podstican na sve svoje dnevne poslove. Uticaji koji deluju na dodir na njega su delovali u neto manjem stupnju. Ali, oni su takoe igrali vanu ulogu. On je "oseao" okolinu u svom telu i delovao prema tome. Na osnovu takvih uticaja na dodir on je mogao rei kada je ta i kako morao raditi. On je na osnovu njih znao kada se treba odmarati. U njima je spoznavao i predupredivao opasnosti koje bi mu ugroavale ivot. U skladu s tim uticajima, on je regulisao uzimanje hrane. Ostatak duevnog ivota se odvijao na nain sasvim razliit od onog u kasnijim periodima. U dui su ivele SLIKE spoljnih objekata, ne pojmovi o njima. Na primer, kada bi ovek stupio iz hladnijeg u topliji prostor, pojavila bi se odreena obojena slika u njegovoj dui. Ali ova obojena slika nije bila ni u kakvoj vezi sa bilo kojim spoljnim objektom. Ona je nastala u jednoj unutarnjoj sili koja je bila srodna volji. Takve su slike stalno ispunjavale duu. To se moe uporediti samo sa tekuim ovekovim impresijama u snu. U to vreme slike nisu bile potpuno nepravilne, nego su se odigravale po nekom zakonu. Zbog toga se, u odnosu na to stanje oveanstva, pre moe govoriti o jednoj slikovitoj svesti nego o snolikoj svesti. Uglavnom su velikim delom ovu svest ispunjavale obojene slike. Ali to nije bila jedino. Tako je ovek lutao kroz svet, uestvovao u dogaajima sveta kroz svoj sluh i dodir, ali je u njegovom duevnom ivotu je ovaj svet bio odraavan u slikama, koje nisu bile nalik onome to je postojalo u spoljnom svetu. Radost i alost su bile udruene sa slikama due u mnogo manjem stupnju nego to je danas sluaj sa idejama ljudi koji reflektuju svoje percepcije spoljnog sveta. Istina je da je jedna slika budila sreu, druga neugodnost, jedna mrnju, druga ljubav, ali ovi oseaji su bili mnogo bledeg karaktera. S druge strane, neto drugo je podsicalo jake oseaje. U to vreme ovek je bio mnogo aktivniji nego kasnije. Sve u njegovoj okolini, kao i slike u njegovoj dui, stimulisalo ga je na aktivnost, na kretanje. Kada se njegova aktivnost mogla nastaviti bez prepreka, on je doivljavao zadovoljstvo, ali kad bi ta aktivnost bila ometana na bilo koji nain, on je oseao negodovanje i neugodnost. Odsutnost ili prisutnost prepreka njegovoj volji odreivali su sadraj njegovih oseta, njegovu radost i bol. Ova radost, ili ova bol, ponovo su se pojavljivale - objavljivale u njegovoj dui u svetu ivih slika. Svetle, jasne, lepe slike ivele su u njemu kad je mogao biti potpuno slobodan u svojim akcijama, a tamne, izobliene slike su se pojavljivale u njegovoj dui kada bi bila ometana njegova kretanja.

Do sada je opisivan prosean ovek. Kod onih koji su se razvili u vrstu nadljudskih bia, duevni ivot je bio drugaiji. Njihov duevni ivot nije imao ovaj instinktivan karakter. Preko svojih ula zvuka i dodira oni su percipirali dublje misterije prirode, koje su mogli svesno protumaiti. U udarima vetra, u utanju lia i drvea, njima se otkrivala MUDROST prirode. Slike u njihovim duama nisu predstavljale samo refleksije spoljnog sveta, nego su bile nalik duhovnim snagama sveta. Oni nisu percipirali ulne objekte, nego duhovna bia. Na primer, prosean ovek je doivljavao strah, i jedna runa, tamna slika bi se pojavila u njegovoj dui. Preko takvih slika nadljudska bia su primala informaciju i otkrovenje o duhovnim biima sveta. Procesi prirode im se nisu pojavljivali kao zavisni od neivotnih prirodnih zakona, kao to je to sluaj sa dananjom naukom, nego pre kao delovanje duhovnih bia. Spoljna realnost nije jo postojala, jer nije bilo spoljnih ula. Ali duhovna realnost je bila pristupana viim biima. Duh ih je obasjavao kao to danas sunce obasjava fiziko oko oveka - u tim biima, spoznaja je bila ono to se moe nazvati intuitivno znanje u najpotpunijem smislu te reci. Kod njih nije bilo nikakvog kombinovanja ni spekulisanja, ve neposredna percepcija aktivnosti duhovnih bia. Zbog toga su nadljudska bia mogla primati saoptenja iz duhovnog sveta direktno u svoju volju. Oni su svesno usmeravali druge ljude. Oni su primili svoju misiju iz duhovnog sveta i delovali su prema tome. Kada je dolo vreme u kojem su se odelili polovi, ova bia su smatrala da im je zadatak da deluju na novi ivot u skladu sa svojom misijom. Od njih je zraila regulacija polnog ivota. Sve to se odnosi na reprodukciju oveanstva nosi svoj peat od njih. U tome su oni delovali sasvim svesno, ali su drugi ljudi mogli oseati ovaj uticaj jedino kao da je u njih usaen instinkt. Polna ljubav je bila usaena u oveka poput neposrednog prenosa misli. Na poetku su sve njene manifestacije bile najplemenitijeg karaktera. Sve u ovom podruju to je nosilo u sebi ruan karakter dolazi iz kasnijih vremena, kada ljudi postaju nezavisniji i kada su pokvarili poetni ist impuls. U ta starija vremena nije bilo zadovoljavanja seksualnog impulsa samo radi sebe samih. Tada je sve bilo rtvena sluba za nastavak ljudskog postojanja. Reprodukcija se smatrala za svetu stvar, za slubu koju ovek duguje svetu. rtveni svetenici su usmeravali i regulisali ono to se deavalo na tom podruju. Drugaije vrste su bili uticaji polunadljudskih bia. Oni se nisu razvili do take da budu u stanju da prime otkrovenja duhovnog sveta u potpuno istom obliku. Zajedno s tim impresijama iz duhovnog sveta pojavljuju su takoe efekti ulne zemlje medu njihovim duevnim slikama. Prava nadljudska bia nisu primala nikakve impresije radosti i boli kroz spoljni svet. Ona su se potpuno predala otkrivanjima duhovnih snaga. Mudrost im je priticala kao to svetlost dolazi ulnim biima. Njihova je volja bila usmerena jedino prema delovanju u skladu

s ovom mudrou. U tom je delovanju leala njihova najvea radost. Njihova se priroda sastojala od mudrosti, volje i aktivnosti. Kod polunadljudskih bia je to bilo drugaije. Oni su oseali impulse da prime utiske izvana, i sa zadovoljenjem tog impulsa oni bi povezali radost, a sa njegovim izjalovljenjem, neugodnost. Ovim biima spoljni utisci nisu bili nita drugo nego potvrde duhovnih otkrovenja. Oni su mogli gledati u svet a da ne primaju ita vie do same refleksije onoga to su ve primili iz duha. Polunadljudska bia su nauila neto NOVO i zbog toga su ona mogla postati vode ljudi kada su se u ljudskim duama same slike promenile u slinosti i pojmove o spoljnim objektima. To se dogodilo kada je deo prvotne reproduktivne energije oveka krenuo iznutra, u vreme kada su se razvila bia sa mozgom. Sa mozgom je ovek takode dobio sposobnost da pretvori spoljne ulne utiske i u pojmove. Mora se zbog toga rei da su poljunadljudska bia dovela oveka do take usmeravanja njegove unutranje prirode prema osetilnom spoljnom svetu. Njemu nije bilo dozvoljeno da direktno otvori slike svoje due istim duhovnim uticajima. Sposobnost stalnog nastavljanja ove vrste postojanja usadila su u njemu nadljudska bia kao jedan instinktivni impuls. Duhovno, on bi trebalo da nastavi sa nekom vrstom snolikog postojanja da nisu intervenisala polunadljudska bia. Kroz njihov uticaj su slike njegove due usmerene prema ulnom, spoljnom svetu. On je postao bie koje je bilo sebe svesno u svetu ula. Tako je dolo do toga da je ovek mogao svesno usmeravati svoje akcije u skladu sa svojom percepcijom u svetu ula. Pre toga je on delovao iz neke vrste instinkta. On je bio opinjen svojom spoljnom okolinom i snagama viih individualiteta, koji su radili na njemu. Sada je on poeo slediti impulse i uticaje svojih pojmova. Time je za oveka postao mogu slobodan izbor. To je bio poetak "dobra" i "zla". Pre nego nastavimo u ovom smeru, treba rei neto to se tie ovekove okoline na Zemlji. Uz oveka su postojale ivotinje, koje su za SVOJU vrstu bile na istom stupnju razvoja kao i on. Prema sadanjim idejama mogu se uvrstiti u reptile (gmizavce). Pored njih su postojali nii oblici ivotinjskog ivota. Postojala je bitna razlika izmeu oveka i ivotinje. Zbog jo savitljivog tela, ovek je mogao iveti samo na onim podrujima Zemlje koja jo nisu bila prela u najkrui materijalni oblik. A na tim podrujima su s njim iveli ivotinjski organizmi koji su imali slino elastino telo. Ali na drugim podrujima su ivele ivotinje koje su ve imale gua tela i takode su razvile odeljenu pol nost i ula. Odakle su one dole, to e biti kasnije objanjeno. Ove ivotinje se nisu dalje mogle razviti zbog toga to su njihova tela prebrzepreuzela ovu guu materijalnost. Neke od tih vrsta su izumrle, a ne ke su se razvijale kao vrste sve do savremenih oblika. ovek je mogao doi do viih oblika jer je ostao na podrujima koja su odgovarala nje govom stanju u to vreme. Njegovo je telo

ostalo tako gipko i meko da je on mogao razviti organe koji je trebalo da budu oploeni duhom Sa tim je razvojem njegovo spoljanje telo dolo do take gde je moglo prei u guu materijalnost i postati zatitni ovoj za osetljive duhovne organe. Meutim, nisu sva ljudska bia stigla do te take. Bilo je vrlo malo onih koji su bili napredni. Oni su bili prvi proeti duhom. Drugi to jo. nisu bili. Da ih je duh proeo, oni bi se mogli razviti jedino nepotpuno zbog jo nepotpunih unutranjih organa. Zbog toga su ova ljudska bia bila prisiljena da se dalje razvijaju bez duha. Trea vrsta je dola do take na kojoj su slabi duhovni impulsi mogli delovati u njima. Oni su zastali izmeu dve druge vrste. Njihova mentalna aktivnost je ostala tupa. Njih su morale voditi vie duhovne snage. Svi mogui prelazni oblici su postojali izmeu ove tri vrste. Daljnji razvoj je sada bio jedino mogu u onom delu ljudskih bia koja su stekla vie oblike na utrb drugih. Najpre je potpuno neinteligentne trebalo napustiti. Meanje s njima u svrhu reprodukcije spustilo bi vie razvijene dole na njihov nivo. Zato je sve emu je dat um bilo od'eljeno od njih. Time su oni nazadovali sve vie i vie ka ivotinjskom nivoa. Tako su se pored oveka razvile oveku sline ivotinje. ovek je na svom putu ostavio deo svoje brae iza sebe da bi se on sam mogao vie uzdii. Taj proces nikada nije doveden do kraja. Meu ljudima sa tupljim mentalnim ivotom oni koji su stajali neto vie mogli su napredovati jedino ako su se uzdigli do druenja sa viim, a odelili se od onih koji su bili manje obdareni duhom. Jedino tako su oni mogli razviti tela koja bi bila pogodna da prime pun ljudski duh. Nakon nekog vremena fiziki razvoj je doao do odreene take zastoje, u kojoj je sve to je lealo iznad te granice pripadalo ljudskom. U meuvremenu, uslovi ivota na Zemlji su se promenili na takav nain da se vie nisu stvarala ivotinji slina stvorenja, ali su ona bila takva da u tom obliku nisu bila u stanju da preive. Stoga su se probila natrag u ivotinjski svet, ili su izumrla, ili su preivela u razliitim viim ivotinjama. Zbog toga se te ivotinje moraju posmatrati kao bia koja su se morala zaustaviti na ranijem stupnju razvoja. Ona nisu mogla izdrati u obliku koji su imala u vreme odeljivanja, nego su prela sa vieg na nii nivo. Tako su majmuni u stvari ljudi prole epohe koji su nazadovali. Dok je ovek nekad bio nesavreniji nego to je danas, majmuni su nekad bili savreniji nego sada. Ono to je ostalo na polju ljudskoga, prolo je kroz slian proces, ali unutar ovih ljudskih granica. Na mnoga divlja plemena treba gledati kao na degenerisane potomke ljudskih oblika koji su nekad bili vie razvijeni. Oni nisu potonuli do ivotinjskog nivoa, nego samo do varvarstva.

Besmrtni deo oveka je duh. Prikazano je kada je duh uao u telo; pre toga, duh je pripadao drugim podrujima. On se mogao udruiti sa telom tek kada je ono steklo odreeni stupanj razvoja. Jedino ako se potpunosti razume kako je dolo do ovog udruivanja, moe se prepoznati znaenje raanja i smrti i moe se razumeti priroda venog duha. HIPERBOREJA I POLARNA EPOHA Sledei odlomci iz Akaa hronike vraaju nas natrag ka poecima perioda koji su bili pre onih to su opisani u poslednjim poglavljima. S obzirom na materijalistike ideje naeg vremena, rizik koji mi preuzimamo sa OVIM saoptenjem je moda ak vei nego onaj koji se odnosi na ono to je opisano u prethodnim odlomcima. Danas se takva razmatranja lako mogu suoiti sa optubama za fantaziranje i neosnovano pekulisanje. Kad se zna kako ljudi mogu biti daleko od uzimanja ovih stvari za ozbiljno, tim pre ako su odgojeni nauno u savremenom smislu, tada jedino svest da se saoptava verno u skladu sa duhovnim iskustvom moe voditi onoga koji pie o tome. Ovde se ne govori nita to nije bilo paljivo proueno sredstvima koja prua duhovna nauka. Naunik samo treba da bude isto tako tolerantan prema duhovnoj nauci kao to je ova prema naunom nainu miljenja. Uporedite moj "Welt - und Lebensanschaungen im neunzehnten Jahrundert" (Pojmovi o svetu i ivotu u 19. stoleu) gde mislim da sam pokazao da sam sposoban da cenim materijalistiko-nauni pogled. Za one koji, meutim, naginju prema stvarima duhovne nauke, voleo bih da iznesem posebnu napomenu koja se tie odlomaka koji su ovde dati. U onome to sledi bie naroito vanih stvari, a sve to pripada periodima koji su daleka prolost. Odgonetavanje Akaa hronike nije ba jednostavno u tom podruju. Autor ove knjige ni na koji nain ne smatra da mu treba slepo verovati. On samo eli da izvesti o onome to su mu njegovi najpredaniji napori omoguili da otkrije. On e sa dobrodolicom primiti svaku korekciju koja bude bazirana na kompetentnom znanju. On se osea prisiljenim da objavi - saopti ove dogaaje koji se odnose na razvoj oveanstva poto znakovi vremena to zahtevaju. tavie, dugi period vremena ovde je morao biti opisan u glavnim crtama da bi se pruio opti pogled. Mnogi daljnji detalji o onome na ta se sada samo ukazuje, usledie kasnije. Odlomci iz Akaa hronike mogu se prevesti jedino sa tekoama na na svakodnevni, obini jezik. Oni se lake saoptavaju u simbolinom, znakovnom jeziku koji se koristi u misterijskim kolama, ali jo nije dozvoljeno saoptavanje tog jezika. Zbog toga se italac moli da ima obzira prema onome

to je tamno i teko se moe razumeti, i da se bori za razumevanje, upravo kao to se pisac borio za opterazumljiv nain prikazivanja. Mnoge potekoe u itanju e biti nagraene kada se baci pogled na duboke misterije, vane ljudske enigme na koje se ukazuje. Pravo samoznanje oveka je, posle svega, rezultat ovih "Akaa zapisa" koji su za duhovnog naunika isto tako pouzdana realnost kao to su planinski lanci i reke za ulno oko. Greka u percepciji je naravno mogua, ovde i tamo. Treba zabeleiti da se u ovom delu govori samo o razvoju oveka. Paralelno s tim, naravno, tee razvoj drugih prirodnih carstava, mineralnog, biljnog, ivotinjskog. U sledeim odlomcima bie reci o tome. Tada e se vie govoriti o onome to e pojasniti ovu raspravu koja se tie oveka. S druge strane, ne moe se kazivati o razvoju drugih zemaljskih carstava u smislu duhovne nauke, dok se ne opie postepeni razvoj i napredak oveka. Ako se prati razvoj Zemlje jo dalje unatrag nego to je to uraeno u prolim raspravama, dolazi se do jo profinjenijih materijalnih uslova na naoj planeti. Supstance koje su kasnije postale krute bile su prvobitno u tekuem, jo ranije u gasovitom, a u jo udaljenijoj prolosti, u najfinijem (eterinom) stanju. Smanjivanje temperature je prouzrokovalo stvrdnjavanje supstanci. Ovde emo se vratiti do najfinijeg eterikog stanja supstanci naeg zemaljskog boravita. ovek je stupio na Zemlju u ovoj epohi njenog razvoja. Pre toga, on je pripadao drugim svetovima, o kojima emo kasnije raspravljati. Sad jedino treba ukazati na onaj koji je bio neposredno pre. To je bio takozvani astralni ili duevni svet. Bia ovog sveta nisu imala spoljnu (fiziku) telesnu egzistenciju. Nije to imao ni ovek. On je ve razvio slikovitu svest koja je spomenuta u prolom odlomku. On je imao oseaje i elje. Ali sve to je bilo izgraeno u duevnom telu. Jedino bi vidovito oko moglo percipirati takvog oveka. Sve vie razvijena ljudska bia toga vremena su stvarno posedova-la vidovitost, mada je ona bila sasvim mutna i slina snu. To nije bila samosvesna vidovitost. Ova astralna bia u odreenom smislu su preci oveka. Ono to se danas naziva "ovek" nosi u sebi samosvesni DUH. Ovaj duh se sjedinio sa biem koje se razvilo iz astralnog pretka oko sredine lemurskog perioda. Na to ujedinjenje je ve ukazano u prethodnim odlomcima. U opisu toka razvoja ovekovih predaka do perioda koji ovde sledi, raspravljae se ponovo o toj stvari detaljnije. Duevni ili astralni preci oveka su preneseni na profinjenu ili eterinu zemlju. Grubo govorei, oni su usisali u sebe profinjenu supstancu poput sunera. Time to su postali proeti supstancom, oni su razvili eterska tela. Ona su imala izdueni eliptian oblik, u kojem su udovi, koji je trebalo kasnije da budu oblikovani, ve bili naznaeni delikatnim zasenjivanjem supstance. Svi procesi u

ovoj masi bili su isto fiziko-hemijski, ali je njima dominirala i regulisala ih dua. Kada je takva masa supstance dola do odreene veliine ona se rascepila u dve mase, od kojih je svaka bila slina obliku iz kojeg je nastala, i u svakoj su se odvijali isti procesi kao i u poetnoj masi supstance. Svaki novi oblik je bio isto toliko nadaren duhom kao i materinsko bie. To je bilo mogue zbog injenice to nije postojao neki odreeni broj ljudskih dua koje su stupile na zemaljsku scenu, nego je to pre bila vrsta duevnog stabla koje je moglo proizvesti bezbroj pojedinanih dua iz svog zajednikog korena. Kao to biljka uvek nanovo i? bija iz bezbrojnog semenja, tako se pojavljivao duevni ivot, ivot i nebrojenim mladicama koje su nastajale stalnim podelama. Istina je da je od poetka postojao usko definisan broj VRSTA dua, o emu emo kasnije govoriti. Ali unutar tih vrsta razvoj se nastavljao na nain koji smo opisali. Svaka vrsta dua je poterala bezbrojne izdanke. Sa ulaskom dua u zemaljsku materijalnost, vana promena se odigrala unutar njih samih. Sve dok due nisu bile povezane ni sa im materijalnim, niti jedan spoljni materijalni proces nije na njih mogao delovati. Svako delovanje na njih bilo je isto duevne prirode, ono je bilo vidovito. Oni su tako sudelovali u ivotu svega to je pripadalo duevnom u njihovoj okolini. Sve to je postojalo u to vreme doivljavalo se na ovaj nain. Delovanja kamenja, biljaka, ivotinja, koji su tada postojali samo kao astralni (poput due) oblici, oseala su se kao unutranji duevni doivljaji. Sa dolaenjem na Zemlju ovome je pridodato neto sasvim novo. Spoljni materijalni procesi su uticali na duu, koja se sada zaodenula u materijalno. Na poetku su samo procesi kretanja u ovom materijalnom spoljnom svetu proizvodili pokrete u eterskom telu. Kao to mi danas percipiramo vibracije vazduha kao zvuk, ova eterska bia su percipirala vibracije eterske materije koja ih je okruivala. Takvo bie je u osnovi bilo pojedinani organ sluha. Ovo ulo se prvo razvilo. A iz toga se moe videti da su se tek kasnije razvili izdvojeni organi sluha. Sa poveanim zgunjavanjem zemaljske materije, duhovno bie je postepeno izgubilo sposobnost da oblikuje ovu materiju. Jedino su tela koja su ve bila formirana mogla proizvesti neto slino iz sebe. Nastao je novi nain reprodukcije. Bie deteta se pojavilo u formi prilino manjoj od majinog bia i tek postepeno je naraslo do njene veliine. Dok pre nije bilo organa za reprodukciju, sada su se pojavili.

U to vreme, meutim, nisu vie samo fiziko-hemijski procesi bili ti koji su se odigravali u ovim oblicima. Takvi hemijsko-fiziki procesi ne bi sada mogli delovati na reprodukciju. Zbog svog zgunjavanja, spoljna materija nije vie bila takva da joj je dua mogla dati ivot bez posredovanja. Zbog toga je odreeni deo unutar oblika ostao izolovan. Ovaj deo je povuen od neposrednog uticaja spoljne materije. Samo telo izvan ovog izolovanog dela biva izloeno ovim uticajima. Ono je bilo u istim uslovima u kojima je elo telo bilo pre toga. U odeljenom detetu, duevni ivot, duevni elemenat nastavlja delovati. Ovde dua postaje nosilac ivotnog principa, koji se u teozofskoj literaturi naziva PRANA. Tako se telesni predak oveka sada pojavljuje obdaren sa dva organa. Jedan je fiziko telo, fiziki omot. On je podvrgnut hemijskim i fizikim zakonima okolnog sveta. Drugi deo predstavlja ukupnost organa koji su podvrgnuti posebnom ivotnom principu. Deo duevne aktivnosti se oslobaa na ovaj nain. Ta aktivnost vie nema nikakve moi nad fizikim delom tela. Taj deo duevne aktivnosti se sada okree prema unutra i formira deo tela u posebne organe. Time poinje unutranji ivot tela. Telo vie ne uestvuje samo u vibracijama spoljnog sveta, nego ih poinje PERCIPIRATI unutar sebe kao posebne doivljaje. Tu je poetna taka percepcije. Ta percepcija se na poetku pojavljuje kao neka vrsta ula dodira. Organizam OSECA pokrete spoljnog sveta, pritisak kojim supstance deluju, i tako dalje. Takoe se pojavljuju poeci percepcije toplote i hladnoe. Time se dolazi na vaan stupanj u razvoju oveanstva. Neposredni uticaj due je povuen iz fizikog tela. Ono se potpuno predalo fizikom i hemijskom svetu materije. Ono se raspada u momentu kada dua vie ne moe da dominira njime u svojim aktivnostima. Tada se dogaa ono to se naziva "smrt". U vezi sa prethodnim uslovima, nije se moglo postavljati pitanje smrti. Kada se odigrala podela, materinski oblik se odraava potpuno u kerinim oblicima. Jer u njima je ela transformirana duevna energija delovala onako kao to je pre u materijalnoj formi. U podeli nije ostavljeno nita to ne bi sadravalo duu. Sada to postaje razliito. im dua vie nema nikakve moi nad fizikim telom, ono postaje podvrgnuto hemijskim i fizikim zakonima spoljnog sveta, to jest, ono odumire. Aktivnost due tu ostaje samo kao ono to deluje u reprodukciji i u razvijenom unutranjem ivotu. To znai da su potomci proizvedeni pomou reproduktivne sile, a u isto vreme ti su potomci obdareni suvikom energije za formiranje organa. U tom smislu se duevno bie stalno obnavlja. Kao stoje pre, u vreme podele, itavo telo bilo ispunjeno duevnom aktivnosti, tako su organi reprodukcije i percepcije sada njome ispunjeni. Mi stoga govorimo o REINKARNACIJI duevnog ivota u novorazvijenom kerinom organizmu.

U teozofskoj literaturi ova dva stupnja razvoja oveka se opisuju kao prve dve korenske rase nae Zemlje. Prva se naziva polarna, a druga hiperborejska rasa. Treba zamisliti da je perceptivni svet ovih ovekovih predaka bio sasvim drugaiji i neodreen. Samo su se dva tipa dananje percepcije tada ve odelila: ulo sluha i ulo dodira. Zbog promena koje su se dogodile u telu, kao i u fizikoj okolini, itav ljudski oblik nije vie bio sposoban da bude, takorei, jedno "uvo". Poseban deo tela je ostao u stanju da odraava delikatne vibracije. On se opskrbio materijalnom formom koju je NA organ sluha postepeno razvio. Meutim, maltene celi ostatak tela je nastavio da bude organ dodira. Moe se videti da je do ove take eli proces razvoja oveka povezan sa promenom u temperaturnim uslovima na zemlji. Toplota u o-vekovoj okolini bila je ona koja ga je dovela do opisanog nivoa. Ali sada je spoljna temperatura dola do take gde vie nije bio mogu daljnji razvoj ljudskog oblika. Unutar organizma sada se razvija akcija nasuprot daljnjem hlaenju zemlje. ovek poinje da proizvodi svoj vlastiti izvor toplote. Do ove take on je delio temperaturu sa svojom okolinom. Sada su se u njemu razvili organi koji su ga osposobili da ostvari potreban stupanj toplote za svoj ivot. Pre toga, cirkulirajue supstance koje su kroz njega prolazile bile su zavisne od okoline u tom pogledu. Sada je on sam mogao da razvije toplotu te supstance. Telesne tekuine su sada postale topla krv. Time je on postigao vii stupanj nezavisnosti kao fiziko bie nego to je pre posedovao. itav unutranji ivot postao je aktivniji. Percepcija je jo potpuno zavisila od uticaja spoljnog sveta. Ispunjeno svojom vlastitom toplotom, telo je steklo nezavisan FIZIKI unutranji ivot. Sada je dua unutar tela imala osnovu na kojoj je mogla razviti ivot koji vie nije bio samo sudelovanje u ivotu spoljnog sveta. ivot due je kroz ovaj proces povuen u podruje zemaljsko-materijalnog. Prethodno, elje, enje, patnje, radosti i alosti due mogli su se proizvesti pomou neeg to je po sebi bilo slino dui. Ono to je sledilo iz drugog duevnog bia probudilo bi simpatiju ili antipatiju u dui, probudilo patnju i tako dalje. Nikakav spoljni fiziki objekt nije mogao imati takav efekat. Tek sada je postalo mogue da takvi spoljni objekti imaju znaenje za duu. Jer ona je dozi vela pojaanje unutranjeg ivota, koji se probudio kada je telo proizvelo svoju vlastitu toplotu, kao neto ugodno, a poremeaj ovog unutranjeg ivota kao neto neugodno. Spoljni objekt pogodan da doprinese fizikoj dobrobiti mogao se ELETI, za njim se moglo UDETI. Ono to se u teozofskoj literaturi naziva KAMA- telo elje - postalo je povezano sa zemaljskim ovekom. Objekti ula su sada mogli postati objekti elja. Kroz svoje telo elja ovek postaje vezan za zemaljsko postojanje.

Ovaj proces se zbiva u isto vreme sa velikim dogaajem u svemiru, s kojim je uzrono povezan. Do ovog trenutka, do ove take nije bilo nikakvog materijalnog odeljivanja izmeu Sunca, Zemlje i Meseca. U svom deloanju na oveka ovo troje je bilo JEDNO telo. Sada je dolo do odeljivanja, delikatnije supstancijalnosti, koja ukljuuje sve to je pre omoguavalo da dua deluje na neposredno vitalizirajui nain: odelila se kao Sunce, najgrublji deo je izbaen kao Mesec, a Zemlja je u odnosu na svoju supstancijalnost stajala u sredini izmeu ovo dvoje. To odvajanje nije naravno bilo naglo, celi proces je pre postepeno usledio dok je ovek od stadija reprodukcije deljenjem stigao do onog poslednjeg opisanog. Zaista je pomou univerzalnog procesa, koji je upravo pomenut, dolo do ovog razvoja oveka. Sunce je najpre povuklo svoju supstancu iz zajednikog nebeskog tela. Time je postalo nemogue da duevni element vitalizira preostalu zemaljsku materiju bez posredovanja. Tada je Mesec poeo da se formira. Tako je Zemlja dola u stanje koje je omoguilo sposobnost percepcije koja je gore karakterizirana. Zajedno sa ovim procesom razvilo se novo ulo. Temperaturni uslovi na Zemlji postali su takvi da su tela postepeno preuzela fiksirane granice koje su odelile transparentno od neprozirnog. Sunce, koje je izbaeno iz zemaljske mase, preuzelo je svoj zadatak kao davalac svetlosti. U ljudskom telu se razvilo ulo vida. U poetku taj vid nije bio takav kakvog danas poznajemo. Svetio i tama su delovali na oveka kao maglovito pobudenje. Na primer, pod odreenim uslovima on je doivljavao svetio kao ugodno, kao unapreujue za njegov fiziki ivot i traio gaje, teio prema njemu. U isto vreme njihov duevni ivot se sam i dalje odvijao u snolikim slikama. U tom ivotu su se uzdizale i nestajale obojene slike koje nisu imale neposredne veze sa spoljnim objektima. ovek je jo dovodio u vezu te obojene slike sa duhovnim uticajima. Svetle slike pojavljivale su mu se kada bi na njega delovali ugodni duevni uticaji, tamne slike kada bi ga dodirnuli tamni duevni uticaji. Do sada je opisano ono to je bilo uzrokovano razvojem telesne toplote, kao "unutranji ivot". Ali moe se videti da to nije bio unutranji ivot u smislu kasnijeg razvoja oveanstva. Sve nastupa u stadijumima, ukljuujui i razvoj unutranjeg ivota. Kao to je razmatrano u prolom odeljku, ovaj istinski unutranji ivot poinje tek sa oploenjem duhom, kada ovek poinje razmiljati o onome to deluje na njega izvana. Sve to je ovde opisano pokazuje kako je ovek rastao u uslovima oslikanim u prolom poglavlju. U biti ve se kreemo u periodu koji karakterie sledei opis: dua ui sve vie i vie da na spoljno telesno postojanje primenjuje ono to je pre doivela unutar sebe i povezivala jedino sa duevnim. To se sada dogaa sa

obojenim slikama. Kao pre, ugodna impresija neeg duevnog bila je povezana sa sjajnim slikama u dui, sada svetla impresija svetla izvana postaje povezana sa takvom slikom. Dua poinje da vidi objekte oko sebe u bojama. To je bilo povezano sa razvojem novih instrumenata vida. Na prolim stupnjevima, za percepciju svetla i tame telo je imalo oko koje danas vie ne postoji (legenda o Kiklopima sa jednim okom je seanje na ove uslove). Dva oka su se razvila kada je dua poela prisnije povezivati svetlosne impresije izvana sa svojim vlastitim ivotom. Sa time je nestala sposobnost za percepciju duevnog u okolini. Dua je sve vie i vie postajala ogledalo spoljnog sveta. Spoljni svet se ponavlja u dui kao slika. Zajedno sa tim je dolo do podele na polove. Na jednoj strani, ljudsko telo je postalo sposobno samo za oploenje od drugog ljudskog bia, na drugoj strani su se razvili fiziki "duevni organi" (nervni sistem) kroz koji su se ulne impresije spoljnog sveta ogledavale u dusi. Time je pripremljen ulazak misaonog duha u ljudsko telo. POETAK SADANJE ZEMLJE - IZBACIVANJE SUNCA Sada emo slediti Akaa hroniku unatrag u onu daleku prolost u kojoj je naa sadanja Zemlja imala svoj poetak. Pod reju "Zemlja" treba podrazumevati ono stanje nae planete koje joj je omoguavalo da nosi minerale, biljke, ivotinje i ljude u njihovoj dananjoj formi. Jer pre ovog stanja bila su druga u kojima su upravo spomenuta prirodna carstva postojala u prilino drugaijim oblicima. Ono to se sada naziva Zemlja prolo je kroz mnoge promene pre nego to je moglo postati nosilac naih sadanjih mineralnih, biljnih, ivotinjskih i ljudskih svetova. Minerali su, recimo, takode postojali u prolim uslovima, ali su oni izgledali sasvim drugaije od ovih sadanjih. O ovim prolim uslovima govorie se kasnije. Sada treba samo da obratimo panju na to kako se neposredno prolo stanje menjalo u sadanje. Takva se transformacija moe zamisliti u izvesnoj meri ako se uporedi sa prolaskom biljke kroz stanje semenke. Zamislite biljku sa korenom, stabljikom, listovima, cvetovima i plodovima. Ona uzima supstance iz svoje okoline i izluuje druge. Ali sve to je u njoj supstanca, oblik i proces, nestaje, osim male semenke. ivot se razvija prolazei kroz nju i u sledeoj godini ona se podie ponovo u istom obliku. Tako je sve to je postojalo na naoj Zemlji u svom prolom stanju nestalo, samo da bi se izdiglo u svom sadanjem stanju. Ono to se u prolom stanju moglo nazvati minerali, biljke, ivotinje, otilo je kao to su u biljci koren, stabljika, itd. otili. Tamo, kao i ovde, ostalo je stanje semenke, iz kojeg se stari oblik nanovo razvija. Sile koje e prouzrokovati da se pojavi novi oblik lee skrivene u semenci.

U periodu o kojem se ovde raspravlja govorimo o jednoj vrsti Zemljine klice. Ona sadri u sebi klice - sile koje su dovele do sadanje Zemlje. Ove sile su steene kroz ranija stanja. Ova Zemljina klica ne srne se, meutim, zamisliti kao gusto materijalna, poput one biljne. Ona je pre bila duevnog karaktera. Ona se sastojala iz te delikatne, savitljive, pokretne supstance koja se naziva "astral" u okultnoj literaturi. U toj astralnoj klici Zemlje na poetku su bili samo ljudski rudimenti. To su rudimenti poslednjih ljudskih dua. Sve to je u prolim stanjima ve bilo prisutno kao mineralna, biljna ili ivotinjska priroda, bilo je povueno u ljudske rudimente i postalo ujedinjeno sa njima. Pre nego to ovek dolazi na Zemlju on je DUA, astralno bie. Kao takav se on pojavljuje na Zemlji. Zemlja postoji u stanju najprofinjenije supstance, koja se u okultnoj literaturi naziva NAJFINIJI ETER. Odakle ta eterska Zemlja potie opisaemo u sledeim poglavljima. Astralna ljudska bia se spajaju sa tim eterom. Ona utiskuju svoju prirodu u taj eter, da bi on mogao postati slika astralnog ljudskog bia. U tom poetnom stanju radi se o eterskoj Zemlji koja se u stvari sastoji samo od tih eterskih ljudi, koja je jedino njihova smesa. U stvarnosti astralno telo ili dua oveka najveim je delom jo IZVAN eterskog tela i organizuje se izvana. Za duhovnog naunika, Zemlja se pojavljuje priblino kako sledi. Ona je kugla koja je sastavljena naizmenice od bezbrojnih malih drugih eterskih kugli - eterskih ljudi - i okruena je astralnim omotaem kao to je dananja Zemlja okruena vazdunim omotaem. U tom astralnom omotau (atmosferi) iveli su astralni ljudi i odatle su oni delovali na svoje eterske slike. Astralne ljudske due stvaraju organe u svojim eterskim slikama i proizvode ljudski eterski ivot u njima. Unutar itave Zemlje postoji samo JEDNO stanje materije, profinjeni ivotni eter. U teozofskim knjigama ovo prvo oveanstvo naziva se prva (polarna) korenska rasa. Daljnji se razvoj Zemlje odigrava tako da se iz jednog stanja materije razvijaju dva. Gua supstancijalnost je, takorei, izluena i ostavlja redu iza sebe. Gua supstancijalnost lii na na dananji vazduh, reda je ona koja uzrokuje da se hemijski elementi razviju iz prethodne neizdiferencirane supstance. Paralelno sa tim, ostatak prole supstancijalnosti, ivotni eter, nastavlja da postoji. Samo je deo njega transformisan u takozvano materijalno stanje. Sada mi govorimo o tri supstance unutar fizike Zemlje. Dok su astralna ljudska bia u Zemljinom omotau prethodno delovala samo na jednu vrstu supstancijalnosti, ona sada moraju delovati na tri. Ona deluju na njih na sledei nain. Ono to je postalo slino vazduhu na poetku se odupire njihovoj aktivnosti. Ono ne prihvata sve stoje rudimentno prisutno u astralnim ljudima. Kao posledica toga, astralno oveanstvo se mora podeliti u dve grupe. Jedna grupa

radi na vazduhu slinoj supstancijalnosti i stvara u njoj sliku sebe. Druga grupa moe da uini vie. Ona moe raditi na druge dve supstancijalnosti: moe stvoriti sliku sebe koja se sastoji od ivotnog etera i druge vrste etera koji dovodi do postojanja elementarne hemijske supstance. Ovaj eter e se ovde nazvati hemijski eter. Ova druga grupa astralnih ljudi je stekla svoju viu sposobnost; meutim, to je mogla samo odeljujui se od dela astralne prirode - prve grupe - i osuujui je na niu vrstu rada. Da je zadrala unutar sebe sile kojima se postie taj nii rad, ona se sama ne bi mogla uzdii navie. Zbog toga se ovde radi o procesu koji ini razvoj vieg na tetu neeg drugog, to se odelilo od njega. Sada se unutar fizike Zemlje prikazuje sledea slika. Dve vrste bia su nastale. Prvo, bia koja imaju telo slino vazduhu na kojem izvana rade astralna bia koja mu pripadaju. Ova su bia slina ivotinjama. Ona tvore prvo ivotinjsko carstvo na zemlji. Kad bi se ovde opisali oblici ovih ivotinja, oni bi se dananjem oveku uinili jako udni. Njihov oblik, mora se imati na umu, baziran je samo na vazduhu slinoj supstanci - ni nalik nijednom od ivotinjskih oblika koji danas postoje. Oni uglavnom imaju daleku slinost sa ljuturama nekih pueva i dagnji koji danas postoje. Pored tih ivotinjskih oblika napreduje razvoj fizikog oveka. Astralni ovek, koji se sada vie uzdigao, proizvodi fiziku sliku sebe koja se sastoji od dve vrste materije: ivotnog etera i hemijskog etera. Radi se, dakle, o oveku koji se sastoji od astralnog tela i radi na sebi u eterskom telu koje se sastoji od dve vrste etera: ivotnog etera i hemijskog etera. Kroz ivotni eter ova fizika slika oveka je obdarena sposobnou da se reprodukuje, da uzrokuje nastanak bia svoje vlastite vrste iz sebe. Kroz hemijski eter ona razvija odreene sile koje su sline dananjim silama hemijskog privlaenja i odbijanja. Time je ova slika oveka u poziciji da privlai odreene supstance iz okoline i spaja ih unutar sebe, izluujui ih ponovo kasnije pomou odbijajuih sila. Ove supstance, naravno, mogu se jedino uzimati iz ivotinjskog carstva gore opisanog, i iz ljudskog carstva. Tu nastaje poetak prehrane. Tako su ove prve slike oveka jele ivotinje i ljude. Pored tih bia, potomci ranijih bia, sastavljeni samo od ivotnog etera, nastavili su da postoje, ali su zakrljali, poto su morali da se prilagode novim zemaljskim uslovima. Nakon to su proli kroz mnoge transformacije, iz njih se razvijaju jednoelijska ivotinjska bia i takode elije koje kasnije tvore komplikovanije ive organizme. Tada se odigrava sledei proces. Vazduhu slina supstancijalnost se deli na dve, od kojih jedna postaje gua, slina vodi, dok druga ostaje nalik vazduhu. Hemijski eter se takode deli u dva stanja materije, a jedan od njih postaje gui i

tvori ono to emo ovde nazvati svetlostni eter. On obdaruje bia koja ga poseduju darom blistavosti. S druge strane, deo hemijskog etera nastavlja postojati kao takav. Mi sada govorimo o fizikoj Zemlji koja je sastavljena od sledeih vrsta materija: vode, vazduha, svetlostnog etera, hemijskog etera i ivotnog etera. Da bi astralna bia mogla delovati na ove vrste materije, odigrava se drugi proces putem kojeg se vii razvija na tetu nieg, koji se odeljuje od njega. Time su proizvedena fizika bia sledeih vrsta. Najpre, ona ije se fiziko telo sastoji od vode i vazduha. Potom gruba astralna bia, koja su se razdelila, deluju na njih. Tako je proizvedena nova grupa ivotinja grublje materijalnosti od onih prethodnih. Druga nova grupa fizikih bia ima telo koje se sastoji od vazduha i svetlosnog etera pomeanog sa vodom. To su biljci slina bia, koja su, meutim, po obliku vrlo razliita od dananjih biljaka. Na kraju, trea nova grupa predstavlja oveka toga razdoblja. Njegovo fiziko telo se sastoji od tri vrste etera: svetlosnog etera, hemijskog etera i ivotnog etera. Ako se uzme u obzir da potomci starih grupa takode nastavljaju da postoje, moe se prosuditi kolika je raznolikost ivih bia ve na tom stupnju zemaljskog postojanja. Sada sledi jedan vaan kosmiki dogaaj. Sunce je izbaeno. Time su odreene sile jednostavno napustile Zemlju. Te sile su sastavljene od dela onoga to je do sada postojalo na Zemlji u ivotnom eteru i u hemijskom i svetlosnom eteru. Ove su sile, takorei, povuene sa Zemlje. To dovodi do radikalne promene medu grupama zemaljskih bia koja su prethodno sadravala ove sile unutar sebe. Sva su ona pretrpela transformaciju. Ona koja su gore nazvana biljna bia, prva su pretrpela takvu promenu - pretvaranje. Deo njihovih svetlosnih eterskih sila je oduzet od njih. Oni su se otada mogli razviti kao organizmi samo kada bi snaga svetla, koja je povuena iz njih, delovala na njih izvana. Tako biljke dolaze pod uticaj Sunevog svetla. Neto slino se dogodilo sa ljudskim telima. Od tada pa nadalje, njihov je svetlosni eter takoe morao delovati zajedno sa Sunevim svetlosnim eterom da bi bio sposoban za ivot. Ali nisu samo ona bia koja su izgubila svetlosni eter bila podvrgnuta tom uticaju: i druga su mu takoe bila izloena. Jer na svetu sve meusobno deluje. Takoe oni ivotinjski oblici koji su sami sadravali svetlosni eter prethodno su bili ozraeni od drugih bia na Zemlji i razvili su se pod tim zraenjem. Sada su oni isto tako doli pod uticaj - pod direktni uticaj spoljnog Sunca. Ljudsko telo je naroito razvilo organe prijemive na Sunevo svetio, to jest, prve rudimente ljudskih oiju.

Posledica izbacivanja Sunca bilo je dalje materijalno zgunjavanje Zemlje. Kruta materija se razvila iz tekue, a slino tome se svetlosni eter odelio u drugu vrstu svetlosnog etera i u eter koji telima daje sposobnost da poveaju temperaturu. Time je Zemlja postala entitet koji je razvio toplotu unutar sebe. Sva ova bia su dola pod uticaj toplote. U astralnom elementu ponovo se morao odigrati proces slian prethodnom: neka su se bia razvila do vieg stupnja na tetu drugih. Grupa bia koja se odelila bila je prilagoena za rad na gruboj, krutoj supstancijalnosti. Sa time se razvio vrst kostur zemaljskog mineralnog carstva. U poetku via prirodna carstva nisu delovala na ovaj krut mineralni kostur. Tako na Zemlji postoji mineralno carstvo koje je kruto, i biljno carstvo u kome su voda i vazduh najgue supstance. U ovom drugom carstvu, kroz zbivanja koja smo opisali, vazduno telo se zgusnulo do vodenog tela. Tako, takoe, postoje ivotinje najrazliitijih oblika, neke sa vodenim a druge sa vazdunim telima. I samo ljudsko telo je izloeno procesu zgunjavanja. Ono je zgusnulo svoju najkompaktniju telesnost do take vodenog stanja. Novorazvijeni toplinski eter kolao je kroz ovo vodeno telo. To je tom telu dalo supstancijalnost koja bi se moda mogla nazvati gasovitom. To materijalno stanje ljudskog tela je opisano u delima misterijske nauke kao VATRENA MAGLA. ovek je bio utelovljen u tom telu vatrene magle. Sa ovim je razmatranje Akaa hronike dolo do take malo pre kosmike katastrofe uzrokovane izbacivanjem Meseca iz Zemlje. IZBACIVANJE MESECA (48-52) Mora biti sasvim jasna injenica da je tek kasnije ovek poprimio gustu supstancijalnost koju ima danas i da se to odvijalo vrlo postupno. Ako se eli stei ideja o njegovoj telesnosti na nivou razvoja o kojem smo govorili, najbolje bi bilo to uiniti zamiljajui je slinom vodenoj pari ili oblaku u vazduhu. Ali naravno da se ova ideja pribliava realnosti na potpuno SPOLJANJI nain. Jer vatreno-oblani "ovek" je iznutra iv i organizovan. Meutim, u poreenju sa onim stoje ovek kasnije postao, treba ga zamisliti na ovom stupnju kao u stanju duevnog sna i kao vrlo mutno svesnog. Sve to se moe nazvati inteligencija, razumevanje, razum, nedostaje ovom biu. Pre lebdei nego koraajui, on se kree napred, u stvari natrag, na sve strane, pomou etiri organa koji su slini udovima. Sto se tie ostalog, neto je ve reeno o dui ovog bia. Meutim, ne srne se misliti da su se pokreti ili vitalne aktivnosti ovih bia javljale na iracionalan ili nepravilan nain. Suprotno tome, one su bile potpuno pravilne. Sve to se dogaalo imalo je smisao i znaenje. Ali usmeravajua snaga razumevanja nije bila u samim biima. Njima je upravljalo razumevanje koje je bilo izvan njih. Via, zrelija bia nego to su bili oni, okruivala su ih i

usmeravala. Jer, vaan osnovni kvalitet vatrene magle je bio taj da su se ljudska bia na nivou njihovog postojanja utelovila, ali su u isto vreme via bia takoe mogla poprimiti telo u njoj i mogla ui u potpuno reciproan odnos sa ljudima. ovek je doveo svoje impulse, instinkte i uvstva do take gde su se mogli formirati u vatrenoj magli. Druga spomenuta bia su, meutim, mogla stvarati unutar te vatrene magle pomou svog razuma i svoje inteligencije, svoje inteligentne aktivnosti. Ta bia su imala vie sposobnosti pomou kojih su dospevala do gornjih podruja. Njihove odluke i impulsi su zraili iz tih podruja, ali stvarne posledice ovih odluka su se pojavljivale u vatrenoj magli. Sve to su ljudi uradili na Zemlji rezultiralo je iz pravilnog povezivanja tela od vatrene magle sa onima od ovih viih bia. Moe se rei da je ovek teio da se uzdigne. On je trebalo da razvije kvalitete u vatrenoj magli koji su u ljudskom smislu bili vii od onih koje je pre posedovao. Druga bia su, meutim, teila dole prema materijalnom. Ona su upravo usmeravala svoje kreativne snage kako bi podnosila sve gue materijalne oblike. To za njih nije predstavljalo degradaciju u irem smislu tog pojma. Mora biti sasvim jasna ova tvrdnja. Veu snagu i sposobnosti zahteva usmeravanje guih oblika supstancijalnosti nego kontrolisanje manje gustih. U ranijim periodima svog razvoja, ova via bia takoe su imala ogranienu mo kao i dananji ovek. Poput dananjeg oveka, ona su nekada imala mo samo nad onim to se odigravalo "unutar njih". U to vreme gruba spoljna materija nije im se pokoravala. Sada su ta bia teila prema stanju u kojem su mogla magijskim putem usmeriti spoljanje dogaaje. Tako su ona bili ispred oveka u opisanom razdoblju. ovek je teio prema gore da bi najpre mogao uteloviti razumevanje u profinjeniju materiju, kako bi ova kasnije mogla delovati prema spoljnem; via bia su ve ugradila razumevanje u sebe u jednom ranijem razdoblju, a sada su primila magijsku snagu da bi mogla da spoje to razumevanje sa svetom oko sebe. ovek se kretao PREMA GORE kroz stanje vatrene magle, ona su prodirali PREMA DOLE kroz isto stanje, prema proirenju svoje moi. Naroito one sile, koje ovek poznaje kao sile svojih niih uvstava ili impulsa, mogu biti aktivne u vatrenoj magli. ovek, kao i via bia, koristi ove sile u stanju vatrene magle. Te sile deluju na takav nain unutar gore opisanog ovekovog oblika da ovek moe razviti organe koji mu omoguuju da misli i tako da razvija osobnost (linost). S druge strane, ove sile rade u viim biima u ovom stanju na takav nain da ih ta bia mogu upotrebiti, ne za sebe same, ve da bi stvorili ureaje na Zemlji. Na taj nain, oblici koji su slike pravila razumevanja, poinju postojati na Zemlji kroz ova bia. U oveku se kroz

delovanje sila udnji razvijaju organi linog razumevanja: pomou istih sila razvijaju se oko njega organizacije ispunjene mudrou. Sada bi se moglo zamisliti kako ovaj proces nekako dalje napreduje ili, radije, trebalo bi prikazati ono to je napisano u Akaa hronici a tie se neto kasnije take tog vremena. U tom trenutku Mesec se odvojio od Zemlje. Ovaj dogaaj uzrokovao je veliki preokret. Objekti koji okruuju oveka izgubili su veliki deo svoje toplote. Time su ti objekti uli u grublju i guu supstancijalnost. Covek je morao iveti u ovoj hladnijoj okolini. On je to mogao jedino ako promeni svoju vlastitu supstancijalnost. Sa ovim zgunjavanjem supstance povezana je promena u obliku. Jer, stanje vatrene magle na Zemlji zamenjeno je potpuno drugim stanjem. Kao posledica, viim biima koje smo opisali vie nije bila na raspolaganju vatrena magla koja im je bila pogodna kao medij za njihovu aktivnost. Sada oni vie nisu mogli uticati na one duevne aktivnosti oveka koje su ranije predstavljale njihovo glavno polje delovanja. Oni su primili mo nad oblicima ljudi koje su sami prethodno stvorili iz vatrene magle. Ova promena u uticaju tee paralelno sa transformacijom ljudskog oblika. Polovina ovog oblika, zajedno sa dva organa pokretanja, sada postaje nii deo tela, koji funkcionie uglavnom kao nosilac procesa hranjenja i reprodukcije. Druga polovina ovog oblika je takorei okrenuta prema gore; druga dva organa pokretanja postaju rudimenti ruku: oni organi koji su na poetku sluili za prehranu i reprodukciju transformiu se u organe govora i miljenja. ovek postaje uspravan. To je neposredna posledica izbacivanja Meseca. Sa Mesecom su nestale sve one sile sa Zemlje kroz koje je ovek za vreme perioda vatrene magle jo mogao oploditi sebe i proizvesti bia poput sebe bez spoljanjeg uticaja. Njegova cela nia polovina - ona koja se esto naziva nia priroda - sada dolazi pod racionalno formativni uticaj viih stvorenja. Ono to su ta bia prethodno mogla uraditi unutar oveka, kada je masa sila, sada odeljena sa Mesecom, jo bila spojena sa Zemljom, to sada moraju organizovati kroz meudelovanje dvaju polova. Zbog toga je razumljivo da inicirani smatraju Mesec simbolom reproduktivne sile. Posle svega, ove sile su, takorei, sadrane u njemu. Via bia koja smo opisali imaju srodnost sa Mesecom i ona su u nekom smislu meseeva boanstva. Pre odvajanja Meseca i kroz njegovu snagu, ona su delovala unutar oveka; kasnije su njihove sile delovale izvana na reprodukciju oveka. Moglo bi se takode rei da su se one plemenite duhovne sile, koje su prethodno delovale na jo vie ovekove impulse kroz medij vatrene magle, sada spustile da bi delovale svojom moi u podruju reprodukcije. Zaista plemenite i boanske sile deluju u reguliuoj i organizujuoj akciji na ovom podruju.

Time je izraena tvrdnja tajne nauke; naime, vie, plemenitije boanske sile imaju srodnost sa - prividno - niim silama ljudske prirode. Re "prividno" se ovde mora shvatiti u svom punom znaenju. Jer, bio bi to potpuno krivi pojam o okultnim istinama ako bi se neto trebalo videti kao da se bazira na silama reprodukcije kao takvim. Jedino kada ovek zloupotrebi te sile, kada ih prisili da slue njegovim udnjama i instinktima, tada postoji neto pogubno u njima, ali ne i onda kada ih on oplemeni kroz uvid da boanska duhovna snaga lei u njima. Tada e on staviti te sile u slubu razvoja Zemlje, a kroz svoje reproduktivne sile on e sprovesti namere viih bia koje smo ve okarakterisali. Misterijska nauka ui da itav ovaj predmet treba oplemeniti, staviti pod boanske zakone, ali da se ne treba kinjiti. To muenje samo je posledica toga da su okultni principi shvaeni na potpuno spoljanji nain i izopaeni u krivo shvaeni asketizam. Videemo da je u ovoj svojoj drugoj, gornjoj polovini, ovek razvio neto na ta via bia koja smo opisali nemaju nikakvog uticaja. Druga bia stiu sada mo nad ovom gornjom polovinom. U ranijim stupnjevima svog razvoja, ova bia su napredovala dalje od ljudi, ali ne tako daleko kao meseevi bogovi. Ona nisu mogla delovati svojom snagom u vatrenoj magli. Ali sada, kada je neto to je njima ranije nedostajalo bilo formirano u ljudskim organima razumevanja kroz vatrenu maglu, nastupa njihovo vreme. U ranijim vremenima, meseevi bogovi su postigli razumevanje koje je sposobno da deluje prema van. To razumevanje je ve postojalo u njima kada je poeo period vatrene magle. Oni su mogli delovati prema van na zemaljske stvari. U ranija vremena nia bia koja smo upravo spomenuli nisu bila stekla takvo razumevanje koje deluje prema van. Zbog toga ih je vreme vatrene magle zateklo nepripremljene. Sada je, meutim, prisutno odreeno razumevanje. Ono postoji u ljudima. Ova bia su zgrabila to ljudsko razumevanje da bi pomou njega delovala na zemaljske stvari. Kao to su prethodno meseevi bogovi delovali na ITAVOG oveka, oni sada deluju samo na njegovu niu polovinu, dok se uticaj upravo spomenutih niih bia odnosi na njegovu gornju polovinu. Tako ovek dolazi pod dvostruko vodstvo. U svom niem delu on je pod moi meseevih bogova; u svojoj razvijenoj linosti (osobnosti), meutim, on dolazi pod vodstvo onih bia koja su ukratko predstavljena pod imenom "Lucifer", imenom svog regenta. Luciferski bogovi tako upotpunjuju svoj vlastiti razvoj koristei se probuenim ljudskim snagama razumevanja. Prethodno oni nisu mogli postii ovaj nivo. U isto vreme oni oveku daju predispoziciju za slobodu, za razlikovanje izmeu "dobra" i "zla". Iako je istina da su ljudski organi razumevanja formirani potpuno pod vodstvom

meseevih bogova, ovi bi ih bogovi ostavili da spavaju, oni nisu bili zainteresovani da ih koriste. Oni su posedovali svoje vlastite snage razumevanja. Luciferskih bia, iz njihovog vlastitog interesa, ticao se razvoj ljudskog razumevanja i njegovo usmeravanje prema zemaljskim stvarima. Na taj su nain oni za ljude postali uitelji svega to se moe postii ljudskim razumevanjem. Ali oni nisu mogli biti nita vie nego POBUDITELJI. Oni nisu mogli razviti razumevanje UNUTAR SEBE, nego jedino U OVEKU. Tako su se razvila dva smera delovanja na Zemlji. Jedan je poticao direktno od meseevih boanstva i bio zakonski regulisan i racionalan od samog poetka. Meseevi bogovi su odsluili ve svoje naukovanje i bili su sada izvan mogunosti greke. Luciferski bogovi koji su delovali na ljude morali su tek da prou svoj put do takvog prosvetljenja. Sa njihovim vodstvom ovek je morao nauiti da pronae zakone svog bia. Pod luciferskim vodstvom on sam je trebalo da postane kao "jedan od bogova". Ovde se postavlja pitanje: ako u svom razvoju luciferska bia nisu dostigla stepen inteligentnog stvaranja u vatrenoj magli, na kom su se stupnju oni zaustavili? Do koje su take u zemaljskom razvoju mogli raditi zajedno sa meseevim bogovima? Akaa hronika daje informacije o tome. Oni su mogli sudelovati u zemaljskom stvaranju do take na kojoj se SUNCE odelilo od Zemlje. Vidi se da su oni, iako su se bavili neto niim radom od meseevih bogova do tog vremena, ipak pripadali vojsci boanskih stvaralaca. Nakon odeljivanja Zemlje od Sunca, poela je delatnost na Zemlji - rad u vatrenoj magli - za koju su samo meseevi bogovi, ali ne i luciferski duhovi, bili pripremljeni. Zbog toga nastaje period stanke i ekanja za te duhove. Luciferski duhovi su se mogli prenuti ponovo iz svog stanja poinka tek kad su ljudska bia poela da rade na razvoju svojih organa razumevanja, nakon nestajanja opte vatrene magle. Jer, stvaranje razumevanja je povezano sa delovanjem Sunca. Svitanje razumevanja u ljudskoj prirodi je raspaljivanje unutranjeg Sunca. To je reeno ne samo u metaforinom, ve takode i u sasvim realnom smislu. Kada je epoha vatrene magle nestala sa Zemlje, ovi su duhovi dobili unutar oveka priliku da iznova ponu svoju aktivnost, povezanu sa Suncem. Sada postaje jasno odakle ime Lucifer, to jest, "nosilac svetlosti", i zato se u misterijskoj nauci ta bia oznaavaju kao "sunevi bogovi". Sve to sledi moe se razumeti jedino ako se pogleda unazad do perioda pre razvoja Zemlje. To e biti uraeno u sledeim poglavljima Akaa hronike. Tu e se prikazati razvoj kroz koji su bia povezana sa Zemljom prola na drugim planetarna pre pojavljivanja na Zemlji. Dalje, upoznaemo se upoznati sa prirodom "meseevih

bogova" i "sunevih bogova". Paralelno s tim e postati potpuno jasan razvoj ivotinjskog, biljnog i mineralnog carstva. NEKOLIKO NUNIH GLEDITA Mi emo dalje posmatrati razvoj oveka i bia povezanih sa njim u vremenu koje je pre "zemaljskog razvoja". Jer kada je ovek poeo da sjedinjuje svoju sudbinu sa planetom koja se naziva Zemlja, on je ve proao niz razvojnih koraka u toku kojih se pripremio za zemaljsko postojanje kao takvo. Moraju se razlikovati tri takva koraka, koja su oznaena kao tri planetarna razvojna stanja. Imena koja se koriste u misterijskoj nauci za ova stanja su razdoblja Saturna, Sunca i Meseca. Postae oigledno da ove oznake isprva nemaju nita sa dananjim nebeskim telima koja nose ova imena u fizikoj astronomiji, iako u IREM smislu veza sa njima postoji, a poznata je naprednom mistiku. Katkad e se rei da je ovek stanovao na drugim planetarna pre nego to se pojavio na Zemlji. Ali pod tim "drugim planetarna" treba jedino podrazumevati ranija razvojna stanja same Zemlje i njenih stanovnika. Pre nego stoje postala "Zemlja", Zemlja je sa svim biima koja joj pripadaju prola kroz tri stanja: Saturnovog, Sunevog i Meseevog postojanja. Saturn, Sunce i Mesec tri su utelovljenja Zemlje u prastarim vremenima. Ono to se u ovom smislu naziva Saturn, Sunce i Mesec ne postoji vie kao fizika planeta kao to ni prethodna fizika utelovljenja ljudskog bia ne nastavljaju da postoje uz dananja. Ovaj "planetarni razvoj" oveka i drugih bia koja pripadaju Zemlji bie predmet sledeih razmatranja Akaa hronike. Time ne elimo rei da pre tri imenovana stanja nije bilo i nekih drugih. Ali sve to je bilo pre ova tri stanja izgubljeno je u tami koja se, kada je re o sadanjem istraivanju misterijske nauke, ne moe rasvetliti. Jer ovo istraivanje nije bazirano na spekulaciji, na sanjarenju o samim pojmovima, ve na stvarnom DUHOVNOM ISKUSTVU. Kao to nae fiziko oko moe videti van samo do odreene granice i ne moe gledati preko horizonta, tako "duhovno oko" moe gledati samo do odreene take u vremenu. Misterijska nauka je bazirana na iskustvu i zadovoljava se time da ostane unutar tog iskustva. Jedino u pojmovnom cepidlaenju pokuava se otkriti ta je bilo "na samom poetku" sveta, ili "zato je u stvari Bog stvorio svet". Za duhovnog naunika to se pre odnosi na shvatanje da se na odreenom stupnju spoznaje vie ne postavljaju takva pitanja. Sve to je oveku potarebno za ispunjenje njegove sudbine na naoj planeti otkriveno mu je unutar duhovnog ISKUSTVA. Onaj koji strpljivo radi na svom putu u iskustvima duhovnih naunika videe da

UNUTAR duhovnog iskustva ovek moe postii potpuno zadovoljenje to se tie ovih za njega ivotnih pitanja. U sledeim poglavljima e se, na primer, videti kako je potpuno razreeno pitanje koje se tie "postanka zla", kao i jo mnogo drugog to ovek mora eleti da sazna. Ni u kom sluaju nije naa namera da damo naslutiti da ovek ne moe NIKADA primiti prosvetljenje koje se tie pitanja o "nastanku sveta" i slinim stvarima. ON TO MOE. Ali da bi bio sposoban da bude prosvetljen, on mora prvo apsorbovati znanje koje je otkriveno UNUTAR neposrednijeg duhovnog iskustva. On tada dolazi do toga da shvati da ova pitanja mora pitati na drugaiji nain nego pre. to se dublje radi na svom putu u istinskoj misterijskoj nauci to se postaje sve skromniji. Tek tada ovek shvata kako vrlo postepeno mora da bude spreman i vredan za odreeni nivo, za odreeni uvid. Ponos i arogancija na kraju postaju imena za ljudske osobine koje vie nemaju smisla na odreenom nivou spoznaje. Kad se iole razume, vidi se kako je neizmerno dug put koji lei pred nama. Kroz znanje se stie uvid u to "kako se malo zna". ovek takoe stie oseaj za ogromnu odgovornost koju preuzima kada govori o natulnoj spoznaji. Meutim, onaj ko obznanjuje takvo znanje treba da poseduje skromnost i istinski samokriticizam, nepokolebljivu tenju za samo-spoznajom i krajnju opreznost. Takve su napomene nune poto e sada biti preduzeto uzdizanje prema jo viem znanju koje se nalazi u sledeim delovima Akaa hronike. Pogledima koji e se u sledeim poglavljima otvoriti prema ovekovoj prolosti, bie dodati drugi o budunosti. Jer, budunost se moe otkriti istinskoj duhovnoj spoznaji, iako jedino do stupnja do kojeg je to nuno za oveka da bi mogao ispuniti svoju sudbinu. Onaj koji nema nikakvih veza sa misterijskom naukom i iz sedita prosuivanja svojih predrasuda jednostavno smatra da sve to dolazi iz tog podruja pripada fantaziji i snovima - on e najmanje od svega razumeti ovaj odnos sa budunou. Mada bi i jednostavno logino posmatranje moglo objasniti ono o emu se ovde radi. Ali takva logina posmatranja se prihvataju jedino onda kada se ona podudaraju sa ljudskim predrasudama. Predrasude su moni neprijatelji logike. Ako se sumpor, kiseonik i vodonik nadu zajedno pod nekim odreenim uslovima, mora se proizvesti sumporna kiselina prema neminovnom zakonu. Student hemije moe PREDVIDETI ono to se neizbeno mora dogoditi kada se ova tri elementa nau u dodiru jedan s drugim pod datim okolnostima. Tako je takav student hemije prorok u ogranienom polju materijalnog sveta. Njegovo prorotvo bi se moglo pokazati lanim samo kad bi se prirodni zakoni iznenada

izmenili. Sada duhovni naunik istrauje duhovne zakone na takav nain na koji fiziar ili hemiar istrauje materijalne zakone. On to radi na onaj nain i sa tanou kako treba na duhovnom polju. Kao stoje malo verovatno da e se kiseonik, vodonik i sumpor spojiti u nekom buduem vremenu na nain suprotan zakonima prirode, tako je malo verovatno da e se bilo ta dogoditi u duhovnom ivotu to je suprotno duhovnim zakonima. Onaj koji zna duhovne zakone moe gledati u ureenost budunosti. Upotreba upravo ovog poredenja za proroko predvianje buduih sudbina oveanstva ovde je namerna, poto prava misterijska nauka stvarno shvata ovo predvianje upravo u ovom smislu. Za onoga koji ima jasan pogled i ideju o ovom uverenju okultizma postaje ispravan prigovor da bilo koja ljudska sloboda nije mogua ako se dogaaji mogu predvideti u odreenom smislu. Ono to se moe predvideti jeste ono to je u skladu sa zakonom. Ali, volja NIJE odreena zakonom. Kao to je sigurno da se u SVAKOM POJEDINANOM SLUAJU kiseonik, vodonik i sumpor spajaju u sumpornu kiselinu jedino prema odreenom zakonu, isto tako je jednako sigurno da ustanovljavanje uslova pod kojima e zakon delovati moe zavisiti od ljudske volje. Tako e to biti sa velikim svetskim dogaajima i buduim ljudskim sudbinama. Kao duhovni naunik, ovek ih predvidi, iako do njih moe doi jedino ljudskim izborom. On predvia ono to se ostvaruje ljudskom slobodom. Sledea poglavlja e pokazati da je to mogue. Meutim, oveku mora biti jasna JEDNA bitna razlika izmeu predvianja dogaaja kroz fiziku nauku i onog kroz duhovnu spoznaju. Fizika nauka je bazirana na uvidima razumevanja i zbog toga je njeno prorotvo bazirano samo na intelektu, koji se oslanja na sudove, dedukcije, kombinacije itd. Prorotvo kroz DUHOVNU SPOZNAJU, nasuprot tome, sledi iz stvarnog VIEG vienja ili percipiranja. Duhovni naunik mora striktno izbegavati i samo predstavljanje sebi bilo ega to bi bilo bazirano na samom razmiljanju, kombinovanju, pekulisanju itd. On ovde mora vebati dalekoseno odricanje i mora mu biti sasvim jasno da sve pekulisanje, intelektualno filozofiranje itd. predstavljaju zapreku za oveka, a istinska via spoznaja poinje tek kada se ova priroda uzdigne do vie prirode u oveku. Ovde u stvari nije reeno nita protiv ovih aktivnosti, koje ne samo da su potpuno opravdane na svom polju, nego su tamo i JEDINO ispravne. U sebi, stvar nije ni via ni nia. ona je via ili nia jedino u odnosu na neto drugo. Ono to je visoko u jednom pogledu, moe biti vrlo nisko u drugom. Meutim, ono to se mora shvatiti kroz VIENJE NE MOE se shvatiti kroz samo razmiljanje ili ak ni kroz najsjajnije intelektualne kombinacije. Osoba moe

biti tako uvek "domiljata" u obinom smislu te reci, ali ta "domiljatost" joj apsolutno nita nee pomoi u odnosu na spoznaju natulnih istina. On se toga ak mora odrei i prepustiti se jedino viem vienju. Tada e on percipirati stvari bez svog "domiljatog" razmiljanja, kao to percipira cvee na poljima bez daljnjeg razmiljanja. Ne pomae oveku da razmilja o izgledu livade, sav intelekt je tu nemoan. Isto tako je sa gledanjem u vie svetove. Ovo to se na ovaj proroki nain moe rei o budunosti oveka jeste baza za sve IDEALE koji imaju stvarno, praktino znaenje. Da bi imali neku vrednost, ideali moraju biti ukorenjeni tako duboko u duhovnom svetu kao to su prirodni zakoni u prirodnom svetu. Zakoni razvoja moraju biti takvi istinski ideali. Inae, oni izviru iz ushienog entuzijazma i fantazije, koji su bezvredni, i nikad ne mogu biti ispunjeni. U najirem smislu, svi veliki ideali svetske povesti su proizili iz jasne spoznaje. Jer, u krajnjoj analizi, svi ti veliki ideali su potekli od velikih naunika duha ili iniciranih i onih niih koji su direktno sude-lovali u razvoju oveanstvo sami svesno ili - najee - NESVESNO, u skladu sa upuivanjem duhovnih naunika. Sve nesvesno mora na kraju imati svoj poetak u neemu svesnom. Zidar koji radi na kui "nesvesno", usmerava se prema onome to su drugi svesno odredili: mesto gde kua treba da se izgradi, stil u kome je treba podii, itd. Moda je i to odreivanje mesta i stila bilo bazirano na onome o emu su se opredeljivali ostali nesvesni, ali o emu neki drugi jesu ili su bili svesni. Umetnik, na primer, zna zato pojedini stil zahteva ravnu liniju ovde, zakrivljenu liniju tamo, itd. Onaj ko koristi taj stil za svoju kuu moda ne postaje svestan tog "zato". To je takode sluaj sa velikim dogaajima u razvoju sveta i oveanstva. Iza onih koji rade na odreenom polju stoje vii, svesniji radnici, i tako se skala svesti pomera gore i dole. Iza opte mase ljudi stoje pronalazai, umetnici, naunici itd. Iza njih stoje inicirani iz misterijske nauke, a iza njih stoje nadljudska bia. Razvoj sveta i oveanstva postaje shvatljiv tek kada se razume da obina ljudska svest nije nita drugo do samo JEDAN oblik svesti, i da postoje vii i nii oblici. Ali ovde se, takode, ne smeju krivo primeniti izraz "vii" i "nii". Oni imaju znaenje jedino u odnosu na taku na kojoj neko sluajno stoji. S tim nije drugaije nego sa "desnim" i "levim". Kad neko stoji na odreenom mestu, neki objekti su "desno" ili "levo" od njega. Ako se pomakne malo na "desno", objekti koji su pre bili nadesno, sada su nalevo. Isto je tako sa nivoima svesti koji lee "vie" ili "nie" od obine ljudske svsti. Kada se ovek vie razvije, menjaju se njegovi odnosi prema drugim nivoima svesti. Te promene su povezane sa njegovim razvojem. Zbog toga je ovde vano naznaiti takve druge nivoe svesti pomou primera.

Konica ili ono velianstveno zajednitvo utelovljeno u mravinjaku prua osnovu za takvu naznaku. Zajedniki rad razliitih vrsta insekata (trutovi, radilice, matice) ureen je na potpuno sistematski nain. Podela poslova izmeu nekoliko kategorija moe se jedino opisati kao izraz prave mudrosti. Ono to se ovde dogaa isto je toliko rezultat svesti kao to su ovekove institucije u fizikom svetu (tehnologija, umetnost, drava, itd.) posledica njegove svesti. Meutim, svest u osnovi konice ili mravinjeg udruenja ne moe se nai u istom fizikom svetu u kojem postoji obina ljudska svest. Ta situacija se moe opisati na sledei nain. ovek se nalazi u fizikom svetu. Njegovi fiziki organi, njegova itava struktura su takvi da se njegova svest trai najpre takoe u ovom fizikom svetu. Drukije je sa pelinjom konicom ili mravinjakom. Ovde bi bilo sasvim pogreno ograniiti se na fiziki svet u odnosu na svest o kojoj je re, kao to je uinjeno u sluaju oveka. Ne, ovde se mora rei da se kod otkrivanja ureujuog principa konice ili mravinjaka ne smemo ograniiti na svet u kojem pele ili mravi ive u svojim fizikim telima. U ovom sluaju, "svesni um" mora se traiti direktno u drugom svetu. Isti svesni um koji u oveku ivi u fizikom svetu, u sluaju tih ivotinjskih kolonija mora se traiti u NATULNOM svetu. Ako bi se ovek sa svojom sveu mogao uzdii do natulnog sveta, on bi bio sposoban da pozdravi "mravljeg ili pelinjeg duha" u punoj svesti kao svoje sestrinsko bie. Vidovnjak to STVARNO MOE UINITI. Tako smo se, u gore datim primerima, susreli sa biima koja su svesna u drugim svetovima i koji stiu u fiziki svet jedino kroz svoje fizike organe -individualne pele i mrave. Sasvim je mogue da je svest poput one pelinje konice ili mravinjaka postojala u fizikom svetu u ranijim periodima svog razvoja, kao sada ljudska svest, ali se tada uzdigla i ostavila iza sebe u fizikom svetu samo svoje organe za akciju, to jest, individualne mrave i pele. Takav tok razvoja e se stvarno odigrati u budunosti u odnosu na oveka. Na odreeni nain to se ve odigralo medu vidovnjacima u sadanjosti. Da svest savremenog oveka funkcionie u fizikom svetu mogue je usled injenica da njene fizike estice - molekuli mozga i nerava - postoje u sasvim odreenom odnosu jedni s drugima. Ono o emu se raspravljalo mnogo detaljnije u vezi sa drugim stvarima u mojoj knjizi "Kako se stiu saznanja viih svet ova" bie takode ukratko navedeno ovde. U toku vieg razvoja oveka, dolazi do promena u uobiajenoj povezanosti molekula mozga. Oni postaju "labavije povezani", tako da se mozak vidovnjaka stvarno moe uporediti sa mravinjakom u nekom pogledu, iako se razdeljivanje ne moe anatomski dokazati. U razliitim delovanjima sveta ovi procesi se ispoljavaju na sasvim razliite naine.

U davno prolom vremenu, individualni molekuli mravinjaka - to jest, sami mravi - bili su vrsto povezani, kao to su danas molekuli ljudskog mozga. U to vreme je svest koja im je odgovarala bila u fizikom svetu, kao to je danas ovekova. Kada ljudska svest otputuje u "vie" svetove u budunosti, povezanost izmeu materijalnih delova u fizikom svetu bie isto takva kao to je danas izmeu individualnih mrava. Ono to e se vremenom fiziki desiti u svim ljudima, ve danas se odigrava u mozgu vidovitog, ali nijedan instrument sveta ula nije dovoljno osetljiv da pokae labavljenje do kojeg dolazi kroz ovaj predvieni razvoj. Kao to su medu pelama formirane tri kategorije, kraljice (matice), trutovi i radilice, tako se tri kategorije molekula formiraju u "vidovnjakovom mozgu", molekula koji su stvarno individualna, iva bia, dovedena u svesnu saradnju pomou svesti vidovnjaka, koja je u viem svetu. Drugi nivo svesti predstavljen je onim to se obino naziva NARODNI ILI RASNI DUH, a da se ne misli na neto unutar odreenih granica. Za duhovnog naunika, svest takode postoji u osnovi optih i mudrih uticaja koji se javljaju u ivotu zajednice lanova naroda ili rase. Kroz okultno istraivanje, otkriva se da je ova svest u drugom svetu, kao stoje sluaj sa sveu konice ili mravinjaka. Meutim, nema nikakvih organa za ovu "narodnu" ili "rasnu" svest u fizikom svetu. Kao to je svest konice delotvorna kroz fizike pele, tako narodna svest deluje pomou astralnih tela ljudskih bia koja pripadaju narodu. (Ovi organi za ovu "narodnu" ili "rasnu" svest mogu se nai samo u takozvanom astralnom svetu.) U ovim "narodnim i rasnim duhovima" susreemo se zbog toga s vrstama bia koja su sasvim drugaija od onih kod oveka ili u konici. Mnogo vie primera bi se trebalo navesti da bi se jasno pokazalo kako u odnosu na oveka postoje podreena i superiorna bia. Ali nadamo se da e ono to je dato biti dovoljno da se naznae avenije ljudskog razvoja koje e biti opisane u sledeim poglavljima. Jer razvoj samog oveka moe se jedino razumeti kada se uzme u obzir da se on razvija zajedno sa biima ija svest postoji u drugim svetovima od njegovog vlastitog. Ono to se dogaa u njegovom svetu takoe je zavisno od tih bia koja su u vezi sa drugim nivoima svesti i zbcg toga se moe razumeti jedino ako se ima u vidu ta injenica. O POSTANKU ZEMLJE Kao to individualni ovek mora proi kroz razliita stanja posle svog roenja, kao to se mora uzdii iz ranog detinjstva kroz detinjstvo i tako dalje do dobi zrelog oveka, tako isto oveanstvo kao celina mora proi slian proces. oveanstvo se razvilo do sadanjeg stanja prolazei kroz druga stanja. Sa

metodama vidovitog mogu se razlikovati tri glavna stanja kroz koja je oveanstvo prolo u svom razvoju pre nego se odigralo formiranje Zemlje i pre no stoje ova kugla postala scena razvoja. Zbog toga smo mi sada zainteresovani za etvrto stanje u velikom univerzalnom ivotu oveka. Za poetak emo ovde navesti injenice u vezi s tim. Dublje objanjenje bie dato u toku opisivanja, onoliko koliko je to mogue recima obinog jezika, a da se ne napusti oblik izraavanja misterijske nauke. ovek je postojao pre nego je postala Zemlja. Ali ne sme se zamisliti - kao to je ve ranije reeno - da je on moda pre iveo na drugim planetarna i onda se u odreeno vreme preselio na Zemlju. Bolje reeno, Zemlja se razvijala zajedno sa ovekom. Isto kao to je ovek proao kroz tri glavna stanja razvoja, tako je prola i Zemlja pre nego to je postala ono to se sada naziva "Zemlja". Sto se toga tie, kao to je gore naznaeno, treba se potpuno osloboditi znaenja koje savre-mena nauka pripisuje imenima "Saturn", "Sunce" i "Mesec", ako se eli videti objanjenje duhovnog naunika na ovom podruju u pravom svetlu. Za sada ne treba povezati sa ovim imenima nikakvo drugo znaenje od onog direktnog datog u sledeim izlaganjima. Pre nego to je nebesko telo na kojem se odigrava ovekov ivot postalo "Zemlja", ono je imalo tri druga oblika, koji se oznaavaju kao Saturn, Sunce i Mesec. Tako se moe govoriti o etiri planete na kojima se odigravaju etiri glavna stanja razvoja oveanstva. Znai da je pre nego to je Zemlja postala "Zemlja", ona bila Mesec, pre toga Sunce, i jo ranije Saturn. Opravdano je, kao to e se videti u sledeim izlaganjima, da se pretpostave tri daljnja glavna stanja kroz koja Zemlja, ili bolje reeno nebesko telo koje se razvilo u dananju Zemlju, jo mora proi. U misterijskoj nauci ona su nazvana Jupiter, Venera i Vulkan. Tako je nebesko telo sa kojim je povezana ljudska sudbina, prolo kroz tri stanja u prolosti, sada je u svom etvrtom, a u budunosti e morati da proe kroz jo tri, dok se ne razviju svi talenti koje ovek ima unutar sebe, dok ne dospe do vrhunca svog savrenstva. Mora se shvatiti da razvoj oveka i njegovog nebeskog tela ne ide tako postepeno kao, recimo, prelaz individualnog ljudskog bia iz de-tinjstva u mladost i tako dalje, gde jedno stanje prelazi u drugo, vie ili manje primetno. Zapravo postoje odreeni prekidi. Saturnovo stanje ne prelazi odmah u Sunevo stanje. Izmeu Saturnovskog razvoja i Sunanog razvoja i slino, izmeu sledeih oblika nekog razvoja nebeskog tela na kojem ivi ovek, postoje medustanja koja se mogu uporediti sa noi izmeu dva dana ili sa snolikim stanjem biljnog semena pre nego to se ono ponovo razvije u punu biljku. U imitacijama orijentalnih opisa ovih dogaaja, savremena teozofija naziva stanje razvoja u kojem se ivot iri prema van, MANA-VANTARA, a meustanje odmora PRALAYA. U skladu sa terminima evropske misterijske

nauke, moe se koristiti re "otvoreni ciklus" za prvo stanje i, s druge strane, "skriveni ili zatvoreni ciklus" za drugo stanje. Ali druge oznake su takode u optoj upotrebi. Saturn, Sunce, Mesec, Zemlja itd. su otvoreni krugovi, a razdoblja odmora izmeu njih su "zatvoreni". Bilo bi sasvim pogreno misliti da je u razdobljima odmora sav ivot izumro, iako se danas na takvu ideju moe naii u mnogim teozofskim krugovima. Isto tako malo kao to ovek prestaje iveti za vreme svog sna, tako malo njegov ivot i ivot njegovog nebeskog tela izumiru u vreme "zatvorenog ciklusa" (Pralava). Jedino je tano to da se ivotni uslovi u razdobljima odmora ne mogu percipirati ulima koja su se razvila za vreme "otvorenih ciklusa", kao to za vreme svog sna ovek ne percipira ono to se dogaa oko njega. Zato se koristi izraz "ciklus" za razvojna stanja postae dovoljno jasno tokom sledeih razmatranja. Tek kasnije moemo govoriti o ogromnim vremenskim periodima koji su potrebni za ove "cikluse". Ukoliko se za trenutak posvetimo razvoju ljudske svesti kroz tok ovih ciklusa moemo pronai odgovarajuu nit. Sve drugo proizilazi iz tog razmatranja o svesti. Svest koju ovek razvija za vreme svog ivota na Zemlji bie nazvana - u skladu sa evropskom misterijskom naukom - "jasna dnevna svest". Ona poiva na injenici da ovek kroz svoja sadanja ula percipira stvari i bia sveta i stvara pojmove i ideje koje se tiu ovih stvari i bia pomou svog razumevanja i svog razuma. On tada deluje u svetu ula prema tim percepcijama, pojmovima i idejama. ovek je oformio tu svest tek u etvrtom glavnom stanju kosmikog razvoja; na Saturnu, Suncu i Mesecu ona jo nije postojala. Tamo je on iveo u drugim stanjima svesti. Na osnovu toga, mogu se opisati tri prethodna stanja razvoja kao razvijanje niih stanja svesti. Saturnov razvoj se odnosi na najnie stanje svesti, Sunevo stanje je vie, tada sledi Meseeva svest i na kraju Zemaljska. Ove prole svesti primarno se razlikuju od Zemaljske po dvema karakteristikama, po stupnju jasnoe i po podruju na koji se proirila ovekova percepcija. Saturnova svest ima najnii stupanj jasnoe. Ona je potpuno tupa. Teko je dati tanu predstavu o toj tuposti, poto je ak i tupost spavanja neto jasnije od ove svesti. U abnormalnim, takozvanim dubokim stanjima transa, moderni ovek moe jo zapasti u ovo stanje svesti. Vidoviti u smislu misterijske nauke takode moe stei taan pojam o njoj. Ali on sam ni u kom sluaju ne ivi u tom stanju sveti. Suprotno tome, on se uzdie do mnogo vieg stanja, koje je meutim, u nekom pogledu, slino,tom poetnom. Kod obinog oveka u savremenom zemaljskom stanju, ovo stanje, kroz koje je on nekad proao, izbrisala je jasna

dnevna svest. "Medijum" koji upada u duboki trans je, meutim, prenet unatrag u to stanje, tako da on percipira na isti nain na koji su svi ljudi percipirali za vreme "Saturnovog perioda". Ili tokom transa ili nakon buenja, takav medij moe tada izrei iskustva koja su slina onima u Saturnovom stanju. Mora se biti obazriv i rei "slian" a ne identian, jer dogaaji koji su se odigrali na Saturnu bili su nekada i za svagda su proli, a samo se dogaaji koji imaju odreenu srodnost s njima jo odigravaju u ovekovoj okolini. Oni se mogu samo percipirati "Saturnskom sveu". Poput medija, vidovnjak u gorenavedenom smislu stie takvu saturnsku svest, ali uz nju zadrava svoju "jasnu dnevnu svest", koju ovek na Saturnu jo nije imao, a koju medij gubi u stanju transa. Takav vidoviti nije u samoj Saturnskoj svesti, ali moe stvoriti pojam o njoj. Dok je ova Saturnska svest u nekim stupnjevima inferiorna onoj dananjoj s obzirom na jasnou, ona joj je superiorna s obzirom na opseg onoga to ona moe percipirati. U svojoj tuposti ona ne samo da moe percipirati sve to se dogaa na njenom vlastitom nebeskom telu do najmanjeg detalja, nego ona takoe posmatra objekte i bia na drugim nebeskim telima koja su povezana sa Saturnom. Ona takoe moe delovati odreenim uticajem na te objekte i bia. (Skoro da ne treba rei daje to posmatranje drugih nebeskih tela sasvim drugaije od onoga koje preduzima savremeni ovek pomou svoje naune astronomije. Ovo astronomsko posmatranje drugih nebeskih tela je bazirano na "jasnoj dnevnoj svesti" i zbog toga percipira druga nebeska tela izvana. Saturnska svest, s druge strane, jeste neposredan oset, doivljavanje onoga to se dogaa na drugim nebeskim telima. Nije ba sasvim tano, ali je bar priblino, ako se kae da je stanovnik Saturna doivljavao objekte i dogaaje drugih nebeskih tela - i svog vlastitog - kao to danas ovek doivljava svoje srce i njegove otkucaje ili neto slino u svom vlastitom telu. Ova Saturnska svest se polagano razvijala. Kao prvo glavno stanje u razvoju oveanstva, ona je prola kroz niz podstanja, koji se u evropskoj misterijskoj nauci nazivaju "mali ciklusi". U teozofskoj literaturi postalo je uobiajeno da se ti "mali ciklusi" nazivaju "krugovi", a njihove daljnje podele - jo manji krugovi - "kugle". O ovim sporednim ciklusima bie reci u sledeim razmatranjima. Radi vee jasnoe, mi emo ovde najpre slediti glavna razvojna stanja. Trenutno emo govoriti samo o oveku, iako razvoj podreenih i superiornih bia i objekata se odigrava istovremeno sa njegovim vlastitim. Bez obzira na razvoj drugih bia usledie razmatranje o ovekovom napretku.

Kada je upotpunjen razvoj Saturnske svesti, tada je nastao jedan od dugih perioda odmora (Pralava) koji je gore spomenut. Posle toga se iz ovekovog nebeskog tela razvilo ono to se u misterijskoj nauci naziva "Sunce". Na Suncu su ljudska bia ponovo izronila iz svog sna. Ranije razvijena Saturnska svest je bila u njima prisutna kao predispozicija. Najpre su je oni ponovo razvili iz te klice. Moe se rei da je na Suncu ovek ponovio stanje Saturna pre nego to se uzdigao do vieg. Meutim, tu se ne misli na prosto ponavljanje, nego na ponavljanje u drugom obliku. O ovim transformacijama oblika govorie se kasnije kada bude rei o manjim ciklusima. U to vreme, razlike izmeu individualnih "ponavljanja" takoe e postati vidljive. Sada emo opisati samo razvoj svesti. Nakon ponavljanja Saturnskog stanja, javlja se ovekova "Sunana svest". Ona je neto jasnija od prole svesti, ali je u odnosu na nju izgubila neto na irini vizije. U dubokom snu bez snova u svom dananjem ivotu, ovekovo stanje svesti je slino onome koje je nekad imao na Suncu. Meutim, onaj koji nije vidovit ili medij, ne moe percipirati objekte i bia prema Sunevoj svesti. Sto se tie transa medija svedenog na ovo stanje, i vie svesti pravog vidovitog, taj je sluaj slian onome to se reklo u odnosu na Satursku svest. Opseg Sunane svesti je ogranien na Sunce i nebeska tela koja su najue povezana sa njim. Ova tela i njihove dogaaje stanovnici Sunca mogu doiveti kao to - uporedimo li jo jednom slino kao prethodno - dananji ovek doivljava otkucaje svog srca. Na ovaj je nain stanovnik Saturna takoe mogao sudelovati u ivotu onih nebeskih tela koja nisu pripadala neposrednoj sferi Saturna. Kada je Sunano stanje prolo kroz odgovarajue podcikluse, ono je takoe ulo u period odmora. Iz toga se ovekovo nebesko telo budi do svog "Meseevog postojanja". Pre nego to se uzdigao na vie, ovek ponovo prolazi kroz Saturnsko i Sunano stanje u dva manja ciklusa. Tada on ulazi u svoju Meseevu svest. O njoj se lake moe stei ideja, jer postoji odreena slinost izmeu ovog stanja svesti i sna ispunjenog snovima. Mora se eksplicitno rei da se ovde ponovo moe govoriti jedino o slinosti, a ne o identinosti. Tano je da je Meseeva svest sastavljena iz slika kakve se pojavljuju u snovima, ali te slike odgovaraju objektima i dogaajima oko oveka na nain slian idejama sadanje "jasne dnevne svesti". Ali sve u ovoj analogiji jo je tupo, u stvari, poput slike. Ovo stanje moe da se predstavi priblino na sledei nain. Pretpostavimo da Meseevo bie kree prema nekom objektu, recimo, prema soli. (Naravno u to vreme nije bilo "soli" u njenom dananjem obliku, ali posle svega, da bi se razumelo, mora se ostati u podruju slika i slinosti.)

Ovo Meseevo bie - pretea dananjeg oveka - ne percipira neki objekt u vezi sa prostornim prostiranjem i odreenom bojom i oblikom izvan sebe; umesto toga, pribliavanje ovom objektu uzrokuje odreenu sliku - slinu slici u snu koja nastaje kao da je unutar ovog bia. Ova slika ima odreenu boju koja zavisi od karakteristike objekta. Ako je objekat ugodan Meseevom biu i koristan za njegovo postojanje, bie obojen svetio u utim nijansama, ili u zelenim; ako je objekt neugodan ili je tetan za bie, pojavljuje se obojen poput krvi u crvenim nijansama. Vidoviti danas takode vidi na ovaj nain, samo to je on potpuno svestan za vreme ovog gledanja, dok je stanovnik Meseca imao jedino snoliku, mutnu svest. Slike koje su se pojavljivale "unutar" tih stanovnika imale su tano definisan odnos sa okolinom. Nije bilo nita samovoljno u njima. Bilo je mogue usmeravati se po njima, delovalo se pod uticajem tih slika kao to se danas deluje pod uticajem ulnih percepcija. Razvoj ove snolike svesti - tree glavno stanje - bio je zadatak "Meseevog ciklusa". Kada je "Mesec" proao kroz odgovarajue "male cikluse", period odmora "Pralava" ponovo je nastupio. Posle ovoga "Zemlja" je izronila iz tame. ZEMLJA I NJENA BUDUNOST Na Zemlji se ivi etvrto glavno stanje ljudskog razvoja. To je ono stanje svesti u kojem se sada ovek nalazi. Ali pre nego to ga je stekao on, i s njim ela Zemlja, najpre je morao ponoviti jedno za drugim stanja "Saturna", "Sunca" i "Meseca" u tri manja ciklusa (takozvani "krugovi" u teozofskoj literaturi). ovek sada ivi u etvrtom zemaljskom ciklusu. On je ve malo preao sredinu ovog ciklusa. Na ovom stupnju svesti ovek ne percipira vie samo na snoliki nain slike koje nastaju u njegovoj dui kroz uticaj njegove okoline, ve mu se objekti pojavljuju "vani u prostoru". Na Mesecu i takode u stanjima ponavljanja na Zemlji, nastala bi na primer obojena slika u njegovoj dui kada bi se naao u blizini nekog objekta. itava svest se sastojala od takvih slika, tonova, itd. koji su proticali i tekli duom. Tek sa pojavom etvrtog stanja svesti boja se vie ne pojavljuje samo u dui, ve i na spoljnem, prostorno ogranienom objektu, zvuk vie nije samo unutranje odjekivanje due, ve i oglaavanje objekta u prostoru. Zbog toga se u misterijskoj nauci ovo etvrto, zemaljsko stanje svesti takode naziva "objektivna svest". Ona je polako i postepeno formirana u toku razvoja tako to su fiziki organi oseta polako nastali i na taj su nain najrazliitiji ulni kvaliteti u spoljnim objektima postali opaajni. Osim osetila koja su se ve razvila, postoje i druga jo u stanju klice, a ona e se potpuno razviti u sledeem zemaljskom razvoju, to e predstaviti ulni svet u jo veoj razliitosti nego to je danas sluaj. Postepeni rast ove zemaljske svesti je opisan na prolim stranicama, a u razmatranjima koja slede taj opis bie upotpunjen u glavnim crtama.

Svet boja, svet zvukova, itd. koji je ovek ranije doivljavao unutar sebe, sada stoji nasuprot njega u prostoru za vreme ovekovog ivota na Zemlji. Ali, s druge strane, unutar njega se pojavljuje novi svet: svet ideja i misli o objektima. Ova sposobnost tvori bazu za seanje i samosvest. Jedino ovek koji stvara pojmove moe razviti seanje na ono stoje doiveo, i jedino ovek koji misli dospeva do take na kojoj razlikuje sebe od svoje okoline kao nezavisno, samosvesno bie, gde spoznaje sebe kao "Ja". Ne moe se govoriti o idejama i mislima u odnosu na Meseevu svest. Ona se samo sastoji od slika koje smo opisali. Oko sredine Zemaljskog razvoja, iako su se ovi dogaaji ve pripremali u neto ranijem vremenu, razvila se ova samosvest. Prva tri stupnja koja smo opisali bili su stupnjevi svesti. etvrti nije samo svest ve SAMOSVEST. Ali unutar samosvesti, sadanjeg ivota misli, ve se razvija dispozicija prema jo viim stanjima svesti. ovek e proiveti ova stanja svesti na sledeim planetama u koje e se Zemlja promeniti nakon svog sadanjeg oblika. Nije apsurdno rei neto o ovim buduim stanjima svesti, a time o ivotu na sledeim planetama. Jer, pre svega, vidoviti ovek - iz odreenih razloga, koji e biti dati na drugom mestu - koraa ispred svojih drugova u svom razvoju. Tako se ova stanja svesti, koja elo oveanstvo mora stei sa napredovanjem planetarnog razvoja, ve razvijaju u njemu u ovo vreme. U svesti vidovitog nalazi se slika buduih stanja oveanstva. Stavie, tri sledea stanja svesti su sada ve prisutna u svim ljudima u stanju klice, a vidovito istraivanje raspolae sredstvom za ukazivanje na ono to e nastati iz ovih stanja klice. Kada se kae da vidoviti ve u sebi razvija stanje svesti do kojeg e se u budunosti napredovati elo oveanstvo, to se mora shvatiti uz jedno ogranienje. Vidoviti ovek, na primer, razvija danas gledanje u duhovnom svetu koje e se u budunosti pojaviti u oveku na fiziki nain. Meutim, to budue fiziko stanje oveka bie verna slika odgovarajueg savremenog stanja kod vidovitog. Sama Zemlja e se razviti i zbog toga e se sasvim razliiti oblici od onih koji danas postoje pojaviti u njenim buduim stanovnicima, a ti fiziki oblici se danas pripremaju u duhovnom i mentalnom. Recimo, ono to vidoviti danas vidi u obliku svetlosnog oblaka i boje oko ljudskog fizikog tela kao takozvanu auru, kasnije e se promeniti u fiziki oblik, a ulni organi, drugaiji od ovih dananjih, osposobie budueg oveka da percipira druge oblike. Meutim, ve danas vidoviti vidi duhovne modele kasnijih materijalnih bia sa svojim duhovnim ulima (na primer, aura). POGLEDU BUDUNOST za njega je mogu, iako je vrlo teko dati ideju o karakteru tog pogleda kroz dananji jezik i za dananje ljudske pojmove.

Pojmovi sadanjeg stanja svesti su bledi u poredenju sa obojenim i zvunim objektima spoljnog sveta. Covek zbog toga govori o pojmovima kao o neemu to "nije realno". "Sama misao" je suprostavljena objektu ili biu koje je "realno" jer se moe percipirati pomou ula. Ali pojmovi i misli nose unutar sebe mogunost da ponovo postanu stvarni i slikoviti. Ako ovek danas govori o pojmu "crvenog" a da nema crveni objekt ispred sebe, tada je taj pojam, takav kakav je, samo bleda slika stvarnog "crvenila". Kasnije e ovek doi do take, gde on vie ne moe samo pustiti da mu u dui nastane bledi pojam "crvenog", ve e, kada pomisli na "crveno", "crveno" stvarno biti pred njim. On e biti sposoban da STVARA slike, ne samo pojmove. Time e on postii neto slino onome to je ve postojalo kada je re o Meseevoj svesti. Ali slike nee u njemu tei i proticati poput snova; umesto toga, on e ih proizvesti u punoj SAMOSVESTI, kao to to radi sa dananjim pojmovima. Misao o boji bie boja sama, pojam o zvuku bie zvuk sam, i tako dalje. U budunosti, svet slika e proticati i tei u ovekovoj dui pomou njegove vlastite snage, dok ga je za vreme Meseevog postojanja takav svet slika ispunjavao bez njegovog delovanja. U meuvremenu, nee nestati prostorni karakter objektivnog spoljnog sveta. Boja koja nastaje zajedno s pojmom o boji nee biti samo duevna slika nego e se pojaviti u spoljnom prostoru. Posledica toga e biti to da e ovek moi da percipira objekte i bia koji imaju delikatniju duhovnu i duevnu prirodu, pa se zbog toga oni ne zaodevaju u boje objekata koje se mogu opaziti sadanjim fizikim osetilnim organima; meutim, to su objekti i bia koja e se otkriti kroz delikatnije duhovne i mentalne boje i zvukove, a koje e budui ovek moi stvoriti iz svoje due. ovek se pribliava stanju u kojem e imati SAMOSVESNU SLIKOVITU SVEST pogodnu za takve pojmove. S jedne strane, dolazei razvoj Zemlje uzdii e sadanji ivot pojmova i misli do jednog vieg, delikatnijeg, savrenijeg stanja; s druge strane, samosvesna slikovita svest postepeno e se razviti tokom vremena ovog razvoja. Ona e, meutim, postii pun ivot u oveku tek na sledeoj planeti u koju e se Zemlja transformirati, a koja se naziva "Jupiter" u misterijskoj nauci. Tada e ovek moi meusobno da saobraa sa biima koja su potpuno skrivena od njegovog sadanjeg osetilnog opaanja. Podrazumeva se da ne samo da ivot percepcija time postaje potpuno razliit, nego se potpuno transformiu i delovanje, oseaji i svi odnosi prema okolini. Dok danas ovek moe svesno uticati samo na osetilna bia, tada e on moi da deluje svesno sa vrlo razliitim ulima i silama i moima; on sam e primati ono to e za njega biti potpuno spoznati uticaji od veoma razliitih carstava nego to je to danas sluaj. Na tom stupnju vie nee biti nikakvog pitanja o roenju i

smrti u dananjem smislu. Jer do "smrti" se dolazi jedino zbog toga to svest mora da zavisi od spoljnog sveta sa kojim ona saobraa kroz ulne fizike organe. Kada ovi fiziki ulni organi zataje, tada prestaje svaki odnos prema okolini. To znai: ovek "je umro". Meutim, kada je njegova dua bude tako uznapredovala da on vie ne prima uticaje iz spoljnog sveta kroz fizike instrumente, ve ih prima kroz slike koje dua stvara iz sebe, tada e dua stii i na taku gde ona moe nezavisno urediti svoje saobraanje sa okolinom, to jest, njen ivot nee biti prekinut protiv njene volje. Ona tada postalaje gospodar nad roenjem i smrti. Do toga e doi razvijanjem samosvesne slikovite svesti na "Jupiteru". Ovo stanje due se takoe naziva "psihika svest". Sledee stanje svesti do kojeg e se ovek razvijati na sledeoj planeti, "Veneri", razlikuje se od ovog prethodnog po tome da dua sada moe stvarati ne samo slike, nego takode i objekte i bia. To se dogaa u SAMOSVESNOJ OBJEKTIVNOJ SVESTI ili superpsihikoj svesti. Kroz slikovitu svest ovek moe opaziti neto od natulnih bia i objekata i moe na njih delovati - vriti uticaj kroz probuenje svojih slikovitih pojmova. Ali da bi se dogodilo ono to on eli od takvog natulnog bia, na njegov podsticaj, to bie mora koristiti svoje vlastite sile. Tako je ovek vladar nad slikama, i moe proizvesti delovanje kroz slike. Ali on jo nije gospodar nad samim silama. Kada se razvije njegova samosvesna objektivna svest, on e takode opaati i uticati na bia; on e ih sam stvarati. To je tok razvoja svesti: na poetku on kree maglovito, ne percipira se nita o drugim objektima i biima, nego samo unutranji doivljaji (slike) svoje vlastite due, tada se razvija percepcija. Napokon se perceptivna svest transformie u stvaralaku. Pre nego to stanje Zemlje prede u ivot na Jupiteru - nakon etvrtog zemaljskog ciklusa - predstoje jo tri manja ciklusa kroz koja treba proi. Oni slue za dalje usavravanje Zemaljske svesti na nain koji e kasnije biti opisan, kada e se govoriti o razvoju manjih ciklusa i njihovih podela za svih sedam planeta. Kada se, nakon perioda odmora (pralava), Zemlja promeni u Jupiter, i kada ovek stigne na tu planetu, tada se etiri prola stanja - Saturn, Sunce, Mesec i Zemlja moraju opet ponoviti tokom etiri manja ciklusa, i tek za vreme petog ciklusa Jupitera ovek stie stanje koje smo gore opisali kao stvarnu Jupiterovu svest. Na odgovarajui nain se pojavljuje "Venerina svest" tokom estog ciklusa na Veneri. Ovde e ukratko biti naznaena injenica koja e u kasnijim poglavljima igrati odreenu ulogu. Re je o brzini kojom se odigrava razvoj na razliitim

planetarna. Jer ona nije ista na svim planetarna. ivot tee najveom brzinom na Saturnu, brzina se onda smanjuje na Suncu, postaje jo manja na Mesecu i dostie svoju najsporiju fazu na Zemlji. Na njoj postaje sve sporija i sporija, sve do take na kojoj se razvija samosvest. Tada se brzina ponovo poveava. Zbog toga je dananji ovek ve proao vreme najvee sporosti svog razvoja. ivot se ponovo poeo ubrzavati. Na Jupiteru e se postii brzina Meseca, a na Veneri Sunca. Poslednja planeta koja se jo moe ubrojati u niz zemaljskih transformacija, a koja sledi za Venerom, naziva se "Vulkan" u misterijskoj nauci. Na toj planeti e se postii privremeni cilj razvoja oveanstva. Stanje svesti u koje ovek ulazi naziva se "pobonost ili duhovna svest". ovek e je tako stei u sedmom ciklusu na Vulkanu nakon to je ponovio est prethodnih stanja. Javno se ne moe mnogo rei o ivotu na ovoj planeti. U misterijskoj nauci se o njemu govori na takav nain da se kae: "Nijedna dua, koja je svojim miljenjem vezana za fiziko telo, ne moe razmiljati o Vulkanu i njegovom ivotu". To jest, jedino misterijski uenici vieg reda, koji mogu ostaviti svoje fiziko telo i stei natulno znanje izvan njega, jedino oni mogu neto nauiti o Vulkanu. Sedam stupnjeva svesti su tako izraeni u toku razvoja oveanstva u sedam planetarnih razvoja. Na svakom stupnju, svest sada mora proi kroz sedam podstanja. Oni se ostvaruju u ve pomenutim malim ciklusima ("krugovi"). Ta podstanja se nazivaju 'ivotna stanja" u misterijskoj nauci na Zapadu, nasuprot nadreenim stanjima svesti. Ili se kae da svako stanje svesti prolazi kroz sedam "carstava" ("krugova"). I ponovo svaki mali ciklus mora proi kroz sedam jo manjih, koji se nazivaju "stanja oblika" (u teozofiji "kugle"). Za puni ciklus oveanstva to iznosi sedam puta etrdeset devet ili tri stotine etrdeset tri (343) razliitih "stanja oblika". U sledeim razmatranjima e se govoriti o ovom razvoju i pokazae se da pogled na celinu nije tako komplikovan kao to moe na poetku izgledati kada se spomene broj 343. Postae oigledno kako ovek moe istinski razumeti sebe samo onda kada poznaje svoj vlastiti razvoj. IVOT SATURNA U jednom od prolih opisivanja, uporeden je veliki razvoj oveanstva kroz sedam stanja svesti od Saturna do Vulkana sa napretkom kroz ivot izmeu roenja i smrti, kroz detinjstvo pa do starosti. Moe se dalje razraditi ovo poredenje. Kao to medu savremenim oveanstvom, ljudi razliite dobi ne slede samo jedan za drugim ve takoe postoje jedni uz druge, tako je i sa razvojem stanja svesti. Starac, zreli ovek ili zrela ena, mladi, putuju kroz ivot jedan uz drugog. Tako su ovekovi preci na Saturnu postojali ne samo kao bia sa tupom Saturnskom sveti, nego uz ova i kao bia koja su ve razvila via stanja svesti. Kada je poeo Saturnov razvoj, tamo su ve postojale prirode sa

Sunevom svesti, druge sa slikovitom svesti Meseca, one sa sveu slinoj sadanjoj ovekovoj svesti, zatim etvrta vrsta ;a samosvesnom (psihikom) slikovitom svesti, zatim peta vrsta sa samosvesnom (superpsihikom) objektivnom svesti i esta sa kreativnom (duhovnom) sveu. Time se iscrpljuju nizovi bia. Nakon stupnja Vulkana, ovek e se jo dalje razviti i uzdii u sive maglovite ialjine, tako da unutranje oko vidovnjaka gleda na jo pet oblika svesti, koji su daleki kao i udaljeni duhovi, ije je opisivanje, meutim, sasvim mogue. Sve u svemu, moe se govoriti o DVANAEST stanja svesti. Saturnski je ovek bio okruen sa jedanaest (11) drugih vrsta bia. etiri najvie vrste imale su svoje zadatke na nivoima razvoja koji su bili pre ivota na Saturnu. Kada je poeo ovaj ivot ta su bia ve stigla na tako visoko stanje razvoja da se njihovo daljnje postojanje odigravalo u svetovima koji lee iza domena oveka. Zbog toga mi ovde ne moemo i ne treba da govorimo o njima. Meutim, druge vrste bia, uz Saturnskog oveka sedam njih - sve su povezana sa ljudskim razvojem. Oni deluju u njemu kao stvaralake snage, sprovodei svoje slube na nain kao to e biti opisano na sledeim stranicama. Kada je poeo razvoj na Saturnu, najuzvienija od ovih bia ve su postigla nivo svesti do kojeg e ovek doi tek nakon svog ivota na Vulkanu, to jest, visoku stvaralaku (superduhovnu) svesti. Ti "stvaraoci", su takoe nekad morali proi kroz stanja oveka. To se odigralo na nebeskim telima koja su bila pre Saturna. Meutim, povezanost tih bia sa razvojem oveanstva trajala je do sredine ivota na Saturnu. Zbog njihovog uzvienog delikatnog tela od traaka, zraka, u mi-sterijskoj nauci se ovi nazivaju "Zraei ivoti" ih "Zraei plamenovi". Poto je supstanca od koje se njihovo telo sastojalo, imala daleku slinost sa ovekovom voljom, oni su takode nazvani "Duhovi volje". Ovi duhovi su stvaraoci oveka na Saturnu. Iz svojih tela oni su izlili supstancu koja je postala nosilac ljudske Saturnske svesti. Period razvoja tokom kojeg se ovo odigrava zove se prvi mali Saturnski ciklus (u teozofskom jeziku "prvi krug"). Materijalno telo koje je ovek na ovaj nain primio je prvi rudiment njegovog kasnijeg fizikog tela. Moe se rei da su "Duhovi volje" tokom prvog Saturnskog ciklusa zasadili klicu fizikog ljudskog tela i u to vreme je ova klica imala tupu Saturnsku svest. Iza tog prvog manjeg Saturnskog ciklusa sledi est drugih. Za vreme ovih ciklusa ovek ne stie vii stupanj svesti. Ali i dalje se radi na materijalnom telu koje je primio. Druge vrste bia koje su gore naznaene sudeluju u tom radu na najrazliitije naine.

Nakon "Duhova volje" slede bia sa stvaralakom (duhovnom) svesti, slinoj onoj koju e ovek stei na Vulkanu. Oni se nazivaju "Duhovi mudrosti". Hrianska misterijska nauka ih naziva "Gospodstva" (Kyrioteti), a "Duhove volje" naziva "Prestoli". Tokom drugog ciklusa na Saturnu oni su napredovali u svom razvoju do odreenog stupnja; u isto vreme oni rade na ljudskom telu na takav nain da mu se ugrauje "mudar ureaj", racionalna struktura. Tanije, njihov rad na oveku poinje ubrzo nakon sredine prvog ciklusa i dovren je oko sredine drugog. Trea vrsta duhova sa samosvesnom (suprapsihikom) objektnom svesti su "Duhovi kretanja" ili "delovanja". U hrianskoj misterijskoj nauci oni se nazivaju "Moi" (Dinami). U teozofskoj literaturi se moe nai izraz Mahat za njih. Od sredine drugog Saturnskog ciklusa nadalje oni zajedniki rade na napredovanju svog vlastitog razvoja i doterivanju ljudskog materijalnog tela, u koje oni ugrauju sposobnost kretanja i snanog delovanja. Ovaj zadatak se zavrava oko sredine treeg ciklusa na Saturnu. Nakon ovoga poinje rad etvrte vrste bia, "Duhova oblika". Oni imaju samosvesnu slikovitu svest (psihiku svest). Hriansko ezote-rijsko uenje ih naziva "Snage" (Ekskusiji). Kroz njihov rad, ljudsko materijalno telo, koje je pre bilo neka vrsta pokretnog oblaka, poprima ogranieni, plastini oblik. Ovo delovanje "Duhova oblika" zavrava se oko sredine etvrtog Saturnskog ciklusa. Tada sledi delovanje "Duhova tame", koji se takode nazivaju i "Duhovi linosti" ili "sopstvenosti" (egoizma). U ovom stanju oni imaju svest slinu dananjoj ljudskoj zemaljskoj svesti. Oni obitavaju u formiranom ljudskom materijalnom telu kao "due" na slian nain kao to ljudska dua danas obitava u svom telu. Oni su ugradili osetilne organe u telo, a to su klice ulnih organa koje e se kasnije razviti u ljudskom telu tokom razvoja Zemlje. Meutim, mora se shvatiti da su ove osetilne klice jo supstancijalno razliite od sadanjih ulnih instrumenata oveka. Zemaljski ovek ne bi mogao percipirati kroz takve ulne klice. Za njega, slike ulnih instrumenata moraju najpre proi kroz prefinjeno etersko telo, koje se oblikuje na Suncu, i kroz astralno telo, koje zahvaljuje svoje postojanje Meseevom razvoju. (Sve ovo e postati jasno u sledeim poglavljima.) Ali "Duhovi linosti" mogu uzeti slike "ulnih organa" u svoju vlastitu duu na takav nain da, pomou njih, oni mogu percipirati spoljne objekte, kao to to radi ovek za vreme svog Zemaljskog razvoja. U svom radu na ljudskom telu, "Duhovi linosti" prolaze kroz svoj vlastiti "stupanj oveanstva". Tako su oni "ljudi" od sredine etvrtog do sredine petog Saturnskog ciklusa. Ovi duhovi su ugradili sopstvenost, egoizam u ovekovo telo. Poto su oni stekli svoje stanje oveanstva tek na Saturnu, oni su za dugo vremena ostali povezani

sa razvojem oveanstva. Tako je oni trebalo da izvode na oveku vaan rad i u sledeim ciklusima. Ovaj rad uvek deluje kao kalemljenje sopstvenosti. Degeneracija sopstvenosti u sebinost mora se pripisati njihovoj aktivnosti, dok su, s druge strane, oni zaetnici sve ovekove nezavisnosti. Bez njih ovek nikad ne bi postao samozaokrueno bie, "linost". Hriansko ezoterijsko uenje za njih koristi izraz "Prapoeci" (Arhaji), a u teozofskoj literaturi se oni oznaavaju kao Asure. Nakon rada ovih duhova sledi oko sredine petog Saturnskog ciklusa rad "Sinova ogr ja", koji na ovom stupnju jo imaju tupu slikovitu svest, slinu ovekovoj Meseevoj svesti. Oni stiu stanje oveanstva tek na sledeoj planeti, Suncu. Njihov rad je zbog toga ovde do odreenog stupnja nesvestan ili slian snu. Ali kroz njih se oivljava aktivnost ulnih klica iz prolog ciklusa. Svetle slike koje su stvorili "Ognjeni duhovi" sjaje prema van kroz ove ulne klice. Predak oveka je time uzdignut do neke vrste sjajnog bia. Dok je inae ivot na Saturnu taman, ovek sada isijava u optu tamu. "Duhovi linosti" s druge strane, bili su ve probueni do svog ljudskog postojanja u ovoj optoj tami. Samo ljudsko bie ne moe iskoristiti svoju svetlost na Saturnu. Svetlost njegovih ulnih klica nije mogla izroniti nita u sebi, ali je kroz nju bila data mogunost drugim uzvienijim biima da pokau sebe ivotu na Saturnu. Kroz izvore svetla ovekovih predaka, ova bia zrae neto od svoje prirode dole na planetu. To su uzviena bia iz ona etiri reda o kojima smo prethodno rekli da su izrasla iz svih povezanosti sa ljudskim postojanjem u svom razvoju. Bez ikakve potrebe za njih da to rade, oni sada zrae neto od svoje prirode iz svoje "slobodne volje". Hriansko-ezoterijsko uenje ovde govori o otkrivanju "Serafima", "Duhova ljubavi". Ovo stanje traje do sredine estog Saturnskog ciklusa. Nakon ovog poinje rad onih bia koja na ovom stupnju imaju tupu svest kakva se danas nalazi kod oveka dok je on u dubokom spavanju bez snova. Ova bia su "Sinovi Poludana". U teozofiji se oni nazivaju Lunarni Pitrisi ili Barhishad Pitrisi. Oni stiu stanje oveanstva tek na Mesecu. Na Zemlji su oni, kao i njihovi prethodnici "Sinovi ognja", ve prerasli u stanje oveanstva. Na Zemlji su oni via bia koja hriansko ezoterijsko uenje naziva ANELI, dok za "Sinove ognja" koristi izraz ARHANELI. Ovi "Sinovi Poludana" razvijaju u ovekovim precima neku vrstu razumevanja, koju, meutim, u svojoj tuposti, svojoj tupoj svesti, oni sami jo ne mogu koristiti.

Kroz ovo razumevanje sada se ponovo otkrivaju uzviena bia, kao to su to pre radili Serafimi kroz ulne klice. Kroz ljudska tela sada izlivaju razumevanje na planetu oni duhovi koje hriansko ezoterijsko uenje naziva Heruvimi. Oko sredine sedmog Saturnskog ciklusa poinje novo delovanje. ovek je sad dostigao taku na kojoj on moe nesvesno raditi na svom vlastitom materijalnom telu. Kroz svoju aktivnost u krajnjoj tuposti Saturnovog postojanja, ovek stvara prvu predispoziciju za klicu istinskog "duhovnog oveka", koji dolazi do svog punog razvoja tek na kraju razvoja oveanstva. U teozofskoj literaturi on se naziva ATMA. To je najvii lan takozvane monade oveka. U sebi je on sasvim tup i nesvestan na ovom stepeni. Kao to se Serafimi i Heruvimi otkrivaju iz svoje slobodne volje u dva prola ljudska stanja, tako sada sebe otkrivaju Prestoli, ona bia koja su na samom poetku Saturnskog postojanja izraila iz svoje vlastite prirode ljudsko telo. Predispoziciju za klicu "duhovnog oveka" (Atmu) potpuno proima snaga ovih "Duhova volje", zadravajui je kroz sva stolea stanja razvoja. U svojoj tupoj svesti na ovom stupnju ovek jo ne moe shvatiti nita o ovoj klici, ali se on dalje razvija i kasnije moe da shvati, kasnije se ova predispozicija klice pojanjava njegovoj vlastitoj svesti. Ovaj rad jo nije zavren na kraju ivota Saturna, pa se nastavlja u prvom Sunevom ciklusu. Treba shvatiti se da rad viih duhova, koji je ovde opisan, ne poklapa se sa poetkom i krajem malog ciklusa (kruga), ve da se on nastavlja od sredine jednog do sredine drugog. Njegovo najvee delovanje se odvija u periodima odmora izmeu CIKLUSA. Ono se poveava od sredine ciklusa (Manvantara) nadalje, postaje najjae u sredini perioda odmora (Pralava), a onda opada u sledeem. Ve je spomenuto u prolim poglavljima da ivot nikako ne prestaje tokom perioda odmora.) Iz gornjeg takoe postaje oigledno u kojem smislu hriansko ezoterijsko uenje kae da su se "u poetku vremena" otkrili Serafimi, Heruvimi i Prestoli. Iza toka Saturna sledi vreme u kojem se ivot razvija kroz period odmora i prelazi u Sunevo stanje. O tome e biti reci u sledeim razmatranjima. Da bi bilo jasnije, ovde emo dati pregled injenica razvoja na prvoj planeti. I Ova planeta je ona na kojoj se razvija najtuplja ljudska svest [duboka svest transa). Zajedno s njom razvijaju se prvi rudimenti fizikog ljudskog tela. II Ovaj razvoj prolazi kroz sedam podstanja [manjih ciklusa ili "krugova"). Na svakom od ovih stanja vii duhovi poinju svoj rad na razvoju ljudskog tela i to su u: 1. ciklusu - Duhovi volje [Prestoli), 2. ciklusu - Duhovi mudrosti [Gospodstva),

3. ciklusu - Duhovi kretanja [sile), 4. ciklusu - Duhovi oblika [vlasti), 5. ciklusu - Duhovi linosti [poglavarstva), 6. ciklusu - Sinovi ognja [Arhandeli), 7. ciklusu - Sinovi Poludana [Aneli), III U etvrtom ciklusu se Duhovi linosti uzdiu do stanja oveanstva. IV Od petog ciklusa nadalje sebe otkrivaju Serafimi. V Od petog ciklusa nadalje sebe otkrivaju Heruvimi. VI Od estog ciklusa nadalje sebe otkrivaju Prestoli, istinski "Stvoritelji oveka". VII Kroz ovo poslednje otkrivanje, razvija se u sedmom ciklusu prve planete predispozicija za "duhovnog oveka", za ATMU. IVOT NA SUNCU Nakon velike kosmike ere na Saturnu, koja je opisana na prethodnim stranama, sledi Suneva era. Izmeu njih je period odmora (Pralava). Za vreme ovog perioda, sve ljudsko to se razvilo na Saturnu poprima karakter koji stoji u istom odnosu sa Sunevim ovekom koji dalje treba da se razvija kao semenka s biljkom koja nastaje iz nje. Saturnski ovek je ostavio iza sebe svoju semenku, koja je utonula u neku vrstu uspavanosti, nakon koje e se razviti u Suneva oveka. ovek sada prolazi kroz svoje drugo stanje svesti na Suncu. Ono je nalik onome u koje danas ovek potone za vreme mirnog spavanja bez snova. Ovo stanje, koje danas prekida ovekovo stanje budnosti, ostatak je seanja na vreme Sunanog razvoja. Moemo ga uporediti i sa tupim stanjem svesti u kojem danas postoji svet biljaka. Stvarno se danas u biljci mora gledati spavajue bie. Da bi se razumeo razvoj oveanstva, mora se shvatiti da je u ovom drugom velikom ciklusu Sunce bilo jo planeta, a da je tek kasnije napredovalo do postojanja zvezde stajaice. U smislu misterijske nauke, zvezda stajaica je ona koja alje ivotne sile na jednu ili nekoliko planeta koje su okolo nje. Tokom drugog perioda to jo nije bio sluaj sa Suncem. U to vreme ono je jo sjedinjeno sa biima kojima je davalo snagu. Ova bia, a takode ovek na njegovom nivou razvoja u to vreme, jo su ivela na njemu.

Planetarna Zemlja, odeljena od Sunca i Meseca, nije postojala. Sve u obliku supstanci, sila i bia koja danas postoje na Zemlji i u njoj, i sve to sada pripada Mesecu, bilo je jo unutar Sunca. Ono je tvorilo deo njegovih supstanci, sila i bia. Tek za vreme sledeeg (treeg) velikog ciklusa odelilo se od Sunca ono to se u misterijskoj nauci naziva Mesec. To nije sadanji Mesec, nego prethodnik nae Zemlje, njeno prethodno utelovljenje (reinkarnacija). Ovaj Mesec je postao Zemlja, a nakon toga se ona odelila od svoje supstance i izbacila ono to se danas oznaava kao Mesec. U treem ciklusu su tako postojala dva tela umesto biveg planetarnog Sunca, naime, zvezda stajaica Sunce i odvojeni planetarni Mesec. ovek i druga bia, koja su se razvila kao ovekovi preci tokom Sunevog razdoblja, izvueni su iz Sunca zajedno sa Mesecom. Sunce je sada opskrbljivalo Meseeva bia IZVANA sa onim silama koje su oni prethodno dobijali direktno od njega kao svog mesta stanovanja. Nakon treeg (Meseevog) ciklusa je dolo do drugog perioda odmora (Pralava). Za vreme ovog perioda ujedinila su se dva odvojena tela (Sunce i Mesec) i zajedno prola kroz stanje spavajue semenke. U etvrtom ciklusu, Sunce i planetarni Mesec najpre su izronili iz tame spavanja kao JEDNO telo. Za vreme prve polovine ovog ciklusa naa Zemlja, zajedno sa ovekom i njegovim pratiocima, odvojila se od Sunca. Malo kasnije je ona izbacila sadanji Mesec, tako da sada postoje tri lana kao potomci prethodne Suneve planete. Na Sunevoj planeti, ovek i druga bia, koja su spomenuta u toku razmatranja Saturna, proli su kroz drugo stanje svog razvoja u drugoj velikoj kosmikoj eri. Rudiment kasnijeg ovekovog fizikog tela, koji se postepeno razvio na Saturnu, izronio je opet poput biljke iz semena na poetku Sunevog ciklusa. Ali ovde on ne ostaje u istom stanju u kojem je bio prethodno. On je proet drugim, delikatnijim, ali u sebi snanijim telom, eterskim telom. Dok je Saturnovo telo oveka bilo neka vrsta automata (sasvim beivotno), sada kroz etersko telo koja ga postepeno potpuno proima, ono postaje oivljeno bie. ovek time postaje neka vrsta biljke. Njegov izgled, meutim, nije onakav kakav je dananjih biljaka. On u svojim oblicima pre, na neki nain, podsea ve na dananjeg oveka. Ali, rudiment glave, poput dananjeg korena biljke, okrenut je prema dole, prema sreditu Sunca, a rudimenti stopala su okrenuti prema gore poput cvea kod biljaka. Ovaj organizam biljka-ovek nema jo nikakve sposobnosti voljnog pokretanja. Ali ovek se tek razvija u ovaj oblik za vreme drugog od sedam manjih ciklusa (krugova) kroz koje Sunce prolazi. Jer tokom prvog od ovih malih ciklusa nema jo eterskog tela u ljudskom organizmu.

Tada se ukratko ponavlja sve to se dogodilo za vreme Saturnove ere. Fiziko telo oveka jo sadri automatski karakter, ali u neemu menja svoj prethodni oblik. Da je ono ostalo kakvo je bilo na Saturnu, ne bi bilo sposobno da u sebe primi etersko telo. Ono se promenilo na takav nain da je moglo postati nosa ovog tela. Za vreme sledeih est ciklusa etersko telo se sve vie i vie razvija i kroz svoje sile, koje deluju na fiziko telo, ono takode poprima sve savreniji oblik. Rad na pretvaranju koji se ovde izvodi na oveku sprovode duhovi koje smo ve spomenuli u vezi sa ovekom u naim razmatranjima o Saturnovom razvoju. Tu se ne radi vie o onim duhovima koji se nazivaju "Zraei ivoti" ili "Plamenovi" (Prestoli). Oni su zavrili svoj rad to se ovoga tie, za vreme prve polovine prvog Saturnskog ciklusa. Ono to se moe posmatrati za vreme prvog Sunevog ciklusa (kruga) jeste rad "Duhova mudrosti" (Gospodstva ili Kirioteti). Oni su se umeali u razvoj oveka oko sredine prvog Saturnskog ciklusa (videti prethodno poglavlje). Oni sada nastavljaju svoj rad tokom prve polovine prvog Sunevog ciklusa ponavljajui u uzastopnim stanjima mudar ureaj fizikog tela. Malo kasnije ovom radu se pridruuju "Duhovi kretanja" (Dinami, Mahat). Time je ponovljen onaj period Saturnskog ciklusa tokom kojega je ljudsko telo primilo sposobnost kretanja. Ono tako ponovo postaje pokretno. Na isti nain "Duhovi oblika" (Eksku-siji), "Duhovi tame" (Arhaji, Asure), zatim "Sinovi ognja" (Arhaneli) i na kraju "Sinovi Poludana" (Aneli, Lunarni Pitrisi) jedan za drugim ponavljaju svoj rad. Time smo okarakterisali est manjih perioda prvog razdoblja na Suncu (prvog solsticija). U sedmom od ovim manjih perioda ponovo interveniu "Duhovi mudrosti". Dok su u prolom razdoblju dali mudru strukturu ljudskom telu, oni sada daruju udovima, koji su postali pokretni, sposobnost da njihovo kretanje postane usmereno mudrou. Pre je samo struktura bila izraz unutranje mudrosti, a sada kretanje takode postaje takav izraaj. Time se dolazi do kraja prvog Sunevog ciklusa. On se sastoji od sedam manjih ciklusa, od kojih je svaki ponavljanje Satumskog ciklusa (Saturnovog kruga). U teozofskoj literaturi udomaio se naziv "kugle" za ovih sedam manjih ciklusa koji tvore "krug". (Krug se tako odigrava u sedam kugli.) Sada, nakon perioda odmora (Pralava), nakon prvog Sunevog ciklusa sledi drugi. Pojedini "najmanji ciklusi" ili "kugle" kasnije e biti pojanjeni, a sada emo nastaviti do sledeeg razdoblja Sunevog ciklusa. Na kraju prvog ciklusa, ljudsko telo je ve pripremljeno za primanje eterskog tela, jer su mu "Duhovi mudrosti" dali mogunost kretanja ispunjenog mudrou.

Meutim, u meuvremenu, ovi "Duhovi mudrosti" sami su se dalje razvili. Kroz rad koji su izvrili, oni su postali sposobni da izliju svoju supstancu iz sebe kao to su "Plamenovi" izlili svoju na poetku Saturnovog ciklusa i time dali fizikom telu njegovu materijalnu bazu. Supstanca "Duhova mudrosti" je eter, to jest, pokretna i snagom ispunjena mudrost, drugim recima "ivot". Etersko ili ivotno telo oveka je tako emanacija "Duhova mudrosti". Ova emanacija se nastavlja do sredine drugog Sunevog ciklusa, kada "Duhovi kretanja" mogu ponovo poeti sa novim aktivnostima. Njihov rad se pre mogao iriti samo na fiziko telo oveka, sada se on prenosi na etersko telo i usauje aktivnosti u njega. To se nastavlja do sredine treeg Sunevog ciklusa. Tada poinje delovanje "Duhova oblika". Kroz njih etersko telo, koje je pre imalo samo pokretljivost slinu oblaku, poprima odreeni oblik (formu). U sredini etvrtog Sunevog razdoblja, od "Duhova oblika" poprima svest poput one koju e ovek imati na "Veneri", drugoj planeti na kojoj e se on pojaviti nakon zemaljskog postojanja. Ovo je superpsihika svest. Ovi duhovi to postiu kao plod svoje aktivnosti tokom treeg i etvrtog razdoblja na Suncu. Time oni stiu sposobnost da transformiu ulne klice koje su se razvile za vreme i nakon Satumskog perioda, a koje su do ovog vremena bile jedini fiziki instrumenti, u OIVLJENA ula posredstvom etera. Kroz slian su proces "Duhovi tame" (Arhaji, Asure) u ovo vreme postigli nivo psihike svesti. Time su oni postali sposobni da deluju svesno iz astralnog sveta. Sada se na etersko telo bia moe uticati iz astralnog sveta. "Duhovi tame" su to radili u odnosu na etersko telo oveka. Oni su sada u njega usadili duh sopstvenosti (nezavisnosti i sebinosti), kao to su to pre uinili u fizikom telu. Moe se videti kako su ova bia usadila egoizam u sve lanove ljudskog bia. U isto vreme su "Sinovi ognja" postigli stanje svesti koju ovek danas poseduje kao svoju budnu svest. Moe se o njima rei da oni sada postaju LJUDI. Oni sada koriste fiziko ljudsko telo za neku vrstu saobraaja sa spoljnim svetom. Na slian nain su "Duhovi linosti" koristili fiziko telo od sredine etvrtog Saturnskog ciklusa nadalje. Ali oni su koristili ulne klice za neku vrstu percepcije. Priroda "Duhova ognja" je, meutim, takva da oni izlivaju toplotu svoje due u svoju okolinu. Fiziko ljudsko telo je sada toliko napredovalo da oni to mogu uraditi kroz njega. Njihova toplina deluje priblino kao to toplota kokoke deluje na jaja na kojima lei, to jest, ona ima ivotno-probuujue snage. Sve stoje od takve ivotno-probuujue snage, a lei u oveku i u njegovim prcima, usadili su "Sinovi ognja" u etersko telo u to vreme. Mi ovde govoriomo o izvoru one toplote koja je uslov za reprodukciju svih ivih bia. Kasnije e postati oigledno da se dogodio jedan vid transformacije ove snage toplote kada se Mesec odelio od Sunca.

Oko sredine petog ciklusa "Sinovi ognja" razvili su se tako daleko da u etersko telo mogu uneti sposobnost kojom su pre deiovali kroz fiziko telo. Oni sada zamenjuju "Duhove linosti" u radu na ovom eterskom polju, koje time postaje zaetnik reproduktivne aktivnosti. Oni u ovom razdoblju preputaju fiziko telo "Sinovima Poluda-na" (Aneli, Lunarni Pitrisi). U meuvremenu su Aneli stekli takvu tupu slikovitu svest kakvu e ovek imati na Mesecu. Na Saturnu oni su ovekovom pretku dali neku vrstu razumevanja. Sada oni dalje razvijaju fizike instrumente ljudskog duha, koje e on svesno koristiti u kasnijim stanjima svog razvoja. Time se Serafimi ve mogu otkriti na Suncu kroz ljudsko telo pre sredine petog ciklusa na potpuniji nain nego to je to bilo mogue ranije na Saturnu. Od sredine estog razdoblja na Suncu pa nadalje, sam ovek je toliko napredovao da moe nesvesno raditi na svom fizikom telu. U ovom pogledu on sad zamenjuje "Sinove Poludana". Kroz ovu aktivnost u tuposti, on stvara prve predispozicije za klicu ivotnog duhovnog bia, koji se naziva ivotni duh - Buddhi. Tek e na kasnijim stanjima svog razvoja on postati svestan tog duha ivota. Kao to su od sedmog Saturnskog ciklusa nadalje, Prestoli svojom voljom izrazili svoju snagu u predispoziciji za duhovnog oveka koja se formirala u to vreme, tako Heruvimi sada izlivaju svoju mudrost koja otada ostaje sauvana za ivotni duh oveka kroz sve sledee stupnjeve razvoja. Od sredine sedmog Sunevog razdoblja nadalje ponovo se pojavljuje klica duhovnog oveka (Atma) koja je ve formirana ne Saturnu. Ona se udruuje sa ivotnim duhom (Buddhi) i tako nastaje oivljena monada (Atma-Buddhi). Dok u ovo vreme ovek deluje nesvesno na svoje fiziko telo, "Sinovi Poludana" preuzimaju ono to se sada mora uiniti na eterskom telu da bi se ono dalje razvilo. U pogledu toga oni su naslednici "Sinova ognja". Oni zrae slike iz svoje svesti u ovo etersko telo i time, u nekoj vrsti snolikog stanja, uivaju reproduktivnu snagu ovog tela, koju su stimulisali "Sinovi ognja". Oni time pripremaju razvoj uitka u ovoj snazi, koji e se kasnije (na Mesecu) pojaviti u oveku i u njegovim blinjim biima. Na Saturnu je formirano ovekovo fiziko telo. Ono je bilo potpuno beivotno u to vreme. Takvo beivotno telo misterijska nauka naziva mineral. Moe se zbog toga rei i to da je na Saturnu ovek bio mineral, ili da je proao kroz mineralno carstvo. Ovaj ljudski mineral nije imao oblik dananjeg minerala. Minerali onakvi kao to su sada nisu jo postojali u to vreme. Kao to je pokazano, ovaj ljudski mineral, koji je ponovo izronio iz tame spavanja kao iz klice, oivljen je na Suncu. On je postao ljudska biljka; ovek je proao kroz biljno carstvo.

Ali nisu svi ljudski minerali oivljeni na ovaj nain. To se nije moglo dogoditi, jer je biljki-oveku bila potrebna mineralna osnovu za njegov ivot. Kao to danas ne moe biti biljaka bez mineralnog carstva iz kojeg one uzimaju svoje supstance, tako je to bilo i na Suncu u odnosu na biljku-oveka. Zbog njegovog kasnijeg razvoja, on je morao ostaviti deo ljudskih rudimenata iza sebe, na nivou minerala. Poto su na Suncu bili sasvim drugaiji uslovi od onih na Saturnu, ovi minerali koji su bili gurnuti natrag, poprimili su oblike sasvim drugaije od onih koje su imali na Saturnu. Tako uz carstvo ljudske biljke nastaje drugo podruje, posebno mineralno carstvo. Moe se videti da se ovek uzdie do vieg carstva tako to odguruje deo svojih sudrugova dole, u nie carstvo. Mi emo gledati kako se ovaj proces nastavlja i ponavlja mnogo puta u sledeim stanjima razvoja. On odgovara osnovnom zakonu razvoja. Ovde emo ponovo, radi vee jasnoe, dati pregled injenica razvoja na Suncu. I Sunce je planeta na kojoj se razvija drugo ljudsko stanje svesti, ono spavanje bez snova. Fiziko ljudsko telo se uzdie do jedne vrste biljnog postojanja kroz izgraivanje eterskog tela u njemu. II Ovaj razvoj prolazi kroz sedam podstanja (manjih ciklusa ili krugova): 1. U prvom od ovih ciklusa ponavljaju se razvojna stanja Saturna u odnosu na fiziko telo, u neto drugaijem obliku. 2. Na kraju PRVOG ciklusa, "Duhovi mudrosti" poinju rad na eterskom telu. Oni izlivaju etersko telo. 3. U sredini DRUOG ciklusa, poinje rad "Duhova kretanja" na ovom telu. 4. U sredini TREEG ciklusa, poinje rad I DELOVANJE "Duhova oblika" na etersko telo. 5. Od sredine ETVRTOG ciklusa nadalje, ovo telo prima sopstvenost kroz "Duhove linosti". 6. U meuvremenu, fiziko telo je toliko napredovalo kroz delovanje sila koje su radile na njemu jo od ranijih razdoblja da su se kroz njega od ETVRTOG ciklusa nadalje "Sinovi ognja" mogli uzdii do oveanstva. 7. U sredini PETOG ciklusa "Sinovi ognja", koji su pre proli kroz stanje oveanstva, preduzimaju rad na eterskom telu. U to vreme su "Sinovi Poludana" delatni na fizikom telu.

8. Oko sredine ESTOG ciklusa rad na eterskom telu se prenosi na "Sinove Poludana". ovek sam radi sada na fizikom telu. 9. Tokom SEDMOG ciklusa nastaje oivljena monada. IVOT NA MESECU U univerzalnoj Meseevoj eri, koja sledi iza Suneve, ovek razvija tree od svojih sedam stanja svesti. Prvo se razvilo tokom sedam Saturnovih ciklusa, drugo tokom Sunevog razvoja, etvrto je ono koje ovek sada razvija tokom Zemaljskog razdoblja, tri druga e nastati na sledeim planetarna. Stanje svesti Saturnskog oveka ne moe se uporediti ni sa jednim stanjem svesti dananjeg oveka, jer je ono bilo tuplje od spavanja bez snova, kao ni sa sadanjom svesti spavajueg biljnog sveta. A u svim ovim primerima se radi jedino o slinosti. Bilo bi sasvim pogreno misliti da se u velikim univerzalnim erama bilo ta ponavlja na potpuno identian nain. Na taj nain treba razumeti ako sada Meseeva svest bude uporedena s onom koja ima neku slinost, naime, sa spavanjem ispunjenim snovima. ovek stie takozvanu slikovitu svest na Mesecu. Slinost se sastoji u tome da se u Meseevoj svesti, kao i u svesti snova, uzdiu SLIKE unutar bia koje imaju odreeni odnos sa objektima i biima spoljnog sveta. Ali te slike nisu slike tih objekata i bia kao u dananjeg oveka kada je on budan. Slike u snu su eho dnevnih iskustava, ili simboliki izrazi za dogaaje u okolini onog koji sanja, ili za ono to se dogaa u unutranjosti osobe koja spava. Lako je dati primer za ova tri tipa iskustva sna. Prvo, svako zna za one snove koji nisu nita drugo do zbrkane slike vie ili manje udaljenih dnevnih iskustava. Primer druge vrste bi bio ako onaj koji sanja misli da doivljava kloparanje voza koji prolazi a onda, kad se probudi, shvati da je to bilo kucanje sata, koji je leao pored njega, to je on percipirao u svojoj slici u snu. Primer tree vrste je da se nekome ini da je u sobi gde rune ivotinje sede na stropu, a kad se probudi iz ovog sna, shvati da se to njegova vlastita glavobolja izrazila na ovaj nain. Ako se sada eli stei pojam o Meseevoj svesti na bazi tako zbrkanih slika u snu, mora se shvatiti daje tu takode prisutan slikoviti karakter, ali da prevladava potpuna pravilnost umesto zbrkanosti i samovoljnosti. Istina je da slike Meseeve svesti imaju ak manje slinosti od slika iz snova sa objektima na koje se odnose, ali s druge strane postoji potpuno PODUDARANJE slike i objekta. Sada, u Zemaljskom razvoju, pojam je slika svog objekta, tako je recimo pojam "sto" slika samog stola. To nije sluaj sa Meseevom svesti. Pretpostavite, na primer da se Meseev ovek (mesear) pribliava objektu koji

mu je ugodan ili koristan. Tada u njegovoj dui nastaje obojena slika svetlih tonova; kada mu prilazi neto tetno ili neugodno, on vidi runu, tamnu sliku. Pojam nije slika, ve SIMBOL objekca koji mu odgovara na sasvim odreen i pravilan nain. Zbog toga bie koje ima takve simbolike pojmove moe u skladu s njima usmeriti svoj ivot. Unutranji ivot ovekovog pretka na Mesecu odvijao se tako u slikama koje su imale nepostojan, lebdei i simbolian karakter, zajedniki dananjim snovima, ali koje se razlikuju od ovih snova po svom potpunom pravilnom karakteru. Osnova za razvoj ove slikovite svesti u ovekovim precima na Mesecu bilo je oblikovanje treeg lana uz fiziko i etersko telo. Trei lan se naziva ASTRALNO telo. Meutim, ovo se oblikovanje dogodilo tek u treem manjem Meseevom ciklusu (krugu). Prva dva Meseeva okretaja moraju se gledati samo kao ponavljanje onoga to se dogodilo na Saturnu i Suncu. Ali ovo ponavljanje ne srne se zamisliti kao ponovo odigravanje onih dogaaja koji su se odigrali na Saturnu i Suncu. Ono to se ponavlja, naime razvoj fizikog i eterskog tela, u isto je vreme podvrgnuto takvoj transformaciji da u treem Meseevom ciklusu ova dva lana ovekove prirode mogu biti ujedinjena sa astralnim telom, u jedinstvo do kojeg nije moglo doi na Suncu. U treem Meseevem periodu - stvarno proces ve poinje oko sredine drugog "Duhovi kretanja" izlivaju astralni element iz svoje vlastite prirode u ljudsko telo. Za vreme etvrtog ciklusa - od sredine treeg nadalje - "Duhovi oblika" oblikuju to astralno telo na takav nain da njegov oblik, njegova itava organizacija moe razviti unutarnje procese. Ovi procesi imaju takode karakter onoga to se sada u ivotinjama i oveku naziva instinkt, elja ili poudna priroda. Od sredine etvrtog Meseevog ciklusa nadalje "Duhovi linosti" poinju sa svojim glavnim zadatkom. U petoj Meseevoj eri oni ucepljuju u astralno telo sopstvenost, kao to su to radili u prolim kosmikim erama u odnosu na fiziko i etersko telo. Ali da bi fiziko i etersko telo, u svojim odnosima, bilo tako napredno da moe nositi u sebi nezavisno astralno telo, u naznaeno vreme, to jest, u sredini etvrtog Meseevog ciklusa, ono se mora najpre dovesti do te take tako to e ga oblikovati duhovi u uzastopnim stanjima razvoja. Ovo se odigrava na sledei nain. Fiziko telo do potrebne zrelosti tokom prvog razdoblja (kruga) na Mesecu dovode "Duhovi kretanja", u drugom "Duhovi oblika", u treem "Duhovi linosti", u etvrtom "Sinovi ognja", u petom "Sinovi Poludana". Tano reeno, ovaj rad "Sinova Pokidana" se odvija od sredine etvrtog Meseevog ciklusa nadalje, tako da u isto vreme kada su "Duhovi linosti" zaposleni na astralnom telu, isto je sluaj sa "Sinovima Poludana" u odnosu na

fiziko telo. Na etersko telo se odnosi sledee. Njegove nune kvalitete ugradili su mu u prvom Meseevom razdoblju "Duhovi mudrosti", u drugom "Duhovi kretanja", u treem "Duhovi oblika", u etvrtom "Duhovi linosti", a u petom "Sinovi ognja". Tanije, OVAJ rad "Sinova ognja" se odigrava istodobno sa radom "Duhova linosti" na astralnom telu, to jest, oko sredine etvrtog razdoblja na Mesecu nadalje do u peto razdoblje. Ako se posmatra itav ovekov predak kako se on razvija u to vreme, tu se mora rei sledee. Poevi od sredine etvrtog Meseevog ciklusa, ovek se sastoji od fizikog tela na kome "Sinovi Poludana" izvravaju svoj rad, od eterskog tela na kojem "Sinovi ognja" izvravaju svoj, i na kraju od astralnog tela na kojem "Duhovi linosti" izvravaju svoj. To da "Sinovi Poludana" rade na fizikom telu oveka u ovom periodu razvoja, znai da se oni sada uzdiu na nivo oveanstva, kao to su to uradili "Duhovi linosti" u istom ciklusu na Saturnu i "Sinovi ognja" na Suncu. Mora se zamisliti da "ulne klice" fizikog tela, koje su se do tog vremena dalje razvile, "Sinovi Poludana" mogu koristiti od sredine etvrtog razdoblja na Mesecu nadalje da bi percipirali spoljne objekte i dogaaje na Mesecu. Tek na Zemlji ovek e toliko uznapredovati da e od sredine etvrtog ciklusa nadalje, moi koristiti ova ula. S druge strane, oko sredine petog razdoblja na Mesecu, on dospeva na taku gde se moe nesvesno angaovati na fizikom telu. Kroz tu aktivnost u tuposti svoje svesti on stvara za sebe prvu predispoziciju za klicu onoga to se naziva "Duhovno ja" (MANAS). Ovo "Duhovni ja" postie svoj puni razvoj tokom sledeeg razvoja oveanstva. U svom jedinstvu sa ATMOM "Duhovnim ovekom" i BUDDHIJEM "ivotnim duhom", on kasnije stvara vii, duhovni deo oveka. Kao to su na Saturnu Prestoli ili "Duhovi volje" proeli "Duhovnog oveka" (Atma), kao to su na Suncu Heruvimi proeli ivotni duh (Bud-dhi) sa mudrou, tako sada Serafimi to izvravaju za "Duhovno ja" (Manas). Oni ga proimaju i time u nj usauju sposobnost koja na kasnijim stupnjevima razvoja - na Zemlji - postaje pojmovna sposobnost oveka pomou koje on, kao MISAONO bie, moe ui u odnos sa svetom koji ga okruuje. Od sredine estog razdoblja na Mesecu nadalje, "ivotni duh" (Buddhi), od sredine sedmog razdoblja "Duhovni ovek" (Atma), ponovo se pojavljuju, i oni se ujedinjuju sa "Duhovnim ja", tako da je na kraju itave Meseeve ere pripremljen "vii ovek". Tada zajedno sa svim to se razvilo na Mesecu, Mesec ulazi u san kroz razdoblje odmora (Pralava), da bi nastavio tok svog razvoja na zemaljskoj planeti.

Dok od sredine petog Meseevog ciklusa nadalje u esti, ovek radi na svom fizikom telu u tuposti, "Sinovi Poludana" su zaposleni na njegovom eterskom telu. Kao to je pokazano, kroz njihov rad na fizikom telu u proloj epohi (krugu), oni su sebe pripremili za to da sada mogu zameniti "Sinove ognja" u radu na eterskom telu, a koji od "Duhova linosti" preuzimaju rad na astralnom telu. U ovo vreme su se ovi "Duhovi linosti" uzdigli do viih sfera. Rad "Sinova Poludana" na eterskom telu znai da oni povezuju vlastita stanja svesti sa slikama svesti eterskog oveka (tela). Oni time ugrauju u te slike RADOST i BOL koje stvari uzrokuju. Na Suncu je scena njihove odgovarajue aktivnosti jo bila samo fiziko telo. Time su radost i bol tamo bili povezani samo sa funkcijama ovog tela i sa NJEGOVIM stanjima. Sada to postaje drugaije. Radost i bol se vezuju za simbole koji nastaju u eterskom telu. U maglovitoj ljudskoj svesti Sinovi Pokidana tako doivljavaju svet emocija. TO je isti svet emocija koji e ovek za sebe doivljavati u svojoj Zemaljskoj svesti. U isto vreme su "Sinovi ognja" delatni u astralnom telu. Oni ga osposobljavaju da prenosi aktivne percepcije i oseaj okoline. Radost i bol, takvi kakve su u eterskom telu proizveli "Sinovi Poludana" na upravo opisan nain, imaju neaktivni (pasivni) karakter, oni se prikazuju kao neaktivna ogledanja spoljnog sveta. Ali ono to "Sinovi ognja" proizvode u astralnom telu jesu ive EMOCIJE, ljubav i mrnja, bes, strah, uas, burna oseanja, instinkti, impulsi, itd. Poto su "Duhovi linosti" (Asure) prethodno ucepili u astralno telo svoju vlastitu prirodu, ove emocije se sada pojavljuju sa karakterom sopstvenosti, odeljenosti. Sada se mora sebi prikazati kako je u to vreme sastavljen predak oveka na Mesecu. On ima fiziko telo kroz koje on u tuposti razvija "Duhovni ja" (Manas). On ima etersko telo, kroz koje "Sinovi Poludana" oseaju radost i bol i, na kraju, on poseduje astralno telo koje, kroz "Sinove ognja", pokreu impulsi, emocije, uvstva. Ali ovim trima lanovima Meseevog oveka jo u potpunosti nedostaje svest, i to objektivna svest. U astralnom telu slike protiu i otiu, a u njima plamte goreimenovane emocije. Kada se na Zemlji bude pokazala misaona objektivna svest, to astralno telo e biti podreen nosilac ili instrument pojmovnog miljenja. Meutim, sada se ono razvija u svojoj vlastitoj potpunoj nezavisnosti na Mesecu. U sebi je ono ovde aktivnije, uzburkanije nego kasnije na Zemlji. Ako bismo ga se elili okarakterisati, moe se rei da je to ivotinjski ovek. Kao takav, on je na viem nivou od dananjih ivotinja na Zemlji. On poseduje ivotinjske karakteristike na potpuniji nain. U odreenom smislu one su divljije i neobuzdanije od dananjih ivotinjskih osobina. Zbog toga se na ovom stupnju njegovog postojanja ovek moe nazvati biem koje u svojem razvoju stoji izmeu sadanjih ivotinja i oveka. Da je

ovek nastavio napredovati pravolinijski du svog razvojnog puta, on bi postao divlje neobuzdano bie. Razvoj Zemlje prikazuje ublaavanje, obuzdavanje animalnog karaktera u oveku. To je uzrokovano misaonom sveu. Ako je, takav kakav se razvio na Suncu, ovek nazvan biljka-ovek, Meseev ovek se moe nazvati ivotinja-ovek. Da se on moe razviti pretpostavlja i to da se okolina takoe menja. Pokazano je da se biljka-ovek na Suncu mogao jedino razviti jer je ustanovljeno nezavisno mineralno carstvo uz carstvo ove biljke-oveka. Tokom prve dve Meseeve ere (kruga) ova dva ranija carstva, biljno i mineralno carstvo, ponovo izviru iz tame. Oni se menjaju jedino u tome to oba postaju neto grublja i gua. Tokom tree Meseeve ere ovde se odvaja deo biljnog carstva. On ne sudeluje u prelazu na grublje stanje. On time pribavlja supstancu iz koje se moe oblikovati ivotinjska priroda oveka. Ova ivotinjska priroda je ta koja, u jedinstvu sa vie oblikovanim eterskim telom i sa novorazvijenim astralnim telom, proizvodi trostruku prirodu oveka kakvu smo ranije opisali. itav biljni svet koji se formirao na Suncu, nije se mogao razviti u ivotinjski. Jer ivotinjama su potrebne biljke za njihovo postojanje. Biljni svet je baza za ivotinjski svet. Kao to se Sunani ovek jedino mogao uzdii u biljku odgurivanjem dela svojih pratilaca dole u grublje mineralno carstvo, tako je sada ovo sluaj sa ivotinjskim ovekom na Mesecu. Deo bia koja su na Suncu jo imala istu biljnu prirodu kao i on sam, on ostavlja iza sebe na nivou grubljeg biljnog postojanja. Kao to ivotinja-ovek na Mesecu nije poput dananjih ivotinja, ve pre stoji na sredini izmeu sadanje ivotinje i sadanjeg oveka, tako je i mineral na Mesecu neto poput biljke. Meseeve stene nisu kamenje u dananjem smislu: one imaju oivljeni, klijajui, rastui karakter. Slino tome, Meseeva biljka ima neto od ivotinjskog karaktera. ivotinja-ovek na Mesecu jo nema vrste kosti. Njegov kostur je hrskaviav. Njegova itava priroda je meka, u poreenju sa onom danas. Otuda je i njegova pokretljivost razliita. Njegovo kretanje nije hodanje, ve pre skakanje, ak lebdenje. To je tako moglo biti jer Mesec toga vremena nije imao retku, vazdunu atmosferu poput ove na dananjoj Zemlji, ve je njegov omota bio prilino gui, ak gui od dananje vode. ovek se pokretao napred i natrag, gore i dole u ovom itkom elementu. U tom su elementu takoe iveli minerali i ak ivotinje koje je on apsorbovao za svoju hranu. U tom elementu je bila ak sadrana snaga koja je kasnije na Zemlji potpuno prenesena u sama bia - snaga oploivanja. U to vreme ovek se jo nije razvio u o-bliku dva pola, nego samo u jednom. On je bio napravljen iz ovog vodenog zraka. Ali poto sve na svetu postoji u prelaznim stanjima, u poslednjim

Meseevim periodima ve se razvijala dvopolnost kod nekih ivotinja-ljudi, kao priprema za kasnije stanje na Zemlji. esti i sedmi Meseev ciklus prikazuju neku vrstu isticanja svih procesa koje smo opisali, ali takoe i razvoj prezrelog stanja, sve dok ne ue u period odmora (Pralava) da bi iza sna preli u zemaljsko postojanje. Razvoj ljudskog astralnog tela je povezan sa odreenim kosmikim procesom koji se takoe ovde mora opisati. Kada se, nakon perioda odmora koji sledi iza kosmike ere na Suncu, Sunce ponovo budi - izvire iz tame, tada je sve to ivi na tako razvijenoj planeti jo nastanjuje kao celinu. Ali ovo ponovo probueno Sunce ipak je razliito od onoga to je bilo pre. Njegova supstanca nije vie skroz naskroz sjajea, kao to je bila ranije, ona sada ima neke tamne delove. Oni se odvajaju iz homogene mase. Od drugog ciklusa (kruga) nadalje, ovi delovi se pojavljuju sve vie i vie kao nezavisni lan. Sunevo telo time postaje poput biokrita. Ono se sastoji od dva tela, jednog prilino veeg i jednog manjeg, koji su meutim jo vezani jedno za drugo povezujuom sponom. U treem ciklusu ova dva tela postaju potpuno odeljena. Sunce i Mesec su sada dva dela - dva tela, i Mesec se okree oko Sunca po krunoj putanji. Zajedno sa Mesecom sva bia iji je razvoj ovde opisan naputaju Sunce. Razvoj samog astralnog tela se odigrava na odeljenom Mesecu. Kosmiki proces koji smo okarak-terisali je preduslov za goreopisani dalji razvoj. Sve dotle dok su bia koja pripadaju oveku apsorbovala svoje sile iz svog vlastitog sunanog mesta stanovanja, njihov razvoj nije mogao dostii stanje koje smo opisali. U etvrtom ciklusu (rundi) Mesec je nezavisna planeta, i ono to je opisano, a tie se tog perioda, odigrava se na toj Meseevoj planeti. Ovde emo ponovo prikazati razvoj Meseeve planete i njegovih bia u preglednom obliku. 1. Mesec je ona planeta na kojoj ovek razvija slikovitu svest sa njenim simbolikim karakterom. 2. Tokom prva dva ciklusa (kruga) priprema se Meseev razvoj oveka kroz neku vrstu ponavljanja Saturnskog i Sunevog procesa. 3. U treem ciklusu nastaje ljudsko astralno telo kroz izlivanje "Duhova kretanja". 4. Uporedo sa tim procesom, Mesec se odvaja od ponovo probuenog jedinstvenog Sunevog tela i okree se oko ostatka Sunca. Razvoj bia povezanih sa ovekom sada se odigrava na Mesecu.

5. U etvrtom ciklusu "Sinovi Poludana" nastanjuju ljudsko telo -fiziko - i time se uzdiu do nivoa oveanstva. 6. "Duhovi linosti" (Asure) ucepili su nezavisnost u razvijeno astralno telo. 7. U petom ciklusu ovek poinje raditi u tuposti na svom fizikom telu. Time se "Duhovno ja" (Manas) pridruuje ve postojeoj monadi. 8. U eterskom telu oveka razvija se neka vrsta radosti i bola tokom Meseevog postojanja, a koja ima pasivan karakter. U astralnom telu, s druge strane, razvijaju se emocije besa, mrnje, instinkti, uvstva, itd. 9. Dva biva carstva, biljno i mineralno carstvo, koja su odgurnuta dole na nii nivo, sada se pridruuju ivotinjskom carstvu, u kojem u ovom vremenu egzistira ovek. Idui prema kraju itave univerzalne ere Mesec se sve vie i vie pribliava Suncu, a kada poinje vreme odmora (Pralava) ponovo se njih dvoje ujedinjuju u jednu celinu, koja tada prolazi kroz stanje sna da bi se probudila u novoj univerzalnoj eri, onoj Zemaljskoj. IVOT NA ZEMLJI U prolim je poglavljima pokazano kako su postepeno formirane komponente koje tvore "ovekovu niu prirodu" - fiziko telo, etersko telo i astralno telo. Takoe je pokazano kako se, s pojavom novog tela, stara tela uvek moraju transformisati tako da mogu postati nosioci i instrumenti jednog kasnije formiranog tela. Napredovanje ljudske svesti takode je povezano s tim napretkom. Sve dok nii ovek ima samo fiziko telo, on poseduje samo krajnje tupu svest, koja nije ak ni ekvivalent sadanjem spavanju bez snova, iako je za dananjeg oveka ovo stanje svesti (spavanje bez snova) u stvari "nesvesno". U vreme kada se pojavljuje etersko telo ovek poseduje samo krajnje tupu svest, sa eterskim telom on dolazi do svesti kakva je danas njegova svest u spavanju bez snova. Sa formiranjem astralnog tela, pojavljuje se slikovita svest, slina ali ne identina sa onom koju danas ovek pripisuje sebi kada sanja. etvrto, tekue stanje svesti zemaljskog oveka bie sada opisano. Ovo sadanje stanje svesti razvija se u etvrtoj velikoj univerzalnoj eri, onoj Zemaljskoj, koja sledi iza prolih: Saturnove, Sunane i Meseeve ere. Na Saturnu se ovekovo fiziko telo razvijalo u nekoliko stanja. U to vreme ono nije moglo biti nosilac eterskog tela. Etersko telo je pridodato tek tokom Suneva razdoblja. Fiziko telo je simultano tako transformisano u uzastopnim

Sunevim ciklusima da je moglo postati nosilac ovog eterskog tela, ili drugim recima, da je etersko telo moglo raditi na fizikom telu. Tokom Meseevog razvoja pridodato je astralno telo, i ponovo su fiziko i etersko telo transformirano na takav nain da su mogli pruiti pogodne nosioce i instrumente za astralno telo koje se tada pojavilo. Tako je ovek na Mesecu bie sastavljeno od fizikog, eterskog i astralnog tela. Kroz etersko telo mu je omogueno da osea radost i bol; kroz astralno telo on je bie sa emocijama, besom, mrnjom, ljubavi itd. Kao to je pokazano, vii duhovi aktivno rade na razliitim lanovima njegovog bia. Na Mesecu je etersko telo primilo sposobnost za radost i bol kroz "Sinove Poludana", "Sinovi ognja" su usadili emocije u astralno telo. U isto vreme dogaalo se neto drugo tokom tri velika ciklusa na Saturnu, Suncu i Mesecu. Za vreme poslednjeg ciklusa na Saturnu oblikovan je duhovni ovek (Atma) " pomou "Duhova volje" (Prestoli). Za vreme predposlednjeg Sunevog ciklusa pridruen mu je "ivotni duh (Buddhi) uz pomo Heruvima. Za vreme treeg ciklusa od kraja Meseevog kiklusa, "Duhovno ja" (Manas) sjedinjuje se s dva druga uz pomo Serafima. Tako su stvarno formirana dva ovekova porekla za vreme ova tri velika ciklusa: nieg oveka, koji se sastoji od fizikog, eterskog i astralnog tela, i od vieg oveka koji se sastoji od "Duhovnog oveka" (Atma), "ivotnog duha" (Buddhi) i "Duhovnog ja" (Manas). Nia i via priroda oveka slede na poetku odvojene puteve. Smisao zemaljskog razvoja jeste taj da udrui ova dva odvojena ovekova porekla. Ali najpre, nakon sedmog malog ciklusa, celo Meseevo postojanje ulazi u neku vrstu spavajueg stanja (Pralava). Time sve zajedno postaje izmeano, takorei u homogenu masu. Sunce i Mesec, koji su takode bili odvojeni u poslednjem velikom ciklusu, ponovo se sjedinjuju tokom poslednjih Meseevih ciklusa. Kada sve ponovo izroni iz spavajueg stanja mora najpre ponoviti u njihovim osnovama Saturnsko stanje tokom prvog malog ciklusa, Sunevo stanje za vreme drugog, i Meseev ciklus za vreme treeg. Za vreme ovog treeg ciklusa bia na Mesecu, koji se ponovo odvojio od Sunca, opet poprimaju priblino iste oblike postojanja koje su ve imali na Mesecu. Tu je nii ovek, bie u sredini izmeu dananjeg oveka i ivotinje, biljke stoje u sredini izmeu ivotinjskih i biljnih priroda dananjice, a minerali su tek na pola svog dananjeg beivotnog karaktera, dok su u ostatku jo napola biljke. Za vreme druge polovine ovog treeg ciklusa, priprema se ve neto drugo. Minerali ogrubljuju, biljke postepeno gube ivotinjski karakter u svojoj senzibilnosti, a iz jedinstvene vrste ivotinje-oveka razvijaju se dva dela. Jedan

od ovih ostaje na nivou animalnosti, dok je drugi podvrgnut podeli astralnog tela u dva dela. Astralni deo se deli na nii deo, koji nastavlja da bude nosilac emocija, i vii deo, koji stie odreenu nezavisnost, tako da on moe imati neku vrstu prevlasti nad niim lanovima, nad fizikim, eterskim i niim astralnim telom. Sada se "Duhovi linosti" povezuju sa ovim viim astralnim telom i usauju u njega upravo onakvu nezavisnost kakvu smo ve spominjali i s tim takode sebinost. "Sinovi ognja" sada izvode rad samo u niim delovima ljudskog astralnog tela, dok su u eterskom telu aktivni "Sinovi Poludana", a u fizikom telu poinje svoj rad ono mono bie koje se moe opisati kao stvarni ovekov predak. To je isto mono bie koje je oblikovalo "Duhovnog oveka" (Atmu) pomou Prestola na Saturnu, "ivotni duh" (Buddhi) pomou Heruvima na Suncu i "Duhovno ja" (Manas) zajedno sa Serafimima na Mesecu. Ali to se sada menja. Prestoli, Heruvimi i Serafimi se uzdiu do viih sfera a vii ovek sada prima pomo od duhova mudrosti, kretanja i oblika. Oni su sada sjedinjeni sa "Duhovnim ja", "ivotnim duhom" i "Duhovnim ovekom" (sa Manas, Buddhhi i Atma). Pomou ovih bia ljudsko snano bie gore okarakterisano, razvija svoje fiziko telo tokom druge polovine treeg zemaljskog ciklusa. Ovde na najznaajniji nain deluju "Duhovi oblika". Oni formiraju ljudsko fiziko telo ve tako da ono postaje neka vrsta pretee kasnijeg ljudskog tela u etvrtom ciklusu (sadanjeg ili etvrtog kruga). U astralnom telu ivotinjskih bia koja su ostavljena iza, ostaju iskljuivo "Sinovi ognja", a u eterskom telu biljaka "Sinovi Poludana". S druge strane, "Duhovi oblika" sudeluju u transformisanju mineralnog carstva. Oni ga otvrdnjavaju, to jest usauju krute i fiksirane oblike u njega. Meutim, ne srne se pomisliti da je sfera aktivnosti pomenutih duhova ograniena samo na ono to je okarakterisano. Uvek se spominje samo glavno usmerenje njihovih aktivnosti. Na podreeni nain sva duhovna bia sudeluju svugde. Tako u naznaeno vreme "Duhovi oblika" takoe moraju obavljati odreene funkcije u fizikim biljnim i ivotinjskim telima, itd. Nakon to se sve ovo dogodilo, oko kraja treeg zemaljskog ciklusa sva bia ukljuujui Sunce i Mesec - ponovo postaju ujedinjeni i tada prolazimo kroz krae razdoblje stanja spavanja (mala Pralava; kod Tilaka Pralava znai Potop). U to je vreme sve ponovo jednolika masa (Haos), a na kraju ovog stanja poinje zemaljski ciklus u kojem smo mi sada. Na poetku, sve to je ve bilo pre u mineralnom, biljnom, ivotinjskom i ljudskom carstvu, poinje da se odeljuje iz jednolike mase u obliku klice. Najpre

kao nezavisne klice mogu ponovo izroniti samo oni ljudski preci na ijim su viim astralnim telima radili "Duhovi linosti" u prolom malom ciklusu. Sva druga bia mineralnog, biljnog i ivotinjskog carstva ovde jo ne stiu nezavisno postojanje. Na ovom stupnju sve je jo u tom visokom duhovnom stanju koje se naziva "bezoblino" ili ARUPA stanje. U sadanjem stanju razvoja, jedino su najvie ljudske misli - na primer, matematiki i moralni ideali - istkane iz te supstance koja je svojstvena svim biima u stanju koje opisujemo. Ono to je nie od ovih ljudskih predaka jedino se moe pojaviti kao aktivnost u visim biima. ivotinje postoje jedino kao stanje svesti "Sinova ognja", biljke kao stanje svesti "Sinova Poludana". Minerali imaju dvostruko postojanje u mislima. Oni prvo postoje kao misaone klice u gorepomenutim ljudskim precima, a zatim kao misli u svesti "Duhova oblika". U svesti takode postoji "Vii ovek" ("Duhovni ovek", "ivotni duh" i "Duhovno ja"), u svesti Duhova oblika. Sada se sve pojavljuje po stupnjevima zgunjavanja. Ali na sledeem stupnju gustoa jo nije premaila gustou misli. Meutim, u ovom stanju mogu izroniti ivotinjska bia koja potiu iz prolog ciklusa. Oni se odeljuju iz svesti "Sinova ognja" i postaju nezavisna misaona bia. Ovo stanje se naziva "oblikovano" ili RUPA stanje. ovek napreduje u njemu onoliko koliko su "Duhovi oblika" njegovo prethodno bezoblino, nezavisno misaono telo odenuli u telo grublje, formirane misaone supstance. ivotinje kao nezavisna bia sastoje se ovde iskljuivo od te supstance. Sada se odigrava dalje zgunjavanje. Stanje koje se sada stie moe se uporediti s onim iz kojeg su istkani pojmovi snolike, slikovite svesti. Ovo se naziva "astralno" stanje. Ljudski predak napreduje dalje. Uz druge dve komponente, njegovo bie prima telo koje se sastoji od upravo okarakterisane supstance. On sada prima unutranju bezoblinu jezgru bia, misaono telo i astralno telo. ivotinje primaju slino astralno telo, a biljke izviru iz svesti "Sinova Pokidana" kao nezavisna astralna bia. U daljem toku razvoja sada napreduje zgunjavanje do onog stanja koje se naziva fiziko. Prvo se tu radi o najprofinjenijem fizikom stanju, o najprofinjenijem eteru. Od "Duhova oblika" ljudski predak prima najprofinjenije etersko telo kao dodatak njegovim ranijim komponentama. Ono se sastoji od bezobline misaone jezgre, oblikovanog misaonog tela, astralnog tela i eterskog tela. ivotinje imaju oblikovano misaono telo, astralno telo i etersko telo, a minerali ovde prvo izviru kao nezavisni eterski oblici. Na ovom stanju razvoja radi se o etiri carstva: mineralnom, biljnom, ivotinjskom i ljudskom carstvu. Meutim, uz ova carstva, u toku razvoja sve do

ove take nastaju i tri druga carstva. U vreme kada se ivotinje odvajaju od "Sinova ognja" na misaonom stupnju (Rupa stupanj), "Duhovi linosti" takode izdvajaju odreena bia iz sebe. Ona se sastoje od neodreene misaone supstance koja se skuplja zajedno, rastapajui se na nain slian oblaku, i tako tee okolo. O njima se ne moe govoriti kao o nezavisnim linostima, biima, nego samo kao o nepravilnoj, optoj masi. Ovo je prvo elementarno carstvo. Na astralnom stupnju se neto slino odvaja iz "Sinova ognja". Ono se sastoji od senovitih slika ili fantoma koji su slini pojmovima snolike slikovite svesti. Oni tvore drugo elementarno carstvo. Na poetku fizikog carstva - stanja, izdvajaju se na kraju iz "Sinova Poludana" neodreena bia, poput slika. Ona takode nemaju nikakve nezavisnosti, ali mogu manifestovati sile koje su sline uvstvima i emocijama ljudi i ivotinja. Ove zavisne, zujajue emocije tvore tree elementarno carstvo. Kod bia koja su obdarena snolikom vidovitom sveu, ili svesnom slikovitom sveu, ove kreacije treeg elementarnog carstva mogu se percipirati kao preplavljujue svetio, kao pahuljice boja, kao ukus, miris, kao razliiti tonovi i zvukovi. Ali sve takve percepcije moraju se zamisliti kao da su fantomi, poput fantoma. Mora se zato predstaviti da Zemlja, kada se zgunjava kao profinjeno etersko telo iz svog astralnog pretee, postaje konglomerat eterske mineralne osnovne mase i eterskih biljnih, ivotinjskih i ljudskih bia. Stvorenja tri elementarna carstva ispunjavaju meuprostore i takode proimaju druga bia. Ovu Zemlju nastanjuju via duhovna bia, koja su, na najrazliitije naine, aktivna u spomenutim carstvima. Ona tvore duhovno zajednitvo, takorei, duhovno stanje, a njihovo mesto stanovanja i njihovo polje delovanja je Zemlja, koju ona nose sa sobom kao to pu nosi svoju kuicu. U svemu tome mora se imati na umu da je ono to je danas odvojeno od Zemlje kao Sunce i Mesec, tada jo potpuno ujedinjeno sa Zemljom. Tek se kasnije oba nebeska tela odvajaju od Zemlje. "Vii ovek" ("Duhovni ovek", "ivotni duh", "Duhovno ja" (Atma, Buddhi, Manas) nema jo nikakve nezavisnosti na ovom stupnju. Kao to je ljudska ruka vezana za ljudski organizam kao zavisan lan. Prethodno smo govorili o oblikovanju Zemlje do poetka njenog fizikog stanja. U onome to sledi, pokazaemo kako se sve u ovom stanju dalje razvija. Prethodni razvoj e tada prei u ono to je ve bilo reeno u prethodnim poglavljima Akaa hronike o napretku Zemlje. Takva stanja razvoja kao ona koja smo ovde spomenuli kao bezoblino, oblikovano, astralno i fiziko stanje, koja tako tvore razlike u manjem ciklusu (krugu), nazivaju se u teozofskim tekstovima "kugle". U tom smislu se takode govori o Arupa, Rupa, astralnoj i fizikog kugli. Neki su takvo odreivanje

smatrali za netano. Ali ovde neemo dalje priati o stvarima nomenklature. Zaista, nije to ono to je vano, ve su to same stvari. Bolje je nastojati opisati stvari koliko je to mogue bolje nego previe brinuti o imenima. Ona moraju posle svega UVEK biti netana u odreenom smislu. Jer injenicama duhovnog sveta moraju se dati imena koja su dola iz sveta ula, i zbog toga se moe govoriti jedino putem slinosti. Opis razvoja ovekovog sveta je doveden do take na kojoj Zemlja stie na poetak svog fizikog zgunjavanja. Sada se treba predoiti stanje razvoja ovog ovekovog sveta na tom stupnju. Ono to se kasnije pojavljuje kao Sunce, Mesec i Zemlja jo je ujedinjeno u jednom jedinom telu. Ovo telo poseduje samo profinjenu eterinu materiju. Jedino unutar ove materije postoje bia koja e se kasnije pojaviti kao ljudi, ivotinje, biljke i minerali. Za dalji napredak razvoja ovo jedno nebesko telo mora se najpre razdeliti u dva, od kojih jedno kasnije postaje Sunce, dok drugo sadri kasniju Zemlju i kasniji Mesec u jo sjedinjenom obliku. Tek kasnije se odvija proces podele u ovom drugom nebeskom telu, ono to postaje dananji Mesec je izbaeno, a Zemlja ostaje samo kao mesto obitavanja oveka i njegovih prateih stvorenja. Studentima uobiajene teozofske literature treba da bude jasno da se podela JEDNOG nebeskog tela u dva, odigrala u periodu u koji ova literatura smeta razvoj takozvane druge glavne ljudske rase. Ljudski preci ove rase su opisani kao oblici sa profinjenim eterskim telima. Ali ne srne se pomisliti da su se oni mogli razvijati na naoj dananjoj Zemlji nakon to se ona ve odvojila od Sunca i izbacila Mesec. Nakon ovog odeljivanja, takva eterska tela nisu vie bila mogua. Ako se sledi razvoj oveanstva u tom ciklusu do kojeg je sada dolo nae opisivanje, i koje nas vodi do sadanjice, postaje se svestan niza glavnih stanja, od kojih je ovo nae tekue, peto. Prethodna izlaganja iz Akaa hronike ve su govorila o tim stanjima. Ovde emo samo ponoviti ono to je nuno za dalje produbljivanje diskusije. Prvo glavno stanje prikazuje ljudske pretke kao visokoprofinjena eterika bia. Obina teozofska literatura u neku ruku netano naziva ova bia prvom glavnom rasom. Ovo stanje se u osnovi nastavlja tokom druge epohe, u koju ova literatura smeta drugu glavnu rasu. Do ovog stanja razvoja Sunce, Mesec i Zemlja jo su jedno nebesko telo. Sada se Sunce odvaja kao nezavisno nebesko telo. Ono time uzima sa Zemlje, koja je jo sjedinjena sa Mesecom, sve one sile kroz koje su se ljudski preci mogli odrati u svom eterinom stanju. Sa odvajanjem Sunca dolazi do zgunjavanja ljudskih oblika i oblika ovekovih prateih stvorenja.

Ova stvorenja se moraju sada prilagoditi svom novom mestu stanovanja. Ali to nikako nisu same materijalne sile koje su odreene sa ovog mesta stanovanja. Duhovna bia, o kojima je reeno da formiraju duhovno zajednitvo na JEDNOM nebeskom telu koje smo opisali, takoe odlaze u isto vreme. Njihovo postojanje ostaje intimnije povezano sa Suncem nejjo sa nebeskim telom koje je Sunce odgurnulo iz sebe. Da su ova bia ostala sjedinjena sa silama koje se kasnije razvijaju na Zemlji i na Mesecu, ona sama se ne bi mogla dalje razvijati do svojih odgovarajuih nivoa. Njima je trebalo novo boravite za dalji razvoj. To im je pruilo Sunce nakon to je - takorei - sebe oistilo od zemaljskih i meseevih sila. Na stupnju na kojem su sada ova bia, ona su mogli delovati na zemaljske i meseeve sile samo izvana, sa Sunca. Moe se videti razlog za opisano odeljivanje. Do ovog vremena, odreena bia koja su via od oveka prola su kroz svoj razvoj na JEDNOM gore karakteriziranom nebeskom telu i ona sada kao svoje pravo trae deo njega za sebe, a ostatak ostavljaju oveku i njegovim prateim stvorenjima. Posledica odvajanja Sunca bio je radikalan preokret u razvoju oveka i njegovih prateih stvorenja. Oni su pali sa vieg postojanja na nie. Oni su na to bili primorani, jer su izgubili neposrednu povezanost sa ovim viim biima. Oni bi se nali potpuno u slepoj ulici kada je re o njihovom vlastitom razvoju da se nisu desili drugi univerzalni dogaaji, kroz koje je nanovo stimulisan progres i usmeren razvoj u sasvim drugaije kanale. Sa silama koje su sada ujedinjene u odvojenom Mesecu, a koje su u to vreme bile jo unutar Zemlje, bio je nemogu dalji napredak. Dananje oveanstvo ne bi moglo nastati sa takvim silama, ve bi, umesto toga, opstala samo neka vrsta bia u kojima bi se emocije besa, mrnje, itd., koje su se razvile tokom treeg velikog ciklusa Meseevog postojanja, narasle do take neumerenosti i animalnosti. Tokom odreenog perioda, to je u stvari i bio sluaj. Neposredna posledica odvajanja Sunca bila je nastanak treeg glavnog stanja ovekovih predaka, koje se u teozofskoj literaturi oznaava kao trea glavna rasa, Lemurska. Ponovo, oznaka "rasa" za ovo stanje razvoja nije naroito srena. Jer, u stvarnom smislu, ljudski preci toga vremena ne mogu se uporediti sa onim to se danas oznauje kao "rasa". Treba u potpunosti pojasniti injenica da su evolucioni oblici udaljene prolosti i budunosti tako potpuno razliiti od ovih dananjih, da nai dananji nazivi mogu jedino sluiti kao provizorni, a uistinu gube sve znaenje u odnosu na ove udaljene epohe.

Stvarno, moe se tek poeti govoriti o "rasama" u vezi sa razvojem dostignutim u drugoj treini treeg glavnog stanja koje je gore identifikovano (Lemursko). Tek tada se formira ono to se danas naziva "rasa". Ovaj rasni karakter je sadran u periodu atlantskog razvoja i dalje u nae vreme petog glavnog stanja. Ali ve na kraju nae pete ere, re "rasa" ponovo e, izgubiti svaki smisao. U budunosti ove-anstvo e biti podeljeno na delove koje e biti nemogue oznaavati kao "rase". U ovom pogledu, obina teozofska literatura je izazvala mnogo zbrke. To je naroito uinjeno Sinetovim "Ezoterijskim budizmom", knjigom koja, s druge strane, ima veliku zaslugu to je prva koja je popularisala teozofski pogled na svet u poslednje vreme. U toj knjizi je opisan univerzalni razvoj kao da se, kroz kosmike cikluse, "rase" uvek nanovo ponavljaju na isti nain. Ali to nikako nije sluaj. Ono to zasluuje da se nazove "rasa" takode nastaje i propada. Izraz "rasa" treba koristiti samo za odreeno razdoblje u razvoju oveanstva. Pre i posle toga postoje evolucioni oblici koji su neto potpuno drugaiji od "rasa". Jedino zbog toga to pravo deifriranje Akaa hronike potpuno ovlauje oveka da naini takvu primedbu, mi smo sebi dopustili da to ovde napravimo. U ovome, onaj koji deifruje zna da je on sam u potpunom skladu sa pravim okultnim istraivanjima. Inae se njemu nikada ne bi dogodilo to da prigovori protiv zaslunih knjiga teozofske literature. On bi takode mogao napraviti stvarno sasvim povrnu primedbu da nadahnua velikih uitelja koji su spomenuti u "Ezoterijskom budizmu" nisu suprotna onome stoje ovde napisano, ali taj nesporazum je nastao jedino zbog toga stoje autor te knjige promenio poredak mudrosti ovih nadahnua, koja se teko, na svoj vlastiti nain izraavaju u modernom svakodnevnom ljudskom jeziku. Tree glavno stanje razvoja oveanstva prikazuje se kao ono u kojem najpre nastaju "rase". Do tog dogaaja je dolo odvajanjem Meseca od Zemlje. Ovo odvajanje je praeno poecima dvopolnosti. U opisima iz Akaa hronike vie puta se ukazuje na ovo stanje razvoja oveanstva. Kad se Zemlja, jo sjedinjena sa Mesecom, odvojila od Sunca, muki i enski polovi jo nisu postojali unutar oveanstva. Svako ljudsko bie je bilo sastavljeno od dva pola unutar svog, jo visokoprofinjenog te^a. Meutim, mora se zapamtiti da su ovi dvopolni ljudski preci bili na niskom nivou razvoja u poredenju sa dananjim ovekom. (Sveti Aneo uvar je dvopolno bie i to na nivou biljke. Zato mu se mora dugo i usrdno govoriti prizivati ga da bi izrastao unutar bia.) Nii impulsi su delovali sa neizmernom energijom, a nita od duhovnog razvoja jo nije postojalo. Da je duhovni razvoj stimulisan i da su time nii impulsi limitirani unutar odreenih granica, to je

povezano s injenicom da je, u isto vreme u kojem su se Zemlja i Mesec razdvojili, Zemlja dola u sferu uticaja drugih nebeskih tela. Ovaj ekstremno zajedniki rad Zemlje sa drugim nebeskim telima, njeno susretanje sa stranim planetarna u vreme koje teozofska literatura naziva Lemursko, bie razmotreni u sledeem poglavlju Akaa Hronike. Isti tok razvoja bie opisan jo jednom, ali sa drugaije take gledita. To se radi iz sasvim odreenih razloga. Nikada nije na odmet gledati na istine o viim svetovima sa vie aspekata. Treba shvatiti da je sa bilo kojeg aspekta mogue dati samo najgrublju skicu. A kada se gleda na istu stvar sa najrazliitijih aspekata, dojmovi koji se primaju na ovaj nain e tek postepeno nadopuniti jedan drugog da bi tvorili jednu ivlju SLIKU. Samo takve slike, a ne suvi, shematski pojmovi, mogu pomoi oveku koji eli prodreti u vie svetove. Sto su slike ivlje i obojenije, to se ovek moe vie nadati pribliavanju vioj stvarnosti. Oito je da su upravo slike iz viih svetova one koje danas dovode do sumnji. Osoba je sasvim zadovoljna ako joj se daju pojmovne sheme i klasifikacije - sa to je mogue vie imena - Devahana - razvoja planeta, itd., ali njoj postaje teko kada se neko usudi opisati natulne svetove kao to putnik opisuje pejzae June Amerike. Ipak, treba shvatiti da se samo kroz svee, ive slike oveku daje neto korisno, a ne kroz mrtve sheme i imena. ETVOROSTRUKI ZEMALJSKI OVEK U ovom opisivanju uzeemo oveka za nau polaznu taku. Poto on ivi na Zemlji, dananji ovek se sastoji od fizikog tela, eterskog ili ivotnog tela, astralnog tela i Ja. Ova etvorostruka ljudska priroda ima u sebi dispozicije za vii razvoj. Ja, svojom vlastitom inicijativom transformira "nia" tela, i time inkorporira u njih vie delove ljudske prirode. Oplemenjivanjem i proiavanjem astralnog tela Ja izaziva razvoj "Duhovnog Ja" (Manas), transformacija eterskog ili ivotnog tela stvara "ivotni duh" (Buddhi), a transformacija fizikog tela stvara pravog "Duhovnog oveka" (Atma). Transformacija astralnog tela je u punom napretku u sadanjem periodu zemaljskog razvoja, dok svesno pretvaranje eterskog i fizikog tela pripadaju kasnijim vremenima, sada je ono zapoelo samo meu iniciranima - onima koji su obueni u duhovnoj nauci i njihovim iniciranima. Ovo trostruko pretvaranje oveka je svesno, pre njega su bila manje ili vie nesvesna za vreme prolog razvoja Zemlje. U ovom nesvesnom pretvaranju astralnog, eterskog i fizikog tela treba traiti poetak ulne due, razumske due i due svesti.

Mora se sada pojasniti koje je od tri ovekova tela (fiziko, etersko i astralno telo) na svoj nain najsavrenije. Moe se lako doi u napast da se fiziko telo posmatra kao najnie i zbog toga najmanje savreno. Meutim, to bi bilo pogreno. Istina je da e astralno i etersko telo u budunosti postii visok stupanj savrenosti, ali sada je fiziko telo savrenije, NA SVOJ NAIN, nego to su ona na njihov. Samo zbog toga to ovek ima ovo fiziko telo zajedno sa najniim prirodnim carstvom na Zemlji, mineralnim carstvom, mogue je da doe do pomenute greke. Jer ovek ima etersko telo zajedno sa viim biljnim carstvom, a astralno telo sa ivotinjskim carstvom. Sada je istina da je ovekovo fiziko telo sastavljeno od istih supstanci i sila koje postoje u irem mineralnom carstvu, ali nain na koji ove supstance i sile deluju meusobno u ljudskom telu jeste izraz mudrosti i savrenstva u strukturi. ovek e se uskoro uveriti u istinu ove izjave ako se upusti u studiranje te strukture, ne samo sa suvim intelektom ve sa svojom elom oseajnom duom. Moe se uzeti bilo koji deo fizikog tela kao predmet posmatranja, na primer, najvii deo gornje bedrene kosti. To nije amorfna masa supstance, ve je ona pre spojena zajedno na najumetnikiji nain, iz siunih greda koje idu u razliitim smerovima. Niti jedna moderna ininjerska vetina ne bi mogla sastaviti most ili neto slino sa takvom mudrou. Danas su takve stari jo izvan dosega najsavrenije ljudske mudrosti. Kost je konstruisana na ovaj mudri nain tako da se kroz razmetaj ovih malih greda, moe postii potrebna sposobnost za noenje i podrku ljudskog torza sa najmanjom koliinom supstance. Najmanja koliina materije se koristi da bi se postigao najvei mogui efekat u terminima sile. Ispred takvog majstorskog dela prirodne arhitekture moe se samo ostati bez daha u divljenju. Nita manje ne moe biti divljenje udesnoj strukturi ljudskog mozga ili srca, ili sveukupnosti ljudskog fizikog tela. Treba se sa tim uporediti stupanj savrenstva koje je, na primer, astralno telo postiglo na sadanjem stupnju razvoja oveanstva. Astralno telo je nosilac ugode i neugode, uvstva, impulsa, elja itd. Ali ono to napada ovo astralno telo jeste ono to se ini protiv mudrog ureenja fizikog tela! Veliki deo stimulanata koje ovek uzima su otrovi za srce. Iz ovog se moe videti da se aktivnost koju stvara fizika struktura srca nastavlja na mudriji nain od aktivnosti astralnog tela, koje se ak protivi ovoj mudrosti. Istina je da e astralno telo u budunosti napredovati do vie mudrosti, sada, meutim, ono nije onako savreno na SVOJ NAIN kao to je to fiziko telo. Moe se pokazati da je neto slino istina i za etersko telo i takode za Ja, ono bie koje se iz trenutka u trenutak mora, tapkajui u mraku, boriti i kroiti prema mudrosti kroz greku i iluziju.

Ako se uporede nivoi savrenstva delova ljudskog bia, lako e se otkriti da je sada fiziko telo na svoj nain najsavrenije, da je etersko telo manje savreno, astralno telo jo manje, a daje na svoj nain sada najmanje savren deo oveka Ja. To je posledica injenice da je tokom planetarnog razvoja ljudskog boravita najdue raeno na fizikom telu oveka. Ono to ovek danas nosi kao svoje fiziko telo ivelo je kroz sva razvojna stanja Saturna, Sunca, Meseca, Zemlje, sve do sadanjeg zemaljskog stanja. Sve sile ovih planetarnih tela su jedne za drugima radile na ovom telu, tako da je ono postepeno moglo postii svoj sadanji stupanj savrenstva. Ono je tako NAJSTARIJI deo sadanjeg ljudskog bia. Etersko telo. kakvo se sada pojavljuje u oveku, nije uopte postojalo tokom Saturnovog razdoblja. Ono je dodato tek tokom Sunevog razvoja. Zbog toga sile etiri planetarna tela nisu na njemu radile kao na fizikom telu, nego su samo tri radile, naime, Suneve, Meseeve i Zemaljske. Zbog toga tek u buduem periodu razvoja ono moe postati na svoj nain tako savreno kao to je sada fiziko telo. Astralno telo se pridruilo fizikom i eterskom telu tek tokom Meseevog razdoblja, a Ja je to uradilo tek za vreme Zemaljskog razdoblja. Mora se sebi predoiti da je fiziko ljudsko telo postiglo odreeni stupanj svog razvoja na Saturnu, i da je ovaj razvoj prenesen dalje na Sunce na takav nain da je od tog vremena fiziko telo moglo postati nosilac eterskog tela. Na Saturnu je ovo fiziko telo dostiglo taku gde je postojalo kao jedan, ekstremno kompleksan mehanizam, kojim meutim u sebi nije imao nita od ivota. Komplikovanost njegove strukture na kraju je uzrokovala njegovu dezintegraciju. Jer, ta komplikovanost je dola do tog stupnja da se to fiziko telo nije vie moglo odravati pomou samih mineralnih sila koje su delovale u njemu. Kroz ovaj kolaps ljudskog tela dolo je do propadanja Saturna. Od sadanjih prirodnih carstava, mineralnog, biljnog, ivotinjskog i ljudskog carstva, Saturn je imao jedino ovo poslednje. Ono to danas poznajemo kao ivotinje, biljke i minerale jo nije postojalo na Saturnu. Od sadanja etiri prirodna carstva, postojao je na tom nebeskom telu jedino ovek u svom fizikom telu, a to fiziko telo je bilo u stvari jedna vrsta komplikovanog minerala. Druga carstva su nastala na sledeim nebeskim telima jer nisu sva bia mogla postii razvoj u svoj punoi. Takoe samo deo ljudskih tela koja su se razvijala na Saturnu postigao puni Saturnov cilj. Ona ljudska tela koja su postigla taj cilj bila su probuena, takorei, do novog postojanja u svom starom obliku tokom Sunevog perioda, a ovaj oblik je proet eterskim telom. Oni su se time razvili do vieg nivoa savrenstva. Oni su postali neka vrsta biljki-ljudi. Onaj deo ljudskih tela,

meutim, koji nije mogao postii pun cilj razvoja na Saturnu morao je nastaviti tokom Sunevog razdoblja ono to prethodno nije zavrio, ali pod sraz-merno nepogodnijim uslovima od onih koji su postojali za OVAJ razvoj na Saturnu. Oni su zbog toga pali iza onog dela koji je postigao puni cilj na Saturnu. Tako je na Suncu nastalo drugo prirodno carstvo uz ljudsko carstvo. Bilo bi pogreno verovati da su se svi organi u sadanjem ljudskom telu ve poeli razvijati na Saturnu. To nije sluaj. Moe se rei posebno za ulne organe u ljudskom telu da su oni ti koji imaju svoj zaetak u to drevno vreme. Prvi rudimenti uiju, oiju itd. imaju tako rani zaetak; ti rudimenti koji su formirani na Saturnu su, nekako na isti nain kao "beivotni kristali", sada formirani na Zemlji; odgovarajui organi su tada postigli svoj sadanji oblik ponovnim transformisanjem u smislu veeg savrenstva u svakom od sledeih planetarnih stanja - razdoblja. Na Saturnu su oni bili fiziki instrumenti, i nita vie. Na Suncu su transformirani zbog toga to ih je proelo etersko ili ivotno telo. Oni su time uvedeni u ivotni proces. Oni su postali OIVLJENI fiziki instrumenti. Njima su dodati oni delovi ljudskog fizikog tela koji se ne mogu uopte razviti osim pod uticajem eterskog tela, organi rasta, hranjenja i reprodukcije. Naravno da prvi rudimenti ovih organa, kao oni to su se razvili na Suncu, takoe nisu ni nalik po savrenstvu obliku koji danas imaju. Najvii organi koje je ljudsko telo u to vreme steklo kroz interakciju fizikog tela i eterskog tela bili su oni koji su se sada razvili u LEZDE. Fiziko ljudsko telo na Suncu je tako sistem lezda, u koje su utisnuti ulni organi na odgovarajuem nivou razvoja. Razvoj se nastavio na Mesecu. Fizikom i eterskom telu dodato je astralno telo. Time je integrisan prvi rudiment nervnog sistema u lezdano-ulno telo. Moe se videti da fiziko ljudsko telo postaje sve vie i vie komplikovano u uzastopnim planetarnim razvojnim periodima. Na Mesecu je ono sastavljeno od ivaca, lezda i ula. ula imaju iza sebe dvostruki proces transformisanja i usavravanja, dok su ivci na svom prvom stupnju. Ako se gleda na Meseevog oveka kao celinu, on se sastoji od tri dela: fizikog, eterskog i astralnog tela. Fiziko telo je trodelno: NJEGOVA podela je rezultat rada Saturnovih, Sunevih i Meseevih sila. Etersko telo je samo dvodelno. Ono u sebi ima samo posledicu rada Sunca i Meseca, a astralno telo je jednodelno. Samo su Meseeve sile radile na njemu. Kroz upijanje astralnog tela na Mesecu, ovek je postao sposoban za ivot oseta za odreenu unutranjost. Unutar ovog astralnog tela on moe tvoriti SLIKE onog to se odvija u njegovoj okolini. Ove slike se u odreenom pogledu mogu uporediti sa snolikim slikama sadanje ljudske svesti, ali su one ivlje, obojenije

i, to je najvanije, one su povezane sa dogaajima spoljnog sveta, dok sadanje snolike slike samo predstavljaju eho dnevnog ivota ili su inae NEJASNA odslikavanja unutranjih ili spoljanjih dogaaja. Slike Meseeve svesti su potpuno odgovarale onome s ime su spolja bile povezane. Pretpostavite, recimo, da se Meseev ovek, takav kakav je upravo okarakterisan, pribliio drugom Meseevom biu. Istina je da on njega nije mogao percipirati kao prostorni objekat, jer je to postalo mogue tek u ovekovoj zemaljskoj svesti; ali unutar astralnog tela nastala bi slika koja je svojom bojom i oblikom sasvim tano izraavala da li je drugo bie sklono ili nesklono ovom Meseevom oveku, da li je ono za njega korisno ili opasno. Kao rezultat, Meseev ovek je mogao ravnati svoje ponaanje potpuno u skladu sa slikama koje su nastale u njegovoj slikovitoj svesti. Te slike su bile za njega potpuno sredstvo orijentacije. Fiziki instrument koji je astralnom telu bio potreban da bi ulo u odnos sa niim prirodnim carstvima bio je nervni sistem, integrisan u fiziko telo. Da bi bila mogua ovde opisana transformacija oveka za vreme Meseevog perioda, bila je potrebna pomo velikog univerzalnog dogaaja. Integracija astralnog tela, i s njim povezani razvoj nervnog sistema u fizikom telu jedino je omoguen injenicom da se ono to je prvo bilo JEDNO telo, Sunce, podelilo u DVA - u Sunce i Mesec. Sunce je napredovalo do stanja zvezde stajaice, a Mesec je ostao planeta - to je i Sunce bilo - i poeo se okretati oko Sunca, od kojeg se odvojio. Kroz to se odigrala znaajna transformacija u svemu to je ivelo na Suncu i Mesecu. Ovde emo za trenutak slediti ovaj proces transformacije samo onoliko koliko se on tie ivota na Mesecu. ovek, koji se sastoji od fizikog i astralnog tela ostao je ujedinjen sa Me-secom kada se on odelio od Sunca. On je time uao u potpuno nove uslove postojanja. Jer, Mesec je uzeo sa sobom deo - samo jedan deo sila sadranih na Suncu, i ovaj deo je sada delovao na oveka sa njegovog vlastitog nebeskog tela. Sunce je zadralo drugi deo sila unutar sebe. Ovaj drugi deo se sada alje izvana na Mesec, a time i njegovom stanovniku, oveku. Da je prethodni odnos nastavio da postoji, da su sve Suneve sile nastavile dolaziti do oveka sa njegove vlastite scene aktivnosti, taj unutarnji ivot koji se pokazuje u nastajanju slika astralnog tela ne bi se mogao razviti. Suneva snaga je nastavila svoju aktivnost na fiziko i etersko telo IZVANA, a ve je pre delovala na oboje. Ali ona je oslobodila deo od ova dva tela za uticaje koji su zraili sa Meseca, odvajanjem stvarnog nebeskog tela. Tako je na Mesecu ovek bio pod dvostrukim uticajem, Sunevim i Meseevim. Uticaju Meseca treba se pripisati to da su se iz fizikog i eterskog tela razvili oni delovi koji dozvoljavaju utiskivanje astralnog tela. Astralno telo moe stvarati slike jedino kada Suneve

snage dolaze izvana a ne sa njegove vlastite planete. Meseevi uticaji su transformisali ulne rudimente i lezdane organe na takav nain da se nervni sistem u njih mogao integrisati, a Sunevi uticaji su doveli do toga da su slike, za koje instrument predstavlja nervni sistem, odgovarale spoljanjim Meseevim dogaajima na goreopisani nain. Razvoj je na taj nain napredovao samo do odreene take. Da je ova taka preena, Meseev ovek bi otvrdnuo u svom unutranjem ivotu slika i time bi izgubio svaku povezanost sa Suncem. Kada je dolo vreme, Sunce je ponovo apsorbovalo Mesec, tako da su ponovo za neki period njih dvoje bili JEDNO telo. Jedinstvo je trajalo sve dok ovek nije dovoljno daleko napredovao tako da se ovo stvrdnjavanje, do koga bi dolo na Mesecu, moglo spreiti novim stanjem razvoja. Kada se ovo dogodilo dolo je do novog odvajanja, ali ovog puta je Mesec uzeo sa sobom Suneve snage koje pre nije primio. Kroz to je dolo do drugog odvajanja nakon nekog vremena. Ono to se poslednje odvojilo od Sunca, bilo je nebesko telo koje je sadravalo sve sile i bia koje sada ive na Zemlji i Mesecu. Tako je Zemlja jo unutar sebe zadravala Mesec koji sada krui oko nje. Da je Mesec ostao sa njom, ona nikad ne bi postala scena bilo kojeg ljudskog razvoja, ukljuujui i ovaj sadanji. Sile sadanjeg Meseca najpre su morale biti izbaene, i ovek je tako morao ostati na proienoj zemaljskoj sceni i nastaviti tu svoj razvoj. Na ovaj nain su se razvila tri nebeska tela iz starog Sunca. Snaga dva od ovih nebeskih tela, novog Sunca i novog Meseca, alje se na Zemlju a time i njenom stanovniku - izvana. Kroz ovaj napredak u razvoju nebeskih tela postalo je mogue da se u trodelnu ljudsku prirodu, kakva je bila jo na Mesecu, integrie ETVRTI deo, JA. Ova integracija je povezana sa usavravanjem fizikog tela, eterskog i astralnog tela. Usavravanje fizikog tela se sastojalo u tome da je u njega ugraen sistem srca u sklopu pripremanja za TOPLU KRV Naravno, sada su se ulni sistem, lezdani sistem i nervni sistem morali transformisati na takav nain da u ljudskom organizmu budu usklaeni sa novododatim sistemom tople krvi. ulni organi su bili tako transformisani da se iz same slikovite svesti starog Meseca mogla razviti objektivna svest, koja omoguuje percepciju SPOLJNIH objekata, a ovek je sada poseduje od trenutka kada se ujutro probudi dok navee ne zaspi. Na starom Mesecu ula jo nisu bila otvorena prema van, slike svesti su nastajale iznutra i upravo je ovo otvaranje ula prema van, postignue zemaljskog razvoja. Ranije je reeno da nisu sva ljudska tela koja su oblikovana na Saturnu postigla svoj cilj koji je za njih tamo bio postavljen, i da se na Suncu, pored ljudskog

carstva u njegovom obliku tog vremena, razvilo drugo prirodno carstvo. Mora se shvatiti da su na svakom od uzastopnih razvojnih stanja, na Suncu, Mesecu i Zemlji, uvek postojala bia koja nisu ostvarila svoje ciljeve i da su tako nastala nia prirodna carstva. ivotinjsko carstvo, koje je najblie oveku, ve je palo natrag na Saturnu, ali je delimino napredovalo pod nepovoljnim uslovima na Suncu i Mesecu, tako da, mada ono na Zemlji nije tako napredovalo kao ovek, delimino jo ima sposobnost da primi toplu krv kao i on. Jer topla krv nije postojala NI U JEDNOM prirodnom carstvu pre Zemaljskog razdoblja. Sadanje hladnokrvne (ili promenljivo tople) ivotinje i odreene biljke su nastale jer odreena bia nieg Sunevog carstva nisu ponovo mogla postii stanje koje su druga bia ovog carstva postigla. Sadanje mineralno carstvo je poslednje nastalo, u stvari tek za vreme Zemaljskog perioda. etvorostruki ovek na Zemlji prima sa Sunca i Meseca uticaje onih sila koje su ostale povezane sa tim nebeskim telima. Sa Sunca dolaze one sile koje unapreuju napredak, rast i nastajanje, sa Meseca dolaze otvrdnjavajue, oblikujue sile. Da je ovek ostao samo pod uticajem Sunca on bi se rastopio u neizmerno brzom procesu rasta. Iz tog razloga je on ranije, nakon odreenog vremena, morao da napusti Sunce i primi nazadovanje ovog prebrzog razvitka, na odeljenom starom Mesecu. Ali da je on tada stalno s njim ostao povezan, ovo nazadovanje njegovog rasta bi ga stvrdnulo u kruti oblik. Zbog toga je on napredovao do razvoja na Zemlji, unutar kojeg se dva uticaja uravnoteuju na odgovarajui nain. U isto vreme se dospelo do take gde je neto vie - dua integrisano kao unutranje bie unutar etvorodelnog ljudskog tela. U svom obliku, u svojim aktivnostima, pokretima, itd., fiziko telo je izraz i posledica onoga to se dogaa u drugim delovima, u eterskom i astralnom telu i Ja. U opisima iz Akaa hronike koje smo preli do ove take postaje oito da se, tokom razvoja, ovi drugi delovi ljudskog bia postepeno meaju u oblikovanje fizikog tela. Tokom Saturnovog razvoja nijedan od ovih drugih delova nije jo bio udruen sa fizikim ljudskim telom. Ali, prvi korak njegovog razvoja nainjen je u to vreme. Meutim, ne srne se pomisliti da sile koje su kasnije delovale na fiziko telo iz eterskog tela, astralnog tela i Ja, nisu ve delovale na njega u Saturnovom razdoblju. One su ve tada delovale, ali u odreenom smislu izvana, ne iznutra. Drugi delovi u to vreme, nisu jo bili oblikovani, nisu jo bili ujedinjeni sa fizikim telom kao individualni entiteti, ali sile koje su kasnije sjedinjene u njima, delovale su kao iz okoline - atmosfere - Saturna i formirale prvi poetak ovog tela. Ovaj zaetak je tada transformisan na Suncu, jer je deo ovih sila sada formirao odvojeno ljudsko etersko telo i delovao na fiziko telo vie ne samo izvana, ve iznutra. Isto se dogodilo na Mesecu u odnosu na astralno telo. Na

Zemlji je fiziko telo transformisano po etvrti put time to je postalo boravite Ja, koje sada radi unutar njega. Moe se videti da, za oko duhovnog naunika, fiziko telo nije neto fiksirano, neto stalno u svom obliku i nainu delovanja. Ono je u stalnom procesu transformisanja. A takva transformacija se takoe odvija u tekuem zemaljskom periodu telesnog razvoja. oveji ivot se moe jedino razumeti sa stanovita stvaranja pojma o ovoj transformaciji. Posmatranje ljudskih organa sa take gledita duhovne nauke pokazuje da su oni na vrlo razliitim stupnjevima razvoja. Postoje organi u ljudskom telu koji su, u njihovom sadanjem obliku, u silazeem, i drugi koji su u uzlazeem razvoju. U budunosti e ovi prvi sve vie i vie gubiti svoju vanost za oveka. Vreme cvetanja njihovih funkcija je iza njih, oni e atrofirati i na kraju nestati iz ljudskog tela. Drugi organi su u uzlazeem razvoju, oni sadre mnogo onoga to je sada samo u stanju klice, a u budunosti e se oni razviti u savrenije oblike sa visim funkcijama. Medu prve organe spadaju, na primer oni koji slue za reprodukciju, za nastajanje slinih bia. U budunosti e njihova funkcija prei na druge organe a oni sami e postati nevani. Doi e vreme kada e oni biti prisutni na ljudskom telu u atrofnom stanju i tada e se na njih gledati samo kao na svedoanstvo prethodnog ovekovog razvoja. Drugi organi, na primer, srce i okolne tvorevine, u odreenom su pogledu na poetku svog razvoja. Ono to sada lei u njima u stanju klice postignue svoj puni procvat tek u budunosti. Jer, kada je re o pojmovima duhovne nauke, srce i njegova povezanost sa takozvanom cirkulacijom krvi se vide kao neto sasvim razliito od onoga to savremena fiziologija, koja je u ovom pogledu potpuno zavisna od mehaniko-materijalistikih pojmova, vidi u njima. Na taj nain, ova duhovna nauka uspeva da baci svetio na injenice koje su dobro poznate savremenoj nauci, ali za koje ona raspoloivim sredstvima ne moe dati zadovoljavajue objanjenje. Anatomija pokazuje da su u svojoj strukturi miii ljudskog tela dvovrsni. Postoje oni iji su najmanji delovi glatke trake, i oni iji najmanji delovi pokazuju pravilnu poprenu prugavost. Glatki miii su uopte oni koji su sada u svom pokretanju nezavisni od ljudske volje. Recimo, glatki miii creva guraju svarenu hranu u pravilnom ritmu, na ta ljudska volja nema uticaja. Miii koji se nalaze u ronjai oka poveavaju enicu oka kada je izloeno maloj koliini svetla. Ovi miii su takode glatki i oni dovode do poveanja enice oka pri manjem osvetljenju. Ti pokreti su takode nezavisni od ljudske volje. S druge strane, prugasti miii su oni koji posreduju kod pokreta pod uticajem ljudske volje, recimo, miii pomou kojih se pokreu noge i ruke. Srce, koje je povrh svega takode mii, izuzetak je iz ovog opteg stanja. Na sadanjem stupnju ljudskog razvoja, srce nije podvrgnuto

volji u svojim pokretima, a ipak je popreno-prugasti mii. Duhovna nauka naznaava razlog za to. Srce nee uvek ostati takvo kakvo je sada. U budunosti e ono imati sasvim drugaiji oblik i promenjenu funkciju. Ono je na putu da postane voljni mii. U budunosti e ono izvoditi pokrete koji e biti posledice unutranjih duevnih impulsa oveka. Ono ve pokazuje kakvo e znaenje imati u budunosti, kada pokreti ljudskog srca budu isto onoliko izraz ljudske volje koliko i podizanje ruke i pokretanje stopala danas. Ova koncepcija srca je povezana sa obuhvatnim uvidom duhovne nauke u odnos srca sa takozvanom cirkulacijom krvi. Mehaniko-materijalistika doktrina o ivotu vidi u srcu mehanizam pumpe koji tera krv kroz telo na pravilan nain. Ovde je srce uzrok pokretanja krvi. Uvid duhovne nauke pokazuje neto sasvim drugaije. Za ovaj uvid, pulsiranje krvi, itava njena unutranja pokretljivost, jesu izraz i posledica duevnih procesa. Dua je uzrok ponaanja krvi. Kad se pobledi zbog oseaja straha, ili pocrveni pod uticajem oseaja srama, to su grube posledice duevnih procesa u krvi. Ali sve to se dogaa u krvi je samo izraz onoga to se dogaa u ivotu due. Meutim, povezanost izmeu pulsacije krvi i impulsa due je duboko misteriozna. Pokreti srca nisu uzrok ve posledica pulsiranja krvi. U budunosti e srce, kroz voljne pokrete, prenositi ono to se dogaa u ljudskoj dusi u spoljni svet. Drugi organi koji su u slinom uzlaznom razvoju jesu organi disanja u njihovoj funkciji kao instrumenta govora. Sada ovek pomou njih moe transformirati svoje misli u vazdune (zrane) talase. On time utiskuje u spoljni svet ono to doivljava unutar sebe. On transformie svoje unutranje doivljaje u vazdune talase. Ovo talasao kretanje vazduha jeste prikaz onoga to se dogaa unutar njega. U budunosti e on na ovaj nain dati spoljni oblik sve veem i veem delu svog unutarnjeg bitka. Krajnji rezultat u ovom smeru e biti taj da e ovek kroz svoje govorne organe, koji su postigli vrhunac svog savrenstva, proizvesti svoju vlastitu vrstu. Tako govorni organi sada sadre unutar sebe budue organe za reprodukciju u stanju klice. injenica da se mutacija glasa dogaa u mukarcu u vreme puberteta jeste posledica misteriozne povezanosti izmeu instrumenta govora i reprodukcije. itavo ljudsko fiziko telo se na ovaj nain moe posmatrati sa gledita duhovne nauke. Ovde nameravamo dati samo nekoliko primera. U duhovnoj nauci, postoji obe - i anatomija i fiziologija. Anatomija i fiziologija dananjice e morati sebi dopustiti da se ophode sa anatomijom i fiziologijom duhovne nauke u ne tako dalekoj budunosti, a tada e se ak potpuno transformisati u ovu drugu. Na ovom podruju postoje naroito vidljivo da se rezultati kao to su ovi gore dati ne smeju izgraivati na samim zakljucima, na spekulacijama kakva su

zakljuivanja po analogiji, ve se jedino srne poi dalje putem pravog istraivanja duhovne nauke. Ovo nuno mora biti naglaeno, jer se preesto dogaa da, kad su jednom postigli neke uvide, revnosne pristalice duhovne nauke nastavljaju vrtiti te svoje ideje u praznom prostoru. Nije ni udo da se na taj nain stvaraju samo fantasti i, u stvari, njima obiluje ovo podruje istraivanja. Moe se, na primer izvui sledei zakljuak iz gore datog opisa. Posto e ljudski organi za reprodukciju u svom sadanjem obliku u budunosti biti prvi koji e izgubiti svoju vanost, oni su znai prvi koji su je dobili u prolosti, i otuda su oni u nekom smislu najstariji organi ljudskog tela. Upravo je suprotno od ovoga istina. Oni su bili poslednji koji su poprimili svoj dananji oblik i bie prvi koji e ga ponovo izgubiti. Ono to se prikazuje duhovno-naunom istraivanju jeste sledee. Na Suncu se fiziko ljudsko telo u odreenom pogledu uzdiglo do nivoa biljnog postojanja. U to vreme ono je bilo proeto samo eterskim telom. Na Mesecu je ono preuzelo karakter ivotinjskog tela, jer je bilo proeto astralnim telom. Ali nisu svi organi uestvovali u ovoj transformaciji u ivotinjski karakter. Brojni delovi su ostali na nivou biljke. Na Zemlji su nakon integracije Ja, kada se ljudsko telo uzdiglo do sadanjeg oblika, brojni delovi jo nosili nesumnjivo biljni karakter. Ali se ne srne pomisliti da su ovi organi stvarno izgledali poput naih dananjih biljaka. Organi za reprodukciju pripadaju ovim organima. Oni jo pokazuju biljni karakter na poetku zemaljskog razvoja. Ovo je bilo poznato mudrosti starih misterija. Prikazuje tako stara umetnost, koja je tako mnogo zadrala od tradicije misterija - hermafrodite sa organima za reprodukciju poput lista biljke. To su pretee oveka koje su jo imale staru vrstu reproduktivnih organa (koji su bili dvopolni). Recimo, ovo se moe jasno videti na figuri hermafroditau Kapitolskoj kolekciji u Rimu. Kada se posmatraju ove stvari takoe e se, na primer, razumeti pravi razlog za prisutnost smokvinog lista na Evi. Prihvatie se prava objanjenja za mnoga stara prikazivanja, dok su savremene interpretacije, posle svega, samo rezultat miljenja koje nije dovedeno do svog zakljuka. Mi emo samo u prolazu naznaiti da gorespomenuta figura hermafrodita prikazuje jo neke druge biljne priveske. U doba kada je ona napravljena jo je postojalo predanje da su u vrlo udaljenoj prolosti odreeni ljudski organi promenili biljni u ivotinjski karakter. Sve ove promene ljudskog tela su samo izraz transformacijskih sila koje lee u eterskom i astralnom telu i Ja. Transformacije fizikog ljudskog tela se zbivaju istovremeno sa delovanjima u viim delovima oveka. Tako se struktura i aktivnost ovog ljudskog tela mogu razumeti jedino ako se bavimo Akaa hronikom, koja pokazuje kako se odigravaju vie promene duhovnih i mentalnih

delova oveka. Sve fiziko i materijalno nalazi svoje objanjenje kroz duhovno. Svetlo se baca ak i na budunost fizikog ako se studira duhovno.