Teologija XI DRUGI DOLAZAK ISUSA HRISTA Riard P.

Leman U v o d Doktrina o drugom Hristovom dolasku je jedna od osnovnih doktrina Biblije i pojavljuje se jo u Starom zavetu. Bilo je najavljeno da e "Dan Gospodnji" biti mrani dan za bezakonike, i dan veselja za one koji se raduju Njegovom dolasku (Isaija 35,4). Meutim, do punog razumevanja drugog dolaska moglo je doi tek posle Njegovog prvog dolaska. Sam Isus je najavio svoj povratak (Luka 21,27; Jovan 14,1-4) i to obeanje su potvrdili i aneli poslani da utee uenike koji su alosno posmatrali Hristovo uznesenje ma Nebo (Dela 1,11). Taj isti Hristos e se "drugom javiti bez greha na spasenje onima koji ga ekaju" (Jevrejima 9,28). To je bila "blaena nada" Pavla i prvih hriana (Titu 2,13). Iako taan trenutak drugogo dolaska nije poznat (Matej 24,36), Hristos je postavio znake koji e pokazati blizinu Njegovog dolaska (Matej 24,3-33). Da bi se pripremili za ovaj vrhunski dogaaj, kada e Hristos dati "svakome po delima njegovim" (Otkrivenje 22,12), hriani treba da strae i da se mole da budu osposobljeni da stanu "pred sinom ovejim" u taj dan (Luika 21,36). Drugi dolazak ima svoje mesto i u nazivu adventista sedmog dana. Pioniri adventizma su smatrali da je verovanje u drugi Hristov dolazak dovoljno vano da se nae u imenu "malog stada" kada je ono postalo Crkva 1860. godine. Danas Boji narod na Zemlji eljno oekuje Isusov povratak na ovu planetu, zajedno s prorocima i apostolima i mnogim vernima iz svih vekova. I. Drugi dolazak u Bibliji A. Starozavetna terminologija 1. 2. 3. 4. 5. Dan Gospodnji Izbor Ostatka Uspostavljanje carstva Povratak raja Apokalipticizam

B. Novozavetna terminologija 1. Parusija 2. Epifanija 3. Apokalipsa

C. Sredite nade 1. 2. 3. 4. Nada Maranata Zahvaljivanje Sin oveji

D. Boje carstvo 1. 2. 3. 4. Transcedentalno carstvo Tajanstveno carstvo Duhovno carstvo Budue carstvo

E. Nain Njegovog dolaska 1. Lian i doslovan 2. Vidljiv i ujan 3. Slavan i pobedonosan 4. Kataklizmian 5. Iznenadan F. Znaci drugog dolaska 1. 2. 3. 4. 5. 6. Neki teki tekstovi Znai u svetu prirode Znaci u svetu morala Znaci u verskom svetu Lani znaci Pogreno protumaeni znaci

G. Razlozi za Hristov drugi dolazak 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Da Da Da Da Da Da Da prikupi svoje izabrane vaskrsne umrle preobrazi i primi sve svete uniti sile zla i sve bezakonike dokae BBoju pravednost obnovi Zemlju obnovi zajednitvo s Bogom

II. Implikacije doktrine o drugom dolasku A. Uticaj na svakodnevni ivot vernika 1. 2. 3. 4. Nada Ljubav Poniznost Svetost

B. Podsticaj za propovedanje evanelja 1. 2. 3. 4. Vreme Vreme Vreme Vreme Svetoga Duha blagodati hitnosti duhovnih darova

C. Duhovna priprema za Hristov dolazak D. Prividno odlaganje E. Zakljuak III. Istorijski pregled

A. Apostolski period B. Prenikejski period C. Poslenikejski period do Reformacije D. Reformacija E. Od Reformacije do devetnaestog stolea F. Savremeno doba G. Adventisti sedmog dana IV. Komentari Elen G. Vajt

A. Drugi dolazak u Bibliji 1. 2. 3. 4. 5. Sredite nae nade Boje carstvo Nain Hristovog dolaska Znaci Hristovog drugog dolaska Razlozi drugog Hristovog dolaska

B. Implikacije doktrine o drugom Hristovom dolasku 1. 2. 3. 4. Uticaj na svakodnevni ivot vernika Podsticaj za propovedanje evanelja Duhovna priprema za drugi dolazak Prividno odlaganje

C. Istorijski pregled 1. 2. 3. 4. Apostolski period Poslenikejski period do Reformacije Reformacija Od Reformacije do devetnaestog stolea

V. Literatura

I. Drugi Hristov dolazak u Bibliji

Tema o drugom Hristovom dolasku pojavljuje se i u Starom i u Novom zavetu. A. Starozavetna terminologija

Starozavetni autori su duboko uvereni da e Bog, isto onako kao to je izbavio svoj narod iz Egipta, izbaviti svoje verne sledbenike i iz okova ovoga sveta na "dan Gospodnji" (Isaija 13,6.9; Jezekilj 13,5). 1. Dan Gospodnji Centralna tema starozavetne eshatologije (doktrina o eshatonu o kraju) je Gospodnji dolazak (Andreasen 31-45). Proroci esto govore o "tome danu" (Zaharija 14,9), o "tim danima" (Joilo 2,29), ili, kao Danilo, o "vremenu" kada e doi spasenje (Danilo 12,1). "Dan Gospodnji" je bio oekivan kao prekretnica u istoriji, kao dan velikih

promena na drutveno-politikom i kosmikom nivou. Gospodnji dolazak e pokrenuti novo stvaranje. Poto je Gospod i Stvoritelj, On je gospodar istorije; On e je dovesti kraju (Amos 4,13; Otkrivenje 14,6.7). Katastrofe koje se dogaaju jedna za drugom i alosno moralno stanje Izrailja i ostalih naroda zahtevaju boansku intervenciju. Meutim, kraj ne dolazi kao posledica politikih, drutvenih ili moralnih zala. On se dogaa zato to Gospod dolazi. Tragedija se krije u apatiji naroda, koji nastavljaju da idu svojih putevima, ne uzimajui u obzir Gospodnji dolazak. Proroci opominju Izrailja i narode da "trae Gospoda" (Sofonija 2,1-3), jer bez pripreme nee biti u stanju da izau pred Gospoda i da opstanu suoeni s Njegovom svetou. Amos kao da sjedinjuje poruke svih proroka kada uzvikuje: "Pripravi se, Izrailju, da sretne Boga svojega!" (Amos 4,12). a. Istorijski dogaaj. Gospodnji dolazak se ne moe odvojiti od istorije. To nije dolazak izvan vremena, ve Gospodnji prodor u istoriju. Sadanji istorijski dogaaji imaju svoje znaenje; oni najavljuju veliku teofaniju (manifestacija Boga). Ona se moe uporediti s krunisanjem suverena koji je savladao sve svoje neprijatelje. Ovaj dolazak se moe naslutiti po injenici da se Bog ve sada pribliava svojoj deci koja ga slave (2. Mojsijeva 20,24). On ulazi u svoj sveti Hram i Njegovi sledbenici slave Njegovu prisutnost (Psalam 24,7-10). Bog se pojavljuje u istorijskim zbivanjima da bi izbavio ili kaznio svoj narod. Njegov dolazak je radostan i straan dogaaj (Isaija 35,4; Amos 5,18-20). Bog se moe pojaviti i preko svoga pomazanika iloha (1. Mojsijeva 49,10), preko "Kneza mira" (Isaija 9,6), preko Onoga na kojemu poiva Duh Gospodnji (Isaija 11,2), preko onoga koji e vladati u Gospodnjem velianstvu i Gospodnjoj snazi (Mihej 5,1-3). Bog konano dolazi da bi ispunio obeanje o eshatonu. Svi ostali dolasci su samo garancija tog konanog dolaska. On dolazi pri "kraju dana" (be aharit hayyamim) da bi pokazao svoju carsku silu i da bi obnovio sve to je stvoreno za radost onih koji ga ekaju (Mihej 4,1-4). b. Vrhunski dogaaj. Konani dolazak Gospodnji je najavljen kao vrhunac svega, vrhunac posle kojega vie nema povratka. Prorok ga predstavlja kao "dan kada je mrak i tama" (Joilo 2,2; Amos 5,18;

Sofonija 1,15), kao dan straha i gneva (Sofonija 1,18; 2,2), kao "dan kada e biti tuga i muka" (Sofonija 1,15), kao "dan osvete" (Isaija 34,8; Jeremija 46,10), kao dan odmazde (Osija 9,7) i kao dan kazne (Isaija 10,3). Katastrofe koje su zadesile Izrailja i okolne narode kao da su izraene Jeremijinom trilogijom maa. gladi i pomora (Jeremija 14,12), koja u meuvremenu predstavlja zalog konanog suda, predznak konanog dana Gospodnjega koji e goreti kao pe (Malarija 4,1-3). Konani dan nije neki lokalni dogaaj od kojega se moe pobei, jer e cela Zemlja biti obuhvaena Gospodnjim dolaskom (Isaija 2,12-19; Sofonija 3,8; Malahija 4,1). Svaki ovek e morati da se suoi s Bojim sudom (Amos 5,18-20). c. Dan suda. Prorok naglaava etiku komponentu Gospodnjeg dolaska. Gospod Bog Svemogui dolazi da sudi svom narodu i svim narodima. On dolazi da osudi nevernost svom zakonu, prema kojemu su ljudi postupali s prezirom, i da ponovo uspostavi pravdu. Preljuba, silovanje, nasilje, lai i tlaenje zahtevaju kaznu (Amos 2,7; Malahija 3,5). ak je i u religijske obiaje umeana oholost, umean prezir (Malahija 1,6-14; 3,7-9). Bog e svakome platiti prema njegovim delima (Isaija 59,18) i svi e bezakonici goreti kao strnjika u taj veliki dan (Malahija 4,1). Ali, iako je Gospod sveti Bog koji kanjava greh, On je istovremeno i Bog milosti koji oprata i spasava (2. Mojsijeva 20,5.6; Isaija 6,6.7). Oni koji su se pokajali i sklopili zavet s Njime (Jeremija 31,31-34) dobie spasenje (Isaija 59,20; Jeremija 26,13; Jezekilj 18,31.32). Ostatak e se spasti. 2. Izbor Ostatka

Sama ideja o ostatku nagovetava neki katastrofalni dogaaj koji unitava sve, ostavljajui samo nekolicinu preivelih. Amos opisuje ostatak kao "dve golenice" ili "kraj od uha" koji pastir istrgne iz usta lavu (Amos 3,12), kao "glavnju istrgnutu iz ognja" (Amos 4,11). Za Isaiju, to su nekoliko maslina koje ostaju na drvetu posle tresenja (Isaija 17,5.6). Gerhard Hasel je pokazao da je ova tema povezana sa izvetajem o Potopu (1980, 374.375). Ostatak se ponovo pojavljuje u Isusovom eshatolokom govoru (Matej 24,37-41) u vezi sa Potopom i sa krajem sveta. Od tog malog ostatka, od panja oborenog drveta (Isaija 6,13), pojavie se novo oveanstvo. Dajui svome sinu ime Searjasuv,

Isaija je izrazio misao da e se samo ostatak spasti, oni koji ostanu verni Gospodnjem zavetu (Isaija 7,3; 10,21). Prorok naglaava injenicu da e ostatak samo delimino biti sainjen od Izrailjaca (Amos 9,12). U njemu e biti i pripadnika drugih naroda (Isaija 56,6.7). Izbor ostatka ne moe se u tolikoj meri pripisati njegovoj pravednosti, koliko Bojoj vernosti. Boja blagodat stvara novu zajednicu putem Bojeg zaveta. Ostatak nije posledica nekog dugog istorijskog procesa sazrevanja, ve Bojeg prodiranja u istoriju (Hasel 1980, 396. Vidi Ostatak/Tri anela I-IV!). 3. Uspostavljanje carstva

Eshatoloka nada Izraija usredsredila se na obnavljanje carstva koje e trajati veno i nikada nee biti uniteno (Danilo 2,44). To carstvo e biti carstvo davidskog Mesije, u skladu s obeanjem (2. Samuilova 7,12-16). Ovo carstvo je predstavljeno na dva meusobno suprotstavljena naina. S jedne strane, ono nastaje skromno, pod vodstvom karizmatinih careva, ije su zajednike osobine naglaene skromnim poreklom, i koji onda izlaze da postignu velike pobede uz pomo vere. Jakov, Josif, Samson i Samuilo primili su plodove vere, i verom postiu pobede nad slabostima. Sluajevi nejasnog i skromnog porekla pojavljuju se u priama o Gedeonu, Jeftaju, Saulu, pa ak i Davidu (Mihej 5,1.2), ljudima koji su poticali iz jednostavnih i skromnih porodica. Ovi sveti ljudi su zadobili vlast ne svojom linom sposobnou ili silom, ve zato to je Boji Duh poivao na njima (Zaharija 4,6). To je trebalo da bude i sudbina ibljike koja e izrasti iz suhog panja, kao to je najavio prorok Isaija (Isaija 11,1.2;; 53,2). Posle nagovetenih carstava dolazimo do vladavine Sina ovejeg. Njegovo carstvo, radikalno superiornije prirode, najavljeno je ve u Danilu 2,44.45. ali je jasno definisano tek u Danilu 7,13. Vladalac koji dolazi na oblacima nije niko drugi ve sam Bog (Jezekilj 1,4; 10,3.4). Jevrejski nacionalizam je nadmaen jednom sveoptom i transcendentalnom perspektivom. Carstvo dolazi odozgo, zajedno s Onim koji stoji na oblacima nebeskim. 4. Povratak Raja

Posle vavilonskog robovanja, koje je predstavljalo vrhunac otuenja, doi e do velikog vraanja, Boga narodu i naroda Bogu. Ovo vraanje

je predstavljeno skoro rajskim opisima, stanjem savrene komunikacije sa Bogom. Isaija i Jezekilj jasno najavljuju obnavljanje edemskih uslova (Isaija 51,3; Jezekilj 36,35). Kie e padati na vreme (Jezekilj 34,26; Joilo 2,23), a polja e raati obilno (Isaija 30,23; Jezekilj 34,27; Joilo 3,18; Amos 9,13; Zaharija 8,12). Oekivana duina ivota e biti neobino dugaka (Isaija 65,20), vladae mir meu ivotinjama (Isaija 11,6-8) i ljudima (Isaija 2,4; Mihej 4,3.4). Sam Bog, kao Pastir, starae se o svom narodu (Isaija 40,11), i vladati u Sionu (Isaija 52,7). Zla e nestati. Pokrenuti novim duhom, pripadnici Bojeg naroda verno e slediti boanske naloge (Jezekilj 36,25-27). Ponovo e se uspostaviti prva ljubav (Osija 2,16-20). 5. Apokalipticizam

Ova nova era ne izrasta iz stare. To je novo stvaranje. Sadanje vreme je pod upravom zla; spasenje se mora pojaviti spolja. I zato, prorok Danilo opisuje istoriju s boanske take gledita (Danilo 2). Tumaei Navuhodonosorov san o metalnom liku, on najavljuje redosled svetskih carstava i kataklizmiki nain na koji e doi kraj. Poinjui s novovavilonskim carstvom (605-539. godine pre Hrista), on najavljuje Medo-Persiju (538-331. godine pre Hrista), helenistiko (331-168. godine pre Hrista) i Rimsko carstvo (168. pre Hrista do 467. posle Hrista) koje e dolaziti jedno za drugim. Nijedna druga imperija nee nastati posle Rima, ali e razliiti narodi prodirati na njegovu teritoriju. Konano, posle razdoblja podeljenih naroda, nastaje carstvo, predstavljeno Kamenom, koje uspostavlja sam Bog. Ono unitava sva druga carstva i traje doveka (Danilo 2,36-45). Isus Hristos je samoga sebe izjednaio s Kamenom (Luka 20,17.18). Kada izrazi svoju zabrinutost zbog duhovnih posledica ovog prikaza, prorok dobija i podatak da e zlo biti u obilnoj meri zastupljeno. U povezanih vienjima u sedmom i osmom poglavlju, Danilo ista carstva vidi u obliku stranih ivotinja, koje prodiru, kidaju na komade i govore velike rei (Danilo 7,4-8). Konani izdanak poslednje zveri, mali rog, proiruje svoje delovanje na religijski svet, tlai svece Vinjega, pomilja da promeni vremena i zakone (Danilo 7,23-25). Baca istinu na tlo (Danilo 8,9-12). Ovde Danilo najavljuje nain na koji e papinstvo, duhovni Rim, preuzeti politiku vlast i delovati u toku mnogih stolea.

Takvo tlaenje zahteva kaznu (Danilo 7), koja je i izreena nad osionim malim rogom. I tako se ponovo uspostavlja sveopti autoritet Sina ovejega. Data je poetna taka ovog suda: posle 2300 dana i noi. U skladu s naelom dan za godinu, bie to posle 2300 godina (Shea 56-88; Schwantes 462-474). Zavrni trenutak izgleda vrlo daleko, ali je u skladu s vienjima u drugom i sedmom poglavlju, koja nagovetavaju da e boanska aktivnost zapoeti posle bezakonikih aktivnosti poslednje sile. Paljivo prouavanje veza izmeu ovog proroanstva i 70 sedmica iz Danila 9. navodi na utvrivanje 1844. godine kao poetne godine preadventnog suda (Vidi Hasel 1986, 378-461; Vidi Sud III.B.1.a; Svetilite III. C.2.a; Ostatak/Tri anela V.B!) Ovaj preadventni sud se podrazumeva u Isusovim izjavama o kraju sveta. Kada kraj bude doao, ve se zna ko su ovce i ko su jarci (Matej 25,32.33); zna se ko je penica, a ko kukolj (Matej 13,30). U Starom zavetu, kao i u Novom, nema konane odluke bez paljivog ispitivanja injenica (Jov 10,6; 1. Mojsijeva 6,5.12; 5. Mojsijeva 17,4; 19,28). Ovo su, dakle, ukratko obraeni trendovi u starozavetnoj misli o eshatolokim oekivanjima. Oni sainjavaju i okvir nade u Novom zavetu. B. Novozavetna terminologija

Novi zavet je u razliitim oblicima sauvao starozavetne izjave o "danu Gospodnjem", posebno ih primenjujui na drugi Hristov dolazak. To je razlog to i sam Isus, govorei o svom povratku, upotrebljava izraze kao to "na taj dan" (Matej 7,22), ili ""u te dane" (Matej 24,19). Bie to "poslednji dan" (Jovan 6,39) i "dan suda" (Matej 10,15). Apostol Pavle ga prepoznaje kao "dan gneva" (Rimljanima 2,5), i kao "dan naeg Gospoda Isusa Hrista" (1. Korinanima 1,8). Apostol Petar ga naziva "dan Boji" (2. Petrova 3,12). Renik Novog zaveta koji se odnosi na ovu temu mnogo je raznovrsniji od starozavetnog. Da bi progovorio o poslednjem danu u istoriji, o danu kada e Hristos doi, Novi zavet se slui grkom reju "parusija" "epifanija" i "apokalipsis". Ove rei naglaavaju transcendentalnu stranu Mesijinog drugog dolaska (Vidi Fagal 46-64). 1. Parusija

U helenistikom svetu, pojam parusija je imao dvostruko znaenje. Njime se oznaavala prisutnost, ali i dolazak koji e nadoknaditi prazninu nastalu neprisutnou. Upotrebljavala se i za epifaniju nekog boga. Hriani su prisvojili ovaj pojam i dali mu svoje, novo znaenje. Novi zavet oznaava Hristov dolazak na razliite naine. Pavle se slui izrazom "dan Gospodnji" kao ekvivalentom parusije (1. Solunjanima 4,15; 5,2). Petar se slui sa oba izraza istovremeno kada govori o "parusiji dana Gospodnjega" (2. Petrova 3,12). Prema tome, parusija je postala eshatoloki izraz povezan s "danom Gospodnjim" u Starom zavetu. Parusija ukazuje i na carski karakter dogaaja. Naglaena upotreba titule Kirios Gospod u vezi s parusijom pripada carskom protokolu (1. Solunjanima 4,16.17). U vezi s time spominju se kruna, radost (1. Solunjanima 2,19), okupljanje vernih, koji izlaze da doekaju carsku povorku (1. Solunjanima 4,17). Carsko znaenje rei nastavlja se u Novom zavetu: parusija e unititi sva poglavarstva i sve neprijateljske vlasti, ukljuujui i Sotoninu, vlast Neastivoga, ali i samu smrt. Poto svi neprijatelji budu uklonjeni, sve e biti dovedeno u pokornost Hristu (1. Korinanima 15,24-26). U Novom zavetu parusija je slavna i carska pojava Hristova. 2. Epifanija Glagol "epiphaino" pokazati se, pojaviti se i njegova izvedenica "epiphaneia" pojavljivanje, otkrivanje esto se pojavljuju u Novom zavetu. Imaju bogato znaenje, koje nam pomae da shvatimo kako su prvi hriani zamiljali Hristov dolazak. Dva od etiri znaenja glagola odnose se na svetlost koja sija u tami (Luka 1,79; Dela 27,20). Ostala dva naglaavaju vidljivi, primetljivi karakter Boje blagodati i ljubavi u osobi Isusa Hrista u vreme Njegovog prvog dolaska (Titu 2,11; 3,4). Imenica se pojavljuje u pastoralnim poslanicama da istovremeno opie Hristovo pojavljivanje pre Pedesetnice (2. Timotiju 1,10) i Njegov drugi dolazak u vreme kraja (1. Timotiju 6,14). Prema tome, ove rei govore o Hristovom utelovljenju, o Njegovom pojavljivanju prilikom vaskrsenja i prilikom Njegovog drugog dolaska. Ovo trostruko znaenje usmerava panju i veru prve Crkve na vidljivu prirodu Hristovog drugog dolaska. Kontekst upotrebe imenice epifanija u 2. Timotiju 4,1.8. naglaava neminovni eshatoloki karakter oekivanja. U obliku priznanja vere, Hristovo pojavljivanje je povezano s poslednjim sudom. Povezivanje "elpis" nade, "epiphaneia" pojavljivanja i "doxa" slave, u Titu

2,13. naglaava oekivanje nekog vidljivog dogaaja. Kada se tome svedoenju doda najavljivanje pojave oveka bezakonja pre Hristovog drugog dolaska (2. Solunjanima 2,8), re epifanija naglaava vidljivu prirodu Hristove pojave u vreme kraja. 3. Apokalipsa

Pojam "apokalypsis" otkrivenje, apokalipsa, upotrebljava se u Novom zavetu da pokae da je neto, do tada sakriveno, sada postalo otkriveno. Pojam je upotrebljen i za opis "tajne spasenja" (Rimljanima 16,25) "evanelja" (Galatima 1,12) i plana koji se mora ispuniti (Galatima 2,2). Izraz se odnosi i na pojavljivanje. Taj smisao postaje vidljiv kada god re oznaava slavni drugi dolazak Isusa Hrista sa Neba. Hristova slava je jo sakrivena (Luka 17,30). Ona se moe videti jedino oima vere (Efescima 1,17.19), ali e se jednoga dana pokazati (Dela 3,21). Onaj koji treba da doe, zaista e doi. On e se spustiti s Neba u svoj svojoj slavi (2. Solunjanima 1,7; 1. Petrova 4,13). Vernici ive oekujui taj dan (1. Korinanima 1,7; 1. Petrova 1,7). C. Sredite nade Ovo ispitivanje renika i osnovnih tema Staroga i Novoga zaveta koje se odnose na kraj sveta pokazalo je da nada u Gospodnji dolazak u Starom zavetu i nada u Hristov drugi dolazak u Novom zavetu predstavljaju kulminaciju celokupne biblijske eshatologije. 1. Nada

Duboka enja za drugim Hristovim dolaskom osea se u svim delovima Novoga zaveta. Ona je povezana sa nadom u pravednost (Galatima 5,5), u slavu (Koloanima 1,27), u vaskrsenje (Dela 24,15), u spasenje (1. Solunjanima 5,8) i u veni ivot (Titu 1,2). Utemeljena je na samom Bogu (1. Timotiju 4,10), i na Isusovom obeanju da e ponovo doi (Jovan 14,3.28). On sam najavljuje svoju slavu (Matej 24,30) i obeava da nee biti nepravedni sudija koji zanemaruje one koji mu se obraaju sa suzama i dan i no (Luka 18,6-8). Strpljivost onih koji se oslanjaju na Njega sve do kraja, nee biti uzaludna (Matej 10,22).

Meutim, "blaena nada, javljanje slave naega velikoga Boga i Spasitelja Isusa Hrista" (Titu 2,13) ne sme se zameniti s obinom ljudskom narod. Nada, u optem znaenju te rei, to je tenja, elja koja treba da se ispuni u budunosti. Ona eli neto to sada nema, to je jo nesigurno. Biblijska nada, sa druge strane, ima siguran lenger (Jevrejima 6,19). On se krije u monim Bojim delima u prolosti: Bog je izbavio svoj narod iz Egipta; Isus Hristos "je doao svojima" (Jovan 1,11), umro za nae grehe i vaskrsnuo za nae opravdanje (Rimljanima 4,25). Biblijska nada stoji na toj steni, koja je "sila Boja, "koju uini u Hristu, kada ga podie iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima" iznad svih zemaljskih sila (Efescima 1,20.21). To je iva nada, utemeljena na sadanjem suverenitetu Isusovom, koji je postao na Gospod i Hristos (Dela 2,36), koji je "uao napred za nas" u nebesko Svetilite (Jevrejima 6,19.20). Hrianska nada je utemeljena na neemu to je ve postignuto, o emu sam Hristos svedoi (1. Korinanima 15,19.20). Preko Svetoga Duha (Rimljanima 5,5) Bog nade poziva izabrane (Efescima 1,18) i ispunjava njihova srca nadom (Koloanima 1,27). Bez Boga ne bismo imali nita emu bismo se mogli nadati (Efescima 2,12), sa Bogom, nada nam jaa veru i podstie ljubav (Koloanima 1,4.5). 2. Maranata Eshatoloka nada je uvek bila draga srcima hriana. Trajnost prastare aramejske formule "maran atha" (1. Korinanima 16,22) u crkvenoj tradiciji svedoi u korist te injenice. Ova molitva "da doe na Gospod" odrala se u svom prvobitnom obliku, kao i molitva koju je Isus izgovorio na aramejskom jeziku (Oe na- abba- Marko 14,35). Maran atha je prevedena na grki jezik u Otkrivenju 22,20. Vanost ove molitve u bogosluenju prve Crkve pokazuje koliko je oekivanje drugog Hristovog dolaska bilo ivo u to doba. Hristov dolazak je bio naglaavan i u slubi Gospodnje veere: apostol Pavle kae da uestvovanje u uzimanju hleba i ae predstavlja objavljivanje vere u drugi dolazak Isusa Hrista (1. Korinanima 11,26). I oekivanje i najavljivanje drugog dolaska nalo je tako svoje pravo mesto u liturgiji prve Crkve. 3. Zahvaljivanje

Zahvaljivanje je zauzimalo vano mesto u liturgiji prve Crkve, posebno u slubi Gospodnje veere. Apostol Pavle je zahvaljivanje upotrebljavao kao uvod u svoje poslanice crkvama. Zahvaljivanje sadri elemente vere zajednike svima koji je izraavaju. Kada se apostol obraao crkvama i pisao o izraavanju zahvalnosti Bogu, njegovi itaoci su mogli da odgovore reju: Amin! Najvei deo izraza zahvalnosti se zavravao podseanjem na drugi Hristov dolazak (1. Korinanima 1,7; Efescima 1,10; Filibljanima 1,6; 1. Solunjanima 1,10; 2. Solunjanima 1,7-10; 1. Petrova 1,5). Spominjanje drugog dolaska u formuli zahvaljivanja pokazivalo je da je drugi dolazak predstavljao sr vere i bogosluenja u apostolskoj Crkvi. Za Crkvu, trenutni "dolazak" Isusa Hrista meu svoje vernike u obliku izlivanja Svetoga Duha predstavljao je zalog budueg nasledstva (Efescima 1,13.14). Dolazak Svetoga Duha nije predstavljao konano ispunjenje obeanja, i dalje je trebalo da se Sin oveji pojavi na nebeskim oblacima. 4. Sin oveji Isus se esto sluio titulom "Sin oveji". Izraz potie iz teksta u Danilu 7,13. u kojemu se Sin oveji pojavljuje kao eshatoloko bie, snabdeveno boanskim atributima, ispunjavajui carsku mesijansku ulogu (Ferch 174). To je potvreno spominjanjem oblaka na kojemu putuje i naglaavanjem Njegove vlasti da sudi (Danilo 7,13.14). Titula "Sin oveji" koju je Isus pripisao sebi, pomae nam da objasnimo parusiju. Uzimajui ovu titulu, Isus je najavio svoj identitet; formula je objanjavala konkretni aspekt Njegovog zemaljskog postojanja. Na isti nain On objanjava kako i zato e se vratiti na Zemlju. Prvo, Onaj koji mora da doe je Onaj isti koji je doao; vaskrsli Hristos je prepoznat po svojim ljudskim karakteristikama (Luka 24,30.31.41-43; Jovan 20,20.27). Drugo, odnesen je u slavu na oblacima nebeskim (Dela 1,9) i na slavnom oblaku e se i vratiti (Otkrivenje 1,7). Obavljajui uloge koje spominje tekst u Danilu 7, On e doi da sudi svetu (Matej 25,31-33). Konano, zbog dobro poznatih veza izmeu drugog i sedmog poglavlja Knjige proroka Danila, On mora da doe na kraju istorije ovoga sveta. Isus je sebe predstavio kao Kamen koji udara u podnoje simbolikog lika koji predstavlja carstva ovoga sveta i satire ga u prah (Danilo 2,34; Luka 20,18). Dolazak Sina ovejeg u slavi i velianstvu oznaie konano i veno uspostavljanje Bojeg carstva (Matej 25,31). D. Boje carstvo

Najavljivanje Bojeg carstva zasluuje posebno mesto, jer nada u carstvo zauzima centralno mesto u starozavetnoj eshatologiji. Ako Gospod vlada Zemljom i narodima (Psalam 29; 47; 74; 89; 93; 96-99), onda se Njegovo veno carstvo mora uspostaviti (Danilo 2,34.44), i ono e biti uspostavljeno na veliki dan Boga Svedritelja (Zaharija 14,9: Avdija 15. 21; Isaija 2,12-21; 24,21-23). Mnogo pre osnivanja Davidove monarhije, Boje carstvo je bilo slavljeno u pesmama (2. Mojsijeva 15,1-18; 4. Mojsijeva 23,21.22; 5. Mojsijeva 33,5). Isusovo uenje u Novom zavetu pripisuje Bojem carstvu jo mnogo vaniju ulogu. 1. Transcendentalno carstvo

Evanelja na vie od stotinu mesta spominju Isusove izreke o carstvu (Marko 1,15; Luka 9,60; 22,18). U Evanelju po Mateju Isus posebno govori o nebeskom carstvu (32 puta, Matej 3,2; 7,21; 8,11). Ova posebna karakteristika Matejevog pisanja ponekad se pripisuje njegovom staranju da ne povredi svoje jevrejske itaoce, koji bi mogli da budu ozlojeeni zbog preeste upotrebe Bojeg imena. Meutim, Matejevo biranje ovog naziva izgleda da je pre utemeljeno na teolokim, a nego na psiholokim razlozima. U Isusovo doba Jevreji su oekivali Mesiju i Njegovo zemaljsko carstvo. ak i posle Isusovog vaskrsenja, uenici su i dalje oekivali obnavljanje zemaljskog Izrailja (Dela 1,6). Suprotno njima, Matej naglaava nebesko carstvo da bi podvukao njegovu transcendentalnu prirodu, njegovo nebesko umesto zemaljsko poreklo. Jovan ide i korak dalje od Mateja i Marka i navodi Isusove rei, izgovorene pred Pilatom:: "Carstvo moje nije od ovoga sveta!" (Jovan 18,36) Isus nije objavljivao da e Njegovo carstvo biti uspostavljano postepeno, zahvaljujui ljudskim naporima, ak ni naporima onih koji su posveeni Svetim Duhom. Njegovo carstvo je po svojoj prirodi razliito od carstava ovoga sveta: to je budue carstvo, koje e biti uspostavljeno kada Sin oveji bude doao u parusiji (2. Timotiju 4,1). To je Isus jasno objavio u prii o sejau. Nebesko carstvo, kae On, moe se uporediti s ovekom koji seje dobro seme. Taj seja je Sin oveji, i to carstvo je Boje nebesko carstvo (Matej 13,24-30). Sin oveji mora da doe s Neba sa svojim carstvom (Matej 16,28). Upravo zato je Isus pozvao svoje uenike da se mole: "Da doe carstvo tvoje!" (Matej 6,10) 2. Tajanstveno carstvo

Isus je istakao da je Njegovo carstvo ve prisutno meu Njegovim uenicima (Luka 17,20.21). Tamo gde je Isus, tamo je i Njegovo carstvo (Matej 12,28). Oni koji su nanovo roeni, mogu da ga vide (Jovan 3,3). To je tajna otkrivena jedino vernicima (Marko 4,11). To nije carstvo slave, ve carstvo blagodati, koje se sada vidi jedino verom. Po prii o goruinom semenu nebesko carstvo je malo, ne vee od semena goruice (Matej 13,31.32). Neki, povodei se na crkvenim ocima, upotrebili su ovu priu da bi opisali rastenje Crkve, koju su smatrali Bojim carstvom. Ali, Isus ovde ne govori o rastenju. On uporeuje dve etape carstva: seme i stablo. Iako malo, slabo i lomljivo, kao to Hristovo carstvo izgleda sada, jednoga dana e biti snano i slavno. Slava pravednika e se tada pokazati, u carstvu Boga i Oca (Matej 13,43). Vie od bilo kojeg drugog biblijskog pisca, apostol Pavle naglaava budue carstvo slave. Oni koji ulaze u njega, moraju da prou kroz iskustvo patnji (Rimljanima 8,17; 2. Solunjanima 1,5; 2. Timotiju 4,17.18). Sa odreenom dozom ironije Pavle ukorava Korinane koji su zamiljali da se zahvaljujui svojim karizmatikim iskustvima ve nalaze u carstvu slave. On istie tekoe kroz koje i dalje prolazi u ovom svetu (1. Korinanima 4,8.9). Za Pavla carstvo predstavlja odreeni paradoks. To je slavno carstvo (Efescima 1,20-22), ali vernik u njega ulazi kroz vrata nevolja (Dela 14,22; 2. Solunjanima 1,4.5). Izabrani Boji su ve preneseni u to carstvo i sede u nebeskim mestima sa Isusom Hristom (Koloanima 1,13; Efescima 2,6). Meutim, njihov ivot, kao i slava carstva, ostaje sakriven. Oni nee biti otkriveni sve dok se Isus ne bude pojavio u svojoj slavi (2. Solunjanima 1,7; Koloanima 3,3.4) Ovde dole na Zemlji, graani carstva se ne prepoznaju po svojoj blistavoj slavi, po svojim govornikim sposobnostima (1. Korinanima 2,1.4), ili po nainu na koji jedu i piju, ve po svojoj pravednosti, smirenosti i radosti, po rodovima Duha (Rimljanima 14,17). U tom smislu se moe govoriti o duhovnom carstvu koje postoji kada Sveti Duh vodi svakog pojedinanog vernika. 3. Duhovno carstvo Prema apostolu Pavlu, naslednici carstva ne ine bezakonje (1. Korinanima 6,9.10), ve se pokoravaju Bojem zakonu, koji se na najuzvieniji nain izraava ljubavlju (Galatima 5,16-23). Isus je potvrdio da ovek ukoliko eli da ue u Njegovo carstvo mora da bude roen od Duha (Jovan 3,5). One koji su se obratili, koji su primili krtenje vodom i Duhom, On sa dobrodolicom doekuje u

Bojem carstvu. Prema tome, ovo carstvo je na dohvat ruke siromanima duhom, onima koji su, kao deca, spremni da prime pouke o carstvu (Marko 10,14). Kao nekada carinici i bludnice, oni su se pokajali i poverovali u Isusa (Matej 21,31.32). Nee svi koji Isusa nazivaju Gospodom ui u Boje carstvo, ve samo oni koji ispunjavaju volju nebeskog Oca (Matej 7,21-23). Carstvom se upravlja po Bojem zakonu (Matej 5,17-20) i zato svaki koji eli da ue u ivot treba da dri zapovesti (Matej 5,21-43; 19,17). Pristup u carstvo se stie blagodau, koja je ponuena svima (Jovan 3,16) kao i svadbeno ruho (Matej 22,11). Meutim, gosti koji odbiju svadbeno ruho pokazuju time da ne zasluuju carstvo (Matej 22,13.14). Sa druge strane, oni koji steknu iskustvo s boanskom blagodau ne mogu drukije nego da tu istu blagodat, tu istu ljubav, pokau svojim blinjima (Matej 25,31-46; 18,21-35). Kada Sin oveji bude doao, platie svakome prema delima koja je uinio (Matej 16,27. Vidi Spasenje III.C.1.2!). 4. Budue carstvo

Kada se jednoga dana pribliavao Jerusalimu, Isus je nekim ljudima koji su oekivali skoro osnivanje Bojeg carstva ispriao priu. U prii je neki plemi otiao u daleku zemlju da primi carsku vlast, a posle toga je nameravao da se vrati na svoje imanje (Luka 19,11.12). Ovom priom Isus je eleo da osvedoi svoje sluaoce da Boje carstvo nee doi tako skoro. Kao i taj car, i On je morao da ode u daleku zemluju i da se posle toga vrati. Neki teolozi su na temelju te injenice zakljuili da se Isusova pojava posle vaskrsenja moe smatrati Njegovim drugim dolaskom. Meutim, kada je odlazio na Nebo, Isus je rekao svojim uenicima da ekaju Njegov drugi dolazak (Dela 1,7-11). Prema tome, Isusova pojava posle vaskrsenja ne moe se smatrati Njegovim drugim dolaskom. Jo od prvog stolea Crkva je oekivala carstvo koje treba da doe. Sve dok smrt bude vladala na ovoj Zemlji, Hristova vladavina nee biti potpuno uspostavljena (1. Korinanima 15,24-26). Prema apostolu Petru, nevernici nemaju pravo kada misle da je Hristovo obeanje o drugom dolasku uzaludno. Isto onako sigurno kao to je pretpotopni svet bio uniten Potopom, poslepotopni svet e biti uniten vatrom Gospodnjeg dolaska. I tada e biti stvorena nova Zemlja i razapeto novo nebo, gde pravda ivi (2. Petrova 3,3-13). Jovan je zabeleio prekrasno Isusovo obeanje: "Da se ne plai srce vae, verujte Boga i mene verujte... i kada otidem i pripravim vam mesto, opet u doi i

uzeu vas k sebi, da i vi budete gde sam ja." (Jovan 14,1-3) Jedino konana i potpuna veza sa Bogom e oznaiti kraj bedi ovoga sveta (Otkrivenje 21,1-5). E. Nain Hristovog dolaska

Poto smrt i vaskrsenje Isusa Hrista osiguravaju konanu pobedu, pisci Novog zaveta izjavljuju da mi ivimo u poslednje vreme (Jevrejima 1,2; 9,26; 1. Korinanima 10,11; Jakov 5,3; 1. Petrova 1,20). Ove ozjave su navele neke teologe da zakljue da drugi Hristov dolazak nee biti doslovan, i da e se Hristos pokazati putem prisutnosti svoga Duha u Crkvi. U skladu s ovim miljenjem, dolazak Hristovog carstva e biti predstavljen pobedom moralnih naela hrianstva. Hristovo vaskrsenje je oznailo poetak nove ere ere "poslednjih dana" (Dela 2,17; Jevrejima 1,2). Kraj se pribliio, jer je Hristos objavio poslednji period istorije ovoga sveta. Vreme vie ne oznaava odlaganje, ve oekivanje (2. Petrova 3,9); ono juri ususret slavnoj eksploziji parusije (Rimljanima 13,11.12). Zato vernici mogu s poverenjem da ekaju da budu primljeni u obeane nebeske stanove (2. Korinanima 5,1-5; Jovan 14,1-3). Na taj nain Novi zavet moe na logian i razumljiv nain da objavi da e Hristov drugi dolazak biti: 1. Lian i doslovan Evanelja tvrde da se Razapeti sam javio svojim uenicima posle svog vaskrsenja. Isus iz Nazareta se lino pojavio pred njima (Marko 16,9; Luka 24,25-43). Pozvao je Tomu, koji je posumnjao, da dotakne Njegove rane (Jovan 20,26.27). Isus je otiao u slavu poto je 40 dana dokazivao svojim uenicima da je stvarno iv (Dela 1,3). Uenicima, koji su bili uznemireni zbog ponovnog rastanka, aneli su objavili da e taj isti Isus doi ponovo na isti nain na koji je i otiao na Nebo (Dela 1,11). Sin oveji je otiao na oblacima; On e se i vratiti na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom, u skladu sa svojim obeanjem (Matej 26,64; Marko 13,26; Otkrivenje 1,7). Prema apostolu Pavlu, "sam Gospod e sii s neba" (1. Solunjanima 4,16). Gospod, "koji je ivot na", pojavie se (Koloanima 3,4) da nam da "venac pravde" (2. Timotiju 4,8). Mi ekamo Isusa, Bojega Sina, kojega je Otac podigao iz mrtvih, da doe s Neba (1. Solunjanima 1,10). Onaj isti koji se jednom rtvovao da "ponese grehe

mnogih" donee spasenje onima koji ekaju Njegov dolazak (Jevrejima 9,28). 2. Vidljiv i ujan Ako e se Isus lino u telu pojaviti prilikom svog drugog dolaska, a hoe, onda taj dolazak mora da bude vidljiv. Izrazi "apokalypsis", "epiphaneia" i "parousia" koji su upotrebljeni u Novom zavetu da bi se opisao Njegov dolazak, potvruju ono to je sam Isus rekao: da e ga ugledati svi narodi na Zemlji (Matej 24,30). Jovan je jo odreeniji: "Videe ga svako oko!" (Otkrivenje 1,7) Njegov dolazak e biti praen zastraujuim kosmikim znacima koje niko nee moi da previdi (Luka 21,25-27). Isus je upozorio svoje uenike na lane proroke koji e pokuati da ih navedu da poveruju da e Njegov drugi dolazak biti sakriven, tajanstven, nevidljiv, dok e on u stvarnosti biti vidljiv sa svih strana i u svakom pogledu. Bie slian blesku munje koja obasjava oblake (Matej 24,26.27). Isus e doi da pokae svoju slavu (Titu 2,13), da primi oboavanje svojih sledbenika (2. Solunjanima 1,10). Pojavie se okruen raspaljenim ognjem da pobije one koji ne poznaju Boga (2. Solunjanima 1,7.8). Svaki pokuaj da se Isusov drugi dolazak protumai kao nevidljiv i tajanstven dogaaj suproti se svedoenju celog Novog zaveta. Isusov dolazak e biti javan, objavljen glasnim zvucima trube, kao i dolazak nekadanjih careva (1. Solunjanima 4,16; Matej 24,31). Nema nikakve tajne u tome. 3. Slavan i pobedonosan

Ako bi se moglo kazati da je prvi Hristov dolazak bio dolazak u poniznosti, onda e drugi dolazak, suprotno prvome, biti dolazak u slavi. Hristos e doi na nebeskim oblacima, sa silom i slavom velikom (Matej 24,30), u pratnji anela (2. Solunjanima 1,7). On e se vratiti kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima (Otkrivenje 19,16), kao pobednik nad svim svojim neprijateljima (1. Korinanima 15,25). Svet ivi u strahu od neizvesnosti povezane i sa sadanjou i sa budunou. Teologija ne moe da umiri to nespokojstvo suavajui eshatologiju na preivljavanje posle smrti. Prelazei granice smrti pojedinca, Biblija je ipak odgovorila na pitanje o budunosti istorije najavljujui drugi Hristov dolazak u slavi i velianstvu. Budunosti hrianina je osvetljena blistavim oekivanjem Hristovog drugog dolaska, nadom svih hriana (1. Timotiju 1,1).

4. Kataklizmian

Kraj ovoga sveta je najavljen ve u Starom zavetu. Novi zavet povezuje taj kraj sa Hristovim drugim dolaskom (Matej 13,40.41). Prema proroku Danilu, kamen koji se odvalio od planine rasprie u prah sva carstva ovoga sveta (Danilo 2,44). Isto onako kao to je Potop unitio pretpotopni svet, i Hristov drugi dolazak e uiniti da nebesa "s hukom prou" i da Zemlja bude spaljena ognjem (2. Petrova 3,10). Poto Bog eli da uspostavi "nova nebesa i novu zemlju" (Otkrivenje 21,1), kraj sveta koji mi sada poznajemo imae ne samo globalne, ve i kosmike dimenzije. 5. Iznenadan

Transcendentalni karakter Hristovog drugog dolaska ponovo je naglaen njegovom iznenadnou. I ljudi i ene e biti iznenaeni Hristovim dolaskom. Isus se posluio s nekoliko metafora da bi svoje uenike upozorio na tu njegovu karakteristiku: o lupeu po noi (Matej 24,42-44; Luka 12,40; 1. Solunjanima 5,2.4; 2. Petrova 3,10), o eniku i deset devojaka (Matej 25,1-13), o Potopu i pretpotopnom svetu (Matej 24,38.39). Apostol Pavle je ovim uporeenjima dodao i metaforu o bolovima porodilje (1. Solunjanima 5,3). Umesto da nagovetavaju neki potajni ili nevidljivi Hristov dolazak, kao to neki pogreno tvrde, ove metafore najavljuju da e se Hristos pojaviti iznenada i neoekivano. Upravo zato su uenici bili pozvani da budu budni i da strae (Matej 25,13; 24,42). Isus im je rekao: "Zato i vi budite gotovi, jer u koji as ne mislite doi e sin oveji!" (Matej 24,44) Slike, kojima su se posluili Isus i Pavle, uopte ne spominju vreme Hristovog dolaska: gospodar kue ne zna kada e lupe doi, devojke nisu znale kada e se enik pojaviti; porodilja ne zna kada e bolovi poeti. Niko ne zna taj as, ni aneli, ak ni Sin (Matej 24,36), ve samo Otac (Marko 13,32). Ni uenici nisu dobili obavetenje o tanom vremenu (Dela 1,6.7; RH 16. avgust 1887; 1T 72). Meutim, Isus je objavio znake koji e najaviti Njegov drugi dolazak, ne zato da omogue izraunavanje vremena Njegovog dolaska, ve da privuku panju uenika i da ih odre budnima (1. Solunjanima 5,4-6). Niko ne zna hoe li Gospodar doi uvee, u pola noi, u ranu zoru, ujutro; meutim, niko ne treba da bude nespreman kada On bude iznenada stigao (Marko 13,35.36), jer su vani dogaaji ve najavili

blizinu Njegovog dolaska (Marko 13,28.29). Vano je da paljivo pratimo znake. F. Znaci Hristovog drugog dolaska

U svojoj studiji o nadi u drugi dolazak, Samuele Bacchiocchi je mnoge stranice posvetio znacima drugog Hristovog dolaska (113-262). To je u skladu s naglaskom koji je sam Hristos stavio na znake svoga dolaska u svojem izlaganju na Maslinskoj gor (Matej 24; Marko 13; LUka 21). Vernik , koji eka drugi dolazak, temelji svoju nadu na znacima. Kao to su proroanstva bila objavljena da ojaaju veru uenika (Jovan 13,19; 14,29), tako i znaci daju snagu vernicima, koji zajedno s Pavlom da "nam je sada blie spasenje nego li kada verovasmo; no proe, a dam se priblii" (Rimljanima 13,11.12). Trebalo je da se znaci pokau u prirodi, meu narodima i u srcima ljudskih bia. Meutim, pre nego to se pozabavimo znacima, moraemo razmotriti neke zbunjujue tekstove kojima su se ljudi sluili da odrede vreme Hristovog drugog dolaska. 1. Neki teki tekstovi

Pogreno tumaenje tri teksta u Evanelju po Mateju navelo je neke teologe da veruju da je Isus nagovetavao da e Njegov drugi dolazak biti dogaaj vrlo bliske budunosti. Poto se to tada nije ostvarilo, oni su postali skloni da negiraju verodostojnost Biblije. Razmatranje tih tekstova trebalo bi da razjasni pravo znaenje dogaaja koji su u njima najavljeni kao znaci Hristovog dolaska. a. Matej 10,23. "A kada vas poteraju u jednome gradu, beite u drugi. Jer vam kaem zaista: neete obii gradova Izrailjevih dok doe sin oveji." Ovaj tekst naizgled kao da ukazuje da e proi samo malo vremena do Hristovog povratka na Zemlju. U pokuaju da se ova izjava usaglasi sa odlaganjem od skoro dve hiljade godiuna, neki su tumaili da je dolazak Sina ovejeg u stvari Njegovo vaskrsenje ili izlivanje Svetoga Duha. Neki su ove rei protumaili kao izraz elja Matejeve hrianske zajednice. U svom izlaganju u Mateju 24 Hristos stapa proroanstva o razorenju Jerusalima sa proroanstvima o kraju sveta. Ovo prividno spajanje pojedinanog sa optim predstavlja karakteristiku mnogih

eshatolokih proroanstava. Isto onako kao to je suenje svetu u Starom zavetu razmatrano na pozadini suenja Edomu (Isaija 34,515, Jeremija 49,7-22), ili Asiriji (Naum 3,18.19), tako se i u ovom poglavlju, suenje svetu naizgled stapa sa suenjem Jerusalimu. U ovom tekstu pojam Izrailja oigledno nije bio upotrebljen ni u greografskom ni u politikom smislu, ve se odnosi na narod. Ovaj tekst se moe protumaiti kao dvostruko proroanstvo: irenje evanelja e se nastaviti sve do kraja vremena, i bie praeno nevoljama i progonstvima. Prema tome, ukoliko je pojam Izrailja uzet u irem smislu i ako se i pojam uenika uzme u irem smislu, tako da obuhvata sve vernike, proces propovedanja e se nastaviti sve do drugog Hristovog dolaska, bez obzira na vreme. b. Matej 16,28. "Zaista vam kaem imaju neki meu vama to stoje ovde koji nee okusiti smrti dok ne vide Sina ovejega gde ide u carstvu svojemu." Za crkvene Oce i za mnoge teologe u toku stolea Isus je ovde govorio o preobraenju, kao to se nagovetava u Mateju 17,1. U Mateju 16,21-28. Isus nagovetava svoju smrt i objavljuje cenu uenitva za svoje sledbenike. On ih zatim hrabri potvrujui izvesnost svoje slavne pobede: neki meu njima videe Njegovu slavu u toku svog ivota. Matej odmah dodaje da se Hristovo preobraenje dogodilo samo est dana posle toga. Da su uenici bili svedoci Isusovog velianstva potvruje i Petar u 2. Petrovoj 1,16-18. Svakako da preobraenje ima nekih zajednikih karakteristika sa Hristovim drugim dolaskom: dogaa se na visokom mestu i praeno je blistavim oblakom (Matej 17,1.5; 26,64; Danilo 7,13). c. Matej 24,34. "Zaista vam kaem: ovaj narataj nee proi dok se ovo sve ne zbude." Nerazumevanje vremena drugog Hristovog dolaska moe se pripisati pogrenom tumaenju pojma "narataj". Pojam "genea" moe se odnositi i na potomstvo ili na vreme izmeu roenja oca i njegovog sina. On se takoe odnosi i na vreme, vremenski period. Ova grka re odgovara jevrejskoj rei "dor", koja se esto upotrebljava da oznai grupu ili klasu ljudi, "rod nevaljao i uporan" (Psalam 78,8), i koja nije ograniena na jednu starosnu grupu. U Priama 30,11-14. poetna re u svakom stihu je upravo re "dor", "narataj", koja je pravilno prevedena kao "ima rod koji", jer se ovde re "narataj" odnosi na vrstu ljudi, a ne na starosnu grupu.

U skladu sa ovom starozavetnom upotrebom, i Isus je mogao uzeti pojam "ovaj narataj" bez vremenskog znaenja, kao oznaku vrste ljudi. Ova zla generacija obuhvata, dakle, sve one koji dele njene zle karakteristike (Matej 12,39; 16,4; Marko 8,38). Ako bi se pojmu "narataj" u ovom sluaju dalo vremensko znaenje, onda bi trebalo uloiti i napor da se potuje i vremenski okvir odreen kontekstom. U Mateju 24,34. Isus govori o zavrnim dogaajima. Prema tome, spomenuti narataj bi morao da bude sainjen od ljudi koji e iveti u poslednje vreme, a ne od onih kojima se Isus u tom trenutku obraao. Sam Isus je jasno naglasio da se Njegove rei ne mogu upotrebiti za odreivanje vremena Njegovog dolaska: "A o danu tome i o asu niko ne zna, ni aneli nebeski, do otac moj sam." (Matej 24,36) Ova izjava se nikako ne moe uskladiti s tvrenjima nekih teologa da se ipak, iako ne dan i as, bar godina moe odrediti. Isus nigde nije odredio vreme svoga dolaska, niti u svoje vreme ni u dalekoj budunosti. U Markovom tekstu Isusove proroke propovedi (Marko 13), jasno se vidi da Isus nije oekivao da e se sva njegova proroanstva ispuniti u toku ivota apostola. Sam je rekao: "Ali to jo nije posledak!" (Marko 13,7); "To je poetak stradanja!" (Marko 13,8); "I u svima narodima treba da se najpre propovedi evanelje." (Marko 13,10); "Ali koji pretrpi do kraja blago njemu!" (Marko 13,13) Konano, izabrani e biti sakupljeni "od etiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba" (Marko 13,27), to nagovetava rezultate globalnog propovedanja evanelja. Nijedan od ova tri teksta ne moe se upotrebiti kao osnov za odreivanje vremena drugog Hristovog dolaska. Niti se oni mogu proglasiti dokazom da znaci drugog dolaska nisu tani. Znaci slue kao putokazi, daju nam sigurnost da se vremenski procesi kreu prema svom nagovetenom cilju, ali bez tanog vremenskog kalendara zavrnih dogaaja. Vernik svakako jaa svoju nadu posmatrajui ispunjenje znakova. Proroki znaci su bili dati da bi se ojaala vera uenika (Jovan 13,19; 14,29), da ih uine svesnima vanosti vremena. Na isti nain, oni i nas ine budnima i pomau nam da razumemo da "nam je sada blie spasenje nego li kada verovasmo" (Rimljanima 13,11). 2. Znaci u svetu prirode

"I bie znaci u Suncu i u Mesecu i u zvezdama!" (Luka 21,25) prorekao je Isus. Onda je dao i neke pojedinosti: "Sunce e pomrati, i Mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde e spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se." (Marko 13,24.25) Isus nije jednostavno najavljivao budue eklipse Sunca i Meseca. One bi predstavljale nesigurne znake, jer se dogaaju redovno i ne predstavljaju izuzetne fenomene. Osim toga, treba uzeti u obzir i mesto koje najavljeni znaci zauzimaju u propovedi na Maslinskoj gori: neposredno posle velike nevolje, i neposredno pre pojave Isusa Hrista (Marko 13,24-26; Matej 24,29.30). Ovi znaci su bili specifini, oni obeleavaju istek 42 meseca progonstva, kao to je opisano u Otkrivenju 12,13-17. i 13,1-10. U Otkrivenju 12. i 13. Jovan se poziva na tekst u Danilu 7-9, u kojemu prorok vidi rog, silu, koja proizlazi iz Rimske imperije i govori protiv Boga i Njegovih svetih. Pridruujui se velikoj grupi istoricistikih komentatora, adventisti sedmog dana su u toj politikoj i verskoj sili prepoznali Papinstvo (4BC 49-54)). Ova sila je polako izrastala iz razvalina Rimske imperije i dobila veliki podsticaj oko 538. godine posle Hrista, kada je bila slomljena opsada Rima i kada su Ostrogoti doiveli poraz (4BC 834-838). U toku 12 stolea, papinski Rim je pokazivao pretenzije da progoni sve one koji se nisu slagali s njime. Proroanstvo iz Danila 7,25. koje je Jovan protumaio u Otkrivenju 12,6.14. kao 1260 prorokih dana ili 1260 godina prema naelu dan za godinu (Shea 56-92), smeta kraj tog prorokog razdoblja u godinu 1798. posle Hrista. U to vreme su posledice Francuske revolucije dovele do potkopavanja sile Rimokatolike Crkve i francuski general L.A. Bertje (L.A. Berthier) odveo je papu Pija VI u progonstvo (Vidi PFOF 2,749-782). Prema tome, razumljivo je da su ovi dogaaji rasplamsali eshatoloke nade irom sveta. Tri puta Danilo smeta poslednji sud neposredno posle zlih dela zveri (Danilo 7,13.14.21.22.26). Kao posledica velikih politikih i verskih potresa koji su uzdrmali Evropu krajem osamnaestog stolea, pojavilo se veliko versko probuenje i panja vernika bila je usmerena na proreene znake vremena. Izgledalo je da se kraj sveta pribliio i da se jasno mogu prepoznati znaci koji mu prethode. Prema apostolu Jovanu, pre pojave nebeskih zbivanja trebalo je da doe do velikog zemljotresa (Otkrivenje 6,12). Knjiga Otkrivenja redovno povezuje zemljotrese sa zavrnim dogaajima (Otkrivenje 8,5; 11,13.19; 16,18), kao da i sama Zemlja deli strahovanje svojih stanovnika koji se suoavaju sa zastraujuim pretnjama buduih dogaaja (Luka 21,25.26).

a. Lisabonski zemljotres. Lisabonski zemljotres, koji se dogodio 1. novembra 1755. godine, spada meu najjae zabeleene zemljotrese u istoriji. Osetio se u Severnoj Africi i mnogim delovima Evrope. Zajedno sa talasom plime, izazvao je smrt desetina hiljada ljudi i ena. Tadanji stanovnici su ga smatrali vesnikom kraja sveta (Smith 439-441). b. Pomraenje Sunca. Na dan 19. maja 1780. godine duboka tama je prekrila severoistoni deo severnoamerikog kontinenta i zadrala se sve do sledeeg jutra. Mnogi ljudi su poverovali da je doao dan Bojeg poslednjeg suda. Posle mranog dana, Mesec je izaao crven kao krv. Ovi fenomeni se mogu povezati s nebeskim znacima koji treba da prate zemljotres, najavljen u Otkrivenju: "I Sunce posta crno kao vrea od kostreti, i Mesec posta kao krv." (Otkrivenje 6,12; Smith 441-445) c. Padanje zvezda. Osim znakova koji su upravi opisani, Jovan zapaa da "zvezde nebeske padoe na zemlju, kao to smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vetar zaljulja" (Otkrivenje 6,13). Ovaj deo Jovanovog proroanstva ispunio se 13. novembra 1833. godine. Te noi preko neba je preletalo najmanje 6o hiljada meteorita na sat. Od Kanade do Meksika, od Atlantika do Pacifika, cela Severna Amerika je gledala neobian prizor. Mnogi su se pitali kakvo je znaenje ovog dogaaja (PFPF 4,289-300; Smith 439448). Sami po sebi, neki zemljotres ili meteorska kia ne moraju imati vie verskog znaenja od neke oluje ili ledene kie. Ali, kada se ti dogaaji istiu i kada se dogaaju u skladu s biblijskim vremenskim rasporedom, u vreme koje je nagoveteno u proroanstvu, trebalo bi posluati Isusove rei: "A kada se pone ovo zbivati... jer se pribliuje izbavljenje vae!" (Luka 21,28) Adventisti sedmog dana su tradicionalno pripisivali posebnu vanost ovim znacima, koji su se pojavili u podrujima u kojima su ljudi prouavali Bibliju, a posebno biblijska proroanstva. Ve u to doba ovi dogaaji su bili shvaeni kao znaci vremena. d. Glad. Ne objavljujui ovaj znak po tano odreenom hronolokom redosledu, Isus je najavio da e pre Njegovog drugog dolaska na raznim mestima u svetu biti gladi (Matej 24,7). Malo je teko prepoznati glad kao znak, jer je danas ta pojava iroko rasprostranjena. Gladi je uvek bilo. Meutim, proirenost gladi u dvadesetom stoleu je bez presedana. Osim toga, glad je dokaz nae nesposobnosti da reimo svoje probleme uprkos izvanrednom napretku nauke. Glad svedoi i o ljudskom egoizmu i nasilju, jer oni predstavljaju najvei uzrok pojavi endemskog oblika gladi.

U Starom zavetu glad je bila smatrana Bojom kaznom Izrailja ili okolnih naroda zbog njihove buntovnosti (2. Samuilova 24,13; Jeremija 29,17.18; Jezekilj 5,11.12). Danas rtve gladi na Zemlji ne proglaavamo krivcima. Meutim, mnotvo izgladnelih svedoi da je blizu dan Onoga koji e doi da sudi svetu. e. Druge katastrofe u prirodi. Isus nije najavio samo jedan zemljotres. Prorekao je mnoge (Matej 24,7). Gladi i zemljotresi su samo jedan vid neravnotee na naoj planeti. Ekoloki pokreti na Zemlji danas naglaavaju sve vee probleme nastale zbog ljudske nemarnosti ili pohlepe. Vrijeme je da Bog sudi onima "koji Zemlju pogubie" (Otkrivenje 11,18).

3. Znaci na podruju morala

Zla na svetu nisu jednostavno posledice prirodnih pojava. Ljudima se moe pripisati veliki deo ukupne koliine zala. U svojoj propovedi na Maslinskoj gori Isus je prorekao moralno propadanje ljudskog roda, uporeujui vreme posletka s vremenom koje je prethodilo Potopu (Matej 24,37-39), kada je "nevaljalstvo ljudsko bilo veliko na Zemlji" (1. Mojsijeva 6,5). On je vreme posletka uporedio i sa stanjem u Sodomu pre njegovog razorenja (Luka 17,28-30). Pavle detaljno opisuje moralnu pokvarenost u svetu u vreme posletka (2. Timotiju 3,1-5). Statistike o umnoavanju kriminala kao da potvruju njegovo proroanstvo. Isus se posluio dvema kljunim reima da bi opisao moralno staje u svetu u predveerje svoga dolaska. Rekao je: "I to e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih." (Matej 24,12) Pojam "bezakonje" dolazi od grke rei "anomia", koja u stvari oznaava nepostojanje zakona, odbijanje ljudi da priznaju autoritet bilo kojeg zakona i njihovu elju da se prepuste svojim eljama i strastima. Ovo bezakonje je izvor svih izopaenosti u pitanjima seksualnosti, zabave, ishrane i korienja slobodnog vremena, emu se savremeni ljudi preputaju u ime slobode linosti. Otkrivenje nasuprot takvima hvali one koji u poslednje vreme "dre zapovesti Boje i imaju veru Isusovu" (Otkrivenje 12,17; 14,12). Drugi pojam kojim se Isus posluio u Mateju 24,12. je "agape" ljubav. Pavle ovoj rei daje opirno objanjenje u 1. Korinanima 13. Agape treba da proima odnose s blinjima. Njeno izostajanje dovodi

po sukoba u porodici kao to su razvodi, do sukoba meu narodima (Matej 24,7), razaranja drutva izrabljivanjem, revolucijama, trajkovima, ali i gubljenjem potovanja prema ljudskoj linosti (Matej 10,21). Nedostatak ljubavi moe da dobije kriminalne oblike, kao to su silovanja, ubistva, krae, upotreba droge; ona dovodi i do razliitih oblika izrabljivanja oveka po oveku (Jakov 5,1-6; 2T 252; FE 101). 4. Znaci u svetu religije

Iz verske perspektive vreme posletka je paradoksalno. S jedne strane, evanelje se objavljuje po celome svetu (Matej 24,14). Ve je od vremena apostola Crkva ila prema ostvarenju toga cilja (Koloanima 1,6). Sada, u vreme posletka, objavljivanje evanelja je simboliki prikazano anelom koji vie velikim glasom: "Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer doe as suda njegova!" (Otkrivenje 14,6.7; Vidi Ostatak/Tri anela V.A.E.) Sa druge strane, ljudi e pokuavati da svoju e za Bojom Reju zadovolje iz "isprovaljivanih studenaca" ((Amos 8,13.14; Jeremija 2,13). Isus je objavio da e se u poslednje vreme pojaviti mnogi lani Hristosi i lani proroci (Matej 24,5.11; 1SM 15). Meu onima koje Jovan posebno optuuje je i antihrist (1. Jovanova 2,18; 4,3; 2. Jovanova 7), to znai, onaj koji se protivi Hristu ili eli da zauzme njegovo mesto. U Jovanovo vreme, duh antihrista je ve bio prepoznatljiv po odbacivanju Hristovog utelovljenja i boanske prirode (1. Jovanova 2,22). Ovaj isti laljivi duh e se ponovo pojaviti u obliku zveri iz Otkrivenja 13,11-17. Zajedno s njenom pojavom poee da se razvija i fanatiki oblik verskog tlaenja, koji e ukinuti versku slobodu i nametnuti novo idolopoklonstvo (Otkrivenje 13,14-17), slino onome koje je bilo proglaeno u vreme Navuhodonosora, cara Vavilona (Danilo 3). Izazov u toku tog razdoblja nevolja i prevara verni e morati da izdre do kraja da bi se spasli (Matej 10,22; Otkrivenje 13,10: 14,12). Zato je vano da svi vernici budu upoznati i s pravim i s lanim znacima Hristovog dolaska (Vidi Veliki sukob V.A.C!). 5. Lani znaci

Isus je opomenuo svoje uenike da e neki lani proroci initi uda u Njegovo ime iako ih On nee ni priznati ni prihvatiti (Matej 7,21-23). U svom poznatom eshatolokom izlaganju, upozorio je na lanu prirodu tih uda i na njihovu svrhu: "da prevare, ako bude mogue, i same izabrane" (Matej 24,24). Apostol Pavle ukazuje da e se pojaviti

"ovek bezakonja "sa svakom silom, i znacima i lanim udesima" (2. Solunjanima 2,3-9). Pavle opisuje dolazak "oveka bezakonja" istim reima koje je upotrebio da opie Isusov dolazak: "apokalypsis" (2. Solunjanima 2,3.6.8) i "parousia" (2. Solunjanima 2,8.9). Prorok Ilija je izmolio od Gospoda da oganj padne s neba na oltar na brdu Karmilu da bi se pokazao identitet pravoga Boga (1. Carevima 18,24.38). U vreme posletka isto udo e uiniti i sila sa dva roga kao u jagnjeta, i koja govori kao adaha (Otkrivenje 13,11.13; GC 624) Jedini nain da se izbegnu ove prevare bie ljubav prema istini (2. Solunjanima 2,10; R&H, 5. septembar 1899). 6. Pogreno protumaeni znaci Dispenzacionalistika kola miljenja primenjuje vienje u Jezekilju 37. na dravu Izrael. U skladu s time, povratak Izrailja u Palestinu, njegovo obraenje Hristu, ponovno osnivanje davidovske monarhije i ponovno graenje Hrama bie, prema miljenju ove kole, znaci poslednjeg vremena (Pache 317-350). Potajno odvoenje Crkve je postalo vaan deo ove zamisli. Ovo nebiblijsko uenje o masovnom obraenju Izrailjaca vrlo esto se podupire posebnim tumaenjem teksta u Rimljanima 11,12.26. Meutim, ovo vano poglavlje ne sadri proroanstva o poslednjem vremenu. Pokazavi da nema razlike izmeu Jevreja i Grka po pitanju spasenja, jer se i jedni i drugi nalaze u vlasti greha (Rimljanima 3,9), Pavle izraava svoju elju da se spasu svi Izrailjci. Iako su svi, i Jevreji i Grci podjednako, predani neposlunosti, podjednako imaju i pristup boanskoj milosti (Rimljanima 11,32). Pavle ne raspravlja o vremenu obraenja jevrejskog naroda; on umesto toga govori o nainu njegovog okupljanja: neznaboci e doi zajedno s obraenim Jevrejima kao Boji Izrailj (Rimljanima 11,26; Berkouwer 323-358). Jasno je, i na temelju Isusove izjave (Matej 24,6-13) i teksta u Otkrivenju 12-14. da vreme koje e prethoditi Isusovom dolasku nee biti nikakvo zlatno doba. Umesto toga, bie to vreme nevolje i straha (Luka 21,25.26). Zbog pokvarenosti ljudskih bia, prava vera e postati retka (Luka 18,8). Osim toga, Isus ne govori o nekoliko svojih povrataka ili o nekoliko prilika za obraenje. On opisuje samo jedan vidljivi, slavni, velianstveni dolazak. U to vreme e ivi sveti, zajedno sa onima koji vaskrsnuli, biti uzeti na oblake da budu sa svojim Spasiteljem (1. Solunjanima 4,16.17). G. Razlozi Hristovog drugog dolaska

"Konana Boja pobeda je teoloka neophodnost!" (Pidoux 53) On je Svemogui, gospodar istorije. On je to potpuno dokazao preko Isusa Hrista. Bilo bi suprotno i samoj Njegovoj prirodi da ne ispuni svoje obeanje da e pokazati svoju slavu i ivima i mrtvima. Na Gospod Isus Hristos dolazi, prema tome, da dovri delo otkupljenja kojemu je Njegovo vaskrsenje bilo zalog. Njegov drugi dolazak postie sedam velikih ciljeva: 1. Da okupi izabrane. Kao to su svetenici duvali u trube u vreme velikih sabora (4. Mojsijeva 10,2), tako e i moni aneli "s velikim glasom trubnim" sakupiti izabrane sa sve etiri strane sveta (Matej 24,31; Marko 13,27). Ovo "okupljanje" izraava nadu Izrailjaca da doive da vide kako Bog okuplja Jevreje iz rasejanja, u skladu sa svojim obeanjem (5. Mojsijeva 30,3; Isaija 43,35; Jezekilj 39,27). Poto su se ratrkali po celom svetu da svedoe za Isusa Hrista (Dela 1,8), uenici se sada ponovo okupljaju. 2. Da vaskrsne umrle

Vernici koji su izgubili ivot imaju sada slavnu prednost da postanu uesnici u Isusovom vaskrsenju (Rimljanima 6,5; Filibljanima 3,10). Njegovo vaskrsenje postavlja temelje naoj nadi (1. Petrova 1,3; 1. Solunjanima 4,14), ono potvruje Njegovo obeanje (Jovan 6,40). Ukoliko Isus ne podigne mrtve u ivot, onda bi evanelje bilo besmisleno i naa nada uzaludna (1. Korinanima 15,14-19). Suprotno optem verovanju u duhovni ivot posle smrti, Boji plan sa onima koji su umrli u Hristu nee biti potpuno ostvaren sve do slavnopg dana njihovog vaskrsenja. Sve do tada, vernici poivaju u snu bez svesti, ekajui na vaskrsenje, kada e primiti svoju nagradu. Zato je Oskar Kulman (Oscar Cullmann) i mogao da napie da "biblijska nada u vaskrsenje ne sagledava pojedinanu sudbinu osim kao posledicu ukupnog Hristovog dela. Upravo zato e se vaskrsenje naih 'smrtnih tela' (Rimljanima 8,11) dogoditi jedino na kraju, a ne prilikom smrti svakog pojedinca." (1945, 20) Truba koja e okupiti izabrane, probudie i umrle (1. Solunjanima 4,16). Oni e izai iz grobova u slavnom, snanom, nepropadljivom stanju (1. Korinanima 15,42-55.53). I tada e uskliknuti zajedno sa apostolom: "Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, grobe, pobeda?" (1. Korinanima 15,55) Pravedni umrli e se vratiti u ivot kao svedoci Boje moi (1. Korinanima 6,14; Vidi Vaskrsenje I,II!).

3. Da preobrazi i uzme sve svete

ivi pravednici e zadrati svoje fiziko ljudsko telo, ali ne u njegovom sadanjem stanju. Oni e se preobraziti (Filibljanima 3,21), u treptaju oka (1. Korinanima 15,51.52), jer propadljivo ne moe da nasledi neporopadljivo (1. Korinanima 15,50). Bog eli da spase sve svoje verne iz svih vekova. Zajedno sa ivima, vaskrsli sveti bie uzeti na oblake u obliku radosne povorke da pozdrave svoga Gospoda (1. Solunjanima 4,17). 4. Da uniti zle sile i bezakonike Isus e doi da uini kraj patnjama ovoga sveta, unitavajui sve one koji su ih prouzrokovali. I na taj nain e usliiti molitve muenika koji su govorili: "Dokle, gospodaru sveti i istiniti, ne sudi i ne kaje krvi nae na onima to ive na zemlji?" (Otkrivenje 6,10) Bezakonici nee biti u stanju da izdre sjaj Njegovog prisustva. Oni e sami potvrditi svoju osudu (Otkrivenje 6,16). Sve zle sile e biti unitene; bezakonici (2. Solunjanima 2,8), oni koji su simboliki bili nazvani Vavilonom (Otkrivenje 18,8; 19,2), zver i lani prorok (Otkrivenje 19,20) i svi oni koji su ili za njima (Otkrivenje 19,21). Posle milenijuma i sam Sotona e biti uniten (Otkrivenje 20,10; Vidi Milenijum I.C.1.3!). 5. Da se odbace optube protiv Boga

Problem zla nee biti potpuno reen unitenjem njegovog zaetnika. U toku cele istorije, Boja ljubav je bila stavljana pod znak pitanja, pa se zato i pojavila potreba da se Bog odbrani od optubi koje su podignute protiv Njega. Prilikom drugog Hristovog dolaska, bezakonici e biti uniteni sjajem Njegove prisutnosti. To pokazuje da poslemilenijumski sud nema za cilj da utvrdi nevinost jednih i krivicu drugih (Otkrivenje 20,4-6.11-15). Umesto toga, on dokazuje Boju pravednost i pravednost Njegovog postupanja prema ljudima (Efescima 3,10.11). Da su optube protiv Boga odbaene pokazuje se time to je Bog pomirio svet sa sobom preko Isusa Hrista (2. Korinanima 5,19). Poto sve proizlazi od Njega, i sva slava pripada Njemu. Da bi se konano pred celim svemirom pokazala Boja ljubav, Njegova milost i pravednost, da bi se odbacile sve optube protiv Njega, bezakonici e vaskrsnuti posle milenijuma (Vidi Sud III.B.3!) 6. Da se obnovi Zemlja

Priroda je bila podlona prokletstvu greha i zato ezne za obnovljenjem (Rimljanima 8,19-21). Izabrani nee morati da obnavljaju razvaline ili da uklanjaju ostatke pokvarene civilizacije. U skladu sa svojim obeanjima, Bog e stvoriti nova nebesa i novu Zemlju (Isaija 65,17; 66,22; 2. Petrova 3,13; Otkrivenje 21,1). U toj novoj, idealnoj sredini otkupljeni e priznati velika dostignua celokupnog plana spasenja (Vidi Nova Zemlja, I-III!) 7. Da obnovi vezu sa Bogom

Nita ne bi bilo milije Bojem srcu nego da sve pomiri sa sobom u Isusu Hristu (Koloanima 1,19.20; Efescima 1,9.10). Sada je veza oveka sa Bogom prekinuta grehom (Isaija 59,2). Posle Hristovog dolaska Bog e biti u stanju da boravi sa svojim narodom (Otkrivenje 21,3) i tako e otkupljeni zauvek biti sa svojim Gospodom (1. Solunjanima 4,17). Svi ovi razlozi za Isusov drugi dolazak pretpostavljaju da je pre tog dolaska odrano preliminarno suenje (Danilo 7,9-14). Mnogi novozavetni tekstovi, koji se odnose na vreme kraja, ukazuju da e se Isus vratiti da objavi presudu, a ne da zapone sudska sasluanja (Matej 3,12; 8,11.12; 13,30; 24,37-41). To se posebno jasno vidi u priama iz ivota u Mateju 25, koje pretpostavljaju da postoji vreme preliminarnog ispitivanja naina na koji su ljudska bia iskoristila svoje vreme ekanja. Prilikom Isusovog drugog dolaska apostol Pavle oekuje da dobije nagradu, a ne da tek bude razmatran njegov sluaj. U to vreme on e primiti "venac pravde" (2. Timotiju 4,8). Sam Isus kae: "I evo u doi skoro i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim!" (Otkrivenje 22,12; Vidi Sud III.B.1!) II. Implikacije doktrine o drugom Hristovom dolasku

Verovanje u drugi Hristov dolazak na razne naine utie na ivot hrianina. Ne samo da se to verovanje odraava na njegov svakodnevni ivot, ve predstavlja i motivaciju za njegovo svedoenje i duhovno pripremanje za taj veliki dan, bez obzira na prividno odlaganje ispunjenja tog znaajnog proroanstva.

A. Uticaj na svakodnevni ivot vernika

Mnogi odbacuju eshatoloka oekivanja, jer smatraju da ih ona, kao hriane, koe u ivotu, da im ovaj svet prikazuju u mranim bojama i da ih ine nezainteresovanima za svakodnevna ivotna zbivanja. Svakako je istina da je odreivanje datuma Hristovog dolaska navelo neke hriane na fanatike oblike ponaanja. Izgleda da su u vreme apostola Pavla neki hriani prestali da rade nadajui se vrlo skorom Hristovom dolasku (1. Solunjanima 4,11; 2. Solunjanima 3,10-12). Drugi su se odricali intimnih branih odnosa da bi se posvetili molitvi (1. Korinanima 7,3-5) ili su smatrali da se moraju rastaviti od branog druga da bi se bolje pripremili za Hristov dolazak (1. Korinanima 7,10). Meutim, ne pretvarajui hriane u usamljena ostrva, nada u drugi Hristov dolazak ih podsea na njihovu misiju da budu so Zemlji i videlo svetu (Matej 5,13-16). Kada se bude vratio, Uitelj e zatei svoje verne sluge kako Njegovom narodu dele neophodnu duhovnu hranu (Matej 24,45.46). Oni e ak i upravljajui svojim imanjem slaviti Gospoda (Luka 16,11). Svaki dan koji prolazi predstavlja vreme blagodati od kojega Gospod oekuje rod (Luka 13,6-9). Ova misao je naroito naglaena u prii o talantima (Luka 19,13-26; Matej 25,14-30). Dok eka na svoga Gospoda, svaki Boji sluga je pozvan da donosi rod sluei se talantima koje je dobio od Boga. Pavle je ovo pravilo dobro razumeo, to se vidi po njegovom usrdnom pozivanju vernika da hode verno, u skladu s pozivom koji su dobili (1. Korinanima 7,17-24). Osim toga, uzimajui u obzir blizinu drugog dolaska, ivot vernika treba da pokae posebne etike karakteristike. Meu njima su nada, ljubav, poniznost i svetost. 1. Nada

Sluiti Bogu nade znai prihvatiti nain razmiljanja obeleen radou, mirom i verom u Njegovu buduu vladavinu (Rimljanima 15,13). Nijedan poloaj hrianinu ne izgleda oajan, jer mu prisutnost Svetoga Duha potvruje obeanje o budunosti. Nada je lenger due koji brod vere dri sigurno ukotvljen u samom Bojem Svetilitu (Jevrejima 6,19.20). Nada izgoni brigu, strah i strepnju, omoguujui hrianinu da podigne svoj pogled (Luka 21,28). Svemu u svetu se moe proceniti vrednost u svetlosti ove nade. 2. Ljubav

Isus nije pozvao svoje sledbenike da Boga i blinje vole predanije samo zato to se Hristov dolazak pribliio, ali nada u Hristov skori dolazak zaista uvruje ljubav. Apostol Pavle je ljubav stavio izmeu vere i nade, izmeu sigurnosti u ono to je Isus uinio za nas i onoga to e On uiniti za nas prilikom svog drugog dolaska (Galatima 5,5.6). Hriani su pozvani da ive u svetu koji se protivi njihovoj veri. Pobede bezakonika, provale neprijateljskih sila, i slabosti samog hrianina mogu da navesti da posumnja; ali vera, noena krilima nade, omoguuje hrianinu da posvedoi svetu da ljubav nikada ne propada (1. Korinanima 13,8). Gospod e lino doi na ovaj svet da uini kraj patnjama (Otkrivenje 21,4). Iz tog razloga patnje omoguuju hrianinu da uestvuje u Hristovim mukama i one mu postaju zalog utehe koja e doi (2. Korinanima 1,5-7). Bez obzira na veliinu, patnje se nikada ne mogu uporediti sa slavom koja e doi (Rimljanima 8,18). Hriani zato s poverenjem mogu gledati na sve to im se sada dogaa, jer e Boja ljubav uskoro objaviti svoju pobedu. Vera, delujui preko ljubavi, potvruje opravdanost nade. 3. Poniznost

Znanje da e se sadanje vreme zavriti dovodi do pravilne procene bogatstava ovoga sveta. Bogatstvo samo po sebi ne treba osuivati, ali misliti samo o svetovnim pitanjima pretvara se u neprijateljstvo prema krstu (Filibljanima 3,18.19). Onaj koji oekuje Gospoda Isusa Hrista kao Izbavitelja ubraja se meu graane Neba (Filibljanima 3,1820; Jovan 14,2.3). Hrianinov nain postupanja prema svetu odreen je njegovim znanjem da e svet proi (1. Korinanima 7,30.31). Bogatstva treba odmeravati prema merilu budunosti (1. Timotiju 6,17-19), a i dobra ovoga sveta prema pravilima Bojeg carstva (Matej 132,44-46). Traei prvo carstva Bojega i Njegove pravednosti, vernik sakuplja blago na Nebu (Matej 6,19.20.33). Hrianin je naslednik Boji i sunaslednik Hristov (Rimljanima 8,17). Prosvetljen Svetim Duhom, vernik otkriva nadu koja je povezana s njegovim pozivom i bogatstvom slave nasledstva Hristova koje je osigurano svetima (Efescima 1,18). Sve drugo je prolazno i relativno. Svojim obnovljenim umom, hrianin moe da razazna ta je dobro, prihvatljivo i savreno, unosei tako vene dimenzije u svoje zemaljske odluke (Rimljanima 12,2). 4. Svetost

Etike implikacije Hristovog drugog dolaska nikada se ne mogu dovoljno naglasiti. Ako ekamo poslednji sud treba da ivimo pobonim nainom ivota (2. Petrova 3,11). Ako verujemo u vaskrsenje treba da cenimo vrednost svake due i celog oveanstva i da budemo svesni vrednosti vremena (1. Korinanima 15,32-34). Hriani ne ive uasavajui se suda, jer znaju da su se u Isusu Hristu oslobodili osude (Rimljanima 8,1). Meutim, oni moraju da ive kao otkupljene osobe, ureujui svoj ivot prema naelima vere (Filibljanima 2,12.13). Bez posveenja ili svetosti, niko nee videti Gospoda (Jevrejima 12,14). Rastenje u svetosti ne znai povlaenje u sebe, traenje svoga spasenja nezavisno od spasenja drugih. Nada u drugi Hristov dolazak razvija drutvene vrednosti (Jevrejima 10,25), razvija svest o pravednosti, dobroti, lepoti i istini (Filibljanima 4,8); unapreuje karakter vernika (AH 16). Hriani su posebno osposobljeni da se bore protiv nepravde, ali ne uz pomo gneva (Jakov 1,20), ve duhovnog oruja koje im je Bog dao (Efescima 6,10-18). Boje sluge ne mogu da budu neosetljive prema problemima ovoga sveta (1. Korinanima 6,2.3), iako su istovremeno svesne da e Bog uskoro odbraniti one koji mu se mole (Luka 18,7.8; Vidi Nain ivota II. C.4!) B. Podsticaj za propovedanje evanelja

Sigurnost u skori Hristov dolazak ne samo da e uticati na kvalitet svakodnevnog ivota vernika, ve e posluiti kao snaan podsticaj na propovedanje evanelja. Vreme ekanja prua priliku Svetome Duhu da utie na ivot vernika, da ih nadahne sveu o hitnosti potrebe da iskoriste svoje darove na irenje poruke blagodati. 1. Vreme Svetoga Duha

Odgovarajui na pitanje uenika o vremenu svoga dolaska, Isus je obeao da e im poslati svoga Svetoga Duha koji e ih uiniti Njegovim svedocima sve do kraja sveta (Dela 1,8). Radosna vest se mora propovediti po celome svetu pre kraja vremena (Matej 24,14), ali Isus svoj dolazak svakako da nije uinio zavisnim od propovedanja evanelja. Ipak, On eli da Njegovi uenici uestvuju u Njegovom planu za spasenje sveta (Matej 9,36-38). Isto oseanje sauea koje je pokretali Isusa pokretae i one koji ive u Hristu.

Vreme oekivanja, prema tome, nije neko meuvreme, praznina kroz koju neko mora da proe to je bre mogue, gledajui samo prema kraju. Vreme ekanja pripada Svetome Duhu, koji okuplja vernike da bi obrazovao eshatoloku zajednicu. On eli da vernici dou u vezu sa ivim Bogom i da objavljuju svetu da je ista blagodat ponuena svima (ST, 15. septembar 1887; R&H, 16. avgust 1887). 2. Vreme blagodati

"Novi zavet je jasan da je sadanje vreme ("sada") ona prilika koju e ljudi imati da bi se pokajali i poverovali (Marko 1,15; Dela 3,19.20) i da se kraj svega odlae jedino iz tog razloga i to ne beskrajno." "To je ovekova konana prilika!" pie A. L. Mur (A. L. Moore, 209). Apostol Petar nae vreme naziva vremenom Bojeg strpljenja (1. Petrova 3,9.15). Kraj sveta nije pitanje za sutra, ve poziv za danas (Jevrejima 4,7). Prilikom Isusovog povratka "jedan e se uzeti, a drugi e se ostaviti" (Matej 24,40.41). Ne opomenuti svet znai biti kriv za nepruanje pomoi ljudima u opasnosti. Vreme blagodati e uskoro doi kraju, i to nam je blie posledak, to se odlunije moramo opredeliti za Gospoda. Pavle kae:: "Da se bojimo, dakle, da kako dok je jo ostavljeno obeanje da se ulazi u pokoj njegov, ne odocni koji od vas." (Jevrejima 4,1) 3. Vreme hitnosti

iveti u oekivanju Isusovog povratka razvija svest o hitnosti (YI, 28. april 1908). I sam Isus je putovao putevima i puteljcima Palestine svestan da je Njegovo vreme kratko (Jovan 9,4). I apostol Pavle je bio nadahnut tim uverenjem (1. Korinanima 7,29); zato je i pozivao vernike da na najbolji nain iskoriste svoje vreme (Efescima 5,16; Koloanima 4,5). Trebalo je da iskoriste svaku priliku da poteno svedoe blinjima, jer e im biti sve tee i tee da nau paljive i pozitivno raspoloene sluaoce (2. Timotiju 4,2-4). Ako je ve i avo vrlo revnostan "znajui da vremena malo ima" (Otkrivenje 12,12), koliko bi trebalo da vernici budu budni, posebno zato "to nam je spasenje sada blie nego li kada poverovasmo" (Rimljanima 13,11; ST, 15. septembar 1887; R&H, 16, avgust 1887). 4. Vreme duhovnih darova

Knjiga Dela apostolskih pokazuje da nam vreme ekanja prua priliku da svetu propovedimo evanelje. Sveti Duh poziva ljude na to delo (Dela 13,1-2). On izliva svoje darove na popravljanje i rastenje Crkve (Efescima 4,11-13). Meu tim darovima, prorotvo je dobilo posebnu ulogu kao najbolje sredstvo da se izgradi Telo Hristovo i da se nevernici obrate Bogu (1. Korinanima 14,1.3.24.25). Duhovni darovi se tako izlivaju da uenici mogu da budu so Zemlji i svetlost svetu, da mogu da daju ukus svetu i da ga obasjaju istinom (Matej 5,13-16). Hriani ne mogu da izbegnu dunost da svedoe, posebno zato to se dan Hristovog dolaska pribliava (Vidi Duhovni darovi, II!). C. Duhovna priprema za Hristov dolazak

Verovanje u Hristov drugi dolazak utie na na sistem vrednosti i podstie nas da svedoimo za Hrista i da propovedamo Njegovo evanelje. Za sve to je neophodna prethodna duhovna priprema. Poto je pozvao svoje uenike da budu spremni za dolazak Sina ovejega (Matej 24,44), Isus im je ispriao priu o deset devojaka (Matej 25,1-13). Pet devojaka je opisao kao lude, zato to se, svesne da e enik ubrzo stii, uopte nisu pripremile za budunost. Ostalih pet su nazvane mudrima, jer su imale pri ruci zalihu ulja, oekujui da enik moe i da zakasni. Obe grupe su bile iznenaene vikom da enik dolazi, ali su samo mudre bile u stanju da uspeno prebrode probu vremena ekanja izmeu najave enikovog dolaska i njegovog stvarnog pojavljivanja. Samo oni koji imaju lini odnos sa Isusom Hristom bie u stanju da se suoe sa svakom tekoom. Pria u Mateju 25,1-13. kao i prethodna o dvojici slugu (Matej 24,45-51), naglaava vanost duhovnog ivota i verne slube u vezi sa Hristovim drugim dolaskom. Hriani treba da budu zahvalni Bogu na svakodnevnim prilikama koje im se pruaju da se pokaju i da rastu u posveenju (Jevrejima 12,14). Oni znaju da e uskoro doiveti slavno obnovljenje kao vrhunac procesa koji je zapoeo njihovim krtenjem i darom Svetoga Duha (Jovan 3,5). Da bismo iveli veno pod Bojom vlau, moramo prvo sada iveti u pokornosti Njegovim zakonima. Zato i apostol Pavle osuuje grehe, tipine za ljude koji e biti izgubljeni (1. Korinanima 6,9.10). I Jovan naglaava tu istu misao (Otkrivenje 21,8; 22,15). Prorok Amos pie: "Teko onima koji ele dan Gospodnji!" ali ne dozvoljavaju da sud "tee

kao voda i pravda kao silan potok" (Amos 5,18.24) Nasuprot njima, svi oni koji dre zapovesti Boje i imaju svedoanstvo Isusa Hrista dobijaju pohvalu (Otkrivenje 12,17; 14,12). Svetost ponaanja i pobonost su prirodne posledice oekivanja Hristovog drugog dolaska (2. Petrova 3,11; 4T 309; Vidi i Veliki sukob VI.E!). D. Prividno odlaganje

Hristos jo nije doao. Posle dve hiljade godina ekanja, hriani eznu za Njegovim dolaskom. Da nije Hristov dolazak pomeren, odloen, ili ak ukinut? Mnogi vernici razmiljaju o tim mogunostima. U Novom zavetu se zapaa odreena napetost izmeu tekstova o blizini i udaljenosti Hristovog drugog dolaska. Za Pavla, Jakova i Petra, taj dan je "pred vratima" (Rimljanima 13,12; Jakov 5,8; 1. Petrova 4,7). Sam Isus uverava: "Evo u doi skoro!" (Otkrivenje 22,20) Ali, drugi tekstovi stavljaju Hristov dolazak u daleku budunost. Da bi promenio pogrean utisak da e se Boje carstvo pojaviti smesta, Isus je ispriao priu o plemiu koji je otiao u daleku zemlju (Luka 19,11-27). Za Mateja Uitelj e se vratiti "posle dugo vremena" (Matej 25,19). I u drugim priama Isus nagovetava prividno odlaganje svoga dolaska (Matej 24,48; 25,5). Ista napetost se moe nai i u Starom zavetu. Dan Gospodnji istovremeno je i daleko i blizu (Avakum 2,3; Isaija 2,2.20; 13,6; Sofonija 1,14; 3,8). Napetost izmeu "sada" i "jo ne" iskljuuje svaku mogunost da se izrauna ak i godina Isusovog povratka (10MR 270). Uenici su morali da budiu spremni u svako doba (Matej 24,36-51). Odlaganje, prema spostolu Petru, predstavlja izraz Bojeg strpljenja, koji ne eli da bilo ko propadne (2. Petrova 3,9). Bog nije spor u ispunjavanju svoga obeanja. Kao to G.C. Berkauer (G.C. Berkouwer) pravilno zakljuuje: "Kada bi sada Hristov povratak morao da bude opozvan, posledica ne bi bila samo razoaranje ili otrenjenje, ve kriza vere u Boju verodostojnost i istinoljubivost." (66,67) Biblija nikada nije nagovestila bilo kakvu mogunost da se obeanje ne ispuni (2. Petrova 3,9; Jevrejima 10,39). Suprotno tome, sigurnost drugog Hristovog dolaska je mnogo puta bila potvrena. Sam Bog potvruje obeanje o drugom dolasku. Njegova Re je sigurna. Da promeni ono to je izalo iz Njegovih usta znailo bi da kri svoj zavet (Psalam 89,35); Bog ne lae (4. Mojsijeva 23,29; 1. Samuilova 15,29; Jevrejima 10,39).

Uprkos naoj nevernosti, On ostaje veran (2. Timotiju 2,13); i zato se moemo vrsto drati priznanja svoje nade (Jevrejima 10,23). Svojim prvim dolaskom Isus je potvrdio sigurnost svoga drugog dolaska. Krst, na kojemu je omogueno nae opravdanje, bio je dokaz Njegove namere da dovri spasenje vernih (Rimljanima 5,8-10). Tekst - "Koji, dakle, svoga sina ne potede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s njime sve ne daruje?" (Rimljanima 8,32) predstavlja odjek ove sigurnosti. Hristovo vaskrsenje i uznesenje jasno ukazuju na Njegov povratak (Jovan 14,1-3). I Sveti Duh potvruje obeanje o Isusovom povratku. Ve sama Njegova prisutnosr u srcu vernika, ali darovi koje daje Crkvi, potvruju ovo obeanje ( 2. Korinanima 1,18-22; Jevrejima 2,4). Propovedanje evanelja, koje je Hristos naloio, nalazi svoje znaenje i snagu u nadi u budui ivot. Bog nas nikada ne bi poslao da propovedamo vest kada ne bi imao nameru da je ispuni (Titu 1,2.3; Jevrejima 2,1-3). Ljudske reakcije na odlaganje prikazane su priama o vernim i nevernim slugama u Mateju 24. Neverni sluga misli da njegov gospodar odlae svoj povratak, jer nije zainteresovan za posao koji mu je poveren (Matej 24,48). Verni sluga, sa druge strane, potpuno je obuzet zadatkom koju mu je ostavljen (Matej 24,45.46). On oekuje dolazak svoga gospodara, ali je zahvalan na vremenu milosti koje mu je dato da ivi i slui (2. Petrova 3,9). On se raduje to je dolazak Gospodnji najavljen i to se evanelje propoveda po celome svetu (Filibljanima 1,8; Koloanima 1,6). Vreme mi izgleda kratko kada se uzme u obzir veliina zadatka koji se mora obaviti, i u svetu i u njegovom srcu (2. Korinanima 7,1; Matej 9,36-38). "Odlaganje" Hristovog dolaska ne predstavlja problem za vernika. Ono daje smisao patnjama kroz koje prolazi. Svaki dan mu donosi novu radost da vidi nove due koje se prikljuuju Bojem narodu (Otkrivenje 6,11). E. Zakljuak

Drugi Hristov dolazak daje duboki smisao istoriji naroda i pojedinaca. Istorija koja bi se sastojala jedino od beskrajnog gomilanja injenica bila bi bez znaenja i reda. Istorija bez kraja i cilja bila bi besmislena. Biblija pridaje istoriji transcendentalni karakter. Ona ima svoj poetak i imae svoj kraj, ali ne bilo kakav kraj. Ona se nee zavriti nekom katastrofom, koju bi izazvala ljudska sebinost ili oholost, ali ni slavnim

krajem najavljenim u svim ljudskim utopijama. Ona e biti potpuno zaustavljena delovanjem samoga Boga (Psalam 46,9-11). Na slian nain, ivot u Duhu je povezan sa sudbinom. Takav ivot se moe sejati sa suzama, ali e se njeti u radosti (Psalam 126,4-6). I etike odluka hrianina imaju svoje znaenje. One ire ljubav, poverenje u Boja obeanja. Isus dolazi. Onaj isti koji je doao u Judeju da propoveda milost i oprotenje dolazi ponovo da uspostavi svoje carstvo ljubavi. "Jer jo malo, jo vrlo malo, pa e doi onaj koji treba da doe i nee odocniti!" (Jevrejima 10,37) Uskoro e veliki sukob izmeu Hrista i Sotone doi svome kraju. Boja pravednost e preko Isusa Hrista biti uspostavljena po celome svetu; ne samo na ovoj Zemlji, ve i na Nebu, gde je bitka zapoela. Celi svemir e biti pomiren sa Bogom (Koloanima 1,20;; 1. Korinanima 15,28). Isus e se uskoro vratiti. Kakve li utehe, kakve li izvesnosti, kakvog li mira! Poslednja knjiga Biblije se zavrava naglaavanjem poverenja u drugi Hristov dolazak. "I evo u doi skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim!" (Otkrivenje 22,12) Odgovarajui, "i duh i nevesta govore: doi! I koji uje neka govori: doi!" (Otkrivenje 22,17) Nijedan vernik ne bi mogao da se ne odazove pozivu Duha i Neveste i da ne kae: "Amin! Da, doi, Gospode Isuse!" (Otkrivenje 22,20) III. Istorijski pregled

A. Apostolski period

Istoriari jednoglasno priznaju da je nada u Isusov dolazak ostala iva u prvoj Crkvi. Ve sam tekst jednoga od najranijih novozavetnih dokumenata svedoi o tome: 1. Solunjanima 4,16.17! Zahvaljivanja koja predstavljaju uvod u Pavlove poslanice potvruju injenicu da je vera u Hristov drugi dolazak bila temeljna vera prve Crkve. I kasnije Poslanice sadre jaka eshatoloka oekivanja (2. Petrova 3,8-13). Jovanovo Otkrivenje, pisano u kriznom periodu krajem prvog stolea, jaa veru Hristovih sledbenika slavnim vienjima poslednjeg suda. Ali, ve su se u prvom stoleu lana uenja uvlaila u Crkvu, ugroavajui veru vernika. Neki su odbacili svoju veru u vaskrsenje mrtvih (1.

Korinanima 15,12). Izvesnost drugog Hristovog dolaska bila je stavljana pod znak pitanja (2. Petrova 3,4), zajedno sa Njegovim utelovljenjem (1. Jovanova 4,1-3). Novozavetni pisci su se borili protiv takvih sklonosti, videi u njima znak kraja koji se pribliava (1. Jovanova 2,18.28; 2. Petrova 3,3). B. Prenikejski period

Neki teolozi smatraju da je gubljenje revnosti Crkve u ekanju Hristovog dolaska poelo jo u novozavetnom periodu. Navode se dokazi u obliku proreivanju eshatolokih tekstova u nekim novozavetnim poslanicama. Takva miljenja su oborena svedoenjem nekih pisaca iz drugog stolea (Landa 65-95). Oekivanje parusije je ostalo snano. Tako, Kliment Rimski podsea Korinane da Gospod mora uskoro da doe (1. Clement 23); Didache su bogate eshatolokim renikom Pavlove 1. Solunjanima (16,3-8); Ignacije Antiohijski pie da "nam dolaze poslednja vremena" (Ephesians 11); i da zato hriani moraju "paljivo meriti vreme" (Polykarp 3). Varnavina poslanica istie da je "dan pred vratima kada e sve propasti zajedno sa zlim. Gospod je blizu i Njegova nagrada." (21,3) "Pastir Herma" se uzda u obeanje o Njegovom dolasku (Vision 3.8.9). Polykarp iz Smirne (Philipians 5) i Papije (kao to je citirano u Jevsevijevoj Istoriji Crkve 3.39) piu o vaskrsenju mrtvih i o Hristovom linom povratku na Zemlju. Apologete su krenule stopama svojih prethodnika. Justin Muenik je zapazio da su proroci govorili o dva dolaska. Prilikom drugog, Hristos e "doi sa Neba u slavi, okruen svojom aneoskom pratnjom, i tada e vaskrsnuti tela svih ljudi koji su ikada iveli" (Apology 1,52). U svom pobijanju gnosticizma, Irinej proroanstvo u Danilu 2, ukljuujui i kamen koji simboliki predstavlja Hristovu vladavinu, primenjuje na svoje dane (Against Heresies,5.26). Poetkom treeg stolea, Tertulijan je oekivao konani dolazak Isusa Hrista (On the Resurrection of the Flesh, 22). U svom delu Treatise on Christ and Antichrist, Ipolit razmatra proroanstva Danila i Otkrivenja, zakljuno sa drugim Hristovim dolaskom, onako kako je opisan Pavlovim reima u 1. Solunjanima 4,13-17. U brojnim delima iz toga vremena, meutim, verovanje u besmrtnost due ve je potisnulo eshatologiju u drugi plan. Prihvatajui grku filozofsku misao, hrianski pisci vie ne oseaju neku veliku potrebu za Hristovim dolaskom u slavi, jer, kao to je naglasio Ignacije Antiohijski, u asu smrti hriani dobijaju pristup Bogu (Rimljanima 1,2,6). Uz pomo svoje alegorijske metode tumaenja Biblije, Origen je duhovno protumaio sve dogaaje povezane sa krajem sveta. On je tvrdio, na

primer, da se parousia naega Gospoda na oblacima dogaa svakoga dana u dui vernika (Series Commentary on Matthew 50; PFOF 1,317320). U poetku treega stolea problem kraja sveta postao je vrlo vano pitanje za hriane, posebno u Rimu. Politika i ekonomska nestabilnost, zajedno s progonstvima, rasplamsali su nagaanja o najavljenom Antihristu, za kojega se verovalo da je blizu. Iako i dalje pod dubokim uticajem progonstava, sabor u Nikeji (325. posle Hrista), zakljuio je da e "boanski Logos... doi da sudi ivima i mrtvima" i da "nas Sveto pismo ui da verujemo u ... vaskrsenje mrtvih i u kazneni sud" (Kelly 210). C. Poslenikejski period do Reformacije

Brzo posle Konstantinove smrti "pojavila se misao da Zemlja u svom sadanjem stanju" predstavlja "teritoriju proreenog carstva; da je sadanji poredak vreme kada e ono biti realizovano; i da je uspostavljanje zemaljske Crkve ljudskim rukama nain ostvarenja tog proroanstva. I tako se poelo smatrati da je hijerarhijska vladavina Crkve u stvari proroanstvom najavljeno Hristovo carstvo na Zemlji" (PFOF 1,373). Nekoliko inilaca je doprinelo nastajanju ovog novog misaonog smera. Najvaniji je bio novi zakonski poloaj Crkve i podrka koju je Imperija davala Crkvi. U skladu s tim duhom, Jevsevije iz Cezareje (340. posle Hrista), iako je do tada govorio da e drugi Hristov dolazak oznaiti uspostavljanje boanskog carstva (Proof of the Gospel 4,16; 9,17), poinje da dokazuje u kojoj meri je hrianska Imperija ispunila starozavetna proroanstva o zavetu (Commentary on Isaiah, 19.18). I isto vreme, obasuo je Konstantina pohvalama, govorei da je on ispunjenje hrianske nade (Life of Constantine 2.28; 3.1). Niko nije odricao da je konani cilj istorije spasenja nada u drugi Hristov dolazak. U stvari, drugi dolazak je spominjan mnogo puta u propovedima i raspravama. Kiril Jerusalimski bio je ak uveren da "kraj sveta... neposredno predstoji" (Catechetical Lectures, 15.12). Meutim, hitnost parousije nije hrianima vie bila tako vana kao teoloke rasprave o drugim doktrinama. Pod uticajem aleksandrijske alegorijske kole tumaenja Biblije, Tikonije (etvrto stolee posle Hrista) je izneo misao da sedmi milenijum treba raunati od hrianske ere, a ne tek od drugog Hristovog dolaska (Landa 86). Avgustin iz Hipoa (354-430. posle Hrista), uzimajui Tikonija kao temelj, oznaio je Crkvu kao Boje carstvo i izjavio da Hristos svakoga

dana dolazi u svoju Crkvu i da je hiljadu godina vladavine Crkve na Zemlji zapoelo sa samim Hristom (City of God 20,5-9). U isto vreme, Avgustin je potvrdio da "cela Crkva pravoga Boga smatra i ispoveda kao svoje verovanje da e Hristos doi sa Neba da sudi ivima i mrtvima; i da e to biti ono to mi zovemo poslednji dan ili poslednje vreme Bojega suda." (Isto, 20,1). U toku celoga Srednjega veka veina hrianskih teologa je sledila Avgustinove ideje. Oni su verovali u konani drugi dolazak tvrdei istovremeno da Crkva predstavlja Boje carstvo. Mnogi komentatori su u to doba objavljivali svoja tumaenja knjige Otkrivenja. Dolazak Antihrista i boanski sud postali su znaajan, ali bolan deo zajednikog interesovanja. Flagelanti u Italiji (trinaesto stolee) i Danteova Boanstvena komedija pokazuju do koje mere je strah od pakla dominirao mislima ljudi u Srednjem veku. Sve vie je raslo uverenje da "ovek bezakonja" ili Antihrist, iji dolazak je predstavljao vaan znak kraja sveta, nee biti neki imperator ili prorok, ve umesto toga vidljiva glava hrianske Crkve. Ova preokupacija je predstavljala kvasac iz kojega je izrasla Reformacija. D. Reformacija

Od Avgustina na dalje (peto stolee) eshatoloka oekivanja su bila protumaena kao pobeda Crkve nad svetom. Meutim, neuspeh Crkve i Avgustinovih teza zahtevali su reformaciju. Za Lutera, Antihrist, iji dolazak se oekivao pre kraja sveta, ve je postao stvarnost u ustanovi papinstva. Razmatrajui "Hristove rei i znake", Luter je 1522. godine izjavio da Hristov dolazak nije daleko (Weimar Ausgabe 10/1,2,95). Godine 1532. prilikom razgovora za stolom, potvrdio je da veruje da je "pred vratima" (Tischreden, 1291). Ovo oekivanje je bilo trajan i duboko ukorenjeni deo njegove vere. Daleko od toga da u drugom dolasku vidi samo izraz boanskog gneva, Luter ga je u stvari smatrao radosnim dogaajem, dogaajem koji se moe oekivati s poverenjem, jer mu je doktrina o opravdanju verom dala novo znaenje. Molio se da doe taj dan, da bi hriani mogli da budu osloboeni patnji i da dobiju tela nedostupna fizikim slabostima (WA 41,37). Godine 1537, u propovedi o tekstu u Mateju 25, Luter je dao sledeu sliku: "On e se vratiti u poslednji dan sa velikom silom, i slavnim velianstvom i sa njime celokupna vojska anela... Bie to slavan sud i neizrecivo velianstven sa svim Njegovim anelima i sa Njime u sredini." (Isto, 45,325). Luterova nada je ostala iva u srcu nemake Reformacije. Njegovi sledbenici, meu njima Melanhton (Melanchton) i Nikolaus Herman,

vrsto su verovali u drugi dolazak. Njegove pesme, pevane na skupovima vernika, govorile su o tom slavnom oekivanju. Slino tome, an Kalvin (Jean Calvin) je savetovao svojim sledbenicima da "eznu za dolaskom Gospodnjim" kao za "najradosnijim od svih dogaaja", kada e Hristos doi "kao Otkupitelj da nas izbavi" od "zla i bede i odvede u blaeno nasledstvo svog ivota i slave" (Institutes 3.9.5). Kalvin je potvrdio da nada u drugi Hristov dolazak i sud koji e ga pratiti donosi radost vernicima (Catechism of the Church of Geneva). Godine 1560. posvetio je dva paragrafa u svojim Institucijama povoljnom sudu koji e Hristos izrei svom narodu prilikom svog dolaska (2.16.18). Kalvin je obeanje o vaskrsenju povezao sa drugim Hristovim dolaskom (3.25.1-4). I Luter i Kalvin su u protestantskoj Reformaciji videli ispunjenje Hristovih rei u Mateju 24,14. Prouavanje Biblije i propovedanje evanelja istijega nego u vreme Avgustina i Jeronima pripremie put za dolazak Bojeg nebeskog carstva. Iako nijedan od njih nije oekivao da e se celi svet obratiti, Lurter je rekao: "Verujem da poslednji dan nije daleko, jer i evanelje sada ulae svoje poslednje napore." (Tischreden, 5488). E. Od vremena Reformacije do devetnaestog stolea

Posle Reformacije na evropskom kontinentu razvila su se dva meusobno suprotna eshatoloka tumaenja. Radikalna Reformacija je zadrala ivo interesovanje prema eshatologiji, ponekad sa ekstremnim gleditima o zemaljskom milenijumu. Meno Simons (Menno Simons) kao i kasnija menonitska konfesija, zadrali su verovanje u skori Hristov dolazak. Sa druge strane, u nemakom luteranstvu, pijetisti su smatrali da je za vernika najvei izazov da bude siguran u svoje spasenje. Snana lina verska iskustva bila su oznaka njihove religije. U Velikoj Britaniji, nada u drugi Hristov dolazak "pojavljuje se kao jedna od najvanijih posledica puritanskog ponovnog otkrivanja sri biblijske poruke" (Ball, Advent Hope, 132). Iako su irili razliita tumaenja milenijuma, anglikanski, prezbiterijanski i kongregacionalistiki teolozi su pisali i propovedali da je drugi Hristov dolazak pred vratima. Govorili su da ta nada treba da navede vernike da budu spremni za taj veliki dan (Isto, 146-149). Francuska revolucija i ratovi posle nje imali su drutvene, politike i verske posledice, koje su, sa svoje strane, budila sve snanija eshatoloka oekivanja. iroko oivljavanje interesa prema prouavanju proroanstava pojavilo se po celom svetu. Na primer, ileanski jezuita

Manuel Lakunca (Manuel Lacunza) godine 1790. anonimno je objavio svoje delo Dolazak Mesije u slavi i velianstvu, koije je sa panskog prevedeno na mnoge jezike. U Londonu, Edvard Irving (Edward Irving, 1792-1834) pripojio je to delo izvetaju o prvoj Alburkoj prorokoj konferenciji (Albury Prophetic Conference) iz 1826. godine. Na te konferencije, koje su se odravale svake godine od 1826. do 1830. godine, dolazili su klerici razliitih Crkava i zajednica da prouavaju blizinu drugog dolaska, proroanstva Danila i Otkrivenja i "dunosti Crkve koje proizlaze iz tih pitanja" (PFOF 3,276). Dozef Volf (Joseph Wolff), jedan od dvadesetorice uesnika prve konferencije, putovao je esto po Zapadnoj i Centralnoj Aziji, propovedajui da e Hristos doi oko 1847. godine da uspostavi svoje hiljadugodinje carstvo u Jerusalimu. U vajcarskoj, Fransoa Gosen (Francois Gaussen) je odrao, poinjui 1837. godine, niz nedeljnih propovedi o Danilovim proroanstvima. U njima je dokazivao da Danilo i Otkrivenje opisuju istoriju sveta, koja e se uskoro zavriti. Poetkom devetnaestog stolea, Hristov drugi dolazak najavljivale su hiljade glasova, od teologa u Engleskoj do mlade dece u vedskoj. Mnogi, ukljuujui i Lakuncu, dokazivali su kako proroanstva Danila i Otkrivenja jasno ukazuju na kraj sveta sredinom devetnaestog veka. U Sjedinjenim Dravama "proroanstva su bila pokretaka snaga velikog dela religijske misli i delovanja" u tom razdoblju (Isto, 4,85). Propovedi, pamfleti i knjige objavljivali su da dogaaji koji se odigravaju u svetu mogu biti samo pretee milenijuma. Najpoznatiji od amerikih propovednika bio je Vilijam Miler (William Miller), koji je 1831. godine poeo da pie i propoveda da e Isus doi 1843. godine (O Vilijamu Mileru i mileritskom pokretu vidi Adventisti I.A-C; Ostatak/Tri anela VI.G!). Ovi pokreti nisu doiveli blagonaklon prijem tradicionalnih teologa. Katolika teologija, nastala iz skolasticizma, nudila je bezvremensku eshatologiju, najveim delom zainteresovanu za smrt, sud, nebo i pakao (Rast, 501-503). Protestantska teologija je bila pod dubokim uticajem racionalizma i smatrala je da e se Boje carstvo uspostaviti na Zemlji uz pomo napretka nauke i razuma. I zato, u drugoj polovini devetnaestog stolea, verovanje u blizinu Hristovog dolaska skoro da se potpuno izgubilo. F. Savremeno doba

Posle velikog razoaranja 1844. godine, oni koji su verovali u drugi dolazak morali su da se suoe s problemom odlaganja parousije. Taj problem se danas nalazi u sreditu teoloke problematike. Postalo je

neophodno da se protumai zato se Hristov drugi dolazak, iako tako jasno nagoveten u Bibliji, nije odigrao. Najpoznatiji teolog koji se pozabavio tim problemom bio je Albert vajcer (Albert Schweitzer), koji je nainio razliku izmeu razumske vere koja se pita da li smo zaista uli u natprirodnu eru i jednostavne vere koja ivi u oekivanju mesijanskog carstva (75,90,99). Za vajcera je dogaaj krsta ve predstavljao eshatoloku katastrofu, koja je uinila kraj svim apokaliptikim oekivanjima. Dijalektika teologija Karla Barta i Paula Althausa, koju je prihvatio i E. Bruner (E. Brunner), nalazi svoje ostvarenje u transcendentalnoj eshatologiji. Ovi autori ne veruju da e se konkretna istorija zavriti nekom sveoptom dramom. Bog nadilazi vreme i Njegov "dolazak" se dogaa u svako doba. Rudolf Bultman (Rudolph Bultmann) je nainio jo jedan korak dalje u demitologizaciji eshatologije i istorije. On razvija neku egzistencijalnu eshatologiju, prema kojoj se Hristov dolazak ostvaruje u objavljivanju sri evanelja, koje primorava sluaoca da donosi odluke u pitanjima vere. U takozvanoj ostvarenoj eshatologiji C. H. Doda (C.H. Dodd), zavrni dogaaji su se ve odigrali u Isusovom ivotu i propovedanju. Prema njemu, boanska eshatoloka intervencija je ve dovrena. Razlikujui se od drugih, Jirgen Moltman (Juergen Moltmann) nudi teologiju nade. Budunost poiva na Bojim obeanjima, ije ispunjenje moemo videti u politikim, drutvenim i ekolokim delovanjima vernika u svetu. Tako Moltman nudi novu humanistiku perspektivu istorije. Najistaknutiji predstavnik "teologije nade" krajem dvadesetog stolea je Volfhart Panenberg (Wolfhart Pannenberg), ija je eshatologija utemeljena na "konanoj budunosti", koja odreuje konano znaenje istorije kao celine i kao istorije ivota svakog pojedinca. Meutim, poseban sadraj ove "konane budunosti" moe se odrediti jedino metaforiki i ne moe se predvideti. Razlikovanje izmeu sadanjosti i budunosti izgleda da se gubi u venom sastajanju svih dogaaja (Pannenberg 81) i nagovetava da u izvesnoj meri Panenberg prihvata Moltmanovu perspektivu. Oskar Kulman (Oscar Cullmann) vratio je u istoriju spasenja centralno gledite Biblije. Istorija se razvija objektivno u prolosti, sadanjosti i budunosti. Crkva se nalazi izmeu "ve" i "jo ne"; sada je vreme oekivanja i objavljivanja evanelja. Za Kulmana je Hristovo vaskrsenje temelj procesa ekanja. Vernik mora da ivi u "jo ne" vremenu, oekujui neto to mora da doe. Svesti eshatologiju na lini susret vere znai osiromaiti veru. Biblijska eshatologija ne poiva samo na vaskrsenju tela, nego i na obnavljanju svega.

G. Adventisti sedmog dana Kratko vreme posle velikog razoarenja 1844. godine, ekaoci drugog dolaska i dalje su smatrali da je datum taan, ali su priznavali da su pogreili u odreivanju dogaaja. Hristov dolazak je i dalje bio budui dogaaj; oni se nalaze u vremenu odlaganja i zato moraju da budu "gotovi" za taj veliki dan (Luka 12,36.37). Iako su doktrinalne rasprave dovodile do podela, nije bilo ozbiljnih razlika u verovanju da e Spasitelj skoro doi. Godine 1850. Deims Vajt je izdao etiri broja asopisa Pregled i glasnik (Review and Herald). Sledee godine poelo je izdavanje novog asopisa: Pregled drugog dolaska i glasnik subote (Second Advent Review and Sabbath Herald). Naziv asopisa je bio dokaz nade i uverenja pionira. Godine 1851. Elen G. Vajt je napisala "da vreme moe da potraje jo samo malo" (EW 58). Kada je mlada Crkva prihvatila svoje ime 1860. godine, izbor je jasno odraavao uverenje vernika. Elen G. Vajt je o tome pisala: "Ime adventisti sedmog dana izraava stvarne karakteristike nae vere." (1T 224) Prve stareine meu adventistima sedmog dana bile su sjedinjene vrstim uverenjem da se drugi dolazak mora nalaziti u samom sreditu njihove vesti. Godinjak adventista sedmog dana (Seventh Day Adventist Yearbook) iz godine 1889. kae da "drugi dolazak Isusa Hrista mora da prethodi milenijumu, a ne da dolazi posle njega". Zatim, da se proroko razdoblje od 2300 dana i noi iz Danila 8,14. zavrilo 1844. godine i da "nije objavljen nijedan proroki period koji e trajati do drugog Hristovog dolaska". Osim toga, delo propovedanja "pribliavanja drugog dolaska" simboliki je predstavljeno trostrukom aneoskom porukom iz Otkrivenja 14 (148-150). Osnovno adventistiko shvatanje drugog dolaska malo se menjalo u toku vremena. Izjava vere koja se pojavljuje od 1932. godine na dalje u Godinjaku jasno potvruje vanost drugog dolaska kao "velike nade Crkve i velianstvenog vrhunca evanelja i plana spasenja" (SDA Yearbook 1932,382). Sa druge strane, vodile su se diskusije o nekim aspektima vezanima uz drugi dolazak. Na primer, meu adventistima je sve do 1874. godine vladalo uverenje da je "narataj" u Mateju 24,34. narataj onih koji su videli pomraenje Sunca i padanje zvezda. Prema tome, Isusov dolazak je morao da bude vrlo skoro. Vanost koja je pridavana znacima menjala se vremenom. Krajem devetnaestog stolea sudbina Turske carevine se smatrala kritinim znakom. Krajem dvadesetog stolea, vie se

naglaavala nesposobnost Zemlje da ouva ivot svojih stanovnika kao znak blizine Hristovog dolaska. Od 1883. godine, kada je ranije gledite Elen G. Vajt o skorom dolasku Isusa Hrista bilo izloeno kritici, adventisti sedmog dana su se poeli ozbiljnije interesovati za pitanje odlaganja: "Zato se Isus jo nije vratio?" Pisci kao to su bili L. E. Frum (L. E. Froom), Herbert Daglas (Herbert Douglas), i Dek Provona (Jack Provonsha) pokuali su da nau odgovor. Mnogo se u tom smislu govorilo o "uslovljenim proroanstvima" (Peace 177-182). Meutim, sigurnost drugog dolaska nikada nije bila dovoena u sumnju, jer, na primer, Sake Kuba 1978. godine kae: "Krst, vaskrsenje, i uznesenje Isusa Hrista ine drugi dolazak apsolutno sigurnim." (99). Godine 1987. adventisti su izdali delo nekolicine adventistikih autora pod naslovom: "Nada u drugi dolazak u Bibliji i istoriji" (Advent Hope in Scripture and History). U jedanaest poglavlja istorija i teologija drugog dolaska se prati od Starog zaveta do dvadesetog stolea, pokazujui da ta teologija zauzima centralno mesto u hrianstvu, a posebno meu adventistima. Godine 1980. zasedanje Generalne konferencije Crkve adventista sedmog dana prihvatilo je 27 osnovnih verovanja. Broj 24. o drugom dolasku izraava verovanje Crkve i pokazuje trajnost tog verovanja u istoriji Crkve. "Drugi Hristov dolazak predstavlja blaenu nadu Crkve, velianstveni vrhunac evanelja. Spasiteljev dolazak bie doslovan, lian i vidljiv po celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici e vaskrsnuti i zajedno sa ivim pravednicima bie proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravednici e pomreti. Skoro potpuno ispunjenje veine proroanstava, zajedno sa sadanjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog dogaaja nije nam otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni." (SDA Yearbook 1981,8) Ovo gledite uiva snanu podrku Biblije, kao to prethodno tumaenje pokazuje. IV. Komentari Elen G. Vajt

"Doktrina o drugom Hristovom dolasku predstavlja kljunu, osnovnu misao celog Svetog pisma." (GC 299)

A. Drugi Hristov dolazak u Svetom pismu

1. Sredite nade "Sluba Gospodnje veere ukazuje na Hristov drugi dolazak. Ona je odreena da ovu nadu sauva ivom u mislima uenika. Kada god se budu okupljali da oive uspomenu na Njegovu smrt, seae se kako On 'uze au i davi hvalu dade im; i pie iz nje svi. I ree im: ovo je krv moja novoga zaveta koja e se proliti za mnoge. Zaista vam kaem: vie neu piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad u ga piti novoga u carstvu Bojemu!' (Marko 14,23-25) U svojim stradanjima nalazili su utehu u nadi da e se njihov Gospod vratiti. Neizrecivo draga bila im je misao: 'Kada god jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete dokle ne doe!' (1. Korinanima 11,26)" (DA 659) 2. Boje carstvo "'Nebesko carstvo' za koje su govorili da je pred vratima bilo je uspostavljeno Hristovom smru. Ovo carstvo nije bilo, kao to su oni bili naueni da veruju, neka zemaljska imperija. Nije to bilo ni ono budue, nepropadljivo carstvo , koje e biti osnovano kada 'carstvo i vlast i velianstvo carsko bude dato narodu svetaca Vinjega; njegovo e carstvo biti veno carstvo i sve e vlasti njemu sluiti i sluati ga.' (Danilo 7,27) U Bibliji se izraz 'Boje carstvo' upotrebljava da oznai i carstvo blagodati i carstvo slave. Carstvo blagodati je Pavle najavio u Poslanici Jevrejima. Poto je ukazao na Hrista, samilosnog Posrednika, koji moe 'postradati s naim slabostima', apostol kae: 'Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati da primimo milost i naemo blagodat za vreme kada nam zatreba pomo!' (Jevrejima 4,16) Presto blagodati predstavlja carstvo blagodati; jer je za postojanje prestola neophodno postojanje carstva. U mnogim svojim priama Hristos se sluio izrazom 'nebesko carstvo' da bi opisao delovanje boanske blagodati na ljudska srca. Isto tako i presto slave predstavlja carstvo slave; o tome carstvu Spasitelj govori kada kae: 'A kada doe sin oveji u slavi svojoj i svi sveti aneli s njime, onda e sesti na presto slave svoje. I sabrae se pred njime svi narodi.' (Matej 25,31.32) To carstvo je jo u budunosti. Ono se nee uspostaviti sve do drugog Hristovog dolaska." (GC 347)

3. Nain Njegovog dolaska

"Izmeu prvog i drugog Hristovog dolaska videe se prekrasna razlika. Nijedan ljudski jezik nee biti u stanju da opie prizor drugog dolaska Sina ovejeg na nebeskim oblacima. On e doi u svojoj slavi i u slavi Oca i svetih anela. Doi e odeven u odeu svetlosti, koju je nosio od venosti. Aneli e ga pratiti. Deset hiljada puta deset hiljada pratie ga na tom putu. ue se glas trube, koji poziva zaspale mrtve iz njihovih grobova." (R&H, 5. septembar 1899) "Kao zavrni in u velikoj drami obmane, sam Sotona e se prikazati kao Hristos. Crkva je ve dugo tvrdila da eka Spasiteljev dolazak kao ostvarenje svojih nada. Sada e veliki varalica uiniti da izgleda da je Hristos ve doao. U razliitim delovima sveta, Sotona e se pokazati kao velianstveno bie blistavog sjaja, koje e izgledom podseati na opis Bojega Sina koji je Jovan dao u Otkrivenju (Otkrivenje 1,13-15). Slava koja e ga okruavati nadmaivae sve to su oi smrtnika ikada ugledale. Pokli pobede e se prolamati vazduhom: 'Hristos je doao! Hristos je doao!' Narod e se pun strahopotovanja bacati niice pred njime, dok on bude podizao svoje ruke da im izrekne blagoslov, isto onako kao to je Hristos blagosiljavao svoje uenike dok je bio na Zemlji. Njegov glas e biti mek i priguen, a ipak tako melodian. Nenim i saoseajnim reima iznosie neke ugodne, nebeske istine koje je i Spasitelj izgovarao; leie bolesti u narodu, i onda e, uivljavajui se u ulogu Hrista, izjaviti da je on promenio subotu u nedelju, zapovedajui svima da svetkuju dan koji je on blagoslovio. Objavie da svi koji i dalje uporno svetkuju sedmi dan hule na njegovo ime odbijajui da posluaju njegove anele koji im donose svetlosti i istinu. To e biti silna, skoro neodoljiva obmana." (GC 624) "Sotona e se pojaviti s velikom silom, sluei se svom prevarnom snagom nepravde meu onima koji ginu; ali nije neophodno da bilo ko bude prevaren; mi to neemo ni biti ako budemo potpuno stali na Hristovu stranu, ako ga budemo slediti i u dobru i u zlu. Glava velike zmije bie uskoro skrena i unitena." (R&H, 5. septembar 1899) 4. Znaci Hristovog drugog dolaska "Jovan u Otkrivenju ovako opisuje prve znake koji e prethoditi drugom dolasku: 'I gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vrea od kostreti, i mesec posta kao krv.' (Otkrivenje 6,12)

Ovi znaci su se pokazali pre poetka devetnaestog stolea. Kao ispunjenje ovog proroanstva dolo je 1755. godine do najstranijeg zemljotresa koji je ikada zabeleen. Iako je obino poznat kao zemljotres u Lisabonu, osetio se u veem delu Evrope, Afrike i Amerike." (GC 304) "Brani odnos je svet, ali u ovom degenerisanom vremenu pokriva svojim platom pokvarenost svih vrsta. On je zloupotrebljen, i sada se pretvorio u zloin koji predstavlja jedan od znakova poslednjeg vremena." (2T 252) "Jedan od znakova da ivimo u poslednjem vremenu je i injenica da su deca neposluna svojim roditeljima, nezahvalna, neposveena." (FE 101) "Duhovni mrak je pokrio zemlju i tama narode. U mnogim Crkvama vlada skepticizam i neverstvo kada se radi o tumaenju Pisma. Mnogi, vrlo mnogi, sumnjaju u istinitost i verodostojnost Biblije. Ljudsko mudrovanje i pomisli ljudskog srca potkopavaju nadahnue Boje Rei, i ono to bi trebalo primati kao sigurno, sada se okruuje oblakom misticizma. Nita im nije jasno i odreeno, nita ne poiva na vrstom temelju. I to je jedan od istaknutih znakova poslednjih dana." (1SM 15) "Duh potpune svetovnosti koji sada postoji, raspoloenje da se ne priznaju nikakvi uzvieniji zahtevi od onih koji slue zadovoljavanju vlastitih prohteva, predstavlja jedan od znakova poslednjih dana." (5T 365)

5. Razlozi za Isusov drugi dolazak

"Hristos je izjavio da e ponovo doi da uzme k sebi one koji su mu verni." (GC 37) "Da nema nikakvog stvarnog avola i da e grenici dobiti jo jedno vreme milosti posle Hristovog drugog dolaska, to su bajke koje stiu sve veu popularnost. Biblija jasno objavljuje da je sudbina svakog bia zauvek odreena prilikom dolaska naeg Gospoda (Otkrivenje 22,11)." (1T 342.343) "Delo istranog suda i brisanja greha mora da bude dovreno pre drugog Gospodnjeg dolaska. Poto e mrtvima biti sueno prema onome to je zapisano u knjigama, nezamislivo bi bilo da gresi ljudi budu izbrisani pre suda na kojemu e njihovi sluajevi biti ispitani.

Meutim, apostol Petar jasno kae da e gresi vernika biti izbrisani kada 'dou vremena odmaranja od lica Gospodnjega', kada 'polje napred nareenoga vam Isusa Hrista' (Dela 3,19.20). Kada se istrani sud bude zavrio, Hristos e doi i 'plata njegova s njime da da svakome po delima njegovim' (GC 485) "Kada se delo istranog suda bude zavrilo, bie ve zapeaena sudbina svih ljudi, ili na ivot ili na smrt. Vreme milosti e se zavriti kratko vreme pre pojavljivanja naeg Gospoda na nebeskim oblacima." (GC 490) "Pavle je napisao: 'Tako e Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s njime.' (1. Solunjanima 4,14) Mnogi tumae ovaj tekst tako da e umrli biti dovedeni sa Hristom sa Neba; ali je Pavle rekao da e Bog, isto onako kao to je Hristos podignut iz mrtvih, podii i umrle svete i odvesti ih sa Hristom na Nebo." (AA 259) "I tako je bila nagraena vera ove ene. Hristos, veliki ivotodavac, vratio joj je njenog sina. Na isti nain bie nagraeni i Njegovi verni sledbenici kada, prilikom Njegovog dolaska, smrt bude izgubila svoj alac i kada grobu bude oduzeta pobeda, koju je zahtevao.Tada e On svojim slugama vratiti decu koju im je smrt otela." (PK 239) B. Implikacije doktrine o drugom dolasku

1. Uticaj na svakodnevni ivot vernika

"Ako ste se otuili jedno od drugoga, ako niste uspeli da ivite po Bibliji; obratite se Bogu; jer karakter koji imate u vreme milosti bie karakter koji ete imati u vreme Hristovog dolaska. Ako elite da kao posveeni hrianin ivite na Nebu, prvo morate kao posveeni hrianin da ivite na Zemlji. Karakterne osobine koje ste izgradili u ovom ivotu, nee se promeniti prilikom smrti ili vaskrsenja. Vi ete izai iz groba sa istom prirodom koju ste pokazivali u svom domu i u drutvu. Isus prilikom svog dolaska nee menjati va karakter. Delo preobraenja mora da se sada obavi. Na svakodnevni ivot e odrediti nau sudbinu." (AH 16) "Sudovi Boji e se vrlo skoro izliti na svet, i mi se moramo pripremiti za taj veliki dan. Nae vreme je dragoceno. Imamo samo malo, vrlo malo dana vremena milosti da bismo se pripremili za budui, besmrtni ivot. Nemamo vremena za besciljne pokrete. Trebalo bi da se plaimo da smo jedva dodirnuli povrinu Boje Rei." (6T 407)

"Trebalo je da se mole za Hristov dolazak kao za dogaaj koji e se odigrati u budunosti. Meutim, ta molba im je davala i sigurnost. Iako nije trebalo da oekuju da e se nebesko carstvo ostvariti u njihove dane, ve sama injenica da im je Isus zapovedio da se mole na njega bila dokaz da e ono sigurno doi u vreme koje Bog bude odredio." (MB 108) 4. Oigledno odlaganje

"Mnogi meu onima koji su sebe nazivali adventistima odreivali su vreme Hristovog dolaska. Datim za datumom je postavljan kao vreme Hristovog dolaska, ali su samo ponavljani promaaji bili rezultat. Reeno nam je da je tano vreme dolaska naeg Gospoda izvan domaaja smrtnih ljudi." (R&H, 16. avgust 1887) "Razliita vremena su bila postavljana kao vreme dolaska naeg Gospoda i nametana brai. Ali, Gospod mi je pokazao da e ona proi, jer vreme nevolje treba da doe pre Hristovog drugog dolaska, i da e svako vreme koje se odredi samo slabiti veru Bojeg naroda." (1T 72) "Mi smo zastupali miljenje da treba da ekamo i da budemo budni, i da ne objavljujemo nikakvo vreme dolaska izmeu zavretka prorokog razdoblja 1844. godine i vremena stvarnog dolaska naeg Gospoda. Mi ne znamo ni dan ni as, niti kada e doi odreeno vreme, ali ipak, proroko raunanje pokazuje da je Hristos blizu, pred vratima." (10MR 270) "Oni koji misle da moraju propovedati neko odreeno vreme da bi ostavili utisak na ljude, ne kreu sa pravog polazita. Oni mogu da pokrenu oseanja ljudi, da ih ispune strahom, ali ipak ne deluju u skladu s naelima. Moe se izazvati uzbuenje ljudi, ali, kada vreme istekne, kao to se ve nekoliko puta dogaalo, oni koji su se pokrenuli uplaeni vremenom, pae nazad u hladnou u tamu i u greh i njihovu savest vie nita nee moi pokrenuti osim nekog velikog uzbuenja. (R&H, 16. avgust 1887) "Uzimajui u obzir kratkou vremena, mi se kao Crkva moramo moliti i biti budni, i ni u kojem sluaju ne smemo dozvoliti sebi da nas bilo ta odvoji od sveanog dela pripremanja za taj veliki dogaaj u budunosti. Poto je vreme oigledno produeno, mnogi su postali bezbrini i ravnoduni to se tie svojih rei i dela. Oni ne shvataju opasnost u kojoj se nalaze, i ne vide niti shvataju milost naeg Gospoda koji im je produio vreme milosti da bi imali vremena da oblikuju karakter za budui, besmrtni ivot." (Isto)

C. Istorijski pregled

1. Apostolsko doba

"Gospodnji dolazak je u sva vremena bio blaena nada Njegovih pravih sledbenika. Spasiteljevo oprotajno obeanje na Maslinskoj gori da e ponovo doi obasjalo je budunost Njegovih uenika, ispunilo njihova srca radou i nadom, koju tuga nije mogla umanjiti ni nevolje pomraiti. Usred patnji i progonstava, 'javljanje slave velikog Boga i Spasitelja naega Isusa Hrista' predstavljalo je njihovu 'blaenu nadu'." (GC 302) 2. Poslenikejski period do vremena Reformacije

"Valdenani su gajili istu veru." (Isto, 303) "Viklif je gledao unapred na Otkupiteljev dolazak kao na nadu Crkve." (Isto) 3. Reformacija

"Luter je objavio: 'Stvarno sam sebe ubedio da dan suda ne moe jo ekati pune tri stotine godina. Bog nee, i ne moe vie da trpi ovaj pokvareni svet." (Isto) "Melanhton je rekao da ovaj ostareli svet nije daleko od svoga kraja." (Isto) "Kalvin je pozivao hriane 'da ne oklevaju, vrue elei da doe dan Gospodnjeg dolaska koji je od svih zbivanja najradosniji'; i izjavio da e 'cela porodica vernih imati u vidu taj dan'." (Isto) "'Zar nije Gospod Isus u naem telu otiao na Nebo?' rekao je Noks (Knox), kotski reformator, 'i zar se nee vratiti? Mi znamo da e se vratiti, i to sa pratnjom!'" (Isto) "Ridli (Ridley) i Latimer, koji svoje ivote poloili za istinu, oekivali su u veri Gospodnji dolazak." (Isto)

"'Misli o Gospodnjem dolasku su mi najslae i najradosnije!' rekao je Bakster (Baxter)." (Isto) "Takva je bila nada apostolske Crkve, Crkve u pustinji i Reformatora." (Isto, 304) 4. Od Reformacije do devetnaestog stolea

"Ali, kada je duh poniznosti i pobonosti u Crkvi bio zamenjen duhom oholosti i formalizma, tada je ohladnela i ljubav prema Hristu i vera u Njegov dolazak... Doktrina o drugom dolasku je bila zanemarena, tekstovi koji su govorili o njemu pomraeni pogrenim tumaenjima, sve dok nisu u velikoj meri bili zanemareni i zaboravljeni. Posebno je to bio sluaj sa Crkvama u Americi." (Isto, 309) "Ueni teolozi nisu razumeli ovu istinu niti su se zauzeli da je objave. Da su bili budni straari, da su marljivo i s molitvom istraivali Pisma, znali bi koje je vreme noi; proroavstva bi ih uputila koji dogaaji treba uskoro da se odigraju. Ali, oni nisu bili na svom mestu i poruka je bila poverena skromnijim ljudima." (Isto, 312) "Kao i velika Reformacija u esnaestom stoleu, pokret ekalaca Hristovog dolaska pojavio se u raznim hrianskim zemljama u isto vreme. U Evropi i u Americi ljudi vere i molitve bili su navedeni da prouavaju proroanstva i da, pratei nadahnute izvetaje, pronau ubedljive dokaze da je kraj svega pred vratima." (Isto) "U Junoj Americi... Lakunca, panac i jezuita, uspeo je da se upozna s Biblijom i da tako otkrije istinu o Hristovom skorom dolasku... Lakunca je iveo u osamnaestom stoleu, ali je tek 1825. godine njegova knjiga, koja je uspela da stigne do Londona, bila prevedena na engleski jezik. Njeno objavljivanje je pomoglo da se u Engleskoj produbi ve postojei interes za temu o drugom Hristovom dolasku." (Isto, 363) "U Nemakoj je ovu doktrinu u osamnaestom stoleu propovedao Bengel, propovednik Luteranske Crkve i ugledni teolog i kritiar." (Isto, 363) "Bengelovi spisi su se proirili po celom hrianstvu. Njegovi pogledi o proroanstvima bili su uglavnom prihvaeni u njegovoj domovini Virtembergu (Wuertemberg) i u izvesnoj meri i u ostalim delovima Nemake." (Isto, 364)

"Svetlost je zasijala i u Francuskoj i vajcarskoj. U enevi, u kojoj su Farel I Kalvin proirili istinu Reformacije, Gosen je propovedao vest o drugom Hristovom dolasku." (Isto, 364) "I u Skandinaviji je vest o drugom dolasku bila objavljena, i bio je probuen sveopti interes. .. Ali, klerici dravne Crkve su se usprotivili pokretu... U mnogim mestima u kojima su Gospodnji vesnici bili na taj nain uutkani, Bogu je bilo ugodno da vest poalje na udesan nain, preko male dece." (Isto, 366) "Godine 1821. tri godine poto je Miler formulisao svoje tumaenje proroanstava koja su ukazivala na vreme suda, dr Dozef Volf, poeo je da objavljuje skori Gospodnji dolazak." (Isto, 357) "Jo oko 1826. godine vest o drugom Hristovom dolasku poela je da se propoveda u Engleskoj." (Isto, 362)

V. Literatura

Althaus, Paul, The Theology of Martin Luther, Trans. Robert C. Schultz, Philadelphia: Fortress, 1966. Andreasen, Niels-Erik, "The Advent Hope in the Old Testament". In The Advent Hope in Scripture and History, Ed. V. Norskov Olsen, Hagerstown, Md. Review and Herald, 1987, pp 15-30. Bacchiocchi, Samuele, The Advent Hipe for Human Hopelessness, Berrien Springs, Mich, Biblical Perspectives, 1986. Ball, Bryan W, "Eschatological Hope in Puritan England" In The Advent Hope in Scripture and History, Ed. V. Norskov Olsen. Washington D.C. Review and Herald, 1987. pp. 132-151. _________ A Great Expectation: Eschatological Thought in English Protestantism to 1660. Leiden, Brill, 1975. Berkhof, Louis. The SSecond Coming of Christ. Grand Rapids: Eerdmans, 1953. Berkouwer, Gerrit Cornelius, The Return of Christ. Studies in Dogmatics. Grand Rapids: Eerdmans, 1972.

Causse, Antonin. L'evolution de l'esperance messianique dans le christianisme primitif. Paris: Fichmacher, 1908. Cohn, Norman R.C, The Pusuit of the Millenium: Revolutionary Millenarians and Mystical Anarchists of the Middle Ages. New York: xford University Press, 1970. Cullmann, Oscar. Christ et la temps: temps te histoire dasns le christianisme primitif. Neuchatel: Delachaux et Niestle, 1957. Emmerson, Richard K. Antichrist in the Middle Ages: A Study of Medieval Apocalypticism, Art and Literature. SYeattle: University od Washington Press, 1981. Fagal, Harold E. "The Advent Hope in the New Testament" in The Advent Hope in Scripture and History. Ed. V. Norskov Olsen. Hagerstown, Md. Review and Herald, 1987. pp. 46-64. Ferch, Arthur J, The Son of Man in Daniel Seven. Anrews University Seminary Doctoral Dissertation Series, No 6. Berrien Springs, Mich. Andrews University Press, 1979. Froom, LeRoy, The Prophetic Faith od Our Fathers, 4. vols. Wascington D.C. Review and Herald, 1950-1954. Hasel, Gerhardt F, "The Little Horn, the Heavenly Sancuary and the Time of the End: a Study of Daniel 8,9-14." In Symposium on Daniel. Ed. Frank B. Holbrook, Washington D.C. Biblical Research Institute, 1986. pp. 378-461. _________ The Remnant: The History and Theology of the Remnant Idea from Genesis to Isaiah, Berrien Springs, Mich. Andrews University Press, 1980. Holbrook, Frank B. ed. Seventhy Weeks, Leviticus and the Nature of Prophecy. Daniel and Revelation Committee Series, Vol 2. Washington D.C. Biblical Research Institute, 1986. _________ Symposium on Daniel. Daniel and Revelation Committee Series, Vol 2. Washington D.C. Biblical Research Istitute , 1986. Kelly, J.N.D, Early Christian Creeds, London: Longmans, 1950. Kubo, Sakae, God Meets man: A Theology of the Sabbath and Second Advent. Nashville: Southern Publishing , 1978.

Landa, Paul, "The Advent Hope in Early Christianity" In The Advent Hope in Scripture and History. Ed. V. Norskov Olsen, Hagerstown, Md. Review and Herald, 1987. pp. 65-94. Lehmann, RRichard, "Advent on Ice". Ministry, November 1984. Miller, William, Evidence from Scripture and History of the Second Coming of Christ about the Year 1843. Boston, Ariz. Leaves on Autimn, 1985. Moore, Atthur L, The Parousia in the New Testament. Supplements to Novum Testamentum, No 13. Leiden: Brill, 1966. Olsen, V. Norskov, ed. The Advent Hope in Scripture and History, Washington D.C. Review and Herald, 1987. Pache, Rene, The Return of Jesus Christ. Trans. William S. LaSor, Chicago: Moody, 1955. Pannenberg, Wolfhart, What is Man? Philadelphia: Foirtress, 1970. Peace, Norval F, "The Second Advent in Seventh-Day-Adventist History and Theology". In The Advent Hope in Scrioture and History, Ed. V. Norskov Olsen, Wshington D.C. Reviev and Herald, 1987. pp. 173-190. Pelikan, Jaroslav, The Christian Tradition: A History of the Development of Doctrine. Vol 4. Reformation of Church and Dogma (1300-1700). Chicago: University of Chicago Press, 1984. Pidoux, Georges, Le Dieu qui vient, esperance d'Israel. Cahiers theologiques de l'actualite protestante, 17. Neuchatel: Delashaux et Niestle, 1947. Rast, Thimoteus, "L'eschatologie" Bilan de la theologie du XXle siecle. Ed. Robert Vander Gucht et Herbert Vogrimler. Paris: Castelman, 1970. Vol 2. pp. 501-515. Schwantes, Siegfried J, "Ereb Boqer of Daniel 8,14. Re-examined." In Symposium on Daniel. Ed. Frank B. Holbrook. Washington D.C. Biblical Research Institute, 1980. pp. 462-474. Schweitzer, Albert, The Mysricism of Paul the Apostle. New York, Seabury, 1968. Shea, William, Selected Studies on Prophetic Interpretation. Daniel and Revelation Committee Series, vol. 1. Washington D.C. General Conference of Senenth-Day-Adventists. 1982.

Smith, Uriah, The Prophecies of Daniel and the Revelation . Washington D.C. Revuew and Herald, 1944. First published in 1867. Torrance, Thomas F. Les reformateurs et la fin des temps. Cahiers theologiques,35. Neuchatel: Delachaux et Niestle, 1955. Vaucher, Alfred F, Une celebrite oubliee: le P. Manuel de Lacunza y Diaz (17311801) Collonges- sous- Saleve, France, Fides, 1968.