Poreenje ORESTIJA I HAMLET prema Janu Kotu: Eshilova tragedija o Orestiji, nastala u 5.

veku pre nove ere, i ekspirov Hamlet, napisan 2 milenijuma kasnije, obrauju isti model tragedije o osvetnikom porodinom krugu. Prva zajednika osobina: osnovni zaplet pozajmljen iz knji. naslea, a i ti mitovi su meusobno slini. Pria o mikenskom kralju Agamemnonu, eni Klitemnestri, njenom ljubavniku i uzurpatoru prestola Egistu i sinu Orestu se pominju u Homerovoj Odiseji, a danska saga o kraljeviu Amletu kod Saksa Gramatikusa iz 13. veka bila je prva poznata verzija prie o Hamletu. Razvoj radnje i osnovni elementi obe drame su isti. U Odiseji, dok Ag. ratuje u Troji, Egist uzme presto i kraljevu enu. Kada se Ag. vrati iz rata, Egist ga ubije. Posle godina izgnanstva, Orest se vraa, osveuje smrt oca ubijajui Egista i seda na tron. Lik Klitemnestre je zanemaren. U danskoj sagi viking Horvenhil ubije kralja Norveke i eni se Gertrudom, kerkom kralja Danske, i imaju sina Amleta. Horvenhila ubija brat Fengo, uzima tron i udovicu. Princ Amlet je izgnan, a Fengo naredi njegovo ubistvo. Amlet se ipak osveti stricu za oca, postaje kralj. Sudbina Gertrude se ne pominje. Klitemnestra je prvi put postala dramski lik oko 7. veka pne, u lirici vezanoj za proroite u Delfima. Tada ona, a ne Egist ubija Agamemnona, a nju ubija sin Orest. Uz Oresta se javlja i sestra Elektra. Orest je sada majkoubica i mora da bude kanjen. U svim verzijama ove Orestije javljaju htonske osvetnice Erinije. Oresta brani Apolon, kanjavaju ga Erinije, a ona zavrava ili muen do kraja ivota, ili je proien, ali nee vladati Mikenom. Sada prvi put postoje dve prie koje su neophodne za tragediju kakvu je kasnije napisao Eshil: jedna je o osveti za smrt oca, a druga odgovornost za ubistvo majke. Toga ne bi bilo da Klitemnestra nije ubila starog kralja. Kompozicija Orestije: to je organska trilogija koja u Ag najpre opisuje Klitemnestru pre ubistva mua, zatim u Pokgovori o Orestu pre nego to se osveti, i u Eu opisuje Oresta posle ubistva majke. Svaki deo sadri predskazanje, ta e uslediti u narednom delu tragedije. Kod Eshila (ovom temom bavili se i Sofokle i Euripid, u svak u svojoj Elektri), predskazanje je ispunjeno. Orest je ubio majku, i muie ga Erinije sve dok ga krivice ne oslobodi atinski sud Areopag. Time se osvetniki krug zavrava. U ekspirovoj obradi istog modela tragedije osvetnik oca Hamlet prvi put umire (u legendi ostaje iv), i time se zavrava osvetniki krug u porodici. STRUKTURA radnje Orestije i Hamleta: U obe tragedije postoji lanac tri smrti koji je gotovo isti: u antikoj, umiru redom Agamemnon, Egist i Klitemnestra, a u Hamletu: umire stari Hamlet, pa njegova ena Gertruda, pa uzurpator prestola Klaudije. Razlika u redosledu ubistava je vana za razvoj svake od ovih radnji. Kod Eshila od ruke osvetnika prvi umire uzurpator pa majka, a kod ekspira, prvo majka pa uzurpator. U Hamletu se ne pominje da je i Gertruda uestvovala ubistvu svog mua, ali se to na razne naine nasluuje, na primer time to se prebrzo preudala za devera i ubicu. Ubistvo uzurpatora prestola trebalo bi da stavi taku na krug osvete u porodici, ali tako nije ni u Orestiji ni u Hamletu. Kad Orest ubije Klitemnestru postaje ubica majke, i to je in koji trai dalju osvetu. Kod ekspira, poto je osvetio oca, umire i sam Hamlet. Drugi element strukture radnje: Dramska radnja u 2. delu Orestije, Pokajnicama, poinje povratkom glavnog junaka, budueg osvetnika, na rodni dvor, a tako je i kod Hamleta, kada se glavni junak vraa iz izgnanstva. Taj povratak u obe drame ima predistoriju u porodicama dva oca kralja. Od Hamletovog prijatelja Horacija, saznaje se da je stari Hamlet svojevremeno u dvoboju ubio starog norvekog kralja, pa e na kraju ekspirove drame, kada svi iz kraljevskog kruga budu mrtvi a danski presto ostane bez naslednika, na njega sesti sin ubijenog kralja, Fortinbras. I kod . i kod Eshila prolost je neophodna za postavku tragedije i za sudbinu oba lika. U Orestiji je tema nasledna krivica: jo je Atrej, rodonaelnik Ag. doma poinio zloin: pobio decu svog brata, a njega prognao. Potom je Ag. rtvovao ki Ifigeniju da bi brodovi krenuli u Troju, to je izazvalo osvetu Klitemnestre. Ali, nasledna krivica se ne prenosi prosto sa kolena na koleno, nego i sam Orest ini krivicu. Krvna osveta nalae da osveti oca, ali, ako to uini i ubije majku, postaje rtva Erinija, boginja osvete koje kanjavaju ubice roditelja. Tako se Orest naao pred dilemom, ubiti ili ne ubiti. Da odustane od ubistva ne moe, jer mu na drugoj

strani preti Apolon, koji mu je osvetu naloio. Slino je kod Hamleta. I on se koleba oko toga da li ubiti ubicu svog oca, ili ne, samo to njegovo kolebanje potie iz prividno drugaijih razloga. U obe tragedije mrtav otac trai osvetu. U Orestiji, u Pokajnicama, Orest po povratku iz izgnanstva najpre dolazi na Agamemnonom grob, gde dolazi i Elektra sa horom pokajnica, a i Klitemnestra se tog groba plai i zato mu prinosi rtvu. U Hamletu se stari kralj javlja kao duh, otkriva sinu istinu o svojoj smrti i oekuje da bude osveen. U obe tragedije neko spolja trai od junaka osvetu, oni se na nju ne odluuju sami od sebe. U Pokajnicama hor robinja iz poraene Troje neprestano potie Oresta i njegovu sestru Elektru na osvetu jer e unitenje kue Atreja biti i njihov trijumf, ali i stalno opominje na sve ranije porodine zloine i predskazuje ponavljanje kruga osvete. KOLEBANJE ORESTA I HAMLETA Kako dramska radnja svih tragedija zahteva odlaganje trenutka ubistva kako bi se stvorila neohodna napetost i iekivanje, to u Orestiji daje Elektra. Prema antikim zakonima tragedije o jedinstvu vremena, gde radnja mora da se zavri u jednom sunevom krugu, Orest je doao u zoru i do sumraka ve mora da izvri osvetu. U tom vremenu, samo jednom susree majku, i tada okleva, pokoleban time to ga majka podsea na grudi koje su ga othranile. Ali, to traje kratko. Tu je njegov pratilac Pilad, koji samo jednom progovara, i to samo da ga podseti na dunost prema bogovima. Orest se odluuje, i ubija majku. I u ekspirovoj tragediji je dramska napetost stvorena Hamletovim oklevanjem da se osveti. Razlika je u tome to je Orest imao vremena za samo nekoliko trenutaka sumnje, dok je Hamletovo kolebanje vor drame. Naime, tragedija osvete kojoj pripada i Hamlet bila je veoma popularna u elizabetansko, ekspirovo vreme, i imala je dva jezgra akcije. Jedno je zloin negativnog junaka, koji dovodi do potrebe da se izvri osveta, a drugi je sam in osvete. Poto je prvi zloin samo povod za drugo jezgro, osvetu, u Hamletu je stari kralj ubijen jo pre poetka dramske radnje. ekspir je zato imao teak zadatak: kako popuniti dramu od poetne situacije, kada se ve zna da e glavni junak izvriti osvetu, i poslednjeg ina u kome se osveta izvrava, a drama privodi kraju. Deo radnje odlazi na pribavljanje dokaza da je stvarno tako kako duh kae, pa Hamlet isprva sumnja da je to uopte duh njegovog oca, a konani dokaz dobija u pozorinoj predstavi koju nameta i prikazuje ouhu i majci, Ubistvo Gonzaga, koje je kopija stvarnog ubistva kralja. Ali, dokazivanje jo nije dovoljno da popuni dramu, pa ekspir odlaganje osvete vezuje sa karakterom samog junaka. Hamlet nita ne preduzima, ali neprestano raiava sa samim sobom. I Hamlet i gledaoci znaju da je za izvrenje zadatka koji mu je nametnut neophodno da Hamlet izmeni svoju linost. Krvnoj osveti se protivi njegova plemenitost koja se u drami vie puta opisivala: on je uen, oseajan, obziran, ima smisao za pravinost. Jo od prvog susreta sa duhom oca, u Hamletu otpoinje unutranji sukob da li da postupi kako nalae tradicija i osveti oca, ili da sledi line obzire. Ta borba u njemu besni sve do traginog kraja, i pokazuju je svi Hamletovi monolozi i kljune situacije. Na primer, kada se Hamlet ve uverio u Klaudijevu krivicu i dobija priliku da ga ubije, on to ne ini jer ga zatie u molitvi. Drevna tradicija nalae krvnu osvetu, ali hrianska ga spreava, jer ubiti oveka na molitvi ne znai za njega kaznu, nego nagradu na onom svetu. Ishoda nema, osveta se odlae, ali gledalac vidi sukob dva sistema ideja. (Takav sudar postoji i kod Eshila, samo u drugaijoj situaciji: drevno pravo krvne osvete preuzima dravnog pravo, i to pravo Oresta oslobaa krivice). Hamlet je sada bira izmeu samoubistva i osvete, i sa tim izborom se suoava u svom uvenom monologu Biti ili ne biti. I tu se u njemu sukobljava drevna tradicija, prema kojoj je samoubistvo asni izlazak iz bezizlazne situacije, i druga, hrianska, koja zabranjuj samoubistvo. Iza i jednog i drugog je trei stav, proistekao iz iskonskog straha od smrti, od one tajne zemlje s iji mea jo nijedan putnik vratio se nije. ekspirova izmena obrasca tradicionalne tragedije osvete, tj. prebacivanje dramatike sa spoljne akcije na psiholoki plan objanjava jo jednu osobinu drame o danskom kraljeviu. Iako je dvor u Elsinoru pun ljudi, od kojih su mu neki, kao to je Horacije, veoma naklonjeni, Hamlet je potpuno

usamljen. Duh, na primer, izdvaja Hamleta od prijatelja kako bi samo njemu odao tajnu, koju e Hamlet morati da krije od ostalih. ak i kada kasnije Horaciju kae tajnu, on e ostati samo poverljiv ovek, ne i aktivni saveznik. Hamletove veze sa drugim linostima su ili povrne ili se kidaju rano u toku drame (bivi prijatelji a potom atentatori Rozenkranc i Gildenstern, i njaegova ljubav Ofelija). U drugim tragedijama osvete je drugaije: osvetnik ima malo, ali ipak aktivnih saveznika i zahvaljui njihovim opredeljenjima za krvnu osvetu, glavni junak nije morao da sam donosi sud o politikoj ili moralnoj opravdanosti osvete. Ovde je usamljenost glavnog junaka posledica pieve koncepcije: osveta mora da bude lini zadatak, jer inae ne bi bilo line nedoumice. Slino je i sa Orestom. Elektra ga hrabri na osvetu, ali je osveta njegov zadatak, a Pilad je tu samo da pogura Orestovu odluku. Iz Engleske se Hamlet vraa izmenjen i smiren: odustao je od munih pokuaja da sam odredi svoj put, od borbe sa samim sobom i spreman je da prihvati onu ulogu koju mu odredi sudbina: Postoji neko boanstvo to vlada ishodima naih namera, ma kako da smo zamislili njih. I Eshilov i ekspirov junak su usamljeni u svojim odlukama, ali je obojici izbor, ubistvo, nametnut od nekog drugog, od spoljanjeg sveta. Drugi svet je za Oresta Elektra, a za Hamleta je Ofelija. (Ofelija je, kao i Elektra, ki ubijenog oca, poto je Polonija sluajno ubio Hamlet, mislei od njega da je Klaudije. Od Elektre se Ofelija razlikuje prema tome to je prola ludilo, i otila u smrt za koju se kod ekspira ne zna da li je samoubistvo, niti je objanjeno zato je Ofelija morala da umre). Ali, postoji jo neto to povezuje Oresta i Hamleta, a sadrano je u MOTIVU LUDILA. ekspirov Hamlet glumi ludilo, ili je stvarno lud ali samo na trenutke, i to pre svoje konane odluke ta mu je initi, dok jo sumnja u duha, u istinitost njegovih rei, dok priprema klopku za ouha. Kod Eshila, Orest poludi posle zloina koji je izvrio. Elektra kae: sve ovo mora proi bez leka. Za Grke je ludilo, izmeu ostalog, bilo i nain spajanja sa bogom, a kod Eshila ga izaziva sukob dva boanstva: Apolona, koji pritiska svog tienika Oresta da osveti oca, i Erinija, koje prete osvetom za ubistvo majke. U ekspirovo doba, ludilo je moglo da znai posednutost avolom, ali takoe i posednutost Bogom. Ludilo ima i tree, preneseno znaenje u oba sveta: Antigona se moe smatrati ludom jer uprkos kraljevoj zabrani i pretnji smru ne odustaje od namere da sahrani brata. Ludi su, dakle, i oni koji se pobune protiv vlasti, oliene u kralju, koji odbijaju da prihvate svet onakav kakav jeste. U doba ekspirove knjievnosti, to je dvorska luda, koja naizgled bulazni, a ustvari govori okrutnu istinu. Na Hamletovom dvoru Elsinoru nema dvorskih luda, nego tu ulogu tragine lude igra pred ostalima sam Hamlet. Kod Eshila, Orestova dilema nije samo u strahu od osvete jednog ili drugog boanstva. Ubijeni Agamemnon je bio kralj, i to ubistvo nije samo nasilje nad porodicom, nego i preputanje trona uzurpatoru, to je takoe vano u grkim tragedijama. To nije samo lina moralna dilema, nego znai da je cela drava Mikena pogoena zloinima i prokletstvom kue Atreja. Isto je i u Hamletu, jer se napominje da je i tu neto trulo u dravi Danskoj posle smrti Hamletovog oca. Ali, kralj u elizabetinskoj dravi je i ovek i sveta figura, jer je njegova vlast od Boga. I u grkim tragedijama se takoe napominje da je vladar potomak bogova. Zloini poinjeni protiv vladara, ak i kada mu ugled nije besprekoran, znae ne samo ugroavanje moralnog poretka, nego i propast drave. Posle prvog zloina u Hamletovom Elsinoru, Danska je zatvor. ZATO HAMLET UMIRE, A OREST NE U Orestiji su tri dela, a sva opisuju sadanjost koja se zapravo protee u u nekoliko vekova, od kraja Trojanskog rata do Solona u Atini koji je ustanovio sud Areopag. U prvom delu Orestije koreni zloina i prokletstva baeni na kuu Atreja mogu se pratiti sve do bogova. U treem delu, bogovi lino uestvuju u radnji (Apolon, Atena) i oslobaanju Oresta od krivice. Kod ekspira, kao i u grkoj tragediji, sva oekivanja tragedije osvete su ispunjena: zavren je krug porodine osvete. Razlika je u tome to se taj krug zatvara Hamletovom smru. Orest nije morao da umre, ali Hamlet jeste. I Orestova i Hamletova sloboda izbora su bile prividne. Hamletu nijedna od uloga koje su mu nametnute nisu opravdane za njega. On e morati da napravi odluku, primoran od drugih, a to je sudbina: Sudbina je ono to dolazi spolja, kae ekspir.

SUDBINA koja e naterati Hamleta da osveti oca je sluajna zamena maeva u dvoboju sa Laertom. Laert hoe da se osveti Hamletu jer mu je on, dodue grekom, ubio oca Polonija, i pristaje na nagovor Klaudijada rukuje otrovanim maem, ali se ma ipak nae u rukama Hamleta. Sudbina je takoe i to to je Hamletova majka popila otrov koji je bio njemu namenjen. Sudbina je ovde itav niz sluajnosti. Drugi i sudbina koja dolazi od spolja imaju kod ekspira istu ulogu koju imaju predskazanja u Orestiji i volja bogova. Eshil u Orestiji kroz usta Klitemnestre koja se pravda sinu osvetniku, kae: u svemu sudbina udeo ima. Sudbina je Orestu na kraju bila naklonjena, a Hamlet je morao da umre. Kako se osveta roditelja podrazumevala i u grkoj tragediji, i u tragediji osvete u ekspirovo doba, postavku za nju u Hamletu izrie duh Hamletovog oca, kada mu otkriva kako je ubijen i da trai osvetu, ali tu postoji jo jedan osvetnik oca. Njega je predstavio Hamletov drug Horacije ve na poetku drame, objanjavajui da je stari Hamlet svojevremeno ubio starog Fortinbrasa, kralja Norveke, u dvoboju. Osveta za oceubistvo predvia da Hamlet ubije ubicu svog oca, ili i njega i prevrtljivu majku. Ali, isto vai i za Fortinbrasa, pa bi Hamlet trebalo da strada od njegove ruke. Ali, kada se Fortinbras pojavi na popritu sukoba i vidi da su svi mrtvi, i Gertruda, i Klaudije i Hamlet, nema vie kome da se sveti. Za smrt Klaudija i Gertrude pobrinuo se Hamlet: smrtno ranjen otrovanim maem koji mu je i bio namenjen, ima dovoljno vremena da osveti oca i ubije Klaudija, jer mu je Laert, na umoru, priznao zaveru. Za majinu smrt je odgovoran posredno, jer je ona popila otrov njemu namenjen. Fortinbras, iako bi trebalo da bude i sam osvetnik, nema nikakav uticaj na radnju. On je samo simbol povratka drave u legalnost, u poredak, s tim to je povratak zakonitosti u dravu kod ekspira bez ikakve dramske motivacije, osim to je ekspir, kao i svi umetnici, morao da vodi rauna o raspoloenju i utisku koje e ostaviti u Engleskoj kojom su vladali Tjudorovi. Da bi se, dakle, zaustavio krug osvete, mladi Fortinbras mora da doe na tron Danske bez krvoprolia, ne sme on da ubije Hamleta. Hamlet mora da umre, ali ne od ruke Fortinbrasa, pa ga je ubio ekspir. Kao kod Eshila, i ekspirova tragedija se zavrava povratkom zakonitosti u dravu. U oba dela dramski model koji ih povezuje sadri sve ljudske situacija u kojima je izbor nametnut prolou, od spolja, ali mora da bude uinjen na linu odgovornost pojedinca i na njegov lini raun.