INSTITUT ZA STOARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAKI PROGRAM U GOVEDARSTVU SIMENTALSKA RASA

BEOGRAD, 2010.

Sadraj: 1. UVOD .................................................................................................................................................. 2. PRAVNI OSNOV ZA DONOENJE I SPROVOENJE ODGAJIVAKOG PROGRAMA.... 3. SUBJEKTI I ORGANIZACIJE U SPROVOENJU ODGAJIVAKOG PROGRAMA.......... 3.1. Odgajivai.......................................................................................................................................... 3.2. Osnovne odgajivake organizacije.................................................................................................. 3.2.1. Osnovni odgajivaki program....................................................................................................... 3.2.2. Poslovi osnovne odgajivake organizacije................................................................................... 3.3. Regionalne odgajivake organizacije.............................................................................................. 3.3.1. Poslovi regionalne odgajivake organizacije............................................................................... 3.4. Glavne odgajivake organizacije .................................................................................................... 4. ODGAJIVAKI CILJEVI.................................................................................................................. 5. ODGAJIVAKO PODRUJE I VELIINA POPULACIJE........................................................ 6. ODGAJIVAKE METODE............................................................................................................... 7. MERE ZA SPROVOENJE CILJEVA IZ ODGAJIVAKOG PROGRAMA........................... 7.1. Selekcijske mere-selekcijski program............................................................................................. 7.1.1. Kontrola mlenosti krava AT4 metodom .................... 7.1.2. Praenje reproduktivnih osobina................................................................................................. 7.1.2.1. Reproduktivni pokazatelji priplodnjaka.................................................................................. 7.1.2.2. Reproduktivni pokazatelji plotkinja......................................................................................... 4 5 5 5 6 6 6 7 7 8 8 9 9 10 10 11 15 15 16

7.1.3. Ocenjivanje i odabiranje kvalitetnih priplodnih grla................. 16 7.1.3.1. Ocenjivanje i odabiranje enskih kvalitetnih priplodnih grla.................... 17 7.1.3.1.1. Izbor bikovskih majki.............................................................................................................. 17 7.1.3.2. Ocenjivanje i odabiranje mukih kvalitetnih priplodnih grla................................................ 7.1.3.2.2.Bioloki test ............................................................................................................................... 7.1.3.2.3. Progeni test na mlenost ......................................................................................................... 7.1.3.2.4. Progeni test na tovne i klanine osobine................................................................................ 7.1.3.2.5. Progeni test na telesnu grau.................................................................................................. 2 18 22 22 23 26 7.1.3.2.1.Performans test ......................................................................................................................... 19

7.1.3.2.6. Plodnost priplodnjaka............................................................................................................. 7.1.4. Program korienja priplodnjaka................................................................................................ 7.2. Voenje matine evidencije.............................................................................................................. 7.2.1. uvanje dokumentacije................................................................................................................. 7.3. Petogodinji program mera za sprovoenje odgajivakog programa......................................... 8. IZLOBE GOVEDA........................................................................................................................... 9. PRIMENA NAPREDNIJIH METODA REPRODUKCIJE .......................................................... 11. MERE ZA OBEZBEIVANJE PARENJA VAN SRODSTVA ................................................... 13. INFORMACIONI SISTEM ............................................................................................................. 14. OBELEAVANJE IVOTINJA ..................................................................................................... 15. KONTROLA I REGISTRACIJA POREKLA ............................................................................... 15.1. Metode za proveru porekla ........................................................................................................... 16. PROMET PRIPLODNIH GRLA .................................................................................................... 17. RAZVOJNI ZADACI ...................................................................................................................... 19. MERE ZA EKONOMINU PROIZVODNJU .............................................................................. 20. MERE ZA OBEZEBEIVANJE KVALITETA PROIZVODA ................................................

26 27 28 30 30 31 31 32 33 33 34 34 34 35 36 37

7.1.4.1. Godinji program korienja priplodnjaka.............................................................................. 27

10. ZATITA BIODIVERZITETA I GENETSKE VARIJABILNOSTI........................................... 31 12. MERE ZA OBEZBEIVANJE IRENJA GENETSKOG NAPRETKA ................................... 32

18. OBJAVLJIVANJA PODATAKA .................................................................................................... 36

1.UVOD dgajivakim programom za simentalsku (SIM) rasu goveda u Republici Srbiji definiu se odgajivaki ciljevi, veliina populacije na kojoj se izvodi program, odgajivake metode, selekcijski program i program banke gena, razvojni i istraivaki zadaci za potrebe poveanja efikasnosti izvoenja programa, uslovi za uspenije gajenje domaih ivotinja i obezbeenje irenja genetskog napretka i poboljanja kvaliteta stoarskih proizvoda u skladu sa zootehnikim standardima. Republika Srbija pripada dravama u Evropi kod kojih je simentalska rasa goveda dobro prilagoena. Simentalske rasa je poreklom iz vajcarske gde je dominantna rasa. Stvorena je intenzivnom selekcijom u istoj rasi. Pored toga, primenjivano je meliorativno ukrtanje sa mlenim rasama, posebno sa crvenim holtajnom. Prela je dug put razvoja tokom kojega su se menjali uslovi gajenja, telesna graa i proizvodni potencijal. Ova rasa dobro ispoljava proizvodne, reproduktivne i osobine zdravlja. U Republici Srbiji simentalska rasa je najmanje jedan vek najznaajnije govee. Koriena je za pretapanje domaih autohtonih rasa goveda. Kao posledica toga u velikoj meri su domae populacije goveda zamenjene ili pretopljene u simentalsku rasu. Najvie se rairila putem uvoza plotkinja, priplodnjaka i semena priplodnih bikova iz Austrije i Nemake. Danas je u Republici Srbiji najbrojnija rasa i ini 75% od svih goveda. Posebne izmene rasnog sastava goveda su se dogodile u drugoj polovini prolog stolea. Najznaajnija zootehnika mera u unapreenju rasnog sastava goveda bila je primena vetakog osemenjavanja. U poetku je uglavnom korieno seme bikova iz uvoza. Promene su u velikoj meri prisutne i danas. Obzirom na postojanje razlika u genetskom potencijalu, uvoz priplodnih grla i danas je veoma aktuelan. Simentalska rasa goveda ima znaajnu sposobnost prilagoavanja na razliite uslove gajenja. Pripada tipu goveda kombinovanih prozvodnih osobina (mleko-meso). Najizrazitiji je predstavnik toga tipa meu govedima. Proizvodnja mleka i mesa ima jednaku ekonomsku vanost. Poseduje znaajan genetski potencijal za poboljanje obe proizvodne osobine. Pripada krupnim rasama goveda. U vrlo skromnim uslovima gajenja uspeno se odrava, a u povoljnim dobro ispoljava sve pozitivne osobine. Boja i pigmentacija ara simentalske rase goveda kree se u nijansama od penino ute do tamno braon boje na beloj podlozi. are su ravnomerno rasporeene i ujednaeno pigmentirane. Glava je bele boje, sa pojavom pigmentiranih ara oko oiju. Kraj repa (kianka) je bele boje, roina je svetla, dok su njuka i sluzokoe ruiaste boje. Dlaka je kratka, glatka i sjajna. Poeljno je da enske ivotinje budu razvijene. Sposobnost za konzumiranje kabaste hrane mora biti izraena. ivotinje su korektne telesne grae, skladno povezane, duboke, duge, pravilnog stava, kvalitetnog vimena, odgovarajue perzistencije mleka i dobre muskuloznosti. ivotinje su mirnog temperamenta. Masa odraslih ivotinja je 650 kg i vie. Muke ivotinje su dobro razvijene, korektne muskuloznosti, brzog porasta, visokog kapaciteta rasta i dobrih klaninih osobina. Priplodni bikovi postiu preko 155 cm visine grebena i preko 1100 kg telesne mase. Zahvaljujui povoljnom iskoriavanju hrane ostvaruju dobre dnevne priraste koji omoguavaju brzi porast i razvoj iji je rezultat skladna telesna graa grla.

2. PRAVNI OSNOV ZA DONOENJE I SPROVOENJE ODGAJIVAKOG PROGRAMA Pravni osnov za donoenje glavnog odgajivakog programa dat je Zakonom o stoarstvu ("Slubeni glasnik RS" broj 41/2009) i podzakonskim aktima (Pravilnicima) koji proizilaze iz ovog Zakona (u daljem tekstu Zakon). Do formiranja odgajivakog programa objavljena su 4 pravilnika: - Pravilnik o sadrini i obrascu zahteva za upis u registar odgajivakih organizacija sa posebnim ovlaenjima, kao i sadrini i nainu voenja tog registra ("Slubeni glasnik RS" broj 41/2009); - Pravilnik o nainu obeleavanja goveda i voenju evidencije o obeleenim govedima ("Slubeni glasnik RS" broj 57/2009); - Pravilnik o uslovima za uvoenje u priplod koje moraju da ispunjavaju priplodne domae ivotinje i kvalitetne priplodne domae ivotinje (Slubeni glasnik RS" broj 94/2009); - Pravilnik o uslovima za ispunjavanje punog i nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja, uslovima za upis domaih ivotinja u matinu evidenciju, odnosno registar, kao i o sadrini i nainu voenja matine evidencije, odnosno registra (Slubeni glasnik RS" broj 94/2009). Sprovoenje odgajivakog programa je, osim sa Zakonom o stoarstvu, usaglaeno i sa sledeim zakonima: - Zakon o veterinarstvu ("Slubeni glasnik RS" broj 91/2005) - Zakon o dobrobiti ivotinja ("Slubeni glasnik RS" broj 41/2009) Ukoliko odredbe odgajivakog programa u nekim takama ne budu u saglasnosti sa Pravilnicima objavljenim nakon donoenja programa, glavna odgajivaka organizacija e naknadno izvriti potrebna usaglaavanja. 3. SUBJEKTI PROGRAMA I ORGANIZACIJE U SPROVOENJU ODGAJIVAKOG

Subjekti u sprovoenju odgajivakog programa su: - Odgajivai kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase - Osnovne odgajivake organizacije - Regionalne odgajivake organizacije - Glavne odgajivake organizacije za centralnu Srbiju i Vojvodinu - Organizacije sa posebnim ovlaenjem - Minastarstvo poljoprivrede vodoprivrede i umarstva Svi subjekti u sprovoenju odgajivakog programa su duni da rade na osnovu Zakona i Glavnog odgajivakog programa. 3.1. Odgajivai Na osnovu Zakona svaki odgajiva ima pravo da postane lan osnovne odgajivake organizacije sa svog regiona, odnosno da uestvuje sprovoenju 5

odgajivakog programa, ako gaji priplodne domae ivotinje na podruju rada osnovne odgajivake organizacije i ako je saglasan da uestvuje u realizaciji odgajivakog programa, to potvruje potpisivanjem trojnih ugovora sa Osnovnom i Regionalnom odgajivakom organizacijom. Potpisivanjem trojnih ugovora odgajivai stiu pravo da svako njihovo grlo simentalske rase goveda koje ispunjava uslove iz Zakona, pravilnika i glavnog odgajivakog programa upiu u glavnu matinu knjigu ove rase, ime postaju odgajivai kvalitetnih priplodnih goveda. Odgajivai kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase se, na osnovu prijave, upisuju u evidenciju koju vodi Glavna odgajivaka organizacija. 3.2. Osnovne odgajivake organizacije Osnovne odgajivake organizacije su pravna lica koja: 1) su upisana u registar privrednih subjekata ili odgovarajui registar u skladu sa propisima o udruenjima; 2) imaju reenje ministra nadlenog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu ministar) o ispunjemosti uslova za obavljenje poslova u stoarstvu 3) imaju potpisane trojne ugovore sa najmanje jednim odgajivaem kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase; 4) imaju osnovni odgajivaki program overen od strane glavne odgajivake organizacije; 5) su upisane u registar na osnovu pravilnika o sadrini i obrascu zahteva za upis u registar odgajivakih organizacija sa posebnim ovlaenjima, kao i sadrini i nainu voenja tog registra ("Slubeni glasnik RS" broj 41/2009). 3.2.1. Osnovni odgajivaki program Osnovna odgajivaka organizacija donosi osnovni odgajivaki program koji mora biti u skladu sa glavnim odgajivakim programom. Usklaenost osnovnog odgajivakog programa sa glavnim odgajivakim programom uvruje glavna odgajivaka organizacija. 3.2.2. Poslovi osnovne odgajivake organizacije Osnovna odgajivaka organizacija duna je da izradi i sprovodi osnovni odgajivaki program koji mora biti u skladu sa glavnim odgajivakim programom. U sprovoenju odgajivakog programa osnovna odgajivaka organizacija naroito: Uestvuje u odabiranju kvalitetnih priplodnih grla na selekcijskim smotrama jednom godinje; Priprema dokumentaciju za linearnu ocenu prvotelki; Vri obeleavanje domaih ivotinja; Vodi osnovnu matinu evidenciju na obrascima koje je propisala glavna odgajivaka organizacija;

 Vri kontrolu proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja nad najmanjim brojem domaih ivotinja koji omoguava pravilno izvoenje odgajivakog programa; Vodi izvetajnu dokumentaciju u tri primerka i dostavlja je regionalnoj i glavnoj odgajivakoj organizaciji; Priprema dokumentaciju potrebnu odgajivaima u cilju ostvarivanja prava po osnovu Uredbi vezanih za kvalitetnu priplodnu stoku; Rade i druge poslove predviene Glavnim odgajivakim programom; 3.3. Regionalne odgajivake organizacije Regionalne odgajivake organizacije su pravna lica koja: 1) su upisana u registar privrednih subjekata ili odgovarajui registar u skladu sa propisima o udruenjima; 2) imaju reenje ministra nadlenog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu ministar) o ispunjenosti uslova za obavljenje poslova u stoarstvu 3) imaju potpisane trojne ugovore sa najmanje jednom osnovnom odgajivakom organizacijom i jednim odgajivaem kvalitetnih priplodnih goveda holtajnfrizijske rase; 4) su upisane u registar na osnovu pravilnika o sadrini i obrascu zahteva za upis u registar odgajivakih organizacija sa posebnim ovlaenjima, kao i sadrini i nainu voenja tog registra (Slubeni glasnik RS broj 41/2009). 3.3.1. Poslovi regionalne odgajivake organizacije Regionalna odgajivaka organizacija sprovodi glavni odgajivaki program na svojoj teritoriji. Regionalna odgajivaka organizacija izvrava poslove predviene Zakonom i ovim programom i to: - Uestvuje u odabiranju kvalitetnih priplodnih grla na selekcijskim smotrama jednom godinje; - Vri linearnu ocenu prvotelki i predaje zapisnike glavnoj odgajivakoj organizaciji; - Radi superkontrole kod kontrole mlenosti AT4 metodom; - Vri odabir bikovskih majki; - Obrauje podatke iz osnovne matine evidencije; - Kontrolie izvetajnu dokumentaciju i dostavlja je glavnoj odgajivakoj organizaciji; - Kontrolie dokumentaciju potrebnu odgajivaima u cilju ostvarivanja prava po osnovu uredbi vezanih za kvalitetnu priplodnu stoku; - Rade i druge poslove predviene Glavnim odgajivakim programom;

3.4. Glavne odgajivake organizacije Glavne odgajivake organizacije su pravna lica koja: 1) su upisana u registar privrednih subjekata ili odgovarajui registar u skladu sa propisima o udruenjima; 2) imaju reenje ministra nadlenog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu ministar) o ispunjenosti uslova za obavljenje poslova u stoarstvu 3) imaju glavni odgajivaki program overen od strane Ministarstva; 4) su upisane u registar na osnovu pravilnika o sadrini i obrascu zahteva za upis u registar odgajivakih organizacija sa posebnim ovlaenjima, kao i sadrini i nainu voenja tog registra (Slubeni glasnik RS broj 41/2009). 4. ODGAJIVAKI CILJEVI Zakonom o stoarstvu definisano je da su osnovni odgajivaki ciljevi poveanje produktivnosti domaih ivotinja, izmena i poboljanje rasnog sastava, kao i spreavanje smanjenja brojnog stanja. Odgajivaki cilj za simentalsku rasu goveda je postizanje maksimalnih genetskih vrednosti za ekonomski vane osobine, a u skladu sa ekonomskim efektima genetskog poboljanja, koju je ova rasa postigla u razvijenim zemljama sveta: - Prosena proizvodnja mleka u standardnoj laktaciji preko 6 000 kg sa 4,10% mlene masti i 3,60% proteina. - Prosean protok mleka od minimum 2,0 kg/min - Prosean dnevni prirast preko 1 300 g - Randman toplog trupa preko 58,00% - Visina grebena odrasle krave preko 140 cm - Visina krsta odrasle krave preko 140 cm - Telesna masa odrasle krave preko 650 kg - Uzrast kod prve oplodnje od 16-17 meseci, i telesna masa preko 400 kg - Uzrast kod prvog teljenja od 25-26 meseci - Interval izmeu teljenja maksimalno 370 dana - Proizvodni ivot krave od 7-8 godina - Funkcionalne osobine (vime, ekstremiteti) - Kvalitet mleka (broj somatskih elija manji od 250 000) - Visina grebena odraslih bikova preko 155 cm - Visina krsta odraslih bikova preko 155 cm - Telesna masa odraslih bikova preko 1200 kg Na osnovu postojee situacije u odgajivanju simentalske rase goveda, organizaciono - tehnikih i ekonomskih mogunosti u stoarskoj proizvodnji nae zemlje, a uz potovanje osnovnih principa genetike, odgajivaki cilj za kontrolisanu populaciju simentalske rase sa maksimalnim udelom do 13% gena drugih rasa u Republici Srbiji je: - Poveanje broja grla u matinom zapatu za 20% - Prosena proizvodnja mleka u standardnoj laktaciji preko 5000 kg sa 4,00 % mlene masti i 3,50% proteina. 8

- Poboljanje konformacije (pre svega vime ) U odreenom obimu dozvoljeno je oplemenjivanje simentalske rase sa istim mlenim rasama, kao to su crveni holtajn (RHF) i monbelijar (MB). Potomci planskog parenja krava i bikova mogu imati najvie 25% gena pomenutih rasa, pod uslovom da se za oplemenjivanje koristi samo jedna od navedenih rasa. 5. ODGAJIVAKO PODRUJE I VELIINA POPULACIJE Simentalska rasa goveda najvie se gaji u centralnom delu Republike Srbije. U podrujima intenzivnije govedarske proizvodnje gaje se populacije goveda naglaene mlenosti. U ekstenzivnijim, kao i brdsko-planinskim podrujima gaje se slabije produktivna grla. Aktivnu populaciju simentalske rase goveda u Republici Srbiji ine sva grla koja su upisana u glavnu matinu evidenciju koja se nalazi u okviru glavne odgajivake organizacije. Ukupnu populaciju goveda ine sva grla simentalske rase. Procene su da simentalska rasa goveda u centralnom delu Republike Srbiji ini danas 85% od ukupne populacije goveda. Sve promene koje su prisutne u brojnom stanju goveda najvie su uticale na simentalsku rasu. U centralnoj Srbiji ima oko 819 000 grla goveda, od kog broja je oko 538 000 krava i steonih junica. Prosena proizvodnja mleka po kravi za sve rase goveda u periodu posle 2000-te godine, prema zvaninim statistikim podacima je oko 2432 kg. Procene su da se oko 4050% proizvedenog mleka ne evidentira, pa je izvesno da je proizvodnja mleka po kravi vea. 6. ODGAJIVAKE METODE Osnova odgajivakog rada je pravilan izbor ivotinja koje e biti roditelji buduih generacija potomaka. Odgajivaki rad je odreen sa glavnim odgajivakim programom i ima smer kretanja po etiri osnovna selekcijska pravca. Izborom roditelja za novu generaciju potomaka odgajivai utiu preko dva vana selekcijska pravca: otac-ki i majka-ki. Odgajivake organizacije sa svojim radom doprinose preko dva najznaajnija selekcijska pravca: majka-sin i otac-sin. Dozvoljeni oblici razmnoavanja goveda su pripust, osemenjavanje i prenos (transfer) embriona. Za postizanje odgajivakog cilja koristi se parenje u istoj rasi. Za (ekonomsko) ukrtanje mogu se koristiti bikovi mesnatih rasa. Potomci takvog parenja ne moraju biti upisani u matinu knjigu za simentalsku rasu i nisu predvieni za reprodukciju. Za osemenjavanje se koriste testirani i mladi bikovi. ekajui bikovi samo se izuzetno koriste. Obim i period korienja mladih bikova, kao i obim korienja svakog testiranog bika, odreuje se sa godinjim programom osemenjavanja, kojeg priprema komisija za izbor i ocenu bikova. Tu radnu komisiju imenuje glavna odgajivaka organizacija. Naine testiranja i ocenjivanja precizno odreuje glavni odgajivaki program.

7. MERE ZA SPROVOENJE CILJEVA IZ ODGAJIVAKOG PROGRAMA Osnovne mere za sprovoenje ciljeva iz odgajivakog programa su: - Gajenje i proizvodnja priplodnih i kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase - Proizvodnja kvalitetne hrane - Selekcijske mere selekcijski program - Voenje matine evidencije Gajenje i proizvodnja priplodnih i kvalitetnih priplodnih goveda simentalske rase kao i proizvodnja kvalitetne hrane moraju biti u skladu sa Zakonom o stoarstvu kao i sa ostalim zakonima koji su vezani za stoarsku proizvodnju. Kod gajenja su dozvoljeni naini gajenja, koji ispunjavaju etoloke i ekoloke normative. ivotinje treba drati tako, da su zadovoljene njihove bioloke potrebe, da nisu ometane njihove telesne funkcije i ponaanje, da nije prevaziena njihova sposobnost prilagoavanja i da se sa njima rukuje u saglasnosti sa propisima, koji ureuju zatitu ivotinja. Hranjenje, nega i dranje su primarni, kada odgovaraju fiziolokim, etolokim i drugim potrebama. ivotinje moraju biti redovno i dovoljno obilno snabdevene hranom i primereno smetene. 7.1. Selekcijske mere selekcijski program Selekcijskim programom se utvruje nain ispitivanja proizvodnih sposobnosti, ocenjivanja i odabiranja priplodnih grla, plan njihovog korienja radi ostvarivanja odgajivakih ciljeva i metode za procenu odgajivake vrednosti priplodnih goveda. Selekcijski program ukljuuje sledee kategorije goveda: telad, junice, steone junice i krave, krave u kontroli proizvodnosti, bikovske majke, bikovi u performans testu, mladi bikovi, testirani bikovi, elitni bikovi (domai i strani). Osnova odgajivakog rada je pravilan izbor ivotinja koje e biti roditelji buduih generacija potomaka. Odgajivaki rad je odreen sa glavnim odgajivakim programom i ima smer kretanja po etiri osnovna selekcijska pravca. Bikovski oevi Oevi krava Bikovske majke Majke krava

1 Mladi blikovi za testiranje

3 Kvalitetna priplodna grla

Primenom vetakog osemenjavanja najvei genetski napredak, ak 85%, u populaciji simentalske rase goveda ostvaruje se selekcijom bikovskih oeva (1) i oeva krava (3). 10

Iako se, na nivou populacije, selekcijom bikovskih majki i majki krava oekuje genetski napredak od svega 15%, ova dva selekcijska pravca su izuzetno znaajna za svakog pojedinanog odgajivaa. Genetski napredak svakog zapata podjednako zavisi od odgajivakih vrednosti priplodnjaka i plotkinja.

Centri za VO
x telad za test

Nukleus odgajivai

Centri za VO

Mladi - performans t. - bioloki t. - progeni t. za VO

kontrola mlenosti linearna ocena

za PP

Odgajivai kvalitetnih priplodnih grla

i grla za tov Nekontrolisana populacija

7.1.1. Kontrola mlenosti krava AT4 metodom Kontrola mlenosti krava podrazumeva prikupljanje podataka o proizvedenoj koliini mleka goveda koja su predmet odgajivako-selekcijskog rada. Podaci o proizvodnji mleka zajedno sa podacima o poreklu su osnova za izraunavanje odgajivake vrednosti grla. Na temelju toga se sprovode odgovarajue selekcijske mere koje su u saglasnosti sa prihvaenim odgajivakim programom. Rezultati kontrole mlenosti, takoe, omoguavaju odgajivaima poboljavanje tehnolokog procesa u stadu. Prema pravilima Meunarodnog komiteta za kontrolu proizvodnje ICAR (International Committee for Animal Recording), za sprovoenje kontrole mlenosti referentnom se smatra A4 metoda koja podrazumeva merenje koliine mleka kod svih mua u kontrolnom danu u periodu od proseno 4 nedelje. Takoe, kontrola mlenosti moe se obavljati po metodi AT4 kod koje se merenje koliine mleka vri samo tokom jutarnje ili samo tokom veernje mue u kontrolnom danu (alternativna metoda), ali se njihovom upotrebom ostvareni rezultati moraju matematiki korigovati na referentnu metodu. 11

Uzimajui u obzir ekonomske i organizaciono-tehnike mogunost u naoj zemlji, ovim odgajivakim programom se predvia korienje AT4 metode za kontrolu mlenosti. Kontrolu obavljamo kod svih ivotinja u stadu. Sve ivotinje u stadu imaju iste uslove dranja kontrolu vri ovlaena osoba (kontrolor). Kontrola se vri naizmenino, jednog meseca ujutro, a narednog uvee. Izuzetno, kontrola moe biti dva puta uzastopno uvee ili ujutro, ali ne vie od jednom godinje. Dozvoljeni razmak izmeu dve uzastopne kontrole je od 22 do 37 dana. Tokom godine u stadu mora biti uraeno najmanje 11 kontrola. Kod grla koja su zasuena pre kraja standaradne laktacije od 305 dana, da bi laktacija bila prihvaena, najmanji broj kontrola mora biti 9, a laktacija ne sme biti kraa od 200 dana. Kontrolu obavljamo tako, da izmerimo koliinu mleka sa mernim ureajem i uzimamo uzorak proporcionalan koliini mleka za odreivanje sadraja sastojaka mleka (min. 30 mil.). Uzorak mleka obeleimo sa identifikacionim brojem ivotinje. Na dan kontrole mua mora biti u isto vreme kao u dane kada se ne radi kontrola. Dnevni zapis o proizvodnji mleka mora sadrati koliinu namuenog mleka u kilogramima, procenat mlene masti i procenat belanevina. Ako neki od podataka nedostaje ili ak svi, zapis se smatra nedostajuim. Nedostajanje zapisa izuzetno se dozvoljava samo u sledeim sluajevima: jednom u toku laktacije zbog godinjeg odmora; kada je podatak izvan dozvoljenih granica; bolesti, povrede, estrusa; nepogode; ako nedostaje rezultat analize mleka. Razlog nedostajanja zapisa mora biti upisan. Upozorenje odgajivaa, da je ivotinja bolesna, povreena ili leena, da je u estrusu, ili je bila na izlobi se zabelei. U navedenim sluajevima zapis se smatra nedostajuim samo u situaciji, kada je kod ivotinje namuenog mleka manje za 50 % od prethodne kontrole ili manje za 60% od oekivane vrednosti. Ako se veterinarska ogranienja odnose na itavo podruje, interval izmeu dve kontrole moe trajati do 100 dana. Prva kontrola mora da se obavi najkasnije izmeu 15 i 51 dana po teljenju, ili izuzetno do 80 dana po teljenju. Ako kod dnevnog zapisa nedostaje pojedini deo zapisa o koliini mleka, onda ga nadoknadimo prilikom izraunavanja laktacije na taj nain, da za nedostajuu vrednost uzmemo prosek izmeu prethodne i sledee kontrole. Ako se to desi kod prvoga zapisa, onda uzimamo za izraunavanje vrednost drugog zapisa. Ovo ne mora biti uinjeno u proizvodnom listu, nego kod izraunavanja laktacije. Kod izraunavanja laktacije moramao da navedemo, na osnovu kojih vaeih kontrola je bila laktacija izraunata. Period laktacije je ogranien sa poetkom i zavretkom laktacije. Laktacija poinje: kada se ivotinja oteli (dan po teljenju je prvi dan laktacije); pri prevremenom prekidu bremenitosti i poznatom datumu oplodnje, nova laktacija se zapoinje, ako je ivotinja bila bremenita vie od pola normalne bremenitosti. Za normalnu bremenitost smatra se trajanje od 280 dana. Ako poetak bremenitosti nije poznat, ali je poznato prethodno teljenje i kada je od teljenja do pobaaja protekao period dui od 75% normalne bremenitosti (210 dana po teljenju), sa pobaajem se zapoinje nova laktacija. Laktacija se zavrava: sa danom, kada se ivotinja zasui (ne muzemo je vie svaki dan); na dan kontrole, ako je ivotinja sisana na dan kontrole, osim za prvu 12

kontrolu (izmeu 15 i 51 dana); na dan kontrole, ako je dala manje od 3 kg mleka, ili manje od 1 kg mleka na mui; ako se ivotinja ne zasui sa poslednjim danom pred poetak nove laktacije; ako se datum zasuenja ne zna tano, moe se proceniti ili za dan zasuenja uzimamo 15 dan nakon poslednje kontrole; ako na dan kontrole nema podataka o mlenosti radi odsutnosti ivotinje ili bolesti se ne smatra za zavretak laktacije. Proizvodnju moemo izraunati za odreeni vremenski period. U tom sluaju moemo da se vezati za poslovnu ili kalendarsku godinu. Poetak novog perioda je dan po zavretku prethodnog. Osnovna odgajivaka organizacija po izvrenoj obradi daje odgajivau rezultate kontrole proizvodnih sposobnosti priplodnih grla. Izraunavanje laktacije Izraunata laktacija je rezultat kontrole mlenosti. Raunamo je u dva koraka. U prvom koraku iz podataka veernje ili jutarnje kontrole izraunamo dnevnu koliinu mleka, procenat masti i procenat belanevina na dan kontrole. Za preraunavanje koristimo faktore korekcije i kovarijanse za koliinu mleka i procenat masti. DMY= faktor x izmerena koliina mleka + kovarijansa x (dan kontrole -158) DFP= faktor x izmeren procenat masti DFY= DMY x DFP/100 DPY=DMY x izmeren procenat proteina/100 DMY dnevni prinos mleka DFP dnevni procenat masti DFY dnevni prinos masti DPY dnevni prinos proteina U drugom koraku laktaciju izraunamo po standardnoj metodi izraunavanja laktacije (ICAR- International Agreement of Recording Practices, 2.1.4.1): MY = I0M1 +I1(M1+M2)/2 + I2(M2 +M3)/2 + In-1(Mn-1+Mn)/2 + InMn FY = I0F1 +I1(F1+F2)/2 + I2(F2 +F3)/2 + In-1(Fn-1+Fn)/2 + InFn FP = FY /MY *100 Gde su: MY koliina mleka u laktaciji FY koliina mlene masti u laktaciji FP % mlene masti u laktaciji n broj kontrola za izraunavanje laktacije M1 koliine mleka na dan prve kontrole u kg, sa jednim decimalnim mestom Mn koliine mleka na dan poslednje kontrole u kg, sa jednim decimalnim mestom 13

F1 koliine mlene masti na dan prve kontrole, izraunata mnoenjem koliine mleka na dan prve kontrole i % mlene masti na dan prve kontrole (% mlene masti se navodi sa dva decimalna mesta) Fn koliine mlene masti na dan poslednje kontrole, izraunata mnoenjem koliine mleka na dan poslednje kontrole i % mlene masti na dan poslednje kontrole (% mlene masti se navodi sa dva decimalna mesta) I0 interval (broj dana) od datuma teljenja (poetak laktacije) do datuma prve kontrole I1, I2,, In-1 su intervali, u danima, izmeu datuma evidentiranja. In interval (broj dana) od datuma poslednje kontrole do datuma zasuenja (kraj laktacije) Formula primenjena za izraunavanje koliine i procenta mlene masti u laktaciji, mora se primeniti za izraunavanje koliine i procenat ostalih sastojaka mleka, kao to su belanevine i laktoza. Izraunavanje koliine mleka, mlene masti i ostalih sastojaka mleka u tano odreene dane (100, 200, 305,...) izraunamo po formuli: MYK = MYK-1 + (K K-1) * (MK-1 + MK+1)/2 Gde su: MYK koliina mleka do dana K MYK-1 koliina mleka do datuma poslednje kontrole pre dana K MK-1 koliina mleka poslednje kontrole pre dana K MK+1 koliina mleka prve kontrole posle dana K K datum, koji dobijemo, kad teljenju dodamo potreban broj dana K-1 datum poslednje kontrole pre dana K Istu formulu kao kod izraunavanja koliine mleka, takoe koristimo za izraunavanje koliine mlene masti i belanevina. Superkontrola kod kontrole mlenosti AT4 metodom Metoda po kojoj se izvodi superkontrola je u skladu sa referentnom ICAR metodom. Superkontrolu izvodi osoba iz regionalne odgajivake organizacije koju je ovlastila glavna odgajivaka organizacija. Sprovoenje superkontrole se obavlja prema utvrenom mesenom planu rada. Kontrolor i odgajiva ne dobijaju unapred obavetenje o datumu sprovoenja superkontrole. Obim superkontrole i kriterijumi za izbor farme na kojoj e se sprovesti superkontrola, se odreuje na poetku godine. Superkontrola se sprovodi nakon redovne AT4 kontrole. U toku sprovoenja kontrole, ovlaena osoba popunjava predvieni obrazac protokola na kome se evidentira: datum i sat kontrole i vreme prethodne mue, vrsta kontrole (AT4) i podaci o koliini dobijenog mleka na mui. Ostale napomene, koje se odnose na grla u stadu nije potrebno beleiti. Kontrolu sprovodimo na isti nain kao po metodi AT4. Uzorak mleka obeleimo identifikacionim brojem ivotinje. U danu kada se superkontrola sprovodi, mua mora da se obavi u isto vreme kao u danima kada se kontrola ne sprovodi. Faktor korekcije za 14

izraunavanje dnevne koliine mleka, procenta masti i belanevina iz podataka AT4 superkontrole su isti kao kod AT4 kontrole. Po obavljenoj superkontroli, izmerene vrednosti se uporeuju sa vrednostima redovne kontrole. Uporeuju se podaci svih grla koje su imale izmerene vrednosti na redovnoj kontroli i na superkontroli za podatke koji nisu oznaeni kao nedostajui. Za sve krave koje su obuhvaene u postupku superkontrole i redovne kontrole, uporeujemo izraunate koliine mleka, procenat masti i belanevina. Ako se razlika izmeu kontrole i superkontrole nalazi izvan dozvoljenih granica, onda se kod konanog obrauna laktacije uvaavaju rezultati dobijeni na superkontroli. Merni ureaji za merenje koliine mleka Za kontrolu proizvodnosti ivotinja moraju se koristiti bezopasni, isti, tani i ispravni merni ureaji. Kod neispravnosti ili sumnje na netanost, ureaji moraju odmah da se povuku iz dalje upotrebe. Popravku mernih ureaja obavlja ovlaeni servisni centar koji po pozivu dolazi na farmu ili se ureaj dostavlja serviseru u servisnom centru. Ovlaeni servisni centar je u obavezi da posle izvrenog etaloniranja ureaja, na vidno mesto nalepi etiketu sa godinom i mesecom servisiranja. Svi merni ureaji se moraju najmanje jednom godinje testirati na tanost merenja i normalno funkcionisanje, a po potrebi kada postoji sumnja u tanost merenja. Ako se u izmuzitu za merenje koriste menzure, tada je dozvoljeno etaloniranje jednom u dve godine. Vlasnik mernih ureaja je odgovoran za njihovo etaloniranje i vodi brigu o ugraenim ureajima. Vlasnik je u obavezi da vodi evidenciju o broju i vrsti mernih ureaja koji su u njegovom vlasnitvu, a koji se koriste za kontrolu proizvodnosti sa datumom poslednjeg pregleda. Merne ureaje u vlasnitvu odgajivaa koji se koriste za kontrolu proizvodnosti, tretiramo isto kao i one, koji su u vlasnitvu ovlaene organizacije za izvoenje kontrole. Merni ureaji koji nisu ispravni i etalonirani, ne smeju se koristiti za zvaninu kontrolu proizvodnosti. Sa mernim ureajima se rukuje skladu sa uputstvima proizvoaa. 7.1.2. Praenje reproduktivnih osobina Reproduktivne osobine su od primarnog ekonomskog znaaja u proizvodnji goveda simentalske rase. Reproduktivne osobine simentalske rase goveda prate se i vrednuju u saglasnosti sa pravilima ICAR-a. 7.1.2.1. Reproduktivni pokazatelji priplodnjaka Za potrebe praenja osobina plodnosti prikupljaju se podaci o osemenjavanju i pripustu. Navedeni podaci se prikupljaju za potrebe odreivanja i potvrde porekla teladi i praenja osobina plodnosti. Pojam osemenjavanja podrazumeva osemenjavanje i pripust. Zapis o osemenjavanju mora biti evidentiran na farmi na dan osemenjavanja. Potvrdu o svakom osemenjavanju, zajedno sa utroenom pajetom odgajiva mora da uva do kraja eksploatacionog perioda plotkinje. 15

Osim potvrda o osemenjavanju odgajiva je u obavezi da uva i potvrde o veterinarskim intervencijama i leenju, kao i da vodi karton osemenjavanja. Potvrda o osemenjavanju mora da sadri: ID osemenjene ivotinje; ime i adresu odgajivaa ivotinje; ID/HB i ime bika osemenitelja; datum osemenjavanja; zapis o vetakom osemenjavanju ili parenju; zapis za dvokratno ili novo osemnjavanje (dvokratno osemenjavanje je novo osemenjavanje do zakljuno 17-tog dana nakon prethodnog osemenjavanja, novo osemenjavanje je ponovno osemenjvanje od zakljuno 18-tog dana) i datum prethodnog osemenjavanja; jedinstveni broj potvrde o osemnjavanju; ifra i potpis osemenjivaa. Potvrdu o osemenjavanju izdaje izvoa osemenjavanja nakon izvrenog osemenjavanja. Ako je u stadu priplodnjak za prirodno parenje, u uslovima slobodnog dranja ili pae, potvrda o pripustu se napie na osnovu pregleda na steonost. Mora biti zabeleen datum ulaza ivotinja u stado, kao i datum izlaza iz njega. Odgajiva je u obavezi da aurno i hronoloki vodi pripusni spisak. 7.1.2.2. Reproduktivni pokazatelji plotkinja Reproduktivni pokazatelji plotkinja prate se beleenjem datuma svakog dogaaja u reprodukciji na osnovu kojih mogu da se izraunavaju parametri starosti i intervala izmeu dogaaja. Pored toga, veoma vani reproduktivni pokazatelji su ocena toka teljenja, broj ivoroene i mrtvoroene teladi po polovima, telesna masa teladi na roenju, pojava blizanaca (trojki) i raanja zdrave i vitalne teladi. Ocene toka teljenja (OTT): 5 lako teljenje bez asistencije 4 lako teljenje sa asistencijom 3 teko teljenje (asistencija 2 ili vie pomonika ili upotreba mehanikih sredstava) 2 carski rez 1 fetotomija (odstranjivanje mrtve teladi) Ocena teladi (OT) vri se po emi: 2 tele sa uroenim manama 3 slabo razvijeno i avitalno 4 normalno razvijeno i vitalno 5 normalno razvijeno, vitalno i skladno 7.1.3. Ocenjivanje i odabiranje kvalitetnih priplodnih grla Ocenjivanje i odabiranje kvalitetnih priplodnih grla vri se na osnovu: 1) porekla grla 2) linearne ocene 3) proizvodnih osobina 4) rezultata testova

16

7.1.3.1. Ocenjivanje i odabiranje enskih kvalitetnih priplodnih grla Ocenjivanje i odabiranje enskih kvalitetnih priplodnih grla vri se po Pravilniku o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase, a na osnovu porekla grla, linearne ocene prvotelki i proizvodnih osobina. Izbor kvalitetnih priplodnih enskih grla za priplod odvija se u vie koraka. Prvi izbor obavljaju odgajivai, kada potomstvo kvalitetnih priplodnih ivotinja ne pokazuje uroene ili greke u telesnoj grai i odgovarajue je razvijeno obzirom na njihovu starost i po rasnim karakteristikama odgovara za dalje odgajivanje. Za pomo kod odluke koriste podatke o proizvodnji i odgajivakoj vrednosti roditelja Sledea faza odabira je nakon to je poznat i potvren prvi podatak o plodnosti (potvrena steonost), odnosno nakon teljenja kada enske ivotinje mogu da se upiu u glavnu matinu knjigu. Po zakljuenju prve laktacije i na svakom novom izraunavanju odgajivakih vrednosti se proveri ispunjenost uslova za upis enskih ivotinja u matine knjige. Kvalitetna priplodna enska grla (plotkinje), ocenjuju se i biraju za uvoenje u priplod jednom godinje, na selekcijskim smotrama. Ocenu i izbor enskog priplodnog grla obavlja komisija za selekcijske smotre koja je sastavljena od jednog predstavnika regionalne i jednog predstavnika osnovne odgajivake organizacije. Razvrstavanje krava u klase obavlja se na osnovu minimalnih uslova za klasiranje krava kombinovanog smera proizvodnje za mleko-meso. 7.1.3.1.1. Izbor bikovskih majki Izbor bikovskih majki vri se po Pravilniku, a konaan izbor potvruje Komisija za odabir bikovskih majki i ocenu teladi. Komisiju ine po jedan lan iz osnovne i regionalne odgajivake organizacije, i centra za reprodukciju ivotinja i VO. Komisija bira potencijalne bikovske majke (BM) na osnovu rezultata odgajivake vrednosti (klase), linearne ocene i telesnih mera. Kod izbora BM biraju se krave linija koje su u populaciji manje zastupljene. Odabrane BM se upisuju u evidenciju BM (registar BM), koji se vodi u bazi podataka. Registar BM se stalno dopunjuje. Jednom godinje se pripremi izvetaj o BM, koji pored podataka iz registra BM ukljuuje sve dostupne podatke i rezultate o proizvodnji, plodnosti i ispitivanju pojedine BM. Struna komisija uestvuje u pripremi programa osemenjavanja BM u pogledu na poreklo, proizvodne i telesne osobine pojedine BM i elitnih bikova predvienih za plansko osemenjavanje. Pojedinoj bikovskoj majci se izabere priplodnjak, koji poboljava osobine koje elimo unaprediti kod potomstva. Svakoj bikovskoj majci se odreuje odgovarajui priplodnjak. U sluaju da nije mogue osemenjavanje sa odgovarajuim, odreuje se alternativni priplodnjak. Potreban broj BM raunamo u odnosu na potreban broj priplodnjaka za osemenjavanje i pripust. Potrebno je da odaberemo do 1% plotkinja koje odgovaraju uslovima za BM. 17

Kriterijumi za odabir BM simentalske rase su vezani za proizvodne osobine, telesnu grau, plodnost i zdravstveno stanje. 7.1.3.2. Ocenjivanje i odabiranje mukih kvalitetnih priplodnih grla Ocenjivanje i odabiranje mukih kvalitetnih priplodnih grla vri se po Pravilniku o nainu vrenja kontrole proizvodnih sposobnosti domaih ivotinja, sadrini i nainu voenja zbirki podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaih ivotinja, kao i postupku i nainu ocenjivanja i razvrstavanja kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja u klase, a na osnovu porekla grla i rezultata testova. Biie koji su potomci planskog parenja bikovskih majki i elitnih bikova, koji ne pokazuju uroene ili greke u telesnoj grai i odgovarajue su razvijeni obzirom na njihovu starost, ukljuuju se u performans test u testnoj stanici koja se nalazi u centru za VO. Bikovi sa pozitivnim rezultatima performans testa i koji imaju odobrenje za osemenjavanje od strane komisije dobijaju status mladih bikova. Semenom tih bikova se osemenjava samo broj ivotinja koji je predvien u programu osemenjavanja. Kad se sa semenom mladih bikova osemeni predvieni broj plotkinja, bikovi dobijaju status ekajuih bikova. Mladim i ekajuim bikovima se moe uzimati seme na uvanje. Kada se zavri bioloki i progeni test i utvrdi ocena odgajivakih vrednosti, po metodologiji datoj u ovom odgajivakom programu, mladi bik prelazi u kategoriju testiranog bika i koristi se za vetako osemenjavanje ili prirodno parenje. Najbolji meu njima, mogu da dobiju status elitnog bika. Kvalitetna priplodna muka grla za vetako osemenjavanje uvode se u priplod nakon zavrenog performans testa i ocene Komisije za izbor grla za upotrebu u centru za reprodukciju i vetako osemenjavanje ivotinja ku ine predstavnik glavne odgajivake organizacije i centra za reprodukciju i vetako osemenjavnje ivotinja. Kvalitetna priplodna muka grla ocenjuju s i biraju za priplod jednom godinje u centru za reprodukciju i vtako osemenjavanje ivotinja. Ocenu i izbor vri Komisija za godinji pregled centara za reprodukciju i vetako osemenjavanje ivotinja koju obrazuje ministar nadlean za poslove poljoprivrede. U centrima za reprodukciju i vetako osemenjavanje ivotinja je godinji izbor i ocena bikova, tokom koga komisija pripremi i usvoji godinji plan programa upotrebe priplodnjaka za sledeu godinu. Za ocenjivanje i razvrstavanje u klase bikovi se rasporeuju u dve grupe: bikovi u ispitivanju i ispitani bikovi. Bikovi u ispitivanju imaju pozitivno zavren performans (direktni) i bioloki test i razvrstavaju se u klase na osnovu porekla i ocene telesne grae. Bikovi smera kombinovanog smera proizvodnje za mlekomeso, na osnovu minimalnih uslova se razvrstavaju u I, II i III klasu. Korienje mladih bikova je ogranieno do potronje predvienog broja doza semena ili najvie jednu godinu. Po svakom obraunu priplodnih vrednosti komisija pregleda rezultate izraunavanja i po potrebi dopuni godinji program korienja priplodnjaka. Ranije licencirana kvalitetna priplodna muka grla za prirodno parenje, koja se nalaze na poljoprivrednom gazdinstvu, ocenjuju se i biraju za priplod jednom godinje na selekcijskim smotrama.

18

Selekcija i testiranje priplodnih bikova za vetako osemenjavanje Godinje e komisija odabrati pozitivno testirane bikove za plansko osemenjavanje. Potrebno je proveriti stepen srodstva u populaciji radi spreavanja pojave inbridinga. Svaki odabarani bik mora biti iz druge linije. Iz planskog parenja se godinje, po kontroli uroenih i konstitucijskh greaka i zdravstvenih pregleda, u testne stanice smetaju biii za performans test. Po konanom testu komisija oceni i rasporedi bikove u sledee grupe za: centar za vetako osemenjavanje (CVO), prirodni pripust (PP) i izluenje (IZ). Godinje se iz performans testa u CVO ukljuuju odabrani bikovi. Od svakog bika se uzme 2000-3000 doza semena za potrebe testiranja sa sledeim fazama testa: bioloki test, test na tovne i klanine osobine i test na mlenost. Pre izluenja mladih bikova iz CVO se pripremi najmanje 15 000 doza semena za rezervu u saglasnosti sa odlukom komisije. Seme se uva najamanje do zavretka testa. ekajui bikovi treba da saekaju rezultate testa, a nakon toga Komisija odluuje o njihovoj daljoj sudbini. Nakon dovoljnog broja sakupljenih i obraenih podataka obavlja se ocena priplodne vrednosti za pojedine osobine, koje bikovi za osemenjavanje prenose na potomke. Sve priplodne vrednosti se iskazuju u jedinicama merenja i relativnim vrednostima. Licenciranje priplodnjaka Licenciranje je postupak odabira mukih priplodnih grla iz populacije kada u Republici Srbiji nema dovoljan broj mukih kvalitetnih priplodnih grla (Pravilnik o uslovima za uvoenje u priplod koje moraju da ispunjavaju priplodne domae ivotinje i kvalitetne priplodne domae ivotinje, "Slubeni glasnik RS" broj 94/2009). Licenciranje se obavlja na zahtev osnovne odgajivake organizacije radi sprovoenja odgajivakog programa. Licencirani priplodnjaci mogu se koristiti samo za prirodno parenje. Postupak licenciranja obavlja Komisija za licenciranje, koju obrazuje glavna odgajivaka organizacija. Osnovna odgajivaka organizacija priprema podatke o mukim priplodnim ivotinjama koje se licenciraju, i to: starost grla, poreklo, ocenu telesne grae, ocenu rasne pripadnosti i zdravstveno stanje. Komisija o izvrenom licenciranju priprema izvetaj sa potrebnim podacima, na osnovu kojeg glavna odgajivaka organizacija donosi reenje o korienju priplodnjaka za prirodni pripust ili izluenju priplodnjaka. 7.1.3.2.1. Performans test Performans test bikova je namenjen praenju porasta i razvoja priplodnih bikova. Vri se kod biia iz planskog parenja elitnih bikova i bikovskih majki. Bikovi u testu imaju mogunost da postanu priplodnjaci u prirodnom pripustu ili vetakom osemenjavanju. Performans test moe da se radi: 1) u proizvodnim uslovima na farmi, 2) u testnoj stanici. 19

Performans test u proizvodnim uslovima moe da se radi kod odgajivaa sa kojima su testne stanice potpisale ugovor o uslovima sprovoenja testa, koji moraju da budu u skladu sa metodologijom sprovoenja testa iz glavnog odgajivakog programa. U uslovima testne stanice, performans test bikova sprovodi organizacija sa posebnim ovlaenjima. Svi bikovi u testu moraju imati ujednaene uslove dranja. Grla je mogue drati u slobodnom ili vezanom sistemu. Kod slobodnog dranja neophodno je da se ispuni uslov individualne ishrane svakog bika. To znai da hranidbeno mesto na jaslama mora biti odvojeno i pregraeno, ime se omoguava samostalna ishrana svakog dranog grla i obezbeuje ne proterivanje sa jasala od strane drugih ivotinja. Objekat mora biti na odgovarajui nain ventiliran (pasivna ili aktivna ventilacija). tala mora biti primereno osvetljena, ako prirodno osvetljenje nije dovoljno, mora biti dopunjeno sa vetakim osvetljenjem. Za merenje telesne mase grla u testu upotrebljavamo vage, koje moraju biti etalonirane. Bikovi istih starosnih kategorija moraju imati na isti nain sastavljen obrok. Nain izvoenja hranjenja mora biti za sve ivotinje u testu isti. Voda za napajanje i hrana moraju biti stalno dostupni u istim pojilicama i jaslama. Rasporeivanje ivotinja mora biti sluajno, uz obezbeivanje istih uslova dranja Preporuljivo je da od poetka do kraja testa ivotinje budu u istoj grupi. Da bi muka telad iz planskog parenja stekla uslove za ulazak u tesnu stanicu, moraju najpre da budu odabrana od strane Komisije za odabir bikovskih majki i ocenu teladi. Ova komisija u svom sastavu ima 3 (tri ) lana, i to po jednog lana iz osnovne odgajivake organizacije, regionalne odgajivake organizacije i testne stanice. Komisija vri odabir pri uzrastu teladi od oko 50 dana, a na osnovu njihovog porasta i razvoja. Pri tom se utvruje zdravstveno stanje. Nakon davanja ovlaenja laboratoriji za molekularno-genetska istraivanja obavezno e biti potvrivanje porekla ivotinje. Za test se odabiraju dobro razvijena telad potvrenog porekla i zdravstvenog stanja. Odabrana telad dolaze u testnu stanicu u uzrastu od 50-70 dana. Od njihovog prijema pa do starosti od 120 dana, traje pripremni period, u kojem se biii privikavaju na uslove gajenja. Pripremni period traje najmanje 28 dana. Test u stanici zapoinje sa 120 dana i zavrava sa 365 dana starosti grla. Test traje 245 dana. Bikovima u testu redovno merimo telesnu masu. Odmah po smetaju bika, na poetku testa, meri se telesna masa. Merenje se ponavlja odmah sledeeg dana. Dvokratno merenje telesne mase biia obavezno je na poetku testa u starosti od 120 dana. Naredna merenja se sprovode na svakih 28 dana sa jednim merenjem telesne mase bez ponavljanja drugi dan. Na kraju testa kod starosti od 365 dana se biii mere dvokratno u dva uzastopna dana. Ovlaena lica iz testne stanice su u obavezi da najmanje mesec dana pre obaveste komisiju o datumu zavretka testa. Na zavretku testa, Komisija ocenjuje telesnu grau bikova. Ocena se obavlja prema standardima koji vae za simentalsku rasu, a zatim se vri vrednovanje i rangiranje bikova u kvalitetne kategorije (za vetako osemenjavanje, prirodni pripust ili klanje). Svim bikovima na zavretku testa uzima se seme i ocenjuje njegova oplodna sposobnost na laboratorijskom pregledu.

20

Laboratorijski pregledi sperme priplodnjaka Analiza kvaliteta sperme se obavlja na vie nivoa. Dobijeni ejekulat se najpre pregleda makroskopski, kada se utvruje boja, miris, koliina i mogua prisutnost neistoa. Ejekulate, koji makroskopski odgovaraju kriterijumima, pregledamo mikroskopski, kada utvrujemo progresivnu pokretljivost sperme i na osnovu toga sledi ocena upotrebljivosti. Nakon toga, metodom fotometrije, sledi utvrivanje: - koncentracije spermatozoida (br/1ml), - ukupnog broja spermatozoida (u ejakulatu), - stepena razreenja nativnog ejakulata, - broja doza od tog ejakulata. Potom, sledi ponovni mikroskopski pregled razreene sperme radi utvrivanja njenog kvaliteta pred zamrzavanje. Sledea analiza je nakon postupka zamrzavanja za potrebe utvrivanja kvaliteta u saglasnosti sa normativima za kvalitetnu spermu. Te analize se obavljaju na spermoanalizatoru kada sledi naknadni pregled semena, koji se izvodi po otapanju i nakon 24 asovne inkubacije u friideru kod +4C (Mllerov test rezistencije). Konano vrednovanje se vri pomou spermoanalizatora. Dokumentacija koja prati testiranje Prilikom ulaska u tesnu stanicu, odabrana muka telad mora da prati odreena dokumentacija i to: pedigre, paso ivotinje u skladu sa Pravilnikom o nainu obeleavanja goveda i voenju evidencije o obeleenim govedima ("Slubeni glasnik RS" broj 57/2009); zdravstveno uverenje; potvrdu o osemenjavanju majke i podaci iz Registar priploavanja i ocene kvaliteta teladi. Nakon davanja ovlaenja laboratoriji za molekularno-genetska istraivanja obavezna e biti labaratorijska potvrda o poreklu. Odmah po prijemu u tesnu stanicu, a pre poetka testiranja, otvara se dokument Kontrolni list za bika. Ovlaena lica testne stanice su u obavezi da u ovaj obrazac upiu podatke o poreklu, datumu smetaja i telesnoj masi na smetaju. Nadalje, nakon svakog merenja se podaci auriraju odnosno upisuje datum, telesna masa, ukupan prirast u kilogramima od zadnjeg merenja i dnevni prirast na dan izmeu poslednjeg i pretposlednjeg merenja u gramima. Po zavretku testa i nakon izraunavanja priplodne vrednosti se u Kontrolni list za bika upisuju rezultati testa, izraunate priplodne vrednosti i izmerene i ocenjene telesne osobine. Obavezno je i da se evidentiraju sva uginua, povrede, bolesti, leenja, veterinarske intervencije i drugo. Kontrolni list bika sadri sledee obavezne podatke: identifikacioni broj ivotinje; datum ulaza u testnu stanicu; telesna masa na ulazu u testnu stanicu; datum ponovnog merenja ulazne mase (datum ulaza+ 1); telesna masa na ponovljenom merenju ulazne mase; datum merenja na poetku testa; telesna masa napoetku testa; datum ponovljenog merenja na poetku testa (datum poetka testa +1); telesna masa na ponovljenom merenju na poetku testa; datum merenja na kraju testa; telesna masa na kraju testa; datum ponovljenog merenja na kraju testa (datum kraja testa +1); telesna masa na ponovljenom merenju na kraju testa; datume ostalih merenja tokom testa; telesne mase ostalih merenja tokom testova.

21

7.1.3.2.2. Bioloki test Bioloki test se za simentalsku rasu goveda vri jedinstveno za celu populaciju u Republici Srbiji, razmenom podataka izmeu glavnih odgajivakih organizacija. Biolokim testom bikova ocenjuje se odgajivaka vrednost bikova za osobine degenerativnih mana (anomalija) i prenoenja nasledne osnove za pojavu tekih teljenja. Rano otkrivanje nepoeljnih naslednih greaka kod teladi je neophodno u cilju spreavanja unoenja tetnih gena u iroku populaciju, korienjem bikova za VO. Pojava tekih teljenja kod krava uzrokuje esta oteenja reproduktivnog trakta majke, a moe dovesti i do uginua teleta. Po svakom biku koji se testira, neophodno je imati podatke za najmanje 50 sluajno odabrane teladi. Vizualni pregled teladi se obavlja najkasnije do 65 dana, od datuma roenja teleta. Za dobijanje relevantnih informacija u toku sprovoenje biolokog testa prate se sledee osobine: masa teladi, procena opteg izgleda teladi, prisustvo degenerativnih mana i ocena toka teljenja to se upisuje u Registar priploavanja i ocene teladi. Rezultati biolokog testa se prikazuju kroz prosenu masu teladi po biku, procenat tekih teljenja po biku i procenat pojave degenerativnih mana (anomalija). Ukoliko je od najmanje 50 sluajno odabrane teladi vie od 5% sa degenerativnim manama priplodnjak se izbacuje iz daljeg priploda. Na redovnom godinjem izboru bikova za osemenjavanje prikazujemo rezultate biolokog testa bikova, pored odgajivakih vrednosti za pojedine osobine. Podaci zabeleeni u okviru biolokog testa se unose u bazu podataka. U pisanoj formi se podaci arhiviraju za period od najmanje 5 godina, u elektronskom obliku uvaju se neogranieno dugo. Rezultati znaajni za bioloki test objavljuju se u godinjem izvetaju, katalagu priplodnih bikova, a obraeni podaci su na raspolaganju strunjacima za njihove potrebe. Izvriocima odgajivakog programa omoguen je pristup do auriranih podataka o uestalosti pojava pojedinih obolenja kod priplodnih bikova i drugih podataka, koji se prikupljaju u okviru biolokog testa. 7.1.3.2.3. Progeni test na mlenost Progeni test na mlene osobine bazira se na podacima o utvrenoj laktacionoj proizvodnji keri bikova u testu. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve i kasnijih laktacija. Za simentalsku rasu ocena se vri jedinstveno za celu populaciju u Republici Srbiji, razmenom podataka izmeu glavnih odgajivakih organizacija. Da bi se priznao test bikovi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji od najmanje 20 erki. Utvrivanje odgajivake vrednosti bikova u progenom testu na mlenost vri se na osnovu kontrolisanih proizvodnih svojstava erki. Za utvrivanje odgajivake vrednosti koristi se BLUP-ANIMAL MODEL. Ispitivani bikovi koji imaju pozitivne rezultate tetsta razvrstavaju se u klase: E (elita), Ia, I i II.

22

Pri izraunavanju odgajivake vrednosti prvo se izraunavaju varijanse metodom REML. pri emu se aditivna genetska varijansa s2 i varijansa greke e2 dobijaju reavanjem sledeih jednaina u matrinom obliku:

2 a = [aA1a + e2tr (A1C )]/ n

Gde je:

e2 = yy b X y aZ y / [m r ( X )]
n broj ivotinja m broj rekorda A matrica srodstva C = (ZMZ + A-1)-1 M = [I X(X'X)-X'] Ocena odgajivake vrednosti vri se na osnovu sledeeg modela: Yijklmno = +Ai+FGtj+Sk+Grl+GGm+Ln+b1(x1- x1)+ b3(x3- x3)+ eijklmno Gde je: Y - fenotipska vrednost posmatranih osobina - opta srednja vrednost O sluajni uticaj oca A sluajni uticaj ivotinje F fiksni uticaj farme (regiona) Gt fiksni uticaj godine teljenja FGt fiksni uticaj interakcije farme i godine S fiksni uticaj sezone teljenja Gr fiksni uticaj godine roenja GG fiksni uticaj genetske grupe L fiksni uticak laktacije po redu b1(x1- x1) linearni regresijski uticaj uzrasta pri teljenju b3(x3- x3) linearni regresijski uticaj servis perioda e ostali nekontrolisani uticaji (sluajna greka) 7.1.3.2.4. Progeni test na tovne i klanine osobine Progenim testom testiramo biie, potomke mladih bikova, sa ciljem utvrivanja ocene priplodne vrednosti mladih bikova za osobine porasta i razvoja, klanine osobine i kvalitet mesa. U kontrolisanim i ujednaenim uslovima gajenja najtanije ocenjujemo priplodnu vrednost. Performans test biia obavljaju odgajivake organizacije i organizacija sa posebnim ovlaenjima. Utvrivanje priplodne vrednosti bikova u progenom testu vri se na osnovu kontrolisanih proizvodnih svojstava i ocene telesne grae potomaka i srodnika. Za 23

utvrivanje priplodne vrednosti koriste se razliite varijante BLUP matoda i ANIMAL MODEL-a za svako pojedinano svojstvo. Svi bikovi u testu treba da imaju jednake uslove gajenja. Dranje moe biti slobodno ili vezano. U slobodnom dranju jasle moraju biti pregraene tako, da je mogue da svaki bik samostalno jede i da ga drugi bik ne moe odgurnuti od jasala. tala mora biti na odgovarajui nain ventilirana, sa aktivnom ili pasivnom (prirodnom) ventilacijom, bez promaje. Objekat mora biti primereno osvetljen, ako prirodno osvetljenje nije dovoljno, mora biti dopunjeno sa vetakim svetlom. Za merenje telesne mase koristimo vagu, koja mora biti etalonirana. Svi bikovi istih starosnih kategorija moraju imati na isti nain sastavljen obrok. Voda za napajanje i hrana moraju biti stalno dostupni u istim pojilicama i jaslama. Nain izvoenja hranjenja mora biti isti za sve ivotinje u testu. Uslovi za smetaj bikova u stanicu su: bii mora biti potomak priplodnog bika sa statusom mladog bika; bii mora biti pravilnih telesnih oblika bez uroenih greaka; biii se ukljuuje to je pre mogue, najkasnije do starosti od 120 dana ili telesne mase do 150 kg; izmeu bikova u istoj grupi/boksu najbolje je da najvea razlika u starosti bude 90 dana Od smetaja u prvih 28 dana traje pripremni period, u kojem se biii privikavaju na nove uslove dranja. Pripremni period ne sme biti krai od 28 dana. Test traje do klanine zrelosti ili najmanje do starosti od 480 dana ili do telesne mase od 550 kg. Bikovima u testu redovno merimo telesnu masu. Kao masa biia se smatra prosena vrednost najmanje dva merenja koja su obavljena u dva uzastopna dana. Na svakom merenju potrebno je zabeleiti masu i datum merenja. Odmah po smetaju biku se meri telesna masa. Vaganje se ponovi odmah sledeeg dana (dvokratno vaganje). Bikove merimo istim redosledom po boksovima. Dok najlaki bii u grupi ne prelazi 150 kg mase, vaganje obavljamo na 28 dana sa ponavljanjem sledeeg dana. Kada najlaki bik u grupi prelazi 150 kg mase vaemo na 56 dana, bez ponavljanja sledeeg dana. Pred kraj testa ponovo vaemo na 28 dana sa ponovljenim vaganjem sledeeg dana. Na taj nain najtanije odreujemo klaninu zrelost. U klaninoj zrelosti bikovi idu na klanje. Po svakom ocu sluajno izaberemo 6 (est) polubrae. Od svakoga polubrata jednu polutku seciramo za ocenu klaninih osobina i kvaliteta mesa. Po smetaju biia u testnu stanicu moraju se priloiti sledei dokumenti: pedigre, paso ivotinje, koji odreuje Pravilnik o nainu obeleavanja goveda i voenju evidencije o obeleenim govedima ("Slubeni glasnik RS" broj 57/2009); zdravstveno uverenje; potvrdu o osemenjavanju; ostali podaci ili rezultati merenja proizvodnih i drugih osobina ili ocena teleta pre smetaja u testnu stanicu, npr. masa kod roenja, mora biti dokumentovana kod smetaja u testnu stanicu. Odmah na smetaju se otvori dokument, koji se zove Kontrolni list za biia. Na taj dokument se upisuju podaci o poreklu, datumu smetaja i telesnoj masi na smetaju. Na svakom vaganju se u taj dokument upisuje datum vaganja, telesna masa, prirast u kilogramima od zadnjeg merenja i prirast na dan izmeu poslednjeg i pretposlednjeg vaganja u gramima. Obavezno se evidentiraju sva uginua, povrede, bolesti i leenja, veterinarske intervencije i druge beleke. Na svakom vaganju se podaci o telesnoj masi i izmerenim telesnim osobinama preko ovog obrasca upisuju u bazu podataka. Kontrolni

24

list za biia i ostala dokumenta se arhiviraju u arhivu u papirnatom obliku i uvaju najmanje 5 godina, u raunarskom obliku uva se neogranieno dugo. Prosean dnevni prirast (DP) od 150 kg telesne mase do klanja. Rauna se po sledeoj formuli: DP = (TK 150) *1000/(SK S150) DP dnevni prirast TK telesna masa na klanju (u kilogramima) SK starost na klanju (u danima) S150 starost kod mase od 150 kg (u danima) Sx (starost pri x kg) izraunamo po sledeoj formuli: Sx = Sx-1+(x Tx-1)*( Sx+1+ Sx-1)/( Tx+1 Tx-1) x - masa na kojoj prikazujemo starost Sx - starost kod mase od x kilograma (u danima) Tx-1 - masa na zadnjem vaganju pre mase od x kilograma Tx+1 - masa na prvom sledeem vaganju nakon mase od x kilograma Sx-1 - starost na zadnjem vaganju pre mase od x kilograma (u danima) Sx+1 - starost na prvom sledeem vaganju nakon mase od x kilograma (u danima) Dnevni prirast (P) od roenja do klanja: P = (Tk Tr)*1000/ Sk Tk - masa na klanju (u kilogramima) Tr masa na roenju (u kilogramima) Sk - starost na klanju (u danima) Neto prirast (NP) (u gramima): NP = masa toplih polutki * 1000 / starost na klanju Randman (R) ( u %): R = masa toplih polutki * 100 / masa na klanju Duina trupa se meri na desnim polutkama od prednjeg ruba stidne kosti do sredine kranijalnog ruba prvog rebra. Dubina grudi se meri od donjeg ruba kanala dvanaestog prljena do ventralnog ruba preseene grudne kosti u visini petog rebra. Po pravilniku EUROP se ocenjuje mesnatost i marmoriranosti (1-5). Indeks konformacije (IK) prosene relativne debljine polutki: IK = ( TP * 1000 )/( DT * GP ) TP - masa toplih polutki (u kg) DT - duina trupa ( u cm) DG dubina grudi (u cm) 25

Pri rezanju polutke seemo na vanije komade, zatim odvajamo meso (miie), loj koji se lako odvaja, kosti i tetive. Na taj nain dobijemo ukupnu koliinu mesa, loja, kosti i tetiva. Na osnovu toga izraunamo njihove odnose. Obavezna merenja, ocene i drugi podaci: identifikacioni broj ivotinje; datum ulaza (smetaja); telesna masa na ulazu; datum ponovljenog merenja ulazne mase (datum ulaza +1); telesna masa na ponovljenom merenju ulazne mase; datum merenja na kraju testa; telesna masa na kraju testa; datum ponovljenog merenja na kraju testa (datum kraja testa+1); telesna masa na ponovljenom merenju na kraju testa; datumi ostalih merenja tokom testa; telesna masa u ostalim merenjima tokom testa; datum klanja; telesna masa na klanju; masa toplih polutki; EUROP ocena klanine vrednosti trupa. Testna stanica prikuplja i otkupljuje bikove za testiranje od odgajivaa. Nakon toga biie smeta, dri, hrani i meri. Podatke o telesnoj masi i telesnim merama biia upisuje u bazu podataka, koju vodi glavna odgajivaka organizacija. Testna stanica sprovodi postojee veterinarske zakone. Prodaje ivotinje za klanje kada postignu klaninu zrelost. Disekciju organizuje glavna odgajivaka organizacija. 7.1.3.2.5. Progeni test za telesnu grau Progeni test za telesnu grau bazira se na podacima o linearnoj oceni keri bikova u testu. Da bi se priznao test bikovi moraju imati podatke o linarnoj oceni od najmanje 20 prvotelki. Za utvrivanje odgajivake vrednosti koristi se BLUP-ANIMAL MODEL. 7.1.3.2.6. Plodnost priplodnjaka Praenje, tekua analiza i vrednovanje reproduktivnih pokazatelja priplodnjaka putem NR% je indirektni pokazatelj plodnosti. Odnosi se na deo krava ili junica, koje su bile prvi put osemnjene sa pojedinim priplodnjakom i nisu ponovo osemenjavane i priputane u odreenom periodu (24, 56, 60-90 dana). Kod pregleda priplodnjaka i njegovog ejekulata potrebno je sa labaratorijskim ispitivanjima proceniti njegove oplodne sposobnosti. U labaratorijske preglede semena je ukljueno odreivanje gustine spermatozoida u uzorku, njihove pokretljivosti, morfoloke funkcije i jo nekih biohemijskih karakteristika. Oplodna sposobnost priplodnjaka se moe ocenjivati sa razliitim labaratorijskim metodama. Za analizu semena u poslednje vreme kao objektivno najbolja pokazala se raunarska analiza semena pomou spermoanalizatora. Pomou raunarske analize se moe odrediti gustina ili kocentracija semena i pokretljivost spermatozoida. Gustina semena se moe odrediti spektrofotometrijski, elektronski i sa komorama za prebrojavanje. Ejekulat i doza za osemenjavanje moraju ispunjavati odreene minimalne uslove za oplodnu sposobnost. Kod ocene pokretljivosti se ocenjuje masovno (ukupno) ili pojedinano kretanje spermatozoida. Za ocenjivanje pojedinane pokretljivostiprogresivnog kretanja spermatozoida razvijeno je vie metoda. Najvie rasprostranjeni su subjektivna ocena ocenjivaa pod faznokontrasnim mikroskopom i kompjuterska analiza. Kod tumaenja rezultata analize ejekulata i semena, namenjenog za osemenjavanje, oslanjamo se na propisane normative i naine iskoravanja priplodnjaka i semena tako da predviamo najoptimalniji rezultat plodnosti. Svrha ispitivanja doza za 26

osemenjavanje je spreavanje ekonomske tete koja bi se dogodila, ako bi se koristilo seme slabijeg kvaliteta. 7.1.4. Program korienja priplodnjaka Program korienja bikova za osemenjavanje sadri mere, za izvoenje vie strunih poslova u skladu sa odredbama Zakona o stoarstvu ("Slubeni glasnik RS" broj 41/2009), koje zahtevaju spreavanje negativnih posledica parenja u srodstvu. Postupak podrazumeva kontrolu dve roditeljske generacije bikovskih majki i bikova za plansko osemenjavanje. Ovom merom odgajivaima i osemeniteljima obezbeujemo mogunost dovoljno velikog izbora priplodnjaka za osemenjavanje koji su razliitog porekla. Svake godine bie objavljen katalog bikova za osemenjavanje. Meu podacima o priplodnjacima su takoe podaci o poreklu, koji omoguavaju odgajivaima izbor priplodnjaka koji nisu u srodstvu sa njihovim plotkinjama. Plansko razmnoavanje se izvodi sa bikovima za osemenjavanja bikovskih majki, mladim bikovima i testiranim bikovima. Bikovske majke osemenjavamo sa elitnim domaim i stranim bikovima. Elitni domai bikovi su testirani bikovi, koji poboljavaju veinu osobina. Izbor stranih bikova je izvren na osnovu priplodnih vrednosti za pojedine osobine ili delu osobina. Za osemenjavanje se koriste i mladi bikovi za potrebe njihovog testiranja na osnovu podataka njihovih potomaka. ekajue bikove u pravilu ne koristimo za osemenjavanje. Za osemenjavanje testiranim bikovima upotrebljavamo seme bikova, koji su zavrili progeni test i imaju nadprosene rezultate za priplodnu vrednost. Obim upotrebe pojedinog priplodnjaka je odreen u godinjem programu korienja priplodnjaka. 7.1.4.1. Godinji program korienja priplodnjaka Za osemenjavanje koristimo testirane i mlade bikove. ekajue bikove koristimo samo izuzetno. Obim upotrebe mladih bikova i pojedinog testiranog bika se odreuje sa godinjim programom osemenjavanja, koji priprema Komisija za izbor grla za upotrebu u centru za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje. Odluku o kupovini/uvozu usvaja komisija za izbor bikova. Seme priplodnih bikova, namenjeno za osemenjavanje bikovskih majki je takoe u pravilu na raspolaganju za osemenjavanje ostalih plotkinja. Na inicjativu odgajivaa ili strunih slubi, komisija raspravlja i takoe odluuje o kupvini/uvozu semena testiranih bikova iz stranih populacija, koji poboljavaju pojedine osobine (bikovi melioratori). Pregled godinjeg programa korienja bikova sadri godinje potrebe doza semena iskazane u broju doza vezano za seme: mladih bikova, bikova za plansko osemenjavanje bikovskih majki, bikova melioratora i pozitivno testiranih bikova Ukupan broj doza semena je odreen na osnovu broja plotkinja i prosene potronje semena za uspeno osemenjavanje. Znaajan deo populacije elimo osemenjavati sa testiranim bikovima i mladim bikovima u testu. Svake godine putem vetakog osemenjvanja plotkinja ukljuujemo u populaciju 30 do 40% mladih bikova.

27

7.2. Voenje matine evidencije Za uspeno sprovoenje selekcije i unapreenja govedarstva vaan uslov je uredno, aurno i tano voenje matinog knjigovodstva. Matina evidencija treba da nam prui verodostojne i sigurne podatke o poreklu, eksterijeru, produktivnosti, plodnosti i kvalitetu odreenog grla. Osnovna odgajivake organizacije vode osnovnu matinu evidenciju i podatke iz nje prosleuju, putem izvetajne dokumentacije regionalnoj i glavnoj odgajivakoj organizaciji. Osnovna matina evidencija Sadraj osnovne matine evidencije ine sledea dokumenta: registar teladi (koji je ujedno i izvetajna dokumentacija), matini list krave, matini list bika, pripusni spisak, proizvodni list krave i izvetajna dokumentacija kao to su spisak zakljuenih laktacija, zapisnik sa selekcijske smotre, i zapisnik o linearnoj oceni prvotelki. U registar teladi upisuju se podaci o: vlasniku grla, ID broj grla, polu, datumu oplodnje majke, datumu roenja grla, masi grla kod roenja i oceni, poreklu (matini i ID broj oca i majke), toku teljenja. Podaci u registar se unose hronoloki i nakon zakljuenja lista nikakve ispravke nisu dozvoljene. Podaci u registar se upisuju u tri istovetna primerka od kojih jedan ostaje u osnovnoj odgajivakoj organizaciji, drugi se dostavlja regionalnoj odgajivakoj organizaciji, a trei glavnoj odgajivakoj organizaciji za potrebe glavne matine evidencije. Matini list krave sadri podatke o: identitetu grla (ime, glavni matini broj, ID broj), datumu roenja, rasu, datumu iskljuenja, poreklu, odgajivau vlasniku, linearne ocene, klasi, plodnosti i produktivnosti. Podaci o identitetu, poreklu, vlasniku i plodnosti unose se iz registra teladi, a o produktivnosti iz proizvodnog lista krave nakon zavrene laktacije. Matini list bika vodi se za svakog priplodnjaka koji se koristi za osemenjavanje ili za kontrolisano prirodno parenje. Pored kompletnih podataka za roditelje moraju biti poznati podaci o proizvodnim osobinama i priplodnoj vrednosti za dve generacije predaka. Takoe se u list bika unose podaci o korienju priplodnjaka u priplodu, rezultatima performans, biolokog i progenog testa, podaci o ocenjivanju datumu ocene i klase. Pripusni spisak vodi dralac bika (priplodnjaka) koji slui za kontrolisano prirodno parenje. Dralac bika priplodnjaka je duan da odmah i neposredno po izvrenom pripustu upie u spisak sve predviene podatke. Osnovna odgajivaka organizacija jedanput meseno kontrolie pripusni spisak i prenosi odgovarajue podatke u obrasce za osnovu matinu evidenciju. Na kraju svake godine zakljuuje se pripusni spisak. Za umatiene krave nakon svakog teljenja otvara se proizvodni list krave. Na prednjoj strani ovog lista upisuju se podaci o osnovnoj odgajivakoj organizaciji, zatim vlasniku, mestu, identitetu, rasi i datumu roenja krave, zatim laktaciji po redu, ocu krave, datumu prethodnog i poslednje telenja, podaci o teletu, datumu oplodnje i ime priplodnjaka, datumu zasuenja i konaan obraun laktacije. Na drugoj strani upisuju se podaci o mesenim kontrolama mleka i obraunu koliine namuenog mleka, za broj dana u kontrolnom periodu. Istovremeno se upisuje 28

utvreni procenat mlene masti, procenat proteina i obraunata koliina mlene masti i proteina za kontrolni period, kao i za vreme od poetka do kraja laktacije. Sve izvrene kontrole kontrolor upisuje u rubrike odreene za upis izmerene koliine mleka po datumima kako je kontrola vrena. Nakon zasuenja krava i obrauna laktacije podaci iz proizvodnog lista se unose u matini list krave i u spisak zakljuenih laktacija. Osnovna odgajivaka organizacija sainjava spisak zakljuenih laktacija, koga overava regionalna odgajivaka organizacija i dostavlja glavnoj odgajivakoj organizaciji za potrebe glavne matine evidencije. Zapisnik sa selekcijske smotre je dokument koji se koristi za potrebe redovnog godinjeg selekcijskog pregleda krava. U zapisnik se evidentiraju svi neophodni podaci o grlu. Na osnovu podataka o poreklu, proizvodnji i telesnoj grai grlo dobija ocenu priplodne vrednosti (klasu). Zapisnik o linearnoj oceni prvotelki je dokument u koji se evidentiraju ocene telesne grae grla. Nakon zasuenja krave i obrauna laktacije, podaci iz proizvodnog lista se unose u matini list krave i u spisak zakljuenih laktacija. U spisak zakljuenih laktacija se upisuju se sledei podaci: redni broj, ime grla, tetovir broj grla, HB ili RB broj grla, ID broj grla, ime, HB i ID broj oca, tetovi, HB i ID broj majke, redni broj laktacije, duina laktacije, prinos mleka u celoj i standardnoj laktaciji, prinos i sadraj mlene masti i proteina u celoj i standardnoj laktaciji, datumi teljenja i zasuenja i ime i prezime odgajivaa. Osnovna odgajivaka organizacija sainjava spisak zakljuenih laktacija u tri istovetna primerka, jednom u tri meseca hronolokim redom po datumu zasuenja. Obavezno se upisuje vremenski period u kome su laktacije zakljuene. Spisak overava regionalna odgajivaka organizacijacija i dostavlja glavnoj odgajivakoj organizaciji. Karton osemenjavanja otvara se za umatiena kvalitetna priplodna enska grla. U njega se unose podaci o svakom osemenjavanju i teljenju i slui kao izvor podataka za registar teladi. Veterinarska sluba istovremeno unosi podatke o veterinarskim intervencijama. Ovaj karton stoji kod vlasnika grla, koji ga redovno popunjava, a osnovna odgajivaka organizacija jednom meseno proverava pravilnost upisanih podataka. Glavna matina evidencija Glavna matina evidencija (centralna baza podataka) zasniva se na podacima osnovne matine evidencije. Vodi se kod glavne odgajivake organizacije za potrebe sprovoenja odgajivakog programa. Glavnom matinom evidencijom obuhvataju se osnovni podaci o identitetu, poreklu, proizvodnji i priplodnoj vrednosti grla. Glavna matina evidencija se sastoji iz glavnih i dodatnih delova. Grla koja ispunjavaju uslove iz lana 12 i 14 Pravlnika o uslovima za ispunjavanje punog i nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja uslovima za upis domaih ivotinja u matinu evidenciju, odnosno u registar kao i o sadrini i nainu voenja matine evidencije odnosno registra, na zahtev Osnovne odgajivake organizacije nakon prvog teljenja mogu biti upisana u glavni deo glavne matine evidencije i dobiti HB broj. Grla koja ispunjavaju uslove iz lana 13 i 15 Pravilnika o uslovima za ispunjavanje punog i nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaih ivotinja 29

uslovima za upis domaih ivotinja u matinu evidenciju, odnosno u registar kao i o sadrini i nainu voenja matine evidencije odnosno registra na zahtev Osnovne odgajivake organizacije nakon prvog teljenja mogu biti upisana u dodatni deo glavne matine evidencije i dobiti RB broj. Grla koja su upisana u registar teladi do dana stupanja na snagu Zakona o stoarstvu (Slubeni glasnik RS br. 41/2009 od 2.6.2009.), koja imaju poznatog oca i ije majke se nalaze u smotri proizvodnog zapata i imaju RB broj, na zahtev Osnovne odgajivake organizacije nakon prvog teljenja mogu dobiti HB broj i potvrdu o upisu u glavnu matinu evidenciju. Na osnovu podataka u glavnoj matinoj evidenciji, glavna odgajivaka organizacija, na zahtev osnovne odgajivake organizacije izdaje uverenje o poreklu i proizvodnim osobinama (pedigre) za kvalitetna priplodna goveda. Pravo na dobijanje Pedigrea imaju grla koja su upisana u glavni deo glavne matine evidencije. Sva ostala grla koja se nalaze upisana u dodatni deo glavne matine evidencije, a na osnovu zahteva osnovne odgajivake organizacije, mogu dobiti Potvrdu o upisu u glavnu matinu evidenciju 7.2.1. uvanje dokumentacije Glavna odgajivaka organizacije uva izvetajnu dokumentaciju i glavnu matinu evidenciju u periodu od najmanje 10 godina. Regionalne odgajivake organizacije uvaju izvetajnu dokumentaciju u periodu od najmanje 10 godina. Osnovne odgajivake organizacije uvaju izvetajnu dokumentaciju i osnovnu matinu evidneciju u periodu od 10 godina. Ukoliko odgajiva pree u drugu osnovnu odgajivaku organizaciju moraju se uvati kopije osnovne matine evidencije najmanje 10 godina (originali se predaju odgajivau). 7.3. Petogodinji program mera za sprovoenje odgajivakog programa SIMENTALSKA RASA Naziv mere 2010 1.Selekcijska smotra 2.Linearna ocena prvotelki 3.Kontrola mlenosti um.krava 4.Kontrola bikovskih majki 5.Performans test bikova 80.000 20.000 40.000 400 100 Planirani obim mera po godinama 2011 85.000 21.500 45.000 425 105 2012 90.000 22.500 50.000 450 110 2013 95.000 24.000 55.000 475 115 2014 100.000 25.000 60.000 500 120 30

6.Bioloki test bikova 7.Progeni test na tovnost 8.Progeni test na mlenost 9.Progeni test na telesnu grau 8. IZLOBE GOVEDA

40 2 30 30

40 3 30 30

45 3 35 35

45 4 35 35

50 4 40 40

Kao sastavni deo odgajivakog programa u Republici Srbiji se tokom kalendarske godine odravaju izlobe krava i steonih junica simentalske rase, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Ocenu kvaliteta grla na svim izlobama vri struna komisija koju obrazuje glavna odgajivaka organizacija. Na izlobe se po pravilu izvode najbolja grla sa tog podruja iji odabir vri struna komisija jedan do dva meseca pre odravanja izlobe. Pri izboru grla za izlobu, pored poznavanja proizvodnih svojstava, obraa se panja na njihovu telesnu grau, kondiciju, stanje papaka i dlake. Kod krava posebna panja se obraa na izgled vimena. Osnovni cilj ovakvih manifestacija je afirmacija strunog rada, prikazivanje postignutog kvaliteta priplodnih grla i ostvarenih rezultata u selekciji goveda simentalske rase. 9. PRIMENA NAPREDNIJIH METODA REPRODUKCIJE Meu naprednije metode ubrajamo: prikupljanje, dobijanje, pripremu i prenos embriona; zahtevnije tehnike osemenjavanja (duboko intrauterino, laparaskopski); sinhronizacija i indukcija estrusnog ciklusa, sinhronizacija i indukcija ovulacije i spreavanje graviditeta. Danas se u stoarstvu razvijenih drava sve vie upotrebljava prenos osobina genetski interesantnih ivotinja pomou tzv. MOET (multipla ovulacija i embriotransfer) programa. Prenos embriona je trenutno najsigurnija metoda razmene genetskog materijala koja se tie svih pravila manipulacije sa embrionima od dobijanja do presaivanja. 10. ZATITA BIODIVERZITETA I GENETSKE VARIJABILNOSTI Mere za ouvanje bioloke raznovrsnosti (biodiverziteta) i ouvanje genetske varijabilnosti obuhvataju postupke za obezebeivanje parenja van srodstva, praenje i izraunavanje stepena inbridinga i stepena srodstva te obezbeivanje genetskih rezervi za simentalsku rasu u Republici Srbiji. Kod ouvanja bioloke raznovrsnosti i obezebeenja genetske varijabilnosti simentalsku rase potujemo odluke Zakon o stoarstvu ("Slubeni glasnik RS" broj 41/2009). Ouvanje biodiverziteta nastojimo da ostvarimo na svim nivoima selekcijskog programa. Ouvanje bioloke raznovrsnosti i obezebeivanje genetske varijabilnosti se potuje kod izbora i vrednovanja priplodnih bikova za osemenjavanje i pripust, kod 31

izbora elitnih bikova i odabira bikova melioratora. Kod izbora priplodnih bikova simentalske rase teite je na parenju van srodstva sa populacijom plotkinja simentalske rase. Upozorava se na bikove koji su u populaciji vrlo raireni. Kao bikovi melioratori za podruje Republike Srbije ukljuuju se bikovi koji nisu raireni. Pre ukljuivanja bika melioratora u osemenjavanje uradi se analiza porekla bika koji je kandidat za melioratora i analiza porekla domae populacije. Potrebno je uvaiti broj priplodnih ivotinja, koje su potomci linija iz kojih potie potencijalni bik meliorator. Bikove iz linija koje su u naoj populaciji ve prisutne, izuzimamo ako su odabrani kao melioratori. Pored tekueg praenja koeficijenta srodstva izmeu roditelja buduih priplodnih ivotinja, potrebno je takoe prouiti i pratiti druge kriterijume za ocenu genetske varijabilnosti rase. Genetske rezerve predstavljaju rezerve duboko zamrznutog semena po ovom odgajivakom programu odabranih priplodnih bikova. Po svakom odabranom priplodnom biku u genetske rezerve ukljueno je najmanje 100 doza duboko zamrznutog semena. Za obezbeenje razmnoavanja i oplodnje plotkinja simentalske rase u periodu izuzetnih situacija u genetske rezerve je ukljueno 2 500 000 doza duboko zamrznutog semena. 11. MERE ZA OBEZBEIVANJE PARENJA VAN SRODSTVA Obezbeivanje parenja van srodstva i kontrola stepena inbridinga je znaajan element izvoenje ovog odgajivakog programa. Parenje van srodstva vri se tako da se potuje najvei dozvoljeni koeficijent srodstva koji je odreen selekcijskim programom. Osnova za efikasno izbegavanje inbridinga su pouzdani podaci o poreklu ivotinje. Potrebni su podaci o poreklu za etiri do pet roditeljskih generacija. Inbriding se izbegava na osnovu dva puta od kojih je jedan plansko parenje roditelja koji su van srodstva. Plansko parenje roditelja van srodstva omoguava spreavanje inbridinga kod potomaka koji tada smanjuju stepen inbridinga u populaciji. Naravno efektivna veliina populacije mora biti dovoljno velika. Drugi je praenje inbridinga kod pojedinih ivotinja u populaciji. Za praenje parenja plotkinja van srodstva biramo priplodne bikove sa kojima koeficijent srodstva izmeu partnera ne prelazi 3,5%. Posebnu panju dajemo planskom parenju odabranih bikovskih majki i elitnih bikova. Odgajivae upozoravamo na bikove, iju upotrebu preporuujemo za pojedinu plotkinju u pogledu spreavanja parenja u srodstvu. 12. MERE ZA OBEZBEIVANJE IRENJA GENETSKOG NAPRETKA irenje genetskog napretka je pored sprovoenja mera za ekonominost proizvodnje, mera za obezbeenje kvaliteta ivotinjskih proizvoda i mere zatite biodiverziteta, najznajniji je cilj ovog odgajivakog programa. Dosledno sprovoenje ciljeva i izvoenje svih zadataka odreenih odgajivakim programom (mere za spreavanje parenja u srodstvu, selekcijski program, nain izbora domaih ivotinja i plan upotrebe priplodnih ivotinja kao to je izbor bikovskih majki i izbor priplodnih bikova, izvoenje zahtevnijih metoda razmnoavanja, razvojni zadaci i 32

dr.) predstavalja osnovu za irenje genetskog napretka. irenje genetskog napretka u odgajivakom programu obavlja se na dva polja rada. Mere na polju rada odgajivake organizacije su: promocija najboljih priplodnih ivotinja, izlobe priplodnih ivotinja, edukacija odgajivaa, aurno prosleivanje informacija o priplodnim ivotinjama (katalog bikova, javno predstavljanje, publikacije, informacije na internetu i dr.), prodaja priplodnih ivotinja, obezeivanje dovoljnog broja doza semena odgovarajuih bikova, spreavanje infektivnih bolesti i dr. Mere na polju rada odgajivaa: savetodavni i struni rad selekcionera u stadima kod odgajivaa, direktna preporuka priplodnih bikova za poboljanje genetskih osobina u stadu kod odgajivaa, aurno prenoenje svih informacija odgajivaima za laki selekcijski rad unutar stada, savetovanje i prenoenje informacija o kupovini i prodaji priplodnih ivotinja, mere za spreavanje parenja u srodstvu, upotreba sloenijih metoda razmnoavanja i dr. Kod irenja genetskog napretka potujemo faktore sredine i proizvodne pravce pojedinih farmi. 13. INFORMACIONI SISTEM Savremeni informacioni sistem je vaan za efikasno izvoenje odgajivakog programa. Informacioni sistem ukljuuje odgovarajuu programsku opremu za potrebe vrednovanja podataka, podrku odvajanju i pripremi podataka za dalju obradu i analizu, neophodnu za izvoenje ovog odgajivakog programa. Prikupljanje i evidentiranje velikog broja podataka iz osnovne matine evidencije i njihova sistematizacija, logika kontrola, obrada i analiza, je vaan preduslov za objektivnu ocenu priplodne vrednosti grla. Cilj je unapreenje genetskog potencijala populacije goveda simentalske rase. U glavnoj odgajivakoj organizaciji postoji odgovarajui softverski paket za evidentiranje i obradu podataka. Obezbeeno je uvanje podataka i izrada zatienih kopija, koji obezbeuje zatitu od unitenja podataka, koji nastaje kao posledica neispravnosti raunarske opreme, sluajnog ili namernog brisanja podataka sa strane korisnika, radi greaka u radu programske opreme i prirodnih i drugih nezgoda. Informacioni sistem je pripremljen za izdavanje propisanih zootehnikih dokumenata u saglasnosti sa ovim odgajivakim programom. Svi izdati zootehniki dokumenti se arhiviraju u elektronskoj formi za period od najmanje 5 godina. Meutim, u cilju unapreenja rada u smislu poveanja tanosti podataka i ocena odgajivakih vrednosti i breg protoka informacija, neophodno je uspostaviti informacioni sistem koji povezuje sve subjekte u realizaciji odgajivakog programa. 14. OBELEAVANJE IVOTINJA Osnova efikasnog izvoenja selekcijskog rada, voenja matinih knjiga i reprodukcije i drugih zadataka u stoarstvu je identifikacija i registracija goveda. Svaka ivotinja ukljuena u odgajivaki program za simentalsku rasu mora biti obeleena u skladu sa propisima, koji ureuju identifikaciju i registraciju goveda u Republici Srbiji (Pravilnik o nainu obeleavanja goveda i voenju evidencije o obeleenim govedima,

33

"Slubeni glasnik RS" broj 57/2009), u skladu sa evropskim zakonodavstvom i u skladu sa ovim odgajivakim programom. 15. KONTROLA I REGISTRACIJA POREKLA Za priplodna goveda, seme bikova, jajne elije i embrione po ovom odgajivakom programu potrebno je potpuno poreklo, to znai da su poznate prve dve generacije predaka. 15.1. Metode za proveru porekla Za proveravanje porekla su dozvoljeni naini i naune metode, koje su meunarodno priznate: pregled podataka iz zootehnike dokumentacije; pregled telesne grae goveda; analiza krvnih grupa i molekularno genetski testovi. Naini i metode proveravanja porekla moraju obezbediti pouzdanost proveravanja porekla. Metode pregleda podataka iz zootehnike dokumentacije i pregled telesne grae goveda, kod provere porekla se obavezno upotrebljavaju. Dodatno proveravanje porekla, koje se zasniva na odreivanju krvnih grupa i molekularno genetskim testovima, je potrebno: kod svih priplodnih bikova; za priplodni materijal (seme, embrione, jajne elije); kod zahteva za upis priplodnih grla u matinu knjigu u sluaju sumnjivih podataka o poreklu. Dokumenti o poreklu i pregledu se arhiviraju najmanje 5 godina. Zapis o poreklu i pregledu teleta ukljuuje takoe podatke za bioloki test. Podaci o poreklu i druge informacije o ivotinji sa na upisu/registraciji ivotinje u bazu podataka porede sa drugim podacima, prikupljenim u okviru sprovoenja ovoga odgajivakog programa. Podaci o datumu roenja teleta se proveravaju sa podacima o osemenjavanju. U primeru odstupanja od navedenih granica ili drugih nejasnoa za priznavanje porekla potrebna je dodatna potvrda porekla (odreivanje krvnih grupa, molekularno genetski testovi). Takoe kod dvokratnog osemenjavanja sa razliitim bikovima, je za potvrdu porekla potrebna dodatna potvrda porekla, osim ako je otac ivotinje nepoznat. Zootehnika dokumentacija, potrebna za potvrdu porekla ivotinja, semena, jajnih elija i embriona, koji potie iz drugih matinih knjiga za simentalsku rasu mora biti potvrena od strane glavne odgajivake organizacije u Republici Srbiji. Za dodatno proveravanje porekla se koristimo: proveravanjem porekla i identifikacije ivotinja, analizama krvnih grupa i molekularno genetskim testovima. Analizom krvnih grupa proveravamo poreklo bikova namenjenih za testnu stanicu. 16. PROMET PRIPLODNIH GRLA Odgajivaka organizacija mora na zahtev odgajivaa upisati kvalitetna priplodna goveda, koja vode poreklo iz drava lanica EU, u matinu knjigu za simentalsku rasu. Uveena kvalitetna priplodna grla sa potvrenim poreklom i registracijom u glavnoj matinoj evidenciji, koju vodi od drave izvoznika glavna odgajivaka organizacija, se na zahtev odgajivaa razvrstava i upisuje u matinu knjigu za simentalsku rasu za koju

34

ispunjava uslove za upis. Za upis kvalitetnih priplodnih grla u glavnu matinu evidenciju za simentalsku rasu potrebno je potpuno poreklo. Kod ovoga je potrebno potovati naelo nediskriminacije. Odgajivaka organizacija moe odbiti registraciju u primeru: neispunjavanja zahteva propisa o zdravstvenoj zatiti ivotinja; ako nisu ispunjeni uslovi za promet kvalitetnim priplodnim materijalom ili rezultati njihove proizvodnje i njihove genetske vrednosti ne postiu minimalan zahtev za upis u glavnu matinu knjigu. Kvalitetni priplodni materijal je mogue staviti u promet samo, ako je propisno obeleen i za njega je izdat propisani zootehniki dokument. Iz dokumenta mora biti jasno, da priplodni materijal ispunjava propisane zotehnike uslove. Jajne elije i embrioni moraju voditi poreklo od priplodnih ivotinja, koje su upisane u glavnu matinu evidenciju, koju vodi glavna odgajivaka organizacija, mora je pratiti propisana zootehnika dokumenta, moraju biti obeleeni na propisan nain. Ako su ivotinje u prometu bremenite, mora biti u zootehnikom dokumentu priloen takoe dokument, koji ukazuje na podatke o osemenjavanju ili pripustu. Seme u prometu mora da potie od priplodnjaka, koji imaju obavljen performans test i ocenjenu priplodnu genetsku vrednost. U odreenim koliinama, koje su potrebne iskljuivo za testiranje, mogue je izuzetno u promet staviti takoe seme priplodnjaka, koji jo uvek nisu testirani i nemaju ocene genetske vrednosti. 17. RAZVOJNI ZADACI Izvoenje razvojnih zadataka u odgajivakom programu slui poveanju obima i kvaliteta selekcijskog rada i njegove ekonomske efikasnosti. U odgajivakom programu su navedena struna podruja na kojima e se moi izvoditi razvojni zadaci u petogodinjem izvoenju odgajivakog programa. Sadraj i cilj pojedinog strunog zadatka je opredeljen u godinjem programu mera odgajivakog programa. Sadraj strunog zadatka zavisi od potreba odgajivake organizacije i cilja, koji elimo postii sa svakim pojedinim razvojnim zadatkom. Razvojni zadaci bie izvoeni na sledeim podrujima: uvoenje novih osobina u selekcijski program (dugovenost, broj somatskih elija, otpornost na obolenja vimena i druga obolenja, merenje protoka mleka i druge); ocena ekonomske teine za pojedine osobine i ukljuenje ovih u zbirni selekcijski indeks (savremeni metod za predvianje priplodnih vrednosti); uvoenje novih metoda predvianja priplodnih vrednosti; uvoenje predvianja priplodnih vrednosti za nove osobine (telesna graa, osobine muznosti, dugovenost, osobine plodnosti, otpornost na bolesti i dr.); ukljuivanje novih saznanja sa podruja molekularne genetike u odgajivake programe; proveravanje porekla sa molekularno genetskim metodama; uvoenje upotrebe semena (spermatozoida) odvojenih po polu; izraunavanje koeficijenta inbridinga i uvoenje programa za spreavanje poveanja inbridinga sa osemenjavanjem; izrada eme planskog parenja ivotinja u pogledu na eljeno usmerenje selekcije u okviru stada; test ukrtanja (sa specijalizovanim mlenim rasama, novim terminalnim (tovnim) rasama); prouavanje interakcije izmeu genotipa i okoline; ispitivanje novih metoda i naina merenja proizvodnih osobina i automatskog uzimanja podataka; osavremenjivanje praenja osobina plodnosti; osavremenjivanje praenja zdravstvenog stanja ivotinja i uzroka izluenja. 35

18. OBJAVLJIVANJA PODATAKA Odgajivaima, lanovima odgajivake organizacije i svim drugim izvoaima ovog odgajivakog programa mora biti omoguen to iri pristup do podataka, koji se prikupljaju i nastaju u okviru izvoenja ovog odgajivakog programa. Podaci koji nastaju u okviru izvoenja odgajivakog programa objavljuju se takoe u obliku internih i javnih publikacija. Prilozi se takoe objavljuju u strunim publikacijama. Rezultati izvoenja odgajivakog programa se objavljuju u obliku godinjeg i periodinih izvetaja. 19. MERE ZA EKONOMINU PROIZVODNJU Cilj odgajivakog programa je sprovoenje mera za ekonominiju proizvodnju. Izvoenje pojedinih strunih zadataka u okviru odgajivakog programa i prosleivanje obraenih podataka odgajivaima su namenjeni poboljanju ekonominosti gajenja goveda. Efekti realizacije mera su u poveanju proizvodnje i sniavanju trokova po jedinici proizvoda. Izvoenje mera za ekonominiju proizvodnju e se izvoditi na dva polja i to na polju cele populacije goveda kod svih odgajivaa i na stadu pojedinanog odgajivaa. Mere koje e izvoditi sam odgajiva zavise od njegovog cilja i naina gajenja ivotinja. Uslovi uspenog izvoenja mera za ekonomino gajenje ivotinja na poljoprivrednom gazdinstvu su u podacima o proizvodnji ivotinja. Mere ije izvoenje omoguava rad odgajivake organizacije, a koje mogu da izvode svi odgajivai su vezani za upotreba podataka o dnevnoj proizvodnji (koliini) mleka pojedinih krava. Podaci omoguavaju, da odgajiva prilagodi ishranu potrebama pojedinih ivotinja. Za uravnoteeno snabdevanje pojedinih ivotinja sa hranljivim materijama je neophdno poznavanje njene proizvodnje. Odgajiva u pogledu na proizvodnju mleka i kvalitet osnovnog obroka prilagoava (poveava ili smanjuje) na odgovarajui nain koliinu koncentrovane hrane pojedinom grlu. Kod merenja koliine koncentrata potuje stanje telesne kondicije ivotinje. Putem pravilnog hranjenja moramo spreavati tovljenje ivotinja. Grla ne treba da dobiju prekomerno na telesnoj masi. Ocena telesne kondicije priplodnih grla je sastavni deo tehnolokog procesa. Za pravilan sastav dnevnih obroka i odgovarajue odmeravanje koliine koncentrovane hrane, odgajiva mora imati izraunat dnevni obrok na bazi kvaliteta njegovog osnovnog dela. Plodnost je pokazatelj uslova gajenja ivotinja. ivotinje sa slabijim rezultatima plodnosti brzo reaguju na slabije uslove gajenja. Stalno praenje pokazatelja plodnosti znai kontrolu uslova gajenja i rada osemenitelja. Na osnovu podataka o proizvodnji ivotinja odgajivai vre selekciju u sopstvenom stadu. ivotinje, koje su po proizvodnji iznad proseka stada, odgajivai zadravaju u stadu, planski osemenjavaju i potomke dre za obnovu stada. ivotinje, koje su po rezultatima proizvodnje ispod proseka stada bre izluuju iz stada, njihovi potomci po pravilu nisu namenjeni za obnovu stada. Podaci odgajivaima omoguavaju izbor odgovarajuih bikova za osemenjavanje ivotinja u sopstvenom stadu. Tako odgajiva upotrebljava priplodnjake, koji odgovaraju 36

uslovima gajenja, ili priplodnjake, koji poboljavaju osobine kada je to potrebno kod potomaka pojedinih plotkinja u svom stadu. Mere zavise od cilja gajenja na nivou poljoprivrednog gazdinstva. Odgajivai kojima je cilj visoka proizvodnja mleka vrie selekciju na poveanje proizvodnje po grlu. Oni e na odgovarajui nain prilagoditi ishranu i omoguiti dobre uslove ivotinjama. 20. MERE ZA OBEZEBEIVANJE KVALITETA PROIZVODA Sve mere, koje se izvode u okviru odgajivakog programa, potuju zahteve za zatitu i kvalitet ivotinjskih proizvoda. Odgajivaki program je saglasan sa zakonskim propisima i podzakonskim aktima na podruju: hrane i ishrane ivotinja; zatite ivotinja; veterinarstva; stoarstva; zatite okoline i kvaliteta ivotinjskih proizvoda. Izvoenje odgajivakog programa u skladu sa propisima iz prethodno nabrojanih podruja obezbeuje odgovarajui kvalitet ivotinjskih proizvoda. Odgajivaki program ukljuuje mere za obezbeivanje zatite i kvaliteta ivotinjskih proizvoda u pogledu: sastava mleka, zdravlja vimena, ocene telesne grae i interakcije genotip-sredina.

37