1

2013

VEBE BR.7
CENTRINO PRITISNUTI TAPOVI KONSTANTNOG JEDNODELNOG POPRENOG PRESEKA
Problem izvijanja aksijalno pritisnutog tapa u elastinoj oblasti prvi je obradio Ojler(Euler) jo 1744. godine. On je razmatrao izvijanje idealnog aksijalno pritisnutog tapa. Osnovne pretpostavke na kojima se zasniva Ojlerova teorija elasti nog izvijanja su: tap je idealno prav (nema geometrijskih imperfekcija), tap je zglobno oslonjen na oba kraja, popreni presek je konstantan i jednodelan, spreene su torzione deformacije i materijal je homogen, izotropan i linearno elastian. Osim ovih pretpostavki, smatra se da je kriva N-f (normalna sila - ugib) bilinearna, kao to je prikazano na slici 4.12. Naime, za sve sile N < Ncr , nema bonih pomeranja f, to znai da nema ni izvijanja sve dok se ne dostigne N = Ncr . Ovako formulisan problem naziva se problem bifurkacione stabilnosti.

Diferencijalna jednaina izvijanja

NESAVRENOSTI REALNIH TAPOVA

Sopstveni naponi koji su u ravnotei u okviru poprenog preseka mogu biti termike (valjanje, zavarivanje) i mehanike prirode (ispravljanje). Uticaj sopstvenih napona na nosivost pritisnutih tapova moe se objasniti na slededi nain. Neka vlakna poprenog preseka se plastificiraju pre nego to sredini napon dostigne granicu razvlaenja fy. Tako plastifikovane zone izazivaju smanjenje krutosti preseka.

Poetne (inicijalne) deformacije

Kao to je ved pomenuto, realni tapovi, kako valjani tako i obrazovani zavarivanjem, izraeni su sa izvesnim geometrijskim imperfekcijama. Ose tapova ne samo to nisu idealno prave, ved obrazuju prostorne krive. Ove nasavrenosti predstavljaju poetne deformacije pri izvijanju tapa i izazivaju sekundarne uticaje koji imaju za posledicu smanjenje granine nosivosti. One, naravno, moraju biti manje od dozvoljenih vrednosti koje su propisane odgovarajudim standardom. Ako se posmatra obostrano zglobno oslonjen, aksijalno pritisnut tap, poetna deformacija moe da se pretpostavi u obliku sinusnog polutalasa.

2013

Reenje diferencijalne jednaine izvijanja

- vitkost tapa, = / i - poluprenik inercije, =

Smanjenje nosivosti realnih tapova

U realnim uslovime polazne pretpostavke Ojlerove teorije ne mogu biti ispunjene! Izvijanje realnih tapova nastaje pri silama znatno manjim od kritinih (teoretskih)!

Teoriju elastine stabilnosti prvi je postavio Ojler, a kasnije je veliki doprinos dao Timoenko. Njegova knjiga Teorija elastine stabilnosti se i dalje nalazi u spisku literature ogromnog broja knjiga iz ove oblasti. Meutim, kao to je prikazano na slici gore, nesavrenosti tapova, kao i injenica da de se do pojave gubitka elastine stabilnosti dostidi

2013

naponi teenja u eliku, ova teorija je vremenom dopunjavana. Osnovni razlog je ipak to to su vrednosti kritine sile po teoriji elastinosti vede od realnih sila koje su dovoljne da bi dolo do izvijanja nosaa. Stoga se proraun znaajno komplikuje u smislu usvajanja realnijeg radnog dijagrama elika. Ta teorija kao svoj proizvod daje postupak koji se nalazi u naim i stranim propisima. Postupak je ogromno pojednostavljenje ove terije, koje ukljuuje koeficijente kojima se varira najede duina izvijanja, ali za posledicu ima neprecenjene kritine sile. I dalje meutim stoji naglasak na usvajanju odgovarajude poetne duine izvijanja, jer se u suprotnom rezultati razlikuju za mnogostruko vedu vrednost nego to su pomenuti koeficijenti. Kod zaista problematinih konstrukcija sa ovog aspekta (jako visoki stubovi antena ili slinih konstrukcija), projektant moe pribedi tanijim metodama prorauna, mada se to danas svodi na posebnu panju pri izboru konanih elemenata. Eksperiment ipak kod ovakvih konstrukcija daje najvalidniji uvid u stvarno ponaanje konstrukcije.

Izvijanje u plastinoj oblasti

Ponaanje zakrivljenog (realnog) tapa

2013

KRIVE IZVIJANJA
Realna kriva izvijanja treba da predstavlja modifikaciju teorijske krive izvijanja (Ojler - Engeser), odnosno njeno prilagoavanje stvarnim uslovima, vodedi rauna o svim pomenutim imperfekcijama. Istraivanja, meutim, govore da je nemogude proveru nosivosti svih pritisnutih elemenata izvriti pomodu jedne, jedinstvene krive izvijanja. Naime, neophodno je uzeti u obzir mnoge parametre kao to su: veliina poetne deformacije, nivo sopstvenih napona, oblik poprenog preseka, nain izrade i debljina delova elementa (noica i rebra). Da bi se obuhvatili svi ovi aspekti definisana je serija krivih izvijanja. Za svaki pojedinani sluaj moe se odrediti merodavna kriva izvijanja i na osnovu nje izvriti provera nosivosti. Zbog sloenosti problema uvedena je familija evropskih krivih izvijanja (A0, A, B, C i D) koje su definisane teorijsko-eksperimentalnim putem. Sve nesavrenosti se uvode u proraun preko ekvivalentne geometrijske imperfekcije wo. Zavisi od: Oblika poprenog preseka; Odnosa visina/irina; Ose oko koje se razmatra izvijanje; Debljine lima;

DUINE IZVIJANJA
ta je duina izvijanja? Fiziki gledano, moe se redi da je duina izvijanja duina zamenjujudeg obostrano zglobno oslonjenog tapa konstantnog preseka, opteredenog konstantnom normalnom silom, ija je kritina sila : = 2 / 2 jednaka kritinoj sili posmatranog tapa proizvoljnih karakteristika. Sa matematikog aspekta, duina izvijanja je rastojanje izmeu susednih realnih ili fiktivnih prevojnih taaka izvijenog tapa. Odreivanje duine izvijanja vri se pomodu koeficijenta duine izvijanja i duine tapa: = . JUS standardom obuhvadeno je odreivanje duina izvijanja za niz sluajeva koji se najede javljaju u praksi. Za sve specifine sluajeve, koji nisu obuhvadeni propisima, provera stabilnosti vri se pomodu teorije II reda.

Da bismo proraun prilagodili efektima koji smanjuju kritinu silu u odnosu na onu dobijenu elastinom teorijom, uvodimo dva parametra. Krivama izvijanja smo pokrili nesavrenosti realnih tapova, dok sa relativnom vitkodu, koje je funkcija vitkosti na granici razvlaenja, uvodimo efekte realnog radnog dijagrama elika.

Vitkost tapa ( ), relativna vitkost tapa () i vitkost na granici razvlaenja (1 )

Vitkost tapa je ved definisana, ali treba napomenuti da tap u optem sluaju ima dve vitkosti. Oko y i oko z ose.

= / ;

= /

Vitkost tapa na granici razvlaenja je vitkost pri kojoj je Ojlerov kritian napon jednak naponu na granici razvlaenja! Relativna vitkost je odnos vitkosti elementa i vitkosti na granici razvlaenja za elik od koga je sainjen element. Za odreenu vrstu elika 1 ima konstantnu vrednost!

2013

Proraun stabilnosti pritisnutih tapova jednodelnog poprenog preseka prema JUS U.E7.081-1986

TAP kv. elika, uslovi oslanjanja, duina

NORMALNA SILA PRITISKA

KRAJ
ISKUSTVO

POPRENI PRESEK

, , , imin
- koeficijent duine izvijanja, duina izvijanja, - vitkost, - relativna vitkost

> ili <<

N/A

KRIVA IZVIJANJA
ITERATIVNO

Maksimalne vitkosti pritisnutih tapova max= 250 za spregove i sekundarne elemente; max= 200 za glavne nosede elemente; max= 150 za oslonake tapove (stubove) i glavne nosede elemente kod konstrukcija opteredenih na zamor materijala; (max= 400 za zategnute elemente.)