JOVO ILUKI TROSTRUKA ZAVERA

Vi kaete da e se na nas dii s orujem u rukama ako pre vremena prokljuve u emu je stvar. Ali za taj sluaj mi na zapadu imamo takav terorizujui manevar, da e i najhrabrija srca zadrhtati: metropoitenovi podzemni hodnici bie dotle provedeni u svim prestonicama, odakle e one biti baene u vazduh sa svim svojim organizacijama i zemaljskim dokumentima. Protokoli skupova sionskih mudraca 9.12. I MAJ 2026. godine. Ceo svet zahvata najvea panika u ljudskoj istoriji. Stidljivo najavljivana dugi niz godina, oveanstvo je uznemirila vest o jednom nastupajuem kosmikom fenomenu. Naime, dana 26. jula ove godine, planete Sunevog sistema poreae se u jednu liniju. Svi astronomi se sloie u jednom: konjunkcija devet Sunevih pratilaca izazvae velike potrese na svim tim planetama. Svetski kongres astronoma, izbegavi cenzuru, objavio je ovu vest po etkom meseca, na svim medijima, uz opasku da bi to mogao biti kraj ljudske civilizacije. Predsednik navedenog Kongresa izjavio je da je lien straha od bilo koga i ega, i da osea dunost da upozori oveanstvo na opasnost koja mu preti iz svemira. Ostali astronomi se ogradie od njegove izjave. Ovo je razbesnelo Svetsku vladu, iji su ministri pokuali da demantuju ovu vest i umire narode. Ali to im ne poe za rukom. U narednih desetak dana svi lanovi Upravnog odbora Svetskog kongresa astronoma umree na preac: neki od infarkta, neki u saobraajnim nesreama, neki pak digoe ruku na sebe... Zamenie ih novi lanovi, koji se i dalje svojski trude da demantuju ovu vest. Bilo kako bilo, oko dve treine ljudi najednom prestade da ivi po nekom do tada ustaljenom redu. Preduzea irom sveta prestadoe da rade; stade sve osim mas-medija i dravne administracije; banke ispunie tedie sa namerom da podignu uteevinu kako bi je potroili pre smaka sveta, mnoge i bankrotirae; neki ljudi pobegoe u ume i na planine; uenici i studenti prestadoe da pohaaju redovnu i vanrednu nastavu; hotelske dvorane, kockarnice, noni klubovi i diskoteke postadoe pretesni za sve one ljude koji se danonono zabavljae; ulice se ispunie prostitutkama, a to postadoe i dame iz najviih slojeva drutva; policajci prestadoe da uvaju javni red i mir; vojnici odlagae oruje i poskidae uniforme, a zatim poodlazie u najblie javne kue (to nije vailo za vojnike i oficire, pripadnike najelitnijih vojnih jedinica iz elitnih vojnih baza, koji nisu ni saznali ta se deava izvan njihovog privremenog mesta boravka); roditelji masovno naputae

svoju decu, koja se predadoe ulici, alkoholu i drogama... Od ovog planetarnog ludila ostadoe poteeni jedino pastiri sa visokih planina i plemena koja jo uvek ive u dunglama. Odjednom se, niotkuda, pojavie ljudi koji se predstavie kao mesije, odnosno reinkarnirani osnivai danas ve umiruih religija: Krina, Buda, Konfuije, Hrist, Muhamed... Drugi se pak predstavie kao reinkarnirane vojskovoe iz dalje i blie prolosti: ceo svet preplavie novi Aleksandri, Cezari, Karli, Temudini, Sulejmani i Napoleoni, dok je najvie bilo novih Hitlera. Svakome od njih prie pozamaan broj ljudi. Ponovo se pojavie neke hrianske sekte, iji su lanovi pred kraj prolog i u prvim godinama ovog veka propovedali da e jedino oni ui u trei milenijum, poto je trebalo da samo oni preive Armagedon, koji je, po njihovom verovanju, trebalo da nastupi pre nego to izumru svi ljudi koji su videli dogaaje iz 1914, dakle oko 2000. godine, a koje iezoe negde oko 2014. lanovi Svetske vlade, na nekoliko vanrednih sednica, odluie da pripadnici garde do daljnjeg uvaju enevu, glavni grad Svetske Konfederacije, a da sve ostalo prepuste udima prirode i pomahnitalih naroda. Cela planeta se za kratko vreme pretvori u jednu veliku arenu punu ludaka. II U BRAZILSKIM planinama, na nadmorskoj visini od oko hiljadu metara, u umi koja je ostala od negdanje praume iznad beskrajne visoravni, sa ijih se visokih kronji vidi gotovo cela Brazilija, lei ogromna vila od belog mermera. Sagraena je krajem prolog veka. Njen vlasnik, to se d zakljuiti po njenoj prelepoj fasadi, sa velikim portalom iznad troja ulazna vrata koji se oslanja na etiri duga korintska stuba, nije tedeo novac dok ju je gradio. Dvorite vile ureeno je u francuskom stilu, sa cvetnim alejama, ivim ogradama raznih oblika i stazama za etnju, velikom rimskom fontanom u sredini i retkim drveem koje je sve gue kako se pribliava kamenoj ogradi; sa druge strane, gde je prilaz za automobile, nalazi se veliki lepo ureen bazen, nalik na kakvo omanje jezero. U vili, ije osoblje savreno funkcionie, u najveoj prostoriji iji su zidovi ukraeni previe kitnjastim tuko-gipsom i skupocenim slikama, iji je plafon ukraen tako e tuko-gipsom i ogromnim venecijanskim lusterima, sa bidermajer nametajem koji lei na mermernom crno-belom podu, koncertnim klavirom u jednom uglu i velikim akvarijumom u drugom, na jednoj omanjoj fotelji sedi starac i u desnoj ruci dri tap kojim periodino udara o pd, dok mu pogled, duboko zamiljen, luta minijaturnim vodenim svetom. Lice mu je bledo i umorno, prekriveno brojnim borama i crnim takama koje najavljuju skoru smrt, posebno elo, koje kao da nema kraj, jer se spaja sa temenom glave na kome ve dugo ne raste kosa, dok mu je koa na rukama smegurana i tamna. Starevo lice najednom izgubi onu zamiljenost i staraku bezazlenost, pogled mu postade otar i prodoran, a telo mu se naglo pokrenu, kao da je telo nekog napetog mladia. Starac brzo ustade sa fotelje, desnom rukom se osloni na tap i proaputa: - U redu.

Zatim je krenuo, ali ne onako hitro kao to je ustao, ve polako, korak po korak, i nije se zaustavio sve dok nije doao do jednog dugakog stola od orahovine, kao da se takmiio sa samim sobom. Stao je, desnom rukom se oslonio na tap, a levom pritisnuo najblie dugme i rekao: - U redu, razmislio sam. Neka gospoda uu. - Odmah gospodine Rojter - zau se enski glas sa druge strane. Otvorie se vrata salona. Tri sredovena mukarca vojnikim korakom uoe u prostoriju, zauzee stav mirno, ispruie desnu ruku i svi kao jedan povikae: - Heil Hitler! Rojter ih otpozdravi, dodue malo sporije nego oni njega, i ponudi ih da sednu. - Dakle, - progovori on, na brzinu pogledavi svu trojicu, jednog po jednog, pravo u oi - zato ste eleli da me vidite? - Vi ste najstariji Arijevac, - odgovori jedan od njih - pa vas zato pozivamo da prisustvujete jednoj naoj ceremoniji. - Niste valjda iznenaeni? - ree drugi. - Pa vi ste... - Gospodo, ja nisam video dogaaje iz 1914, - nastavi Rojter - jer sam se te godine rodio. Ali sam video mnogo toga u Drugom svetskom ratu i posle njega. Kao mlad oficir Vermahta borio sam se za Trei Rajh due od pet godina. Obiao sam sva evropska bojita. Kad smo izgubili rat, preao sam na drugu stranu i radio za zapadne obavetajne slube. Jedan sam od heroja i moda poslednji veteran hladnog rata. I znam mnogo toga. A ako me pitate da li sam iznenaen, odgovoriu vam da me vie nita ne moe iznenaditi... Masonska zavera!... Jasno mi je zato je Oskar Nimajer sagradio Braziliju na ovakvom terenu, na velikoj nadmorskoj visini, daleko od mora... Da, verovao sam u reirani Armagedon koji bi izveli masoni. Dugo sam ga ekao. Bio sam najuznemireniji 1994. godine, kad je moja generacija skoro izumrla. Ali ba tada, u jednom asopisu koga je redovno izdavala jedna hrianska sekta, proitao sam da pre Armagedona treba da padnu sve religije. Doselio sam se ovamo i, osetivi da mi jo nije vreme za umiranje, odluio da ga ekam. Doiveo sam kraj veka, uao u novi milenijum, proslavio stoti i sto deseti roendan... Ali nita se nije dogodilo, osim to je onaj antihrist Rozenberg poruio sve religije i to su masoni uspostavili Novi svetski poredak... O boe, otiao sam predaleko Zato vam sve ovo priam?... - Gospodine Rojter, - ree trei - misli vam lutaju. Moete nam ispriati celu vau ivotnu priu, ali nama je svaki minut dragocen. Mi bismo preli na stvar. - O emu se radi? - Konano nam se pruila prilika da se osvetimo Jevrejima za dva izgubljena svetska rata. Ta nam prilika dolazi pravo s neba... Treba da iskoristimo tu priliku! Nemci su predodreeni za to da vladaju svetom! Mi smo spremni za novi rat! Samo treba da odaberemo vou! - Jo ga nemate? - Imamo tri nova Hitlera. - Trojica od devedeset etvorice Mengeleovih klonova? - Nali smo tri najagresivnija Hitlerova klona. Sada od njih trojice treba odabrati najboljeg i to je za nas velika sveanost. Ne biste smeli da je propustite. - Gospodo, sve to ste mi rekli ostae meu nama. Ja sam star, a Paragvaj je daleko odavde. Uz sve to, ova vruina me ubija... - Ali Her Rojter...

- Ja jesam skoro pola veka obavljao prljave poslove, ali starost me je izmenila. Pogledajte samo ovaj minijaturni svet u ovom akvarijumu; pogledajte moj vrt, cve e; kako je sve to divno i srazmerno kreirano; to delo stvaranja je odraz ljubavi a ne mrnje... Ljudi su stvorenja koja mrze... Dok je Rojter priao sve to bi mu palo na pamet, njegova tri gosta se samo zgledae i porazgovarae oima. Jedan od njih baci pogled na sat. - ...nemakom narodu nisu potrebne mesije niti velike voe koje bi i njega i ceo svet ponovo gurnule u katastrofu... - Hvala vam to ste nas primili - ree najvii od njih trojice. - Potpuno vas razumemo. Svi istovremeno ustadoe sa sofe. Rojter nije stigao ni da se pridigne sa fotelje, a oni su se ve nali pored vrata. - Heil Hitler! - pozdravie ga svi uglas i izaoe iz salona. Ostavi sm, stodvanaestogodinji Nemac se zamislio. III NA MALOM ostrvu vulkanskog porekla, kopnenom dragulju usred june polovine Atlantskog okeana, oko 1930 kilometara daleko od afrike obale - Svetoj Jeleni, na kome je nesreni dvojnik slavnog francuskog vojskovoe Napoleona I Bonaparte u zatoenitvu proveo poslednjih est godina ivota dok je ovaj sa lanim identitetom sve do svoje smrti 1832. jurio francuske kurve po Kvibeku, u oba njegova grada - starom i malom Dejmstaunu i novom i velikom Helensburgu - velika je guva. Dvadesetak dana otkako je svet uznemirila vest o nastupajuoj konjunkciji planeta, ostrvljani i turisti kojih u velikom broju ima tokom cele godine o svom troku svakodnevno prireuju ivopisne uline karnevale ili se bezbrino sunaju na plaama i kupaju u toploj vodi Atlantika. Neveliki gradski saobraaj vie ne funkcionie, na meunarodni helensburki aerodrom sleti tek poneki avion, a u glavnu ostrvsku luku, nedaleko od aerodroma, pristane po koji brod sa namirnicama iz Angole ili Namibije. Kockarnice, kojih ovde ima nebrojeno mnogo, svake veeri su prepune, a kockari su u njima i ovog vrelog dana. No osim njih, bilo je i onih koji su zauzeli mesto u najveem helensburkom hramu, ili su se okupili ispred njega, trudei se da budu to blie ulazu, pored koga est visokih dorskih stubova dre portal na ijem vrhu stoji trozubac, iji je srednji zub ujedno i oslonac celog simbola, dok se ostala dva zuba od njegove polovine parabolino penju prema vrhu. Ispred ulaza, poto u hramu nema vie mesta, stoji desetak razvijenih momaka, obuenih u duge bele odore bez rukava, sa crvenim pojasom oko struka i crvenim trozupcem na grudima i leima; oko glave - preko ela, iznad uiju, pa sve do potiljka gde je i vor - omotana im je crvena traka. Enterijer hrama slian je enterijerima nekadanjih katolikih crkava, sa dva reda dorskih stubova na koje su sa svih strana oslonjeni svodovi, a izmeu njih se nalaze dva reda irokih klupa koje su prepune. Zidovi hrama, paralelno od oba reda stubova, ukraeni su dugim prozorima sa zasvedenim polukrunim vrhom i brojnim niama ispod i izmeu njih, u kojima, za razliku od katolikih crkava, ne stoje kipovi Marije sa malim Isusom ili kipovi svetaca, ve obine skulpture nagih mukaraca i ena. Ispod njih se

nalaze, postavljene po duini, klupe koje su zauzete do poslednjeg mesta. Paralelno od ulaza u hram, na samom kraju objekta, prostor zauzimaju dva manja oltara koja se nalaze sa obe strane velikog, glavnog oltara, koji je od okolnog prostora ograen velikim lukom, iza koga, na uglaanom crno-belom podu, stoji govornica. Na njoj se umesto raspea i sveeg cvea nalazi samo pozlaen trozubac sa desne strane i mikrofon u sredini. Iza svega toga, na kraju oltara, nalaze se orgulje sa pozlaenim cevima. Ako se zanemari blagi apat, poneka starija dama koja se nakalje ili neki nestani deji glasi koga bi roditelji umirivali, u hramu je vladala tiina. Iz oltara sa strana glavnog oltara izaoe dva ministranta, deaci odeveni kao momci ispred hrama, proetae izmeu stubova i zida sve do poslednjeg stuba gde su se sreli i bratski zagrlili, a onda se okrenue prema glavnom oltaru i pro oe izmeu klupa, pored ljudi koji na njih uglavnom nisu obraali panju. Stigavi do glavnog oltara, obojica stadoe, istovremeno tri puta otresoe noge o crno-beli pd, popee se uz est stepenika, dooe do govornice, brzo klekoe na desno koleno i jo bre ustadoe, a zatim se okrenue prema vernicima i stadoe mirno. U tom trenutku dnevno svetlo koje je u hram ulazilo kroz prozore prestade da bude jedini izvor svetlosti, jer se upalie svi kandelabri na stubovima i svi kristalni lusteri na plafonu. Orgulje zasvirae, a sa malih zvunika koji se nalaze iza skulptura zau se prodoran enski glas: - Dame i gospodo, pontifex maximus* (Vrhovni svetenik), Arnold Rozenberg! Svi ustadoe i poee da aplaudiraju. Iz desne strane oltara izae visok ovek svetlo-smee kose, sa crveno-uto-belom trakom oko glave, u dugoj beloj svetenikoj odori od najistije svile, sa crvenim pojasom oko struka, crvenim trozupcem na grudima i velikim svetlo-utim platom na leima, na kome se takoe nalazi crveni trozubac. Polako se pribliavao govornici. Zatim je zastao, klekao na desno koleno, ustao, stao ispred mikrofona i glasno izgovorio: - Ordo ab chao!** (Poredak iz haosa!) Svi prisutni ponovie ove tri rei. Oni koji su sedeli na klupama izmeu stubova klekoe na kolena a laktove naslonie na stoi ispred sebe, dok oni koji su sedeli na klupama izmeu stubova i zida hrama klekoe samo na desno koleno, i svi zajedno poee da izgovaraju rei molitve. Rozenberg bi izgovorio nekoliko rei, zatim bi na kratko stao, a oni bi ih ponavljali: - O Graditelju svih svetova, kojima upravlja po svojoj volji, primi molitvu svojih vernih podanika, koji ele da upoznaju tvoju venu, nepromenljivu linost, da bi u svemu mogli da te oponaaju i da ti se vrate kada konano spoznaju sva ula, zbog ega si ih i poslao u prolazna materijalna tela. Vrhovni svetenik podie obe ruke, uvuene u bele rukavice, sastavi palac i kaiprst tako da mu ostala tri prsta ostadoe uspravno, levu ruku poloi na grudi (za to vreme svi prisutni ustadoe sa kolena i ostadoe u stojeem poloaju), a desnu na vrh ela gde je zadra manje od sekunde, da bi je odmah zatim spustio na levo, pa na desno rame i vratio nazad na elo, pri tom ritualno izgovaraju i: - Potentia, Sapientia, Amor.* (Mo, Mudrost, Ljubav.) Svi prisutni uinie isto to i on, i sedoe na klupe. Vrhovni svetenik baci pogled na svoje sledbenike, proeta ga po celom hramu i svojim kao nebo plavim oima natera ih da se skoncentriu na njega, zaustavi ga u prvom redu sa svoje desne strane gde je meu najuglednijim linostima ovog grada i ove male ostrvske drave sedela plavokosa devojka koja mu se nasmeila, napravio izraz lica koji

je samo ona razumela, skrenuo pogled i zaustavio ga na izlaznim vratima, odnosno na ulaz u hram - tako da je izgledalo kao da sve vernike gleda pravo u oi - i poeo da pria: Dame i gospodo! Vi znate da vam se ja u ovom hramu obraam samo jedanput meseno, kada itamo i prouavamo odreena poglavlja iz naeg Svetog pisma. Ali danas to neemo da radimo, jer ja elim da vam ovom prilikom uputim par rei vezanih za najnovija zbivanja u naoj domovini i u svetu. Ponekad je nemogue sakriti istinu ma koliko da se to hoe; ona e kad-tad, ako ne nikako drugaije onda putem vizij, da se otkrije odabranima i tako ugleda svetlost dana. Treba biti lien svakog straha i tu istinu objaviti onima koji je trae, da bi ta istina bila u slubi kako materijalnog tako i duhovnog napretka oveanstva. Nadam se da se jo uvek seate kako smo pobedili sve hriane, kako nam se Vatikan predao, kako je islam spektakularno pao i svim svojim tadanjim vernicima i graanima celog sveta svojim padom dokazao da nismo sami u svemiru; kako su oni koji su me jo jue napadali preko noi postali moji sledbenici koji me sada obasipaju priznanjima; kako su ljudi, itajui i prouavajui Sveto pismo treeg milenijuma, pronali sami sebe i istinu u brdima lai u kojima su bili izgubljeni; kako su se sve ostale verske zajednice i sekte rasule; i kako je meunarodna zajednica morala da mi oda priznanje za utemeljenje svetskog jedinstva, to je krunisano Nobelovom nagradom za mir koju sam dobio prole godine. Borba za istinu, zdrav ivot i neki bolji svet - bila su i ostala moja osnovna naela. Vi ste doli na ovo malo ostrvo da biste bili sreni, mnogo sreniji nego to ste bili pre vaeg dolaska ovamo. Mi smo celom svetu dokazali da je mogue postii i materijalno i duhovno blagostanje, i na tome nam mogu zavideti sve drave. Daleko od nas, negde preko granica naeg univerzuma, nalazi se na tvorac, kome je drago to je jedna donedavno bedna planeta stala na pravi put. Meutim, ovih dana sluamo prie o jednom kosmikom fenomenu koji moe ozbiljno da ugrozi nau civilizaciju. Mi ne moemo da spreimo to to e se uskoro dogoditi u svemiru. Preostaje nam jedino vera u naeg tvorca, jer svi smo mi njegova mala braa koja e mu se kad-tad vratiti u zagrljaj. Naa je religija takva - i mi se time ponosimo - da mi pored vere u tvorca verujemo i u sebe. Zato se nadam da emo i u tim kritinim danima biti jedni uz druge, da emo stegnuti ruke jedni drugima i bratski se zagrliti, i ili svi nestati - ili se svi spasiti. Najgore u svemu ovome to danas doivljavamo jeste uskrsnue aveti iz mrane dalje i blie prolosti. Verske zajednice koje smo nedavno potukli do nogu pokuavaju da vas vrate u svoje redove. Ne smete biti njihove rtve! Istina je istina i nalazi se samo unutar naih hramova, samo meu ljudima koji potuju sva iva bia!... Ja vam se danas na ovom svetom mestu zaklinjem i dajem vam svoju asnu re, da e na senat preduzeti neophodne mere kako bi svi nai graani i turisti bili zbrinuti. U toku dana izdau naredbu da se na hram postara za sve svoje vernike. Ako mi budete verovali - doekaemo novi dan u novom svetu. Mi smo bili entuzijasti i kad smo se doselili na ovo ostrvo, biemo i posle konjunkcije planeta. Kad svaka planeta ode svojim putem, mi emo obnoviti nae ostrvo: i Dejmstaun i Helensburg nii e iz pepela kao Feniks. Ja sam uz vas, budite i vi uz mene. Hvala vam.

Nakon ovog kratkog izlaganja, vrhovni svetenik ponovio je ritual od pre po etka govora i pozdravio sve prisutne. Tada svi novinari koji su dok je on govorio stajali na crno-belom podu izmeu klupa ili klupa i stubova poee da mu postavljaju brojna pitanja. Umesto da im odgovori, on se vrati tri koraka unazad, svima okrenu lea i nestade iza levog dela oltara. Ministranti uinie isto to i on, s tim to jedan ode levo a drugi desno. Orgulje zasvirae, a svi ljudi ustadoe i krenue prema izlaznim vratima, svi osim plavokose devojke koja ostade na klupi u prvom redu sa leve strane. Osim nje, za dvadesetak minuta u hramu ostade jo samo nekoliko ministranata koji su sreivali enterijer. Iz leve strane oltara izae vrhovni svetenik. Odeven je kao prosean civil. Ona ustade i prie mu. Zagrlie se i poljubie. - Arnolde, zato sve ljude koji te sluaju ili razgovaraju sa tobom zaboli glava? upita ga ona. - Zato ih ubija tvoj pogled? - Ne znam - odgovori on. - ta ti misli? - Pa moda si ti zaista inkarnirani avo. Ali kako na mene ne deluje negativno? - Moda si ti njegova inkarnirana ljubavnica. - A zato ne ena? - Ljubavnica, Dominik. Ljubavnica. Koliko sam ti puta ponovio da brak nije za mene, a ni za tebe. Dok su razgovarali, drei se za ruke, polako se pribliavae izlazu. Izmeu treeg i etvrtog stuba doekuju ih novinari koji ih okruie i od kojih su ih delila samo tela mladia iz obezbeenja. Vrhovnom sveteniku upuena su brojna pitanja. Izgovorene rei su se meale i stvarale galamu, tako da je on utao sve dok sa Dominik nije siao sa prvog, odnosno osamnaestog stepenika. - ...Vae Visoanstvo... Gospodine Rozenberg... Na pitanje - Kakav je va stav prema bivim lanovima Upravnog odbora Svetskog kongresa astronoma i zato niko od njih vie nije meu ivima? - vrhovni svetenik je odgovorio - To to su oni objavili svoje otkrie jeste neto najbolje za ljudski rod, jer imamo dovoljno vremena da se pripremimo za konjunkciju. To to veina ljudi die paniku nije nita udno; ljudi su srana stvorenja. A na pitanje ta je bilo sa njima ja vam ne mogu odgovoriti. Na pitanje - Da li ete moda saraivati sa nekom vladom, dravom ili bilo kojom drugom institucijom na svetu, na evakuisanju stanovnitva? - on je odgovorio Naravno. Saraivau sa svakim ko bude bio zainteresovan za tako neto. Pitanja je bilo mnogo, koliko i novinara, ali on je odgovorio samo na ona koja je uo. Silazei sa osamnaestog, odnosno prvog stepenika, nasmejao se uvi pitanje jednog pariskog modnog asopisa: - Vae Visoanstvo, vi ste na kraju pete decenije ivota a izgledate kao da ste dva puta mlai. Kako vam to polazi za rukom? - To sam vie puta izjavio - glasio je njegov odgovor. - Prednosti vegetarijanske ishrane su mnogostruke. ovek koji se hrani na prirodan nain izgleda mnogo mlai nego to zaista jeste. Uz to on je i zdraviji od ljudi koji jedu meso. Kada svi budemo prestali da se hranimo stvorenjima koja ive zajedno sa nama, jer mi smo po prirodi biljojedi a ne mesoderi, oveanstvo e na svim poljima naglo uznapredovati. U potpunosti se slaem sa najpoznatijim vegetarijanskim geslom: jedenje mesa je ubistvo bez povoda.

Na ulici ispred hrama eka ih luksuzna crna limuzina. Vrhovni svetenik se zahvalio novinarima i zajedno sa Dominik uao u automobil koji je odmah krenuo. Na prednjem i zadnjem delu automobila nisu se nalazile plavo-ljubiasto-crvene zastavice, zastave ove ostrvske dravice, da karnevalski raspoloeni graani ne bi prepoznali svog kneza i verskog poglavara. Automobil se kretao najbre to je mogao, ali sporije nego inae, jer se teko probijao kroz oznojena ljudska tela. Dvoje ljubavnika je utalo sve dok Arnold nije rekao: - Moj poredak se polako pretvara u haos. Morau mnogo da se pomuim da bih ga ponovo vratio u poredak. - Arnolde, dragi moj, nisi mi odgovorio da li si ili nisi inkarnirani avo. - Jo kao katolik verovao sam da avo ne postoji. - A ta ako ipak postoji? - Ako postoji i ako bih ga ikada sreo, komunicirali bismo kao dva oveka ili kao dva avola. Ne bojim se nijednog duhovnog bia, jer njih pokree razum. I sa bogom i sa avolom se moe postii dogovor. Bojim se nerazumnih ljudi, rulje koja ne razmilja ve se predaje ulima. Voza je uspeo da automobil doveze do dvora, na polovini puta izmeu vulkanske kupe - najvie take na ostrvu - i obale mora, do ograde koja je dobro uvana i koju ne mogu preskoiti ljudi eljni zabave. Do veeri, Arnold se malo odmorio. im je pala no, obukao je svoju kneevsku uniformu i u svom dvoru, koji je istovremeno i senat, i sedite vlade, i kneevska rezidencija, sazvao sastanak svojih najbliih saradnika. Voena je diskusija na mnoge teme do kasno u no. Rozenberg nije zaboravio obeanje koje je u hramu dao svojim graanima i vernicima, ve ga je preneo na papir. Preostalo je jo samo da se potpisani dokumenti ispotuju do kraja, a sve ostalo preputeno je udima svemira i prirode. Po zavrenom sastanku, Rozenberg ode na bazen u svojoj kneevskoj rezidenciji. Tu ga doekuje Dominik. Odmah je skoio u vodu. Njihova tela se spojie u zagrljaj. Poeli su da se igraju. Plivali su na sve strane, jurili se, stizali jedno drugo; njihova tela su se spajala i razdvajala, usne su im se esto dodirivale; nisu razgovarali, jer su im pogledi i pokreti tela sve govorili, sve dok se nisu umorili i zaustavili u jednom uglu bazena. - Arnolde, ljubavi, - progovori Dominik sa zavodnikim osmehom, podiui i sputajui ramena - ti mnogo radi. Uvek si prezauzet, nema mnogo vremena za mene... A moda i ima?... M-m-m-m... Voli li ti mene Arnolde, a-a-a-a?... - Naravno da te volim. I ja sam ovek, kao i ti. - Ja sam ena. - Ti si devojka i ljubavnica. Potrudiu se da to i ostane, a da bude sa mnom, jer te volim. - Kako me voli kad ne eli da ti rodim dete? - Hiljadu i vie puta sam ti ponovio da ne elim da budem niiji otac. - A ta ako ja zatrudnim i rodim ti dete? ta bi vie voleo, sina ili kerku? - Nee da zatrudni. - Jesi li siguran? - Uvek sam bio siguran u sebe. - Ti si sebian, iako me voli. Hoe da me natera da umesto naeg sina jednog dana podiem tvog klona i u njemu u svemu prepoznajem tebe.

Njegov iznenadni poljubac nije joj dozvolio da nastavi ovu malu prepirku. Uz jo nekoliko toplih i strasnih poljubaca ostadoe bez ono malo odee koja ih je sputavala. Uskoro su vodili ljubav, kao dvoje mladih koji jedva ekaju da to uine. Njihova tela napravie talase koji su postajali sve manji kako su se udaljavali od njih dvoje. Oslobodivi se ljubavnog zanosa, zajedno se istuirae i odoe na poinak, u kneevski krevet sa etiri stuba na njihovim krajevima i svilenim pokrivaem na njemu. Iekivali su san. Arnold je bio nemiran; okretao se levo-desno. - Zna, Dominik, - ree joj iznenada - kao desetogodinjak, poetak ovog veka zamiljao sam sasvim drugaije. Dvehiljadita godina je za celu moju generaciju bila pravi pojam. Crkva nas je plaila sudnjeg dana, da bi ga krajem prolog veka sa 1999. pomerila za 2999. samo zato da bi ljudi jo hiljadu godina verovali u Isusa Hrista. A ta moemo da kaemo sada, dvadeset i est godina kasnije? Koliko smo napredovali, osim to smo minimizirali istoriju; to sada pijemo pivo i jedemo okolade iz Braunaua sa Hitlerovim likom na njihovim omotima; to smo sruili skoro sve religije, ujedinili ceo svet i poslali hiljadu ljudi na Mars?... - Arnolde, dragi moj, ti si mnogo toga postigao. Tvoj ivot je potpuno ostvaren. Razmisli malo o tome. - Te misli mi i ne daju da spavam. Ustavi sa kreveta, proetao je po sobi. Doavi do klavira, seo je i odsvirao Preludijum i fugu od Johana Sebastijana Baha. Zatim je ustao i jo malo proetao po sobi. - Mnogo sam postigao - proaputao je. - Moj ivot je potpuno ostvaren. Nasmejao se, seo na najbliu fotelju i prekrstio noge. Dlanove je spustio na kolena. Pokuao je da meditira, ali nije mogao. Dok je Dominik mirno leala na krevetu, a vreme mu jelo sekunde i minute, kroz glavu su mu proticala sva ivotna seanja. IV ARNOLD Rozenberg roen je 13. aprila 1977. godine u austrijskom gradu Lincu. Nije imao ni brae ni sestara. Dve godine kasnije otac mu je poginuo u saobraajnoj nesrei na jednom alpskom autoputu. Da je ljudski ivot nepredvidiv i pun iznenaenja - u to se uverila njegova majka kada je dve i po godine poto je izgubila mua, na letovanju u jadranskom gradu Dubrovniku, upoznala jednog amerikog biznismena. Bila je to ljubav na prvi pogled. Njihova je veza krunisana brakom. Venali su se u Los Anelesu. Ostatak detinjstva mali Arnold je proveo u visokom drutvu, uz pooima koji ga je zavoleo poto nije mogao da ima decu, i uz novu familiju koja ga je prihvatila. Budui da je bila profesor muzike, majka ga je svakodnevno uila da svira klavir i govori jezik svoje nove domovine. Kao dete uglednog biznismena, bez obzira to je nosio prezime Rozenberg, pohaao je najbolje privatne kole. Kako je odrastao, napredovao je znatno bre od ostale dece: svirao je klavir, bio je najbolji crta, bavio se slikarstvom i skulpturom, pisao stihove, uestvovao i pobeivao na takmienjima, bavio se sportom... Okruen debelim zidovima visokog drutva i izolovan od vrnjaka, rano je poeo da se drui sa knjigama.

Nakon svog trinaestog rodendana poeo je udno da se ponaa: postao je agresivan prema svojim vrnjacima, dok je sa svojim profesorima, kao i sa prijateljima svog pooima, diskutovao o tako ozbiljnim temama da su mu se oni divili; prestao je da poseuje katoliku crkvu, u koju je do tada s majkom odlazio svake nedelje; po eo je da ita sveta pisma svih svetskih religija, knjige iz oblasti misticizma i okultizma; kad god je imao prilike odlazio je na sastanke lanova raznih verskih zajednica i sekti koje su propovedale nehrianska uenja... To nije uznemirilo njegovu familiju, posebno ne oca, stalnog lana jedne velike slobodnozidarske loe. Svako leto provodio je izvan Amerike. Najee je odlazio u Indiju, zemlju koja ga je fascinirala svojim izgledom i opsela svojom istorijom, kulturom i tradicijom. Poslednjih godina svog kolovanja naglo se smirio i zainteresovao za filozofiju. eleo je da se usavri na tom polju i to nije krio od roditelja. Oni nisu delili isto miljenje: majci je bilo svejedno, dok je pooim eleo da mu sin postane biznismen i nasledi kompaniju kojoj je on posvetio ceo svoj ivot. elja mu je ipak bila usliena. Sa osamnaest godina odlazi na studije u Evropu, na parisku Sorbonu. Bio je najvei ekscentrik i jedan od najboljih studenata. Slobodnog vremena gotovo da nije ni imao, jer kad nije iao na predavanja i kolokvijume itao je i prouavao okultne knjige. Tad je poeo da odbacuje uenja svih religija smatrajui da su daleko od istine; matao je o svetskom jedinstvu, naroito o jednoj svetskoj religiji. U Ameriku se vraao samo preko zime, dok je leto provodio putujui po Evropi. Vie puta posetio je Austriju, jedanput i svoj rodni Linc. ivot mu je bio monoton sve do dvadeset i druge godine kad je prvi put imao devojku. Zvala se Eloiza. Bila je neto mlaa od njega. Studirala je filozofiju i potpuno mu odgovarala. Voleli su jedno drugo i bili ubeeni da su se sreli po ko zna koji put u ko zna kom ivotu. Planirali su i brak. Igrom sluaja, izgubio ju je svega mesec dana pre nego to je diplomirao: jedan pijani voza ju je udario automobilom. Izdahnula je na putu do bolnice. Njena smrt za njega je bila veliki gubitak. im je diplomirao, vratio se u Ameriku. Vreme do vojske proveo je u Los Anelesu, u svojoj sobi, uz knjige i transcendentalnu meditaciju. Roditelje je u poetku zabrinjavalo njegovo ponaanje. Ali sve im je postalo jasno kad im je ispriao priu o svojoj jedinoj ljubavi. Nisu mu se meali u ivot. Pustili su ga da sm preboli gubitak voljene osobe i ponovo pronae sebe. U tom pronalaenju otiao je predaleko: odluio je da nikad ne stupi u brak. U vojsci je bio jedan od najboljih vojnika. To mu je bila velika kola, jer ga je boravak u toj instituciji oslobodio raskoa i naterao ga da postane surov. Po povratku iz vojske, poetkom novog veka i milenijuma, radio je sa ouhom u kompaniji. Tada nastaju i prvi ozbiljniji problemi. Roditelji mu predlau da se oeni. Pronalaze mu devojke, kerke uglednih biznismena, sa kojima ga upoznaju na banketima. Ali on utivo iznalazi razloge zbog kojih ne eli da stupi u brak. Kad god bi uspevao da bude sm, dakle kad bi imao slobodnog vremena, duboko je razmiljao o sebi i svojoj budunosti. Bilo mu je jasno da mu nije mesto u svetu biznisa, jer nije umeo da od jednog dolara napravi dva, kao njegov pooim. Planirao je da zapone novi ivot negde izvan Los Anelesa, to dalje od porodice i roditelja. To je jednom prilikom poverio majci i ouh saznaje za njegove namere. Da bi ga zadrao i vezao za sebe, uvodi ga kao luftona u svoju slobodnozidarsku lou; ali on ga, ne poloivi masonsku zakletvu, naputa i odlazi u nepoznatom pravcu.

Godinu dana je lutao Amerikom kreui se prema Atlantiku i bavei se raznoraznim poslovima. Po dolasku u Njujork, u asopisima objavljuje nekoliko pria koje je usput napisao, ali ostaje nezapaen. Poetkom 2003. godine, usred zime, odlazi u Francusku. ivi kao boem na Monmartru, slika i prodaje slike. Siromatvo i teak ivot bacaju ga u depresiju. Budui da je bio duhovno jak, svakodnevno je meditirao i to ga je odravalo. Negde u to vreme poeo je da pie knjige, misaonu prozu i romane. Zapoinje rad na prvoj i im stigne do polovine zapoinje rad na drugoj, pa na treoj, tako da nijednu ne privodi kraju. Uspeo je da objavi tek par kraih pria i pesama, ali i dalje ostaje nepoznat. Ljubavni ivot mu je takoe bio nemiran i nestalan: esto je menjao devojke eljne provoda, preteno plavue, traei u svakoj od njih zamenu za svoju dragu Eloizu. Konano se potpuno predao ulima ubedivi sebe u to da od njega nikad nita nee biti, a da e ovaj svet zauvek ostati ljudsko ubrite. Godine su prolazile a u njegovom se ivotu nita nije promenilo sve do 2009, kad saznaje da mu je umro ouh i da mu je majka nasledila poveliku svotu novca. Odlazi u Ameriku i nakon kraeg ubeivanja dovodi je u Pariz. Uselivi se u luksuzan stan u centru Pariza i dobivi evropsko dravljanstvo, njegov ivot se radikalno menja. Novi ivotni ambijent i materijalno blagostanje izvlae ga iz oaja. Donosi naprasnu odluku da se obrauna sa sopstvenom prolou i da postane neko i neto. Dvonedeljni put oko sveta, na koji je iao sa majkom, vraa mu ivotni elan. Po povratku u Pariz, pun energije, uzima svoja tri nedovrena, davno napisana romana, i za par meseci pretvara ih u tri bestselera, koja izlaze poetkom 2010. godine, a njegovo ime postaje poznato u celoj Francuskoj. Iste godine, na svoj trideset i trei roendan, u zoru, budi se i uzvikuje - Ispuniu svoju misiju! - posle ega dolazi k sebi i osea neko blaenstvo koje ne ume da opie reima. Od tada postaje nova linost; konano je znao ta hoe. Postao je vegetarijanac i poeo da radi na dve ozbiljne knjige. Dok ih je pisao, deavalo se da mu se ruka sama kree po papiru; a kad bi se umorio i proitao ta je napisao - nije mogao da veruje da je to njegovo delo. Njegova elja za istinom pobeuje strah i krajem 2010. godine izlazi mu knjiga pod naslovom Religije sveta: plodovi susreta ljudi i vanzemaljskih bia, u kojoj na jedan zanimljiv i krajnje originalan nain opisuje kontakte izmeu ljudi i vanzemaljaca u daljoj i blioj prolosti, koji su doveli do nastanka brojnih mitova i legendi, kao argumente za te tvrdnje navodi pojedine citate iz vedskih spisa koji govore o meuplanetarnim putovanjima, a polubogove i brame naziva gospodarima meuplanetarnih imperija. Knjiga postie veliki uspeh, nailazi na razliite kritike, a njegovo ime postaje poznato u celom svetu. Poetkom 2011. godine izlazi mu knjiga pod naslovom Anti-Biblija, koja die ogromnu prainu u Evropi i ostalim hrianskim zemljama, a nailazi na odobravanje u islamskom svetu bez obzira to je u njoj jednim delom kritikovao i Kuran. U njoj na jedan zanimljiv i slikovit nain objanjava kako Mojsije nikad nije komunicirao s bogom, ve s nekim vanzemaljskim biima; osuivao je Mojsijev zakon, tvrdio da su Satana i Hrist bili vanzemaljci, s tom razlikom to je Satana pripadao redu reptila, dok je Hrist bio humanoid; u Marijino bespolno zaee umeao je vanzemaljce, tvrdei da su je oni oplodili vetakim putem; dok je nerealne biblijske izvetaje uporeivao sa starogrkom mitologijom. Knjiga je postigla ogroman uspeh i naila na razliite kritike. Njen autor je

tih dana i meseci dobijao pretea pisma od verskih fanatika. Stoga je majku smestio u najbolji pariski staraki dom, a svoj ivot prepustio srei. Te godine je bio i nominalno ekskomuniciran iz katolike crkve, iako praktino odavno nije njen lan. Ubrzo zatim ulazi u jednu parisku masonsku lou. Polovinom godine privremeno naputa Francusku. Odlazi u Indiju, gde planira da napie novu knjigu. Izolovan od sveta i skriven od o iju javnosti, obilazi hinduistike manastire i u samoi provodi ostatak godine. Po povratku u Francusku, krajem 2011, saznaje da mu je majka u meuvremenu umrla od infarkta. Istovremeno u tampu predaje rukopis knjige koja izlazi poetkom 2012. pod naslovom Sveto pismo treeg milenijuma. U njoj je u stihu, u 33 to kraa to dua pevanja, na 300 stranica, predstavio boga kao bezlinog tvorca koji iz haosa stvara dva sveta - duhovni i materijalni. Po njemu, tvorac postaje lian tek kad ga spoznaju sva iva bia u kojima se nalaze njegovi delii, koja naseljavaju duhovni svet (svet razuma i ideja), a u materijalni svet (svet emocija i ula) silaze iz elje da spoznaju ula, to moe da traje i po vie miliona godina, i kada kroz mnogo reinkarnacija upoznaju ula i spoznaju materiju, vraaju se nazad u duhovni svet. Uspeo je da u to svoje uenje unese poneke elemente i uenja svih veih monoteistikih religija, ponajvie vedska uenja, i neke astronomske injenice, emu je pridodao svoje vizije i filozofske stavove, i tako stvorio osnovu za univerzalnu planetarnu religiju - religiju budunosti. Pomenuta knjiga postala je svetski megahit i apsolutni bestseler. Kritika je i ovog puta bila podeljena. Dok su itaoci iz celog sveta uivali u njenom sadraju paljivo prouavajui stih po stih, poglavari i predstavnici svih hrianskih crkava i ostalih verskih zajednica bili su protiv nje. Napadali su njenog autora na svakom koraku; nazivali su ga arlatanom, antihristom, demonom, inkarniranim avolom; oni najbezobrazniji su ga ak, zbog prezimena, poredili sa Alfredom Rozenbergom, ratnim zloincem iz Drugog svetskog rata, duhovnim voom nacizma i pokretaem antisemitizma, a njegovo delo sa Alfredovim delima Mit XX veka i Misija mladei, bez obzira na to to je Arnoldovo delo kosmopolitsko; ali nita nisu postigli. Odmah po izlasku te knjige, Arnold okuplja svoje istomiljenike, u Parizu osniva sektu pod imenom Hram treeg milenijuma, za simbol sekte uzima trozubac ija se dva zuba odvajaju od polovine simbola i parabolino penju prema vrhu na jednakom odstojanju od centralnog zuba; usvaja sveteniki red od sedam stepeni; razrauje plan za globalno propovedanje nove religije, po inje da koluje misionare za odlazak u druge zemlje i na druge kontinente; a prvi hram, istina ne ba mnogo veliki, za tri meseca nie u Parizu. (Trozubac na vrhu hrama simbolizuje tri boanske osobine: Mo, Mudrost i Ljubav. Te tri boanske osobine treba da oponaaju svi ljudi, kako bi se nakon spoznaje ula vratili u duhovni svet. Simbol je uzdignut prema nebu, da bi svako ko je spoznao ula mogao preko tri boanske osobine, simbolino preko tri zuba, da se vrati tamo odakle potie - u nebeske visine i kosmike daljine.) Rozenbergovi sledbenici zapoinju estoku agitaciju u celom svetu i Hram treeg milenijuma iz dana u dan gubi status sekte i polako stie status verske zajednice. Sve hrianske crkve zajedno, po prvi put nakon 1054. godine, islam i mnoge vee i manje verske zajednice, osetivi se ugroenima, kreu u obraun sa novovercima. U tampi, na radiju, televiziji, preko Interneta - na sve strane prenose se verbalni dueli odabranih predstavnika sukobljenih crkava, katkad i njihovih poglavara. Ujedinjena

Evropa 2013-2016. postaje glavno poprite borbe, iako se savremeni verski rat vodi na celoj planeti. Kako je vreme odmicalo, sve stare crkve su se rasipale, dok je nova crkva rasla, poveavajui broj svojih lanova, odnosno vernika, i novih hramskih objekata. U javno praenim sukobima miljenja, Rozenberg i njegovi sledbenici po pitanju dobra i zla iznosili su tezu o opoziciji ta dva elementa, koja se svojim meusobnim sukobom odravaju u ravnotei, da bi nestanak jednog od njih bio kraj svih svetova, negirajui pri tom postojanje avola, greha, raja i pakla, upravo sve ono to su zastupale sve stare crkve. Novoverci su tvrdili da su sva iva bia po prirodnom zakonu apsolutno jednaka, da ovek treba da bude human prema ivotinjama, jer i one imaju duu; negirali su transsupstanciju, ubijanje u ime boga, podele meu ljudima na rasnoj ili nacionalnoj osnovi, to su, svedok je istorija, sve stare crkve podravale. Predstavnici starih crkava optuivali su novoverce za panteizam, maskirani ateizam i nihilizam, nazivali ih decom avola; njihov simbol - trozubac - okarakterisali su kao prkos bogu, zbog toga to je drsko uperen prema nebu; a Arnoldu su pored uobiajenih uvreda pripisivali i demonsku sposobnost da svojim idejama brzo i lako zavede veliki broj ljudi tvrdei da ih posle svakog razgovora sa njim boli glava, da ne smeju da ga gledaju u oi jer ih hipnotie svojim pogledom, tako da imaju oseaj da ih navodi na samoubistvo ili ih i sm ubija... Najvea borba vodila se oko tumaenja boanstva. Dok su pripadnici svih starih verskih zajednica, osim hindusa i masona, verovali u boga neba i zemlje i dalje uporno tvrdili da je naa planeta oaza ivota u svemiru (tu su tezu najvie zastupale hrianske crkve, poto bi verovanjem u postojanje vanzemaljskog ivota negirali idealizovanu linost Isusa Hrista i njegovu otkupnu rtvu, a i samu Bibliju, koja ne pridaje nikakav znaaj beskrajnom kosmikom prostranstvu u kome je Zemlja samo mala, beznaajna taka ivota), novoverci su propovedali veru u sveproimajueg Tvorca; dok su pripadnici starih crkava verovali u veni ivot na Zemlji, pridavali gotovo idolopokloniki znaaj krvi i prolaznom zemaljskom postojanju, i uopte svemu zemaljskom, Rozenberg je govorio o tome kako je duh superioran u odnosu na materiju, koja oveka ini obinom ivotinjom navodei ga na sebinost i zlo, ime je objanjavao mranu i krvavu ljudsku istoriju; i tvrdio da u svemiru postoje bia mnogo agresivnija od nas, koja ire svoje meuplanetarne imperije na raun manje agresivnih i manje civilizovanih bia, ne iskljuujui pri tom ni mogunost njihove invazije i na nau planetu u blioj ili daljoj budunosti, emu su se svi njegovi protivnici grohotom smejali. Verski rat je trajao due od dve i po godine i njegov je kraj bio spektakularan. Naime, pred sm kraj 2016. godine, iznenada, na Kabu u Meki pao je nepoznati letei objekat. Niko nije znao odakle je doao i zato se sruio ba na to mesto. Na tu lokaciju odmah stiu interventne trupe NATO pakta, zajedno sa nau nicima i novinarima koji obavetavaju svetsku javnost da se u tom leteem objektu nalazi etrnaest dinovskih gutera. Nastala je viemesena panika: ljudi su se s razlogom uplaili invazije vanzemaljaca i naputali su velike gradove; politiari-kreature, lutke u rukama vekovnih gospodara sveta, pokuavali su da ih umire ubeujui ih da je sve pod kontrolom, a da je ovaj usamljeni nepoznati letei objekat zapravo svemirski brod-lutalica ija je posada bezopasna iako nije sa nae planete; dok Rozenberg pobedonosno izjavljuje da je sve vreme govorio istinu. Muslimani, pak, ostavi bez najveeg svetilita i shvativi da su njihovi preci, pa i oni sami, jako dugo bili obini robovi jo obinijih ljudskih zabluda, masovno se obraaju na Rozenbergovu religiju. Njegovi evropski sledbenici, zajedno sa

pobunjenim katolicima i ostalim hrianima, na juri zauzimaju Vatikan. (Time se ispunilo proroanstvo, koje su sionski mudraci 1897. godine zapisali u Protokolu broj 17: Kada doe vreme da konano unitimo papski dvor, onda e prst nevidljive ruke pokazati narodima da treba da krenu u pravcu toga dvora. Nas ne mnoge godine dele od momenta potpunog sloma hrianske religije; sa drugim religijama emo jo lake izai na kraj...) Papa se predaje uz uslov, koji Rozenberg prihvata, da postane kardinal Hrama treeg milenijuma za evropski kontinent. Ostale crkve se pretvorie u sekte. Izbili su i oruani sukobi, koje su izazvali verski fanatici, oajne pristalice bivih crkava, ali se poetkom 2017. godine, po njihovom porazu, u svet vraa mir. I ne samo to. Povratak mira doneo je i uspostavljanje Novog svetskog poretka, koga je 24. juna iste godine, tano tri veka od osnivanja prve moderne slobodnozidarske loe - Velike loe Engleske - proglasila Internacionalna Masonska Konfederacija, sa jednom svetskom vladom, religijom i valutom. (Centar svetske finansijske mo i tokom desetih godina dvadeset i prvog veka vratio se iz Amerike u Evropu, poto se Amerika mnogo istroila vojnim intervencijama protiv raznoraznih lupekih reima i terorista irom sveta.) Proglas je potpisao predsednik Saveta trinaestorice, do tada najvieg tela u masonskoj organizaciji, Suvereni Veliki Generalni Inspektor, Gotlib Bencion (za koga se u najviim masonskim krugovima govorkalo da je direktan potomak kralja Davida i cara Solomona), prvi predsednik Svetske Konfederacije. Do kraja 2017. godine Arnold Rozenberg postaje, u domenu religije, vladar celog sveta. Postao je vlasnik gotovo svih starih hramova i bogomolja, koje adaptira i preureuje, sve stare relikvije prodaje muzejima irom sveta ili zainteresovanim pojedincima; postaje multimilijarder i jedan od dvadeset najbogatijih ljudi na svetu. (Pored prodaje nepotrebnih relikvija i velikog tiraa knjiga, stalni izvor njegovih prihoda predstavlja i lanarina koja iznosi deset procenata od ukupnog godinjeg prihoda svakog lana Hrama treeg milenijuma.) Izmenivi radikalno stari, on eli da izgradi novi svet, svet u malom kako je to govorio, u kome e ljudi i ivotinje iveti u harmoniji. Ta mu se elja podudara sa eljom da sedite svog hrama iz Pariza prenese na neko drugo mesto. Stoga od Evropske unije, za ogromnu svotu novca, kupuje ostrvo Svetu Jelenu, nameravajui da ga pretvori u minijaturnu vegetarijansku dravu. Iste godine raspisuje konkurs za izgradnju pomenutog ostrva na kome uestvuju svi vodei svetski arhitekti i urbanisti. Svetska Konfederacija dodeljuje mu titulu kneza i priznaje mu dravu pod imenom Kneevina Helena, i on odmah prelazi u Dejmstaun, u dotadanji dvor britanskog guvernera ostrva, imenuje vladu i usvaja Petogodinji plan za izgradnju svoje etvrte domovine. Poetkom 2018. godine poinje izgradnja aerodroma, dva i po kilometra daleko od obale ostrva, pod uglom od devedeset stepeni u odnosu na Dejmstaun, na velikom nasipu, po ugledu na japanski aerodrom Kansai international airport, sagraen devedesetih godina prolog veka, sa mostom koji treba da ga povezuje sa obalom na kojoj poinje izgradnja velike luke. Na drugoj strani ostrva, sto osamdeset stepeni u odnosu na Dejmstaun, poinje izgradnja Helensburga, novog velikog grada. Gradi se i ogroman dvorac iznad njega, na polovini puta do vrha ugaenog vulkana, na ijim padinama izvire reica koja se pregrauje branom i tako nastaje vetako jezero povie grada; voda koja istie iz njega stvara pravu reku koja tee sve do male brane na njenom uu u okean. U ovom grandioznom graditeljskom poduhvatu uestvuju mnoge ugledne svetske graevinske kompanije. Investitor ovog velikog posla je Arnold Rozenberg,

vrhovni svetenik i knez, koji uspostavlja diplomatske odnose sa svim zemljama sveta i prema planu konstantno naseljava svoje ostrvo ljudima svih rasa, naroda i zanimanja, koje vezuju dve stvari: religija i vegetarijanski nain ishrane. Arnold se potpuno predaje izgradnji svog ostrva i u njegovom se ivotu do 2024. godine ne dogaa nita znaajnije, ako se zanemari to to je 2021. magistrirao, a 2023. doktorirao filozofiju na pariskoj Sorboni. Godine 2024. Kneevina Helena je najmodernija, najlepa i najnaprednija drava na svetu. Sa vrha planine Rozenberg (ija je vulkanska kupa ispunjena sa obale dovedenom morskom vodom, oko ijih su stenovitih plaa podignuti bungalovi, a tu je i televizijski toranj) vidi se celo ostrvo koje ima 400000 stanovnika. Sa jedne strane ostrva na njemu lei stari grad Dejmstaun, sa tvravom u kojoj je dvojnik Napoleona I Bonaparte bio zatoen u periodu izmedu 1815. i 1821. godine, malim ivopisnim ulicama koje su zadrale svoj stari izgled i bivim koncentracionim logorom za zarobljenike iz Burskog rata 1899-1902, sa dosta novih objekata i jedva deset hiljada stanovnika, uglavnom starosedelaca. Sa druge strane, na ostrvu lei Helensburg, veliki i glavni grad, ponos ostrva, kroz iju sredinu protie reka (koja izvire u gustoj park-umi to okruuje vulkansku planinu Rozenberg, a koja je prepuna egzotinog biljnog i pitomog ivotinjskog sveta), zatim se uliva u neveliko vetako jezero koje uva mala luna brana kroz iju se sredinu viak vode u obliku minijaturnog vodopada sliva u reku iroku oko sto metara; ona tee sve do blizu obale gde se, preko jo manje brane u obliku jo manjeg vodopada, uliva u okean. Veliki ostrvski bulevar zatvara krug oko ostrva i sa ostalim dvosmernim ulicama ini saobraajnu putnu mreu koju koriste peaci, automobili i sedam autobuskih linija. Stambene i poslovne zgrade, sagraene od elika i stakla, razbacane su po gradu i podignute u visinu, dok su zgrade u centru grada zbijene i imaju dekorativno obraene fasade. Na svim administrativnim zgradama viore se plavoljubiasto-crvene trobojke, dravne zastave. Na njihovim ulazima nalaze se grbovi, titovi-trobojke, nad kojima ponosno stoje kneevske krune, a ispod njih se nalaze mali pergamenti sa datumom kad su portugalski moreplovci otkrili ovo ostrvo: 21. V 1502. Grad ima sve vrste kola; univerzitet, mnotvo muzeja, galerija, koncertnih i sportskih dvorana; hramova, parkova i zelenih povrina; kockarnica, brojnih velikih svetskih hotela, lociranih pored obale okeana ije su plae pune turista, i onih manje poznatih, razbacanih po celom ostrvu; kao i mnogih drugih objekata. Turisti na ovo ostrvo stiu uglavnom avionima, koji sleu na veliki savremeni aerodrom, vidljiv i sa obala Dejmstauna i Helensburga, ali za sve njegove stanovnike neujan, zatim autobusima ili taksijima prelaze preko dugakog mosta koji ga povezuje sa ostrvom, prolaze pored velike luke u koju uplovljavaju i iz koje isplovljavaju brodovi iz celog sveta koji prevoze preteno hranu, i to vegetarijansku hranu, tako da svaki turista odmah shvata da e dok boravi na ostrvu biti vegetarijanac. Svaki drugi prolaznik na ulicama Helensburga je turista. Stanovnici ovog ostrva ive od ugostiteljstva i turizma. Svoje preminule ro ake sahranjuju tako to nakon kremacije tela pepeo odlau u urnu koju odnose na groblje, zapravo u jednu zgradu slinu muzeju, gde je polau u jednu od mnotva ladica na kojima se nalaze osnovni podaci o pokojniku, a ispred kojih rodbina preminulih pali svee. Izvor elektrine energije je mala elektrina centrala koja koristi rudu boraks, izum s poetka veka; za vodosnabdevanje slui vetako jezero, a kanalizacioni otpaci se posebnim dugim cevima odvode daleko na okeansku puinu. Ostrvo ima svega dve stotine policajaca. Kneevina ima vladu, senat i ministarstva za sve oblasti drutvenog ivota.

Vrhunac Rozenbergove karijere nastupio je 2025. godine. Zbog toga to je ujedinio narode i prekinuo dugu tradiciju verskih ratova, u svojoj etrdeset i osmoj godini ivota dobio je Nobelovu nagradu za mir. Slede titule poasnog doktora na univerzitetima irom sveta. Iste godine prestaje da vodi nemiran ljubavni ivot. Na jednom banketu u Parizu upoznaje Dominik, kerku jednog uglednog francuskog industrijalca, devojku dvadesetak godina mlau od sebe, u kojoj u svemu prepoznaje Eloizu. Oboje se zaljubljuju na prvi pogled. Rozenberg je odvodi na ostrvo, bez namere da se njome oeni. Otkako su njih dvoje ljubavnici, Arnoldov ivot i pored svakodnevnih obaveza postao je smireniji, tako da se u slobodno vreme ponovo bavi pisanjem. Njegova ljubavnica Dominik i dalje eli da mu postane supruga i tako stekne titulu kneginje, i od toga ne odustaje ni sada, polovinom 2026. godine, kada skoro ceo svet smatra da je besmisleno razmiljati o budunosti, jer budunost ne postoji. V DOMINIK ve uveliko spava, a Arnoldu kroz glavu struje sva ivotna seanja. Drema mu se, ali mu se ne ustaje sa fotelje. Najednom zazvoni telefon, prekide mu razmiljanja i budi mu ljubavnicu. Nenaviknut na iznenadne none pozive, sa ljutitim izrazom lica on skoi sa fotelje i mahinalno podie slualicu. - Vae Visoanstvo, - zau se uzbuen glas sa druge strane ice - ovde komandir obezbeenja. Izvinite to vas uznemiravam, ali jedan gospodin eli da vas vidi. Kae da je hitno. Upao je automobilom u dvorsko dvorite. Uznemiren je, govori o nacistima i nekakvoj zaveri... - Da li ste ga pretresli? Ispitali? - upita Arnold. - Da. Gospodin ima brazilska dokumenta i ravno sto dvanaest godina. Doao je iz Brazila da bi razgovarao sa vama. Ispitujemo ga ve trideset minuta. Sve vreme pominje neonaciste. Evo sada bunca neto na nemakom. - Odmah dolazim! - povika Arnold i spusti slualicu. - ta se dogaa? - nervozno mu dobacuje Dominik proteui se. - Arnolde, ta?... Ne uvi drugo pitanje svoje ljubavnice, on navue ogrta preko tanke svilene piame i istra iz kneevske sobe. Spusti se niz stepenice i brzo kao gepard stie u centralni hol dvora. - Pozovite dvorskog doktora! - povikao je im se zaustavio pored klavira koji stoji kraj same ograde mermernog stepenita. - Smesta! Nedaleko od klavira, pored velikog kineskog paravana, na jednoj fotelji salonske barokne garniture oko koje je stajalo pet-est naoruanih ljudi, sedeo je starac irom otvorenih oiju. Izbezumljeno je gledao u pravcu stepenita i tresao se. Lice mu je iznureno i bledo; izgledao je kao ivi le. Pred Arnolda stade komandir obezbeenja, pokloni mu se i ree mu vojnikim glasom: - Vae Visoanstvo! Pre tridesetak minuta ovaj stari gospodin je automobilom poruio kapiju i uao u dvorski vrt. Automobil je vlasnitvo jedne agencije iz luke i

iznajmljen je u toku noi. Nije nam pruio otpor dok smo ga privodili. Bio je nenaoruan. Imao je samo lina dokumenta i mobilni telefon. Sve vreme nam ponavlja istu priu. Doao je iz Brazila samo da bi vas video i lino vam preneo neku vanu poruku. - Niste ga valjda tukli? - upita ga Arnold. - Ne kad smo videli koliko mu je godina. - Dovedite ga u mali salon kad se oporavi, ako se uopte oporavi - nareuje mu Rozenberg, uzima posetioeva dokumenta i, dok njemu prilazi dvorski doktor, odlazi u salon. U toj samo po imenu maloj dvorskoj prostoriji Arnold provodi dobrih dvadesetak minuta etajui od zida do prozora i razmiljajui o onome to je malopre uo. Misli su mu bile brze i nemirne. Od same pomisli na neonaciste i neku njihovu teroristiku akciju dizala mu se kosa na glavi. A kad god bi bacio pogled na savreno mirno lice stodvanaestogodinjeg Nemca, koje ga je gledalo sa fotografije iz line karte, njegov je strah postajao jo vei. Momci iz dvorskog obezbeenja uskoro uvedoe starca, koji se oslanjao na svoj tap, u mali dvorski salon, i smestie ga na jednu sofu. - Vilhelm Rojter? - ree Rozenberg poto ostadoe sami u salonu, nakon pola minuta grobne tiine. - Da - odgovori nezvani gost na tenom nemakom. - Bivi oficir Vermahta, bivi agent zapadnih obavetajnih slubi. Starac za par minuta ispria poneto o sebi, a zatim mu ree da je iz Brazila doao privatnim avionom poto se nedelju dana dvoumio da li da to uini. Takoe mu je, ukratko, ispriao kako su ga posetili neonacisti. Arnold mu je postavljao pitanja, interesovao se za detalje, ali ne dobivi konkretne odgovore kazao mu je: - Gospodine Rojter, vi ste mogli da umrete na putu ili pri nasilnom upadu na moj posed. Mogli su da vas ubiju moji ljudi. U svakom sluaju rizikovali ste ivot da biste mi doneli neke informacije koje moda nisu tane. - Sve to sam vam rekao je potpuno tano. Moj ivot nije bitan. Ja imam preko sto deset godina i mogu da umrem ovog trena; vana je budunost oveanstva... Malo je zastao, da bi se nakaljao, i odmah nastavio: - Vana je budunost oveanstva. Nacizam je veliko zlo... - Kaete, dakle, da treba da odaberu novog Hitlera i da se spremaju da osvoje ceo svet? - Da. To znai da Zemlji ne preti unitenje tokom nastupajue konjunkcije planeta i da oni znaju za to... Oni kuju zaveru. Pa to je onda dvostruka zavera. - Dvostruka zavera? - nasmeja se Arnold. - Da. Glavna je masonska zavera... Znate, gospodin Isus Hrist, koga vi nazivate vanzemaljcem, rekao je svojim apostolima da e tokom sudnjeg dana cela Zemlja da se trese i da ko eli da se spasi bei u umu. Poznato je da u umi ne moe doi do pucanja povrinskih slojeva zemlje zbog korenja drvea i kohezije tla... Godina mog roenja je, u svemu ovome to vam priam, veoma vana. Vidite, kad su Vavilonci 607. godine pre nove ere razorili Jerusalim, prorok Danilo je rekao da po inju takozvana vremena paganaca koja treba da traju sedam vremena, to iznosi 2520 dana... - ...1260 dana jesu tri i po vremena i taj se podatak nalazi u dvanaestom poglavlju Otkrovenja, u etrnaestom stihu - nastavi Arnold. - Za toliko malo vremena

nita se znaajno nije dogodilo i bilo je jasno da je znaenje Danilovog proroanstva simbolino i da se zapravo misli na 2520 godina. Toliko godina nakon 607. godine pre nae ere pada u godinu 1914, kada je poeo Prvi svetski rat. Armagedon je trebalo da nastupi kad izumru svi oni ljudi koji su videli dogaaje iz te godine ili u najmanju ruku generacija roena 1914. Ali to se nije dogodilo ni krajem prolog ni poetkom ovog veka. - Ja sam verovao da e Armagedon nastupiti po zavretku rata u Bosni, polovinom devedesetih godina prolog veka, kad su moji vrnjaci preli osamdesetu. Tada sam se preselio u Brazil, ubeen u to da sam u umama oko Brazilije potpuno bezbedan. Oskar Nimajer je nije sluajno sagradio na takvom terenu... - Verovali ste... - Verovao sam da neko do detalja ispunjava sva biblijska proroanstva, da se time bavi neki poseban masonski red... U Bosni je 1914. sve i poelo: atentat u Sarajevu, pa Prvi svetski rat... Znamo da je svet poeo naglo da se razvija i napreduje posle tog rata: nauka i tehnologija; broj stanovnika se za tri decenije gotovo udvostruio; pa Drugi svetski rat i nuklearna era; pa kosmiko doba i ovek u svemiru; pa skoro pet i po milijardi stanovnika na naoj planeti kad je okonan rat u Bosni... Krug je bio zatvoren: tamo gde je poelo, tamo se i zavrilo. Ali nita. - I, ta mislite, koji to masonski red ispunjava biblijska proroanstva? - BNai BRith. Jevrejski nacionalni red Sinovi zaveta. Oni su Hitlera doveli na vlast i gurnuli est miliona svojih sunarodnika u njegove gasne komore, samo zato da bi posle rata stvorili dravu Izrael i da niko ne bi smeo da govori protiv njihove zavere. Oni su napisali i Protokole sionskih mudraca. itajui Protokole, imao sam utisak kao da itam nastavak nekih prorokih knjiga iz Biblije. - Ma kakvi Protokoli! Ta knjiga je falsifikat! - Falsifikat ega?... ta je original?... - Loe sam se izrazio. Ona je poturena Jevrejima od strane tajne policije carske Rusije u vreme neposredno pred Oktobarsku socijalistiku revoluciju, da bi ih okrivila za ruski graanski rat za koji se znalo da e ubrzo izbiti. Ja vas uveravam u to da niko ne ispunjava biblijska proroanstva. Sama Biblija je obina zbirka kanonskih knjiga, prepuna nerazumljivih poetskih etapa koje se mogu tumaiti na vie naina, a ljudi su spremni da olako poveruju u neto to ne razumeju. Ne postoji nikakva masonska zavera. To je obina la. Propaganda katolike crkve iz vremena Francuske buroaske revolucije. A to se tie te vae neonacistike zavere, ne znam ta da vam kaem... Najradije ne bih poverovao u to... - Verujte mi, Arnolde. Verujte mi. Pretpostavljam da su u Paragvaju ili Argentini. Pripremaju pravu pravcatu osvetu za poraz iz 1945. - I ta vi hoete od mene? ta ja sada treba da uradim? ta?... - Vi ste jedan od nekoliko stotina najmonijih ljudi na svetu. Moda moete da obavestite Svetsku vladu. - Ali kako?! Gde su mi argumenti?! Sve ovo ste mogli da mi javite i na neki drugi nain, a ne da preletite pet hiljada kilometara! - O boe! - uzviknu iznenada Rojter. - O ne! Desnom rukom je uhvatio kragnu koulje i jednim ne ba brzim potezom oslobodio vrat. Poeo je da kalje i da se gui. Arnold je, ne oklevajui, iz istih stopa pozvao doktora.

- Her Rozenberg, - ree Rojter borei se sa duom - morate spreiti neonaciste da porobe oveanstvo... u vaim je rukama... morate... Prestao je da govori, da kalje, da die... Doktor, koji je kasno stigao, klimnuo je glavom i Rozenbergu je postalo jasno da od svog nezvanog gosta vie nita nee saznati. - Iznesite ga! - povika Arnold. - I otarasite se njegovog lea! A komandiru obezbeenja je dobacio: - Zanimljiv starac. Nije mi jasno zato je preleteo tolike kilometre da bi mi ispriao neto to se dogaa samo u njegovoj glavi. I jo da umre u mom dvoru. Ceo svet je poludeo, zar ne? Komandir obezbeenja klimnu glavom u znak odobravanja i potrudi se da Rozenberg ostane sm u salonu. Ostatak noi, vrhovni svetenik proveo je etajui od zida do prozora i razmiljajui o svemu to je uo od nezvanog gosta. VI NA JUGOZAPADU afrikog kontinenta, oko dvesta kilometara severoisto no od luke Lideric, u podnoju planinskog vrha Aruab, u pustinji Namib u Namibiji, ispred najvee barake jednog naputenog rudnika dijamanata, okupljali su se ovog toplog junskog dana automobili koji su dolazili iz raznih pravaca, najvie sa primorja ili iz glavnog grada Vindhuka. Iz njih su izlazili sveano odeveni neonacisti. Svi su oko leve nadlaktice nosili crvenu traku sa belim krugom i crnim kukastim krstom. Tano u podne, velika dvorana koja se nalazi duboko pod zemljom bila je prepuna. Na na brzinu montiranim klupama sedeli su, od prvog do poslednjeg mesta, potomci nekih najviih funkcionera Treeg Rajha izbeglih 1945. u Junu Ameriku. Sad su se svi nali na jednom mestu. Meu njima je, istina u malom broju, bilo i deaka i devojica odevenih u uniforme Hitlerove omladine. agor koji je dotle ispunjavao ovu veliku prostoriju nestade kad na binu izae desetak ljudi; neki od njih su naoruani. Svi ustadoe, stadoe mirno i nakon intoniranja nemake himne sedoe. Za govornicu stade jedan mladi, pozdravi sve prisutne i poe da govori: Okupili smo se na ovom mestu koje su napustili rudari poto su sa njega odneli poslednji dijamant i predali ga u ruke Jevrejima, dananjim vladarima sveta, 137 godina i pedeset dana otkako je u austrijskom gradu Braunauu na reci In roen najvei Aleman svih vremena. Na alost, on nije uspeo da osvoji celu Evropu i ostvari vekovni alemanski san. Ali ako se radi uporno i precizno, svaka se greka moe ispraviti. Jo jedan na sin, Jozef Mengele, stvorio je genetskim putem - kloniranjem, devedeset i etiri nova Firera. Malo smo zakasnili, jer je prolo mnogo vremena otkako smo ih poslali u svet da bi nam se vratili upravo onakvi kakvi su nam potrebni. Dame i gospodo, tri nova Firera su pred nama. Mi imamo teak zadatak: treba da od njih trojice odaberemo jednog. Dozvolite mi da vam predstavim sva tri kandidata.

Po zavretku ovog kratkog ekspozea, pred govornicu stadoe tri oveka. Ono to im je bilo zajedniko jeste njihov fiziki izgled - svi su izgledali kao Adolf Hitler u prvim godinama Drugog svetskog rata, samo to nisu nosili brkove. Bili su obueni u uniforme koje su im davale elegantan izgled. Prvi, najstariji i najsliniji pravom Hitleru imao je pedeset i tri godine i doao je iz Francuske. Drugi je imao pedeset i jednu godinu i doao je iz vedske. Trei je imao etrdeset i devet godina i doao je iz Holandije. Prvo su se sva trojica predstavila vidno uzbuenoj publici ispriavi joj kako su saznali za svoje poreklo i stupili u kontakt sa neonacistima. Zatim su pred publikom, koja je ujedno bila i iri, radili krae testove i odgovarali na pitanja vezana za ivot i delo Adolfa Hitlera. Bili su nemilosrdni jedni prema drugima. Firer veanin i firer Holananin su ak, u nekim trenucima, zajedno nastupali protiv firera iz Francuske, govorei kako arijevski voa ne moe da bude neko ko je odrastao u romanskoj zemlji. Ali on je uspeno odbijao njihove napade injenicom da su sva trojica nastala od krvi jednog oveka. Agitacija je bila duga, estoka i zamorna, moglo bi se rei i bezuspena, sve dotle dok se firer Francuz, iskoristivi trenutak tiine, nije obratio publici: - Znamo da je Adolf iklgruber Hitler ro en 20. aprila 1889. godine! Publika je potvrdila. - On je roen u godini bivola po kineskom horoskopu! A ja sam ro en 1973, takoe u godini bivola! Pored toga, ja sam graevinski tehniar, moler i soboslikar, kao i Adolf Hitler! Publika, gotovo hipnotisana ovim reenicama, naglo ustaje, podie desne ruke uvis i pozdravlja svog vou: - Heil Hitler! Heil Hitler! Dvojica njegovih rivala, zateeni iznenadnom akcijom svog protivnika, pokuae neto da kau, ali njihov glas ne stie do publike. - Izabrali ste pravog oveka za vou svih Arijevaca! - povikao je novi Hitler im je doao do rei. Pogledao je najblie straare, naoruane mladie koji su dotle bili mirni i neprimetni, i rekao im: - Postoji samo jedan firer! Palac desne ruke okrenuo je nadole. Oni bez razmiljanja ispalie nekoliko hitaca u njegove protivkandidate, oborie ih na pd i iznesoe iz prostorije. an Pol Bugenvil, novi firer, ugledao je ovaj svet 20. aprila 1973. godine u Mengeleovoj laboratoriji, u jednoj dungli u Paragvaju. Iste ga je godine usvojio jedan brani par sa juga Francuske koji nije mogao da ima decu. (Svi Hitlerovi klonovi su se tajnim kanalima kretali prema Evropi i Severnoj Americi.) Dete je odrastalo uz veliku ljubav i panju svojih roditelja, u materijalnom izobilju, izolovano od vrnjaka, od kojih se mnogo razlikovalo. U etrnaestoj godini otac mu je poginuo nesrenim sluajem. Sa petnaest godina naputa majku i odlazi na kolovanje u Marsej, da se nikada vie ne vrati kui. U novoj ivotnoj sredini, zbog svog fizikog izgleda i datuma roenja, dobija nadimak Hitler i dugo ga nosi kao deo sebe. Iako se u poetku protivio, kako je vreme odmicalo i kako je uio (najlake je uio nemaki jezik), upoznavi se sa astrologijom i uenjem o reinkarnaciji due, poeo je da ivi u sumnji da je ba on reinkarnirani Hitler. Zato mi svi ljudi koji me upoznaju kau da liim na Hitlera?,

pitao se mladi an Pol. Za to sigurno postoji dobar razlog. Mala je mogunost da se tu radi o koincidenciji. Da li sam ja u stvari on? I na kraju je ubedio sebe u tu tvrdnju. Ali tek tada su nastali pravi problemi: dok su mu drugi ljudi davali nadimak Hitler - to nikome nije smetalo; ali kad je on sm sebe poeo tako da naziva - to je ve bilo neto drugo. Zbog takvog svog uverenja dva puta je bio privremeno otputan iz vojske, da bi najzad bio osloboen vojne obaveze i upuen na nekoliko psihijatrijskih klinika gde se skoro godinu dana bezuspeno leio. Uspeo je da izbegne doivotni boravak u ludnici zbog toga to njegova bolest ne predstavlja nikakvu opasnost po okolinu. Radio je kao moler, soboslikar i tehniki crta. Vremenom je postajao sve usamljeniji, otueniji i bezoseajniji. Iznenadna smrt majke, krajem prolog veka, zadala mu je poslednji i konani emotivni udarac. Sa ljudima je kontaktirao samo poslovno. Nikad se nije enio. Svog ubeenja - da je arijevski mesija - nikada se nije odrekao. U njegovom mozgu su se stalno raale nove i nove ideje. Skoro trideset godina pokuavao je da stupi u kontakt sa neonacistima. Ti pokuaji bili su uzaludni sve do nedavno, kada je konano pronaao ljude koji su poverovali u vei deo njegovih pria, i kada je saznao da nije reinkarnirani Adolf Hitler, ve njegova savrena kopija. I tako je pedesettrogodinji an Pol Bugenvil, jedan obian, dodue mnogo ekscentrian graanin Francuske i Evrope, u jednom trenu ostvario svoj ivotni san. Ponosno je stajao pred ljudima koji su ga izabrali za vou, utao i u njima izazivao nestrpljenje, kao pravi Hitler pred svoj istorijski govor 30. januara 1933. godine, kad se dokopao vlasti; stajao je i itav jedan predugi minut svojim otrim pogledom sekao publiku, da bi najednom poeo da govori, polako, pa sve bre i bre: Nadam se da ste sreni to ste za svog vou odabrali pravog Hitlerovog naslednika, na ovom komadu zemlje koji je bio na od 1885. do 1915. godine; na komadu zemlje za koji su nam u borbi sa plemenom Herero, u kaznenoj ekspediciji kod Vaterberga 1904, kao i u borbama sa ostalim Bantu plemenima do 1908. godine, poginuli najbolji alemanski sinovi; na komadu zemlje koju su nam oteli Jevreji i do 1989, kad su ga napustili, iskoristili sva njegova rudna bogatstva! Svi mi dobro znamo ta se u poslednje vreme dogaa na naoj planeti! Kao i u prolom veku iza svega stoje Jevreji! Setite se samo Protokola sionskih mudraca! Odabrana jevrejska gospoda sastala se na Prvom cionistikom kongresu u Bazelu 1896. godine; da bi se, ponovo u Bazelu, 1897. godine sastala 24 puta i dogovorila da spretnim politikim, propagandnim i finansijskim delovanjem, revolucijama, prevratima i svetskim ratovima, zajedno sa masonima, unite hriansku civilizaciju i uspostave svoju vladavinu - Novi svetski poredak! I on je tu! On ivi ve devet godina! I to je najgore, Jevreji su iskoristili svoje bive neprijatelje za jedan takav poduhvat! Zar je ba Austrijanac, Arnold Rozenberg, morao da stvori tu novu, sinkretizovanu svetsku religiju?! Padom Vatikana mi smo izgubili velikog saveznika i danas praktino ne postoji niko ko bi mogao da se odupre Jevrejima! Ceo svet je u njihovim rukama! Ali ja se ne bih vie zadravao u prolosti! Nemogue je uspostaviti svetsko jedinstvo! Rase i narode uvek e deliti ogromne razlike! Budunost mora da pripada nama - Arijevcima!... Sada nam se prua prilika koju dugo nismo imali i ne smemo je propustiti!... Ja ne verujem ni u kakve kosmike

poremeaje! Ova planeta postojae jo dugo i na njoj e i dalje iveti ljudi!... Onaj ko preivi konjunkciju planeta morae da se pokori nama - Arijevcima!... Prvo to moramo uraditi - i to smesta - jeste da zadamo konani udarac Jevrejima! Njihova zavera mora da padne u senku nae zavere! Reakcija je uvek jaa od akcije! Dok se Jevreji budu snali - ceo svet e biti na! Ja vam danas na ovom mestu obeavam svetlu budunost u okviru etvrtog Rajha! Za kratko vreme stvoriemo imperiju u kojoj e biti mesta samo za Arijevce! Za ostale rase i narode nai potomci saznae prouavajui istoriju! I ta da vam kaem na kraju osim: danas Namibija, sutra ceo svet! Zavrivi govor, firer je podigao desnu ruku u znak pozdrava i glasno izgovorio: Sieg! Svi prisutni ustadoe i otpozdravie ga sa: Heil! Celu prostoriju ispunie pozdravi: Sieg!- Heil! - Sieg! - Heil! Pozdrave je polako zamenila nemaka barokna muzika. Skoro svi posetioci ovog malo neobinog skupa poee da se razilaze. Svako je odlazio do svog automobila i vraao se tamo odakle je doao. Hitler je napustio dvoranu i sa najbliim saradnicima, koje je tek upoznao, krenuo u obilazak Vuje jame, kako su nazvali ovu tajnu neonacistiku vojnu bazu. Do veeri su obilazili Vuju jamu. Upoznavali su firera sa vojnim potencijalom ovog biveg rudnika dijamanata. To je najvea neonacistika vojna baza u Namibiji i na svetu. Sagraena je od 2017. do 2021. godine, u periodu kada su se nakon pada katolike crkve i jezuita - vekovnih vladara Paragvaja - svi neonacisti tajno doselili u Namibiju, gde ih je u pozamanom broju bilo i pre toga. Baza poseduje veliki broj prostorija za razliite namene, poev od skladita za hranu, oruje i municiju; od spavaih i radnih soba bez prozora za neonacistike funkcionere, spavaona za hiljadu i po vojnika, pa sve do energetskih postrojenja koja od rude boraks proizvode elektrinu energiju. Baza poseduje ak i minijaturni kosmodrom, koji tek treba da u orbitu Zemlje poalje svoju prvu svemirsku letelicu. Opremljena je najsavremenijom kompjuterskom i satelitskom tehnikom, kao i ureajima za ometanje satelita, tako da niko u spoljnom svetu ne zna da ona postoji. Na aerodromskoj pisti, duboko pod zemljom, nalazi se pedesetak najmodernijih helikoptera i aviona - transportera, bombardera i lovaca - a tu su i dipovi, tenkovi i vojni transporteri. Baza je naoruana raketama tipa zemlja-zemlja, raketama sa nuklearnim glavama i raketama napunjenim hemijsko-biolokim agensima. Ako bi kojim sluajem bila napadnuta, tu je protivavionska odbrana; zatiena je i od mogue eksplozije atomske bombe u njenoj blizini. Pored vojnika, osoblje baze sainjavaju i malobrojni naunici, po ubeenju neonacisti. Pored ove, u Namibiji postoji jo jedanaest manjih neonacistikih vojnih baza za koje vlada ove drave ne zna. Upoznavi celu bazu, firer je vidno uzbuen i fasciniran injenicom da je sva ta vojna sila samo njegova sazvao sastanak dvanaestorice najbliih saradnika. Sastanak je prvi zvanini, istina tajni, skup trinaestorice vodeih nacista od Drugog svetskog rata. Na njemu novi Hitler treba da u konturama iznese svoj plan za osvajanje sveta. I to je i uinio, uz povremene komentare svojih saradnika, najbolje to je umeo, a umeo je. Prostorija u kojoj su zasedali bila je mala i izolovana, tako da ih niko od osoblja baze nije mogao ometati. Sedeli su za velikim okruglim stolom i diskutovali do kasno u no. Hitler je prvo govorio o tome kako bi do konjunkcije planeta trebalo izazvati jo veu paniku, naroito u velikim gradovima. Paralelno s tim, po planu, treba u svim

alemanskim zemljama - Nema koj, Austriji, vajcarskoj - iriti neonacistiku propagandu, pogotovo meu mladima koje treba regrutovati kad se planete raziu. Panika treba da bude maksimalna, a to ukljuuje i lansiranje tri satelita ija e posada izvriti desant na sve tri meunarodne orbitalne stanice, odakle e potom da unitava ili krade, po potrebi, sve ostale satelite; treba poruiti sve kosmodrome i tako onemoguiti otpor sa Zemlje; treba vriti teroristike napade na kasarne i vojne baze koje vojnici jo nisu napustili; a plan je ukljuivao i upotrebu biolokog i nuklearnog oruja. - Unitiemo jevrejsku civilizaciju! - histerisao je Hitler uivajui u nagovetaju predstojeeg orgijanja po svetu. - Prvu atomsku bombu baciemo na Njujork, na to prljavo jevrejsko gnezdo! Atomske bombe baciemo jo i na Moskvu i Peking! Na ostale velike gradove baciemo bioloko oruje!... Prema Hitlerovom paklenom planu najvie zla treba naneti Severnoj Americi, Aziji i Africi. - Amerika je dva puta u prolom veku stala na pogrenu stranu i najvie doprinela naem porazu! - vikao je Hitler. - Ovog puta poraziemo mi nju!... Sve ute mrave i crne majmune potamaniemo biolokim orujem! Zaraziemo sve velike azijske i afrike gradove najgorim bolestima! Istrebiemo stanovnitvo ta dva kontinenta! Ostae pusta cela Afrika! Kina! Indija! Pakistan! Indonezija! Izrael! Turska! Arabija!... Prema planu, u Evropi treba istrebiti sve nearijevske narode: raketama bombardovati sve vee gradove na Pirinejskom, Apeninskom i Balkanskom poluostrvu, kao i dva najvea evropska grada - London i Pariz. - Grad svetlosti pretvoriemo u grad tame! - uzvikivao je Hitler sa velikom mrnjom prema zemlji u kojoj je odrastao. Nemaku, Austriju, vajcarsku i nordijske zemlje prepustio je udima prirode, a Slovene odredio za sluge koje e nakon konjunkcije planeta izgraditi germansku Evropu. to se tie Australije, budui da se svi njeni veliki i vei gradovi nalaze na obalama mora i okean, i taj kontinent je prepustio udima prirode u nadi da e njeno stanovnitvo nastradati od velikih morskih talasa. To o ekuje i Kneevinu Helenu. Juna Amerika je poteena razaranja, jer je njeno stanovnitvo preteno neuko, neborbeno i bez ikakvih ideala, i kao takvo je idealno za radnu snagu koja e izgraditi novi, arijevski svet. Sve ovo treba uraditi pre konjunkcije planeta, a onda preostalom stanovnitvu objaviti velianstvenu vest: novi Adolf Hitler je va gospodar, vi ste njegovi podanici. - Raunam da e do konjunkcije planeta naom estokom akcijom biti ubijeno oko est milijardi ljudi! - pretpostavljao je firer sa zadovoljnim izrazom lica. - Od preostale dve milijarde neka konjunkciju preivi sedamsto miliona! Oni e biti nai robovi! Svi osim Alemana, a ostae nas oko pedeset miliona, bie sterilisani i nee imati potomstvo! Broj Alemana poveaemo kloniranjem! Za dvadeset godina, kad stasa prva generacija kloniranih Alemana, imaemo planetarnu Arijevsku Imperiju! Ona nee postojati samo hiljadu godina, kako je to tvrdio firer iz prolog veka! Ona e iveti koliko i naa planeta, jer nee imati protivnika! Po pitanju religije kojoj e pripadati te budue generacije arijevaca, Hitler je smatrao da trei milenijum treba da pripada njegovom hramu, pa ma kakav on bio. - Hou Arnolda Rozenberga za saveznika! - naredio je svojim saradnicima. Potrudite se da to pre bude ovde! On je istokrvni austrijski Aleman! I bez obzira na to ta je dosad radio, nama je preko potreban!

Po pitanju vanzemaljaca, i njihovog mogueg meanja u ljudske sukobe, Hitler je bio kategorian: - Oni se nikad nisu meali u ljudske obraune! Vanzemaljci e biti neutralni! Bili su neutralni i 2016! Razmatrajui mogunost da budu provaljeni, Hitler je hladnokrvno konstatovao: - Koliko su pametni, Jevreji su isto toliko i glupi! I ako saznaju za nas, pomislie da se nalazimo u Novoj vapskoj Zemlji na Antarktiku ili da smo u Paragvaju! Privodei sastanak kraju, svi njegovi uesnici rezimirae odluke koje su doneli i zakazae sledei sastanak za naredni dan, kad bi trebalo detaljnije raditi na detaljnijim planovima. - Jevreji su uspostavili svetsku vladavinu! - rekao im je Hitler na rastanku. - Ali naa zavera e zaseniti njihovu, jer e biti izvedena munjevitom brzinom! Kad su se svi razili i kad je Hitler ostao sm za okruglim stolom pored koga se nalazio veliki monitor sa elektronskom mapom sveta i crvenim i utim ta kama razbacanim po njoj, on ju je namrteno pogledao, kiselo se nasmejao i proaputao: - Jedva ekam da ceo svet bacim pod svoje noge! VII U NAJVEEM amerikom gradu, u najstroem centru Menhetna, u velikoj salonskoj prostoriji na vrhu jednog nebodera, u strogoj tajnosti u odnosu na spoljni svet, na vanrednom sastanku, okupili su se najmo niji masoni, do nedavno tajni vladari sveta Savet trinaestorice. To nije njihov prvi sastanak otkako je objavljena vest koja je uspaniila oveanstvo, ali je svakako jedan od vanijih, jer e sve odluke koje na njemu budu bile donete izglasati Vlada Svetske Konfederacije. Ritualno pozdravivi dvanaestoricu svojih najbliih saradnika, trinaesti lan Saveta, ujedno i njegov predsednik, Gotlib Bencion, seo je za dugaak pravougaoni sto sa ije je obe strane sedelo po est lanova Saveta. - Draga brao - rekao im je. - U ovom beskrajnom kosmikom prostranstvu stanuje najuzvienija samosvesna energija koju nazivamo Veliki Arhitekta. I premda je ona i mona i graditeljski raspoloena, ne moe i nee nam pomoi da doekamo 26. jul ako se sami ne potrudimo da spasemo svoje ivote i sve ostalo to se moe spasiti. Ovaj svet u koji smo sili sa boanskih visina, prolazei kroz sedam sfera i skupljajui usput neisto u sa kojom se uspeno borimo od onog dana kad smo poloili zakletvu i sveano uli u nae loe, mesto je krajnosti i stalnih prijatnih i neprijatnih iznenaenja. Kad smo nedavno konano uspostavili dugo oekivani Novi svetski poredak, niko od nas nije mogao ni da zamisli ta e se dogoditi za svega devet godina. Sada nam preostaje jo samo da ispunimo Zavet naih predaka i da spremno doekamo ovu konjunkciju. To je i bila glavna tema ovog sastanka, razbijena u trinaest taaka dnevnog reda. Diskutovali su svi lanovi, glavnu re je vodio Bencion sa dva najblia saradnika, a odluke su donosili jednoglasno. Prema planu, trebalo bi da predsednici i predsednici vlada svih zemalja lanica Konfederacije, najkasnije za dve sedmice, postupe po uputstvu za evakuaciju u sluaju atomskog rata, napuste prestonice i presele se u rezidencije za vanredno upravljanje. Masonski vrh, odnosno funkcioneri Internacionalne Masonske

Konfederacije, treba da se evakuiu u Braziliju; kako za vrh, evakuacija vai i za sve orijente, vrhovne savete i loe, i sve njihove lanove. Zatim, treba izdati naredbu vladama svih zemalja, kao i njihovim ministarstvima za kulturu, da se sva pokretna umetnika dela sklone na bezbedna mesta, a Vojsci Konfederacije izdati nareenje da se to vie stanovnitva evakuie u ume, gde treba podii privremena naselja. Trinaesta taka dnevnog reda bila je najzanimljivija. Diskutujui o vanzemaljcima, koji tajno borave na naoj planeti, Bencion je rekao: - Vi svi dobro znate da su vanzemaljska bia oduvek poseivala nau planetu, da su ih u dalekoj prolosti praljudi slikali na zidovima peina, a da su ih sve do prolog veka ljudi koji su ih viali nazivali anelima. Naa braa iz prolosti su stupala u kontakt sa njima, ak su bili i na vlasti kao kraljevi i carevi nekih starih imperija. Ostavili su iza sebe i neke grandiozne graevine. Pretposlednji put su komunicirali sa vitezovima templarima u trinaestom, a poslednji put sa iluminatima u osamnaestom veku. I tada je nastupio period zatija sve do 5943.* godine (po masonskom kalendaru 1943). Tokom Eksperimenta Filadelfija, odnosno Projekta Duga, ameriki ratni brod Aldridge173 nestao je iz voda Atlantika, otplovio u neku drugu dimenziju i vratio se nazad. Amerika vojska i vlada od tada su bile u stalnom kontaktu sa vanzemaljcima koje su mornari sa Eldrida upoznali u toj dimenziji. Taj se kontakt svodio uglavnom na kratke poruke u obliku ifrovanih zvu nih signala. O kontaktima nacista sa vanzemaljcima da i ne govorim: oni su otili najdalje, tim pre to su sa njima saraivali na stvaranju nove rase super-ljudi, meanjem Nemaca i vanzemaljaca. Medicinske eksperimente u koncentracionim logorima da i ne pominjem. Njihovi vanzemaljci doli su iz druge galaksije ko zna kad i oni danas ive na nevidljivoj strani Meseca; oni su odatle oterali nae astronaute jo poetkom sedamdesetih godina prolog veka. Vi svi dobro znate zato ve etrdesetak godina niko ne ide na Mesec? Zato to tamo stanuju praarijevci! Sa njima su kontaktirali jo i Sovjeti i Kinezi, sve do sredine sedamdesetih, od kada nam se vie nisu javljali. Ali kad je 6016. godine onaj svemirski brod pao na Meku, preivela posada, zarobljena i odvedena u najveu ameriku vojnu bazu u Apalakim planinama, priznala nam je da oni nisu vanzemaljci, ve Zemljani mnogo stariji od nas: jedan poseban red reptila koji je evoluirao i stvorio podvodnu civilizaciju mnogo pre postanka oveka. Jedan francuski pisac arlatan bio je u pravu kad je krajem prolog veka izjavio da Adam i Eva, ako su uopte i postojali, nikad nisu razgovarali sa satanom-zmijom, ve sa razumnim i visokointeligentnim reptilom; to je tvrdio i Arnold Rozenberg pre desetak godina. Od njih smo saznali i to da ih na Zemlji ima oko trideset hiljada i da ive u dva grada pod morem. Ta su bia daleko naprednija od nas. I oni podleu istim zakonima prirode kao i mi, i za njih e konjunkcija planeta biti pogubna isto koliko i za nas. Moraemo da se potrudimo da uspostavimo prisniji kontakt sa njima kad se sve ovo zavri. Na kraju sastanka, Bencion je potpisao sve naredbe i ostalim lanovima Saveta rekao: - Kad sve ovo budete sproveli u delo, najkasnije do 24. juna, sastaemo se u Braziliji. Kucnuo je as za ispunjenje Zaveta: reiraemo Armagedon pre konjunkcije planeta. A onda emo doekati naeg cara iz Davidovog Semena. Ja vam vie nisam potreban i zato smesta kreem na put. Ne pada mi na pamet da silazim na njujorke ulice i da doem u bilo kakav kontakt sa ovim profanim ljudima.

Ritualno ih pozdravivi, rastao se sa njima i ukrcao u helikopter koji se u meuvremenu spustio na krov nebodera. Njime je za tren oka stigao do aerodroma Don Ficderald Kenedi, gde ga je ekao avion za Braziliju. VIII HELENSBURG, rano jutro 17. juna. Arnold Rozenberg sedi u svojoj radnoj sobi i skida poruke sa elektronske pote. U sobu bez kucanja upade gluvonemi dvorski portir, predade mu crveno pismo i izae napolje. Vrhovni svetenik otvori kovertu i iz nje izvadi list papira. Na njemu poruka na tajnom masonskom pismu; kombinacija dve crtice sueljene pod pravim uglom i takama sa strane. Na dnu papira peat Internacionalne Masonske Konfederacije i neitak potpis. Razumeo je poruku; glasila je: Ugaoni kamen oveanstva eka svog zidara. Rozenberg zapali i papir i kovertu, baci ih u pepeljaru i izae iz radne sobe. Uavi u kneevsku sobu, probudio je Dominik. - Ustaj draga! Spremamo se na put! - Kakav put? - procedi ona mrzovoljno. - Idemo u Braziliju. Biemo tamo sve do konjunkcije planeta. Danas u da se oprostim sa svojim podanicima i popodne sedamo u avion za Junu Ameriku. Ona se zavue pod pokriva i promrmlja neto na nerazumljivom francuskom. U isto vreme, po Hitlerovom nareenju, poto su prethodno ukljueni ureaji za ometanje satelita, iz najvee neonacistike vojne baze istovremeno su lansirane tri rakete. Svaka raketa ima posadu od po dvadeset ljudi, koji se fanatino kreu ka svom cilju: zauzeu sve tri orbitalne stanice. Neto kasnije, jedna velika neonacistika podmornica pribliava se obalama Kneevine Helene. Znajui da obalska straa ve due vreme ne kontrolie morske obale ove ostrvske dravice, osoblje podmornice zaustavlja svoj plovei objekat nedaleko od kopna. Izronivi na povrinu, iz nje izae deset razvijenih mukaraca, sedoe u mali amac - sastavni deo njene ratne opreme - i lagano veslajui doplivae do ostrva. Podmornica je odmah zaronila i udaljila se od ostrva na odreeno vreme, dok momci koji su je napustili u manjim grupama krenue prema Helensburgu. Odeveni su kao vitezovi petorica u odori templara, a petorica u odori tevtonaca. Za manje od dva sata stigoe u grad, gde su se pomeali sa ostalim graanima i uestvovali u prepodnevnom karnevalu. Tano u podne, Arnold Rozenberg je zajedno sa svojom ljubavnicom i malom pratnjom izaao iz najveeg helensburkog hrama. Dok je silazei niz stepenice odgovarao na pitanja malobrojnih novinara, pritralo im je deset vitezova i osulo rafalnu paljbu po njima, trudei se da ne pogode vrhovnog svetenika. Momci iz obezbeenja nisu ni stigli da prue otpor; pored njih pade i nekoliko smrtno ranjenih novinara. U tom haosu najbolje se snaao Rozenberg. Podigao je Dominik u naruje i, preskaui preko leeva i gazei sveu ljudsku krv, stigao do automobila. Tu je stajalo est vitezova. Jedan od njih je brzo otvorio prednja vrata, izvadio vozaa, ispalio mu dva hica u potiljak i upao unutra. Ostala petorica prioe vrhovnom sveteniku, otee mu ljubavnicu, bacie je na plonik i zajedno s njim usko ie u automobil. Krike ranjenih rtava i vrisak ena zamenio je zvuk motora automobila koji se okrenuo za sto osamdeset

stepeni. Preostala etiri viteza potrae prema automobilu u koji je tek sela jedna uplaena novinarka, izbacie je napolje, uletee unutra i krenue za prvim automobilom. Crni Rols-Rojs, sa plavo-ljubiasto-crvenim zastavicama, velikom se brzinom kretao prema helensburkoj luci, ne tedei ljude koji su se panino sklanjali u stranu pri njegovom nailasku; iz crvenog mercedesa koji ga je pratio izletali su meci i uspeno istili put svom prethodniku. Arnold je svojim otmiarima, bez obzira to su mu pitolji bili upereni u potiljak, usput postavio nekoliko pitanja na francuskom i nemakom jeziku, ali od njih nije dobio odgovor. Automobili brzo stigoe u luku. Na veliko iznenaenje prisutnih, iz njih isko i deset vitezova, sa knezom koga svi prepoznae, pripucae i rasterae neeljene posmatrae. Potom se ukrcae na najblii gliser, iji je vlasnik skoio u more, i isplovie iz luke bez ijednog jedinog pratioca i bez ijedne jedine izgovorene rei. Dok se gliser udaljavao od ostrva Arnold im je postavio jo nekoliko pitanja, ovog puta i na engleskom, ali opet nije dobio odgovor. Na svetlo-plavoj povrini Atlantskog okeana, juno od ostrva, pojavio se dugi crni trup podmornice. Gliser pristade uz njen bok i na nju se popee vitezovi, drei se za ogradu i vodei Arnolda prema otvoru iji se poklopac otvorio. Iz njene unutranjosti izaoe dva mornara bez ikakvih oznaka i utke ga uvedoe unutra. Kad i poslednji vitez ue u nju, podmornica zaroni i krenu u pravcu jugoistoka. Vitezovi se izgubie u podmornikim prostorijama. Dva mornara uvedoe ga u jednu manju prostoriju, u kojoj je pored stola stajao jedan mornariki oficir sa neonacistikim oznakama na uniformi. Ugledavi svog gosta, pozdravio ga je i rekao mu na nemakom: - Gospodine Arnold Rozenberg, meni je pripala ast da vam u ime kapetana poelim dobrodolicu na podmornicu Alfred Rozenberg. Nadam se da boravak na ovom mestu neete doiveti kao ropstvo. Predlaem vam da ne pruate otpor naem osoblju, jer bi to bilo krajnje nerazumno, a vi ste razumna osoba. Nareeno mi je da vas smestim u apartman u kome ete biti sami sve dok ne stignemo u Namibiju. elim vam srean put. Oficir klimnu glavom, mornari otvorie vrata i izvedoe ga napolje. Dovedoe ga do malih metalnih vrata u centralnom delu podmornice, otvorie ih i uvedoe ga unutra. Ostavi sm, Arnold je upoznao prostorije u kojima je bio zatvoren. Bio je to pravi mali apartman. Ispunjavao je sve potrebe jednog oveka kome predstoji bezbrian put od oko 2600 kilometara. Seo je na fotelju pored police na kojoj su leale knjige, uzeo jednu i prelistao je. Na ostrvu sa koga je Arnold upravo bio nasilno odveden nastala je velika guva. Retki policajci, zajedno sa novim momcima iz kneevog obezbeenja, ogradili su prostor oko glavnog hrama tek tridesetak minuta posle otmice. ivih svedoka, graana Helensburga i turista, bilo je na stotine. Svi su priali istu priu. Mnogi su se kleli da su na morskoj puini videli podmornicu u koju su se ukrcali otmiari. Gliser je uskoro pronaen. Bio je neoteen. Leevi dvanaestorice mladia i etiri novinara nakon uviaja uklonjeni su sa krvavih stepenica Rozenbergovog hrama, a svi ranjeni mladii iz hramskog obezbeenja i novinari prebaeni su u najveu helensburku bolnicu. Njihove preivele kolege, kao i novinari koji se zatekoe na ostrvu, slili su se na mesto nesree kako bi napravili reportae, da bi se kasnije uputili prema kneevom dvoru u nadi da e dobiti izjavu od

Dominik. Ali svi su ostali ispred kapije iz dva razloga: prvog, to je ona doivela ok i nije htela ni sa kim da razgovara; i drugog, jer su joj estorica senatora, budui da nije bila kneeva supruga pa samim tim ni kneginja, odredili kuni pritvor sve dok se ne bude saznalo ta se dogodilo sa Rozenbergom. I dok je ceo svet potresla vest o otmici vrhovnog svetenika, koja je sa lica mesta do najudaljenijih krajeva planete putovala zahvaljujui telekomunikacionim satelitima od kojih veina ve decenijama krui oko Zemlje, tri mala neonacistika modula odvojie se od svojih raketa i krenue prema orbitalnim stanicama. Jedno vreme su se haotino kretali kroz vazduni prostor oko planete, jer je trebalo da na svoje ciljeve stignu u isto vreme. I to se i dogodilo. Neto pre tanog vremena, kad je trebalo da na sve tri orbitalne stanice pristanu svemirski moduli sa Zemlje, sa namirnicama i ostalim potreptinama za astronaute, pristali su neonacistiki moduli. Munjevit uspeh neonacistikih zaverenika bio je potpun: umesto da prime redovnu isporuku sa Zemlje, bezbrini i umorni astronauti primili su po dvadeset hrabrih, hitrih, fanatinih i dobro obuenih komandosa. (Svi su oni nekad bili piloti Bundesvera, NATO pakta i Vojske Konfederacije; neki od njih su i boravili na orbitalnim stanicama pre nego to su preli na Hitlerovu stranu.) Za tren oka zavladali su Zemljinom orbitom. Prvi deo njihovog plana bio je ostvaren tek kada su na orbitalne stanice pristali iekivani moduli sa Zemlje donevi tovare koji su bili primljeni. Zatim su leevi ubijenih astronauta izbaeni u bezvazduni prostor. Dan kasnije, posle ponoi, na junom delu strme i kamenite namibijske obale, podmornica u kojoj je kao zarobljenik putovao Arnold Rozenberg ula je u veliki podvodni betonski tunel. Nakon osamsto metara, koliko je dug, izronila je na povrinu, u jednu ogromnu peinsku dvoranu. Inae, ta dvorana, kao i cela peina, proirena je kako bi u nju mogla biti smetena jedna manja neonacistika vojna baza. etiri mornara u uniformama etvrtog Rajha otvorie vrata i uoe u prostoriju u kojoj je Rozenberg prelistavao knjige; prili su mu i izveli ga u hodnik. Izaavi iz podmornice i stupivi na vrsto tlo, Arnold ugleda visoke kamene svodove, na pojedinim mestima popunjene betonom, sa kojih je jaka svetlost padala na njegove sunarodnike sa ijom se ideologijom nije slagao. Proveden je kroz nekoliko tunela i polumranih prostorija. Na povrini ih je ekao kamion. Brzo su zauzeli svoja mesta i krenuli prema severoistoku, pravo u Vuju jamu. Arnold je pokuao da razgovara sa desetoricom vojnika sa kojima je putovao, ali oni nisu progovorili ni jednu jedinu re. Pred njima se nalazio dug put od oko petsto kilometara. Za sve to vreme, u svemiru, nova posada orbitalnih stanica juriala je u nove borbene akcije. Sve tri orbitalne stanice rasporedie se iznad tri najvea kosmodroma na Zemlji - ruskog Bajkonura, amerikog Kejp Kanarevala i evropskog kosmodroma u Francuskoj Gijani - i gotovo istovremeno prema njima lansirae po dve rakete ogromne razorne moi. (Neonacistiki astronauti su doneli oruje i municiju u svojim modulima.) One nisu dugo putovale do cilja i, pogodivi ih i pobivi svu njihovu posadu, sravnie ih sa zemljom. Zatim nastavie da seju oganj i smrt po planeti: orbitalna stanica koja je bombardovala Kejp Kanareval lansirala je dve rakete sa nuklearnim glavama u pravcu Njujorka; orbitalna stanica koja je bombardovala Bajkonur lansirala je dve rakete sa nuklearnim glavama u pravcu Pekinga; dok je trea orbitalna stanica, po unitenju kosmodroma u Francuskoj Gijani, lansirala dve rakete sa nuklearnim glavama u pravcu Moskve.

U trenutku kada se kamion sa Rozenbergom i deset vojnika pribliavao naputenom rudniku dijamanata u podnoju planinskog vrha Aruab, obe rakete sa nuklearnim glavama padoe na Njujork i za par sekundi pretvorie ga u prah i pepeo. Planinsku tiinu ugui dvanaest topovskih plotuna. Stigavi do starih baraka, voza kamiona iskoi napolje gde zatee tridesetak neonacistikih vojnika. Mahali su zastavama sa svastikom. Svima se na licu mogla pro itati radost. - Firer nam je naredio da priredimo proslavu zbog unitenja najveeg amerikog grada! - rekao je jedan neonacistiki podoficir vojnicima koji izvedoe Arnolda iz kamiona. A potom se obratio njemu: - Dobro nam doli vrhovni svetenie! Na njegov znak uvedoe ga u bazu. (Ostali vojnici malo kasnije napustie prostor ispred baraka i on ostade sasvim pust.) Provedoe ga kroz nekoliko hodnika, koji su bili puni uzbuenih vojnika, dooe do lifta, uoe unutra i njime se spustie duboko pod zemlju, na samo dno nekadanjeg rudnika. Po izlasku iz lifta, uvedoe ga u kupatilo i dadoe mu sve to mu je potrebno za tuiranje. To mu je dobrodolo posle dugog i napornog putovanja. Neto kasnije, obukavi civilnu odeu, odveden je u jednu prostoriju u kojoj se nalazi veliki okrugli sto sa trinaest stolica. Reeno mu je da tu saeka firerov poziv. Istog trena, obe rakete sa nuklearnim glavama padoe na Peking i pretvorie ga u zgarite. Hitler i njegovi najblii saradnici, u euforiji zbog razaranja Njujorka, uz ampanjac su proslavljali svoj povratak na istorijsku scenu. Kad je u Vuju jamu stigla vest da je razoren i Peking, gotovo da su podivljali. Hitler je ipak, koliko-toliko, ostao priseban. A kad su obe rakete sa nuklearnim glavama pale i na Moskvu i obrisale je sa lica Zemlje, i kad je ta vest stigla u Vuju jamu, rekao je svojim saradnicima da eli malo da se osami. Ostavi sm, uznemireno je etao od zida do zida i vikao: - Nadmaio sam Adolfa Hitlera! Ubio sam vie ljudi nego on! Ja sam najvei! Tako se ponaao desetak minuta. A onda je pozvao straare i naredio im: - Dovedite mi Rozenberga! Smesta! etiri vojnika upadoe u prostoriju u kojoj je dremao Rozenberg, prioe mu i rekoe da firer eli da ga vidi. Arnold ustade i svi zajedno krenue prema prostoriji u kojoj ga je on oekivao, prolazei kroz pravi lavirint. Stigavi do jednih vrata pored kojih su stajala dva straara, oni ih pozdravie i uvedoe ga unutra. Na kraju prostorije, naspram ulaznih vrata, stajao je jedan ovek i posmatrao neke fotografije na zidu. Tek kad se vrata zatvorie, on se okrenu prema svom gostu i pogleda ga pravo u oi. Arnold tada po prvi put u ivotu, gledajui nekoga, oseti slabost sopstvenog pogleda. Pred njim je stajao ovek koga je on pre toga imao prilike da vidi jedino na fotografijama ili crno-belim filmovima iz Drugog svetskog rata, istina bez malih brkova, iz ijeg je pogleda zraio neki demonski bes. Njih dvojica se tako gledae itav jedan predugi minut, u tiini, sve dok Hitler ne ree: - Arnold Rozenberg. Vrhovni svetenik Hrama treeg milenijuma... Austrijanac, Amerikanac, Francuz, ostrvljanin... Filozof, pisac, doktor filozofije, Nobelovac... Antihrist! Mason! Iluminat! Zaverenik! Propagator Novog svetskog poretka i jedan od njegovih utemeljivaa!... Dobro doao u moj skromni dom!...

Arnold se zahvalio prijatnim izrazom lica, ali je utao. - Ja sam verna kopija i najlegitimniji naslednik najveeg alemanskog sina! nastavi Hitler. - Ali ne bih sada o tome... Stariji sam od tebe pune etiri godine. Iznad mene nema nikoga i zato ne raunaj na to da u te potovati kao svi tvoji podanici koji polako nestaju. Ipak smatram da bi bilo ljudski, bez obzira to nisam ovek, da ti se izvinim zbog toga to si na ovo mesto doao onako kako si doao. - Toliko ljudi je poginulo... - progovori Rozenberg. - Tano! Poginuli su milioni! Poginu e i milijarde!... Ja sam ljudima koji su te doveli ovamo naredio da ti ne ubiju ljubavnicu kako bi eznula za svojim dragim i njegovim kneevskim dostojanstvom! Francuska kuka je ipak samo obina francuska kuka! Nadam se da je u tebi ostalo bar malo alemanske bezoseajnosti! Arnold nije imao ta da kae, pa je Hitler nastavio: - Vrhovni svetenie! Doveden si ovamo jer si nam potreban! Pre e biti od koristi onima koji rue stari svet da bi sagradili novi, nego bednicima koji se ne mogu odrei starog sveta! Firer mu je ukratko ispriao kako je neonacistika vojna sila ogromnim finansijskim sredstvima u tajnosti stvarana decenijama. Zbunjenom Rozenbergu, koji nije mogao ni da mu poveruje a ni da mu ne veruje, Hitler je nudio istu titulu koju je do nedavno s ponosom nosio. - Ja sam novi alemanski Firer tek nekoliko dana! - hvalio se on ne skrivajui svoje lepo raspoloenje. - I za tih nekoliko dana ubio sam vie ljudi nego Adolf Hitler za ceo svoj ivot! I ta misli, ko je u bojim oima vei krivac: ja, kao naredbodavac; ili onaj jadni vojnik koji je pritisnuo dugme?! Arnold mu nije odgovorio. - A ta ako niko nije kriv?! ta ako boga ne interesuje ta ivotinje rade na Zemlji i na svim ostalim naseljenim planetama u svemiru?!... Zna li ta me najvie zanima: koliko vredi jedan ljudski ivot?! - Vredi mnogo, - progovori ponovo Arnold - jer je svaki ovek unikatan. - A klon?! Koliko vredi ivot jednog klona?! Vredi li manje ili vie od ljudskog ivota?! Rozenberg mu nije odgovorio. Hitler mu ukratko iznese svoje planove za stvaranje novog, arijevskog sveta. Pored ostalog, pomenuo je i kloniranje ljudi, kao jedini nain da se obnovi stanovnitvo planete. - Ovako neto ni avolu, kad bi postojao, ne bi palo na pamet! - reagovao je Arnold na njegovu kratku priu. - Vi ete kloniranjem ljudi, u zavisnosti od toga koga klonirate, stvoriti prototipove i unititi prirodnu raznolikost! Vi o igledno ne shvatate ta se krije iza toga! Samounitenje oveanstva bilo bi neizbeno!... Osim ako vam to nije cilj!... - Nemoj da mi kvari lepo raspoloenje! Ja znam ta hou! Uvek sam znao ta hou!... Zamisli, hiljade i milioni blizanaca! I svi napravljeni od tela jednog oveka! Spominjui poreklo, Hitler nije mogao da zaobie svoje detinjstvo i zemlju u kojoj je odrastao. Priznao mu je da je pre desetak godina, kad su Arnoldovi sledbenici juriali na sve stare verske zajednice, i on bio jedan od tih jurinika; i da se zatekao ba u Vatikanu kad su njegovi najbolji alpinisti otsekli krst sa crkve Svetog Petra. - Ako si mogao da stvori religiju Novog svetskog poretka i pomogne Jevrejima i masonima da zavladaju celim svetom, - ree Hitler - moe i sada da stane na nau

stranu! Njujork vie ne postoji! Bencion i svi njegovi saradnici su ubijeni!... Masonska zavera je dugo kovana i ostvarivana! Ali naa je zavera mnogo mo nija, jer je munjevita! Protokoli sionskih mudraca uskoro e biti baeni na ubrite istorije! - Protokoli sionskih mudraca su prvi put tampani 1903. u Rusiji, a jedan moj prezimenjak ih je doneo u Nemaku 1920. godine. Protokoli su napisani tako da kod lakovernih italaca izazovu poverenje. Taj spis je sainila tajna policija carske Rusije da bi imala izgovor za progon Jevreja. Jevrejska ili masonska zavera nikad nisu ni postojale u pravom smislu te rei. - Dosta! - kriknu Hitler. - Budunost pripada Arijevskoj rasi a ne Jevrejima ili masonima! Mi smo pametniji od njih! Verner fon Braun je jo 1942. lansirao raketu bez posade na Mesec! Zna li ko ju je doekao na Mesecu?! Nai roaci koji su jo sedamdesetih godina prolog veka zabranili masonskim astronautima da idu tamo! teta samo to nisu na naoj strani, ve ive sami za sebe! No dobro! Moji ljudi u svemiru upravo unitavaju jedan po jedan satelit! Uskoro stanovnici Londona i Pariza nee znati ta rade stanovnici angaja i Tokija! Hitler je poeo da gleda na sat i bilo je oigledno da oekuje svoje saradnike ili neke vane informacije. - Arnolde, ti si roen u Austriji, u drugoj dekadi aprila, u treoj dekadi ovna rekao je na kraju. - Predodreen si, na neki nain, da bude lider. I bez obzira emu tei, ti se ne moe odrei svog porekla: u tvojim venama ipak tee ratoborna austrijska krv! - Moj deda po majci poginuo je 1942. u severnoj Africi, a deda po ocu 1943. na Istonom frontu - dodade Rozenberg. - Ali ja nikad ne bih ratovao ni za koga. - To su bila druga vremena. Mi ti ne nudimo rat. Ako stane na nau stranu bie verski poglavar i u novom svetu. Do daljnjeg e boraviti u ovoj bazi. Bie sm. Obezbeen ti je raskoan smetaj i brdo literature. Imae sve osim sredstava za komunikaciju i ivotinja suprotnog pola. Ovo drugo nemamo, bar za sada. Ima dovoljno vremena da o svemu dobro razmisli. Odavde je nemogue pobei. Predlaem ti da zaboravi svet koji si upravo napustio, jer od njega uskoro nee ostati ni kamen na kamenu. Oekujem da mi pomogne u stvaranju etvrtog Rajha! U tom trenutku otvorie se vrata i u prostoriju uoe Hitlerovi najblii saradnici, pozdravie ga i prioe stolu. Svi pogledae Rozenberga. Po Hitlerovom nareenju, u prostoriju uoe dva vojnika i odvedoe Arnolda u njegov novi apartman. (Propao mu je plan da sa Dominik ode u Braziliju.) Jutro, koje je upravo kupalo planinu u ijim su se nedrima nalazili, a koje oni nisu videli, za njega i dvanaestoricu njegovih saradnika najavljivalo je novi sastanak i nove odluke. IX KAD JE vest o atomskom napadu na Njujork obila svet, panika je pogodila ceo ameriki kontinent. Stanovnici velikih gradova poeli su da naputaju svoje domove, pitajui se pri tom ko bi i zato uinio tako neto. Istovremeno je cela predsednika administracija iz Vaingtona evakuisana u jednu veliku vojnu bazu u Apalakim planinama. A kad su samo malo kasnije, u kratkim vremenskim razmacima, na isti nain bili uniteni Moskva i Peking, ceo svet je zahvatila vea panika nego 2016. godine.

Ekipe Svetskog instituta za patologiju, nuklearni fiziari i vojni strunjaci ovih vrelih dana obilazili su ostatke negdanjih metropola utvrujui razornu snagu nuklearnih projektila, stepen radijacije i njeno dejstvo na ivu silu. Nad preivelima koji su se nalazili u jadnom stanju izvrena je eutanazija. Materijalna teta bila je ogromna. Prema gruboj proceni Vojske Konfederacije, u ovoj iznenadnoj akciji nepoznatih terorista ubijeno je oko pedeset miliona ljudi. Samo dan pre svega ovoga, lanovi Svetske vlade preselili su se iz eneve u Braziliju. Tu su 24. juna proslavili najvei masonski praznik i obeleili devetogodinjicu uspostavljanja Novog svetskog poretka. Na svom prvom radnom sastanku na novoj lokaciji, govorei o gubicima, doneli su odluku da poinioci ovih tekih zloina moraju biti otkriveni i najstroe kanjeni. Bencion je jednom prilikom, uz osmeh na licu, rekao: Neko pre vremena ispunjava Zavet naih predaka. U igri su neko vreme bili i arijevski stanovnici Meseca, poto su porueni svi veliki kosmodromi i unitene orbitalne stanice; tako su mislili, jer je sa njihovom posadom iznenada prekinut kontakt koji vie nije uspostavljen. Bio je to poslednji trenutak da se preostali predsednici vlada i drava lanica Konfederacije presele u svoje tajne rezidencije, to su oni bez pogovora i uinili. Najmanje rauna voeno je o stanovnicima planete; oni su bili preputeni sami sebi. Poznavajui Arnoldovu biografiju, kao i njegov knjievni opus, Bencion je njegovu otmicu povezao sa vanzemaljcima i razaranjem tri najvea kosmodroma i tri svetske metropole. Poslao je agente na njegovo ostrvo na kome je vladala neopisiva panika: i graani Helensburga i turisti su se masovno ukrcavali na brodove i u avione elei da se to pre vrate u svoje bive domovine ili svojim kuama, tukli su se i ubijali za slobodna mesta. Stigavi na ostrvo, agenti Svetske vlade su upali u dvor, pretraili ga i sasluali njegovo osoblje i Arnoldovu ljubavnicu. Pored ostalog, saznali su za nenajavljenu no nu posetu jednog Nemca iz Brazila i njegovu priu o neonacistima. Dominik im je rekla da je Rozenberg bio veoma uznemiren te noi. Pretraujui dvorske prostorije, pronali su disk na kome je bio snimljen razgovor izmeu njih dvojice. Tad im je sve postalo jasno. Dobivi izvetaj od agenata, Bencion je saznao dve stvari: prvo, negde u svetu postoji dobro organizovana, potpuno nezavisna, tajna i mona neonacistika zaverenika organizacija, iji je cilj ruenje Novog svetskog poretka i uspostavljanje takozvanog etvrtog Rajha; i drugo, Arnold Rozenberg nije zaverenik, ve njihov talac. Vanzemaljci su i ovog puta iskljueni iz igre. Sve se ovo, naravno, moralo sakriti od o iju pomahnitale javnosti. Svetska vlada naredila je da se neonacistiko zavereniko gnezdo hitno pronae i uniti, kao i da se obore sve tri orbitalne stanice, za koje je vie nego jasno da su otete. Po tom nareenju, elitne vojne snage Vojske Konfederacije uspostavile su vanredno stanje u Urugvaju, Argentini, Paragvaju, Boliviji i junim brazilskim dravama, zemljama koje su posle Drugog svetskog rata uz dozvolu tadanjeg Saveta trinaestorice pruile azil izvesnim nacistikim funkcionerima masonima, pa i samom Adolfu Hitleru, koji je umro u Paragvaju 1967. godine. Svi junoameriki nacisti su u roku od dvanaest sati pozatvarani, a njihova imovina zaplenjena. Vanredno stanje je zavedeno i u Nemakoj i Austriji, kako bi se suzbila mogua neonacistika propaganda. Izvrivi naredbu Svetske vlade, najbolji piloti bombarderi pod zatitom lovaca napali su one naciste koji nisu imali nikakve veze sa svim ovim dogaajima: bombardovali su za ceo svet tajnu nacistiku naseobinu u Zemlji kraljice Mod, na

Antarktiku, koju su njeni stanovnici nazvali Nova vapska Zemlja. Naime, ratni zarobljenici koji su za vreme Drugog svetskog rata radili u zavodu koda u Pragu, priali su kako su u toj fabrici izraivane metalne polulopte prenika pedeset i vie metara i da su to u stvari bile glavne komponente za neke do tada nepoznate letee objekte. Celim poslom rukovodio je dotini nemaki vojni strunjak Viktor auberger, koji je posmatrajui iroskop doao na ideju da sagradi letee tanjire koji e u velikoj meri prkositi gravitaciji. Dobio je podrku Hitlerove vlade i sagradio desetak tih letelica. Ali rat se zavrio pre nego to su one bile upotrebljene i u sprezi sa masonima, u okviru programa Spajalica, neki perspektivni nacisti dovedeni su u Ameriku gde su rasporeeni na visoke poloaje i gde su dobili zadatak da se bore protiv komunistikog Istoka; dok je na desetine hiljada najistokrvnijih Nemaca preseljeno na Antarktik, u Novu vapsku Zemlju. Za tu uslugu amerika vojska je dobila sve nacistike vojne i medicinske projekte. Svi ljudi koji su posle rata viali vanzemaljske letee tanjire u najveem broju sluajeva videli su nacistike levitacione letelice u slubi amerike vojske. Bilo kako bilo, najistokrvniji evropski arijevci dobili su svoj ivotni prostor, predeo bogat gejzirima, kao na Islandu, gde je temperatura tla prijatna, a temperatura vazduha jako niska. Tu su neki od najdarovitijih nacistikih vojnih strunjaka iveli i radili za ameriku vojsku. To je bakterioloki najistiji kraj na planeti. Njihovi potomci, roeni u Novoj vapskoj Zemlji, nisu ni smeli da idu odatle, jer je njihov organizam toliko nean, da bi bilo gde drugde im bi doli u dodir sa bakterijama mogli da se razbole i umru. I upravo su oni bez provere okarakterisani kao izvrioci napada na Novi svetski poredak i likvidirani bez milosti. Ali Bencion nije mogao ni da sanja da su se najfanatiniji neonacisti zarekli da e se osvetiti za Hitlerov poraz, kao to ni oni nisu mogli da sanjaju da Hitler nije bio nemaki patriota, ve masonski zaverenik koji je veto odigrao dodeljenu mu ulogu. Odvojili su se od nacista masona i krenuli protiv celog sveta. S tim u vezi, neonacistika tajna sluba i neonacistika omladina bile su sve aktivnije u celom svetu, posebno u Evropi, gde su uspeno sprovodile sve svoje akcije. Meu zbunjenim graanima nemake nacionalnosti izazivali su nezadovoljstvo i bunt protiv postojeeg stanja. Takoe, vakcine protiv zaraznih bolesti koje tek treba da unesree ljudski rod, koje su se nalazile u jednom austrijskom zamku, poele su da se ire po Nemakoj, Austriji i vajcarskoj, a stigle su i do Nemaca u Americi, gde ih ima vie desetina miliona. Neonacisti zaverenici se svojski potrudie da to vie arijevaca primi vakcine i to im olako poe za rukom: i stari i mladi neonacisti vakcinisae sve lanove svojih porodica, roake i prijatelje, a da za to niko u svetu nije saznao. Vakcine su primili i svi Nemci u namibijskim vojnim bazama. I tako se tih poslednjih junskih i prvih julskih dana 2026. godine planeta Zemlja pretvorila u poligon na kome se vodio tajni rat izmeu dva oveka: jednog Jevreja, koji je zastupao ideju svetskog jedinstva i vrsto stajao iza Novog svetskog poretka; i jednog Nemca, Hitlerovog klona, zaverenika koji uspeno ostvaruje svoju zaveru bez obzira to ima vrlo malo fanatinih, ratobornih i osvetoljubivih sledbenika. U neonacistikoj Vujoj jami ve danima je zarobljen Arnold Rozenberg. Mada su mu obezbeeni svi ivotni uslovi, vegetarijanska hrana i obimna literatura, on nije mogao da se osea kao u svom dvoru. Po ceo dan je bio sm, osim u retkim prilikama kad bi ga firer pozivao na razgovor i ubeivao ga da titula vrhovnog svetenika nije mala stvar i da je treba posedovati i u novom svetu. Arnold mu je uvek davao isti odgovor:

njegova odluka usledie kad se raziu planete i kad izae na povrinu. Dok je bio sm, razmiljao je o tome ta sve moe da se dogodi i kako e uskoro izgledati svet; padao je u oaj, ali se iz sve snage trudio da sauva prisebnost, jer nita nije mogao da izmeni. Najvie mu je nedostajala Dominik. To ga je uveravalo, ma koliko sebe smatrao uzvienim biem, da je samo obian ovek. Za sve to vreme, obini graani, bez obzira na svoju rasu, nacionalnost i zemlju u kojoj ive, oseali su se gotovo identino. Jedino su Eskimi i pripadnici nekih amazonskih, afrikih i novogvinejskih plemena, za svoje uslove, iveli normalno. Ulice svih gradova bile su polupuste. Ljudi su beali u prirodu, najee u ume gde su podizali kamp-naselja. Vie se niko nije provodio. Nita se vie nije proizvodilo i sve to je moglo da se pojede vredelo je koliko i ljudski ivot. Glad i nematina su postajali sve vei. Ljudi su se neretko i ubijali zbog hrane. Niko nikoga nije ni mogao ni hteo da zatiti. Svi su postali sebini. Umesto doskoranjeg karnevalskog raspoloenja i ravnodunosti prema skoroj smrti, zavladali su strah i neizvesnost. Svi su preko preostalih sredstava javnog informisanja pratili svetska zbivanja. A dani su odmicali... X ETVRTOG jula 2026. godine ujutro po Griniu Hitler se iz Vuje jame, prekinuvi sve televizijske programe, preko poslednjeg telekomunikacionog satelita, obratio graanima celog sveta: - Podanici Novog svetskog poretka! Vai vladari su ubijeni, a va svet se rui! Ja sam novi Adolf Hitler, novi gospodar ove planete! Obeavam vam da u se potruditi da niko od vas ne doivi konjunkciju! Odluio sam da idem do kraja! Ako je potrebno, neka konjunkciju preivi samo hiljadu ljudi, ali neka ti ljudi budu Arijevci! Na mojoj strani je i va vrhovni svetenik, Arnold Rozenberg! Hitlerov izgled, nain na koji je izgovarao reenice, kao i jedan kadar iz njegovog govora u kome se jasno mogao videti Arnold Rozenberg - sve je to uznemirilo graane koji su imali prilike da samo jedanput vide ovaj snimak, direktno prenoen preko poslednjeg telekomunikacionog satelita, poto nikad vie nije bio emitovan. Po Hitlerovom nareenju satelit je smesta uniten i ceo svet se, u smislu komunikacija, vraa na poetak dvadesetog veka. Stanovnici malih i velikih gradova irom sveta izlazili su na ulice i, u nastupu nemoi, besa i straha napadali sve Rozenbergove hramove, ubijali svetenike i u hramske objekte ubacivali eksplozivne naprave, posle ijeg dejstva su od tih objekata ostajali samo zidovi i stubovi. Tako je proao i najvei hram na svetu - glavni hram u Helensburgu. Svoje ivote, bar za neko vreme, spasili su samo oni svetenici koji su na vreme skinuli svoje svetenike odore. Meutim, neonacisti su nainili fatalnu greku. Dozvolili su da izvor signala bude otkriven. Hitlerova arogancija i duina emitovanja poruke zajedno su uinili svoje. Svetski vrh je locirao Vuju jamu. Bencion je pobesneo. Bilo mu je krivo to se ranije nije setio Namibije, bive nemake kolonije u koju nisu planski useljavane nacistike izbeglice, a gde su se obreli neonacistiki pobunjenici. Takoe, bilo mu je krivo i zbog

toga to su bez ikakvog razloga likvidirani stanovnici Nove vapske Zemlje. Njegov je stav bio beskompromisan. Arnold Rozenberg jeste znaajna linost, mnogo je uinio za Svetsku Konfederaciju i Novi svetski poredak, ali ivoti milijardi ljudi vredniji su od njegovog ivota. Neonacizam mora biti iskorenjen pa makar sa njim nestao i vrhovni svetenik Hrama treeg milenijuma. S tim u vezi, Svetska vlada je naredila da Ratna mornarica iz June Amerike izvri desant na namibijsku obalu, a da kopnena vojska pretrai svaki pedalj zemlje, pronae sve neonacistike baze i neutralie ih. Kad su izdate sve te naredbe, neonacistike orbitalne stanice kreu u nove akcije. Prva, koja se nalazila iznad Evrope, istovremeno je lansirala po deset raketa na Pariz i London i sravnila ih sa zemljom. Zatim se uputila na jug-jugoistok, prema delu Sredozemnog mora izmeu Apeninskog i Pirinejskog poluostrva, odakle je bombardovala njihove najvee gradove; da bi se spustila na jug, prema Africi, prosipajui, i to na njena najnaseljenija podruja, kiu raketa ije su glave nosile smrtonosne viruse. Druga orbitalna stanica prelazila je preko Severne Amerike i lansirala rakete sa virusima na amerike i kanadske gradove, da bi potom ula u vazduni prostor azijskog dela Rusije, lansirala rakete sa virusima na ruske, japanske i korejske gradove na obalama Japanskog mora; zatim je krenula na jug i preko kineskih gradova, na koje je takoe prosula svoj smrtonosni tovar i poruila jedini kineski kosmodrom, krenula na istok, prema velikim ruskim i ukrajinskim gradovima. Trea orbitalna stanica je bombardovala i razorila Sidnej i kosmodrom na obalama Tasmanovog mora, a onda, stigavi do Indonezije, izruila rakete sa virusima na sve vee indoneanske i malezijske gradove, takoe i na Indokinu i Indiju gde je poruila i kosmodrom; kreui se prema Bliskom istoku, prosula je svoj smrtonosni tovar na sve vee pakistanske, avganistanske, iranske, arapske, izraelske i turske gradove, dola do Balkanskog poluostrva i razorila najvee balkanske gradove. U glavama raketa koje su baene na Severnu Ameriku, Aziju i Afriku nalazio se virusni koktel od nekoliko smrtonosnih bolesti: ebola, kuga, kolera, malarija, majmunske boginje, uta groznica i denga. Ali deava se jo neto nepredvieno. Dok je jedna orbitalna stanica preletala preko ruske teritorije, vojnici iz najborbenije sibirske vojne baze su je okrznuli dvema navoenim raketama. Uvidevi da nemaju kud, neonacistiki astronauti odluie da se rtvuju za etvrti Rajh. Krenuli su nizbrdo, prema planeti, u pravcu najgue naseljenih delova Rusije i Ukrajine, bacajui usput raketu po raketu. Posle kratkotrajnog sputanja, znatno oteena orbitalna stanica sruila se nedaleko od Kijeva i, uz strahovitu eksploziju koja je aktivirala sve preostale rakete, poruila ceo grad i oslobodila smrtonosne viruse koji krenue prema srednjoj Evropi. Sa druge strane, tridesetak dobro opremljenih ratnih brodova isplovljava iz junoamerikih luka i kree prema Namibiji, dok svi sposobni piloti sedaju u avione i lete u istom pravcu. Takoe malobrojna, ali brojnija od neonacista, kopnena vojska iz Junoafrike Republike pribliava se namibijskim granicama. Premda znaju kolika je Namibija, generali koji su komandovali ovom iznenadnom vojnom akcijom raunali su na uspeh od sedamdeset procenata. Dobivi izvetaj o padu jedne orbitalne stanice u Ukrajinu, Vojska Konfederacije u svemir upuuje dva nosaa svemirskih avionapresretaa. Uavi u Zemljinu orbitu, oni se odvojie od svojih matinih aviona i krenue u potragu za preostalim orbitalnim stanicama. Sedmostruki virusni koktel uskoro poinje da deluje na sve ljude u iju su blizinu pale rakete, naravno i na afrike vojnike koji ne uspevaju da izvre svoju misiju u

Namibiji. Na kontaminiranim kontinentima sve zaraene ljude najednom po inje da boli glava, oseaju muninu i poinju da povraaju, da bi ve posle par sati izgubili kontrolu nad svojim telom i svim njegovim funkcijama, padali u delirijum, pa u nesvest, po telu bi im izlazili plikovi i male boginje koje bi pucale i izazivale sporo ali nezaustavljivo krvarenje, da bi se sve, nakon duge agonije, zavrilo smru u tekim mukama. Ljudi su masovno umirali. Bez stanovnika ostadoe i mali i veliki gradovi. Izumirali su itavi narodi. Pomoi nije bilo niotkuda. Najnaseljeniji kontinenti za vrlo kratko vreme postadoe kontinenti bolesti, agonije i uasne smrti. I mnogi vojnici, kao i civili, podlegoe zarazi; nita im nije koristilo to to su bili dobro naoruani i spremni za borbu. Nebo nad Namibijom pokriva pravi roj aviona. Neonacistike protivavionske rakete poleu prema njima i tako otkrivaju lokacije Hitlerovih vojnih baza. Piloti iz oborenih aviona, ako nisu poginuli pri padu, naoe sigurnu smrt od virusa koji su stigli i u ove krajeve. Izruivi svoj tovar bombi, preostali avioni vratili su se tamo odakle su i doli. (Neonacisti u odbrani nisu upotrebili nijedan avion.) U toku dva dana izvreno je vie vazdunih napada na Namibiju, ali uglavnom nita nije postignuto. Takoe, svemirski avioni-presretai pronali su i unitili dve preostale orbitalne stanice. Pri povratku na Zemlju proli su pored nepoznatog leteeg objekta u obliku kupe. Nareeno im je da ga ne diraju. Saznavi da stanovnitvo masovno umire od neke nepoznate epidemije, komandanti veih vojnih baza preduzimaju otre mere bezbednosti. Baze su izolovane, ukljueni su filteri za preiavanje vazduha, a na teren su poslati vojnici sa hemijskobiolokom opremom. Njihov je zadatak da uzmu uzorke virusa sa svih meridijana kako bi se saznalo o kakvoj se epidemiji radi. Saznavi lokacije neonacistikih vojnih baza u Namibiji, da bi spasila to vie vojnika, Svetska vlada opoziva sve operacije Ratne mornarice i Ratnog vazduhoplovstva. Izdaje se nareenje komandantima kopnene vojske iji su vojnici jo uvek zdravi, i kapetanima brodova koji su bili usidreni uz namibijsku obalu, da se ukrcaju na brodove i povuku u junoamerike luke. Bencion zatim izdaje nareenje da se neonacistike baze unite nuklearnim raketama. Besan kao ris, svestan da je doiveo prvi vei poraz, jer je dobro znao ta sledi posle neuspelih vazdunih napada, Hitler nareuje da se svi neonacistiki vojnici ukrcaju u avione i to pre odlete u Angolu ili Kongo i spuste se na bilo koji vojni aerodrom ije osoblje zaraeno sedmostrukim virusom umire u najteim mukama, to oni i uinie. I on je sa svojim najbliim saradnicima i Arnoldom Rozenbergom seo u avion. Njime je za pola sata stigao u neonacistiku vojnu bazu na moru. Tu se ukrcao u jednu od svojih est nuklearnih podmornica koje su dobro naoruane i obezbeene svim namirnicama za oko est meseci. Sve podmornice kroz dug betonski tunel isplovie iz baze, zaronie u Atlantik i zaplovie na sever, prema poluporuenoj Evropi. Po nareenju sa najvieg vrha, iz nekoliko brazilskih baza prema Namibiji poleu dvadeset i dve nuklearne rakete. Za neto vie od dva asa, na svaku naputenu neonacistiku vojnu bazu padoe po dve rakete, aktivirae sav njihov vojni arsenal, pa na jugu Afrike nastade strahovit zemljotres, a cela se Namibija pretvara u uarenu pustinju. Ubeena da su neonacisti konano neutralisani, poto je sedmostruki virus identifikovan, Svetska vlada izdaje nareenje da se to pre napravi i umnoi vakcina i spasu preostali graani. U isto vreme neonacistiki avioni sleu na vojni aerodrom kod Kinase i oko pet hiljada neonacistikih vojnika zauzima sve njegove zgrade i ubija preostale bolesne

afrike vojnike, da bi odmah zatim pod komandom svog jedinog generala izvrili pregrupisavanje svojih trupa. Za ovu akciju niko ne zna. I dok su biolozi u Braziliji radili na hitnoj proizvodnji seruma, u ostatku sveta ljudi su masovno umirali. Epidemija se irila na sve strane, ak i tamo gde nisu bile baene rakete sa virusima: delove June Amerike, Australije, Evrope... Nisu umirali samo ljudi, ve i ivotinje. Planeta Zemlja postala je jedna velika otvorena grobnica po kojoj su leala raspadnuta tela njenih bivih stanovnika. Nepodnoljiv smrad i oblaci muva poee da se ire po celoj planeti. Od svega ovoga bili su poteeni jo jedino Nemci i ostali nordijci. Ali ne zadugo, jer je jedan ruski general, i sm zaraen virusom, iskapivi celu bocu vodke, upotrebio oruje koje nikad nije bilo upotrebljeno. Vei deo raketa koje je ta baza posedovala, ije su glave bile napunjene posebnom vrstom otrova iji je glavni sastojak teni metal iva, lansirao je u pravcu Nemake i pre nego to je umro otrovao vie od dve treine preostalih Evropljana. Polovinom jula meseca, est neonacistikih podmornica izronilo je na povrinu Severnog mora i njihova se posada iskrcala nedaleko od luke Hamburg. Na kopnu su zatekli na desetine hiljada ljudi koji su umrli u jednom jedinom trenu. Uvidevi da je neko desetkovao njegov narod, Hitler nareuje da plove to dalje od Evrope, prema Meksiku i Meksikom moru, u ijim e vodama doekati konjunkciju planeta, i zatvara se u svoju podmorniku sobu ne dozvoljavajui nikome da mu se priblii. Do kraja druge dekade jula meseca planeta Zemlja je izgubila oko sedam milijardi stanovnika. Od preostale jedne milijarde trebalo je spasiti to vie. Iz tog razloga, do ulaska u treu dekadu meseca, svi aktivni vojnici vakciniu preostale graane. Vojska ujedno regrutuje sve odrasle i za rad sposobne mukarce iz June Amerike, kako bi radili na evakuaciji stanovnitva u kamp-naselja na planine i u ume, to dalje od morskih obala, i na spaljivanju leeva i unitavanju insekata. Od najgroznijeg dana u istoriji ljudski rod delilo je svega par dana. XI BRAZILIJA 24. jula. Jedini grad na planeti u kome sve funkcionie. U poslednjih par meseci broj njegovih stanovnika se gotovo udvostruio. Najmoniji masoni okupili su se na ovom mestu. To je oslobodilo straha sve njegove stanovnike, koji nisu imali pravo da ga napuste. Krem krema masonerije okuplja se ovog jutra na jednom brdu iznad grada, u jednoj neobinoj graevini koja svojim spoljanjim izgledom podsea na Solomonov hram. lanovi Saveta trinaestorice sedoe za veliki okrugli sto u centralnoj prostoriji. Svi su namrteni. U vazduhu se osea neka teina. Sto ima trinaest podeoka i crveno dugme u sredini. Svi utke ispruie desne ruke, spustie ih na sto i dodirnue dugme. Bencion klimnu glavom i svi ga istovremeno pritisnue. U tom trenutku aktivirae se sve atomske bombe, uzidane u metroe tokom dvadesetog veka, u tano tri stotine metropola irom sveta. Nastade zemljotres kakav ne pamte ni najstarije stene. Ispuni se Hristovo proroanstvo iz Jevanelja po Mateju, staro neto manje od dve hiljade godina: Kad dakle ugledate mrzost opuenja, o kojoj govori

prorok Danilo, gdje sjedi na mjestu svetome (koji ita da razumije): tada koji budu u Judeji neka bjee u gore; i koji bude na krovu da ne silazi uzeti to mu je u kui; i koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje. A teko trudnicama i dojilicama u te dane. Nego se molite Bogu da ne bude bjean vaa u zimu ni u subotu; jer e biti nevolja velika koja nije bila od postanja svijeta do sad niti e biti. I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izabranijeh radi skratie se dani oni. Za neto manje od jednog minuta, koliko potraja zemljotres, nestadoe sve graevine sa lica Zemlje. Minirane metropole odletee u vazduh, dok se ostali gradovi uruie. Sve zgrade popucae i zatrpae svoje stanare; raspuknue se i ledine i livade i progutae pastire i njihova stada. Visoki morski talasi potopie i odnesoe sve primorske gradove; u Evropi uzburkani Jadran proguta Veneciju, a jaki talasi Severnog mora probie branu na Zojderskom jezeru i potopie skoro celu Holandiju. Mnogi ljudi naoe smrt u ovoj katastrofi. Dominik, nesuena kneginja, imala je sree to se zatekla pored bazena ija ju je uznemirena voda poprskala, dok se dvorac rasuo kao kula od peska. Sve ovo preivee jedino ljudi koji se zatekoe u gustim umama i, svakako, graani Brazilije. U tom gradu sve graevine ostadoe neoteene. I ivot, koji zastade za jedan minut, nastavi se kao da se nita nije dogodilo. Trinaestorica reisera Armagedona ustadoe i uhvatie se u bratski lanac, sa ukrtenim rukama na grudima. Pognue glave i minutom utanja odae poast svim rtvama ovog ina i bivoj civilizaciji. - Ispunili smo Zavet naih predaka - procedi Bencion kroz drhtave usne i prekide bratski lanac. Zatim se razioe u tiini. Iznenaeni preiveli ljudi se zapitae ta se ovo dogodilo. Dominik iz dvorskog vrta pobee u umu iznad dvora i izgubi se u masi ljudi koje iznenadi i zemljotres i Helensburg, koga jednim delom odnee morski talasi, a jednim delom se srui kao kula od karata. Dva dana kasnije, oko pet ujutro po Griniu, kako su se planete, kreui se svojim orbitama oko Sunca, pribliavale jedna drugoj, Zemlja je lagano poela da podrhtava. Povrine svih planeta u Sunevom sistemu (osim Plutona koji ima zasebnu orbitu), kako je vreme polako odmicalo, sve jae su podrhtavale, kao da su one iva bia koja se bude iz dugog sna. Iako su se ljudi koji su preiveli neonacistika razaranja, irenje epidemije i Armagedon danima pripremali za ovaj trenutak - doekali su ga preplaeni i prilino nespremni. Podrhtavanje tla postajalo je sve jae. Trajalo je desetinama minuta. Bilo je podjednako jako na svim meridijanima i kod svih ljudi je izazivalo glavobolju i oseaj munine. Tako su se oseala i ostala iva bia na naoj planeti, sva osim biljaka i stanovnika vodenog sveta. Velike vode - svi okeani i sva mora i jezera - samo su na povrini i na dnu delovala uzburkano, dok su se u srednjim dubinama oseale samo manje vibracije; ili je, ak, voda bila savreno mirna. Stoga je svako ko je ove trenutke mogao da provede u podmornici bio poteen haosa sa povrine planete. A u podmornicama su se, pored posada podmornica Vojske Konfederacije, nalazili neonacisti, Hitler, njegovih dvanaest saradnika i Arnold Rozenberg. Tako e, ko god je imao prilike da leti avionom bio je bezbedan od povrinskih potresa, ali samo dok se nalazio u vazduhu. Bencion i njegovi saradnici, za sve vreme konjunkcije, vozili su se predsednikim avionom.

Kao to to u prirodi i ivotinjskom svetu obino biva, kad god doe do neke iznenadne prirodne katastrofe preivljavaju samo najjai. Tako je bilo i ovog puta. Ljudi su u kamp-naseljima, u nastupu bola, straha, pa ak i besa na podivljalu prirodu, nasrtali jedni na druge i tukli se i ubijali kao pobesnele divlje ivotinje. Prvi su nastradali starci; majke su davile svoju malu decu kako to ne bi uinio neko drugi; dok su se najslabiji samoubistvom oslobaali svih muka. U vojnim bazama irom sveta vojnici nisu bili u stanju da izvravaju nareenja svojih pretpostavljenih, niti su oni bili sposobni da im nareuju. Potpuna konjunkcija planeta nastupa 26. jula 2026. godine u est asova ujutro po Griniu. Da je neko mogao sa strane da posmatra sve Suneve podanike, osim Plutona, video bi kako su se poreali u jednu pravu liniju. Bio je to vrhunac ovog kosmikog fenomena. Povrine svih planeta su se uasno tresle ruei i brda i planine, dok su uarena jezgra tih istih planeta elela da eksplodiraju; proradili su svi vulkani, i aktivni, ali i oni ugaeni. Povrine planeta menjale su svoj fiziki izgled. Na Marsu, u jedinoj ljudskoj naseobini, u gradu pod kupolom koji ima oko hiljadu stanovnika, popuca svo staklo na kupolama i preraeni vazduh ode u siromanu atmosferu. Ljudi se poguie, dok se sve njihove graevine pretvorie u prainu. Na Zemlji niko nije znao za njihove muke, niti su oni znali kako je na Zemlji. Dok se ovo nije dogodilo, oni su bili najizolovaniji ljudi u Sunevom sistemu, jer su poruke od Zemlje do Marsa putovale jako dugo i nisu se doivljavale kao vest kad su bile primane. Mesec je, kao Zemljin satelit, imao tu sreu da se postavi sto osamdeset stepeni u odnosu na zamiljenu liniju koja je spajala osam planeta, te je iz tog razloga izbegao zemljotrese i nagle geoloke promene. Iz istog razloga, podzemne naseobine njegovih visokocivilizovanih stanovnika sa njegove druge strane izbegoe razaranja. I dok nagle geoloke promene na povrinama svih planeta nikome nisu smetale, bez obzira koliko su bile jake, na Zemlji se taj kosmiki fenomen pokazao u svom najgorem svetlu: na svim ravnicama i visoravnima na kojima nije bilo drvea tlo je pucalo, po drugi put u roku od dva dana, i gutalo sve to bi se na njemu zateklo; reke su menjale svoj tok, a morski talasi su ruili ostatke primorskih gradova i potapali ili odnosili sve ono to je vekovima stvarano; svi aktivni i doskora ugaeni vulkani izbacivali su iz svojih kratera pepeo, vrelu vulkansku lavu i oblake dima, dok su se novi vulkani pojavili tamo gde ih niko ne bi ni oekivao. Najgore su prola ostrva vulkanskog porekla, meu njima i biva Kneevina Helena. Preiveli stanovnici ove ostrvske dravice, koje nisu usmrtili veliki morski talasi nalik na one to pre dva dana razorie aerodrom, luku, ceo Dejmstaun i vei deo Helensburga, panino su beali prema najvioj taki na ostrvu. Ali tu ih je doekalo novo neprijatno iznenaenje: jezero u vulkanskoj kupi poelo je da se pui, kao da ga neko podgreva. Isparavalo je prilino polako, sve dok vulkanska kupa nije eksplodirala i poela da izbacuje guste oblake dima koji su guili preostale ljude, pepeo i vulkansko blato, a odmah zatim i vrelu vulkansku lavu koja je potekla na nekoliko strana spaljujui sve to bi joj se nalo na putu. Dominik se zatekla u guvi na pola puta izmeu biveg Kneevog dvora i vrha vulkana kada je on proradio. Uplaila se i krenula nazad, nizbrdo, najbre to je mogla, elei da u ruevinama dvora pronae bar privremeni zaklon. Do nje su stizali neto rei oblaci dima koji su joj oteavali disanje. Na sreu, vulkanska lava je bila daleko od nje; u stvari, nije se slivala prema dvoru koji je do nedavno leao na jednoj blagoj vulkanskoj

padini, ve preko nekoliko najstrmijih padina. U trenutku nepanje ona se spotae o jedan povei kamen, vrisnu, pomisli na Arnolda i, udarivi glavom o neto tvrdo, izgubi svest. Pored nje protra nekoliko ljudi, no i oni uskoro padoe. Ko zna ta bi se dogodilo da se planete ne kreu nejednakim brzinama. Moda bi njihova jezgra usled njihovog meusobnog magnetnog dejstva eksplodirala i od njih bi ostali samo pojasevi asteroida. Ali one su se kretale... Bio je potreban jo jedan as da bi se povrina Zemlje konano smirila. Morski talasi bili su sve manji i vie nisu pustoili obale, reke su polako formirale svoja korita bilo nova, bilo stara, - a iz vulkanskih kupa lava je tekla u sve manjim koliinama... Preiveli stanovnici planete, graani Brazilije i itelji kamp-naselja, iji je ukupan broj jedva prelazio cifru od petsto miliona, bauljali su po zemlji oseajui glavobolju i muninu, i imali su utisak da zemljotres traje ak i kad je Zemlja prestala da se trese. XII EST neonacistikih podmornica, ije je osoblje za vreme konjunkcije planeta samo povremeno osealo slabije vibracije, mirno je besciljno plovilo jo mirnijim vodama Atlantika, nedaleko od Bahamskih ostrva, u zoni takozvanog Bermudskog trougla. Voda je bila mirna. U utrobama podmornica vladala je tiina. Osim deurnih oficira i mornara sa komandnih mostova, svi su spavali i nita se neobino nije dogaalo. Neto iza ponoi radari svih est podmornica registrovae prisustvo velikog broja ploveih i leteih objekata u svom irem okruenju. Iznenaeni mornari ukljuie sve aparate i do podmornica stie radio-poruka na engleskom jeziku: Opasnost poput bodea! Doite brzo! Zatim stie mnotvo S.O.S. signala i radio-poruka na engleskom i panskom jeziku. Sve radio-poruke obilovale su uzvicima zaprepaenja, uenja i straha: - Iz mora izvire jaka zelena svetlost!... - U pomo! ta se ovo zbiva?!... - Ne radi nam kompas!... Ne znamo gde smo!... - Ovo je nemogue!... Uskoro je bilo jako teko razumeti glasove koji su se meali i stvarali pravi agor. Po nareenjima deurnih oficira, bez doputenja neonacistikog vrha, sve podmornice izronie za tili as i oficiri provirie kroz periskope. - ta se ovo dogaa na povrini?! - urla deurni oficir u podmornici 20 april 1889, glavnoj neonacistikoj podmornici. - Okruuje nas na stotine brodova i aviona, a sve to obasjava zelenkasta svetlost koja izvire iz vode! Smesta pozovite Firera! Dok se on divio prizoru sa povrine okeana, ljubomorno drei periskop u svojim rukama, mornari digoe uzbunu; isto to uinie i mornari u ostalih pet podmornica. Celokupna se posada die na noge i svi mornari zauzee svoja mesta. Dvanaestorica Hitlerovih saradnika stigoe na komandni most, a za njima i Hitler koji stade pred periskop i baci pogled na povrinu okeana. Ono to je ugledao izgledalo je velianstveno. Na nekih deset kilometara od podmornice iz okeana je izviralo neto nalik na tornado, samo to je imalo jarko-zelenu boju, iz ijeg su se pravca, na sve strane, kretale stotine brodova raznih modela, dok su

iznad njih letele desetine aviona; najvie ih je bilo iz vremena Drugog svetskog rata i neto posle njega. Mada nije znao ta se deava, ciniki se smejao dok je u prisustvu svojih sledbenika okretao periskop levo-desno. Ali njegovo lice postade mrtvo ozbiljno kad njegovo desno plavo oko ugleda kako iz tog zelenog svetlosnog tornada izle u udni letei objekti u obliku pravilne trostrane piramide. - Vanzemaljci! - zauo se njegov histerian glas. - Dovedite Rozenberga! Brzo! Dva mornara uputie se prema prostoriji u kojoj je boravio Arnold. On je bio budan. Znao je da se u podmornici dogaa neto neobino, jer je njegova razmiljanja prekinula uzbuna. Ostali mornari sa komandnog mosta pokuavali su da stupe u vezu sa ostalih pet podmornica. Ali da li zbog pojave nepoznatih leteih objekata ili zbog neeg drugog, ne samo da se nije mogao uspostaviti kontakt, ve se vie nisu ule ni poruke sa brodova i aviona. Kad su mornari doveli Rozenberga na komandni most, Hitler mu se obratio: - Vrhovni svetenie! Ti se razume u natprirodne pojave! Proviri kroz periskop! Imae ta da vidi! - Ja vie nisam svetenik - ree on vie za sebe i prie periskopu. Bacivi pogled na povrinu okeana, ugledao je neto slino onome to je dotad viao samo u svojim vizijama. Najvie panje posvetio je toj misterioznoj, jarko-zelenoj svetlosti. A kad je video kako iz nje izleu piramidalni letei objekti, povikao je: - Ovo su reptili!... Ali otkud oni ovde i u ovako velikom broju?!... Svi prisutni su utali kao zaliveni, jedino ga je Hitler upitao ko su ti reptili. - To su razumna ali veoma agresivna stvorenja koja na Zemlji borave due od nas - glasio je njegov odgovor. - Jedan njihov brod je pao na meku 2016... Oni ive pod vodom, moda ba u Bermudskom trouglu... Hitler je u meuvremenu naredio mornarima da stupe u vezu sa ostalim podmornicama. Oni se svojski potrudie da izvre nareenje, ali to im ne poe za rukom. Rozenberg nastavi da gleda kroz periskop i da se udi onome to je gledao: pored podmornice je upravo prolazio veliki parobrod na ijim su se palubama jasno mogli razaznati obrisi ljudskih tela. Na njegovom je pramcu leprala amerika zastava ispod koje su se mogla videti slova: CYCLOPS. - Nemogue! - povika on. - Ovaj brod je nestao 8. januara 1918. godine, sa 309 putnika i lanova posade! U tom trenutku sa druge strane podmornice pro e teretni brod sa starom japanskom zastavom, sa ije je jedne strane pramca stajalo njegovo ime: RAIFUKU MARU. Ovog se puta Rozenberg nije ponaao onako kao kad je ugledao ameriki parobrod. - Raifuku Maru je nestao 21. januara 1921. godine - rekao je. - U poslednjoj radio-poruci sa tog broda pominje se opasnost poput bodea... Ako je on ovde, to znai da nije potonuo ve putovao kroz vreme. Deurni oficir tada ree, to mornari potvrdie, da je ta radio-poruka prva stigla do podmornice. Da bi uverio svog vou, pustio je snimak sa diska. - Niko od posade na ovim brodovima i u avionima oigledno ne zna ta se dogaa, - umea se Rozenberg - a to e izazvati haos i meusobne sudare. Mislim da je najbolje da zaronimo duboko i gubimo se odavde. Hitler prihvati Rozenbergov predlog. Naredio je da podmornica zaroni i punom parom zaplovi prema jugoistoku, ka kongoanskoj obali.

Mornari izvrie nareenje. Kad se podmornica nala duboko ispod povrine, mornari ponovo pokuae da uspostave vezu sa ostalih pet podmornica. Ali to im ponovo ne poe za rukom. Na komandnom mostu, Hitler i njegovih dvanaest saradnika, u prisustvu kapetana i deurnog oficira, diskutovali su sa Rozenbergom o onome to se dogaalo na povrini okeana. Hitlerovi naunici nalazili su se na jednoj od ostalih pet podmornica i nisu im bili od koristi. I dok se podmornica najveom moguom brzinom kretala prema afrikim obalama, plovei duboko ispod povrine okeana, izbegavajui vode Sargaskog mora i njegove najvee stanovnike - ogromne morske alge, Rozenberg je iznosio svoje teorije. On je znao mnoge prie o Bermudskom trouglu. U nekima od tih pria esto se pojavljuje i ta misteriozna svetlost, koju su u tim vodama videli ak i Kolumbovi mornari na svom prvom putovanju u Novi svet. Pretpostavljao je da je taj svetlosni tornado u stvari vremenska kapija kroz koju su proli svi ovi brodovi i avioni. Najednom, podmornica se zatrese toliko jako da se svi pomerie sa svojih mesta, dok oni slabiji padoe na pd. Mornari se brzo snaoe, a kapetan zaas konstatova da se ne radi o torpedovanju niti sudaru sa nekim podvodnim ploveim objektom, ve da je deo okeana uzburkala eksplozija iz zone Bermudskog trougla. - Izgleda da je neki brod naleteo na neku nau podmornicu - hladnokrvno ree Hitler. - Izgleda da su sve nae podmornice nestale u nuklearnoj eksploziji. Ako je tako, onda je sve ono to smo videli kroz periskop potpuno uniteno! Ako je tako, onda smo zapraili i vanzemaljce!... Mornari jo jedanput pokuae da uspostave vezu sa nekom od podmornica, za svaki sluaj. Ali nita. - Mi nismo uspeli da potamanimo Jevreje i sve njihove podanike! - ree Hitler posle nekoliko minuta utanja. - Naprotiv! Unitili su oni nas!... Nadam se da e odvratni vanzemaljski guteri dovriti na posao!... Malo je zastao, a potom nastavio svoje izlaganje. - Moram da vas razoaram! Bili smo i suvie prepotentni! Poinili smo neoprostive greke i zato su nam svi planovi propali! Nema Arijevske Imperije! Nema etvrtog Rajha!... A vi znate!... Ko nije sposoban da ivi onako kako on hoe i da upravlja drugima, on mora da bude tui sluga ili da uniti samog sebe! Bilo je to poslednje to je izgovorio. Bez ijedne rei napustio je komandni most. Nastade tajac. Ali ne zadugo, jer u glavnu podmorniku prostoriju iznenada upadoe tri naoruana mornara i kratkim rafalima usmrtie dvanaestoricu Hitlerovih saradnika. Oni padoe na pd, Rozenberg rukama pokri lice iekujui brzu smrt, a kapetan podmornice i mornari stadoe u stav mirno. Niko vie nije izgubio ivot. Iza ta tri mornara na komandni most do e Hitler sa pitoljem u desnoj ruci. Umesto da nastavi da seje smrt, naredio je da se iznesu leevi. - Arnolde - obratio se Rozenbergu. - Ja nisam uspeo da unitim stari i sagradim novi svet. Ali izgleda da sam unitio i vanzemaljce i njihovu podvodnu naseobinu. Ako se civilizacija ikada obnovi, istorija e me obeleiti kao najmraniju linost koja je ikada ivela. Rozenberg je utao. - Celog ivota bio sam usamljeni manijak koji je svima smetao! - nastavio je. Uvek sam bio prepotentan! I uvek sam pravio greke koje su me skupo kotale!... Doao

sam na ovaj svet protiv svoje volje! Ali ne kao plod ljubavi dvoje ljudi, pa ak ni kao plod enje, ve kao plod elje jednog umobolnog oveka!... Stvoren sam od krvi Adolfa Hitlera!... Ja sam rtva! rtvovali su me fosili Treeg Rajha u ime zamiljenog etvrtog Rajha!... Rozenberg ga je paljivo sluao. - Nita se ne moe promeniti preko noi! Hrianstvo je toliko dugo postojalo samo zato to je stvarano vekovima! Tvoja religija je nestala tako brzo zato to je stvorena i uzdignuta preko noi! Moja zavera je propala iz istog razloga! Ali masonska zavera!... - Ne postoji masonska zavera u pravom smislu te rei! - reagovao je Rozenberg. - Masonska zavera je neto drugo! Ona je kovana vekovima! ak i milenijumima!... Ali ako vanzemaljci-reptili nisu istrebljeni, onda je to trostruka zavera!... Hitler je nervozno etao po komandnom mostu. - Ja nisam bedno ljudsko bie, ve klon! - ponovo se obratio Rozenbergu. - Ne bojim se smrti! Ali bih voleo da kad umrem, umrem zauvek! Da se nikada vie ne rodim!... Ne kajem se ni zbog ega! Nije mi ao moje bedne prolosti! Nije mi krivo zbog toga to sam uvek bio pljuvan! Odbacivan! Preziran! to nikad nisam voleo i bio voljen!... Krivo mi je to nisam unitio sve to mrda!... Maui pitoljem, priao je kapetanu, uneo mu se u lice i pitao ga: - ta vie voli: da umre ili da jo malo ivi?! - Kako vi kaete moj Fireru! - Mene uopte ne zanimaju vai bedni ivoti! - ree Hitler svima oko sebe. Cev pitolja je prislonio na svoju desnu slepoonicu. - Jebite se svi! Stoko jedna ljudska! - urliknuo je i povukao oroz. Odjeknu jak pucanj. Hitler pade mrtav na pd komandnog mosta i ostade da lei u lokvi krvi koja mu se skupi oko glave. Svi prisutni su stajali i utali. Nekoliko trenutaka kasnije svi se zgledae i pogledae Arnolda. - Her Rozenberg, - progovori kapetan - mi bismo eleli da sauvamo svoje ivote. Spremni smo na to da podnesemo sve, i nepodnoljivo, samo ako nam garantujete bezbednost po povratku u ostatak sveta. - Gospodine kapetane, i vi mornari, - ree im Rozenberg - ja ne znam ta se deava u ostatku sveta, niti ta preiveli ljudi misle o meni. Ali ako postoji vladajui red ljudi, ja vam obeavam da neete proi gore od mene. Treba da znate da i ja idem na rizik... Predaemo se Ratnoj mornarici Vojske Konfederacije, ako ona uopte postoji. U protivnom, pre ili kasnije bili bismo preputeni sami sebi. Ostali bismo bez hrane i energije, i najverovatnije bismo se meusobno poubijali. Rozenberg obue uniformu pomorskog oficira i sa nje poskida sve oznake. Isto to uinie i svi lanovi posade, koji su u meuvremenu bili upoznati sa tim ta se dogodilo u podmornici. Pomislivi na Dominik, predloio je kapetanu da podmornica punom parom zaplovi prema bivoj Kneevini Heleni, gde bi trebalo da stigne sutradan ujutro. Kapetan se sloio s tim. Vrhovni svetenik je odluio da ne mrda sa komandnog mosta. Razmiljao je o svom ivotu, o zauvek izgubljenoj prolosti, o svojoj ljubavnici, o incidentu u Bermudskom trouglu, o vanzemaljcima, o sopstvenoj budunosti, o tome gde da se uputi

kad napusti svoju ostrvsku dravicu, o budunosti oveanstva... A podmornica 20 april 1889 punom parom je plovila prema bivoj Kneevini Heleni. XIII BRAZILIJA je poslednjih julskih dana 2026. godine jedini grad na planeti. Nijedan zemljotres nije mogao sruiti njegove moderne graevine, podignute na vrstim stenama, sa temeljima umoenim u naroitu vrstu ulja. Preiveli su i svi njegovi stanovnici. Istina, oporavljali su se od glavobolja koje su izazvali ti potresi. Od preivelih civila mnogi su bili nesposobni - starci i deca, majke sa malom decom, dok su majke sa starijom decom bile spremne da pomognu vojnicima u nastupajuim radnim akcijama. Prvo je trebalo sahraniti one civile koji nisu preiveli, a njih je bilo najvie. to se tie jedine naseljene planete u Sunevom sistemu i njenog fizikog izgleda, on je bio katastrofalan: aktivni vulkani na svim meridijanima i dalje su iz Zemljine utrobe izvlaili vrelu vulkansku lavu, brojni planinski vrhovi vie nisu postojali, doline i ravnice bile su ispunjene vodom iz akumulacionih jezera, dok su reke promenivi svoj tok ruile sve pred sobom... Sve to je vekovima stvarano nestalo je u jednom trenu i u smrt odnelo sve ljude koji se nisu mogli razdvojiti od svoje nepokretne imovine ili su bili stari pa nisu stigli da napuste gradove. Sve to je ljudska ruka stvorila bilo je razoreno. Samo su u severoisto noj Sahari, u pesku, na mestu na kome se nalaze hiljadama godina, ponosno stajale, gotovo iste kao pre Armagedona i konjunkcije planeta, kao da prkose i vremenu i svim prirodnim silama, tri najvee egipatske piramide i sfinga koja ih uva. Ali to udo jo uvek niko nije video. to se tie ljudi, prvi deo Hitlerovog plana bio je ostvaren: od oko osam milijardi stanovnika, koliko ih je bilo pre prve neonacistike oruane akcije, Armagedona i konjunkcije planeta, ostalo je jedva oko petsto miliona. Nasuprot ostalim delovima Hitlerovog plana, meu njima je bilo vrlo malo arijevaca. Najvie preivelih, i civila i vojnika, bilo je u Junoj Americi. U Severnoj Americi u ivotu su ostali samo vojnici koji su na vreme bili vakcinisani. U Aziji su preiveli malobrojni japanski vojnici. U Evropi je ostalo neto malo Nemaca i Skandinavaca. U Australiji su u ivotu ostali jedino Aboridini, udaljeni od morskih obala; a u njenom irem okruenju, naime u Okeaniji, tako e retki Papuanci, koji su svojim izmiljenim plemenskim boanstvima prinosili ljudske rtve. Ako se izuzmu neonacisti sa vojnog aerodroma kod Kinase, Afrika je bila mrtav kontinent po kome su se kretali jedino insekti i gmizavci. Ostali delovi planete bili su pusti. Desetkovano oveanstvo imalo je jako male anse da se za dui vremenski period oporavi i obnovi. One noi kad su se davno nestali brodovi sudarili sa neonacistikim podmornicama i izazvali nuklearnu eksploziju, preiveli civili i vojnici sa Bahamskih ostrva i Velikih Antila osetili su, u nekoliko periodinih talasa, strahovit zemljotres. Oni koji su se u to vreme zatekli na severu Haitija ili Portorika, pre zemljotresa su u daljini ugledali odsjaj zelenkaste svetlosti. Potom je jaka svetlost, nalik sun evim zracima, izronila iz vode, na trenutak odagnala no, oslepela sve posmatrae, zatresla zemlju, uznemirila vodu i izazvala visoke morske talase koji su u smrt odneli sve to se zateklo u

blizini obala. Nuklearna eksplozija potopila je sve brodove i oborila veinu aviona a da niko nije znao za to. Svega nekolicina aviona nije odmah nastradala, ve su se razili na etiri strane sveta u potrazi za kopnom; veina ih je pala u more. Spasili su se samo oni avioni i piloti koji su uspeli da stignu do Haitija i njegovih gustih uma. Na pomenuto ostrvo je sletelo i pet neobinih leteih objekata, letelica u obliku pravilne trostrane piramide. Preletele su gotovo pola ostrva, prele preko najvie ostrvske take - vrha Centralnih Kordiljera, zatim se sputale sve nie i nie, da bi na kraju aterirale u gustu umu. Njihova posada se potrudila da letelice ne budu primeene od strane ljudi, ali je iz neznanja napravila veliku greku, jer su se sve letelice spustile nedaleko od jednog vojnog kampa u kome se nalazilo oko petsto vojnika. I odmah su bili primeeni. Vojnici su ih neujno opkolili. Strpljivo su ekali da iz letelica izae njihova posada. Kad se i to dogodilo, iznenadili su se onim to su videli. Iz svake letelice izalo je po osam udnih stvorenja: bili su visoki oko dva metra, obueni u uniforme, a rukama su, ako se tako mogu nazvati njihovi prednji udovi, skinuli kacige sa svojih glava ispod kojih su izvirela izduena zelena lica sa krupnim o ima i velikim ustima. Liila su na gutere, samo to su bila znatno vea i civilizovanija. - Vanzemaljci! - povika neki vojnik i poe da puca. I ostali vojnici bez naredbe zapucae na reptile i njihove letelice. Iznenaeni reptili popadae smrtno ranjeni. Prekinuvi paljbu, vojnici izvrie juri, zauzee letelice i zarobie preostale reptile. Bilo ih je esnaest. Kad su dovedeni pred komandanta, uplaeno su ga gledali svojim krupnim oima. Jedan od njih se u svemu razlikovao od ostalih, i ubijenih i zarobljenih, kako po uniformi koju je nosio, a koja je bila elegantna, takorei oficirska, tako i u licu, jer je na glavi imao dva kratka roga, neto lepe lice nego ostali, i brkove i otru bradu. Na osnovu njegovog izgleda nije bilo teko zakljuiti da je on voa. Veinu vojnika podseao je na samog avola. Vojnici koji su izazvali pucnjavu bili su kanjeni, a reptili sprovedeni u na brzinu montirane kaveze. Komandant te male vojne formacije stupio je u vezu sa najbliom vojnom bazom, izvestio ih o incidentu na Haitiju i ekao dalje instrukcije. U meuvremenu je pokuao da komunicira sa svojim nezvanim gostima, ali nije uspeo u tome. Sve vojne baze u Venecueli i Kolumbiji registrovale su zemljotres u blizini Bahamskih ostrva, ali im njihova posada nije pridavala nikakav znaaj. I to je najgore, nisu ga povezale sa zarobljenim reptilima. Umesto toga, izvestili su vlade svojih zemalja o incidentu na Haitiju. Uskoro je za sve to saznala i Svetska vlada. Bencion je naredio da se reptili smesta dopreme u najveu vojnu bazu u okolini Brazilije. Nedugo zatim, dva vojna aviona transportera iz Venecuele stigla su na Haiti. Ukrcavi zarobljene reptile, zajedno sa dve njihove najispravnije letelice, uz jako vojno obezbeenje uputili su se prema krajnjem odreditu. Za to vreme, jedina neonacistika podmornica, u rano jutro drugog dana nakon konjunkcije planeta, izronila je iz Atlantskog okeana stotinak metara od obala bive Kneevine Helene. Iz njene unutranjosti na palubu je prvi izaao Arnold Rozenberg. Pred njegovim oima ukazao se straan prizor: manji oblaci dima pokrivali su delove ostrva, dok su gui oblaci izvirali iz vulkanske kupe; luka i aerodrom vie nisu postojali; Dejmstaun je bio zatrpan vulkanskom lavom, a od Helensburga su ostale samo ruevine. On se svim silama trudio da u blizini obale ugleda nekoga ivog, ali nije video ni jedan

jedini le, jer su morski talasi uinili svoje. U trenutku je shvatio svu ozbiljnost katastrofa koje su upravo prole i spoznao svu surovost jednog svog sunarodnika i svoje brae. Pretpostavljao je da i ostatak sveta izgleda isto ovako, a da su mnogi njegovi delovi ovako izgledali i pre konjunkcije planeta. Kad su i ostali lanovi posade izali na palubu, da udahnu sve vazduh, Rozenberg im je rekao da bi bilo dobro da na ostrvu ima preivelih i da ih ukrcaju u podmornicu, to bi im olakalo poloaj kad se budu predali Vojsci Konfederacije. Kapetan je prihvatio taj predlog. est amaca je sputeno u more i oni se zaas naoe na obali. - Potrudite se da naete etrdesetak ivih ljudi - dobaci im Rozenberg. - A ako naiete na neke teko ranjene, prekratite im muke. Mornari se razmilee po ostrvu. Arnold je kapetanu podmornice kazao da ide u potragu za ljubavnicom, za to dao sebi rok od pola sata i ukljuio topericu na asovniku. Uputio se pravo prema svom bivem dvoru u nadi da e ba tu pronai Dominik, ivu ili mrtvu. Trao je i gazio ruevine. Tek negde oko pet stotina metara od obale naiao je na prva ljudska tela, mrtva, osakaena i polupokrivena ruevinama. Kako se pribliavao nekadanjem dvoru i vulkanu, u vazduhu je oseao sve veu koncentraciju gasova. Ugledao je i tragove vulkanske lave koja se polako hladila. Leeva je bilo sve vie. Video je i ljude koji su, u agoniji, bauljali i zapomagali. Nije obraao panju na njih. Trao je uzbrdo i vikao: - Dominik!... Dominik!... Domini-i-i-ik!... Uavi u dvorski vrt, zatekao je desetak ljudi. Neki su bili ivi i zapomagali su, ali uzalud. Leali su na opaljenoj travi i pokraj polomljenog drvea. On je pogledom traio Dominik; uzvikivao je njeno ime na sav glas, skinuo i bacio kapu, cepao gornje delove odee... Neko vreme je trao oko dvorskih ruevina, sve dok na jednoj steni nije ugledao dugaku, odnosno visoku plavokosu devojku. Bila je to njegova Dominik. Priavi joj, dodirnuo joj je puls. Utvrdivi da je iva, podie je u naruje i potra prema obali. Trudio se da bude paljiv i nean, bez obzira to je trao veoma brzo. Na pola puta ona je poela da izgovara nepovezane rei i nesvesno ga zagrlila oko vrata. Na obalu je stigao tri minuta kasnije nego to je trebalo. Tu je zatekao mornare koji su na est amaca upravo pakovali tano etrdeset ljudi. Ostrvljanima koje su ukrcali u podmornicu bili su potrebni doktor, hrana, san i jo mnogo toga. Dominik je imala prednost i poseban tretman. Za njen ivot borio se Hitlerov doktor. Podmornica je zaplovila prema Santosu, bivoj luci biveg brazilskog velegrada Sao Paola. Svi mornari sa komandnog mosta molili su Rozenberga da se zaloi za njihove ivote kad se budu predali. Uveravali su ga, to je on i sm dobro znao, da oni nisu uinili nita loe protiv oveanstva; da su neonacisti sa kopna bombardovali metropole i irili epidemiju; da oni nisu potopili ni jedan jedini brod, te da je njihov jedini zloin gubitak pet podmornica u Bermudskom trouglu, ako je to uopte njihov zloin. Rozenberg ih je uveravao da e se s njima dogoditi isto to i sa njim. Lagao ih je. On je dobro znao da e oni ostati na obali, a da njega eka poasno mesto u novom glavnom gradu planete Zemlje. XIV

ONOGA trenutka kad su se dva vojna aviona-transportera prizemljila na vojni aerodrom u Braziliji, Bencion je naredio da poiljka ne bude tajna i svi vojnici iz baze imali su prilike da vide zarobljene reptile. Oni su odmah bili iskrcani, razdvojeni i, jedan po jedan, smeteni u prostrane elije, u onaj deo baze gde se nalazi pravi sistem laboratorija, u kojima radi prava eta naunika, vrhunskih strunjaka za sve oblasti nauke. Iako star i umoran, Bencion je eleo da vidi svoje goste odmah po dolasku u bazu. elja mu je bila usliena. Opet se sreo sa istim onim biima koja je prvi put video 2016. godine. Ti prvi reptili su ve odavno bili mrtvi, jer su ljudi, elei da od njih saznaju neto vie o njima i mestu sa koga dolaze, nehumano postupali prema njima i izazvali njihovu preranu smrt; uspeli su samo da od jednog ili dvojice izvuku par turih podataka u iju verodostojnost nisu bili sigurni. (Njihova tela su sauvana i nalaze se u jednoj naroitoj tenosti, u najveoj vojnoj bazi u apalakim planinama, na posebnom mestu koje ni planetarni zemljotresi nisu otetili.) No sada je postojao i vo a reptila, i Bencion se nadao da e on biti klju za bolje upoznavanje izmeu ljudi i tih tajanstvenih stvorenja. Za to vreme, u vodama Atlantika, nedaleko od obala June Amerike, jedina neonacistika podmornica uputila je S.O.S. signal sa koordinatama svog geografskog poloaja i izronila na povrinu. Nekoliko ratnih brodova Ratne mornarice Vojske Konfederacije krstarilo je uz obalu i njihovu je posadu iznenadio S.O.S. signal, prvi nakon konjunkcije planeta. Ne traei dozvolu od svojih pretpostavljenih, dva ratna broda uputie se prema puini. Iz podmornice su u meuvremenu izali mornari i oficiri sa komandnog mosta, zajedno sa Arnoldom Rozenbergom, koji je as etao po palubi, as silazio u utrobu plovila. Uskoro se u daljini ukazae brodovi. Utvreno je da su to brodovi Konfederacije i sa njima je uspostavljena radio-veza. Tada se kapetan predstavio pod svojim punim imenom, rekao im ime podmornice, broj mornara koji sainjavaju njenu posadu, broj civila iz bive Kneevine Helene; kazao je da je Hitler izvrio samoubistvo i da imaju njegov le, kao i leeve dvanaestorice njegovih najbliih saradnika; da su oficiri i mornari odluili da se predaju, jer nisu uinili nita protiv oveanstva, i da je njihova najvea i jedina krivica to to su obukli uniforme takozvanog etvrtog Rajha; rekao im je da mornari ne ele borbu, bez obzira to je podmornica do zuba naoruana; da znaju i neke tajne (mislio je na neonaciste u Kongu i incident u Bermudskom trouglu, ali im o tome nita nije rekao); i traio garancije za svoj ivot i za ivote svih ljudi iz podmornice; na kraju, kazao im je da je sa njima i Arnold Rozenberg, koji ih je pozdravio sa nekoliko rei. Posada sa ratnih brodova Konfederacije bila je vidno uzbuena uvi Rozenbergov glas, glas biveg vrhovnog svetenika, za koga su svi mislili da je nastradao jo pre konjunkcije planeta, kad je Vojska Konfederacije neutralisala neonaciste. Komandanti oba broda, pribravi se i dobivi uverenje da sa podmornice nee biti otvarana vatra na njih, obeali su kapetanu da e o svemu obavestiti svoje pretpostavljene. Nije prolo ni nekoliko minuta a sa brodova je na podmornicu stigla radio-poruka u kojoj se kae da je predsednik Brazila upoznat sa situacijom na brazilskoj obali i da je o tome obavestio Svetsku vladu koja im garantuje da e im ivoti biti poteeni. Ali

neonacistiki mornari mu nisu tek tako poverovali. Stoga je kapetan podmornice odluio da se nagode: predae se samo Rozenberg sa dvadeset civila, svojih bivih podanika, i kad on bude stupio u kontakt sa predsednikom Svetske vlade, i kad mu on bude garantovao za ivote neonacistikih mornara i svih ostalih, predae se svi lanovi posade, preostali civili i Dominik. Nekoliko minuta kasnije, desetak mornara je iz podmornice iznelo tano dvadeset civila. Sa njima je izaao i Rozenberg i seo u amac kojim je sa dva mornara i civilima doplovio do veeg broda. Na brod su se popeli svi osim dvojice mornara; oni se vratie nazad. Kad je Rozenberg u mornarikoj uniformi, bez bluze, kape i bilo kakvih oznaka etvrtog Rajha, stupio na palubu velike krstarice na ijem se jarbolu viorila zastava Konfederacije, mornari mu se poklonie. Civili su upueni u brodsku ambulantu, a on je sproveden u oficirsku menzu gde ga je primio kapetan broda. Tu se zadrao oko pola sata, sve dok na brod nije stigao helikopter, kojim je poleteo prema planinama uis de Fora, u ijoj se utrobi nalazi vojna baza i tab brazilskog predsednika. Do odredita su putovali relativno dugo, preavi preko bivih metropola, manjih gradova i sadanjih kamp-naselja koja su vrvela kao mravinjaci. (Ljudi su svakog jutra naputali kamp-naselja i odlazili u potragu za hranom, jer ih je Vojska neredovno snabdevala osnovnim ivotnim namirnicama, priborom za higijenu i prvu pomo , i zadovoljavala neto vie od polovine njihovih potreba.) Predsednik Brazila primio ga je kao uvaenog gosta koga je u ime svoje zemlje i pre toga primao u predsedniku rezidenciju u Braziliji. Porazgovarali su dvadesetak minuta, kao stari prijatelji koji se dugo nisu videli. Neto kasnije, njih dvojica preoe u jednu malu prostoriju iji je ceo zid u stvari jedan veliki ekran. Obojica sedoe na fotelje. Ekran se ukljuio i oni ugledae umorno lice stotrogodinjeg Gotliba Benciona. Kad su se njihovi pogledi susreli, obojica se iznenadie, jer su jedan za drugoga mislili da su mrtvi: Rozenberg je od Hitlera uo da je Bencion nastradao u nuklearnom unitenju Njujorka, a on je bio ubeen da je Rozenberg poginuo zajedno sa neonacistima u Namibiji. A sada su gledali jedan drugoga, zdravi i potpuno itavi. Rozenberg se brzo pribrao i bratski ga pozdravio, nakon ega zapoee krai razgovor line prirode. Bencion je izrazio veliko interesovanje za budunost oveanstva i zadovoljstvo zbog toga to je vrhovni svetenik iv, ponudivi mu saradnju i pozvavi ga kod sebe. Ali nisu zaboravili ni neonacistiku podmornicu u kojoj je leala bolesna Arnoldova ljubavnica. On je traio pomilovanje za mornare tvrdei da su to zavedeni mladi ljudi. Uz Bencionov komentar da je sada svaki ljudski ivot zlata vredan, postignut je dogovor o predaji i Rozenberg je prihvatio njegov poziv da doe u Braziliju. Za sve to vreme, izmeu dva ratna broda Vojske Konfederacije i neonacistike podmornice vladala je tenzija. Svi mornari iekivali su rezultate pregovora i bili spremni na sve. Dominik se jo uvek nalazila u nesvesnom stanju. Doktor koji ju je leio jedva je ekao da napusti podmornicu. Tenzija je opala im su ratni brodovi Konfederacije primili vest o rezultatima pregovora. Tada su neonacistiki mornari izali na palubu podmornice i dozvolili da im se priblie amci sa naoruanim mornarima Konfederacije. Neonacisti su se predali. Na brodove su sprovedeni posebno oficiri, posebno mornari, a posebno civili sa Dominik i doktorima. Podmornica je zatim u pratnji brodova doplovila do obale.

Arnold Rozenberg je jo u toku dana doao po Dominik, porazgovarao sa zarobljenim neonacistikim oficirima koji su pritvoreni na neodreeno vreme i obeao im da e se potruditi da budu puteni na slobodu im bude imao prilike za tako neto. Krajem dana seo je u jedan vojni avion, zajedno sa svojom dragom i Hitlerovim bivim doktorom, i uputio se prema Braziliji. XV OTKAKO je pet neonacistikih podmornica nestalo u vodama Bermudskog trougla, japanski vojnici su redovno viali nepoznate letee objekte u obliku pravilne trostrane piramide, koji su do Japana dolazili iz pravca jugoistoka, leteli preko planina i bivih gradova kao da su neto traili, da bi se vraali tamo odakle su i doli. Na ostrvu Hokaido, u utrobi planine Hidaka-sanmajaku, u nekoliko vojnih baza, u ivotu je ostalo oko sto hiljada vojnika pod komandom svog cara. Saznavi za brojne bliske susrete tree vrste izmeu japanskih vojnih aviona i nepoznatih leteih objekata iz ne tako daleke prolosti, car je naredio da piloti-dobrovoljci krenu u poteru za tim leteim objektima, saznaju odakle dolaze, neutraliu ih ako je to mogue i svoju bazu obaveste o koordinatama mesta na kome su zadnji put vieni. Njegovo je nareenje smesta izvreno. Bila je no. Dvadeset i pet aviona - aviona-lovaca i aviona sa opremom za snimanje i pijunau - poletelo je i krenulo u poteru za pet nepoznatih leteih objekata. Leteli su u borbenom poretku, brzo, udaljavavi se sve vie i vie od obala Japana. Letei objekti koje su pratili kretali su se istom brzinom kao i njihovi pratioci. Leteli su dugo, as levo, as desno od njih; izvodili su akrobacije u vazduhu, kao da samo ele da se zabavljaju. Japanski piloti su sa divljenjem posmatrali tu njihovu predstavu. Za nekih sat vremena avioni se naoe na polovini rastojanja izmeu ostrva Honu i najsevernije take filipinskog ostrva Luzon; upravo su velikom brzinom u niskom briuem letu preleteli preko Vulkanskih ostrva. Sve do tog trenutka avioni su bili praeni od strane svoje matine vojne baze: piloti su sa osobljem baze odravali radiovezu i obavetavali ih o svemu to se dogaalo u njihovoj blizini. Ali veza je iznenada poela da se prekida, a povrina mora je promenila boju. Pilot iz poslednjeg aviona poslao je poslednju poruku: - Povrina mora postaje narandasta... I tu se veza prekinula. U istom trenutku, svi instrumenti na avionima, osim pogona, po ee da otkazuju. Piloti su i dalje upravljali svojim avionima. Magnetne igle na njihovim kompasima vie nisu pokazivale magnetski, ve pravi sever. Piloti su bili izgubljeni iznad nepregledne narandaste povrine Filipinskog mora. Najednom, iz morske vode izronie etiri letea objekta u obliku diska, napravie vratolomni akrobatski krug oko aviona i leteih piramida koje su oni pratili, i zaustavie se u vazduhu gradei pravilan kvadrat. Iz centra tog zamiljenog kvadrata, iz mora, izbila je narandasta svetlost u obliku tornada, koja je bljesnula toliko jako da iznad tog dela morske povrine gotovo osvanu dan. Pilote japanskih vojnih aviona zbunio je ovaj fenomen. Prvo to su videli posle njega jeste nestanak njihovih ciljeva, jer su letee piramide zaronile u more. Piloti se ukoie od straha kad osetie da njihovi avionski

motori vie ne rade. Umesto da se srue u more, avioni krenue prema tom svetlosnom tornadu, kao da ih vue neka nevidljiva ruka. Uplaeni piloti, zajedno sa svojim letelicama, bili su usisani u taj svetlosni tornado koji se potom povukao u morske dubine. A kad su i etiri diska zaronila u more, narandasta boja je nestala, a povrina mora je postala tamna kao vedro nono nebo sa mladim Mesecom. U vojnoj bazi na Hokaidu, iz koje su poleteli avioni, zavladala je tiina kad se posle poslednje poruke sa jednog od njih prekinula radio-veza. Posada baze uzaludno se trudila da otkrije koordinate mesta na kome su se avioni nalazili pre nestanka, uzaludno stoga to su svi radari pokazivali da se to dogodilo negde blizu Okinave, a ne juno od Vulkanskih ostrva koja su oni preleteli. Negde pred zoru konano su shvatili da su ih izgubili. Car je tada kontaktirao predsednika Svetske vlade i obavestio ga o svemu, nakon ega je naredio da se sedam hiljada vojnika to pre poalje na Vulkanska ostrva i tu podigne vojni logor. Arnold Rozenberg je za nekoliko asova stigao u jedini grad na svetu. Spustivi se na brazilski aerodrom, uputio se u oblinju vojnu bazu. Uz poasnu pratnju, proao je kroz pravi lavirint, pored stotina vojnika; doveden je u podzemni tab Svetske vlade i tu se sreo sa njenim predsednikom. Nijedan od njih dvojice nije krio radost zbog susreta. Bratski se pozdravivi i zagrlivi, zapoeli su dug razgovor. Bencion mu je kazao da je nedavne neprirodne i prirodne katastrofe preivelo jako malo ljudi, da novi svet treba da nikne iz pepela starog, da taj novi svet treba da bude mnogo bolji i jedinstveniji od starog i da mu je, kao jedan od stubova jedinstva, potrebna i religija. S tim u vezi, obeao mu je da e Hram treeg milenijuma biti obnovljen, a njegovom osnivau vraena stara titula. Izmeu ostalog, obeao mu je i ministarsko mesto u Svetskoj vladi. Rozenberg je njemu ukratko prepriao sve to je nedavno preiveo. Pomenuvi Bermudski trougao i sve ono to je video u jednom njegovom delu, Bencion mu je kazao da je Vojska Konfederacije zarobila esnaest reptila i da se oni nalaze ba u ovoj vojnoj bazi. Njihov razgovor prekinula je vest o nestanku dvadeset i pet aviona u vodama Filipinskog mora. Bencion je smesta sazvao vanredni sastanak Svetske vlade. Arnold je ostao sm u predsednikom apartmanu, gde je ostatak dana proveo uz knjige iz Bencionove biblioteke. Za to vreme na brazilskoj obali sasluani su zarobljeni oficiri i mornari, lanovi posade poslednje neonacistike podmornice. Svi oni su u vezi sa incidentom u Bermudskom trouglu priali istu priu; pored ostalog, priznali su da u Africi postoji jedan neonacistiki vojni aerodrom i otkrili njegov poloaj. Saznavi za to, predsednik Brazila je bez znanja Svetske vlade naredio da deset aviona-bombardera, pod zatitom pet aviona-lovaca, napadnu taj aerodrom, unite ga i neutraliu njegovu posadu. Nareenje je odmah bilo izvreno. Avioni su poleteli iz tri vojne baze, sastali se na brazilskoj obali i krenuli ka svom cilju. U Kongo su stigli za manje od tri sata, iznenadili sedam stotina neonacista, koliko ih je preivelo Armagedon i konjunkciju planeta, unitili ostatak vojnog aerodroma i pobili poslednje ljude na afrikom kontinentu. Time je neonacistika zavera najzad bila slomljena. Neto severnije od Brazila, na Haitiju, vojnici Konfederacije zarobili su pilote koji su na to ostrvo doleteli iz istog pravca kao i reptilske letelice. Niko od njih nije mogao da veruje da se nalazi u 2026. godini, jer su svi poleteli pre najmanje sedamdeset godina. Pri tom nisu nimalo ostarili, na njihovim je asovnicima prolo tek nekoliko asova, a da oni nisu ni znali gde su bili za sve to vreme. Zapravo, svi su tvrdili da je

nemogue da nisu ni bili svesni prolaska vremena i da toliko vremena nije ni prolo, ali su se brzo uverili u suprotno. Bilo ih je osam i svi su sprovedeni u Venecuelu, odakle su posle kraeg sasluanja upueni u najveu vojnu bazu u Apalakim planinama. Dok je Rozenberg prelistavao Bencionove knjige, a Dominik se upravo osvestila, ministri lanovi Svetske vlade su na vanrednom sastanku raspravljali o nedavnim dogaajima u Filipinskom moru. Sastanku je kao gost prisustvovao i jedan fiziar, bivi strunjak iz NASA-e za magnetizam. Kad god bi dobio re, iznosio je brojne teorije o magnetizmu. Pored ostalog, rekao je da su Bermudski trougao i Filipinsko more, koga pomorci nazivaju jo i avolje more, jedina dva mesta na naoj planeti gde nema otklona magnetne igle, gde kompas pokazuje pravi a ne magnetski sever; da na ta dva podruja uzrok nestanka velikog broja brodova nisu silovite oluje sline onima koje vladaju oko Rta Horn i Rta Dobre Nade, gde je nestalo vie brodova nego bilo gde u svetu; govorio je i o tome kako je posle Drugog svetskog rata japanska vlada bila zabrinuta brojem neobjanjenih gubitaka brodova, da je poslala veliki istraivaki brod da utvrdi ta se tu zapravo dogaa, ali da je i on nestao; na kraju je zakljuio da je nemogue utvrditi ta se krije pod vodom na ta dva mesta na planeti i potvrdio da se NASA time nikad nije ozbiljnije bavila. A kad je uporeeno ono to je Rozenberg ispriao Bencionu sa onim to su ispriali zarobljeni neonacisti, i u sve to ukljueni piloti iz vremena Drugog svetskog rata i neto posle njega, koji se fiziki nisu nimalo promenili, bivi slubenik NASA-e je mogao samo da postavlja teorije o moguoj vremenskoj kapiji koju poseduju vanzemaljci-reptili. Na osnovu Rozenbergove prie i pria zarobljenih neonacista bilo je potpuno jasno da su reptili u Bermudskom trouglu neutralisani. Svi uesnici sastanka sloili su se sa tim da su reptili velika pretnja po budunost ljudskog roda i Svetska vlada donela je odluku da se pronae i uniti baza reptila u avoljem moru. Stoga je izdato nareenje da se jedanaest hiljada amerikih vojnika uputi na marijansko ostrvo Guam. Takoe, nareeno je da pijunski avioni redovno patroliraju iznad morske povrine, kako bi odredili mogue koordinate mesta na kome se kriju reptili. U istoj toj bazi, u laboratoriji, naunici su za sve to vreme pokuavali da komuniciraju sa zarobljenim reptilima, koristei i telepatiju, ali oni su jednostavno odbijali saradnju. Dva dana nakon vanrednog sastanka Svetske vlade, u Vladu je kao ministar za verska pitanja primljen i Arnold Rozenberg. (Pre Armagedona to ministarsko mesto nije postojalo.) Tek kad je postao ministar, Rozenbergu se pruila prilika da obie ceo sistem vojnih baza u okolini Brazilije. Kao lan Vlade, Rozenberg je stekao pravo da zna sve male i velike tajne. Na primer, sad je po prvi put u ivotu imao prilike da se uveri u injenicu da na naoj planeti nikada pre nas nije postojala neka civilizacija koja je celu planetu pretvorila u takozvano globalno selo, jer su od moderne ljudske civilizacije ostale desetine hiljada razorenih gradova, manje ili vie oteenih saobraajnica, a o smeu koje je ezdesetak godina iz satelita izbacivano u orbitu da i ne govorimo. Premda je do nedavno verovao u suprotno, Rozenberg se razuverio im je obilazei laboratorije video sve ono to je ljudski rod stvorio u proteklih nekoliko hiljada godina: celokupna ljudska istorija, sva ljudska saznanja, otkria, sve to bi moglo biti od koristi nekoj buduoj civilizaciji, ako bi naa nestala, bilo je pohranjeno u kompjuterske programe i na mikrofilmove; sve knjige koje su objavljene do 2026. godine, sve religije i verske sekte sa svojim uenjima,

reprodukcije svih slika i skulptorskih dela, planovi i projekti najmonumentalnijih graevina, biografije poznatih linosti - sve - kompletna ljudska kultura, u minijaturi, bila je sauvana od zaborava. Ta minijaturna baza podataka nalazila se u jednom tunelu, odvojena od ostalih prostorija, koju je, kao i njih, pokretala neiscrpna geotermika energija. I ne samo to. Tu su se nalazili i nedovreni projekti mnogih naunika i neke jo uvek nedeifrovane formule Nikole Tesle i Alberta Ajntajna, kao i mrani izumi Jozefa Mengelea koji su se mogli upotrebiti u korisne svrhe. U laboratoriji za genetika istraivanja, Rozenberg je video brojne eksperimente sa biljkama i ivotinjama. Pred preostalim genetiarima nalazio se pravi izazov: trebalo je, kloniranjem, obnoviti ivi svet na Zemlji; a u planu je bilo i kloniranje ljudskih bia. Pre Armagedona i konjunkcije planeta Rozenberg je eleo da njegov naslednik ne bude njegov bioloki sin, ve njegov klon. Ali te se elje odrekao otkako je upoznao kloniranog Adolfa Hitlera. - Mislim da ne bi bilo dobro klonirati ljude - rekao je Bencionu obilazei laboratorije. - Nama je potreban svaki ovek - uzvratio je on. - Nama je potrebno mnogo ljudi. Treba ponovo naseliti sve kontinente... Istina je, ako bi saznali kako su doli na svet, da bi se klonovi pobunili protiv nas. Ali mi im neemo dozvoliti da saznaju svoje poreklo; bie ubeeni da su izgubili svoje roditelje u Armagedonu i konjunkciji planeta. - Istina je da ko ne rizikuje ne dobija, ali mi vie ne smemo da rizikujemo. Brate Bencion, kad biste samo znali kako su klonovi bezoseajna stvorenja!... Moemo klonirati biljke i ivotinje, ali se moramo kloniti kloniranja ljudi. Njih dvojica su dugo razgovarali na tu temu, diskretno, uvajui se od oiju i uiju osoblja baze. U svojoj prii su dotakli i reptile i to je bila prilika da Rozenberg izrazi elju da ih vidi. Kad je dolo vreme i za to, on nije hteo da im ide u posetu sve dok nije obukao sveanu odoru vrhovnog svetenika. Posetio ih je zajedno sa Bencionom, jo dva ministra i nekoliko naunika. esnaest divovskih gutera zelene boje koe, obuenih u nekakve uniforme, nalazilo se iza reetaka, u samicama. To su bili ti uveni reptili o kojima se mnogo govorilo pre deset godina. Bili su nezainteresovani za posetioce, poto su se ve navikli na to da ih ljudi uznemiravaju. Rozenberg nije mogao a da ne reaguje na ono to mu se ukazalo pred o ima: - Neka je slava Velikom Arhitekti, Neimaru svih svetova! Kakvih sve razumnih ivih bia ima u svemiru! Svi su oni njegovi svesni ili nesvesni podanici! Najvee uzbuenje zavladalo je, no ovog puta i meu ostalim posetiocima, onda kad su posetili usamljenog vou reptila. On je po ceo dan uznemireno etao od zida do zida svoje elije ne obraajui panju ni na koga. Ali kad je Rozenberg stao pored reetaka njegove elije, on je zastao, okrenuo se, doao do reetaka, uhvatio ih svojim kratkim prednjim udovima i pogledao ga svojim krupnim oima. - Pa da, jasno mi je - ree Rozenberg. - Bio sam u pravu kad sam poetkom veka izjavio da avo ne postoji. Neuki ljudi iz daleke prolosti verovatno su videli nekoga slinog njemu. A moda ba i njega. Ko bi to znao s obzirom na to da se reptili igraju prirodnim silama. Izmeu njih dvojice uspostavio se neki udan vizuelni odnos. Gledali su se pravo u oi nekih pedesetak sekundi i Arnold je poeo udno da se osea, kao da u tom pogledu, u tim oima, vidi nekoga koga dugo poznaje. Deja vu, pomislio je, premda

nita nije rekao. Ko je zapravo on? Uvidevi da se Arnoldova odea razlikuje od obinih odela lanova Vlade, belih mantila naunika i uniformi vojnika, reptil je pomislio da je on prvi ovek ljudske civilizacije. Pogledao je crveni trozubac na njegovim grudima, udaljio se tri koraka od reetaka i duboko mu se poklonio. Arnold mu je uzvratio istim gestom pogledavi pri tom Benciona. - Mislim da su ovo visokocivilizovana bia i da se sa njima moe postii kompromis i uspostaviti mir - kazao mu je po povratku u predsedniki apartman. - Da su oni gajili mrnju prema nama pre konjunkcije planeta, mi je ne bismo ni do ekali. Mislim da je sukob sa njima velika greka koju treba to pre ispraviti. Rozenberg je dugo, kad god bi bio sm, razmiljao o susretu sa voom reptila. eleo je da sazna neto vie o njemu. Bilo mu je jako krivo to nije znao kako bi to izveo. Inae on je bio blizu svoje drage, a u stvari toliko daleko od nje, jer ne samo da nije hteo da je vidi kako onako bolesna i polumrtva lei na bolesnikoj postelji, kao na mrtvakom odru, ve nije hteo da joj smeta. No ona se relativno brzo oporavila i kad su se ponovo sreli pomalo mu je zamerala zbog toga to nije bio pored nje kad joj je bilo najtee. Prepriala mu je sve to je preivela nakon njegove otmice - kako su se prema njoj ponaali njegovi najblii saradnici, a da se sve to moglo izbei da mu je ona bila supruga a ne samo ljubavnica. I on je njoj prepriao svoje skoranje doivljaje i na kraju joj kazao: - Dominik, ljubavi moja, toliko te volim, a toliko me je stid to nisam mogao da budem pored tebe kad ti je bilo najtee. - Oh, Arnolde, tako bih volela da sve bude kao pre. Ali ne verujem da e ikada vie biti. - Ne brini, Dominik, bie sve u redu. Imam neki predoseaj da e se sve dobro zavriti i da emo za par godina ponovo imati dvor na naem ostrvu. A imaemo i neto to do sada nismo imali, a verujem da ti to najvie eli. - A ta to? - upita ga ona, kao da ne zna na ta je on mislio. - Ja imam dosta godina... zna... - Udau se za tebe! - prekide mu ona misao, pocrvenevi od radosti. - Ovo ve dugo ekam!... Doskora zakleti neenja, Rozenberg je ovom svojom naglom odlukom iznenadio sve ministre. I dok su se japanski vojnici iskrcavali na Vulkanska ostrva, ameriki vojnici na Guam, a ratni brodovi i manji borbeni amci bezbedno plovili vodama Bermudskog trougla; i dok su preiveli piloti iz vremena Drugog svetskog rata i neto posle njega priali ta su doiveli za nekoliko sati, koliko je prolo na mestu gde su se oni nalazili dok je na Zemlji prolo nekoliko desetina godina; i dok su se civili svim silama borili za opstanak; u najveoj vojnoj bazi u okolini Brazilije, u predsednikom apartmanu, obavljena je ceremonija venanja Arnolda i Dominik, ije e zajedniko prezime biti i ostati Rozenberg. Njih dvoje, kao i preostale ljude, ekalo je jo mnogo izazova. XVI

DANI SU polako odmicali. Na obalama morskim talasima nedavno opustoenih Vulkanskih ostrva i ostrva Guam, sedam hiljada japanskih i jedanaest hiljada amerikih vojnika konstantno je pratilo sve ee pojave nepoznatih leteih objekata. Oni su se pojavljivali i nadletali neka manja ostrva, kao da su znali da ih ljudi oekuju, drei se podalje od obala veih ostrva i na brzinu podignutih vojnih logora. Njihovo je kretanje jednim delom bilo praeno radarima, ali nijedan vojnik nije znao odakle ti letei objekti dolaze i kuda odlaze, jer su se esto pojavljivali niotkuda, a jo ee su nestajali i odlazili nikuda. Ti su susreti izmedu reptila i ljudi iz dana u dan bivali sve ei. U drugom delu sveta, u vojnoj bazi u okolini Brazilije, Svetska vlada je sve svoje sastanke odravala u predsednikom apartmanu. Gotlib Bencion se teko razboleo. Imao je srani napad dva dana poto je Arnold Rozenberg stupio u brak. Uz hitnu intervenciju doktora jedva je ostao u ivotu. Bio je premoren, gotovo polumrtav, i jo u dubokoj starosti. Pored toga, u poslednjih par meseci doiveo je vie stresova i frustracija i reio vie problema nego bilo kada za svojih stotinak godina. No uprkos tome, nije posluao savete doktora, da se vie odmara a manje brine o problemima, ve je i iz postelje upravljao ostatkom Svetske Konfederacije, govorei da ne eli da u smrt ode zdrav i odmoran, ve potpuno istroen, kao staro gvode koje odlazi na otpad. Svetska vlada je ovih dana osnovala Vrhovni vojni savet, iji su lanovi postali neki ministri i najambiciozniji generali; jedan od lanova bio je i Arnold Rozenberg. Vrhovni savet nalazio se u stalnom kontaktu sa svim veim vojnim bazama i, svakako, sa osamnaest hiljada vojnika Konfederacije u vodama avoljeg mora. to se tie njegovog stava prema reptilima, Savet je bio podeljen na dve struje: jedni lanovi zalagali su se za borbu do kraja, zastupali su tezu po kojoj bi trebalo da budu uniteni svi ljudi ili svi reptili; dok su se drugi, koje je predvodio Rozenberg, zalagali za kompromis i mir sa reptilima. Te su se dve struje, na veliku Bencionovu alost, znale i estoko verbalno sukobiti. Pet dana nakon Rozenbergovog venanja, est nepoznatih leteih objekata - tri letelice u obliku pravilne trostrane piramide i tri letelice u obliku diska - odvailo se da preleti preko ostrva Guam. Ameriki vojnici otvorie vatru na letelice. Pripucali su bez naredbe svojih pretpostavljenih i za tili as oborili sve letelice. Za taj incident ubrzo je saznao vojni i politiki vrh Konfederacije, ali i reptili. Veza izmeu vojnika i ostatka sveta odmah je bila prekinuta, a iz mora je izronilo na stotine letelica i uputilo se prema Guamu i Vulkanskim ostrvima. Dolo je do estokog sukoba. Vojnici su pucali na letelice, koje su bile neuhvatljive za radare. Kretale su se brzo i nepravilno i na povrine svih ostrva sejale vatru i smrt. Iz letelica su na Zemlju padale loptaste munje i ruile sve pred sobom. Ljudi su panino pucali u nebo ili beali na sve strane. Uskoro od silne vatre koja je gutala sve ivo i dima koji se dizao do oblaka nita nisu videli i svi su otili pravo u smrt. Za desetak minuta povrine svih ostrva na kojima su boravili ljudi pod orujem bile su pretvorene u plamene buktinje, a letelice su napustile bojite i zaronile u more. U tom se trenutku uznemirie svi zarobljeni reptili. Veina lanova Vrhovnog vojnog saveta, posle ovog incidenta, bila je raspoloena za rat sa reptilima; uz Rozenberga su ostala jo samo dva lana Saveta. Generali su, na primer, predlagali da se avolje more bombarduje atomskim bombama. ak su izneli i plan po kome bi se trougao - ostrvo Kjuu - ostrvo Guam - severna obala ostrva Mindanao - podelio na desetine manjih trouglova, ije bi krajnje take, kao i po

dve take na treinama njihovih stranica, trebalo da budu epicentri eksplozija. Bilo je potrebno mnogo atomskih bombi, ali cilj bi po njima sigurno bio postignut. Taj predlog jo uvek nije ni usvojen niti odbijen. U toku tog sastanka Bencion je doiveo jo jedan srani udar. Zakazavi sledei sastanak za naredno jutro, svi lanovi Saveta razioe se po svojim apartmanima. Dok su se ostali lanovi Saveta predali snu, Rozenberg je svoje vreme posvetio svojoj voljenoj supruzi, sa kojom je vodio ljubav po ko zna koji put nakon nedavnog venanja. Kad su oboje zaspali, Arnolda su opseli komarni snovi. Uznemirio se, prevrtao po krevetu i najmanje dva puta budio suprugu. Sanjao je kako se nalazi u rulji demonstranata koji ni sami ne znaju protiv koga demonstriraju. eleo je da pobegne to dalje od njih. Odjednom mu se na nebu ukazao otvor slian tunelu, koji je samo on video, i iz njega se zauo glas: - Vrhovni svetenie... Vrhovni svetenie... Istog trena se prenuo iz sna i opet, iako budan i potpuno svestan, uo taj isti glas, ali ne kao ljudski glas, ve kao fluid, titraj, impuls... Ustao je iz kreveta, polako, kako ne bi probudio suprugu, na brzinu obukao odoru vrhovnog svetenika i uputio se prema tom glasu. Vukao se polupraznim hodnicima, prolazei pored ponekog usamljenog straara koji bi ga pozdravio ili pored kakvog sumanutog naunika koji bi nekuda nervozno urio, oseajui kako taj nepoznati, neljudski glas postaje sve jai i jai. Na kraju ga put nanese u prostoriju u kojoj se iza reetaka nalazio najlepi zarobljeni reptil. Ispred ulaza u tu prostoriju stajala su dva vojnika. Ugledavi Rozenberga, zauzeli su stav mirno. On je proao izmeu njih i, im je uao unutra, shvatio je da e dugo biti sm sa voom reptila, jer u toj prostoriji nije bilo nikoga osim njih dvojice, a u bazi je malo ko bio budan. Rozenberg mu prie i pogleda ga pravo u oi. Zatim baci letimian pogled na njegovo zeleno lice, njegovu uniformu, kratke ruke (odnosno prednje udove) sa po etiri kratka prsta, njegovo skoro dva metra visoko telo, kratke noge koje su mi bile sakrivene u neku vrstu izama i potpuno nag rep koji je virio iz uniforme. Bio je nesrazmerno graen - ili je samo izgledao tako, kao guter koji stoji na zadnjim udovima. Duboko mu se poklonio. Arnold uini isto to i on i ponovo zau onaj isti glas: - Vrhovni svetenie, samo vi moete zaustaviti trenutno bezumlje na ovoj planeti i spasiti dve umirue civilizacije... Bio je to onaj isti glas, onaj isti impuls. Pre nego to je i uspeo da se snae, reptil mu prui svoju kratku desnu ruku. Rukovae se i Rozenberg opet zau onaj isti glas: - Ja sam Vrhovni Saurus, Imperator dve naseobine Saurusa na planeti Zemlji: jedne koja je nestala u dubinama Bermudskog trougla, koju su unitili predstavnici vae vrste, i jedne koja se nalazi u vodama avoljeg mora. Moram vas na samom poetku upozoriti da ne inite ono to nameravaju da uine najagresivniji pripadnici vae vrste. Bila bi to velika greka, jer bi moji podanici, koji znaju da sam iv premda ne znaju gde se nalazim, mogli da vam uzvrate trostrukom merom i pretvore ovu planetu u mrtvu pustinju. Rozenberg je hteo neto da mu kae, ali nije imao glasa. Umesto toga, iako su mu usta bila zatvorena, osetio je kako iz njega izviru impulsi koji se polako pretvaraju u rei: - Ko ste zapravo vi?

- Mi smo odavde, sa ove planete, - odgovori reptil - i ovde smo otkad znamo za sebe; oduvek, mnogo pre vaeg dolaska. Mi smo se jo pre nekoliko desetina miliona godina evolucijom odvojili od obinih gmizavaca. - A kako se razmnoavate? - Mi smo svi plodni. U odreeno vreme u naoj se utrobi zane novi ivot i ona se potom sama otvori, kao kada pupoljak procveta, a novo bie dolazi na svet. Svako od nas moe da podari ivot po jednom stvorenju. - A odakle smo mi to doli? - Doli ste iz raznih delova nae galaksije. Svaka vaa rasa potie sa neke druge planete. Svi ste jedni drugima bili neprijatelji i dugo ste ratovali jedni protiv drugih... Ova planeta je do nedavno bila planeta insekata, beskimenjaka, gmizavaca, vodozemaca i nerazumnih sisara; najrazumniji sisari bili su majmuni... Pre nekih milion godina na nau planetu dolo je mnogo bia slinih vama, u stvari vaih dalekih predaka. Oni su beali od potopa na Marsu, koji je nastao kao posledica prekomernog zagrevanja planete i topljenja polova. Oni su bili u neprijateljskim odnosima sa stanovnicima Fetona, koji su to iskoristili kao pogodan trenutak za obraun. Kad je nastupio potop, a veina bogatih stanovnika potraila spas na Zemlji, inae planeti koju su zbog tada negostoljubive klime izbegavali i jedni i drugi, dolo je do sukoba u kome su Marsovci bili poraeni. Njihovi neprijatelji su bili jako surovi: nisu hteli sve da ih poubijaju, ve su potedeli malu decu koja kad su odrasla nisu dostigla nivo svojih oeva; ivela su u umama i peinama, ba kao i nerazumni sisari... Mars se za to vreme pretvorio u planetu vodozemaca, a na Fetonu se razvila visoka civilizacija koja je dugo postojala. Za sve vreme svog postojanja koristila je rudna bogatstva svoje planete i unitavala ivotnu sredinu, tako da je na njoj na kraju zavladala beda. Njeni stanovnici doiveli su demografsku eksploziju, izdelili se, sukobili i izazvali atomski rat koji je opustoio povrinu planete i izazvao eksploziju njenog jezgra; od nje je ostao samo pojas asteroida izmeu Marsa i Jupitera. Retki preiveli stanovnici te planete, preteno starija deca koju su u svemirske brodove ukrcali vojnici, spustili su se na nau planetu pre oko etrnaest do petnaest hiljada godina i naselili delove Latinske i June Amerike, Kine i Indije. Pokuali su da u svemu podraavaju svoje oeve, ali nisu uspeli da dostignu njihovo znanje i stvorili su manje, lokalne civilizacije... Svi su oni, mislim na dvonona razumna bia, imali tamne oi i taman ten lica... uvi sve ovo, Rozenberg pomisli na Marsove prirodne satelite: Fobos, udaljen od matine planete jako malo, svega oko est hiljada kilometara; i Dejmos, udaljen oko dvadeset hiljada kilometara. Ali vie je mislio na Fobos, na kome se nalazi ogroman krater ija kupa ima bezmalo pravilan kruni oblik i koji zalazi duboko u utrobu satelita. Verovao je, kao i astronauti koji su 2023. godine sili na Fobos, da se tu nekada davno nalazio rudnik, ali nije mogao ni da zamisli ko je eksploatisao njegova rudna bogatstva. - Znai, Negroidi su sa Marsa, a Mongoloidi su sa Fetona? - pitao ga je. - Tako nekako... Ali pre pet-est hiljada godina na tamnu povrinu Meseca i u Indiju su se iz udaljenih delova nae galaksije spustili agresivni ratnici. Sebe su nazivali Arijevcima. Bili su visoki, svetloputi i plavooki, i beali su iz svog zvezdanog sistema poto su izgubili rat od monijih, jaih i agresivnijih neprijatelja, Koepta. - Koepta?... - Koepti su preci starih Egipana.

- Arijevci i Koepti... Indija i Egipat... Kukasti krst i oko u trouglu, Svastika i Davidova zvezda... Neke su mi stvari sada potpuno jasne... Dakle, Arijevci su izgubili rat; poraeni su od strane Koepta?... - Oba plemena Arijevaca su se dugo krila u kraterima na Mesecu i u podzemnim tunelima na Zemlji plaei se neprijatelja. Oni se uglavnom nisu meali sa ostalim stanovnicima Indije, mada su im preneli neka svoja znanja i neke elemente svoje religije. Ali njihovi fanatizovani neprijatelji su ih nali. Malobrojni Koepti, odabrani od vojnog vrha svoje planete za jedan specijalan zadatak, da istrebe sve Arijevce, doli su u severnu Afriku, u Egipat. Izbio je sukob u kome je upotrebljeno atomsko oruje. Obe strane su mnogo stradale. Manji broj Arijevaca ostao je u Indiji, dok su svi preiveli pobegli na severozapad, prema Uralu. Potomci Koepta su, pak, ostali u Egiptu gde su stvorili egipatsku civilizaciju uzaludno se trudei da oponaaju svoje pretke od kojih su ostale samo piramide. Arijevci su kasnije naselili najvei deo Evrope, a neki potomci Koepta Palestinu i Etiopiju. Da ne raunam Arijevce sa Meseca, koji kao i mi brinu samo o sebi. Vaa vrsta u sadanjem obliku nastala je meanjem svih ovih rasa... Mi smo se za sve to vreme drali po strani. Niko nije znao da postojimo, premda su nas vai primitivni preci videli i mislili da smo neka natprirodna bia... - Moram priznati da su pripadnici moje vrste do pre neto vie od sto godina bili veoma nerazumni, prizemni i primitivni. Ali nau civilizaciju nisu stvorili oni, ve usamljeni ekscentrici, ne naroito omiljeni u svoje doba, koji su u vremenima bezumlja slobodno matali, razmiljali, stvarali... - Da, ali vi ste se jako brzo razvili. Do pre stotinak godina bili ste izdeljeni na itav niz sukobljenih zajednica. A sada ste ujedinjeni, vladate atomima, letite u svemir... - Naa je civilizacija za tih stotinak godina bila zainteresovana i za stanovnike nekih dalekih svetova. Moda su neki geniji koji su najvie zasluni za njen razvoj doli iz tih svetova?... - Ne. Otkako mi postojimo, a stariji smo i od bivih stanovnika Marsa i Fetona, osim Arijevaca i Koepta u Sunev sistem niko nije dolazio iz dalekih svetova. - Dakle, niko... - Planete su, naroito one naseljene, daleko jedna od druge. One mogu da pripadaju i razli itim zvezdanim sistemima. Ne moe svako da savlada tolike razdaljine. Ipak, u svemiru postoje civilizacije koje su se meusobno povezale vrstim vezama. Nekoliko desetina najrazvijenijih planeta u naoj galaksiji obrazovale su Galaktiku Konfederaciju... Postoji mnogo naseljenih planeta slinih naoj i na hiljade puta vie nenaseljenih planeta irom svemira. Stanovnici najrazvijenih planeta su uglavnom miroljubivi. Oni tee upoznavanju i ujedinjenju sa civilizacijama slinim sebi. - Da li mi moemo uspostaviti kontakt sa tom Galaktikom Konfederacijom? - Zasad je nemogue. Morali biste ovladati vremenom i prostorom. Za meuplanetarno putovanje izvan svog zvezdanog sistema ili izvan galaksije, potrebno je da se na dvema planetama u isto vreme otvore vremensko-prostorne kapije; moe da se otvori i jedna, s tim to bi na drugoj planeti trebalo da postoji i druga. Nekad ih je bilo i na Zemlji, ali su verovatno nestale zajedno sa Arijevcima i Koeptima. - Mislim da i vi imate te kapije. - Da, imamo ih. Mi ih ve dugo koristimo. U stvari, mi ne ivimo u struji vremena koja protie na naoj planeti, bez obzira to smo njeni najstariji civilizovani stanovnici; mi egzistiramo u najsporijoj moguoj struji vremena, u posebnoj dimenziji...

- Mnogi nai veliki naunici su radili na tome, ali su vrlo malo uradili. Mi jo uvek ne poznajemo dovoljno dobro vezu vreme-prostor. A vi je poznajete. Vi ste izvesne pripadnike moje vrste iz prolosti preneli u budunost... - Mi za to ne snosimo nikakvu odgovornost. Oni su se sluajno zatekli u blizini naih naseobina u vreme kada smo otvarali kapije i sluajno su postali njihove rtve. I ne samo da su odlazili u budunost, ve su se oni najnesreniji vraali u prolost ili su transportovani na neke naseljene ili nenaseljene planete... Mi tragamo za razumnim biima slinim nama. U naoj galaksiji ih po svemu sudei nema. Ona je naseljena razumnim biima slinim vama ili istima kao to ste vi. - Vai su podanici pre samo desetak asova ubili na hiljade pripadnika moje vrste; oteli ste dvadesetak aviona pre samo nekoliko dana... - Znam, osetio sam to. Ali mi smo se samo branili... Vi ste nas izazvali... A zar ne treba na udarac uzvratiti udarcem?... Uostalom, vi ste nam unitili itavu jednu naseobinu u vodama Bermudskog trougla. - Vidim da dobro poznajete istoriju nae planete i nae civilizacije - ree mu Rozenberg. Zatim mu u najkraim crtama ispria ta se dogodilo u Bermudskom trouglu u prvoj noi nakon konjunkcije planeta. Imperator reptila se iznenadio kad je saznao ta se zapravo dogodilo. Inae, reptile je zatekla konjunkcija planeta i nanela im velike tete, pa su naglo zatvorili sve svoje prostorno-vremenske kapije, iz kojih su na slobodu izali nebrojeni ljudski plovni i letei objekti i zaustavili se u vremenu nakon konjunkcije planeta. - Mi smo svesni vaih gubitaka - nastavi imperator. - Ali vi nas napadate, obarate nae letelice i ugroavate na poloaj u avoljem moru. Mi nikada ni sa kim nismo ratovali, ali smo uvek spremni za to da se branimo. - Shvatam... A kako bismo mogli da izbegnemo dalja sukobljavanja? - Jednostavno. Oslobodite mene i sve moje zarobljene podanike, mi emo osloboditi vae podanike; nemojte se vie meati u nae stvari i nemojte nas nikad vie ugroavati. - A ta mi dobijamo zauzvrat? - Mir i mogunost obnove vae civilizacije. - Ja nemam nita protiv vas. Jedan sam od retkih pripadnika svoje vrste koji eli mir sa vama. - Imaete prilike da to i dokaete... Da li elite dobro pripadnicima vae vrste? Rozenberg mu dade pozitivan odgovor. Njih dvojica poee da pregovaraju i za kratko vreme postigoe usmeni sporazum po kome e u blioj i daljoj budunosti ljudski rod biti bezbedan ako niko od ljudi ne bude plovio u odreenim zonama avoljeg mora i u zoni Bermudskog trougla, gde reptili nameravaju da se vrate, i da ne lete iznad tih taaka na naoj planeti. to se tie prostorno-vremenskih kapija, Imperator reptila je odbio da pregovara o tome smatraju i da ljudski rod jo nije zreo za tako neto. Takoe, obe strane se obavezuju da puste na slobodu sve zarobljenike. - Imam poverenja u vas, Imperatore Saurus - ree Rozenberg na kraju. - Ispuniu sve na ta sam se obavezao kad to budem mogao, ako budem mogao. - Vrhovni svetenie, vrlo brzo ete imati tu priliku.

Kad su postigli usmeni sporazum, Rozenberg nije mogao a da ne zaobie svoju omiljenu temu - religiju. - Interesuje me u ta vi verujete. Kakav je va odnos prema religiji i da li verujete u boga? - Naravno. Imamo religiju i verujemo u boga, u Vrhovni princip, u Konstruktora svih svetova. - Pa to se podudara sa onim u ta ja verujem, a verujem u Velikog Arhitektu, Neimara svih svetova. - Istina je istina i vide je sva razumna bia u svemiru, bez obzira u kojoj galaksiji i u kom zvezdanom sistemu se nalaze. Samo nerazumna stvorenja ne vide univerzalnu kosmiku istinu. - To je veliki udarac na ceo sistem prizemnih religija. - Ceo materijalni svemir je mesto patnje, stalnih sukoba, stalnih promena, krunog toka svih njegovih elemenata... Svi mi, bez obzira koliko dugo ivimo, moramo umreti. To je samo posledica nae posrnule prirode. Mi umiremo samo zato to imamo tela i to se vezujemo za materiju. Ono emu treba da teimo nije veni ivot u telu, ve povratak u duhovni svemir; povratak boanskoj prirodi od koje smo se nekad davno odvojili, prelazak iz tame u svetlost... - Pa naa se verovanja zapanjujue podudaraju. - Istina je istina. Njih dvojica su dugo razgovarali, odnosno komunicirali, o religiji. Sloili su se u tome da nema filozofije bez religije i religije bez filozofije; da je religija bez boga najobinija obmana. Diskutovali su o dualizmu, drevnom padu iz duha u telo i o mogunostima za povratak u duh... A vreme je teklo u nepovrat. Njihov kontakt prekide bat koraka ispred ulaznih vrata. Bio je to znak da im se pribliio rastanak. Pozdravie se i na brzinu razmenie nekoliko misli. - Uiniu sve to budem mogao, ako budem mogao, kako bih realizovao na sporazum - ree Rozenberg. - Imaete vrlo brzo prilike za to. Samo vi moete zaustaviti trenutno bezumlje na ovoj planeti, samo vi moete spasiti dve njene umirue civilizacije... U tu prostoriju iznenada upadoe dva doktora. - Gospodine Rozenberg - obrati mu se jedan od njih. - Otkud vi ovde ovako kasno? - Divim se udu prirode. - Drite se podalje od te ivotinje - ree mu drugi. - Mogla bi da vas povredi. - On nije samo ivotinja! - povika Arnold i izae napolje. Brzim korakom vratio se u predsedniki apartman, u svoju sobu. Svukao je odoru vrhovnog svetenika i legao u krevet potrudivi se da ne probudi Dominik. Dugo je mirno leao i razmiljao o svemu. Mnoge su mu stvari sada bile jasnije. Recimo, konano je mogao da bude potpuno siguran u to da neki elementi masonske religije potiu sa dalekih planeta, iz dalekih svetova, a da su ih na Zemlju doneli Arijevci i prapreci Jevreja; da je svemir doista prepun razumnih bia koja poznaju univerzalnu istinu, ali i nerazumnih bednika koji veruju u gluposti i pripadaju prizemnim religijama kojih ima irom svemira; da je tano da je posrnula priroda svih ivih bia uzrok nerazumevanja, podela i konstantnih konflikata, a da je priroda najvei zaverenik i najvei faista.

XVII LANOVI Svetske vlade nisu stigli ni da svoj zaslueni osmoasovni dnevni odmor privedu kraju, a Bencionu je pozlilo, ovog puta ozbiljnije nego ikad do tada. ovek koji je u sto treoj godini ivota doiveo vie nepredvidivih trenutaka, doneo vie odluka i reio vie problema nego bilo kad u ivotu, osetio je da mu se pribliio kraj. Leao je na velikom kraljevskom krevetu, u svojoj prostranoj sobi, u predsednikom apartmanu, okruen doktorima koji su se borili za svaki trenutak njegovog ivota. Osetio je kako ga ivotna snaga polako naputa. Teko je izgovarao svaku re, aputao je, no ipak je uspeo da kae doktorima kako eli da poslednji put u ivotu vidi svoje ministre. elja mu je bila ispunjena. Svi pozvani su na brzinu morali da se obuku i pripau masonske kecelje, i svi istovremeno stadoe pred prvog oveka jo uvek postojee civilizacije. Poreae se u bratski lanac, drei se za ruke, oko kreveta na kome je leao njihov stareina i predsednik. Rozenberg stade pokraj njegovih nogu, tano naspram njega, gledajui ga pravo u oi. Sa njegove leve i desne strane stade po osam ministara, a iza njih jo petnaestorica. Svi su utali i ekali da im Bencion odri svoj poslednji govor. - Nisam se nadao da u iveti ovoliko dugo - ree on sa velikom mukom. - Evo, kucnuo je as da se preselim u veni istok... Skupio je svu preostalu snagu i, naslonivi se na jastuk, zauzeo polusedei poloaj. U tome mu niko nije pomogao, jer su doktori po njegovom izriitom nareenju napustili tu prostoriju. - Ja imam tri nevelike elje - nastavi Bencion, maksimalno se napreui, trudei se da ne zastajkuje izgovarajui reenice. - Prvo, elim da posle moje smrti, bez obzira da li ete me posluati ili ne, izaberete Arnolda Rozenberga za predsednika Svetske vlade. Drugo, elim da kako znate i umete okonate sukob sa reptilima i da ponovo uspostavite svetski poredak. Trea moja elja je isto line prirode: moj ete prah, kad budete imali prilike, prosuti u reku Narev, nedaleko od mog rodnog grada Bjalistoka. Malo je zastao, a onda, pogledavi Rozenberga pravo u oi, maksimalno se napreui, nastavio: - Brate Rozenberg, ti mora da obnovi svoj hram, ali i da podigne etvrti stub svetskog poretka: jedan svetski jezik... Moj zemljak Lazarus Ludvig Zamenhof je jednog dana, u zimu 1871. godine, bio svedok jednog incidenta na jednoj prometnoj ulici u centru Bjalistoka. Naime, jedna Nemica se sluajno okliznula i pala na led. Nemci su pomislili da ju je gurnuo neki Poljak. Izbila je svaa izmeu Nemaca i Poljaka. Poljaci, kojih je u Bjalistoku bilo najvie, trudili su se da ih ubede da je niko nije gurnuo ve da se okliznula, ali Nemci ih nisu razumeli. Jevreji, koji su znali oba jezika, nisu hteli da se meaju poto ih niko nije voleo; Rusi i Ukrajinci tako e. Posmatrajui sve to sa prozora svoje sobe, Zamenhof je pomislio kako bi bilo dobro kad bi svi ljudi govorili jednim jezikom. esnaest godina kasnije, pod pseudonimom Doktor Esperanto, objavio je prvi udbenik meunarodnog vetakog jezika. Njegova najvea elja, da svi ljudi govore jednim jezikom, nikad mu se nije ispunila... Iskreno se nadam da e ti to pokuati da uini u bliskoj budunosti.

- Potrudiu se brate Bencion - obea mu Rozenberg. Bencion se nakaljao i opustio. - Oh, kako sam umoran... spava mi se... Elektrokardiograf, ije su mu elektrode bile privrene na grudi, merio je otkucaje njegovog srca, koji su iz asa u as bivali sve sporiji. Ministri su i dalje stajali oko njega, poreani u dva bratska lanca, i utali. - Ja mislim... nadam se... da sam dosta uinio za ovaj svet... dosta sam uinio... govorio je Bencion borei se sa duom. - ...oseam se nekako blaeno... nekako ispunjeno... potpuno... oseam da sam ispunio... Bilo je to poslednje to je izgovorio. Na monitoru pored kreveta pojavi se prava linija i ostade takva sve dok doktori ne uoe u sobu i ne iskljuie elektrokardiograf, a Bencionovo telo pokrie aravom. lanovi Svetske vlade prekinue oba bratska lanca, poklonie se Bencionovom mrtvom telu i napustie tu prostoriju. Dvojica njegovih najbliih saradnika odluie da se ne gubi vreme, ve da se smesta ispuni bar jedan deo od onoga to su malopre obeali Bencionu: da se okona rat sa reptilima. (Bencionovoj elji - da Rozenberg bude novi predsednik Svetske vlade - svi su se podsmevali, poto on nije bio Jevrejin. Veina ministara sloila se sa tim da se izbor predsednika Vlade odloi za dogledno vreme, a za tu funkciju najvie anse imala su upravo dvojica Bencionovih najbliih saradnika.) Stoga je odmah zakazana sednica Vrhovnog vojnog saveta, sa jednom jedinom takom dnevnog reda. Sednici su prisustvovali svi ministri, generali i vojni nau nici, lanovi Saveta. Diskusija je bila veoma estoka. Stavovi svih prisutnih su se razilazili. Kako je vreme odmicalo formirale su se dve struje: prva, iji su zastupnici bili pet-est puta brojniji i koji su eleli rat; i druga, iji su lanovi bili za kompromis. Prvu je predvodio jedan agresivni ameriki general jevrejskog porekla, a drugu Arnold Rozenberg. U poetku pobornici rata ostvarie prednost. Ali kako je Rozenberg iznosio svoje stavove, govorei ono to je uo od Imperatora Saurusa, tvrdei da su ta bia naprednija i monija od ljudi, iznosei neke injenice koje su se u potpunosti poklapale sa naunim otkriima, to potvrdie i prisutni naunici, opadalo je interesovanje za rat, koji bi znaio dalje stradanje oveanstva. U kratkim trenucima pauze, lanovi Saveta bi se samo zgledali. Jedan po jedan, potom, prelazie na njegovu stranu. Uskoro su snage bile jednake. Ali to nije zadovoljilo Rozenberga. On je eleo da bude mnogo jai. - Priroda nam se s punim pravom osvetila - kazao je izmeu ostalog. - Tamo gde su nekada ponosno stajale nae metropole sada lee ruevine po kojima gmiu insekti i hrane se ostacima ljudskih leeva, genetski izmenjena vegetacija buja po celoj planeti, a morske obale su gotovo puste... Mi moramo nauiti da potujemo prirodu i sve njene stanovnike. Reptili na naoj planeti borave mnogo due od nas. Oni su mirna i razumna stvorenja. Imaju svoja ivotna naela i, kao i sva iva bia, brane se kad su napadnuti. Dalji sukob sa njima za nas bi bio porazan, a mogao bi da ugrozi i sm ivot na Zemlji. Meutim, agresivne generale nije bilo lako ubediti u to da je mir najbolje reenje i da odgovara podjednako i reptilima i ljudskom rodu. Oni su zastupali tezu da u ratu nema mesta razumu, ve da pobedu odnosi onaj ko je pametniji, lukaviji i jai. I to je bio poetak njihovog potpunog poraza, jer da su reptili i pametniji i jai pokazivali su svi izvetaji sa terena. Generali polako poee da naputaju ratnu opciju, sloivi se sa

Rozenbergom u konstataciji da Zemlja nije vlasnitvo ljudskog roda, ve dom za sve njene stanovnike. Osetivi da je jai, Rozenberg je predloio da se odluka donese glasanjem, to svi prisutni prihvatie. Na njegovo pitanje - Ko je za mir? - svoje desne ruke podigoe svi osim tri najagresivnija generala; dvojica od njih podigoe ruke desetak sekundi kasnije. Na kraju i najborbeniji general podie desnu ruku. Mir, koji je upravo izglasan, zahtevao je slobodu za sve zarobljene reptile, kao i njihov pristanak na tu odluku Vrhovnog vojnog saveta. Uz veliku vojnu pratnju, na sastanak Saveta doveden je Imperator Saurus. Pri ulasku u dvoranu on se pozdravi sa Arnoldom. Njih dvojica se poklonie jedan drugom, a zatim sedoe za sto, jedan pored drugog, da potpiu Mirovni ugovor. Tekst ugovora sainjen je uz pomo jednog parapsihologa, koji je uz reptilov pristanak na saradnju komunicirao sa njim. Uslovi primirja bili su upravo onakvi kako su se duhovne voe dveju civilizacija dogovorile pre vie od petnaest asova. lanovi Saveta nisu skrivali gaenje prema predstavniku druge strane, ali su ga morali prihvatiti kao ravnopravnog pregovaraa. Bilo je to najudnije potpisivanje primirja u istoriji oveanstva. Poto je ratna opasnost trajno otklonjena, dvojica Bencionovih naslednika raspustila su Vrhovni vojni savet, vratili generale u njihove vojne baze i odluili da Svetska vlada izae na povrinu, u novo sedite Vlade u Braziliji. Sve ovo je odmah stupilo na snagu. U toku dana osloboeni su svi zarobljeni reptili, a dve njihove letelice osposobljene za manevre. im su se dokopali slobode, uputili su se prema Tihom okeanu. Radari su pratili obe letelice. Nestale su sa ekrana im su preletele ostrvo Guam. U toku tog dana osloboeni su i svi lanovi posade poslednje neonacistike podmornice i preiveli piloti koji su davno nestali u vodama Bermudskog trougla. Svim vojnicima Konfederacije nareeno je da obustave sve ratne aktivnosti protiv bivih neprijatelja. A i reptili su ispunili svoj deo obaveza iz Mirovnog ugovora. Dvadeset i pet japanskih vojnih aviona vratilo se u svoju vojnu bazu na ostrvu Hokaido; na njihovim asovnicima bilo je prolo tek nekoliko asova. Takoe, prava jata japanskih brodova i rojevi aviona, gotovo svi oni plovei i letei objekti koji su u tom delu sveta nestali ko zna kad, zaplovie i poletee prema obalama svoje domovine. Ljudski rod je, nakon neopisivih stradanja, konano doekao mir. Tri dana nakon smrti, Bencionovo telo je kremirano, a pepeo odloen u tri urne, koje su poloene u malu aleju u novom seditu Svetske vlade, na ijoj je ploi, u slobodnozidarskom stilu, bez ikakvih znamenja i bespotrebnih rei, stajalo: Gotlib Bencion 1923-2026. Arnold Rozenberg odrao je tom prilikom posmrtni govor, u kome je izneo sve Bencionove zasluge za oveanstvo, i vladari sveta setili su se obeanja koja su mu dali dok je bio na samrti. A da li e da ih odre do kraja - pokazae vremena koja dolaze. XVIII KRAJ JE avgusta, najgore godine u poznatoj ljudskoj istoriji. U Braziliji se osea nekakva svearska atmosfera. Ulice se ukraavaju za karneval. Po gradu se pria da e

uskoro biti krunisan car, mada niko od obinih graana ne bi znao da objasni ta to znai. Ukraen je i najvei hram u gradu. Na aerodromu, koga je vojska zatvorila za sve graane Brazilije, okupili su se svi ministri iz Svetske vlade. Uznemireni su. Pogled im luta od nebeskog plavetnila do runih asovnika i nazad. Oigledno je da nekoga iekuju. Na nebeskom svodu zasija jedna taka. Ministri se obradovae. Pribliavavi se aerodromu postajala je sve vea. Na nekih dva-tri kilometra od zemlje razaznaje se letea kupa. Uz nesnoljivu buku i oblake dima uskoro se spustila na aerodrom. Velika je kao osrednji avion. Ministri se poreae u dve kolone od po esnaest i uhvatie se u bratski lanac. Na letelici se otvorie vrata i iz nje izae visok ovek kratke smee kose i brade, obuen kao rimski carevi, sa platom na leima, Solomonovim peatom na grudima i prodornim plavim oima. Svi ministri klekoe na desno koleno. Dugo oekivani princ rairi obe ruke, na kojima se razaznae oiljci sa Golgote, i ree na starohebrejskom: - Bio sam u hibernetikom snu skoro dve hiljade godina. Kucnuo je as za moj povratak. Ministri ustadoe i prekinue bratski lanac. Dva Bencionova zamenika povedoe princa u predsedniki automobil, dok se ostali ministri zaputie prema svojim automobilima. Svi zajedno krenue prema Braziliji. Arnold Rozenberg imao je tu ast da prati prinev automobil. Njemu je, takoe, pripala i ta ast da kao vrhovni svetenik krunie prvog cara celog oveanstva. Prolee 4267. godine od izgradnje Vavilonske kule (1998.) POST SCRIPTUM POTOVANI itaoci, knjiga koju ste upravo proitali ne moe se uvrstiti ni u jedan knjievni anr. Izbegavajui sva pravila i sve obrasce, a ne trudei se pri tom da zaobiem ni Scilu ni Haribdu, napisah ovaj neobian roman u svojoj dvadeset i drugoj godini, ni sm ne znam zato odabravi ba ovu tematiku. Ljudi koji su ga pro itali jo krajem prolog veka, mislim na neke poznate istraivae tajnih drutava, rekli su mi da sam jako mlad i da zbog toga imam petlju da piem o tome, i posavetovali me da ga ne objavljujem, bar ne u ovoj verziji. Iz tog razloga je ova knjiga toliko dugo ekala svoj izlazak na svetlo dana. Kakva je budunost oveanstva - to moemo samo da naziremo. Jedni misle da je perspektivna i blistava, drugi pak da je neizvesna i mrana. Verovatno su i jedni i drugi u pravu. Moda je najblii istini bivi ameriki dravni sekretar i savetnik nekolicine predsednika najmonije zemlje sveta Henri Kisinder (bivi lan Hitlerjugenda, pravo ime Hajnrih Kicinger), kada je pred Novu 2001. godinu izjavio: Iskreno, ne vidim nijedan jedini razlog zbog koga bih slavio ulazak u novi vek i novi milenijum, jer e i jedan i drugi biti mraniji i krvaviji od svojih prethodnika.

Napisan u reporterskom stilu, bez ikakvih umetnikih intensija, ovaj roman na jedan krajnje neuobiajen nain obrauje danas najaktuelniju temu - prelazak iz kapitalizma i kvazi-socijalizma u Novi svetski poredak. Iako smatram da ne predstavljam opasnost ni za koga dok god se nalazim u gustim oblacima svog sveta, spreman sam, ako je potrebno, da poloim i svoj ivot za hram celog oveanstva, jer on vredi manje od ovih proznih redova. Samo car i trojica koji su ga posvetili znae budunost... Oslonac oveanstva u licu gospodara sveta od svetog semena Davidova mora prinositi na rtvu svome narodu sve svoje line naklonosti Protokoli skupova sionskih mudraca 24.15. FUTURISTIKA PRIA POSLE romansijerskog prvenca Laa u boci (2002), neobine i zanimljive imaginarne prie o ljubavi izmeu oborenog NATO pilota i Srpkinje, smetene u vreme ratne 1999. godine, mladi romansijer Jovo Iluki (1976, Aranelovac) objavio je drugu knjigu. U Post scriptumu romana Trostruka zavera, nekoj vrsti autopoetikog razmiljanja o intensijama koje su podstakle pisanje knjige, Iluki kae: Kakva je budunost oveanstva - to moemo samo da naziremo. Jedni misle da je perspektivna i blistava, drugi pak da je neizvesna i mrana. Verovatno su i jedni i drugi u pravu. Upravo na opozitnom odnosu izmeu svetle, perspektivne, relativno idealizovane slike budunosti planetarne zajednice u prvim decenijama XXI veka, i tamnih, katastrofinih mogunosti, autor razvija vieznaajnu romansijersku priu. Dogaaji, postupci Ilukievih likova, psiholoki i socioloki uzusi, jesu primer prekoraenja poznate stvarnosti, ali sutinski Iluki ne podriva Aristotelovo naelo o prikazivanju dogaaja po zakonima verovatnosti i nunosti. Ta injenica, duboko utemeljena u strukturu romana, obezbeuje mu zavidnu meru estetske i epistemioloke kompetentnosti. Radnju romana Iluki smeta u blisku budunost, u godinu 2026. Vreme je dominacije globalistikog projekta danas oznaavanog terminom Novi svetski poredak. Svetom upravlja Svetska vlada, glavni grad Svetske Konfederacije je eneva, Vrhovni svetenik je doktor filozofije Arnold Rozenberg. Opasnost po svetski mir i dostignuto relativno blagostanje nailazi iz vie pravaca. Jedan se iz konsekvenci njegovog irenja (zloudnog metastaziranja) moe prepoznati u dananjim eksperimentima kloniranja. Nalazei uporite u pokretaima dva svetska rata voena u XX veku, Iluki na stranicama romana slika tok i posledice novog blickriga neofaista koje predvodi klonirani Hitler. Pisac je podjednako ubedljiv i kad predoava apokalipsu koju prouzrokuje vrh svetske masonerije olien u Savetu trinaestorice: U tom trenutku aktivirae se sve atomske bombe uzidane u metroe tokom dvadesetog veka, u tano tri stotine metropola irom

sveta. Nastade zemljotres kakav ne pamte ni najstarije stene. Trei apokaliptiki momenat autor nalazi (pripisuje) konjunkciji planeta Sunevog sistema. S obzirom da je re o mladom piscu koji svojim knjigama tek ulazi u prostor savremene srpske proze, osim zavidnog imaginativnog zamaha u kome se motivacijski i drugi strukturalni elementi romaneskne grae skladno proimaju, uo ljiva je stilistika korektnost i preciznost, kako na reeninom planu, tako i ire (pasus, odeljak, dijaloke sekvence).