ta je O.L.I.

-Integrativna Psihodinamska Psihoterapija

Otklanjanje Lanih Informacija-Otkrivanje Line Istine
O.L.I. metod je saznajna procedura usmerena ka otkrivanju lanih informacija o sebi i svetu, proces dolaenja do line istine. Zadatak svakog oveka je da otkrije kako funkcionie ivot da bi bio kompetentniji da se u ivotu snalazi. Od roenja nas ue tome kako funkcionie ivot, ali u tom procesu primamo i mnogo lanih informacija koje usvajamo i orijentiemo se prema njima. Primamo lane informacije (ili ih stvaramo sami, zbog nezrelosti naeg kognitivnog sistema da adekvatno obradi informacije koje dobija) o tome kakvi smo mi, kako funkcioniu meuljudski odnosi, kako moemo uspeti u zadovoljavanju naih bazinih psiholokih potreba, ta se moe oekivati od ivota...Informacije primamo od osoba koje i same imaju puno neistinitih informacija u svom sistemu uverenja. Svaka lana informacija vezana za neki bitan aspekt ivota koja je usvojena kao uverenje vodi do neuspeha u toj oblasti ivota. Lana informacija je kao kompjuterski bug ili virus koji unitava fajl u kojem se nalazi. Virusi su skloni razmnoavanju, irenju. Lane informacije su sklone da se generalizuju, uoptavaju. Strunjaci za kompjutere razvili su programe iji je cilj da otkriju viruse i eliminiu ih. O.L.I. metod je psiholoki program koji ima slinu ulogu u sistemu zvanom psiha. Njegova uloga je detekcija i otklanjanje lanih informacija u sistemu uverenja oveka koje su vezana za osnovne, bitne aspekte ivljenja-predstavu o sebi, predstave o meuljudskim odnosima, predstave o roditeljstvu, predstave o funkcionisanju oveka, predstave o svetu i ivotu. Naravno, i predstave o deavanjima, promenama, sistemu vrednosti i pravilima igre u konkretnom drutvu u kojem osoba ivi. Mislimo da je potrebno da se, u sam psihoterapijski proces, uvedu upravo mehanizmi orijentacije u politikim zbivanjima i orijentacije u promenama sistema vrednosti. To su opta mesta u naim ivotima. Neto sa ime se svi suoavamo. Ako definiemo OLI metod kao psihoterapijsku proceduru koja je usmerena ka otklanjanju lanih informacija, sa pravom nam se moe postaviti pitanje: Da li vi mislite da znate koje su ispravne informacije, da biste lane zamenili njima?. Ako bismo odgovorili Da, znamo, bio bi to vrlo prepotentan i arogantan odgovor. Rekli bismo da znamo ta je ivot, da smo otkrili sve njegove misterije, smisao, pravila funkcionisanjada znamo kakvi treba da budu ljudi da bi bili zdravizauzeli bismo jedan sveznajui stav i ponudili neku novu religiju. Ne, mi to ne znamo. Pored otklanjanje lanih informacija, skraenica O.L.I. znai i otkrivanje line istine. Naglasak je na to da je procedura usmerena na otkrivanje line istine. Svakako, i tome se moe prigovoriti i postaviti pitanje Ako nemate neke univerzalne istine kojima zamenjujete pogrene informacije-neistine, kako znate da su te line istine istinite? Kako znate da to nisu samo nove iluzije na koje upuujete klijente ubacujuu u njih, na uvijen nain, sopstvene iluzije, ivotne filozofije, teorijske konceptea pravite se da to ne radite pod parolom da vodite klijenta ka otkrivanju nekakvih linih istina?. I klijenti se esto plae da e psihoterapeuti pokuati da ih prekroje po nekoj svojoj meri, kao to su to pokuavali i njihovi roditelji, nastavnici, partneriOdgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Moemo rei da, koliko ima ljudi, toliko ima i linih istina. Ali, da li, onda, postoje bilo kakve univerzalne istine, neto to se zove ljudska priroda, neto u emu se presecaju line istine ljudi? Da li ljudi, ako ne iskrivljuju stvarnost, ili ako to ne ine u veoj meri, dolaze do nekih optih, zajednikih istina o sebi, ljudskoj prirodi, ivotukoje ih ine boljim ljudima (o terminu dobar ovek, kao jednom od kljunih termina O.L.I. metoda emo posebno govoriti kasnije), sposobnijima da ive punim ljudskim kapacitetima, da vole i rade? Na odgovor je

Da. Tragajui za linim istinama, to dublje ulaze u svoje line istine, ljudi dolaze do opteljudskih istina, pravilnosti utkanih u ljudsku prirodu, u korene ivota. Da li mi znamo neto o tim opteljudskim istinama? Znamo. Kroz decenije psihoterapijskog rada sa ljudima na otkrivanju linih istina brojni psihoterapeuti irom nae planete postepeno su dolazili do nekih taaka preseka istina njihovih klijenata, do nekih pravila razvoja ljudskog bia, njegovog rasta i ispunjenja potencijala, kao i do mehanizama koji mogu taj razvoj iskriviti ili zaustaviti. Gradei O.L.I. metod, pokuali smo da napravimo integraciju tih optih principa razvoja koji su take preseka raznih psihoterapijskih metoda, i ponudimo delotvoran metod za podsticanje promene kod ljudi-promene u smeru istinitijeg doivljavanja sebe, drugih i stvarnosti, koje bi omoguile potpuniji razvoj kapaciteta osobe da voli i radi, da se potpunije ukljui u ivot, da bude bolji ovek.

Zato O.L.I. metod, kad ve postoji toliko psihoterapijskih metoda?

Bavim se poslom psihoterapeuta gotovo trideset godina. Krenuo sam sa psihoanalizom (kroz koju sam proao i kao pacijent, analizant na didaktikoj analizi) i koristim se psihoanalitikim metodom i danas, kada imam mogunost, to jest klijenta koji ima vremena i novca da se, nekoliko puta nedeljno, dui period vremena upusti u proces samootkrivanja i menjanja. Takvih je, na alost, sve manje, posebno u naoj sredini. Pored psihoanalize, koristio sam u svojoj praksi metode i drugih psihoterapijskih pravaca-bioenergetske psihoterapije, Transakcione analize, Getalta, Neurolingvistikog programiranja (N.L.P.), biofidbek i neurofidbek metoda...Postao sam, kako se to kae, eklektiar. Praktiar koji koristi svata u svojoj praksi kada mu se uini da e biti delotvorno, bez obzira iz kojeg pravca to dolazi i kakav mu je teorijski okvir. Naravno, pored kriterijuma efikasnosti, izbor odreenih tehnika ili metodologije rada bio je odreen i time da li sam oseao da se to to koristim uklapa u sistem vrednosti koji je osnova mog pristupa oveku.Ono to bi, moda, dalo nekog efekta, ali se kosilo sa mojim uverenjima i vrednostima, nisam koristio u svom psihoterapeutskom radu. U radu sa ljudima, posebno u poslednjoj deceniji, oseao sam da mi treba jo neto, neto to mi nisu nudile metode koje sam ve koristio. Jedan od razloga bio je taj to mi se obraao sve vei broj ljudi koji su bili u stanju da dolaze na psihoterapiju ree nego to je to potrebno da bi se primenjivao psihodinamski pristup ili neki od pomenutih pravaca. Ljudi su me, esto, pitali da li mogu oni neto da rada na svom psiholokom problemu izmeu seansi, neto po principu uradi sam, neki domai zadatak. ta da im ponudim? Da ima kaem: Pa, razmiljajte o sebi i svojim problemima, odnosima... Da su dovoljno dobro znali kako to da rade ne bi mi se ni obratili za pomo. Onda mi je palo na pamet da napravim izvesne protokole, pitanja koja bi sistematski vodila klijenta kroz proces samoistraivanja izmeu seansi. Primetio sam da, gotovo u svakoj psihoterapiji koju sam radio, izvesna pitanja kad tad dou na dnevni red. Pa zato onda ne bih postavio ta pitanja klijentu u nekoj struktuiranoj formi upitnika za razgovor sa samim sobom. Takve stvari ve postoje u brojnim takozvanim self help metodama (metodama samopomoi) i metodama psihologije uspeha. Pregledao sam brojne takve self-help upitnike i konstatovao da im nedostaje dubina, posebno takozvana nezgodna pitanja, pitanja vezana za izvesnu korist koju klijenti imaju od svojih negativnih ponaanja (U psihoanalitikoj teoriji se ta korist koju neko izvlai iz sopstvenih problema i zastoja u razvoju naziva sekundarna dobit.) Iz odgovora koje su moji klijenti davali na takva pitanja mogao sam jasno da vidim da postoje neke emotivne kalkulacije, najee nesvesne, o tome ta se isplati, a ta se ne isplati u emotivnom ivotu, neka skrivena psiholoka matematika koja rukovodi ponaanjem i emotivnim ivotom osobe. Iako ovek obino nije svestan formula po kojima preraunava emotivnu dobit i tetu koje

nastaju kao posledica odreenog naina ivljenja i psiholokog funkcionisanja, te unutranje formule postoje i po njima osoba, brzinom svetlosti, preraunava isplativost svojih ponaanja bezbroj puta, u svakoj sekundi svoga ivota. Te formule su osnova naeg karaktera. Na osnovu njih, uglavnom nesvesno, neprekidno odluujemo o svakoj aktivnosti u naem ivotu. Na primer, da li emo uraditi neto ili ne, da li emo se suprotstaviti kada neko ugroava nae interese, ili emo mu se nasmejati da ga umilostivimo i budemo dobri, da li emo izabrati neku vrstu pasivnog otpora pa ga putati da nas pritiska, ali biti skriveni oportunisti, ili emo se povui...Da li emo dozvoliti sebi da rizikujemo i izaemo iz svoje zone sigurnosti i iskusimo neto novo, ili emo uvek biti ziherai...Da li emo ii ka problemu i reavati ga, ili emo beati od njega. Ljudi biraju razliite strategije na osnovu iskustva koje ih je nauilo da se neto isplati ili ne isplati. Te strategije su uglavnom nesvesne, neizreene i deluju automatski, kao neki softver, program za preraunavanje isplativosti ponaanja ugraen u nas. Veina ljudi je na automatskom pilotu. Problem sa ovim softverom za emotivno raunovodstvo, kako sam ga nazvao, i formulama psiholoke matematike koje su ugraene u njega je to to je zastareo i nefleksibilan. Nije prilagoen, kako bi to rekli ekonomisti, savremenim zahtevima poslovanja. Poslovanja sa ivotom. Stvoren je nekada davno, kada smo bili mali i kada su nae mogunosti, nae vetine, znanje, sposobnosti...bile na daleko niem nivou. Kada smo bili mnogo zavisniji od drugih. Tada su te strategije moda i bile prikladne da nas zatite od bola i neprijatnih oseanja, ali smo morali da plaamo i visoku cenu za taj sistem zatite. Plaali smo je umrtvljavanjem, gubitkom energije i ivotne radosti, radoznalosti, strasti za ivotom, ili nekom drugom emotivnom cenom. Osnovno sredstvo plaanja i nagraivanja, u naem odnosu sa ivotom, su emocije. Ljudi rade za emocije. Kada odrastemo i kada se nae mentalne sposobnosti i vetine uveaju, kada postanemo samostalniji, vie ne moramo da troimo tolika sredstva na sistem zatite, moemo pronai efikasniji i rentabilniji nain da se branimo od neprijatnosti i onoga to doivljavamo kao opasnost. Ali, staro emotivno raunovodstvo je ve naviknuti, uhodani sistem koji rutinski funkcionie i opire se promenama. Uglavnom ga nismo ni svesni. Doivljavamo ga kao sopstvenu prirodu. Takav sam ili takva sam, kaemo sami sebi. Da bi se neto promenilo, potrebno je da ga prvo budemo svesni. Ne moemo promeniti ono to ne priznajemo, ono to ne znamo da postoji, ili verujemo da je uroeno i nepromenljivo, da je sama naa sutina. Da bih pomogao svojim klijentima da prepoznaju ove svoje unutranje formule koje odreuju njihov emotivni ivot i ponaanje razradio sam protokole psiholoke matematike i emotivnog raunovodstva ija je namena upravo izvlaenje tih nevesnih obrazaca na svetlost dana, njihovo jasno formulisanje, prikazivanje crno na belo, na papiru, ponovna evaluacija tih formula i redefinisanje onoga to nije adekvatno. Programeri kompjuterskih programa znaju da, ako ele da otklone neki bag, neku greku, ili ako ele da izmene neki algoritam na osnovu kojega program radi, moraju da edituju bazu podataka, da uu u sourse, u nevidljivu matricu koja je ispod onoga to vidimo na ekranu raunara. Tamo su, uglavnom, formula tipa if-then, ako se pojavi X onda uradi Y. Tako je i u naoj glavi. Na softver radi upravo to: ako-onda. Ako su te formule dobro usklaene sa realnou i dobro prilagoene uslovima poslovanja sa ivotom, onda mi ivimo dobro i uivamo u svojim ivotima. Ako nisu, onda se precizno, gotovo kao i kroz raunovodstvo neke kompanije, moe predvideti kako i kada e neko da pukne, da doivi emotivni bankrot koji je posledica njegovog loeg poslovanja sa ivotom. Kada uspem da sa klijentom izvuem na svetlost dana njegovo emotivno raunovodstva, u stanju sam da mu, kao i svaki dobar knjigovoa u kompaniji, predoim greke u poslovanju i rizike takvog poslovanja po njegov emotivni ivot. Ljudi se ne menjaju samo kroz psihoterapiju. esto sam bio svedok bitnih pozitivnih promena kod nekih ljudi koje nisu bile posledica odreenih velikih i dubokih psiholokih

uvida. To me je uvek kopkalo. ta se to deava pa doe do takvih spontanih promena kod nekih osoba. Ako bih provalio ta je izvor takvih promena, mogao bih, moda, da to ugradim i u psihoterapijski rad. Kroz razgovore sa ljudima kod kojih su se desile takve spontane promene doao sam do zakljuka da se one, uglavnom, zasnivaju na tome to su te osobe od nekoga nauile kako da razviju izvesne sposobnosti i vetine koje ranije nisu bile, u dovoljnoj meri, razvijene kod njih. Najee su imali sreu ili njuh, nos da uu u odnos (ljubavni ili prijateljski) sa nekom drugom osobom koja je imala razvijene sposobnosti koje su njima nedostajale. Na primer, povuena, stidljiva osoba sa problemom ispoljavanja agresivnosti ue u odnos sa ekspresivnom osobom koja je provocira na otvorenije ispoljavanje i pri tome je ne poklapa (doputa joj da doe do izraaja, ne dominira u komunikaciji). Ili, osoba bez inicijative ue u odnos sa osobom koja ima inicijativu, ali je ne otima sebino u elji da uvek vodi, ve doputa i partneru da razvije inicijativu podstiui ga i prihvatajui njihovu inicijativu. Naravno, takvi odnosi, da bi se konstruktivno razvijali, moraju se zasnivati na nekoj razmeni uenja i razvoja sposobnosti. Ljudi se, ako imaju njuha i sree, esto biraju po tome to jedno drugo mogu da naue neemu, po potencijalu da postaknu razvoj neke sposobnosti koju jedan lan para ima razvijeniju od drugog i da, za uzvrat, od onog drugog naue kako da razviju neku sposobnost koja im nedostaje. Npr. ja u od tebe nauiti da se slobodnije ispoljavam, a ti od mene da bude manje impulsivan i strpljiviji... Postoji, naravno, i mogunost da ne ue jedno od drugog, ve da pokuaju da onom drugom nametnu svoj stil trudei se da ga prekroje po svojom meri., da razliku u sposobnostima koriste za dominaciju i neki oblik manipulacije drugim. Ono to sam izvukao kao zakljuak koji se moe primenjivati u psihoterapijske svrhe je to da se promena moe podstai vebanjem odreenih sposobnosti i kada se ne ue duboko u razloge zbog kojih osoba te sposobnosti nije razvila. Kada se sposobnost razvije i kada se pone primenjivati u ivotu, razlozi zbog kojih je osoba blokirala razvoj te sposobnosti u prolosti poinju da blede, da gube na snazi. Da li je neiju ekspresivnost, spontano izraavanje emocija, ili inicijativu...guio tata ili mama, ili baba, ili deda, ili neka druga osoba od koje je kao dete zavisila...nije vie tako bitno. Novo, pozitivno snano iskustvo je otklonilo barijeru i ono staro i negativno gubi na snazi. Ako se takve promene mogu spontano deavati u ivotu, da li ih moemo podsticati i kroz proces psihoterapije tako to emo jasnije utvrditi koja bazina sposobnost nije razvijena i ponuditi klijentu odreene metode za razvoj te sposobnosti? U brojnim psihoterapijskim metodama postoje odreene tehnike koje upravo tome i slue. Na primer, za razvoj sposobnosti spontanog i konstruktivnog ispoljavanja postoji asertivni trening, trening ispoljavanja. U okviru transakcione analize postoje tehnike za trening vetina komunikacije, u okviru biofidbeka postoje tehnike za trening kontrole fiziolokih reakcija i emocija...Arsenal psihoterapijskih tehnika za razvoj sposobnosti je prilino obiman, ali su one ratrkane po raznim psihoterapijskim metodama i ne postoji spisak tehnika i uputstvo za upotrebu koja tehnika emu slui i kada se treba i moe primenjivati. U oviru O.L.I. metoda, radimo na tome da napravimo spisak tehnika iz razliitih psihoterapijskih metoda (kao i tehnika koje smo razvili), spisak bazinih ljudskih sposobnosti sa uzrasnim zadacima, i da poveemo ta dva spiska sugestijama koje se tehnike mogu koristiti za razvoj odreenih sposobnosti. U psihoterapijskoj literaturi nismo naili na sveobuhvatan i jasan prikaz bazinih ljudskih sposobnosti (onih koje se mogu razvijati psihoterapijom), kada i kako se one razvijaju, koje razvojne zadatke ovek mora da ispuni da bi razvio svoje sposobnosti, ime zdrava ljudska jedinka treba da ovlada u odreenom periodu ivota. Vremenom smo, sve vie, svoj psihoterapeutski pristup poeli da baziramo upravo na konceptu bazinih ljudskih sposobnosti i razvojnih zadataka. Naravno, ovde govorimo o onim bazinim kognitivnoemotivno-konativnim (voljnim) sposobnostima koje se mogu razviti u procesu psihoterapije. Da bismo podstakli prepoznavanje tih nedostataka u razvoju odreenih bazinih sposobnosti

kod svojih klijenata i podstakli rad na njihovom razvoju, razvili smo odreene protokole samoprocene koji imaju funkciju da osoba stekne uvid (edukaciju) u to koje su to bazine sposobnosti, koliko su razvijene kod nje, kako se one ispoljavaju kada su dobro razvijene, koji je uzrast kada treba da se razviju u punoj meri. Taj popreni presek vlastitih sposobnosti i njihovog stepena razvijenosti omoguava osobi da, uz pomo psihoterapeuta, napravi plan rada, akcioni plan za lini razvoj. Ljudi se najee obraaju psihoterapeutima za pomo zbog neke patnje koju imaju, zbog nekog simptoma, poremeenog odnosa... Meutim, ta patnja je izvesna kazna zbog nerazvijenosti sposobnosti koje bi im omoguile da se sa ivotnim problemima nose na konstruktivniji nain. Cilj psihoterapije i jeste da se podstakne razvoj odreenih sposobnosti i klijent oposobi da ivotne i emotivne probleme reava sam u budunosti. to pre klijent postane svestan te povezanosti njegove patnje sa nerazvijenou odreenih sposobnosti i sa time to izbegava da se suoi sa razvojnim ivotnim zadacima, pre e se terapijski proces okrenuti ka njegovom prihvatanju odgovornosti za sopstveni razvoj, aktivnom traenju reenja i razvoju. Osnovna razlika O.L.I. psihoterapijskog pristupa od drugih psihoterapijskih pravaca (po naem vienju) je u tom naglasku na radu na bazinim sposobnostima-softverima za obradu emocija. Sluajui sadraj koji klijenti iznose (i gledajui njegovo ponaanje, telesne manifestacije) terapeut se moe usmeriti na razne stvari. On moe, kao u Rodersovoj klijentom centriranoj terapiji, pustiti da klijent vodi terapijski proces, da reflektuje ono to klijent iznosi (mada, terapeut uvek mora da bira ta e, od onoga to klijent iznese, da reflektuje). Moe da pokua da prepozna ta je, od onoga to iznosi, klijentu emotivno najznaajnije, ili da reflektuje ono to mu se ini da je odraz konflikta koji treba rasvetlitiTerapeut moe da se usmeri na prepoznavanje pojava otpora (sve ono to klijent ini opirui se napretku terapijskog procesa) i tranesfera (prenos oseanja sa vanih osoba iz detinjstva na psihoterapeuta), na analizu nesvesnih sadrajazavisno od psihoterapijskog pristupa koji psihoterapeut koristi i svojih teorijskih uverenja ta je vano za proces promene. Nae psihoterapeutsko iskustvo dovelo nas je do zakljuka da psihoterapijski proces najbre napreduje i da dovodi do najstabilnijih promena ako se usmerimo na bazine sposobnosti klijenta za obradu emocija i njihov razvoj. To ne znai da zanemarujemo ostale aspekte psihoterapijskog procesa, analizu odnosa, nesvesnih sadraja, istoriju klijenta, detinjstvoMeutim, svi ostali aspekti su protkani klijentovim bazinim sposobnostima (ili njihovim nedostacima) i mogu se posmatrati kao odraz, manifestacija tih sposobnosti ili njihove manjkavosti. Emocije vidimo kao primarni oblik miljenja. One su nai bazini sudovi o stvarnosti. Neto to se deava nam se svia ili ne svia (taj raspon je kontinuum), prija ili ne prijaemocijama to deavanje procenjujemo kao dobro ili loe, lepo ili runona bazinom nivou. Na taj nivo se nadovezuje naa kognicija, ono to zovemo miljenjem i suenjem. Emocije su, dakle, primarni oblik kognicije, emocionalnomiljenje koje je baza za ono to obino nazivamo miljenjem. (Stein, R. 1998). (o emocijama kao kogniciji detaljnije emo govoriti u poglavlju o neutralizaciji) Na ego, veoma rano, gradi softvere za obradu primarnih sudova o stvarnosti-emocija, i te softvere nazivamo bazinim emotivnim sposobnostima. One su u osnovi naih kasnijih kognitivnih sposobnosti i, u velikoj meri odreuju sposobnost racionalnog miljenja. U psihoterapijskom radu polazimo od povrine, od sekundarnog miljenja ali, u umi misli tragamo za problemima u sours-u, u bazi miljenja, u neadekvatnom radu naih softvera za obradu emocija. Poznata je izreka bez alata nema ni zanata. Koje su to alatke neophodne za ivot. Koje su to bazine kognitivno-emotivno-konativne sposobnosti koje se razvijaju u procesu psihoterapije? Frojd je govorio da je cilj psihoanalize razvoj (ili oslobaanje) kapaciteta za ljubav i rad. Sposobnosti da se voli i da se radi. Meutim, sposobnosti za ljubav i rad su veoma sloene sposobnosti. One su, kao lego kockice, sastavljene od grozda manje sloenih sposobnosti. Kao sloeni molekul sastavljen od razliitih atoma. Kao i sve sposobnosti, i

sposobnost za ljubav i rad prolaze kroz odreene faze razvoja. Kad radimo na razvoju odreenih sposobnosti, moramo znati koje su faze njihovog razvoja. Ne moemo preskakati stepenice. Potrebno je da znamo koji je sledei razvojni korak. uveni razvojni psiholog Vigotski govorio je o tome da se vaspitanje moe odvijati samo u zoni narednog razvoja. Zona narednog razvoja je ono to je dete u stanju da uradi, ali ne moe samo. Potrebna mu je mala pomo prijatelja ili kompetentnog odraslog. Kako je psihoterapija, u svojoj sutini, proces naknadnog, korektivnog vaspitanja (a ne leenja), potrebno je da psihoterapeut zna koja je to zona narednog razvoja klijenta sa kojim radi na razvoju neke njegove sposobnosti. Ako radimo na onome to klijent moe sam, troimo i njegovo i nae vreme. Ako radimo na neemu to je dva ili vie koraka dalje od njegovih trenutnih razvojnih potencijala, razvoj se ne moe desiti. Moe se razviti zavisnost od psihoterapeuta ili odbojnost. Da bi smo znali koja je zona narednog razvoja potrebno je da znamo kako se, kojim redosledom, kojim razvojnih koracima, razvijaju sposobnosti na kojima radimo. Dakle, za dobro voen terapijski proces, potrebno je da se zna: odakle polazimo (stepen razvijenosti neke bazine sposobnosti kod klijenta, u kojoj je fazi razvoja te sposobnosti), gde treba da stignemo (kako izgleda razvijena sposobnost na kojoj se radi), i kojim putem idemo (kroz koje faze razvoj te sposobnosti prolazi). Pored toga, kroz upoznavanje klijenta moemo videti i brojne devijacije odreenih sposobnosti-nazivamo ih kontravetinama, koje je klijent razvio umesto onoga to je trebalo da razvije. Kontravetine su orsokaci na putu razvoja. Kao to je potrebno da znamo kojim putem razvoj sposobnosti ide i gde treba da nas dovede, bitno je da znamo i kuda moe da zaluta, i kako se iz slepih ulica moe vratiti na razvojni put. Prepoznavanje, rasvetljavanje kontravetina (nazivamo ih i vri posao vetinama, jer donose odreenu emotivnu korist, ali i veliku tetu. Pre svega zbog zaustavljanja razvoja klijenta) njihova rekalkulacija (ponovno izraunavanje dobiti i tete procesom emotivnog raunovodstva), odricanje od njih i njihova zamena bazinim razvojnih sposobnostima, nuni su procesu koji vodi do promene. Jedna od bitnih osobenosti O.L.I. metoda je mogunost integrativne primene, prema jasnim kriterijumima kada i zato, tehnika razliitih psihoterapijskih pristupa. Tehnike koje koristimo u O.L.I. metodu potiu iz razliitih psihoterapijskih pravaca, od bihejvioralnih (pravaca koji se bave modifikacijama ponaanja, bez dubljeg ulaenja u nesvesnu dinamiku) do psihodinamskih. Koristimo i psihofizioloke metode kao to su biofidbek i neurofidbek, metode iz psihologije uspeha (coachinga), i raznih drugih oblika pomoi ljudima. Ali, O.L.I. metod nije eklektika, svatarenje bez jasnih kriterijuma koji nas upuuju na to kada, sa kim, kod kakvih problema, kako i zato primeniti odreenu tehniku. Kriterijum za primenu razliitih pristupa i tehnika nam daje poznavanje bazinih emotivnih sposobnosti na kojima radimo, faza njihovog razvoja (kao i devijacija, zamenskih kontravetina), znanje o tome ta moe pomoi u razvoju odreene sposobnosti u odreenoj fazi. Poznato je da odreani psihoterapijski pravci odgovaraju nekim klijentima, dok drugima ne odgovaraju. Ali, nije nam dovoljno poznato zato nekima odgovaraju, a nekima ne. Odgovor na to pitanje vidimo upravo u poznavanju bazinih emotivnih sposobnosti i faza njihovog razvoja. Svaka psihoterapijska tehnika je usmerena na razvoj neke sposobnosti. Meutim, najee nije jasno definisano emu ona slui, ta, zapravo, razvija. Obino su to uoptene pretpostavke kao to su proirenje svesnosti, suoavanje sa neprihvaenim aspektima sebe, preuzimanje odgovornostiTakvim definisanjem efekata odreene tehnike ona dobija status tehnike opte prakse, neto kao antibiotik irokog spektra, kao mrea koju bacimo u vodu, pa ta uhvatimo. Ako se odreena psihoterapijska tehnika poklopi sa razvojnom potrebom, sa stepenom razvoja odreene bazine sposobnosti, zonom narednog razvoja klijenta, onda u mreu uleti neto, dolazi do izvesne promene kod klijenta. U tome, u velikoj meri, pomae sposobnost terapeuta za empatiju, njegova intuicija i sposobnost da uspostavi dobar kontakt sa klijentom. Intuicija se, meutim, ne moe prenositi drugima. Kada budemo govorili o tehnici

rada u O.L.I. metodu ponudiemo kriterijume na osnovu kojih biramo terapijsku tehniku, a koji se zasnivaju na prepoznavanju statusa razvijenosti odreenih bazinih emotivnih sposobnosti, faze u kojoj se nalazi razvoj sposobnosti, i jasnijeg razumevanja emu odreena tehnika slui-ta i zato ona moe da razvije ili razvoj koje sposobnosti i u kojoj fazi moe da podstakne.

Bazine kognitivno-emotivno-konativne sposobnosti

O kakvim sposobnostima emo govoriti? U ovom tekstu neemo pratiti razvoj onih sposobnosti o kojem uglavnom govori razvojna psihologija: neemo govoriti o razvoju govora, miljenja, pamenja (osim kada se ukae potreba da bismo obrazloili razvoj sposobnosti o kojima je re). Psihoterapija nije proces u kojem se razvija govor, niti pamenje, niti se, u klasinom smislu, radi na kognitivnom razvoju. Mada, moemo rei da se kroz proces psihoterapije razvijaju i izvesne kognitivne sposobnosti i vri odreena edukacija vezana za metakogniciju-uenje kako se ui o sebi. Sposobnosti o kojima emo govoriti su pre bazine emotivne sposobnosti koje su sloene i ukljuuju u sebe i kogniciju i konaciju (voljne radnje). Ljudi se psihoterapeutima uglavnom javljaju zbog emotivnih problema koji, u odreenoj meri, utiu i na njihovo kognitivno funkcionisanje kao i na njihovu volju. Zapravo, podela na kogniciju, emocije i konaciju je, u velikoj meri, vetaka. Ve smo govorili o tome da emocije smatramo oblikom primarne kognicije-bazinom procenom, suenjem o aspektima spoljanje i unutranje stvarnosti. Emocije su neka vrsta ugraenog ukusa, estetskih kriterijuma za procenu stvarnosti. Na ove bioloki ugraene primarne kriterijume za ocenu stvarnosti nadograuju se sekundarni, kognitivni kriterijumi za procenu stvarnosti, nai sekundarni pogledi na sebe, druge i svet. Bazine emotivne sposobnosti o kojima emo govoriti su softveri za obradu ovih primarnih, emotivnih sudova o stvarnosti i prevoenje tih primarnih obrazaca u nove ravni, simbolike kodove, u predstave, misli, rei, uverenja i delanja. Razvoj bazinih sposobnosti emo pratiti, uglavnom, iz ugla psihoanalitike razvojne teorije jer nas, pre svega, interesuje psihodinamika razvoja tih sposobnosti i primenjivost tih saznanja na psihoterapijski proces.

Celovitost i konstantnost objekta

Celovitost i konstantnost objekta su prve bazine sposobnosti ega o kojima emo govoriti. Ako bismo svakoj od bazinih ego sposobnosti dali i neko ime, neto to bi bilo blisko svakodnevnom iskustvu i oznaavalo osnovnu funkciju odreene sposobnosti, onda bismo celovitost objekta mogli nazvati lepak. To je sposobnost odravanja razliitih aspekata doivljaja (pozitivnih i negativnih) neke osobe, sebe, stvarnosti, kao jedne celine. Pod pojmom objekt psihoanalitiari podrazumevaju osobu prema kojoj su usmerena oseanja ljubavi ili mrnje. Osoba koja osea je subjekt. Objektni odnos je odnos sa drugom osobom. Celovitost objekta je, dakle, sposobnost doivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog eljenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loe strane onoga to volimo i elimo. Sposobnost da to prihvatimo. Ni jedna osoba ne moe zadovoljiti sve nae potrebe, i ne moe ih zadovoljiti uvek. To ne moe ni neki na eljeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loe strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doivimo i prihvatimo kao celovito bie, sa vrlinama i manama. Rekli smo ve da emocije smatramo oblicima primarne kognicije, davanjem ocena stvarnosti. Stvarnost je, meutim, kompleksna. Ona u sebi ne nosi samo jednu dimenziju, boju, kvalitet...pa u nama izaziva razliite procene-to jest emocije. Prema istoj osobi moemo oseati razliite, esto suprotne emocije. Moemo, dakle, imati emotivne sudove o istom objektu koji se ne slau jedan sa

drugim, ili su ak u suprotnosti. A ipak, osoba prema kojoj imamo razliite sudove-emocije, jedna je osoba-celovita osoba. Nai primarni sudovi o stvarnosti-emocije, nisu sposobne da se same sa sobom usklauju i integriu. Za to im je potreban poseban softver za obradu primarnih sudova koji se stvara u naem egu i koji nam omoguava da stvorimo kompleksnije sudove o stvarnosti druge osobe, sudove koji mogu da integriu razliite aspekte doivljaja u jednu celinu i da tu celinu odravaju kompaktnom u naem doivljaju, otpornom na nalete tenzije koju stvara nezadovoljenje potreba. Celovitost objekta je sposobnost koja nas same ini celovitima, osobama iz jednog komada, integrisanima. Takoe, ono to ini da na doivljaj drugoga i stvarnosti bude celovit-integrisan. Konstantnost objekta bi mogla nositi nadimak stabilizator. Kad kaemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to, zapravo, znai da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana i postaje proirena unutranja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije reeno, moemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava nae potrebe i moemo ga imati u sebi. Nismo zavisni od njegove fizike prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome ta hoemo, nezavisno od toga da li smo nagraeni u odreenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko. Konstantnost objekta je naa sposobnost koja nam omoguava da budemo stabilni, da imamo stabilne unutranje predstave sebe, drugih ljudi, stvarnosti...da nas ne uzdiu i sputaju previe spoljanji dogaaji, zadovoljenje ili nezadovoljenje naih potreba. Ova sposobnost je osnova nae psihike-emotivne stabilnosti. Celovitost objekta je ono to osobu ini realistinom , sposobnom da vidi druge, sebe i svet onakvima kakvi jesu, ne iskrivljavajui svoju percepciju i doivljaj kako bi odgovarali onome to osoba zamilja ili eli da bude. Jedan od zakona psihodinamike o kojima govorimo u O.L.I. metodu (naveemo ih kasnije), zakon potiska, kae: svaka la, uronjena u psihu ili um, istiskuje onu koliinu mentalnog zdravlja kolika je zapremina te lai. Lai o tome kakvi smo mi, kakvi su drugi, kakav je svet...su lai velike zapremine. Mehanizam cepanja doivljaja sebe, drugoga ili sveta (nedostatak celovitosti objekta) pravi veliku distorziju u doivljaju stvarnosti delei dobre i loe aspekte istog objekta na razdvojene svetove (parcijalne objekte), i time istiskuje veliku koliinu mentalnog zdravlja. Cepajui objekat (doivljaj drugoga, sebe i sveta) osoba se fragmentira. U argonu kaemo da je odlepila, pocepala se- jer celovitost objekta je lepak koji dri razliite aspekte doivljaja zalepljenima, integrisanima. Osobe sa snano izgraenom celovitou objekta su u stanju da ostanu u komadu, zalepljene, integrisane i pod veoma visokim pritiskom. Prevladavanje pozitivnih emocija, ono to zovemo bazino poverenje i optimizam, opstaje, zahvaljujui tom lepku, i pod stresom, pod naletom negativnih emocija. Kada je besna ili uplaena, osoba ne gubi doivljaj pozitivnih aspekata drugoga, sebe ili stvarnosti. Oni su tu da je sauvaju od preplavljivanja negativnim emocijama. Konstantnost objekta je sposobnost da se te unutranje, mentalne predstave objekta odravaju stabilnima u vremenu i prostoru. To osobu ini nezavisnom od prisustva drugoga i od zadovoljenja potreba. Konstantnost objekta osobu ini stabilnom i nezavisnom . Takva nezavisnost ukljuuje bliskost i distancu. Osobe sa dobro razvijenom konstantnou objekta su sposobne za veliku bliskost i naklonost , ali se, takoe, oseaju samodovoljno, sigurno i slobodno, tako da nemaju oajniku potrebu za drugima. Konstantnost objekta nam daje jasan oseaj sopstvenih granica i granica druge osobe . Znamo gde se jedna koa zavrava, a poinje druga. Kada su razdvojeni, mogu da se nose sa tim savreno dobro. Umeju da se sasvim lepo provode i sami. Imaju sposobnost da budu sami. Njihov ivot nije pokvaren strahom od gubitka voljenog objekta, strahom od samoe, brigom o tome kako e se snai ako izgube svog partnera. Zato nisu prinueni da kontroliu partnera, svoju decu, roditelje...(to nam vie trebaju drugi ljud, to vie imamo potrebu da ih kontroliemo), mogu

mu dati prostora (kao i sebi). Nasuprot tome, osobe sa problemima u konstantnosti objekta e oajniku potrebu za nekim smatrati merilom prave ljubavi (ne mogu da ivim bez tebe, umro bih bez tebe...). Zdravi parovi, osobe koje mogu jedna bez druge, meusobno su posveeniji-jer je to njihov izbor, a ne moranje. Oni nemaju ljubavnike jer to ne ele, a jedan od razloga je to bi mogli, ako bi hteli. Oseanje zavisnosti je, esto, razlog da se uini neverstvo, da se dokae sebi neka nezavisnost. Zavisnost motivie osobu da kontrolie partnera (a time i sebe), to poveava motivaciju da se pobegne iz odnosa ili sloboda potrai na drugoj strani. Meutim, zavisne veze se teko naputaju. Paradoksalno, esto je lake prihvatiti gubitak odnosa ili iskustva koje je bilo veoma dobro, nego se oporaviti od nekog nezadovoljavajueg. Kao da postoji prisila da se stalno vraamo tom odnosu kako bismo pokazali da moe da funkcionie. To je, zapravo, pokuaj da se uspostavi naruena konstantnost objekta. Ako je neto bilo dobro, i zbog toga smo se oseali sreno i ispunjeno dok razmiljamo o tome, lake nam je da prihvatimo da to ne moemo imati zauvek jer smo ve toliko dobro dobili, i uspomena na to nas odrava. Mogli bismo rei da su konstantnost objekta, zapravo, jake, snano stabilizovane i integrisane dobre uspomene. Taj odnos, tu osobu i uspomene na nju (psihoanalitiari to zovu mentalne reprezentacije), vrsto drimo u sebi. Te uspomene postaju deo nae strukture, deo linosti kroz koji filtriramo i obraujemo stvarnost. Od pozitivnog odnosa se moemo odvojiti jer je seanje na njega pozitivno, tako da se ne oseamo krivima to nije funkcionisao i ne oseamo prisilu da ga dovedemo u red. To nam omoguava da moemo da alimo ako u stvarnosti izgubimo tu osobu ili odnos. Loe odnose ne moemo da pustimo, da ih prealimo. Stalno imamo potrebu da im se vraamo (u stvarnosti ili u sebi). Ono to ne moemo da pustimo, ne moemo ni da prealimo. Proces aljenja oporavlja ljude. Nesposobnost da tugujemo i alimo ini nas stalno zarobljenim u samosaaljevanju i grevitom nastojanju da ne prihvatimo stvarnost. Tuga je prihvatanje gubitka. Osoba koja tuguje se ne povlai pred prirodnom patnjom koju gubitak izaziva i ne brine vie o sebi nego o osobi koju je izgubila. Dozvoljava da bol deluje na nju i da je promeni. Nakon legitimnog tugovanja dolazi oporavak. Suprotno tome, osoba sa naruenom konstantnou objekta (time i zavisna osoba) osea samosaaljenje i nije u stanju da prihvati gubitak. Umesto da dozvoli da iskustvo promeni nju, ona eli da stvarnost bude drugaija nego to jeste, eli da se vrati unazad, kao da se gubitak nije ni dogodio. Da vidimo kako se ove dve sposobnosti razvijaju i formiraju.

Pojam i istorijat
U ovom poglavlju emo ee navoditi izvode iz psihoanalitike literature jezikom autora-psihoanalitiara, koji je, pretpostavljamo, nedovoljno jasan veem broju italaca. Iz tog razloga, potrudiemo se da, pored izvoda, damo i objanjenja koja su razumljiva i itaocima manje upuenim u psihoanalitiku terminologiju. Termin konstantnost objekta uveo je u psihoanalitiku literaturu Hartman (1952) kad je rekao: ...dug je put od objekta koji postoji samo dok zadovoljava potrebe do onog oblika zadovoljavajueg objektnog odnosa koji ukljuuje kontantnost objekta. On je, ovim pojmom, hteo da oznai stadijum u kome se sve dublja detetova veza sa voljenim objektom stabilizuje i postaje proirena unutranja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Hartman je smatrao da usvajanje ove sposobnosti zavisi od razvoja stalnosti predmeta (Pijae, 1937), tj. od kognitivne persistentnosti mentalne reprezentacije predmeta kada je on fiziki odsutan 1 i od 'izvesnog
1

Pre nego to razvije konstantnost predmeta dete moe biti zainteresovano za neku igraku, na primer, dok je vidi, ali je ne trai kada mu nije na vidiku jer nije u stanju da odri njenu predstavu u svom umu. Kasnije moe da je trai ako je premetanje vidljivo, potom je trai na mestu gde je ranije nalazilo (iako vidi kad se igraka premeta)sve dok postepeno, prolazei kroz razne faze, dete ne postane sposobno da odri sliku

nivoa neutralizacije' agresivnih i libidinalnih nagona. (O neutralizaciji kao sposobnosti govoriemo posebno). Dete je, dakle, na najranijem uzrastu, svesno objekta (majke) dok ona zadovoljava njegove potrebe i dok mu je u vidnom polju. Vremenom (i razvojem kognitivnog aparata), mentalne predstave objekta postaju trajnije (mogli bismo, obinim reima, mentalne predstave nazvati uspomenama koje se uvruju). Razvija se i sposobnost pamenja. Izmeu deteta i majke razvija se veza koja je prisutna iznutra, u detetu (naravno, i u majci), i kada majka nije fiziki prisutna i kada ne zadovoljava njegove potrebe. Veina autora koja je pisala o konstantnosti objekta smestila je dostizanje libidinalne konstantnosti objekta u uzrast izmeu 6 i 18 meseci. Oni koji su smestili dostignue u taj rani uzrast uzeli su kao kriterijum detetovu libidinalnu vezanost za objekt ljubavi, dok su oni koji su smestili konstantnost objekta u kasniji uzrast u okviru ovog opsega dodali kao kriterijum neki oblik stabilne mentalne reprezentacije objekta ukljuujui Pijaeove kriterijume pojavljivanja mentalnih reprezentacija. Ana Frojd (1965) je, takoe, u opisivanju razvoja od zavisnosti do oslanjanja na sopstvene snage, govorila o 'stadijumu konstantnosti objekta koji omoguava da se pozitivna unutranja slika objekta odri, bez obzira na zadovoljstvo ili nezadovoljstvo'. Jasna implikacija da 'objekat', u ovom kontekstu, predstavlja uglavnom majka, postaje eksplicitna u Spicovom (1946, 1965) konceptu 'libidinalnog objekta', tj. razvijanja posebne stabilne veze deteta sa majkom. Ipak, tek je u radu Margaret Maler ideja postepenog usvajanje konstantnosti objekta u kontekstu odnosa majka-dete nala svoje istaknuto mesto. Margaret Maler je (1963) pojavljivanje konstantnosti objekta smestila u kasniji uzrast deteta smatrajui da dete dostie izvestan stepen konstantnosti objekta tek izmeu 25 i 36 meseci starosti, za vreme etvrte subfaze procesa separacije-individuacije. Njen glavni kriterijum je bio sposobnost deteta da tolerie kratke separacije od majke-sposobnost za koju je verovala da je rezultat dostizanja stabilne unutranje reprezentacije majke od strane deteta. Koncept faze separacije-inidividuacije u razvoju linosti odnosi se na razvoj objektnih odnosa. Postoje kompleksne cirkularne interakcije, meutim, izmeu progresivnog psihoseksualnog razvoja, sazrevanja ega, i procesa separacije individuacije, iji je ishod diferencijacija self i objekt reprezentacija2 i poetak dostizanja konstantnosti objekta. Jednostavnije reeno, kada dete uvrsti svoje mentalne predstave majke, uspomene na nju, posebno one pozitivne, kada te unutranje slike (i emocije) moe da zadri i kad je majka odsutna i kada ne zadovoljava njegove potrebe, onda je ono sposobno za izvestan stepen odvajanja i razdvajanja predstava sebe od predstava majke(separacija). Ono to je radila majka, zahvaljujui uvrenim predstavama majke u detetu, dete postaje sposobno da radi samo sebi (da sebe tei, kontrolie, regulie...izvesno vreme. Detetove sposobnosti su zamenik majke u njemu. Ono to je bilo spoljanje postalo je unutranje, i omoguava odvajanje od spoljanjeg.) Sposobnost za separaciju otvara vrata procesu individuacije-postajanju deteta nezavisnom linou. Separacija i individuacija ukljuuju dva meuzavisna procesa i komplementarne vrste razvoja. Separacija se odnosi na intrapsihiki proces koji vodi do self-objekt diferencijacije (razdvajanja predstava sebe od predstava objekta ljubavi) i objektivacije (Hartman 1956). To je proces u kojem majka poinje da se opaa kao odvojena od selfa . Individuacija je centrirana oko detetovog razvijajueg self koncepta, i nastaje kroz evaluaciju i akspanziju detetovih autonomnih ego funkcija. Ovi procesi dovode do spremnosti i zadovoljstva u nezavisnom funkcionisanju. Kapacitet da se zadri i koristi stabilna mentalna reprezentacija libidinalnog objekta je produkt meuzavisnih, recipronih
predmeta u svom umu i kada ga ne vidi. Tada vie nije centrirano za ono to opaa, ve moe da barata unutranjim slikama, predstavama-ima unutranju trajnu predstavu predmeta (konstantnost predmeta) to je, prema Pijaeu, jedno od presudnih razvojnih kognitivnih dostignua. Self reprezentacija je stabilna unutranja predstava sebe, a objektna reprezentacija stabilna unutranja predstava druge osobe-objekta ljubavi.

odnosa izmeu sazrevanja, modulacije, i fuzije libidinalnih i agresivnih nagona; razvoja ega, ukljuujui perceptivni aparat i memoriju, i defanzivnih i adaptivnih funkcija; kao i stvarnog iskustva gratifikacije i frustracije u ivotu deteta. Posebno zavisi od emocionalne dostupnosti majke i kvaliteta interakcije majka-dete.(McDevitt, J.B. 1975)

Inicijalno usvajanje konstantnosti objekta

Ono to nas uvek voli, stvari koje konstantno zadovoljavaju sve nae potrebe, ne opaamo kao takve, ve ih jednostavno raunamo kao deo svog subjektivnog ega; ono to je oduvek bilo neprijateljski usmereno na nas, jednostavno odbacujemo; ali za ono to se ne pokorava bezuslovno naim eljama, to volimo zbog toga to nam donosi zadovoljstvo i mrzimo jer nam ne slui u svakom pogledu, vezujemo specifine mentalne markere i tragove u seanju koji nose sa sobom kvalitet objektivnosti (Ferenczi,1926). (Govoriemo malo kasnije o nunosti optimalne frustracije i sposobnosti tolerancije na frustraciju za formiranje stabilne mentalne reprezentacije objekta-konstantnost objekta). Ta psiholoka pravilnost se moe videti i u odnosima odraslih. Ako imamo partnera koji nam u svemu ugaa, koji se ponaa tako da kud mi okom, tu on skokom, poinjemo da ga ne primeujemo kao osobu. Uzimamo ga zdravo za gotovo, podrazumevamo ono to on ini. Deca, u dananjem sistemu decocentrnog vaspitanja esto roditelje doivljavaju na taj nain, kao da se sve to dobijaju od roditelja podrazumeva, kao da ne primeuju ono to dobijaju od uvek uslunih roditelja. Da bi se razvila konstantnost objekta potrebno je da dete, pre toga, razvije celovitost objekta-da objedini razliite aspekte doivljaja majke u jednu celinu, da je vidi kao osobu koja i zadovoljava i frustrira. Pre razvoja celovitosti objekta objekt i ne postoji kao celovito bie. Moe se rei da se konstantnost objekta dostie onda kada specifian nain odbrane cepanje slike objekta - nije vie lako dostupan egu (Mahler, 1968). (pre nego to majku doivi kao celovit objekt prema kojem osea i ljubav i mranju, koji i zadovoljava i osujeuje, dete koristi mehanizam cepanja-splitting i ima odvojene doivljaje dobre majke i loe majke. Dete, u toj fazi razvoja objektnog odnosa, nema celovit doivljaj druge osobe, ve podeljen-parcijali objekt-majku dobru vilu i majku veticu). Mehanizam cepanja nije neto to se deava samo deci. I odrasle osobe ga koriste (sreom retko, ako je celovitost i konstantnost objekta dovoljno razvijena, i brzo povrate ove sposobnosti). Setite se samo kako vam se desi, kad poludite zbog neega to vam je uinila voljena osoba (partner, dete...) kako u momentu zaboravite njene dobre osobine, to da volite tu osobu, i vama prevlada oseanje besa, ili ak mrnje...kako vam doe da je smodite...kao da je crni avo. Meutim, ako lepak dri, pozitivna strana oseanja e posluiti kao neka vrsta amortizera i spreiti cepanje i navalu besa. Vai i obrnuto, svesnost celine nee dozvoliti da nas nae libidinozne potrebe uine slepima za nedostatke voljene osebe, i neemo je idealizovati i iskrivljavati stvarnost. ta omoguava egu deteta da spoji te oprene doivljaje, da sastavi sliku objekta u celinu? Preovladavanje ljubavi je ono to spaja ujedinjene reprezentacije (Settlage,1991). Na osnovu opsenih opservacionih studija koje je izvela sama ili u saradnji sa kolegama, Malerova je napravila distinkciju izmeu psiholokog roenja deteta, tj. poetka detetovog koherentnog oseaja samosvesti i njegovog biolokog roenja. Ona je naglaavala da dva uslova moraju biti ispunjena za organizovanje ega i neutralizaciju nagona da bi se dostigao takav oseaj samosvesti: 1) vanulni-unutarulni stimulusi ne smeju biti kontinualni (stalni) ili toliko jaki da spree formiranje strukture i 2) majka mora biti sposobna da ublai i organizuje unutranje i spoljanje stimuluse za dete. Dakle, da bi

moglo doi do razvoja celovitosti i konstantnosti objekta potrebno je dete odrasta u sredini koja ga ne stimulie neprekidno (bilo pozitivno ili negativno) i koja ne izaziva suvie snane emocije koje preplavljuju nejaki ego deteta. Majka mora biti sposobna da smiri dete, da uini te spoljanje i unutranje stimuluse blaima, kako bi omoguila egu deteta da ovlada postepeno njima. Ona je takoe postulirala poredak simbioze i separacije-individuacije, faze kroz koje dete mora da proe da bi dostiglo dovoljno stabilan doivljaj sebe i drugih . Dok se 'bazina sr' (Weil, 1970) deteta u simbiotskoj fazi budi u stanju isprepletanosti sa majinim selfom, samo u podfazi diferencijacije (otprilike od 4-5 do 8-9 meseci), koja predstavlja prvu podfazu separacije-individuacije, dete je pogurano ka unutra tenjom za autonomijom, poinje da raspoznaje svoju psiholoku razdvojenost kroz rudimentarno istraivanje selfa, majke i njihovog okruenja. Ovo je period sa dosta manuelne, taktilne i vizuelne eksploracije majinog lica i tela. Moe postojati angaovanje u igrama skrivalice u kojima dete i dalje ima pasivnu ulogu (Kleeman, 1967). Uporedo sa distanciranjem od majke dolazi i do vee svesti o njoj kao o zasebnoj osobi. Za ovim sledi subfaza praktikovanja (od 9 do 16-18 meseci) u kojoj dete koje pue i kasnije hoda gegajui se, oduevljeno pokazuje svoju novootkrivenu psihiku autonomiju i motoriku slobodu; ohrabreno probojnim sekundarnim narcizmom i relativno nepristupano za spoljanje izazove, ini se da je dete krenulo u osvajanje sveta. Oduevljenje je moda takoe i slavljenje bega od majinog okrilja. Iako se dete esto osvre na majku, radi emotivnog dopunjavanja, njegova glavna preokupacija je da uveba alate svoga ega i proiri krug istraivanja. Zatim sledi subfaza ponovnog pribliavanja (izmeu 16. i 24. meseca), u kojoj dete osea da njegova autonomija i psihomotorika sloboda imaju svoja ogranienja i da je spoljanji svet kompleksniji nego to je ono to prethodno zamiljalo. Dete koje je pretrpelo narcistiku povredu (shvatilo da nije tako mono i sposobno kao to mu se inilo u prethodnoj fazi), regredira u nadi da e ponovo nai simbiotsko jedinstvo sa majkom. Ipak, povratak izaziva ambivalenciju, s obzirom da je nagon za individuacijom ve uzeo maha, a dete se susrelo sa zadovoljstvom ega koje donosi autonomno funkcionisanje. Ova ambivalencija ima i svoju bihejvioralnu manifestaciju, tj. tendenciju da se rade kontradiktorne stvari (Mahler, 1974). Tako se dete u jednom trenutku naginje i pripija uz majku traei sigurnost, ak i stapanje, a u drugom hrabro distancira da bi potvrdilo autonomiju, kontrolu i separaciju. Ako na ovu neodlunost deteta majka odgovara prilagodljivo, i ako pozitivne emocije prevladaju hostilnost, nove regulacione strukture e poeti da se pojavljuju (McDevitt, 1975). Pored toga to je subfaza pribliavanja burna, ona je takoe i najznaajnija, poto njeno uspeno savladavanje rezultira dubokim intrapsihikim promenama ukljuujui: 1) ovladavanje kognitivno intenziviranom separacionom anksioznou; (razvoj detetovih kognitivnih sposobnosti dovodi do toga da shvati da je svet sloeniji nego to je ranije videlo u fazi praktikovanja kad je bilo poneto svojim novootkrivenim sposobnostima, i nekritino. Te spoznaje intenziviraju separacionu anksioznost, koja se umanjuje ponovnim pribliavanjem objektu, i osvajanjem novih sposobnosti. 2) afirmaciju oseaja bazinog poverenja ( ako majka razume dete u ovoj fazi, i omogui mu ponovno pribliavanje i autonomiju, uprkos njegovoj hirovitosti, dete ponovo potvruje oseaj bazinog poverenja, to ga ohrabruje na dalju separaciju; 3) postepeno sniavanje i naputanje oseaja omnipotencije koja je doivljena u simbiotskoj zajednici sa majkom ; 4) postepenu kompenzaciju za umanjeni oseaj omnipotencije kroz razvoj detetovih narastajuih kapaciteta ega i oseaja autonomije; (da bi se napustio nerealni oseaj omnipotencije potrebno je da razoarenja u svoju svemo i svemo objekt budu postepena i optimalna, kao i to da da se, umesto toga, dobije neto novo-razvoj autonomije i ovladavanje vetinama ); 5) ovrivanje srnog

doivljaja selfa; 6) uspostavljanje oseaja kapaciteta za ego kontrolu i modulaciju snanih libidinalnih i agresivnih poriva i afekata (kao npr. infantilni bes); 7) saniranje razvojno normalne tendencije da se odri veza sa voljenim objektom kroz njegovo cepanje na dobar i lo objekat, a time i saniranje odgovarajueg intrapsihikog rascepa; 8) zamenu cepanja kao mehanizma odbrane potiskivanjem, kao kasnijim mehanizmom za obuzdavanje neprihvatljivih afekata i impulsa prema objektu (Settlage, 1977). Poslednja subfaza separacije-individuacije (izmeu 24 i 36 meseci) se zavrava postizanjem konstantnosti objekta i, sa tim u vezi, konstantnosti selfa. Ovu subfazu karakterie pojavljivanje realistinijeg i manje promenljivog doivljaja selfa. Takoe je karakterie uvrivanje dublje, donekle ambivalentne, ali odrivije internalizovane objekt-reprezentacije majke, libidinalne vezanosti koja nije ozbiljno ugroena privremenim frustracijama. Postojanje konstantnosti objekta osigurava majino dugotrajno prisustvo u mentalnoj strukturi deteta. Razvoj konstantnosti selfa uspostavlja koherentnu, samostalnu self-reprezentaciju, sa minimalnim fluktuacijama pod pritiskom nagona. Zajedno, ove dve funkcije, rezultiraju (a u dijalektikom smislu i doprinose) odstranjivanjem agresivnosti prema selfu i objektu putem potiskivanja, a ne cepanja. Kapacitet za toleranciju ambivalencije se sada pojavljuje na psihikom horizontu (tolerancija na ambivalenciju je jo jedna od bazinih sposobnosti o kojoj emo govoriti). Dete postaje sposobno za kompleksnije veze sa objektom (Kramer & Akhtar, 1988). Unutranje prisustvo 'dovoljno dobre majke' (Winnicott, 1962) smanjuje potrebu za njenim fizikim prisustvom. Pripijanje i odvajanje od nje omoguavaju odravanje 'optimalne distance' (Bouvet, 1958); (Mahler, 1974). 'Psihiko pozicioniranje koje doputa intimnost bez gubitka autonomije i odvojenost bez bolne usamljenosti' (Akhtar, 1992). Paralelno sa ovim se odvija razvoj 'konstantnosti realnosti' (Frosch, 1966), koja omoguava autonomnim ego funkcijama 'da toleriu promene u sredini bez psihike pometnje ili poremeaja adaptacije'. Dakle, kada govorimo o celovitosti i konstantnosti objekta, pod pojmom objekt ne podrazumevamo samo drugu osobu, ve sve ono u ta osoba trajno i stabilno investira sopstvene emocije. To moe biti stabilnost doivljaja drugoga, sebe, realnosti, poziva, ivota i njegovog smisla...Razvijajui celovitost i konstantnost objekta osoba, zapravo razvija sopstvenu sposobnost da sebe, druge, poziv, svet, ivot...doivljava celovito (sa svim i pozitivnim i negativnim aspektima) i stabilno (i kad je teko, i kad potrebe nisu zadovoljene, i kad objekt nije prisutan...U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci). Izrazi kao to je on je ovek iz jednog komada odraavaju, zapravo, to da je osoba razvila trajnu (stabilnost) celovitost doivljaja sebe i objekta Ako bismo preveli ova psihoanalitika zapaanja na jezik blii svakodnevnom govoru, mogli bismo to izraziti i ovako: emotivna stabilnost-ili konstantnost objekta je sposobnost koja se razvija prolazei kroz odreene faze. U prvoj, simbiotikoj fazi, detetove predstave o majci i predstave o sebi su izmeane. Dete majku (objekt) doivljava kao deo sebe. Pozitivne i negativne predstave (dobra i loa majka, dobro i loe ja...) su razdvojene mehanizmom cepanja (kao da su pozitivni aspekti majke smeteni u jednu fijoku uma, a negativni u drugu, uz doivljaj da su to dva razliita bia, koja su nejasno razluena od doivljaja sebe.) Zatim sledi faza diferencijacije u kojoj dete poinje da razdvaja predstave sebe od predstava majke, i time poinje odvajanje od nje. U tom periodu dolazi i do jaanja lepka, ili celovitosti doivljaja objekta, i dete poinje da doivljava majku kao posebnu linost. U subfazi praktikovanja dete postaje opinjeno svojim novim mogunostima (pokretljivost, govor...) i kree u istraivanje sveta puno naivnog samopouzdanja. Svet se, meutim, pokazuje mnogo kompleksnijim nego to je dete zamiljalo, ono otkriva i svoja ogranienja i ulazi u fazu ponovnog pribliavanja, vraanja majci i njenoj zatiti (da dopuni

baterije kad se uplai ivota.) Neodluno je i ambivalentno. Htelo bi i slobodu, i simbiozu sa majkom. Ako je majka prilagodljiva ovoj udljivosti detetovog ponaanja, ono prevazilazi ambivalenciju i postepeno se opredeljuje da vie ide napred nego nazad, kree se ka separaciji i individuaciji. Postaje realistino u pogledu svojih sposobnosti, ume bolje da se odmeri u odnosu na zadatak. Formira se sposobnost odravanja konstantnosti objekta koja se ogleda u tome to se vie ne koristi (osim povremeno) mehanizam cepanja (uvrstila se celovitost objekta). Negativna oseanja se potiskuju, umesto da se doivljaj osobe deli cepanjem. Stabilizuje se doivljaj sebe, majke (objekta, drugoga) i realnosti (konstantnost realnosti). Dete postaje emotivno stabilnije i nije tako osetljivo na promene u sredini (moe da odri sopstvenu stabilnost i kada je u izvesnoj tenziji). To mu omoguuje da, u odnosu na majku, uspostavi optimalnu distancu-da bude blisko sa njom, ali ne i jedno sa njom (simbiotino). Postizanje konstantnosti selfa i objekta ipak nije korak koji se ini jednom za uvek, ve proces koji se dalje odvija. Malerova (1968), (1971), (1974) je naglaavala da, iako se njeni opisi fokusiraju na fazu separacije-individuacije, taj proces nastavlja da se razvija i stabilizuje kroz dalji razvoj , ak i u toku odraslog doba.

Kasniji tok
Oba razvojna dostignua konsolidovanje individuanosti i emocionalna konstantnost objekta se lako nau pred izazovom borbe sa roditeljima oko toaletnog treninga (navikavanja na istou) i uvianja anatomskih seksualnih razlika koje su udarac za narcizam devojice i opasnost za telesni integritet deaka (Mahler et al., 1975). Self i objekt reprezenztacije ne postiu stabilnost i vrste granice sve do zavretka adolescencije, kada postaju otporne na promenljivost kateksi (Blos, 1967). (u psihoanalizi, pojam kateksa oznaava vezanost, stabilnu emotivnu investiciju objekta). Stabilnost vezanosti za objekt, kao i stabinost predstava o sebi i stvarnosti se, dakle, dostie tek zavretkom perioda adolescencije. Poto se subfaza koja vodi konstantnosti objekta preklepa sa poetkom falusnoedipalne faze psihoseksualnog razvoja (Mahler et al., 1975); (Parens, 1980), (1991), pitanja karakteristina za taj period takoe igraju ulogu i kasnije. Ove teme se vrte oko zamene cepanja potiskivanjem, pojave kapaciteta za ambivalenciju i uspostavljanja optimalne distance. Da bi dete moglo na zadovoljavajui nain da proe kroz iskuenja edipalne faze (faza psihoseksualnog razvoja u kojoj se pojavljuju erotska oseanja prema roditelju suprotnog pola, i rivalitet prema roditelju istog pola) potrebno je da u dovoljnoj meri razvije celovitost i konstantnost objekta, da razvije sposobnost podnoenja ambivalencije (oprenih oseanja prema istoj osobi). Edipalno iskustvo zahteva ujedinjeni self (oseanje sopstvene celovitosti, ujedinjenost pozitivnih i negativnih predstava sebe, sa dominacijom pozitivnih), sa kapacitetom za intencionalnost (razvijena volja) i objekte koji se doivljavaju kao razliiti od nas samih (da druge doivljavamo kao nezavisne, celovite osobe) i prema kojima je mogua tolerancija ambivalencije. Meutim, ovi zahtevi stavljaju na probu novousvojenu konstantnost objekta i selfa. Zaista, postoji reciproni razvojni uticaj (Parens, 1980) izmeu tekoa u separaciji - individuaciji i konflikata edipalne faze . Tek svee saniran rascep izmeu 'dobre' i 'loe' reprezentacije majke (podstaknut libidinalno i agresivno) je posebno ranjivo podruje koje bi moglo da se reaktivira dok se dete suoava sa kontradiktornim imagom majke ('Madona' i 'kurva') u edipalnoj fazi. Raniji strahovi o gubitku dobre majke bi takoe mogli da ponovo isplivaju na povrinu pred intenzivnim

kastracionim strahom. Edipalna faza je konfliktna, pobuuje u detetu snana oprena oseanja, i ta tenzija stavlja pod veliko iskuenje novopeene sposobnosti celovitost i konstantnost objekta. Ako su oseanja prema majci (ili ocu) u edipalnoj fazi u veoj meri ambivalentana, da li e lepak celovitosti objekta uspeti da ih integrie i zadri celovit doivljaj objekta, ili e doi do cepanja i odvajanja doivljaja dobrog i loeg objekta. Da li e doi do idealizovanja ili satanizovanja jednog roditelja, do zadravanja u svesnom doivljaju samo jednog njegovog kvaliteta, negiranjem onog drugog, zavisi od vrstine lepka (celovitosti objekta) i stabilnosti veze (konstantnosti objekta). Raniji razvojni zastoji u graenju ovih sposobnosti u velikoj meri odreuju sposobnost deteta da se nosi sa edipalnom situacijom. Graenje konstantnosti objekta takoe moe biti poljuljano ako se iskustva sa oba roditelja veoma razlikuju3, kao to je to po svoj prilici sluaj, bar u nekoj meri, u toku edipalne faze razvoja. Iskuenja i ogranienja ovog perioda takoe predstavljaju test i za kapacitet za optimalnu distancu. Uostalom, 'zadatak savladavanja edipalnog kompleksa nije prosto odricanje od primarnog edipalnog objekta , ve odricanje na nain koji istovremeno omoguava osobi linu autonomiju zajedno sa vrednovanim tradicionalnim kontinuitetom' (Poland, 1977). tavie, uspostavljanje incestne barijere ne bi trebalo da eliminie suptilne afirmacije privlanosti inhibirane ciljem izmeu dece i roditelja. Zaista, moe postojati 'optimalna edipalna' distanca (Akhtar, 1992) koja nije ni incestuozno intruzivna, niti nesvesna krosgeneracijskog eroticizma, a takoe ni robovski posluna prema ranim roditeljskim naredbama ili potpuno neobazriva na porodino naslee. Autori su, zapravo, hteli da kau da razreenje edipalnog kompleksa ne znai odricanje od svake privlanosti izmeu deteta i roditelja suprotnog pola. Suptilna privlanost i dalje postoji, ali je cilj inhibiran (ne tei se zadovoljenju potrebe-incestuoznom seksualnom kontaktu sa roditeljem suprotnog pola). Latencija (period nakon edipalnog konflikta, kada dolazi do stiavanja nagonskih tenji) se razvija internalizacijom roditeljskih zabrana u formi superega, i karakteriu je bolje kognitivne i motorne vetine. Konstantnost objekta je vie ili manje sigurna. Briga oko separacije i dalje postoji, iako je podnoljivog intenziteta i stopljena sa podsvesnim edipalnim nagonima. Mnoge igre dece u fazi latencije ovo odaju u pomerenim, ego-sintonim formama (Glenn, 1991). Meutim, adolescencija je period tokom kojeg, u punoj snazi, dolazi do ponovnog izbijanja na povrinu tema vezanih za konstantnost selfa i objekta. Ova razvojna faza, sa svojim karakteristinim naviranjem nagona, pothranjuje regresiju (vraanje na prethodne oblike doivljavanja i ponaanja. Adolescenti podetinje). Adolescenti oba pola nastoje da pobegnu od edipalnog konflikta, traei utoite u borbama sa roditeljima oko pitanja kontrole, autonomije i udaljavanja. U isto vreme trae slobodu i regresivno se ponaaju kao zavisni od roditelja. Adolescent je u sukobu izmeu elje za osamostaljivanjem i potreba za zavisnou od roditelja. Regresivne tendencije intenziviraju prvobitne self i objekt odnose (odnose sa roditeljima kakvi su postojali na ranijim uzrastima) . Progresivni pravci, odbrambeni i autonomni, donose novu konfiguraciju selfa i razreenje infantilnih objektnih odnosa. Sa jedne strane, odricanje od ranijih formi objektnih odnosa (detinjih oblika vezanosti za roditelje) utire put za nove veze primerenije godinama adolescenta; dok, u isto vreme, regresija doputa povratak na naputena ego stanja, ukljuujui i ona koja sadre intenzivne idealizacije i devaluacije roditelja (matorci su as super, as grozni). Tako se adolescent ponaa kao ping-pong loptica, as kao dvogodinjak, as kao odrasla osoba. Pokazuje nepokolebljivo nastojanje ka oslobaanju od ranijih roditeljskih normi internalizovanih u formi superega (matorci su konzerve, ta oni znaju, pregazilo ih je
3

Frojdov komentar u vezi sa 'konfliktima vezanim za razliite identifikacije izmeu kojih je ego rastrzan' (1923, ) je ovde pogodan.

vreme), dok se, istovremeno, podjednako snano oslanja na vrednosti vrnjaka (veoma mu je stalo da bude In, u skladu sa normama vrnjake grupe). Probne identifikacije i eksperimentisanje ulogama u kasnijem kontekstu postepeno proiruju autonomiju ega pomau da se ustanovi vrsta i zrela reprezentacija selfa. Adolescenti igraju probne uloge, esto se ponaaju razliito u razliitim drutvima, trae sebe, dok ne stabilizuju predstavu o sebi. (stabilizuju konstantnost self reprezentacije) Isto se dogaa i u domenu objektnih reprezentacija (predstava o drugima). U procesu oslobaanja od primarnih objekata ljubavi i mrnje, postoji esto intenzivna regresija na cepanje odnosa sa objektima (Blos, 1967); (Kramer, 1980). Dok se odvaja od roditelja, pod napetou koju izaziva proces separacije, lepak, to jest celovitost objekta, esto poputa i adolescent prestaje da doivljava roditelje celovito. Koristi mehanizam cepanja, i doivljava ih kao idealno dobre ili izrazito loe. Ne vidi sredinu, ive ljude sa vrlinama i manama. Renikom psihoanalize, dekateksa roditeljske objekt-reprezentacije biva praena pojaanim narcizmom pre nego to e libidinalna investicija u neincestuozne, za tu fazu karakteristine objekte, postati mogua. Obinim renikom, to znai da adolescent povlai svoje emotivne investicije od roditeljskih figura (roditelji nisu vie toliko bitni, kao na ranijem uzrastu) i te emocije, u prelaznom periodu, vee vie za sliku o sebi. Investiciju emocionalne energije u sopstveni Ego psihoanalitiari nazivaju narcizam. Tada je adolescentu mnogo vie stalo do toga kako ga drugi vide, kako on vidi samog sebe...jednostavnije reeno, prilino je sujetan i osetljiv na predstavu o sebi i sopstvenoj vrednosti. Tek nakon te faze pojaanog narcizma, adolescent postepeno okree svoje emocije (libidinoznu energiju) ka drugim neincestuoznim objektima (osobama)-ka vrnjacima. Jednom kad je progresivni pravac postao dominantan, kapacitet za veze sa objektom se produbljuje na najznaajniji nain. Zaista, ono to ostaje kao konani zadatak adolescencije je uvrivanje post-ambivalentnih veza sa objektom (Blos, 1967). Adolescent postaje opredeljen, zna ta hoe, nije uhvaen u konflikt ambivalencije (suprotnih oseanja i tenji), izmeu potreba za bliskou i straha od toga da bude uhvaen, progutan u odnosu, da izgubi sebe. Naravno, to se deava ako su adekvatno razreeni konflikti edipalne faze i ako je adolescent uspeo da odri i lepak(celovitost) i stabilizator(konstantnost) objekta izlazei iz krize koju adolescencija sa sobom nosi. Kasniji ivotni zadaci (na primer, odvajanje od kue i roditelja, brak, izbor karijere, esto zahtevajui kratkorono obnavljanje ambivalentnih veza sa mentorom ) takoe oivljavaju nestabilnost subfaze pribliavanja (Escoll, 1992). Tako se i u ranom odraslom dobu testira konstantnost selfa i objekta, iako u manjoj meri nego u adolescenciji. Konstantnost objekta moe takoe biti poljuljana kasnije kroz izazov podizanja dece. Kad se nau na udaru turbulentnosti subfaze pribliavanja deteta, roditelji, a majke posebno, moraju da prilagode sopstvene reciprone tendencije i kontradiktorne objektreprezentacije koje dete ima. Prisetimo se podfaza separacije i individuacije o kojima govori M. Mahler. Nakon subfaze praktikovanja, u kojoj je dete nerealistino i puno sebe, u subfazi ponovnog pribliavanja, ono se uplailo sveta i postalo svesnije svojih ogranienje. Tada ima potrebu da se ponovo priblii majci, ali, samo dok dopuni baterije, dok se odplai, a potom odgurne majku. U toj subfazi je dete veoma udljivo, lepljivo i odbojno u isto vreme, to moe da uznemiri majku, pogotovo ako je njena majka neadekvatno reagovala u subfazi pribliavanja. Ako je dete udljivo, majka mora ostati stabilna (odrati konstantnost objekta) Ovde je materinska konstantnost objekta u slubi konteininga (Bion, 1967) detetovih kontradiktornih afekata, rasutih self reprezentacija i nestalnih veza sa objektom. To, zapravo, znai da, dok je dete rasuto i kontradiktorno, majka treba da ga razume i sakupi. Ako je ono, na momente, izgubilo vezu sa njom, majka nije izgubila vezu sa detetom. Ako dete nije u stanju da obradi ili, kako Bion kae, svari svoje mentalne sadraje (potrebe, misli,

emocije...), majka je u stanju da to uini umesto njega, da ona razume ta mu je, i da mu te sadraje vrati obraene. Unosei te mentalne funkcije majke u sebe kroz identifikaciju, dete polako ui da to radi samo-da samo vari i obrauje svoje emocije, potrebe i misli. Kasnije, kapacitet za toleranciju detetove seksualne nametljivosti, kompetitivnosti i hostilnosti tokom edipalne faze, testiraju roditeljski kapacitet za odravanje optimalne distance. Detetova umanjena potreba za roditeljima tokom perioda latencije i intenzivne, esto manine oscilacije u ponaanju, afektivnom reagovanju i postavljanju distance tokom adolescencije, na slian nain zahtevaju konstantnost objekta kod roditelja da bi sve prolo kako treba. Dalje, srednje doba pokree konano opratanje od nemih i neispoljenih selfreprezentacija. ( osoba shvata da nema vie vremena da postane sve ono to je mogla biti, to je zamiljala kao svoje mogunosti...) Ovo je praeno proirivanjem srnih self-reprezentacija i kompenzatornim produbljivanjem onoga to je neko zaista postao. Konstantnost objekta je takoe preraena, poto agresivnost i zavist prema mladosti, koje ukljuuju i sopstvene potomke, sada vie ne moe da se porie, a identifikacija sa roditeljima sa svim implicitnim edipalnim ambivalencijama su konano podrane (Kernberg, 1980). Konano, tokom starosti, kako se osoba blii smrti, mora se razviti duboki postambivalentni pogled na svet (svet, ivot-su objekti prema kojima se ima konstantan, pozitivan stav) u kome je osoba ivela i koji e uskoro napustiti, kako bi ovaj poslednji prelaz bio lak. Postambivalentni pogled na svet, zapravo, znai prihvatanje ivota takvog kakav je, odnos prema ivotu sa dominacijom pozitivnih oseanja. Oseanje da je ivot osobe imao smisla, da ga je vredelo iveti (iako nije bio idealan), da ga je osoba zaista ivela. Oseanje neproivljenosti ivota pojaava strah od smrti. Sada, kada smo definisali pojmove celovitosti i konstantnosti objekta, skicirali njegovu vanost u razvoju i propratili promene kroz razvoj, moemo da se osvrnemo na psihopatologiju odraslih koja je u vezi sa poremeajima ovih sposobnosti. Salman Akhtar (Akhtar, 1994), uz pomo kratkih klinikih prikaza, opisuje est psihopatolokih sindroma u odraslom dobu koji su u vezi sa poremeajima konstantnosti objekta: 1) smanjenje optimalne distance; 2) persistentno cepanje self i objekt reprezentacija, sa prateim pojaavanjem afekata; 3) paranoja; 4) preterani optimizam i oekivanje (fantazija 'jednog dana..'); 5) maligni erotski transfer; 6) smanjeni kapacitet za tugovanje, intenzivna nostalgija i fantazija 'da je samo...'

Sindromi povezani sa poremeajima konstantnosti objekta

Literatura obiluje radovima i lancima koji se bave posledicama neuspeha internalizacije, poveanja separacione anksioznosti i drugim klinikim pokazateljima koji ukazuju na sledee: da spajanje i sinteza slika dobrog i loeg objekta i selfa nisu postignuti (nije uspostavljena celovitost objekta); da su ego-filtrirani afekti postali preplavljeni suvinom ne-neutralizovanom agresijom (neutralizacija, kao sposobnost, nije razvijena); da su iluzije omnipotencije (svemoi) preokrenute u krajnju zavisnost i samooklevanje (nerazvijena konstantnost objekta); da je slika sopstvenog tela postala ili ostala preplavljena seksualnim nagonom i agresivnou povezanim sa idom, skrivenim telesnim doivljajima usled nemogustva neutralizacije itd. (Mahler, 1971) Nemogunost internalizacije ugaajue konstantne majke je povezana sa manjkavou u integraciji ega. Niska frustraciona tolerancija i kontrola impulsa, krhko samopotovanje i agresivnost koja nije neutralizovana, predisponiraju osobu za ozbiljne sado-mazohistike sklonosti i izlive besa (Blum, 1981).

Ova psihoanalitika zapaanja nam, zapravo, govore o tome da osoba koja nije razvila celovitost i konstantnost objekta, u odraslom dobu, funkcionie kao dete. Ni sebe, ni druge, ne doivljava celovito. Ili ih idealizuje, ne videi lou stranu, pa se posle razoarava i ocrnjuje objekt ljubavi, ili se brani od vezivanja i zavisnosti tako to vidi samo lou stranu...To cepanje slike objekta ili doivljaja sebe dovodi je do nerazboritog ponaanja (to je nedostatak sposobnosti koju zovemo neutralizacija i o kojoj emo govoriti u narednom poglavlju). Njen ego ne uspeva da razumno misli jer ga preplavljuju oseanja koja su proizvod nerealnog zapaanja i miljenja. Kad idealizuje, osoba je euforina, slepa za nedostatke onoga to voli i idealizuje. Kad je pod dejstvom loeg objekta, kad u njegovom umu prevlada negativni deo predstave objekta, onda mrzi iz dna due, slepa je za pozitivne aspekte objekta. Isti odnos osoba ima i prema sebi. este su ekstremne oscilacije slike o sebi, od doivljaja sebe kao savrenog, superiornog bia, do doivljaja sebe kao bezvrednog i inferiornog stvora...I doivljaj sebe je rascepljen i nestabilan kao i doivljaj objekta.

Poremeaj optimalne distance U zdravom odnosu izmeu ljudi potrebno je da postoji optimalna distanca. Sposobnost da se zadri optimalna distanca zasnovana je na paradoksu. Uzmimo, na primer, ljubavni odnos. Sa jedne strane, ljubavnici, da bi bili bliski i bili zajedno, moraju da toleriu relativni gubitak autonomije i samodovoljnosti (da se uklapaju, nalaze kompromise u razliitim potrebama...). Sa druge strane, oni moraju da prihvate i nezavisnost drugoga, razliitost, drugaija shvatanja, navike i potrebe, kao i to da su odrastali u drugaijim uslovima, imali drugaije roditelje, stilove vaspitanja, ivljenja...Kapacitet za optimalnu distancu znai sposobnost da se bude prilino blizak sa nekim, a opet svoj...kao i da se to isto dopusti i partneru. Biti i zavistan i nezavistan u isto vreme. Oseati jasne granice izmeu sebe i drugoga. Potovati sopstvene i tue granice. Akhtar (Akhtar, S. 1994) govori o tome da nemogunost usvajanja konstantnosti objekta vodi dugoronoj sklonosti ka prekomernom oslanjanju na spoljanje objekte pri samoregulaciji. Agresivnost prema njima pokree strahove o njihovom unutranjem unitenju, a ovo, povratno, aktivira potrebu za njihovim paljivim nadgledanjem u stvarnosti. Libidinalna vezanost i anaklitike tenje, suprotno tome, pobuuju strahove od zarobljavanja od strane objekata spolja, pa prema tome izazivaju potrebu za povlaenjem od njih. Sve ovo rezultira dubokim potekoama u odravanju optimalne distance. Ako osoba nije uspela da uspostavi trajnu unutranju povezanost sa svojim primarnim objektima, u kasnijim odnosima e teiti da se prekomerno oslanja na druge, teie da se kai, lepi, kontrolie osobe za koje se vezuje. Sa druge stane, zbog prekomerne potrebe da se stopi sa drugim, plaie se vezivanja i gubljenja sebe u vezi. Takve intenzivne suprotne tenje onemoguavae osobi da u svojim odnosima sa ljudima odrava optimalnu distancu. Distancu na kojoj se postie bliskost sa drugim i zadrava sopstveni identitet. Ozbiljni poremeaji linosti predstavljaju najvaiji primer ovakve psihopatologije. U navedenom lanku, on spominje narcistiki, shizoidni, granini, paranoidni, hipomaniki, infantilni, kao da, i antisocijalni tip linosti. Za njih, meanje sa drugima pokree karakteristinu potreba-strah dilemu (Burnham et al., 1969): intimnost predstavlja rizik da ih drugi proguta, da potpuno izgube sopstvenu individualnost, ili da osete da su uasno zavisni, povredljivi i odbaeni, dok rastavljenost znai osudu na usamljenost koju ne mogu da podnesu. To je, kao u igri domine, pozicija duplo golo-ni jedan ishod nije dobar. Ovo dovodi do razliitih kompromisa, specifinih strategija u pokuajima da se razrei nemogua situacija. Kakve su to

strategije kojima ljudi sa problemima konstantnosti objekta pokuavaju da ree potrebastrah dilemu? Granina linost nastavlja da se kree napred-nazad (Akhtar, 1990), stalno je na klackalici izmeu zbliavanja i beanja, simbioze i odvajanja; (Gunderson, 1985); (Melges & Swartz, 1989) Linost narcistike organizacije moe da ostane odana due i da ree pokazuje takve oscilacije (Adler, 1981); (Akhtar, 1989); (Kernberg, 1970). meutim, strategija osobe sa narcistikim poremeajem je u tome da ona gradi dvostruka pravila za sebe i druge. Ne eli da se odrekne svoje potpune autonomije u odnosu, ali ni da prihvati to isto pravo za partnera, da prihvati njegov odvojeni mentalni ivot. Pod pritiskom svojih libidinoznih potreba narcistina osoba prilazi previe blizu drugoj osobi i tada, branei se od sopstvene agresivnosti koju bliskost pokree (zbog straha od bliskosti, duboke ambivalencije koju nosi u sebi), povlai se i postaje hladna i distancirana. Nasuprot zrelom ljubavnom povezivanju koje se postepeno produbljuje, narcistiko povezivanje je karakteristino po tim ciklusima intimnosti zasnovanoj na potrebi-i defanzivnog povlaenja. Karakterne osobine narcistike linosti odraavaju fantaziju grandioznog selfa (fantazije o sebi u kojima su spojene i smeane predstave o sebi, idealnom selfu i idealnom objektu-bez razgraniavanja realnog i idealizovanog doivljaja sebe, i doivljaja sebe i idealizovanog roditelja). Odravanjem tih fantazija grandioznog, samodovoljnog sebe kome nisu potrebni drugi, narcistina osoba izbegava uas unutranjeg sveta u kojem doivljaj konstantnosti objekta ne moe da se odi. Patroloki grandiozni self je sekundarna struktura koja slui da nekako odri nedostatak konstantnosti objekta. Paranoidna linost se jei od svake promene distance koju iniciraju drugi (Akhtar, 1990) i nastoji da se oslanja na pouzdanost svog straha da e ga drugi izdati (Blum, 1981). Kada oseti bliskost i potrebu za drugim, paranoidna linost kree sa paranoidnim strahovima u odnosu na objekt ljubavi, koji je odravaju na distanci od njega. Meutim, u isto vreme, umesto realne emotivne povezanosti, odrava fantaziju o specijalnoj, maginoj povezanosti sa objektom. (imaju iste misli, neprekidno su jedno drugom u glavi) Shizoidna linost se odluuje za prividno povlaenje, dok zadrava intenzivnu zamiljenu vezu sa svojim objektima (Akhtar, 1987); (Fairbairn, 1952); (Guntrip, 1969). Umesto odnosa sa realnim osobama, izoidna osoba reava potreba-strah dilemu tako to se povlai iz realnih odnosa i ivi kroz odnose koji se deavaju samo u njenoj glavi. Antisocijalne i hipomanine linosti, iako se u biti ne posveuju, veoma brzo razvijaju povrnu bliskost sa drugima. Tendencija da se bude krajnje prilagoen drugim, pa ak i da se magino identifikuje sa njima, najbolje se vidi na primeru kao da linosti (Deutsch, 1942) i u osnovi je obmanjujuih tendencija kod svih osoba sa ozbiljnim patologijama karaktera (Gediman, 1985)...

Cepanje, emocionalno preplavljivanje i nasilje Jedna od posledica neuspenog usvajanja konstantnosti objekta je persistirajue cepanja self i objekt reprezentacija (predstava o sebi i drugogome). Cepanje dovodi do ponovljenih, intenzivnih i ubedljivih oscilacija samopotovanja (Akhtar & Byrne, 1983); (Kernberg, 1967); (Mahler, 1971), to doprinosi odravanju nesigurnog oseanja identiteta. Takvadifuzija identiteta dovodi ne samo do upadljivih kontradiktornosti u crtama linosti, ve i do privremenog diskontinuiteta u doivljaju selfa; to je ivot u

pariima(Pfieffer, 1974). Unutranji svet ostaje nastanjen karikaturalnim parcijalnim objektima. Osoba doivljava sebe i druge fragmentirano-kao idealno dobre, ili potpuno loe. Te iscepkane predstave sebe i drugoga se ne sastavljaju, ve deluju nezavisno jedne od drugih. Ne postoji kapacitet za razumevanje drugih u njihovoj celosti i tolerancije na ambivalenciju, a javlja se tendencija da se na realne prepreke reaguje negativnim promenama raspoloenja. Kod klijenata sa aktivno usmerenim egom, takvo preplavljivanje sa agresivnou koja ne moe da se neutalie, moe dovesti do destruktivnih i nasilnikih postupaka. Akhtar navodi sledei primer: Primer 1 Gospodin G, mladi ovek, inae granini sluaj sa izraenom osetljivou na odbijanje, dolazio je na psihoanalitiku terapiju licem u lice tri puta nedeljno. Jednom sam ga obavestio o tome da e uskoro doi do prekida u naem rasporedu vianja. Reagovao je paninom tiinom, izbegavanjem pogleda i znaajnim padom u tonu glasa. Moja empatika podrka i ohrabrivanje da ono to osea izrazi reima nisu imali mnogo uspeha. Kasnije te veeri (ispriao mi, jecajui, u sledeoj seansi) video je u svom dvoritu malu abu koja mu je delovala usamljeno i tuno. Podigao je, uneo u kuu i napravio joj mali dom od kutije. Zatim je pokuao da je oraspoloi priajui joj i davajui joj mrvice hleba. aba je ubrzo iskoila iz kutije i nestala. Gospodin G. je traio po celoj kui. Uporno je dozivao i, nakon nekog vremena, u odsustvu bilo kakvog odgovora, poeo je da se osea odbaeno i ljuto. Ova oseanja su prerasla u bes. Onda, iznenada, ugledao je abu. Glasno je proklinjao dok je jurio po sobi, pri tom unitavajui neke od stvari koje su mu se nale na putu. Napokon je uhvatio i u besu je vie puta udario o zid iz sve snage. Kasnije ga je javljanje svesti o tome da je 'poinio ubistvo' zaustavilo. Teko povreenu abu je pustio kroz prozor. Dobra aba/loa aba spliting, prebacivanje sa selfa negovatelja na ubica self, nepostojanje kapaciteta za ambivalenciju i preplavljivanje ega sirovom agresivnou, eksplicitni su u ovom odigravanju kao i u transfernim oseanjima odbaenosti sa moje strane (loa aba) i posledinom oseaju usamljenosti i besa. Blum navodi da je, u ovakvim sluajevima, usled zamagljivanja granica izmeu selfa i objekta, elja objekta da bude nezavisan doivljena kao oajna, te stoga i nezaboravna izdaja. ta se, zapravo, desilo muenom oveku sa abom? Oito je bio veoma zavisna osoba i nepodnoljivo mu je bilo razdvajanje od analitiara na neko vreme (nije mogao da odri stabilnu mentalnu reprezentaciju analitiara i da podnese odvajanja druei se sa njim u sebi). To je doiveo kao izdaju i osetio se odbaenim. Svoja oseanja, sa kojima nije mogao da se nosi, projektovao je na jadnu, malu abu, i imao potrebu da njoj uini ono to je eleo da analitiar ini njemu-da je uva, tei, mazi i pazi...Mogli bismo rei da je pomeao sebe i abu, da je izgubio oseaj granica, da su on i aba bili jedno bie. Meutim, aba je prekriila pravilo ne sme biti odvojena od mene, oseati drugaije, eleti drugaije.... Time je postala lo objekt i izgubila status dobrog objekta koji je klijent doivljavao kao deo sebe. Mehanizam cepanja je doveo do toga da je klijent doiveo tu abu kao parcijalni objekt, kao neto to je toliko loe da zasluuje da se tresne o zid (klijent je izgubio celovitost objekta). Kada je prola bura i smanjila se napetost, klijent se ponovo zalepio, to jest, spojio pozitivne i negativne predstave objekta-abe, i onda je osetio moralnu dilemu, problem ambivalencije, ljubavi i mrnje prema istom objektu, to je izazvalo oseanje krivice i depresivnost. U njegovom odlepljivanju je stradala nevina aba (koja nije ni traila bilo kakvu pomo). Meutim, veoma sline situacije se ljudima deavaju upravo u odnosima sa osobama za koje su najvie vezane, jer u tim odnosima je najvei napon, pa najblii najee stradaju.

Paranoja i nepostojanje konstantnosti objekta Paranoidna osoba ima blisku i duboku povezanost sa objektom koji nije konstantan, ambivalentno voljenim objektom koji je, ujedno, i potreban i persekutivan (progoniteljski). Voli se i mrzi. Objektu koji nije konstantan se ne moe dozvoliti da ima nezavisnu egzistenciju. On se mora kontrolisati. Ovde se ne radi o realnoj, emotivnoj bliskosti sa spoljanjim objektom, ve o grevitim pokuajima da se, fantazijama o spocijalnim, maginim oblicima povezanosti, nadoknadi nedostatak konstantnosti objekta. Konstantna neprijateljska persekucija je reciprona libidnoj konstantnosti objekta i 'oajnikim naporima da se ouva iluzija konstantnosti objekta dok postoji neprekidni strah od izdaje i gubitka'. Koliko je snana potreba za objektom, toliko je jak i strah od gubljenja sopstvenosti, kontrolisanosti i izdaje ili odbacivanja. Uspean proces separacije-individuacije sa uspostavljanjem sigurnih granica izmeu sebe i objekta i formiranje nezavisnog selfa i identiteta neophodni su uslovi za kapacitet za intimnost. Zdrava sibiotika faza, sa jedne strane, stvara snanu unutranju povezanost i osposobljava osobu da moe da bude sama (Winnicot, 1965) a, sa druge strane, bez tog oseaja spojenosti osoba ne moe stvarno da bude intimna sa drugim. Taj kapacitet ne moe da se razvije ako majka nije emotivno dostupna i ako nije nenametljiva. Intimnost nije mogua bez doivljaja stapanja (Ericson, 1963) jer ona zahteva da osoba izloi svoj unutranji, privatni self voljenom biu (da se otvori) i preklopi svoje Ego granice sa drugim. (Kernberg, 1995). To zahteva propustljive Ego granice i sposobnost da se tolerie privremeni gubitak selfa i oseanje koje brie granice izmeu sebe i drugoga. (Davis, 1988). Zbog toga je, u doivljaju osoba koje se nisu nikada adekvatno odvojile od simbiotikog jednistva sa objektom i individuirale, dakle, dostigle izvestan stepen konstantnosti objekta, intimnost ekstremno opasna. Njima normalna elja za ugodnim stapanjem moe biti izvor najintenzivnije opasnosti jer preti totalnim gubitkom nezavisnog subjektivnog postojanja (Adler, 1985). Kao posledica tog straha od gubljenja sebe u intimnom odnosu, oni se esto povlae iz intimnih odnosa, to je Guntrip (1969) nazvao izoidnom dilemom koja nastaje iz straha da se bude progutan, zarobljen, absorbovan, uguen, svezan, kontrolisan(Ehrenber, 1975). Sa druge strane, kod onih koji nisu adekvatno proli kroz proces separacije-individuacije, postoji i intenzivan stah od odbacivanja. Za njih gubitak objekta moe biti doviljen kao potpuno raspadanje ili unitavanje selfa (ne postojim bez tebe, umro bih bez tebe). To je drugi razlog zbog kojeg se ovakve osobe plae da uu u intimne odnose, jer ne ele da uine sebe povredljivima na odbacivanje. Kako nisu nikada dostigli stabilan pozitivan odnos prema sebi i oseaj sopstvene vrednosti i vanosti za drugoga, one se plae intimnosti predviajui da e druga osoba lako izgubiti interesovanje za njih, zamoriti se od njih i verovatno ih odbaciti. (Cohen & Sherwood, 1991). Iako su i strah od uguivanja i strah od odbacivanja (izdaje) dominantni strahovi blizanci kod onih koji nisu dostigli konstantnost objekta, stepen u kojem jedan ili drugi strah inhibiraju kapacitet za intimnost zavisi od toga dokle je osoba stigla na razvojnoj liniji prema uspostavljanju sopstvene individualnosti. Ako je zarobljena u periodu pre uspostavljanja sigurnih Ego granica, bie snaniji strah od gubljenja sebe u odnosu. Ako je zaustavljena u kasnijoj fazi, nakon uspostavljanja makar rudimentarnog oseanja sebe, bie snaniji strah od odbacivanja (Masterson, 1976, 1988). Kako ne postoji perfektno materinstvo, svi ljudi se, u izvesnom stepenu, bore sa anksioznostima koje su karakteristine za paranoidno-izoidnu poziciju u razvoju. U ovoj poziciji dominantan doivljaj je paranoidan-objekt se doivljava kao progoniteljski. Taj doivljaj je rezultat arhaine detinje mrnje (posledice frustracije) koja je, originalno, projektovana na prvi objekt, majku. Objekt u kojega je projektovana mrnja (projekcija funkcionie tako to se osobi u koju projektujemo naa oseanja pripisuju namere

koje smo mi imali-ako ja mrzim nekoga-onda on mrzi mene i elee da me povredi) postaje progonitelj. Kada postoji dovoljno dobro materinstvo, uz predominaciju dobrih nad loim iskustvima, ova pozicija postepeno slabi i dolazi do sledeeg razvojnog procesa nazvanog depresivna pozicija (Segal, 1964) u kojoj dete doivljava majku kao celinu (ne korisati vie mehanizam cepanja na dobru i lou majku) i javlja se potreba za reparacijompotreba da svojom ljubavlju dete ublai negativna oseanja (zbog kojih se osea tunodepresivno) i nadoknadi zamiljenu tetu koje je nanelo voljenom objektu. Meutim, iako originalni intenzitet paranoidne anksioznosti slabi, u depresivnoj poziciji i nakon nje, on se nikad u potpunosti ne preraste. Ostaje kao potencijal koji se moe aktivirati pod odreenim stresnim uslovima i kasnije u ivotu, pa osoba moe doivljavati stvarnost kroz paranoidnoizoidne naoare. (Capponi, 1979). Intimnost moe izazvati te paranoidne anksioznosti posebno ako su rani razvojni nedostaci onemoguili razvoj bazinog poverenja (koje ukljuuje poverenja u integritet granica Ja-drugi). Bez bazinog poverenja je teko spustiti odbrambene zidove. to je jaa primitivna mrnja prema ranom objektu, i ti odbrambeni zidovi, mehanizmi odbrane, su primitivniji. Govorili smo o dominantnom primitivnom mehanizmu odbrane-cepanju doivljaja objekta na idealizovane potpuno dobre i progoniteljske potpuno loe objekte. Mada je idealizacija objekta ljubavi normalan, sastavni deo intimne privrenosti, kada se koristi u odbrambene svrhe ona je dizajnirana tako da zatiti dijadu od ambivalencije. Odnosi te vrste su veoma krhki jer ne mogu da podnesu bilo kakva razoarenja. Kada doe do nekog razoarenja idealizovani objekt se radikalno transformie u svoju suprotnost (lo objekt) i intimnost se pretvara u mrnju. (Kenrberg, 1995). Prenaglaen i nerealan kvalitet idealizacije spreava formiranje intimne veze jer intimnost zahteva realistinu percepciju drugoga. Iako elementi ljubavi i mrnje postoje u veini ljudskih odnosa, intimnost zahteva integraciju tih oseanja i sposobnost za toleranciju ambivalencije. (Kernberg, 1984). Drugi glavni odbrambeni mehanizam u paranoidno izoidnoj poziciji, koji onemoguava intimnost, je projektivna identifikacija. Ova odbrana, koja je tesno povezana sa cepanjem, sastoji se u projektovanju neeljenih delova selfa (uglavnom destruktivnih) na druge osobe. Ta druga osoba se, zapravo, indukuje, navodi da se ponaa na nain koji je u skladu sa tim projekcijama, a onda to dovodi do oseanja kod osobe koja je projektovala da mora da kontrolie drugoga jer ga doivljava kao pretnju. Ove primitivne odbrane dovode do nemogunosti stvarnog kontakta, dijaloga, uzajamnosti i autentine povezanosti sa drugim. Intimnost je, pod tim uslovima, nemogua. Meutim, paranoidne osobe e, kao zamenu za nemogunost stvarne intimnosti, kreirati neto drugo-neku vrstu magine povezanosti. (Auchincless & Weiss, 1992). Karakter paranoidne osobe se struktuira oko fantazija o maginoj i konkretnosj povezanosti sa objektom. Te fantazije slue da se izbegne uas nedostatka konstantnosti objekta. Paranoidna osoba mora da odrava te fantazije po svaku cenu, da bi izbegla nepodnoljivi oseaj ravnodunosti izmeu sebe i objekta. Paradoksalno, rtvovanje granica izmeu sebe i objekta koje je sadano u takvim fantazijama ini dostizanje konstantnosti objekta jo teim jer se mobilie sekundarna, defanzivna uloga agresije da bi se te iste granice selfa zatitile. Objasniemo detaljnije taj zaarani krug u kojem se vrte osobe paranoidne organizacije linosti. Suoene sa zastraaujuom unutarpsihikom opasnou, paranoidne osobe stalno tee slinom konkretnom i maginom iskustvu povezanosti sa drugima, ispoljavajui to u fantazijama, kojih se dre sa uverenou, da su oni i drugi (sa kojima su povezani) isti, da misle iste misli, da mogu da meusobno znaju ta misle ili o emu razmiljaju, bez razgovora...Razmevanje barijera ka efektivnom, realnom povezivanju i istraivanje fantazija koje tee ka alternativnoj, maginoj povezanosti, kljuno je za razumevanje paranoidnog stanja uma. Paranoidna osoba je uvek zavisna od mogunosti povezivanja sa svetom objekata

kroz taj specijalan nain povezivanja, koji neparanoidne osobe koriste samo u stanju velikog stresa. Takve misli o specijalnoj povezanosti se ogledaju u njihovim komentarima kao to su: nikada nisam morala da brinem o tome ta moj otac misli; oduvek sam znala da on i ja mislimo potpuno isto..., ili Ako ne promenim tekst koji mi vi govorite, vae ideje e ui u moju glavu, i vi ete moi da me kontroliete..., Jedino to mogu da mislim je ono to znam da vi hoete da kaem.... Kako je, kod paranoidnih osoba, konstantnost objekta i sposobnost da vole nestabilna, umesto realnog vezivanja za objekte, oni zamiljaju specijalnu povezanost koju pokuavaju da odre kroz magijsko konkretno miljenje. Mnoge paranoidne osobe su toliko zavisne od doivljaja te magine povezanosti jer oseaju da bi svako iskustvo, iako prolazno, u kojem oni ne bi razmiljali o objektu, ili objekt o njima, na neki magino povezani nain, bilo identino sa totalnom emocionalnom ravnodunou. Ako ne mislim stalno na tebe, ili ti na mene, ako ne mislimo isto, ako nismo neprekidno povezani na taj specijalni nain, onda smo potpuno rastavljeni, ravnoduni jedno prema drugome. Ako nema potpune, magine spojenosti, odnos je potpuno razoren. Self i objekt su kao izgubljeni u ravnodunom svemiru. Takva specijalna neprekidna povezanost, naravno, duboko ugroava njihovu slobodu i, paradoksalno, ini mogunost realnog emotivnog povezivanja jo opasnijom. Fantazije o maginoj povezosti su, dakle, centralne kod paranoidnog karaktera kao sekundarne strukture koje slue da zatite paranoidnu osobu od anksioznosti zbog nedostatka konstantnosti objekta. One nisu fiksacija za paranoidnu poziciju, niti primarna nesposobnost da se odvoje predstave selfa i objekta, ve nastaju kao naknadne, sekundarne odbrane, pokuaji parcijalnog defanzivnog spajanja predstava selfa i objekta da bi se izbegla anksioznost vezana za ideju o potpunom gubljenju veze sa objektom, o potpunoj ravnodunosti izmeu objekta i selfa. Kada ta specijalna povezanost funkcionie u odbrani od anksioznosti, kada je veza sa objektom doivljena pozitivno, ona uspeva kao delimina zamena za nesigurnu realnu emotivnu povezanost (nadoknauje nedostatak konstantnosti objekta), ali je veoma krhka. Onda kada taj sistem specijalne povezanosti ne uspeva da nadoknadi realnu emotivnu povezanost, javlja se mrnja koja se intenzivira mehanizmom cepanja (objekt postaje zao, gube se njegove dobre osobine). Tada dominiraju paranoidne ideje progonjenosti, a ta specijalna povezanost bez granica postaje otvoren kanal za napade objekta na self (ideje da dugi direktno ulazi u glavu, ita misli, kontrolie, rastura iznutra...). Ako je kanal specijalne povezanosti ispunjen oseanjima, a agresija se, mehanizmom cepanja, potpuno odstrani, rezultat moe biti euforija ili erotomanija. Primer 2 Evo jednog primera u kojem se moe videti kako se paranoidne ideje progonjenosti mogu smenjivati sa euforijom i erotomanijom u jednoj analitikoj seansi gde oba stanja uma koriste istu fantaziju o maginoj povezanosti-fantaziju klijentkinje u kojoj je psihoteraput u njenoj glavi: Klijentkinja M., pedesotogodinjakinja, komercijalista, dolazi na terpiju jer nikada nije imala vezu sa mukarcem. Naizgled topla, drueljubiva, sa devojakim izgledom (izgleda dosta mlae od godina koje ima), popularna je i uspena na poslu. Ima dosta dugotrajnih prijateljstava sa enama. Meutim, osea da je totalno trapava sa mukarcima, kompletno nesposobna da bude ono to jeste. Govori o tome kako je njena dominantna preokupacija to ta drugi misle o njoj, sa naglaenim idejama posebnih odnosa (u kojima su i drugi posebno okupirani mislima o njoj). Takve ideje imaju kvalitet ubeenosti, ne doivljava ih kao fantazije. Ubrzo razvija slina preokupirajua uverenja vezana za terapeuta. Na jednoj seansi, M. Se ali kako se osea primoranom da slobodno asocira (iznosi sve to joj padne na pamet). Ako vam kaem sve to mislim vi ete biti u mojoj glavi, kae, Ja u biti napadnuta i kontrolisana. Mrzim to. Mislim da to ne mogu da radim. Imao sam utisak da

M., izgleda, ne razlikuje moju ekstenzivnu informisanost o njoj od doivljaja da sam bukvalno u njenoj glavi. To sam joj i rekao. Odogovila je da je to tano, i nastavila sa ljutitim insistiranjem da nee da mi govori sve to pomisli. Tada se, sa iznenadnom promenom raspoloenja, prisetila da ne osea uvek bes prema meni. Vikendima, kada ne mogu da vas vidim, neprestano mislim na vas-rekla je. tada nisam ljuta ve se oseam blaeno i sreno. Oseam da me vi stvarno volite. Istakao sam M. Da, govorei kako misli o meni konstantno, zapravo ponovo govori o tome kako osea da sam u njenoj glavi u tim periodima. Apsolutno, odgovorila je, samo to je oseanje suprotno. Ono je divno. Komentarisao sam da, dok god osea da mogu da budem u njenoj glavi, i da nismo odvojeni, onda mogu sigurno da razumem kako je podlona takvim ektremnim promenama raspoloenja u zavisnosti od toga ta osea prema meni dok smo tako intimno povezani. Sugerisao sam joj da bi moglo biti vano da istraimo i pokuamo da razumemo njenu ideju da mogu biti u njenoj glavi. M. Je bila radoznala u vezi toga, ali i zbunjena. Prokomentarisala je: Ako ljudi ne mogu da uu jedni drugima u glave, kako se uopte povezuju. Shvatio sam da je, za nju, to pitanje ozbiljno. Ako paranoidna osoba izmisli sistem magine povezanosti da izbegne suoavanje sa ljubavlju i mrnjom, oito je da u tome gotovo uvek biva neuspena. M. pokazuje jasno da je fantazija magine povezanosti veoma krhka i da u nju lako upadaju intenzivna odcepljena oseanja (ljubav-mrnja) kad god se suoi sa stresom, obino u situacijama koje izazivaju iznenadne potrebe ili bes. Meu najjaim stresorima za paranoidne klijente su promene u optimalnoj distanci od objekta. Kada M. oseti da je suvie blizu terapeutu (na seansama) ili da je previe daleko (vikendom, kada nema seansi), ona osea ili neprijateljsko upadanje u njenu glavu ili blaenu spojenost. Potreba za maginom povezanou dovodi do toga da paranoidna osoba mora da koristi projekciju kao mehanizam, jer projekcija omoguava zadovoljavajuu simbiozu kroz fantazije stapanja. Gubljenje granica nije neeljeni usputni efekat projekcije, ve deo namere projekcije. Paranoidna osoba ne projektuje samo zato da bi se oslobodila svesnosti konfliktnih elja, ve da bi mogla da bude ista kao objekt, i da tako moe da zna ta objekt misliobezbeujui, na taj nain, oseaj bliske povezanosti. Takva upotreba projekcije je vana jer se jedan aspekt nedostatka konstantnosti objekta kod paranoidne osobe manifestuje u njenim potekoama u intuitivnom i empatikom razumevanju drugih. Uprkos njihovoj preteranoj opreznosti, oni su uvek u mraku kada je u pitanju razumevanje unutranjeg ivota drugih. Ironino, paranoidni klijenti uvek tee da imaju neka posebna znanja o unutranjim iskustvima drugih, uverenja da mogu da proitaju ta drugi misle i nameravaju. Oni pokuavaju da druge razumeju kroz intelekt, umesto kroz empatiju. esto su fascinirani psiholokim testovima, ureajima za merenje fiziolokih procesa (biofidbek) i raznim drugim mehanikim nainima za upoznavanje drugih kao zamenom za emocionalno povezivanje. Osnovni problem, kod paranoidnih osoba, koji proizilazi iz nedostatka konstantnosti objekta je, zapravo, netolerancija na ravnodunost (Auchincless & Weiss, 1992). Kao dodatak fantazijama o tome da se misle iste misli sa objektom i da se poseduje specijalno znanje o mislima drugoga, paranoidne osobe, kako bi se oseale povezane, esto pribegavaju tome da neprekidno misle na svoj objekt ili da zamiljaju kako objekt neprekidno misli na njih. Doivljaj da objekt stalno misli na njih je veoma oigledan kod paranoidnih osoba. Zaista, kad se susretnemo u ivotu sa ljudima koji su uvereni da su stalno u centru tuih razmiljanja, obino smo u iskuenju da im kaemo: Pa, nisi ti ba toliko vaan ili vana...ne misle svi samo o tebi.... I kada su misli progoniteljske, negativne po osobu, kada je svi ogovaraju ili preziru..., iza njih stoji megalomanski paranoidni doivljaj da objekti stalno misle o njima, koji je sekundarna odbrana i proistie iz potrebe za odravanje sistema magine povezanosti. Paranoidne ideje progonjenja nisu samo sistem koji slui da upozori paranoidnu osobu na opasnost od napada, ve, takoe, koriste osobi da odri povezanost sa svetom objekata mislei stalno o njima ili verovanjem da objekti stalno misle o njoj.

Netolerancija na ravnodunost (jer ravnodunost doivljavaju kao apsolutni prekid povezanosti) dovodi do neophodnosti takvih odbrambenih fantazija. Ili si magino povezan, ili si totalno odvojen-to je dihotomija paranoidnih osoba, njihov nain cepanja. Ta vrsta ili-ili doivljaja (cepanja, raspadanja celovitosti objekta) moe da se odvija po nekoliko razliitih linija, ne samo po liniji ljubav-mrnja. Suprotnost ljubavi nije samo mrnja (kod paranoidnih je potpuna ravnodunost, svemirska ravnodunost). Frojd je (1915) zapazio da ljubav nema samo jedan, ve tri opozita. Kao dodatak antitezi voletimrzeti, tu je i druga voleti-biti voljen, i kao dodatak tome, voleti i mrzeti, uzeto zajedno, opozit su nezainteresovanosti ili ravnodunosti. Frojd je sugerisao da je polarnost ljubavravnodunost prva po pojavljivanju na razvojnoj liniji. Poto ne moe da ovlada polarnou ljubav-mrnja, ne moe da se osloni na emotivnu povezanost sa objektom, pa mora da odrava tu povezanost na magian i konkretan nain o kojem smo govorili, ili da rizikuje da bude opasno odvojen od sveta objekata. Odreen stepen ravnodunosti, pod ime mislimo na emotivnu i kognitivnu odvojenost u slubi autonomije i nezavisnosti, kljuna je komponenta u zdravim i stabilnim objektnim odnosima. Za paranoidnu osobu je taj stepen ravnodunosti nepodnoljiv. Korienje paranoidnih mehanizama magine povezanosti se esto moe sresti i kod osoba koje nisu bazino paranoidne i, u mom iskustvu, esto je povezano sa paninim napadima. Evo nekoliko primera: Primer 3 Klijentkinja M., tridesetogodinja devojka, obratila mi se za pomo zbog paninih napada koji traju pet godina. Pojavljuju se iznenadno, bez nekih njoj vidljivih razloga, ponekada i u toku noi-probudi se iz sna u stanju panike. Njeni problemi, zapravo, nisu poeli sa napadima panike. Jo u doba detinjstva, u osnovnoj koli, imala je socijalne fobije za koje nije mogla da nae nikakav opravdani razlog. Vrnjaci je nisu odbacivali, ak je bila dobro prihvaena. Ali, njoj je druenje sa vrnjacima bilo neprijatno iskustvo koje nije mogla da objasni bilo kakvim loim dogaajima. Njena majka je, takoe, imala napade panike koji su trajali negde od njene tree do desete godine. Sea se da je bila vrlo vezana za majku i da joj se stalno kaila za suknju. Nije elela da ide na deije roendane i proslave. Razvila je mehanizam povrnog druenja, sa svima je bila dobro, ali nikome nije dozvolila da joj prie blie. Kasnije, u toku terapije, saznajem da je mokrila u krevet do sedmog razreda. U adolescenciji su se socijalne fobije nastavile. Izbegavala je urke, prisnije druenje, ulaenje u vezu sa nekim vrnjakom. Jedan od razloga za socijalne fobije bio je strah da e je, ako ue u prisnije odnose sa ljudima, oni provaliti, da e videti koliko je jadna i neadekvatna. To to je vrnjaci prihvataju, zovu je na druenja, ukazuju joj panje...nije pomagalo da razveje uverenje da je jadna. Ti pozivi i naklonosti samo su predstavljali iskuenje, pojaavali neprijatnost. To je mamilo na kontakte koji su nosili potencijalni fijasko. Ako joj se dovoljno priblie, videe ko je ona, zapravo. Bolje da ne ulazi u to. Uvebala je vetinu kako da bude u nekom povrnom kontaktu, a da nikome ne dozvoli da joj se dovoljno priblii. U devetnaestoj godini, pod sugestijom majke, odlazi kod terapeutkinje kod koje je i majka ranije odlazila. Na terapiji provodi oko est meseci, pri tome joj terapeut daje i izvesne antidepresive, i biva joj bolje. Osea se sigurnijom i punom nekog elana. Pri tome, ne ume da objasni ta se zapravo deavalo na toj terapiji, zato joj je bilo bolje, ta je shvatila, promenila...Izleenje deluje nekako magijski. Osim to je sa terapeutkinjom uspostavila dobar odnos, ne iznosi nita drugo sa tih terapijskih sastanaka. Tada se pojavljuje i mladi sa kojim brzo stupa u odnose (iako se ranije plaila mukaraca i delovalo joj je da nikada nee moi da bude sa mukarcem). Poinje period u kojem je sve super. Ne shvata kako je ranije mogla da bude tako skuena, plaljiva, izolovana. Tada je oseala da sve moe, da

joj je sve lako, da se niega ne plai.... Veza tako traje nekih godinu i po dana. (Interesantan podatak je to da je njena sestra mlaa tano godinu i po dana, i da je njena idila sa majkom prekinuta posle tog perioda). Nema nikakvih problema, Sve je super...Odjednom, neopravdano i niim izazvano, kreu njeni panini napadi. Zato? U tom periodu morala je da upozna svog momka. Nije moglo sve biti idealno i super. Veza je od nje zahtevala da osobu sa kojom je doivi kao realnog oveka, sa vrlinama i manama, da doivi i pozitivne i negativne emocije prema njemu. Da ih spoji u jednu sliku. Da tolerie ambivalentna oseanja. Da ga voli i pored mana. Umesto toga, ona je izbegavala da vidi bilo ta negativno, dok se negativne slike nisu nakupile i poele da probijaju njene odbrane. Tada je uhvatio strah. Nije imala sposobnost za zreliji ljubavni odnos, odnos sa celovitim objektom, sa ambivalencijom i sposobnou da je tolerie. Kao to smo ranije rekli, panika nastupa kad neka kontravetina (u ovom sluaju idealizacija i negacija negativnih oseanja) zakae, a legitimne razvojne sposobnosti nema. U prethodnom periodu, pre veze, koristila je druge kontravetine-paranoidnu zatitu. Projektovanjem sopstvene agresivnosti spolja, na vrnjake, doivljavala je njih kao agresivne (iako je bila svesna da joj nisu uinili nita naao, oslanjala se na svoj strah da e je prezreti, odbaciti...ako je stvarno upoznaju). Izbegavanje je sluilo samozatiti. Meutim, potreba je rasla. Potom je, nakon prve terapije, okrenula mehanizam-sve je idealno, sve je lako, ovo nisam ona ista ja, ona nema veze sa mnom, ona je ostatak rune prolosti. Njen mladi je bio parcijalni dobar objekt (kao i terapeutkinja kod koje je odlazila pre te veze), idealizovana figura, i nieg negativnog nije bilo u njemu, u njoj, u njihovom odnosu. Naravno, realnost je poela da rui kulu od karata crno belog sveta. Kako je mehanizam koji je stvarao socijalnu fobiju odstranjen, prela je na drugi mehanizam-panini napad. Od mladia je sada nije odvajala socijalna fobija, ve napadi panike. Da li e je on ostaviti kad sazna da ima panine napade? Da li to onda znai da je ona bezvredna (a on je kriterijum njene vrednosti)? To se, naravno, i desilo. U svojoj panici da ne bude ostavljena inila je sve da bude ostavljena. Smrala bitno, postala aseksualna, nervozna i uplaena...jadna (po njenim reima)...pogodna za ostavljanje, sasvim drugaija od one koju je upoznao (druga strana medalje koju je skrivala i od sebe i od njega). Iz toga je izvukla zakljuak:Kad mi bude bolje, onda e sigurno uslediti kazna, pa e mi biti jo gore nego pre. Panika je gora, neprijatnija, vie onesposobljava i tea je za podnoenje od socijalne fobije. Htela je da se vrati na raniji mehanizam, ali vie nije mogla. Rado bi menjala panine napade za socijalnu fobiju. Tako joj i treba, kad je htela vie nego to je smela.... Zapravo, kad je pustila potrebu da se razvije, a nije imala adekvatan mehanizam da je zadovolji. Idealizacija nije adekvatan mehanizam za zadovoljavanje potrebe da se voli i bude voljen. Jo je jedna okolnost oteala njen razvoj u tom periodu. Naime, ponovo se obratila svojoj terapeutkinji, ali je ova bila zauzeta i nije mogla da je primi, pa joj je preporuila da ode na terapijsku grupu kod druge terapeutkinje. U razvoju konstantnosti objekta kod deteta postoji jedan kritian momenat koji psihoanalitiari (Margaret Mahler) nazivaju subfaza ponovnog pribliavanja. Pre subfaze ponovnog pribliavanja dete prolazi subfazu praktikovanja u kojoj ono poinje da pue, zatim hoda, oduevljeno pokazuje svoju novootkrivenu psihiku autonomiju i motoriku slobodu; ohrabreno probojnim sekundarnim narcizmom i relativno nepristupano za spoljanje izazove, ini se da je krenulo u osvajanje sveta. Iako se dete esto osvre na majku, radi emotivnog dopunjavanja, njegova glavna preokupacija je da uveba alate svoga ega i proiri krug istraivanja. Zatim sledi subfaza ponovnog pribliavanja (izmeu 16. i 24. meseca), u kojoj dete osea da njegova autonomija i psihomotorika sloboda imaju svoja ogranienja i da je spoljanji svet kompleksniji nego to je ono to prethodno zamiljalo. Dete koje je pretrpelo narcistiku povredu (shvata da nije tako sposobno i mono), regradira u nadi da e ponovo nai simbiotsko jedinstvo sa majkom. Nakon napada panike i prekida veze, M. je pokuala da se ponovo priblii svojoj

terapeutkinji, ali je odbijena (to se desilo i sa majkom-roenjem sestre, i majinim paninim napadima. Kada se M. uplaila u svom osvajanju sveta, nije mogla da se vrati idilinom odnosu sa majkom). Stvari su se nekako namestile i ponovila se emotivno slina situacija. M. grevito kree u traenje novog gurua, psihoterapeuta. ula je od poznanika koji su imali problema sa panikom da postoji neki koji reava te panike za nekoliko seansi. Otila je kod tog terapeuta koji joj je obeao da e to da sredi za dva meseca. Bila je puna nade i poverenja. Meutim, prolo je dva, pa jo dva, pa jo dvaShvatila je da je ona izgleda posebno teak sluaj, da je idiotsvi drugi su se oslobodili toga za neko kratko vreme, a ja kao neki debil, nita nisam shvatila. I tako oko dve godine. Dobijala je zadatke da se suoi sa situacijama koje je izbegavala, da se to vie kree...i ona je sve to radila, oseajui se sve gore i gore, potpuno iscrpljeno od svih tih na silu pokuaja da se ponaa kao da je normalna. (Moja je preporuka klijentima da, ako im terapeut garantuje izleenje za nekoliko seansi, bolje odu kod nekoga ko je manje siguran u svoju efikasnost. Ako i poklone poverenje i ostanu da probaju tih nekoliko seansi, pa ne uspeju, da ne produuju mandat.). Zatim dolazi na terapiju kod mene. Rekao sam joj da ne znam koliko e terapija trajati, ali da verujem da mogu da joj pomognem. Terapija je trajala dve godine. U tom periodu radili smo, pre svega, na spajanju njenih rascepljenih doivljaja sebe i drugih, biveg deka, roditelja i mene. Jedan deo situacija u vezi sa kojima je doivljavala napade panike odnosio se na mogunosti da negde sretne biveg deka, ili bilo koga ko je povezan sa njim. Sutina tog straha bila je povezana sa moguim suoavanjem koliko je ona sada jadna, a koliko je on otiao dalje. Njega je, na neki nain, nastavila da idealizuje, a sebe da potpuno obezvreuje. Druga grupa situacija koje su prethodile napadima panike su situacije u kojima je doivela neko zadovoljstvo, uspeh, naklonost...Kad god bi joj bilo bolje, kao da je sledila kazna-napad panike. Analiziranjem tih situacija i njenih doivljavanja doli smo do razumevanja obrasca-posle idile (kao to je bila idilina simbioza sa majkom, idilina simbioza sa bivim dekom) dolazi naputanje. Posle svakog pokuaja osvajanja sveta, uspeha, osamostaljivanja, ponovo se javlja strah da, ako se uplai u svojim osvajakim pohodima na samostalnost, nema gde da se vrati. Nema mogunost ponovnog zbliavanja (kao to se to desilo sa majkom, prvom terapeutkinjom-koja nije imala vremena kada joj se ponovo javila...). Tu dilemu, ivljenje na raskrsnici, onda je odigravala u svemu. Imala je iznajmljeni stan (znak samostalnosti), ali je svakog vikenda, a esto i preko nedelje, odlazila da spava kod roditelja jer se tamo oseala sigurnijom (potreba za simbiozom, vraanjem...). Meutim, nije htela da se vrati kod njih, a ni da ivi sama. Bila joj je potrebna fizika prisutnost roditelja (pre svega majke) jer u sebi nije imala vrstu predstavu dobrog objekta, ili ono to smo nazvali konstantnost objekta, a to je, u isto vreme, i vrsta predstava dobrog sebe, konstantnog sebe, sebe sposobnog sa samoregulaciju. Ovu vrstu paninih napada bismo mogli povezati sa separacionom anksioznou, strahom od odvajanja. Meutim, bitno je razlikovati separacionu anksioznost osoba koje su bile prezatiene, pa nisu mogle da razviju vetine koje bi razvile da im je pruena mogunost da se bore sa odreenim frustracijama od separacione anksioznosti osoba koje nisu razvile konstantnost objekta. U prvom sluaju, psihoterpijski pristup se bazira na uenju tih vetina, na testiranju sposobnosti za noenje sa ivotom. U sluaju paninih napada kod osoba koje nisu razvile konstantnost objekta terapijski pristup se bazira na odnosu, na razvoju konstantnosti objekta. Terapeut mora biti konstantan, razumevajui, empatian objekt. Nema tehnike koja to moe da uradi umesto odnosa. Dakle, pored svih naih razgovora, analiza njenih doivljavanja, uvrenja, racionalnih ili iracionalnih...osnova terapijskog tretmana je bio odnos. Stalno je oekivala kada e mi dosaditi sa svojim albama, kada u dii ruke od nje. Veliki napredak je bio to to je mogla da mi govori o takvim svojim strahovima i oseanjima. Kada je poela da napreduje, onda se plaila da u joj rei da je bilo dosta, da dalje moe, to jest mora, sama...A da li moe da se

vrati ako joj bude dobro, pa napusti terapiju, a posle joj opet bude loe...Takva oseanja i strahovi vezani za odnos sa mnom postali su centralna tema negde izmeu 16-24 meseca terapije (prisetimo se da je subfaza ponovnog pribliavanja u procesu separacije i individuacije deteta u tom rasponu starosti, kao i toga da je M. na tom uzrastu dobila sestru, a da je neto kasnije njena majka dobila panine napade.) U tom periodu se naizmenino pogorava stanje to se tie napada panike. Dolaze periodi kada se osea dobro, nema napada, poinje da se vie kree, odlazi ak na put u inostranstvo, ponovo vozi kola. Te periode, po pravilu, prate periodi pogoranja i intenzivnijih napada panike. Sledi serija snova koji donose prilino jasne poruke (neu ovde prikazivati analizu tih snova da se ne bismo udaljili od teme)-loa oseanja su moja veza sa majkom, porodicom, sa terapeutom...ako izgubim loa oseanja (strahove, paniku...) izgubiu odnose (objekte)...da li da platim tu cenu za samostalnost? Ovde moemo videti kako funkcionie paranoidni mehanizam odravanja specijalne, magine povezanosti kao odbranom od zastraujue ravnodunosti u odnosu sa objektima. Loim oseanjima, svojim jadom, ostala je magino povezana sa majkom (spajaju ih napadi panike, ona zna kako majka misli-jer su iste, paniarke), sa bivim dekom (plai se da ga sretne, jer e joj to pokazati kako je on napredovao, a ona ostala jadna. On je njeno ogledalo. Neprekidno misli na njega tako to se plai da ga moe sresti bilo gde, ili sresti nekoga ko ih je poznavao zajednoI time odrava vezu, nasuprot zastraujuoj ravnodunosti), Loim oseanjima je ostajala i u vezi sa mnom. Ako bi joj bilo dobro izvetrila bi iz moje glave, zaboravio bih je, prestao da mislim na njua ko zna da li bih je ponovo primio ako bi joj opet bilo loe Pri kraju druge godine psihoterapije (dolazila je jednom nedeljno) smanjuju se prvo njeni strahovi da e mi dosaditi svojim albama i time to je jadna, poinje da doivljava da je ja ne vidim kao jadnu osobu, ve kao vrednu osobu, da ne elim da je se otarasim. Napadi panike se proreuju, zatim potpuno prestaju. Dogovaramo se da proredimo sastanke. Tema sastanaka prestaju da budu njeni strahovi i panike. Razgovaramo o potrebi da nae bolji posao, novu vezu, o tome ta eli, a ta ne eli, o dobrim i loim stranama posla, nekih mladia koje sree...O tome kako ne eli da ulee u neto, ve da bude sposobna da realno vidi i dobro i loe, da ne idealizuje...da bude realna...o temama koje ukazuju na proces integracije (celovitost objekta i doivljaja sebe), separacije (osamostaljivanja) i individuacije. Ti procesi su mogui uz razvoj sledeih bazinih emotivnih sposobnosti o kojima emo malo kasnije govoriti-toleranciji na ambivalenciju i frustraciju. Korienje paranoidnih odbrana kroz formiranje fantazija o maginoj povezanosti, u mom iskustvu u radu sa osobama koje se obraaju za pomo zbog napada panike i hipohondrije, esto je mehanizam koji stoji u osnovi ovih stanja i kod osoba za koje se ne bi moglo rei da imaju paranoidni poremeaj linosti, ali imaj izraen takav potencijal reagovanja u izrazito stresnim i kriznim stanjima. esto pitam svoje klijente, kada govore o strahu da ne polude, kako zamiljaju da bi izgledalo njihovo ludilo. Svaka osoba bi, pod izrazito nepovoljnim okolnostima, verovatno mogla da poludi. Ali, ne bismo svi poludeli na isti nain. Zamiljanje naina koji bismo, da kucnem u drvo, mogli da poludimo moe nam mnogo toga rei o slabim takama u konstrukciji nae linosti. Klijentkinja iz prethodnog primera je zamiljala svoje ludilo kao potpuni gubitak kontakta sa ljudima, nemogunost da komunicira. U sebi bi svega bila svesna, ali to ne bi mogla da ispolji...kao zatvorena u nekom kavezu, potpuno odvijena od ljudi i uasnuta time.... Za nju je specijalna povezanost preko panike, strahova, loih misli koje je delila sa majkom i terapeutom, povezanosti sa bivim dekom preko strahova da ga sretne i ogleda se u njegovim oima...bila jedina povezanost koja je ipak drala u nekakvim oblicima veza. Slini mehanizmi, sa razliitim stepenom

iskrivljavanja stvarnosti fantazijama specijalnih odnosa, mogu se videti i u sledeim primerima: Primer 4. Klijentkinja L., tridesetogodinja devojka, veoma uspena u karijeri marketing menadera, obratila sa za pomo zbog napada panika koji traju tri godine i stalne zabrinutosti za svoje zdravlje (ideja da ima razne vrste tekih bolesti, od raka, dijabetesa...pa na dalje. Iako analize kod razliitih lekara specijalista pokazuju da je zdrava, stalno joj se javljaju nove prisilne misli i ideje o bolestima). Napadi panike su poeli kada se odvojila od roditelja i poela da ivi sama (pre tog perioda njeni roditelji su bankrotirali i postali sebini, posebno majka...to je sruilo njenu sliku o roditeljima kao podrci. Kako su tako mogli da se promene?! Umesto podrke, poeli su jo da se kae za mene kad sam se zaposlila...Zar roditelji ne treba da budu konstanta. Ako oni nisu konstanta, pa ta je onda konstantno u ivotu. Njena klimava konstantnost objekta bila je na velikom iskuenju. Devaluacija roditelja dovela je i do devaluacije sopstvene vrednosti-oseala se manje vredno od onih koji imaju roditelje koji se brinu o njima (to pokazuje nedostatak diferencijacije predstava o roditeljima i predstava o sebi). Neposredno pre toga prekinula je vezu sa mladiem u kojega je bila zaljubljena (zbog njegove neodlunosti). Kad se preselila i poela da ivi sama, poeli su i strahovi, zbog ega je pristala da sa njom ivi mladi prema kojem je duboko ambivalentna. On je dobar, oboava je i esto joj je lepo sa njim, ali je i strano gui. Uvek je tu za nju, ali je previe tu, kao da mu je ona opsesija, da je sve podredio tome da bude sa njom. Nema sopstvene ambicije, odvojen ivot...pored njega osea da nema prostora da die, prostora za privatnost...Poto je, nakon traumatskog gubitka slike roditelja kao jakih i podravajuih, pokuala da restaurira taj gubitak kroz dve veze (u prvoj kror vezu u kojoj je, kroz prenos oseanja, traila idealizovanog jakog i ambicioznog oca, a u drugoj empatinu majku koja je uvek emotivno dostupna kada joj je potrebna, ali daje prostora za odvojenost) i nije u tome uspela, javili su se i strahovi od bolesti koji su bili direktno povezani sa fantazijama magine spojenosti sa majkom. Gubitak sposobnosti realnog emotivnog povezivanja i strah od ravnodunosti naveli su klijentkinju da se okrene mehanizmu maginog povezivanja. U tom periodu je intenzivno itala literaturu jednog poznatog autora, psihoterapeuta koji govori o direktnoj energetskoj povezanosti izmeu roditelja i dece. Tada su se pojavili njeni tripovi. Majka je, u tom periodu, imala ozbiljne srane smetnje i probleme sa kimom. L. se plaila, sa jedne strane, da su njena negativna oseanja, kroz direktan prenos energije, mogla da utiu na majino oboljevanje a, sa druge strane, jo vie se plaila da majina negativna energija ne utie direktno na nju i ne izazove neku bolest. Kao da, izmeu njih dve, ne postoji koa, bilo kakva barijera koja bi spreila direktan prenos negativne energije. Kao to smo rekli, kod specijalne magine povezanosti kanal kontakta postaje kanal napada. Alternativa gubitku takve povezanosti je, za L., bila jo stranija: plaim se strane samoe, ledene izgubljenosti u ravnodunom svemiru, crne rupe... Kod dve klijentkinje pomenute u prethodnim primerima korienje paranoidnih fantazija magine povezanosti je bilo, moglo bi se rei, relativno benigno. Nije obuhvatilo itavu njihovu linost i postalo centralni mehanizam funkcionisanja. Meutim, kod klijenta R., to je dovelo do ozbiljnih iskrivljavanja stvarnosti i velikih tekoa u funkcionisanju. Primer 5. Klijent R., tridesetpetogodinji mukarac, desetak godina pati od ozbiljnih napada strepnje, prestaje da radi (ivi sa majkom koja je razvedena od ranih godina njegovog ivota. Otac je fiziki maltretirao, pa je pobegla sa detetom. Klijent ne via oca) i veoma retko izlazi. Napadi panike i anksioznosti poinju od kada je klijent (pre oko 10 god.) bio pretuen u nekom kafiu (po njemu, bez povoda, iznenada ga je, s lea, napao neki siledija). Na

prvom sastanku, na koji ga je dovela majka, (ona ga je nagovorila da doe), R. se buni protiv injenice da on treba da dolazi na psihoterapiju: Zato ja da se leim, kad sam ja dobar, ja nisam nikoga napao. Treba da dolazi onaj koji me je napao. Na argumente (koje iznosi majka) da on ima napade panike, da ne izlazi iz kue, da ima probleme, odgovara ali, zato ja da imam probleme, on treba da ima probleme, on je lo...Kroz razgovore dolazimo do toga da je klijent R. (jo u osnovnoj koli, gde je esto bio rtva maltretiranja od strane vrnjaka jer nikada nije pokazivao nikakvu agresivnost i spremnost da se brani) razvio fantaziju posebne povezanosti sa viom silom, principom pravde koji dizajnira svet. Po tom principu, dobri (oni bez agresije) ne povreuju svoje telo, uvek ostaju mladi...vidite kako sam ja mlad, kao da imam 18 godina (ne izgleda tako)...i majka, ni ona ne stari jer je dobra. Loi (agresivni) stare, budu nesreni, umiru...Nakon perioda u kojem je funcionisao relativno normalno (zavrio fakultet, zaposlio se, imao dve trajne veze od nekoliko godina, ali su ga obe devojke na kraju prevarile...i on je bio povreen, ali ne besan niti ljut) dolazi taj dogaaj koji rui njegovu sliku sveta i, sa tim, dolazi njegova dekompenzacija. On ne eli u taj svet u kojem ne vlada princip apsolutne pravde sa kojim je on magino povezan i koji, umesto njega, kanjava loe. Na pitanje, da li bi branio majku kada bi neko hteo da je povredi, odgovara pitanjem, zato da je povredi kad je ona dobra. Na ponovljeno pitanje Zato je tebe taj mladi povredio kad si dobar?Zato je otac tukao majku kad je dobra?, odgovara zato to su oni loi, kad je neko dobar ne moe biti povreen.... Iako je suoen sa kontradikcijom da dobri mogu biti povreeni iako su dobri, nije odstupao od te pozicije da su dobri zatieni specijalnom vezom sa idealnim principom ili silom. Dobro i loe, ljubav i mrnja su razdvojeni, to onemoguuje realan emotivni kontakt sa drugima i stvarnou. Idealni princip pravde sa kojim je magino povezan deluje momentalno i konkretno, sve vidi i odmah postupa po svom idealnom dizajnu. Ako se stvarnost ne uklapa u tu fantaziju, tim gore po stvarnost-ona se negira. Nakon nekoliko meseci psihoterapijskog rada smanjuje se anksioznost kod klijenta i on poinje ee da izlazi i pokuava da stupi u kontkt sa devojkama. Meutim, i pokuaji kontakta sa devojkama nose u sebi tu osnovnu tendencijutraganje za specijalnom povezanou. Na jednom sastanku iznosi kako je izaao u grad, i bilo mu je lepo, nije se oseao uplaenim. Uspeo je da se upozna sa jednom lepom devojkom, ali je, kada je doao kui, bez nekog razloga, osetio snano neraspoloenje (kroz podpitanja dolazimo do toga da osea tugu i da postoji razlog). Objanjavajui ta se, zapravo, dogodilo, klijent pria kako je primetio tu devojku dok je prolazila pored njega, odmah osetio da bi mogla biti ona prava, nasmejao joj se i pruio ruku izgovarajui svoje ime. Devojka je zastala, pruila mu ruku i rekla mu kako se zove, i zatim, poto R. nije nastavio komunikaciju, ona je otila. On je bio zadovoljan to je imao hrabrosti da uspostavi kontakt, ali je, kada je doao kui, bio tuan zbog proputene prilike jer je shvatio da devojku, verovatno, vie nee videti. Na pitanje zato nije nastavio komunikaciju odgovara: Oekivao sam da, poto smo se odmah prepoznali, stvari nekako same krenu dalje, bez rei...Da se samo odmah zagrlimo, i to je to...kao da se oduvek znamo, i da smo predodreeni jedno za drugo, povezani na neki poseban nain...Jedino to je ono pravo, prava ljubav...

Prekomeran optimizam i 'jednog dana' fantazija Ono to je upadljivije kod nekih drugih osoba jeste konstantno oslanjanje na zapamenu reprezentaciju dobre majke iz simbiotike faze. Ovo moe dalje uticati na uporno traganje za potpuno dobrim objektima u spoljanjem svetu. esto se uz ovo

udruuje i fantazija 'jednog dana' u kojoj se oekuje dan kada e u ivotu postojati potpuno odsustvo bola i konflikata. Komleksni sloaj psihodinamskih mehanizama pomae da se ova fantazija odri. Tu su ukljueni : 1) uporno odbijanje i negacija onih delova stvarnosti koji ovu fantaziju dovode u pitanje, 2) otcepljivanje onih delova self reprezentacije i reprezentacije objekta koji mogu pokrenuti konflikte i agresiju, 3) u svrhu odbrane postoji oseaj neautentinosti u svim onim oblastima linosti u kojima postoji zdraviji i realistiniji, kompromisom postignut, nivo mentalnosti i funkcionisanja i 4) vremensko premetanje iz preedipalne, preverbalne faze blaenog jedinstva sa majkom u budunost. Pretpostavka da se ova fantazija odnosi na duboko tugovanje za luksuzom simbiotike faze (retrospektivno idealizovanom) zasnovana je na izvetajima ovih klijenata o relativnoj neaktivnosti, bezvremenosti, bezvrednosti, blaenstvu bez uzbuenja i odsustvu potreba u fantaziji 'jednoga dana'. Ipak, drugi faktori, ukljuujui rani gubitak roditelja ili brata odnosno sestre, pojaavaju kastracionu anksioznost i problematinost edipalne faze, te takoe doivljaji iz ovog perioda imaju znaaja u razvoju ove fantazije. Klijenti se meusobno razliku po tome na koji nain tee ostvarenju ove fantazije. Oni sa narcistikom linou, aktivno tee njenom ostvarenju kroz socijalni uspeh i zalaganje na radu. Oni koji su antisocijalni tee ostvarenju fantazije kroz prevare, kocku i pokuaje bogaenja preko noi. Paranoidne osobe se fokusiraju na prepreke koje stoje na putu ostvarenja ove fantazije. Granini e frenetino tragati za ostvarenjem kroz zanesenosti, zaljubljivanja, perverznu seksualnost i droge. izoidni e pasivno ekati magino deavanje, iznenadnu sreu ili ansu koju e omoguiti pojava nekog harizmatinog gurua. Sve osobe sa ozbiljnim poremeajem linosti trae ponovno uspostvljanje unutranje ravnotee koja je godinama ranije naruena. Sve one su konstantno u potrazi. Maligni erotski transfer Traganje ponekad postaje pojaano pozitivnim stremljenjima edipalne faze. Spajanje reprezentacije 'dobre majke' sa onim to je u edipalnoj fazi eljeni objekat podstie jaku enju koja se doivljava kroz izraene potrebe koje se nikako ne mogu dovoditi u pitanje. U analitikom tretmanu se esto ispostavlja da je jak erotski transfer zapravo odbrana od nepotpunog selfa i konstantnosti objekta. Posebno su znaajna etri aspekta ovakvog 'malignog erotskog transfera' : 1) i pored naizgled erotine uvertire, postoji dominacija hostilnosti nad ljubavlju, 2) Izraen pritisak na analitiara da se ukljui u akciju, 3) zauzima se stav kao da nema utehe za terapeutovu deprivaciju, 4) medju analitiarevim kontratransfernim oseanjima nema erotinosti, ve on erotske zahteve pacijenta doivljava kao intruzivne, oajnike i hostilne. Upotrebljena je re 'maligni' za opisivanje ovog transfera upravo da bi se naglasile ove karakteristike, a i da bi se proirio kontekst u kome je ova re koriena ranije u psihoanalizi, na primer u sluaju 'maligne regresije'. Paralelno sa ve opisanim, i spajanje reprezentacije 'loe majke' sa rivalom u edipalnoj fazi dovodi do osvetnike hostilnosti koja je esto otcepljena, negirana ili se odigrava na kontraadiktoran ali neasimilovan nain u odnosu sa analitiarem. Govorei o stavu oaja i nepostojanja utehe, Frojd je opisujui ove pacijente govorio o 'deci koja odbijaju da prihvate psihiko na mesto materijalnog' i 'malignom narcizmu'. U ovim sluajevima brzo postaju vidljivi izraen narcizam, oralna nezasitost i sadomazohizam koji stoji u osnovi toga. Ovakvi klijenti ne mogu da uzvrate ljubav, oni prodiru i troe plaei se upravo toga da e se to to prodiru istroiti. Traei utehu i kontakt, oni se bore s problemima infantilnog narcizma, separacije i simbioze.

Njihova seksualnost, zapravo, nema mnogo veze sa seksualnou. Kroz intenzivne i neutoljive seksualne potrebe oni tee da zadovolje druge potrebe-potrebe za simbiozom, neutoljivu emotivnu glad iz oralnog perioda, naruenu narcistiku ravnoteu...Spojene sa edupalnim enjama, dovode do ponaanja seksualizovanih beba koje nisu u stanju da vode rauna o potrebama drugih, ne uzimaju ih u obzir...samo agresivno, lepljivo, nametljivo...trae ono to im treba. Takav transfer se, naravno, ne javlja samo u odnosu sa terapeutom, ve i u drugim odnosima u ivotu takvih osoba. Nesposobnost tugovanja, nostalgija i fantazija 'da je samo' Tenja ka ponovnom uspostavljanju simbiotike veze umanjuje sposobnost tugovanja i predstavlja osnovu fantazije 'da je samo'. Osobe sa ovom fantazijom nemaju nikakvo interesovanje za budunost. One su konstantno preokupirane neim to se dogodilo u prolosti. Fokusirajui se na prolost, oni insistiraju na tome da bi sve bilo u redu da se samo odreeni dogaaj nije odigrao. ivot pre tog dogaaja je retrospektivno idealizovan i, kao posledica toga, jako je izraena ranjivost i nostalginost. Metapsiholoka struktura ove fantazije slina je onoj iz fantazije nazvane 'jednog dana'. Ona takoe podrazumeva spliting, negaciju i primitivnu idealizaciju. Takoe, slui u odbrambene svrhe i ukazuje na aljenje usled preedipalnih i edipalnih trauma. Ipak, najee, ova 'da je samo ' fantazija ukazuje na aljenje zbog gubitka dobre majke iz perioda simbioze. Ovde se radi o poziciji u kojoj idealizovani objekat nije ni naputen kroz proces aljenja, niti je asimilovan u ego kroz proces identifikacije. Primer 6: Gospoa H je socijalno povuena, razvedena i u svojim srednjim etrdesetim godinama. Ona je po zanimanju raunovoa i na nagovor svoje sestre je potraila pomo zbog jake depresije u kojoj je ve godinu dana. Ovo je usledilo nakon to je iznenada ostavio njen inae oenjeni ljubavnik. Od tada je u stalnoj agoniji, plae i smilja samoubistvo. Nakon preduzimanja poetnih mera radi stabilizacije njenog stanja, otpoeli smo terapiju u kojoj smo se viali dva puta nedeljno. Na rad je dugo ostao fokusiran na njenu vezu sa ljubavnikom koji je ostavio. Ona je, iz seanse u seansu, priala o njemu. Njih dvoje su se viali odreen broj sati svake nedelje. Smejali su se, igrali i vodili ljubav. To je bila 'idealna veza' i sada je ona nesposobna da se od iste oprosti. Ona se zaista jako drala svega to je bilo povezano sa njim : jastuk na kome je poslednji put odmarao glavu, njegovu nakon jela korienu salvetu, zatim papirnu salvetu kojom se istio nakon voenja ljubavi, njegov ealj, novine koje je ostavio u njenom stanu i tako dalje. Njen stan, zapravo njeno srce, bilo je oltar, a on je bio bog. Za nju je on bio sve, majka, otac, prijatelj, ljubavnik, sve. Dok je priala o ovim detaljima, usred srceparajueg plakanja, sve to sam ja mogao da uradim jeste priznavanje njenih doivljaja i empatisanje sa njenim gubitkom. Uvek kada bi dolo do kontradiktornosti u njenom opisu ovog mukarca (na primer, njegova nekonzistentnost, laganje,) ja sam ih naglaavao nadajui se da e joj to pomoi da ga deidealizuje i otpone tugovanje. Ona je, meutim, na ovakve intervencije odgovarala anksioznou, bolom i negiranjem znaaja njegove 'druge strane'. Uskoro sam shvatio da su ovakve intervencije preuranjene i poeo da uvam za sebe ono to se odnosi na njegovu 'lou stranu'

U toku narednih meseci, donela mi je predmete koji su je povezivali sa njim. Ovo je esto bilo praeno preplavljuim emocijama. Vremenom je to, ipak, umanjilo njenu preokupaciju njime. Meutim, jo uvek je bila nesposobna da se odvoji od tih predmeta. Jasno je da je on njoj bio izuzetno znaajan. Ali zbog ega ? Ovime se otvaraju pitanja povezana sa jako deformisanom slikom o sebi koja je posledica zanemarivanja i zlostavljanja u detinjstvu. Njena majka je bila hladna i zahtevala strogo potovanje pravila, dok je otac bio u senci i jedina uloga mu je bila da podeli kazne koje je majka osmiljavala. Iako bogata porodica, za decu se malo kupovalo, te su ona esto bila i bez dovoljno garderobe. Gospoa H je bila nazivana udovitem i propau od strane majke koja joj je predviala neuspeh u ivotu. Ona ima samo nekoliko toplih uspomena na majku, ali ne sea se i fizike bliskosti sa njom. Odrasla je plaei se da je loa, ak zla osoba. Nakon perioda latencije i adolescencije u kojoj nije ima podrku roditelja, ona se preselila u Studentski grad za vreme studija. Nakon diplomiranja se udala za oveka za koga se kasnije ispostavilo da je nepoten i varalica. Ubrzo se razvela, za ime je sledio kratak period promiskuiteta u njenom ivotu, a zatim se smirila i nastavila da ivi usamljeniki i cinino. Prolo je deset godina dok nije srela starijeg, oenjenog mukarca koji joj je postao ljubavnik. Znaajno je napomenuti da, kako su se ove informicaje otkrivale, ona je sve vreme iskljuivo o sebi govorila kao o looj, runoj, zloj i slino. Nikada joj nije palo na pamet da je ona bila zlostavljana i zanemarena. Tek je dosta kasnije u tretmanu poela da preispituje nain na koji su je roditelji odgajali : to to su je odvajali na due vreme kada je imala 4 godine, to to je sama ila kod frizera sa 6 godina, potpuni nedostatak fizike bliskosti (osim sa sluavkom romkinjom), kao i batinanja od strane oca. Gospoa H je sada shvatila da je oseaj da je loa bio posledica preuzimanja krivice za to kakve su okolnosti bile dok je odrastala kao i oslobaanja roditelja od odgovornosti. S druge strane, ovo shvatanje dovelo je i do javljanja jakog besa i ubilakih fantazija prema roditeljima kao i do jaanja idealizacije biveg ljubavnika ( sada ve vienog kao reinkarnacija ljubazne kune pomonice iz detinjstva). U transferu nije bilo tragova bilo koje od ovih ekstremnih strana. Drala me u neutralnoj, ipak pozitivnoj poziciji, koju je inae imala kuna pomonica. Postepeno je postalo oigledno da se ona, zbog toga to nije imala nikoga drugog u ivotu, jako plaila agresije ukoliko me stavi u ulogu 'loe' majke, kao to se plaila i zavisnosti ukoliko me stavi u ulogu 'dobrog' ljubavnika. Nastavili smo da radimo u podruju van transfera. Postepeno je, nakon nekih konfrontacija sa roditeljima, postajala dosta tolerantnija prema njima, ipak ne i isuvie ljubazna. Njen odnos sa sestrom i zetom postao je dublji i vremenom su oni za nju postali surogat roditelja. U tom odnosu, ona je postala dosta tolerantnija na ambivalenciju. Postepeno se oslobaala nepotrebnih stvari koje su pripadale bivem ljubavniku i poela, premda u ali (to govori o tome da je i dalje postojalo delimino negiranje) da govori o njegovim slabostima i njenoj razoaranosti u njega. Kako su se ove promene deavale, ona je postala opinjena zebrama i, s vremena na vreme, kroz smeh o sebi govorila kao zebri, 'niti crna, niti bela, ve na pruge'. Restrukturacija selfa i konstantnosti objekta bila je oigledna. U zakljuku moemo rei da nedostatak konstantnosti objekta umanjuje sposobnost tugovanja, toleranciju na ambivalenciju i odravanje optimalne distance. U nedostatku unutranje kohezije ove osobe tee da razviju kompenzatorne strukture koje vode u paranoju, erotomaniju i neutenu nostalgiju. Ove dinamike i strukturalne konfiguracije znaano usmeravaju i tretman ovih osoba.

Narcizam i nesposobnost tugovanja Osobe sa narcistikim poremeajem linosti su individue ija se patologija dobrim delom moe razumeti kroz neuspeh procesa tugovanja (Gorkin, M. 1984). Njihovo uporno odravanje nerealistinih, patolokih predstava sebe i objekta, i nesposobnost da ih zamene realistinijima (i tako razviju zdrave Ego i Super ego strukture) mogu se sagledati kao posledice patolokog procesa tugovanja. O patologiji procesa tugovanja rei emo neto iz ugla dva poznata istraivaa narcistikih poremeaja: Kohuta (1971,1972, 1977) i Kernberga (1975, 1976) Osobe sa narcistikim poremeajem linosti su uspeno prole kroz simbiotinu fazu odnosa majka-dete, ali nisu uspele da se odvoje i individuiraju, to jest, da dostignu konstantnost objekta i konstantnost selfa. ta pod time podrazumevamo? To da: a) nisu uspele da formiraju kohezivnu i stabilnu sliku sebe koja je jasno razgraniena od predstave o drugome i b) nisu uspeli da sintetiu pozitivno i negativno obojene predstave sebe i drugoga u kohezivne, afektivno integrisane predstave (nestabilnost celovitosti objekta). Neuspevajui da razviju realistinu predstavu sebe koja je jasno razdvojena od predstave objekta, narcistine osobe, umesto toga, razvijaju ono to i Kernberg i Kohut nazivaju grandiozni self. U njihovom shvatanju grandioznog selfa postoje razlike. Za Kernberga (1975) je to patoloka kondenzacija rudimenata realnog selfa, idealnog selfa i idealnog objekta iz perioda odojatva i ranog detinjstva. Za Kohuta (1971) je grandiozni self normalna razvojna faza, a narcistine osobe je ne prevazilaze, ve ostaju zarobljene u toj fazi. Ve smo govorili o tome da, za vreme faze separacije-individuacije, dete mora da izae na kraj sa time da su dobra majka, ona koja zadovoljava, i loa majka, ona koja razoarava, jedna ista osoba. Shvatanje te injenice okida kod deteta elju da se vrati u prethodno stanje simbiotike jednosti sa dobrom majkom u kojem je osealo idealno stanje sebe, (Joffe and Sandler, 1965) u kojem nije bilo sukoba dobra i zla, u kojem se osealo spojeno sa idealnim dobrim objektom. U normalnom razvoju dolazi do integracije dobrih i loih predstava sebe i objekta (to smo spomenuli kao lepak, celovitost objekta) i do naputanja elje za idealnim stanjem (to je, zapravo, prihvatanje sveta onakvog kakav jeste). Narcistike linosti, meutim, ne naputaju tu elju, a time ni idealnu sliku sebe koja je, zapravo, predstavnik eljenog idealnog simbiotinog stanja u kojem je slika o sebi povezana sa idealnim objektom (majkom). U tom smislu bi se moglo rei da su narcistine osobe zarobljene u normalnoj fazi razvoja, kao to kae Kohut. Meutim, kod osoba sa narcistikim poremeajem linosti, ta predstava idealnog selfa se kasnije jo nadograuje i patoloki naduvava. (napaja se ekscesivnom agresijom) i defanzivne strukture koje slue njenom odravanju postaju jae i krue. Kako narcistina osoba ne moe da odtuguje to to svet nije idealan, ni majka nije idealna, ni njen self nije idealan, ostaje joj da u svestni odrava to vru iluziju grandioznosti i idealizacije sebe, to izlazi izvan granica normalne razvojne faze i ulazi u patologiju (kao to tvrdi Kernberg). Predstave o sebi koje sadre one neprijatne, frustrirajue slike sebe u odnosu sa frustrirajuom i razoaravajuom majkom se rigidno odcepljuju i formiraju obezvreeni self koji osoba tei da odvoji od sebe, formirajui grandiozni, idealni self kao protivteu, kompenzaciju, i nastoji da ga odri u svesti drei se tih nerealnih predstava kao pijan plota. Za osobu sa narcistikim poremeajem linosti je to pozicija sve ili nita, ili su grandiozni, ili su obezvreeni-nita. Govorili smo, ranije u tekstu, o problemima koje narcistine osobe imaju sa odravanjem optimalne distance, a koji su tesno povezani sa nedostatkom jasne diferencijacije predstava sebe i predstava drugoga. Dete koje nije prolo fazu separacije i individuacije, i osoba sa narcistikim poremeajem linosti koja je zarobljena u toj fazi, druge ne doivljavaju kao samostalne, nezavisne osoba, ve kao delove sebe, pa oekuju da mogu da ih kontroliu

kao to odrasle osobe normalno oekuju da mogu da kontroliu sopstvene telesne ili mentalne funkcije. Takav doivljaj drugih-objekata kao delova sebe ili sopstvenih funkcija Kohut je nazivao selfobjektima.(Kohut, 1971). Selfobjekti su objekti koji se ili koriste u slubi selfa ...ili su sami doivljeni kao delovi selfa....Narcizam se ne definie prema cilju instiktualne investicije ( u sam subjekt ili u druge ljude) ve prirodom ili kvalitetom instiktualnog naboja. Malo dete ..investira u druge ljude narcistike katekse i onda ih doivljava narcistiki, kao selfobjekte. Oekivana kontrola nad takvim (selfobjektnim) drugima je tada blia konceptu kontrole koji odrasli oekuju da imaju nad sopstvenim telom i umom nego konceptu kontrole kakav se oekuje nad drugima. ...Postoji kljuna razlika izmeu: 1) narcistiki doivljenih arhainih selfobjekata (objekata samo u smislu toga to se moe posmatrati njihovo manifestno ponaanje) 2) psiholokih struktura (koje su izgraene kao posledica postepene dekatekse narcistiki doivljenih arhainih objekata koja nastavlja da obavlja...funkcije koje su ranije obavljali spoljanji objekti i 3)objekata koje psiha voli ili mrzi, ali prihvata da postoji nezavisna motivacija i odgovori kod njih, i u stanju je da ovlada pojmom uzajamnosti. Moramo razlikovati one objekte koji su doivljeni kao deo selfa (selfobjekte) od onih koje doivljavamo kao nezavisne centre inicijative (prave objekte, ljude koji postoje nezavisno od nas, sa sopstvenom voljom...koji nisu samo nai produeci...). Dakle, selfobjekti su osobe koje doivljavamo kao deo svoje psihe ili tela. Takav doivljaj druge osobe postoji i kod odraslih ljudi (on ili ona je deo mene, deo mog uma, on ili ona vri neku psihiku funkciju umesto mene...Ti si moja hrabrost, Ti si moja snaga...Ti si moj glas razuma..., Ti si moj pokreta...Bez tebe sam kao bez...). U razvoju deteta iz tih selfobjekata nastaju strukture unutar uma. Onu funkciju koje je, na primer, vrila majka (smirivanje, divljenje...) dete preuzima i obavlja je samo, pa se self objekti pretvaraju u egoideal ili grandiozni self-strukture koje nadalje obavljaju funkcije koje su nekada obavljali selfobjekti. Postoje dve bazine strukture u okviru nuklearnog selfa koje su naslednici dve vrste selfobjekata. Kohut kae: Postoje dve vrste selfobjekata: oni koji odgovaraju i potvruju detetov unutranji oseaj ivosti i savrenosti (grandiozni self), i one na koje se dete moe ugledati i sa kojima se moe spojiti u slici mirnoe, savrenstva i omnipotencije (Idealizovani roditeljski imago). Prvi tip se naziva ogledajui selfobjekt (mirroring) a drugi idealizovani roditeljski imago. Gledano sa psiholoke take gledita (introspektivno empatike), mogu postojati objekti (osobe), koje doivljavamo kao nezavisne centre inicijative koje volimo ili mrzimo, i selfobjekti, osobe koje su objekti samo u smislu funkcija koje oni vre, a koje ojaavaju na self ili ga oslabljuju. Doivljavanje drugih ljudi kao nediferenciranih od sebe objanjava veliku potrebu narcistinih osoba za kotrolom drugih. Gubitak drugih se poistoveuje sa gubitkom delova sebe, svog tela ili mentalnih funkcija. Tu se narcistina osoba nalazi u zaaranom krugu. Sa jedne strane, grandiozni self stvara iluziju samodovoljnosti. Meni niko ne treba. Sa druge strane, nedostatak realne odvojenosti od drugih koja bi bila podrana formiranjem unutranjih struktura linosti koje bi osposobile osobu da se sama stara o sebi, o svom mentalnoemotivnom stanju, dovodi do toga da su joj potrebni spoljanji delovi sebe, kao da su osobi organi ili mentalne funkcije van sopstvenog tela, u drugima. Tada je neophodno da se drugi kontroliu kao delovi seb jer, u suprotnom, preti defragmentacija, gubitak celovitog doivljaja sebe. Taj celoviti doivljaj sopstvenosti se moe izgubiti usled neadekvatnog obavljanja funkcije selfobjekata ili neke kasnije narcistike povrede koja dovodi do gubitka kohezivnosti doivljaja sebe. Kohut kae:

Kliniki, demonstrirao sam fragmentaciju selfa posebno u dva oblika: 1) prostoru-to jest gubitak telesne kohezivnosti koju pacijent doivljava i onda elaborira u obliku hipohondrije, i 2) u vremenu-gubitak doivljaja kontinuiteta sebe u vremenu, koji klijent elaborira u formi zabrinutost dapostaje nerealan i da za njega nema dobre budunosti... Kohut, zapravo, govori o doivljaju osobe da je, na neki nain, izgubila samu sebe, kontakt sa svojom sutinom. Ili se taj doivljaj sutine izgubio u prostoru, onaj pravi ja je sakriven negde u meni, izmeten, pomeren...ili je nestao. Ljudi to esto doivljavaju kao gubitak dela tela, kontrole nad njim. Drugi doivljaj gubitka sebe je u vremenu, nisam vie ono to sam bio, ne prepoznajem sebe, kako sam postao ovakav..., ne vidim, ne oseam vezu izmeu sebe i sebe, onog sebe od onda i ovog sebe kakav sam sada... Gubitak odnosa sa drugom osobom koju je narcistika osoba doivljavala kao selfobjekt (deo sebe) ili doivljaj narcistike povrede od te osobe mogu dovesti do takvih stanja koje narcistika osoba doivljava kao gubitak sebe u prostoru: do velikih zabrinutosti za sopstveno telo, hipohondrije, paninih napada (jer je, gubei selfobjekt i kontrolu nad njim, izgubila deo svog tela ili uma, ili kontrolu nad njima) ili u vremenu: doivljaj takve promene sebe u vremenu da osoba vie ne prepoznaje sebe od ranije. Ovakvi problem sa izgradnjom celovitosti i konstantnosti objekta, problem diferencijacije predstava sebe od predstava drugoga, doivljavanje drugih kao selfobjekata, nesposobnost tugovanja i patoloka izgradnja grandioznog selfa, objanjavaju tipinu kliniku sliku individual sa narcistikim poremeajem linosti koja ukljuuje sledee: a)Veliku potrebu za oboavanjem i priznanjem od strane drugih, b) sklonost izlivima besa, u rasponu od srdbe do mrnje, c) nedostatak razumevanja drugih i empatije za oseanja drugih, d) sklonost ka zavisti i e) povremene erupcije uznemiravajuih oseanja potpune bezvrednosti i praznine. Napomenuli smo da osobe sa narcistikim poremeajem linosti imaju problem sa procesom aljenja, to jest da imaju patoloko aljenje. Da malo pojasnimo taj proces. Proces aljenja ili, kako se esto naziva, rad tuge, je sklop psiholokih procesa koje individua doivljava kao rezultat nekog gubitka. To moe biti gubitak objekta ljubavi, predstave objekta ili sebe (ruenje slike o nekome ili o sebi), ili gubitak nekog entiteta (na primer, drave...). Proces aljenja ukljuuje naputanje vezanosti za ono to je izgubljeno i ponovno povezivanje ili reinvestiranje u druge objekte, predstave ili entitete. Taj rad tuge se ostvaruje najee kroz parcijalnu identifikaciju sa onim to je izgubljeno i kroz bolan komplet afektivnih iskustava. Kada osoba ne moe da obavi rad tuge, onda se moe rei da pati od patolokog aljenja. Frojd je, na poetku (1917) smatrao da je identifikacija sa izgubljenim objektom patoloka, ali je kasnije (1923) doao do spoznaje da ona, takoe, igra ulogu u normalnom aljenju. Fenihel (1945) je predstavio aljenje kao introjekciju (unoenje u sebe, stvaranje snane unutranje predstave izgubljenog objekta. ) onoga to je izgubljeno, a potom slabljenje veza sa tim introjektima. Mngoi psihoanalitiki istraivai su naglasili da u zdravom aljenju esto ostaju tragovi tih introjekcija kroz deliminu identifikaciju osobe sa onim to je izgubljeno. Meutim, u normalnom aljenju, ta delimina poistoveivanja sa izgubljenim objektom su ispunjena predominantno libidom (pozitivnim emocijama, ljubavlju, poistoveivanjem sa onim to smo voleli kod izgubljenog objekta), a ne agresijom. Potpuno poistoveivanje, u kojoj osoba koja ali pokuava da se identifikuje sa izgubljenim objektom u celini, gotovo uvek se vidi kao patoloko aljenje jer je, zaprsavo, pokuaj da se negira gubitak. Identifikovanje sa izgubljenim objektom koje je predominantno obojeno agresijom (kao to je to sluaj kod depresije) je, takoe, patoloko. Drugi aspekt aljenja, onaj najoigledniji, ukljuuje emotivna stanja koja su tipina za rad tuge: enju, i ljutnju i agresiju. Tuna enja i nedostajanje potiu iz libidinozne vezanosti za objekt (ili predstavu objekta) Frojd je (1917) zapazio da se ljudi nikada svojevoljno ne odriu libidinalne pozicije, zapravo vezanosti za objekt. Svi smo mi, po tome,

u neku ruku, slini popu iz vica u kojem se pop davio, a ljudi pored vode, pokuavajui da ga spasu, vikali daj pope ruku, daj pope ruku. Meutim, pop nije pruao ruku, i umalo bi se udavio, da se neki narodni psiholog nije setio da kae na pope ruku. Daj nije bila re na koju je pop reagovao, jer ona znai odricanje od neega, a ljudi, iji je pop karikirani predstavnik, ne pristaju da se svojevoljno odriu libidinalnih pozicija, ili vezanosti, kako kae Frojd. Meutim, realnost priziva, vreme ini svoje, i libidinalne veze sa izgubljenim objektom moraju biti naputene da bi se uspostavile nove veze sa postojeim objektima. Veze sa izgubljenim objektom slabe polako, za ta je potrebno dosta vremena i energije i, u tom periodu se produava psiholoko postojanje izgubljenog objekta (ivi u nama, ne damo mu da ode, ne elimo da ga zaboravimo...). To postepeno slabljenje veza je praeno tunom enjom, i jako je bolan proces. Pojavljivanje besa/agresije kao emotivnog odgovora na gubitak, prema Frojdovom miljenju, nije sastavni deo normalnog procesa aljenja. On je agresiju prema izgubljenom objektu video kao osnovni uzrok melanholije (ili depresije) i kao indikaciju patolokog procesa aljenja. Kasniji istraivai ( Klein 1935, 1940, Joffe and Sandler, 1965, Bowlby, 1980) su zakljuili da je bes/agresija prema izgubljenom objektu predvidljivi afektivni odgovor prisutan u normalnom aljenju. Ta agresija proistie iz frustracije elja i enji prema izgubljenom objektu. Bol izazvan frustracijom dovodi do toga da osoba koja ali okree svoju agresiju prema izvoru svog bola-izgubljenom objektu. Meutim, nesposobnost da se, kroz vreme, modulira i prevazie agresija prema onome to je izgubljeno odlika je patolokog procesa aljenja. Agresija prema izgubljenom objektu izaziva oseanje krivice. Stepen i relevantnost oseanja krivice za proces aljenja zavise od intenziteta besa prema izgubljenom objektu. to je vea ambivalencija (oprena oseanja prema izgubljenom objektu), to je krivica uticajniji faktor u procesu aljenja. Postoji tesna veza izmeu nedostataka u izgradnji sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta i narcizma i patolokog aljenja. Proces separacije-individuacije nije isto to i proces aljenja, ali on u sebe ukljuuje i proces aljenja-aljenja za izgubljenom simbiotikom vezom sa majkom. U tom bolnom periodu odvajanja kod deteta se, u procesu aljenja, smenjuju oseanja enje za majkom i bes prema njoj, potreba da je kontrolie, da uvek bude tu. Melania Klein (1935, 1940) je, formuliui svoju teoriju deijeg razvoja, posebno razvoj konstantnosti objekta, koristila teoriju aljenja. Po njoj, nakon izoidno-paranoidne faze u razvoju, u kojoj su dobre i loe predstave objekta razdvojene, dolazi depresivna pozicija u kojoj dete prolazi kroz proces aljenja. Depresivna pozicija ukljuuje kognitivna i afektivna iskustva koja se pojavljuju u normalnom razvoju kada dete integrie dobre i loe introjekte (pounutrene objekte, unutranje predstave objekata) i kada se agresivna i libidinozna oseanja, koja su do tada bila razdvojena, spajaju. Dete postaje svesno da je su loa, frustrirajua majka i dobra majka-ona koja zadovoljava, jedna te ista osoba. Ta svesnost (koja se, po M. Klajn deava izmeu 3. i 6. Meseca detetovog ivota) je veoma uznemiravajua za dete i ono doivljava krivicu zbog toga to njena loa oseanja mogu da unite dobru majku i pounutrene dobre objekte. Dete, takoe, doivljava anksioznost povezanu sa stahom od toga da e zlo nadvladati dobro, da e loi pounutreni objekti nadvladati dobre. (to je doivljaj prve unutranje brorbe u nama samima). Prisutna je, naravno, i enja za dobrim objektom za koji se dete plai da je izgubilo. Ali, u teoriji M.Klein su naglaeniji krivica i progoniteljska anksioznost. Normalni razvoj zahteva da dete podnese depresivnu poziciju (to zahteva sposobnost tolerancije na ambivalenciju o kojoj emo kasnije govoriti) i da je ne negira podiui manine odbrane kao to su omnipotencija i idealizacija. Dete koje se brani tim maninim odbranama (koje su veliko iskrivljivanje realnosti, ponovno korienje mehanizma cepanja) je, po M. Klein, u patolokom aljenju. Nije sposobno da podnese bol koji izaziva integrisanje dobrih i loih objekata. Podnoenje depresivne pozicije je osnova za kasniju sposobnost aljenja kod odrasle osobe. U svetu

gubitaka, veoma rano se mora nauiti sposobnost podnoenja patnje. Za tu sposobnost je neophodno da se uvrste unutranje predstave dobrog objekta i da se osoba osea sigurnom u svom unutranjem svetu (konstantnost obejekta) jer, bez toga, depresivna pozicija se ne moe prevazii. Govorei o razvoju detetovih realistinih prestava sebe i drugih, Kohut je, takoe, u znaajnoj meri koristio teoriju aljenja. Za Kohutovu razumevanje razvoja linosti od kljunog znaaja je pojam koji je on nazvao preobraujua internalizacija. Pod tim je Kohut mislio na to da psihike strukture (ego i superego komponente kao to su funkcije za regulisanje nagona i samopotovanja, kao i funkcije koje usmeravaju ka ciljevima i vrednostima) nastaju postepenom dekateksom (povlaenjem emotivnih investicija) idealizovanog roditeljskog imaga i grandioznog selfa. Kako se to deava? Kohut (1971) kae: osnove procesa deliminog povlaenja katekse sa objekta je, naravno, postavio Frojd u metapsiholokoj deskripciji rada tuge. Konkretno ispoljeno, povlaenje narcistikih kateksi deava se, deo po deo, ako dete moe da doivi razoarenje u neke idealizovane aspekte ili kvalitete objekta jedne za drugim. Preobraavajua internalizacija je spreena, meutim, ako se razoarenje u savrenost objekta odnosi na objekt u celini, ako dete iznenada shvati da je omnipotentni objekt nemoan. (shvatanje da su savrena mama, ili tata, potpuno bespomoni.) Ako razoarenja nisu traumatska, dete se razvija normalno naputajui postepeno sliku idealizovanog roditelja. Postepeno i delimino razoaravanje u idealizovane roditelje je, dakle, preduslov normalnog razvoja. Dete tuguje, pomalo i na tenane, zbog tih razoaravanja i naputanja svojih idealizacija. Nita nije savreno. Ni roditelji, ni svet, pa ni ono samo. Idealizacija, polako, preputa mesto prihvatanju stvarnosti. Rekli smo da je normalni sastavni deo procesa aljenja delimina internalizacija izgubljenog objekta. Umesto savrenih roditelja, u psihi deteta se razvijaju strukture koje mu omoguavaju da samo odrava svoju psihiku i emotivnu ravnoteu i da se nosi sa sobom i ivotom. Kohut sumira: Unutranje strukture, drugim reima, sada vre one funkcije koje su ranije za dete vrili njegovi objekti. Te dobro funkcionalne strukture su, meutim, u velikoj meri liene personalnih osobina objekta (detetu te psiholoke strukture omoguavaju da samo sebi radi ono to su mu radili roditelji, ali te strukture su pretvorene u funkcije i izgubile su osobine linosti roditelja, postale su depersonalizovane funkcije). Slian proces se deava i kroz naputanje grandioznog selfa. Kohut kae: dete ue da prihvati realistina ogranienja. Grandiozne fantazije i sirovi egzibicionistiki zahtevi se naputaju, i zamenjuju ego-sintonim (prihvatljivim egu) ciljevima i tenjama, sa uivanjem u njihovom funkcionisanju i realistinim samopotovanjem. Vidimo da u Kohutovom vienju procesa aljenja, koje se oslanja na Frojdovo vienje, agresija ne igra neku bitnu ulogu. Ovakvo vienje se razlikuje od vienja M. Klein, Mahlerove i drugih istraivaa po kojima agresija igra znaajnu ulogu u bolnom naputanju prethodnog idealnog stanja selfa i objekata. Pre nego to se pozabavimo Kernbergovim vienjem, koje se nastavlja na vienja koja naglaavaju ulogu agresije u procesu aljenja, da kaemo jo i to da se oslobaanje od sibiotikog jedinastva sa majkom, ili tanije, od prestava idealnog selfa povezanog u dvojnoj uniji sa idealnom majkom, nikada potpuno ne deava. I kod normalnih ljudi uvek ostaje, u izvesnom stepenu, enja za stanjem simbiotikog jednistva, ili enja za Rajskim vrtovima u ljudskim relacijama. Ta enja daje podsticaj za ljubav, posebno za zaljubljivanje. Pojavljuje se i u nekim momentima religioznog, estetskog i patriotskog iskustva. Meutim, i pored tih ostataka emotivnih investicija u predstavu idealne dijade, u normalnom razvoju su te veze bazino naputene, i to je obavljeno, delom, kroz proces tugovanja. Dete se odvaja od te idealne veze od idealne majke delimino je introjektujui i identifikujui se njenim bazinim funkcionalnim aspektima (samo sebi vri funkcije koje je vrila majka). Ti naputeni aspekti idelne majke i idealnog selfa formiraju, kako kae E. Jacobson (1964), zaetke ego ideala i kasnije zrelog super ega.

Proces intergacije predstava sebe i objekta se, meutim, ne odigrava ako dete doivljava majku kao previe frustrirajuu ili ako, kroz prezatiivanje postane nesposobno da tolerie bilo kakvu frustraciju. U tim sluajevima se agresivnost prema njoj doivljava kao preplavljujua i zastraujua. Umesto integracije dobrih i loih aspekata majke, nastavlja se cepanje oprenih predstava sebe i objekta, i dete nije u stanju da napusti svoju enju za idealnim stanjem simbiotikog jedinstva niti da proe kroz proces aljenja zbog gubitka idealnog obekta (majke) i idealnog selfa. Upravo se takav patoloi razvoj odvija u formiranju narcistikih linosti. One ne uspevaju da prou kroz normalan proces aljenja koji je ukljuen u proces separacije i individuacije, i ostaju zarobljene u toj fazi. Mogli bismo rei da su neuspesi u procesu aljenja kod osoba sa narcistikim poremeajima druga strana medalje neuspeha depresivnih osoba. I jedni i drugi odcepljuju jedan deo stvarnosti i iskustva. Depresivci pokuavaju da veno odravaju stanje povezanosti obezvreenog selfa i obezvreenog objekta-otcepljujui grandioznost, dok narcistini, sa druge strane, pokuavaju da odre iskustvo grandioznosti, otcepljujui oseanja obezvreenog selfa povezanog sa obezvreenim objektom. Grandioznost kod narcistinih osoba se razlikuje od oseanja grandioznosti kod dece. Ona je mnogo vie ispunjena ekscesivnom agresijom (arogancijom, zaviu i hroninim obezvreivanjem drugih) i podrana je mnogo rigidnijim defanzivnim strukturama nego kod dece. Iako dete moe eleti i zahtevati da bude stalno u centru panje, takvi zahtevi ne nose u sebi oholost i prezir za druge koji karakteriu zahteve za specijalnim tretmanom kod odraslih narcistikih linosti. Oseanja potrebe za drugima i bespomonosti su, kod odraslih narcistikih osoba, izbaena iz svesnosti i protiv njih su postavljene jako rigidne odbrane. Odrasla narcistina osoba je mnogo sposobnija da izbegne interpersonalni odnos u kojem bi, na bilo koji nain, njena grandioznost bila ugroena. esto se deava da takve osobe, nesposobne da toleriu tunu enju, pored toga trae veze u kojima idealizuju ili ak oboavaju objekt(partnera). Meutim, takvi odnosi, kada ih formiraju narcistine osobe, nisu praeni svesnim emotivnim iskustvima vezanosti, potrebe za drugim ili bespomonosti. Upravo suprotno, u samom procesu formiranja takvih veza oni svesno podstiu iskustvo grandioznosti. ta vie, kada doe do razoarenja u idealizovani objekt, on se, jednostavno, ispljune i zameni drugim. Narcistina osoba veoma malo tuguje zbog gubitka. Umesto toga, uglavnom osea bes prema prethodno idealizovanom objektu zbog nanete povrede. Narcistine osobe su sklone tome da lako postanu besne na bilo koga, idealizovanog ili ne, ko ih razoara. Oni reaguju kao frustrirano dete ali, svesno, ne oseaju bespomonost i potrebu za drugim koje osea dete. Bes na frustrirajui objekt narcistina osoba nekada ispoljava kao osvetniku mrnju, nekada kao hladan prezir, uglavnom na arogantan nain, i narcistina osoba ga, uglavnom, nije svesna. Cilj tog besa je da se frustrirajui objekt ukine, da ne postoji, da se uniti u fantaziji ili da se uini psiholoki besmislenim ili bezvrednim. Javlja se bes umesto aljenja koje osoba ne moe da podnese. Bez tog procesa aljenja psihoterapijski rad sa narcistinim osobama ne uspeva. Oni moraju proi kroz taj proces da bi odalili pre svega svoj pravi self (Miller, 1979)(ono dete u njima koje osea potrebu za drugim), koji su izgubili kao deca adaptirajui se potrebama svojih narcistikih majki. Pomenuemo jo i Kernbergovo shvatanje narcistikih problema i neuspeha u procesu tugovanja koje se nastavlja na koncepte M. Klein i pridaje vei znaaj agresiji u procesu aljenja. Kernberg (1976) govori o tome kako se u depresivnoj poziciji integriu pozitivne i negativne predstave o sebi i objektu, kao to se negativna, agresijom pokrenuta oseanja, integriu sa pozitivnim, libidinoznim oseanjima. Prema njemu, ta bolna integracija normalno pokree pokuaje deteta da obnovi ono to je iznutra doivelo kao izgubljenu idealnu vezu sa dobrim roditeljem. Zapravo, da povrati doivljaj idealnog sebe, osloboenog od krivice i sposobnog da ponovo uspostavi vezu sa idealnim objektom, neoteenim njegovom agresijom, punom ljubavi i pratanja. U normalnom razvoju, dete

postepeno naputa te idealizacije koje su nastale kao odbrane od sopstvene agresije i straha od unitenja dobrog objekta, u korist integrisane i realne predstave o sebi i objektu, i tako uspeno izlazi iz depresivne pozicije. Narcistina osoba nije u stanju da to uini. Ona bei iz depresivne pozicije zato to njena ekscesivna agresija preti da nadjaa dobar objekt (da uniti dobro iznutra). Kao posledica toga, ne razvija se integrisana (realna) predstava o sebi i idealne predstave selfa i objekta ne mogu da se instaliraju unutar psihe i postanu instanca linosti-ego ideal. Jednostavnije reeno, kada osoba ne moe da napusti idealizaciju sebe ili objekta jer se plai sopstvene agresije koja bi mogla da uniti objekt dobro u njoj samoj, ona e teiti da se zakai za te idealizovane slike i nee moi da prihvati stvarnost, da sklopi realnu slike sebe i objekta (sa objedinjenim pozitivnim i negativnim emocijama). Umesto da se idealizovane slike preale (ta se moe, nita nije savreno...ni ja, ni roditelji...to je tuno, ali podnoljivo...) i pounutre u obliku ego ideala (znam da nije savreno, ali ja teim tome, eleo bih da to bude savreno, trudiu se da se pribliim tom idealu...to su moji ideali, ne zamiljam da je to stvarnost, ve elja...), osoba se dri nerealnih idealizovanih slika po svaku cenu. Kod narcistinih osoba, kae Kernberg, (1975) normalna superego integracija nedostaje, egosuperego granice su zamagljene u izvesnim podrujima, i neprihvatljivi aspekti realnog selfa su disocirani i/ili potisnuti, u kombinaciji sa irokim, razarajuim obezvreivanjem spoljanjih objekata i njihovih predstava. Zapravo, branei se od sopstvene agresivnosti, narcistina osoba zamilja sebe kao grandioznu, idealnu, takvu kakva treba da bude da bi se spojila sa idealnim zamiljenim objektom, a sve spolja i iznutra, to se ne uklapa u tu idealnu sliku, odbacuje iz svesti. Ovakvo Kerbergovo shvatanje narcistikih poremeaja (za razliku od Kohutovog, gde je terapijski cilj da se proe kroz proces aljenja i podnese tuga) implicira da, u terapiji, centralni fokus treba da bude na demaskiranju ekscesivne agresije u svim njenim razmetljivim ili kamufliranim oblicima. Idealizaciju i reakciju razoarenja on vidi principijelno kao maske ili odbrane od neprijateljskih obezvreivanja i kao takve ih treba interpretirati. Takav tehniki pristup, po Kerbergu, bi trebalo da omogui narcistinoj osobi da doivi i podnese oseanje krivice i brige za izgubljeni dobar objekt. Ako ta krivica i briga nisu preplavljujui, narcistika osoba e moi da obavi proces aljenja i prevazie depresivnu poziciju iz koje je ranije beala. Problemi sa opratanjem Problemi sa celovitou i konstantnou objekta se manifestuju i kroz patologiju sposobnosti za opratanje. Akhatar (2002), u lanku o opratanju govori o opratanju kao procesu (kao to je i tugovanje proces koji prolazi kroz odreene faze). Fantazija o opratanju, isto kao i fantazija o osveti, esto postaje surova muka jer obinim ljudima ne polazi za rukom da dosegnu do nivoa na kom bi bili sposobni da oproste. Narodna mudrost kae da je pratanje sveto. Ali i sveto pratanje, u najveem broju religija, nije bezuslovno. Pravi oprotaj ne moe biti zagarantovan dok pojedinac ne potrai i ne proe kroz priznanje, kajanje i restituciju (Herman, 1992, str:190). Osobe sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta imaju potekoe sa prolaenjem kroz ove procese. Da bismo mogli da oprostimo, elja za osvetom mora biti prepoznata, a da bismo prihvatili oprotaj, odgovornost za tetu nanesenu objektima mora biti prihvaena. Da bi nam bilo oproteno moramo da prihvatimo loe elemente nae prirode, ali je neophodno da imamo dovoljno pozitivnih oseanja prema sebi kako bismo oseali aljenje i elju da popravimo tetu (Steiner, 1993, str: 83). Oprostiti nije isto to i zaboraviti. Zaboravljanje traumatinog dogaaja, posebno u ranim fazama aljenja, ukazuje na odbrambeno krivotvorenje unutranje i spoljanje realnosti. Kada dobijemo oprotaj prestajemo da budemo preokupirani bolnim dogaajem. Meutim,

iako je emocionalni doivljaj umanjen, seanje na taj dogaaj ostaje na predsvesnom nivou i slui kao potencijalni signal Egu kada postoji mogunost da se desi slian dogaaj. Govili smo ve o teoriji Melanije Klajn i paranoidnoj i depresivnoj poziciji. U Klajnijaskoj terminologiji, oprostiti znai pomeriti se od paranoidne ka depresivnoj poziciji (Klein, 1948). U paranoidnoj poziciji (gde nema celovitosti objekta, ve je doivljaj rascepljen) dobrotu pripisujemo sebi, dok su loa iskustva u potpunosti eksternalizovana. Svet posmatramo na crno-beli nain. Mi smo rtve, a drugi su prestupnici. Nepoverenje, strah, bes, pohlepa i bezobzirnost su predominantna stanja. Nasuprot tome, u depesivnoj poziciji postajemo svesni injenice da nismo potpuno dobri i da drigi nije potpuno lo. Javlja se kapacitet za empatiju, kao i zahvalnost za ono to smo od drugog dobili. Javljaju se krivica i tuga jer postajemo svesni da smo povredili drugog i elja za reparacijom. Kapacitet za testiranje realnosti se poboljava i razvija se kapacite za reciprocitet u odnosima. I u klinikim i u drutvenim okolnostima u odraslom ivotu, tri su bitna faktora za razumevanje puta od traumatizacije do opratanja: osveta, reparacija i ponovno razmatranje. Iako se smatra politiki nekorektnom, neka vrsta osvete je, zapravo, dobra za rtvu. Osveta vraa oseaj vladanja situacijom i poboljava samopotovanje. U realnosti ili u fantaziji, osveta dozvoljava rtvi da oseti sadistiko zadovoljtvo i prerasporeuje odnos libida i agresije u selfobjektnoj vezi. Nakon osvete, rtva vie nije nevina, a poinitelj nedela nije jedini okrutan; obe strane su i nanele i doivele bol. Ovakva promena stvara pozadinu za saoseanje s neprijateljom i, samim tim, umanjuje mrnju. Opratanje nastupa nakon toga. Sledei faktor koji olakava opratanje je reparacija. Da bi se osoba oporavila od tete koja joj je nanesena, veoma je bitno da poinitelj prizna da je naneo tetu (Herman 1992; Madanes 1990). Priznanje ponitava destruktivne posledice. Ako povredimo nekog, a onda dovodimo u pitanje njegovo vienje povrede, inimo duplu tetu, jednaku ubistvu (Shengold, 1989). Priznanje da je teta naneta poboljava testiranje realnosti i olakava aljenje. Priznanje, dalje, ukazuje da poinitelj pokazuje znakove aljenja, izvinjenja, i nudi da emotivno i/ili materijalno popravi tetu. To potvruje realnost rtvinog bola i lek je za ranu. Primljeno izvinjenje (i reparacija) poboljava pecepciju rtvinog Ega (Bio sam u pravu kada sam opazio da neto nije u redu). Izvinjenje dozvoljava rtvi da preuzme aktivnu ulogu u odluivanju da li e, ili nee oprostiti, to poboljava samopotovanje koje olakava proces aljenja. Traenje oprotaja i elja da mu bude oproteno ukazuje da je subjekat postao svestan tete koju je poinio. Takoe ukazuje da je teta dovoljno bitna za poinitelja da je on poeleo da je popravi. Traenje oprotaja, stoga, proizilazi iz kapaciteta za kajanje i iz libidinalne komponente saoseanja sa rtvom. Sada, kada smo razjasnili dinamiku procesa opratanja, da se pozabavimo patologijom opratanja i njenom vezom sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta. Patologija opratanja

Kod neurotinih osoba, Super ego, koji nastaje kroz introjekciju spoljanjih objekata, se ponekad ponovo projektuje u te spoljanje objekte, kako bi se oslobodio oseanja krivice. Kompulzivne neurotone osobe izbegavaju krivicu tako to trae da im bude oproteno (Fenichel, 1945, str: 165)

Nesposobnost da se oprosti Neki ljudi ne mogu da oproste. Ostaju kivni mesecima, godima a, ponekada, i celog ivota. Postaju gunala i preputaju se hroninoj mrnji, iako ne moraju da budu otvoreno osvetoljubivi. Dijagnostiki posmatrano, ova grupa ukljuuje ozbiljne poremeaje linosti, posebno paranoidni, ozbiljni antisocijalni i maligni narcistiki poremeaj linosti (Kernberg, 1989). Kada otvoreno ele da se osvete, ove osobe su destruktivne bez granica. Ovakva iskljuiva mranja posledica je procesa cepanja (nesposobnosti za celovitost objekta) i doivljavanja objekta kao istog zla. Prerano opratanje Prerano opratanje nalazimo kod osoba koje izgledaju preterano spremne da oproste i zaborave tetu koja im je poinjena. Opsesivni neurotiari s tipinom reakcionom formacijom - kao mehanizmom kojim se brane od agresije spadaju u ovu kategoriju. Oni preterano brzo oprtaju drugima jer bi, u suprotnom, morali da se suoe sa oseanjima povreenosti i besa. Ovakvo konfliktno prerano opratanje je kompromisna tvorevina izmeu agresivnih impulse i Super-ega koji zabranjuje ispoljavanje agresije i, kao takva, moe biti kliniki analizirana. Izraeniji oblik preranog opratanja nalazimo u modelu deficita. Osobe s tim problemom ne oseaju zadovoljstvo, nedostaje im zdrav kapacitet za ponos i ne mogu da mrze (Galdston, 1987). One ne umeju adekvatno da opaze da su prevarene. Imaju izrazitu glad za objektima i veoma su zavisne od drugih. Iz tih razloga su preterano spremne da oproste povrede i nepravde. Dijagnostiki posmatrano, u ovoj grupi nalazimo slabe, bezvoljne, shizoidne i kao da (Deutsch, 1942) linosti koje su rasle okruene viestrukim i nepouzdanim negovateljima.Suprotno od cepanja kojim osoba koja mrzi projektuje sve loe u objekat, a sve dobro u sebe, ljudi sa ovom vrstom problema imaju obrnuti spliting-sve dobro projektuju u objekt za kojim ude, i ne mogu da precipiraju njegove loe strane (kao ni svoje dobre-to im oduzima kapacitet za ponos i dostojanstvo). Nedostatak konstantnosti objekta ini ovakve osobe preterano zavisnima, to im onemoguava da priznaju povredu od strane onih od kojih su zavisni. Preterano opratanje Preterano opratanje nalazimo kod mazohistinih osoba. One ponavljano oprataju nepravde svojim muiteljima i izgledaju kao da nikada ne ue iz iskustva. ive u stanju zavisnosti sa sadistima ili osobama koje lako mogu postati sadisti (Berliner, 1958; Kernberg, 1992), ponavljano im se potinjavaju i toleriu ponienja i muenje. Stanja meuzavisnosti u partnerskim vezama ilustruju mazohistiku dimenziju preteranog opratanja. Zavisnici od psihoaktivnih supstanci se ponaaju autodestruktivno u nadi da e droga na magian nain reiti intrapsihike problem. Analogno tome, zavisni partner ostaje beskrajno optimistian u pogledu mune veze u kojoj se nalazi i nada se da e svojim preteranim opratanjem popraviti tu vezu. Ovakvi oblici doivljavanja i ponaanja u tesnoj su vezi sa problemima optimalne distance o kojoj smo govorili kao manifestaciji nedostatka konstantnosti objekta. Pseudoopratanje Ovaj psihopatoloka grupa se odnosi na osobe koje lano oprataju. Na povrini izgledaju kao da su oprostile neprijatelju, ali u unutranjosti nastavljaju da prigovaraju i nesposobne su da odtuguju (Sohn, 1999). Pojedinci iz ove grupe se slue mehanizmom

cepanja svog psihikog sveta na dva dela, nakon kog jednim delom uspevaju da private realnost i prevaziu povrede i nepravde, dok u drugom, psihopatolokom delu, zadravaju omnipotentne fantazije u kojima su u stanju da ponite povrede iz prolosti (Bion, 1957). Daljim korienjem mehanizma cepanja, ovaj drugi deo s jedne strane veruje da lepi dani koji su postojali pre povrede, zapravo, mogu da se vrate, dok s druge stane, bezobzirno i osvetniki napadaju pretpostavljenog poinitelja nedela. Paraleni model upravo opisanom je iskarikirana skromnost (Jones, 1913, str: 244), koju pronalazimo kod narcistinih osoba. Pored toga, ove osobe imaju naglaeno antistocijalno ponaanje u kom pseudoopratanje izranja iz laganja koje se proraunato koristi kao strategija. Staljinova opaska da je osveta jelo koje je najbolje kad je poslueno hladno i savet koji je Kenedi da svom sinu da ne treba da se ljuti, ve da se osveti oslikavaju oblike pseudoopratanja. Beskrajno traenje oprotaja Pojedine osobe se beskrajno izvinjavaju za obine i svakodnevne greke. Takve osobe nose teak teret nesvesne krivice. Preterano izvinjavanje ih ne oslobaa zabranjenih i moralno neispravnih hostilnih i seksualnih elja koje se nalaze u njihovoj podsvesti. Uz to, in preteranog traenja da im bude oproteno sam po sebi moe imati hostilne ciljeve i sluiti kao skriveni mehanizam pranjenja seksualnih impulsa. Jedan od Abrahamovih (1925) pacijenata je dao veoma jasan primer dogaaja iz svog detinjstva koji oslikava ovaj fenomen. Njegovo ponaanje iz tog vremena, iako naizgled puno krivice i pokajanja, zapravo je bilo meavina hostilnih i muiteljskih poriva. Takva oseanja su potajno veoma blisko povezana s masturbacijom, dok spoljanjem svetu izgledaju kao da su povezana sa sitnim grekama koje je dete poinilo. Svako trivijalno nedelo je praeno istom reakcijom. Deak iz primera bi se lepio za svoju majku i beskrajno ponavljao: oprosti mi, mama, oprosti mi! Ovakvo ponaanje je oslikavalo njegovo stanje, ali je, zapravo, mnogo jae oslikavalo druge dve tendencije. Kao prvo, kroz beskrajno traenje da mu bude oproteno, deak je, zapravo, muio majku. Dalje, u njegovom daljem razvoju je postalo sasvim oigledno da nije pokuavao da se promeni, ve je ponavljano pravio greke, kako bi traio oprotaj za njih. Ovaj obrazac je ometao i njegovu analizu. tavie, otkriveno je da je to ponaanje bilo imitacija ritma njegove masturbacije. Zabranjena seksualna elja se, na taj nain, maskirala. (Abraham, 1925, str: 323-324). Ovakva ponaanja odslikavaju i probleme sa tolerancijom na ambivalenciju (dve strane ambivalentnih oseanja spojene u jednom aktu) o kojima emo detaljnije govoriti u delu o toj sposobnosti. Meutim, preduslov za razvoj sposobnosti tolerancije na ambivalenciju je razvoj celovitosti objekta. Nesposobnost da se prihvati oprotaj U veoma bliskoj vezi sa osobama koje se preterano izvinjavaju su osobe koje ostaju progonjene mesecima i godinama, i to uprkos injenici da su im drugi oprostili. Izgledaju nesposobne da private izvinjenje i mue se sa oseanjima krivice, depresivnosti i proganjajuom saveu. Analno regresivna hostilnost, kao i odbrambena reakcija protiv nje, lepo su ilustrovane u ehovljevom delu inovnikova smrt. Ruski slubenik ceo ivot tedi kako bi doao do skupih mesta u boljevikoj operi, da bi tamo kinuo i razmazao svoj nazalni sekret po oveku koji sedi ispred njega. Izvinjava se i biva mu oproteno. Meutim, nije sposoban da se smiri, i oseanje krivice ga tera da se ponavljano izvinjava. ovek mu oprosti svaki put kad se ovaj izvini, mada sa svakim novim izvinjenjem ovek biva sve vie

iznerviran. Slubenik mu alje pisma, poseuje ga na poslu kako bi samo jo jedanput zatraio oprotaj. Najzad, ovek postaje toliko besan da ga izbacuje iz svoje kancelarije. Te veeri, slubenik odlazi kui, seda na kau u svojoj dnevnoj sobi i umire. Oigledno je da nesvesna krivica igra veliku ulogu u ivotima ovakvih osoba brutalnog super-ega i mazohistikih tenji. Meutim, ono to znamo o poreklu takvog arhainog, progoniteljskog super ega, upuuje nas na mehanizam cepanja i projekciju agresije u progonitelje (progoniteljski super ego). Ovakva estina super ega prema egu koji je nainio neoprostivo zlo posledica je nedostatka sposobnosti da se tolerie ambivalencija, i gubitka celovitosti objekta. Objekt se doivljava kao idealno dobar (da bi slubenik ceo ivot tedeo za skupa mesta u operi, morao je u idealizovati, preuveliati vrednost toga...zamiljati kako ga prisustvo tom idealizovanom objektu ini vrednim. Greka ga ini potpuno bezvrednim, i on ne zasluuje oprotaj. Traei ga, on ne vidi osobu kojoj se izvinjava (ne osea da je davi, nema nikakvu empatiju sa njenim potrebama. Ta osoba je parcijalni objekt, produetak njegovih potreba), kao to ni sebe ne vidi kao celu osobu, ve doivljava samo jedan aspekt sebe-onaj bezvredan, lo. Nesposobnost da se zatrai oprotaj Osobe kojima nedostaje saoseajnost esto ne trae oprotaj. Izgledaju kao da zaboravljaju nepravde i povrede koje su izazvale. Takav zaborav je esto proizvod ozbiljnih deficita u super-egu, nedostatka ljubavi prema drugima i nesposobnosti da se zaali. U drugim sluajevima moe biti posledica upornog poricanja sopstvenih mana. Takavo poricanje se postie zahvaljujui paranoidnim anksioznostima (strahom da e osoba biti jako osramoena ukoliko se izvini) i slui ouvanju samopotovanja. Antisocijalne i narcistine osobe su sklone ovakvim ponaanjima (Akhtar, 1992, Kernberg, 1984). O nedostatku sposobnosti za empatiju ve smo govorili kao o jednom od odraza deficita u sposobnostima celovitosti i konstantnosti objekta. Sa osobom koja nije doivljena kao celovito ljudsko bie se ne moe empatisati. Ona je parcijali objekt, produetak potreba subjekta, njegov selfobjekt (objekt koji vri neku od funkcija umesto subjekta). Nedostatak celovitosti bojekta je povezan sa nesposobnostima diferencijacije sebe i drugoga, neuspesima u procesu separacije i individuacije. Osoba koja se nije diferencirala od objekta doivljava ga kao produetak svojih potreba. Objekt bi trebalo da osea ono to i ona osea. Nedostatak tolerancije na ambivalenciju (podnoenje suprotnih oseanja) i celovitosti objekta povezana je i sa nesposobnou aljenja, a nesposobnost aljenja onemoguava da osobi bude ao i zbog onoga to je uinila drugome. Neravnotea izmeu opratanja drugima i sebi Psihopatologija je, takoe, oigledna kada postoji veliki rascep izmeu mogunosti da se izbalansira opratanje drugima i samom sebi. Narcistine, paranoidne i antisocijalne osobe su spremne da se oslobode svake odgovornosti za tetu koju su poinile. One ili poriu ili opravdavaju svoja nedela. Lako oprataju sebi, ali ne i drugima. Mazohistine osobe su sklone da urade suprotnu stvar. Zatvaraju oi pred nedelima koja su im poinjena i ostaju posveene svojim muiteljima. Oprataju drugima, dok same sebe beskrajno kanjavaju. I jedan i drugi oblik poremeaja baziraju se na odreenoj vrsti mehanizma cepanja, nemogunosti odravanja celovitost percepcije i doivljaja sebe i drugoga. Pre nego to preemo na tehnike implikacije, to jest na razmatranje mogunosti psihoterapijskog pristupa osobama sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta, daemo

kratak pregled-tabelu sa osnovnim manifestacijama dobro razvijenih sposobnosti i manifestacijama problema u razvoju celovitosti i konstantnosti objekta.

Sposobnost: Celovitost objekta-lepak psihe-sposobnost koja osobu ini razboritomrealistinom. -To je sposobnost odravanja razliitih aspekata doivljaja (pozitivnih i negativnih) neke osobe, sebe, stvarnosti, kao jedne celine. -Sposobnost integrisanog, realistinog doivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog eljenog cilja, posla, aktivnosti). Sposobnost da budemo svesni i dobre i loe strane onoga to volimo i elimo. Sposobnost da to prihvatimo i integriemo pozitivna i negativna oseanja. Ni jedna osoba ne moe zadovoljiti sve nae potrebe, i ne moe ih zadovoljiti uvek. To ne moe ni neki na eljeni cilj, aktivnost, posao... Sve u sebi nosi i dobre i loe strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doivimo i prihvatimo kao celovito bie, sa vrlinama i manama. Ispoljavanje nedostatka: nesposobnost da se integriu pozitivne i negativne osobine ljudi, pojava, aktivnosti...ine osobu nerealnom, nesposobnom da uvidi i prihvati da niko i nita nije idealno ili satansko, da ljudi, svet, ivot, nisu crno bele pojave. Takva osoba e komunicirati sa parcijalnim objektima, sa jednom dimenzijom osoba sa kojima su u kontaktu, jednom dimenzijom aktivnosti kojima se bavi, jednom dimenzijom ivota. Osoba je nerealna, idealizuje pa se razoarava. Zapoinje sa euforijom, pa se razoarava i odustaje ili se okree protiv. U crno belom svetu vila i vetica, osoba e se stalno oseati nestabilno, idealno zadovoljena kad idealizuje ili ivotno ugroena kad se okrene druga strana medalje. Tada moe razviti iracionalne ideje o proganjaju spolja. -najei sindromi poremeaja celovitosti objekta: emocionalno preplavljivanje-nasilje, impulsivnost, poremeaji optimalne distance, paranoja, narcistiki poremeaji linosti... Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Razboritost. Realno sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti...Realna oekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ogranienja. Spremnost da se, uprkos ogranienjima i tome to nita nije savreno, uloi energija, emocije, trud, u ostvarivanje eljenih odnosa i ciljeva. Ako bismo razvrstali probleme koji nastaju zbog nedostatka u razvoju sposobnosti celovitosti objekta na ispoljavanja u kognitivno, emotivnoj i konativnoj sferi, onda bi tabela izgledala ovako:

E M O T I V N O

K O G N I T I V N O K O N A T I V N O B I H E J V I O R A L N O

Problemi koji nastaju zbog nedostatka celovitosti objekta -Velike oscilacije raspoloenja i oseanja. Impulsivnost. Loa kontrola emocija -izmeu euforije i oaja, ljubavi (idealizacije) i mrnje (satanizacije) -velika zavisnost vrste emocije prema drugoj osobi od toga da li je potreba zadovoljena. -crno-bele emocije, rascep emocija. Haotine smene emocija (kod graninih poremeaja linosti), obezvreivanje drugih i nesposobnost tugovanja (kod narcistinih), Netolerancija na ravnodunost (kod paranoidnih) -nedostatak empatije za druge-sposobnost samo parcijalnog empatisanja, empatisanja sa istima kao ja-samo ako se poklapaju emotivna stanja -velike oscilacije doivljaja sebe, sklonost ka omalovaavanju sebe ili drugih -Iritabilnost, lako pobesne -Patoloki proces tugovanja -Nesposobnost opratanja, preterano pratanje, psudopratanje -Crno-belo-iracionalno miljenje. Nesposobnost integrisanja oprenih aspekata stvarnosti. -nesposobnost da se integriu pozitivne i negativne osobine ljudi, pojava, aktivnosti...ine osobu nerealnom, nesposobnom da uvidi i prihvati da niko i nita nije idealno ili satansko, da ljudi, svet, ivot, nisu crno bele pojave. -Nesposobnost razumevanja pozicije drugog. -miljenje odreeno emotivnim stanjem -nesposobnost da se sagleda druga strana medalje, ona koja ne odgovara trenutnom emotivnom stanju -velike oscilacije slike o sebi. Paranoidne ideje, magijsko miljenje, megalomanske ideje, grandiozna slika o sebi... -samovolja-sebina volja(pokuaj nelegitimnih naina spajanja sa objektom, nepotovanja tuih granica, slobode...ostvarivanja koristi koje nisu razvojne
-Nedostatak volje, parazitizam,

-fantaziranje umesto volje-fantazija jednog dana -Manipulacije voljom drugih, izrazita potreba za kontrolom objekata -Tretiranje drugih kao sopstvenih produetaka
-Volja koja ne vodi separaciji i individuaciji (to je osnovna funkcija volje)

-Haotino ponaanje, udljivo ponaanje, ekstremne promene ponaanja kod nezadovoljenja potrebe - sklonosti ka prekomernom oslanjanju na na druge pri samoregulaciji, zavisnost (od ljudi,
supstanci, zadovoljstava), kocka, erotomanija, razni oblici zavisnosti, delikvencija -este promene partnera, poslova, aktivnosti. -traenje zadovoljenja bez truda -osvetoljubivost-nesposobnost da se oprosti. Preterano pratanje-trpljenje.

Sline su i manifestacije nedostatka u razvoju sposobnosti konstantnosti objekta ili stabilizatora psihe: Sposobnost: konstantnost objekta:stabilizator psihe-ono to osobu ini stabilnom i nezavisnom. Kad kaemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to, zapravo, znai da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana i postaje proirena unutranja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije reeno, moemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava nae potrebe i moemo ga imati u sebi. Nismo zavisni od njegove fizike prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome ta hoemo, nezavisno od toga da li smo nagraeni u odreenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko Ispoljavanje nedostatka: Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost e, u svojim emotivnim vezama, teiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog objekta, stalnoj fizikoj prisutnosti...ili gubljenju oseanja im objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu. Takav odnos moe imati i prema drugim objektima, koji ne moraju biti ljudi. Prema radu, na primer. Aktivnost koju osoba inae voli, neki posao koji joj se svia, moe biti naputena im ne zadovoljava potrebu na lak nain, ako trai neto od osobe to njoj nije lako, to zahteva odreeno odricanje. Osoba je kratkog daha, ima velike oscilacije radnih sposobnosti, oekuje uspeh preko noi. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za aktivnost odmah, kad je zadovoljstvo odloeno. Osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama. -prekomerni optimizam.jednog dana fantazija : uporno traganje za potpuno dobrim objektima u spoljanjem svetu. esto se uz ovo udruuje i fantazija 'jednog dana' u kojoj se oekuje dan kada e u ivotu postojati potpuno odsustvo bola i konflikata. Oekivanje dobitka na lutriji, maginog razreenja... Fantazija samo da se to nije desilo-ivljenje u prolosti. -Nesposobnost tugovanja, paranoja (netolerancija ravnodunosti), narcistiki poremeaji linosti, zavisnosti Ispoljavanje razvijene sposobnosti: nezavisnost koja ukljuuje bliskost i distancu. Osobe sa dobro razvijenom konstantnou objekta su sposobne za veliku bliskost i naklonost, ali se, takoe, oseaju samodovoljno, sigurno i slobodno, tako da nemaju oajniku potrebu za drugima. Konstantnost objekta nam daje jasan oseaj sopstvenih granica i granica druge osobe. Znamo gde se jedna koa zavrava, a gde poinje druga. Kada su razdvojeni, mogu da se nose sa tim savreno dobro. Imaju sposobnost da budu sami. Njihov ivot nije pokvaren strahom od gubitka voljenog objekta, strahom od samoe, brigom o tome kako e se snai ako izgube svog partnera. Zato nisu prinueni da kontroliu partnera, svoju decu, roditelje...(to nam vie trebaju drugi ljud, to vie imamo potrebu da ih kontroliemo), mogu mu dati prostora (kao i sebi). Jasna svesnost o tome ta se eli i hoe. Svesnost o vrednosti cilja i kad potrebe nisu zadovoljene, istrajnost. Sposobnost da se predstava vrednosti cilja dri u sebi i u tekim trenucima. Optimizam-svesnost da e, nakon uloenog truda, nagrada ipak doi (ak i ako postoji rizik da se to ne desi), sposobnost da se prihvati neizvesnost, rizik. Sposobnost odlaganja, ulaganja u dugoronije ciljeve. Podeljeno po oblastima ispoljavanja:emotivno, kognitivno, konativno, bihejvioralno-tabela pokazuje sledee:

E M O T I V N O

K O G N I T I V N O K O

Problemi koji nastaju zbog nedostatka konstantnosti objekta -nestabilna, nestalna oseanja. Nedostatak bazinog poverenja. Izraen strah od samoe, ostavljanja.Izraena ljubomora, posesivnost -snane simbiotine potrebe, problemi sa granicama: simbiotino stapanje ili beanje od odnosa zbog straha od gubljenja granica (potreba-strah dilema) -brzo zaljubljivanje, opsednutost objektom zaljubljenosti, brzo javljanje potrebe za potpunom bliskou (kao da se oduvek znamo)-nakon ega sledi strah od gubitka i potreba za posedovanjem. -U odsustvu voljenog objekta osoba ne moe da ga emotivno dri u sebi -nestabilna samoregulacija-potrebno je prisustvo drugoga da bi osoba mogla da regulie svoja emotivna stanja -gubljenje oseanja im objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu. -nedostatak stabilne vezanosti za odreenu aktivnost, posao -nedostatak stabilnog doivljavanja sebe-velike oscilacije slike o sebi, samopotovanja i samopouzdanja -Netolerancija na ravnodunost (kod paranoidnih), patoloki process aljenja. -Nesposobnost opratanja, preterano pratanje, psudopratanje Nedostatak konstantnosti realnosti-osoba ne moe da tolerie promene u sredini bez psihike pometnje ili poremeaja adaptacijegubi glavuposebno kod straha od ostavljanja. Iracionalno miljenje. -prekomerni optimizam.jednog dana fantazija: uporno traganje za potpuno dobrim objektima u spoljanjem svetu.
oekuje dan kada e u ivotu postojati potpuno odsustvo bola i konflikata. Oekivanje dobitka na lutriji, maginog razreenja..magijsko miljenje. -Razliiti oblici idealizacije ili nerealne devaluacije u miljenju

-Paranoidni elementi u miljenju -Grandioznost u miljenju

-Osoba je kratkog daha, ima velike oscilacije radnih sposobnosti, oekuje uspeh preko noi. -Gubi volju kad ne ide lako, kad nema

N A T I V N O B I H E J V I O R A L N O

nagradu za aktivnost odmah, kad je zadovoljstvo odloeno. Nedostatak samostalne volje-osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama. Ili ima volju da neto radi samo kad je sa... -napred-nazad volja-velike oscilacije motivacije-polet-pa padanje u bedak -Volja koja ne potuje granice drugoga, narcistike manipulacije voljom drugih. -u emotivnim vezama, osoba tei zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog objekta, stalnoj fizikoj prisutnosti-zivkanje svaki as, -uspostavlja jedan juri-drugi bei tip odnosa. Ili se lepi ili bei. -Manipulativno ponaanje, kontrola drugih, traenje posebih privilegija... -Aktivnost koju osoba inae voli, neki posao koji joj se svia, moe biti naputena im ne zadovoljava potrebu na lak nain, ako trai neto od osobe to njoj nije lako, to zahteva odreeno odricanje.
-sklonost prevarama, kocki, bogaenju preko noi... -promiskuitet, zavisnost od seksa, razni oblici zavisnosti... -traganje za harizmatskim voom, guruom, ukljuivanje u sekte...

-osvetoljubivost-nesposobnost trpljenje.

da

se

oprosti.

Preterano

pratanje-

Tehnike implikacije

Preporuke potekle iz psihoanalitikog metoda U radu sa osobama koje nisu razvile konstantnost objekta sutina psihoterapijskog rada je izgradnja te sposobnosti. Takav rad je oblik naknadnog vaspitanja, korektivnog emotivnog iskustva. Kod neurotinih klijenata, onih koji su razvili konstantnost objekta i individuirali u odreenom stepenu, psihoterapijski rad moe se uglavnom sastojati iz samootkrivanja, osveivanja potisnutog kroz interpretacije, olabavljivanje barijera koje postavlja superegou razlabavljivanju rigidne strukture. Kod osoba koje nisu dostigle konstantnost objekta problem je u nedostatku strukture, difuznim granicama izmeu sebe i drugihi potrebno je raditi na izgraivanju strukture i bazinih ego sposobnosti. Kada se radi o problemu konstantnosti objekta, pre nego da se prisea ili pria o problemu, razmilja o nekoj bitnoj temi, klijent proivljava problem konstantnosti objekta u sadanjosti u odnosu sa terapeutom (kroz transfer-prenos oseanja na terapeuta). Za psihotine i granine klijente, problem postojanosti objekta je vidljiv u sadraju koji iznose, bilo da se pria o ljubavi, novcu ili vremenu ili neemu petom ime se odrava kontakt sa terapeutom. Kljuan je nain na koji on ostvaruje taj odnos. Unutranje i spoljanje interakcije su predstvaljene u odnosu sa terapeutom i odatle dolazi na videlo psiholoki konstrukt postojanosti objekta.

Odreene konfiguracije se odravaju u transferu ili odigravanju (umesto da razume, klijent nesvesno odigrava konflikte van terapije) i izgleda da su one rezultat nereenih konflikata iz procesa separacije i individuacije. Odnos u analizi podrazumeva kako terapeutske, tako i razvojne procese i oni funkcioniu komplementarno u cilju restruktuacije konstantnosti selfa i objekta. U radu sa ovim problemima razvijen je stav da se psihoanalitiki proces preklapa sa razvojnim procesima. Posledica ovakvog stava jeste uoavanje slinosti izmeu odnosa analitiara sa analizantom i odnosa majke sa detetom. Koliki e znaaj ovakva konceptualizacija imati u samoj tehnici ne zavisi samo od analitiarevih teorijskih stavova, ve i od karaktera samog analizanta. Za neurotinog analizanta, koji je barem u nekoj meri proao individuaciju, konzistentnost i empatija u analitiarevom stavu znaajni su toliko to omoguuju i tanije i uvremenjenije interpetacije i uvide klijenta. Oni su ambijent u kojem se bolje radi na uvidima. Za analizanta kome nedostaje konstantnost objekta, situacija je znatno drugaija. Dostupnost nekoga ko je empatian, konstantan i na koga se moe osloniti, sasvim je novo iskustvo. To pobuuje snane, esto kontradiktorne oseaje u analizantu. On doivljava nevericu i uzbuenje, jaku enju, ali i anksiozno povlaenje, mrnju koja je prenesena sa ranijih frustrirajuih objekata i nadu da ta mrnja nee unutiti odnos itd. Analiza, u ovim sluajevima, dugo ostaje fokusirana na anksioznost koja je povezana sa problemima intimnosti i separacije, zatim pitanjima ambivalencije, odbrambenog suzbijanja agresije i straha od psihikog razvoja i individuacije. Akhtar (1994) izdvaja est tehnikih aspekata koji su od znaaja u radu sa takvim osobama. 1. Prvo i najznaajnije, analitiar mora imati sposobnost za holding4 (Winnicott, 1960) i kontejning5 (Bion, 1967) koja je vea od uobiajeno potrebne. Istiui znaaj upravo ovih neinterpretativnih aspekata u analitikoj tehnici, Stone (1981) navodi: 'ljubav' koja je imlicitna u empatiji, sluanje i pokuaji razumevanja, posveenost zadatku bez zavoenja pacijenta, oseaj potpunog prihvatanja i potovanja, mogu biti jednako ili skoro jednako znaajni kao i vetina interpretiranja. Ovo nigde nije oiglednije nego u sluaju tretiranja klijenata sa problemom postojanosti objekta.
4

Holding je pojam koji je u psihoanalizu uveo Winnicott, a oznaava proces kroz koji kapacitet majke da se identifikuje sa svojim detetom (i tako oseti ta u je tano potrebno) omoguava majci da prui senzitivnu fiziku podrku, posebno onda kada je dete fizioloki povredljivo. Ta podrka egu deteta je oblik ljubavi koji predstavlja osnovu integrisanog psiholokog razvoja deteta. Senzitivno fiziko staranje od strane majke omoguuje detetu da tolerie frustracije kao to je glad ili neprijatnost i da doivi postepeno smanjivanje sopstvene omnipotencije, bez raspadanja doivljaja omnipotencije deteta kroz bespomonost. Takva ego podrka je potrebna i u detinjstvu i adolescenciji. Slina sposobnost je potrebna i psihoterapeutu u radu sa klijentima koji imaju problem konstantnosti objekta (iako on ne zadovoljava njihove fizike potrebe), sposobnost da se identifikuje sa potrebama klijenta, da oseti ta mu je tano potrebno, kako se osea, da ga dri.

Pojam je uveo Bion. Pojednostavljeno, Bion je uporedio misaoni aparat sa sistemom za varenje. Beba nema mentalni aparat koji bi mogao da svari, to jest da proradi i integrie prve mentalne i protomentalne sadraje. Te neobraene, sirove psihike sadraje Bion je nazivao beta elementima- arhainim telesnim oseanjima. Zato mu je potreban drugi (majka) da to uini umesto njega. Dete projektuje te beta elemente u psihu majke (procesom koji je Melanija Klajn nazvala projektivna identifikacija) da ih ona preoblikuje, detoksicira, i transformie u alfa elemente, koje onda dete moe da asimiluje i integrie u svoj mentalni aparat. Slino tome, u psihoterapijskom procesu, klijent projektuje svoje nesvarene mentalne sadraje, beta elemente, u analitiara, a ovaj ih obradi i vrati nazad upotrebljive, kao jasne misaone funkcije-alfa funkcije.

2. Drugo, analitiar mora imati na umu da ovi klijenti esto koriste spliting i povezane odbrambene mehanizme kao to su negiranje, projektivna identifikacija, idealizacija i podcenjivanje. Njihov transfer se naglo menja, a takoe i njihovo samopotovanje. (raspada se celovitost objekta, lepak im lako poputa pod pritiskom). To ni terapeutima nije ba lako za podnoenje. Analitiar, stoga, mora imati na umu ove kontradiktorne self i objekt reptrezentacije jer kliijent ima tu sklonost da zaboravi jedan ili drugi ekstrem. Interpretacije analitiara su korisne samim tim to pokazuje da nije zaboravio suprotnu transfernu konfiguraciju (na primer, 'Ova mrnja koju, uprkos paralelnoj ljubavi, osea prema meni u ovom trenutku..'). Drei se ovog 'principa viestrukih funkcija' (odravajui tako svoj lepak-celovitost objekta, integraciju pozitivnih i negativnih emocija) analitiar postaje i sam manje osetljiv i povredljiv u odnosu na klijentova ispoljavanja ljubavi i mrnje, nagona i odbrane, deficita i konflikta, edipalnih i preidipalnih problema itd. Odravajui sopstvenu celovitost objekta, analitiar pomae klijentu da izgradi svoju. 3. Tree, analitiar mora biti izuzetno osetljiv kada se radi o 'optimalnoj distanci' izmeu njega i klijenta. To pitanje e se provlaiti kroz razne situacije i teme, traenje, od strane klijenta, posebne bliskosti sa terapeutom, ali i posebne osetljivosti na prekoraenje granica, kroz sva dalja mogua ometanja terapije, godinje odmore, uzimanje dodatnih tretmana, oscilacije intimnosti bazirane na transferu, zavrnu fazu rada i regresiju, pa ak i nakon toga. Pitanje optimalne distance je znaajno i utie na analitike tehnike. U radu sa osobama koje imaju problem konstantnosti objekta, ovo je samo jo jae izraeno. Analitiar mora konstantno biti svesan klijentovih suprotstavljenih potreba: za bliskou i autonomijom, i dve korespodentne anksioznosti povezane sa potpunim spajanjem i naputanjem. (potreba-strah dilema, o kojoj smo govorili) Analitiar mora izbegavati intruzivne (napadne, preuranjene) interpretacije i esto namerno suzbiti svoje komentare. (Settlage, 1993). Kada se, na primer, pojave prvi znakovi tugovanja kod prethodno otuenog izoidnog klijenta, ili agresivna odigravanja kod graninog klijenta, koji je inae spreman na saradnju, bolje je interpretirati ih van transfernog odnosa i bez prebrzog otkrivanja transfernih aluzija. (prebrzo povezivanje tih klijentovih oseanja sa terapeutom bi uplailo klijenta) Optimalna distanca takoe pomae bolje razumevanje 'negativnih terapijskih reakcija' (negativnih reakcija klijenta nakon napretka u terapiji) jer se one mogu javiti usled separacionih strahova i brige da e terapeut biti izgubljen ukoliko doe do poboljanja stanja klijenta. 4. etvrto, analitiar mora biti osetljiv i za neverbalnu komunikaciju pacijenta. Osobe kod kojih ne postoji konstantnost objekta esto mnogo vie pokazuju svojim ponaanjem nego onim to su zapamtili. Njihova regresivna borba za ponovnim uspostavljanjem simbiotike veze sa majkom utie na njihov govor, te se on dosta razlikuje od uobiajenog. Fantazije su kod njih slabo obraene i sirovi podaci koji ukazuju na probleme u ranom razvoju ega su pre afektivni nego verbalni i intelektualni. Ostaci preverbalne traume ne mogu se adekvatno zapamtiti, niti se mogu zaboraviti. Oni neoslabljeni postoje u odrasloj osobi i primetni su tek kroz njene pokrete ili poze koje zauzima, ton glasa, stil kojim ulazi i izlazi iz ordinacije i tome slino. Obraajui posebnu panju na kontratransfer (oseanja koja izaziva klijent u terapeutu) analitiar moe doi do novi uvida (jer klijent mu se obraa na direktnom, telesno-afektivnom nivou, bez rei, govorom tela) i do pogleda na moguu rekonstrukciju. 5. Peto, analitiar mora biti svesan dijalektike veze izmeu interpretativnih reenja patologije i nastavka zastalog razvoja. Kako se jedan aspekt patologije otkloni, otvara se mogunost nastavka razvoja u tom delu i, sa svakim takvim razvojnim napretkom, osoba postaje tolerantnija za otkrivanje potisnutih elja i fantazija koje mogu pobuditi anksioznost. Pri ovome posebno sredstvo za rad moe biti Abramsov (1978) koncept 'razvojnih interpretacija'. Kada se do tog trenutka neizraene zdrave tendencije pojave kao

posledica interpretacija, analitiar moe pojaati uroene progresivne tendencije i pospeiti javljanje novog iskustvenog materijala za grau. Settlage (1993) je preporuio da analitiar prizna i ohrabri klijentove razvojne inicijative i postignua koja ostvaruje u tom domenu. Analitiar izlazi iz pozicije neutralnosti i ponaa se kao dobar roditelj-podstie i ohrabruje inicijative i postignua klijenta. 6. Konano, analitiar mora znati da elementi tugovanja koji su specifini za svaku analizu, u tretmanu ovih klijenata imaju poseban znaaj. Razlog ovome je delom i to to su oni esto u detinjstvu zaista preiveli ozbiljnu teku traumu. Jo znaajnije je to to oni nisu proli kroz postepene korake gubitka spoljanje podrke i omnipotentnosti i razvili unutranju strukturu i princip realnosti tipine za proces separacije i individuacije. Njima nedostaje ovaj prototip tugovanja. U Klajnijanskim terminima reeno, oni nisu doiveli depresivnu poziciju. Kroz separaciju od analitiara, priznavanje agresije ka njemu koje je praeno krivicom, kroz javljanje zahvalnosti, kao i kroz javljanje novog oseaja gubitka i bola, dolazi do konsolidacije procesa tugovanja. Isto se odnosi i na gubitak infantilnih omnipotentih predstava i naputanje tendencije da se ivi u svetu iluzija. Zakljuno, postoji est zadataka koji su od kljunog znaaja za rad sa ovim klijentima. To su : 1)ouvanje terapeutove funkcije holdinga i kontejninga, 2) interpretacija mehanizma cepanja, pogotovo kad doe do negativnog transfera, 3) ouvanje optimalne distance, 4)obraanje panje na neverbalnu komunikaciju, pogotovo kroz kontratransfer, 5) ohrabrivanje razvojnih inicijativa, 6) pospeivanje tugovanja, ne samo zbog gubitaka iz prolosti, ve i onih koji su tipini za analitiku situaciju. Prikazali smo preporuke za psihoterapijski rad sa osobama koje nisu dostigle celovitost i konstantnost objekta koje potiu od autora psihoanalitike orijentacije. Meutim, korisne i primenjive tehnike rada sa ovom vrstom problema razvili su i terapeuti drugih terapijskih orijentacija, pa i oni koji nisu psihodinamski orijentisani (bihejvioristiki orijentisanih). O.L.I. metod je integrativni psihoterapijski pristup koji se zasniva na psihodinamskom razumevanju bazinih emotivnih sposobnosti, ali se ne ograniava samo na tehnike potekle iz psihodinamske psihoterapije. U naoj psihoterapijskoj praksi sa klijentima koji nisu razvili celovitost i konstantnost objekta pokazale su se delotvornima i terapijske tehnike drugih kola, ako se primenjuju u skladu sa psihodinamskim razumevanjem problema i poznavanjem faza u razvoju sposobnosti. Svaka terapijska metoda, ako je u zoni narednog razvoja, kako bi rekao Vigotski, moe da pomogne klijentu u ovladavanju sposobnou koja je razvojno na redu. Sve te terapijske tehnike, zapravo, lie na postupke koje bi dovoljno dobar roditelj sprovodio u vaspitanju svog deteta u odreenoj etapi razvoja. Nije bitno iz koje terapijske kole je taj postupak potekao. Vano je da daje rezultate-da razvija sposobnost. Napomenuli smo, na poetku ove knjige, da O.L.I. metod nudi razumevanje bazinih emotivnih sposobnosti i daje dovojno jasne kriterijume na osnovu kojih se mogu grupisati tehnike iz razliitih terapijskih pravaca u odreene fijoke: tehnike korisne za rad na sposobnosti X Naveemo neke od tehnika koje su nam se pokazale plodnima u radu sa osobama koje imaju probleme sa celovitou i konstantnou objekta sa objanjenjima zato ba te tehnike za razvoj ba tih sposobnosti: Fokusiranje-Eugena Gendlina: Kroz nae psihoterapeutsko iskustvo u primeni O.L.I. metoda, doli smo do toga da se u razvoju sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta mogu uspeno primenjivati razliite tehnike kojim se ove sposobnosti mogu trenirati. Fokusiranje Eugena Gendlina (1982) je jedna od takvih. Prvo emo izneti osnovne postavke ove tehnike, a potom, prokomentarisati zato je ova tehnika pogodna za rad na razvoju pomenutih sposobnosti.

U osnovi, ova se tehnika sastoji od est koraka koje emo, ukratko, navesti. Ovi koraci se, na poetku, rade odvojeno, jedan za drugim. Meutim, kada se stekne vie iskustva, onda se o ovim koracima ne razmilja kao o odvojenim postupcima ve kao o delovima istog procesa koji se mogu preplitati i menjati raspored. Naveemo osnovne korake fokusiranja, onako kako ih Gendlin definie: 1. Raiavanje prostora. Zamoliu vas da budete tihi, usredsreeni na sebe. Odvojite malo vremena kako biste se opustili... Dobro, sada bih elio da panju obratite prema unutra, na svoje tijelo, moda na eludac ili prsa. Posmatrajte to e se tu pojaviti kad vas upitam: Kakav je moj ivot? ta je za mene sada najvanije? Osjeajte unutranjost svog tela. Neka iz toga oseta polagano izranjaju odgovori. Kad se pojavi nekakva zabrinutost, ne ulazite u nju. Napravite korak unatrag i recite: Da, evo je. Osjeam da je tu. Neka izmeu vas i te brige ostane malo slobodnoga prostora. Tada zapitajte ta jo osjeate. Ponovno priekajte i osetite. Najee ima nekoliko stvari. 2. Osetilni utisak. Izmeu svega onoga to se pojavi odaberite jedan lini problem na koji ete se fokusirati. Ne ulazite u problem. Napravite korak unazad. Naravno, mnogo je vidova te jedne stvari o kojoj razmiljate - previe da biste o svakome od njih posebno razmiljali. Ali moete ih sve zajedno osetiti. Obratite panju na ono mesto na kojem najee oseate i tu moete osetiti kako izgleda sve ono to se odnosi na problem. Dopustite sebi da osetite nejasan oset svega toga. 3. Kljuna rije. Kakav je kvalitet tog nejasnog osetilnog utiska? Neka iz osetilnog utiska izroni re, reenica ili slika. To bi mogla biti re koja oznaava kvalitet, kao to je tesno, ljepljivo, zastraujue, prigueno, teko, ivano; ili reenica ili slika. Ostanite uz kvalitet osetilnog utiska sve dok se re, reenica ili slika u potpunosti ne usklade s njim. 4. Usklaivanje. Kreite se naprijed-nazad izmeu osetilnoga utiska i rei (reenice ili slike). Proveravajte kako se slau. Pogledajte je li se pojavio nekakav sitni telesni pokazatelj koji e vam ukazati na to da se te dve stvari slau. Kako biste to uinili, morate ponovno osetiti osetilni utisak, kao i re. Neka se osetilni utisak menja, ako se sam pone menjati, a isto tako i re ili slika, sve dok se ne pokae da re na pravi nain sadrava kvalitet osjetilnog utiska. 5. Postavljanje pitanja. Sada postavite pitanje: ta je sve ono povezano sa celinom ovog problema to izaziva ovaj kvalitet (koji ste upravo imenovali ili mu pridruili sliku)? Svakako ponovo osetite kvalitet, svee, ivopisno (ne samo kao seanje od prethodnog trenutka). Kad se ponovno pojavi, obratite panju na njega, budite uz njega i upitajte ga: Zbog ega je celi ovaj problem tako...? Ili postavite pitanje: ta se nalazi u tom osetu? Ako dobijete brz odgovor, bez ikakvog pomaka u osetilnom utisku, takvu vrstu odgovora jednostavno propustite. Ponovno obratite panju na svoje telo i ponovo otkrijte osetilni utisak. Tada opet postavite pitanje. Budite uz svesni oseaj sve dok se neto ne pojavi praeno pomakom, blagim poputanjem ili oslobaanjem. 6. Primanje. Sve ta god naie s pomakom primite na prijateljski nain. Ostanite uz to neko vreme, ak i ako osetite samo blago poputanje napetosti. ta god da se pojavilo, to je samo jedan od pomaka, a bie i drugih. Verovatno ete, nakon nekoga vremena, nastaviti, ali nekoliko

trenutaka ostanite uz ovaj pomak. Ako ste, tokom svih ovih uputstava, makar i samo trenutak proveli oseajui i dodirujui neki nejasan, celoviti telesni oseaj ovog problema, to znai da ste radili fokusiranje. Nije vano da li se pojavio telesni pomak ili nije. On se pojavljuje prema svojoj volji. Njime ne moemo upravljati... Kad pogledamo ove korake fokusiranja o kojima govori Gendlin, lako se moe uoiti na emu je naglasak: Obratite panju na svoje telo-na oseaje koji se pojavljuju kad se usredsredite na poblem, Kad se pojavi nekakva zabrinutost, ne ulazite u nju Neka izmeu vas i te brige ostane malo slobodnoga prostora, Obratite panju na ono mesto na kojem najee oseate i tu moete osetiti kako izgleda sve ono to se odnosi na problem. Dopustite sebi da osetite nejasan oset svega toga., Sada postavite pitanje: ta je sve ono povezano sa celinom ovog problema to izaziva ovaj kvalitet. Oito je da je ova tehnika usmerena na rad u podruju izmeu telesnog i psihikog (na doivljaju celovitosti, usklaenosti telesnog i psihikog, uspostavljanju jasne veze kroz traenje prave rei koja odgovara oseajnom usisku, doivljaju to je to...), to moe da potpomogne razvoj celovitosti selfa. Pored toga, ovde se ne ide na pranjenje emocije (kao u nekim ekspresivnim tehnikama), niti na bilo kakvo preplavljivanje emocijama (kao, na primer, u primalnoj terapiji Artura anova), ve na povezivanje sa emocijama, na oseanje svega to se odnosi na problem, na celovitost doivljaja (spajanje razliitih mentalno-emotivnih reprezentacija u objedinjeni doivljaj), to i jeste osnova sposobnosti odavanja celovitosti objekta. Ne ide se na privremeni gubitak kontrole, regresije u slubi ega, ve na vebanje sposobnosti ega da vlada telesnim i mentalnim sadrajima bez cepanja (u svakodnevnom govoru se prepoznaje mehanizam cepanja kroz izraze koji odslikavaju gubitak celovitosti objekta-lepka psihe: odlepio sam, puko sam). Ova tehnika je postavljena kao dobar model za uvebavanje tog zalepljivanja psihe, spajanja telesnog i psihikog, integracije razliitih aspekata (pozitivnih i negativnih) doivljaja sebe, drugoga i stvarnosti. Klijentima sa deficitom sposobnosti celovitosti objekta nije potrebno preplavljivanje emocijama. Ono im se, esto, spontano dogaa. Kao posledica mehanizma cepanja, dolazi do snanih ekstremnih emocija prepunjenih libidom ili agresijom. Emocija koje su ekstremno na jednoj strani spektra. Ona druga strana je odcepljena. Meutim, naglo spajanje surotnosti im je, takoe, nepodnoljivo. Tolerancija na ambivalenciju (o kojoj emo govoriti kasnije) je slaba, a sposobnost aljenja (koje bi nastalo integracijom pozitivnih i negativnih aspekata odnosa prema objektu i sebi, integracijom opreih emocija) im nije dostupna (govorili smo o patolokom procesu aljenja kod osoba sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta). Emotivna pranjenja, dakle, ne bi vodila nikuda. Fokusiranje pomae da se odi distanca prema ekstremnim emocijama (i time potpomae razvoj i sposobnosti neutralizacije afekata (sposobnost koju obraujemo u sledeem poglavlju), a sposobnost neutralizacije je neophodna da bi razvoj celovitosti objekta i tolerancije na ambivalenciju napredovao. Da vidimo kako to izgleda na jednom od primera fokusiranja koje daje Gendlin: Primer 7. Mlada ena koja je verovala da e joj smrt doneti spokojstvo : Fay mi je telefonirala sredinom poslepodneva. Celo je jutro hodala gradskim ulicama

razmiljajui o samoubistvu. ivot je previe teak, rekla je, uistinu osjeajui da je dola do krajnjih granica iscrpljenosti i oajanja. Kakva korist od takvoga ivota? Kamo e me odvesti? I pre sam razgovarao sa Fay, tako da sam donekle bio upoznat s njenim ivotom. Bila je privlana ena od otprilike dvadeset osam godina. Nekoliko godina pre toga prekinula je vezu s mukarcem kojega je jako volela - nazvau ga Ted. Ni pre, ni posle nikoga nije volela. Otkad je Ted otiao, vrijeme je provodila s mnotvom mukaraca, u potrazi za nekim drugim Tedom. Ali nije ga uspela pronai. ta je to tako loe? upitao sam je. Umirite se na trenutak kako biste videli ta je to toliko loe. Bre nego to mi se svidelo, ali ipak nakon nekog kratkog razdoblja tiine, Fay je odgovorila: Nisam dobila menstruaciju. Plaim se da sam trudna. Poslednji put kad smo razgovarali ispriala mi je da se sastaje s mukarcem koga je smatrala dosadnim, ukoenim i bezosjeajnim, kojega nije zanimala ona kao osoba, nego samo kao seksualni partner. S tim je mukarcem provela vikend. Toliko mi nedostaje Ted! plakala je preko telefona. A sada mi kasni menstracija. ta da radim ako sam ostala trudna? O Boe, ta e se dogoditi sa mnom? Osetio sam da su ponovo prevladali njeni uznemireni osjeaji. Bilo joj je teko da ostane smirena, sa panjom usmerenom prema unutra, kao to to zahteva fokusiranje. Bila je opsednuta bolnim emocijama, umjesto da pokua pronai ono mjesto u unutranjosti, odnosno osetilni utisak. Zamolio sam je da pone sa onim to nazivam prvim korakom fokusiranja. To je kad privremeno gurnete probleme na stranu, sloite ih na hrpu, odmaknete se korak unatrag i posmatrate ih. Na neki nain, to nalikuje ulasku u prostoriju toliko pretrpanu nametajem, kartonskim kutijama i starudijom, da nemate gde da sednete. Tada morate odgurnuti te stvari kako biste raistili malo prostora u jednom uglu. Naravno, niste ispraznili prostoriju. Sve ono to vam je i pre smetalo, problemi, i dalje su tu. Ali, sada barem postoji jedno isto mesto na kojem moete stajati. Sada samo napravite korak unazad. Uzmite jednu po jednu lou stvar i stavljajte je na hrpu. Jednu po jednu. Pokuajte da vidite ta je to zbog ega se oseate loe. Raistila je prostor. Otkrila je da posmatra dva velika problema: jedan je bio taj to je elela da joj se Ted vrati, a drugi je bio strah od mogue trudnoe. Koji je problem tei? upitao sam je. Najvie me boli to to Ted nije sa mnom, rekla je, ponovo zaplakavi. Ta osamljenost... Nemam nikoga kome bih se obratila... Nema niega. Zapoinjao je jo jedan uznemirujui, samorazorni, osjeajni napad, pa sam je prekinuo. (Kad se nauite fokusirati prekidaete sami sebe na uveliko slian nain.) Zato se ne biste spustili unutra, rekao sam, kako biste mogli da vidite ta je najgore od svega? Samo neko vreme ostanite mirni. Pronaite nejasan telesni oseaj svega toga zajedno. Znala je ta treba da uini. I ranije je radila fokusiranje. Ako upitate zbog ega sam joj onda ja uopte bio potreban - zato nije jednostavno sela i poela sama da radi fokusiranje - odgovor je vrlo jednostavan: lake je kad je prisutna i druga osoba, ak i ako je ta druga osoba samo prijateljski glas preko telefona. To je, posebno, sluaj ako ste se, kao to je bio sluaj s Fay, nali zarobljeni u zamci emocija iz kojih se, kako vam se ini, ne moete osloboditi. Ako se dogodi neto takvo, neretko vam je

dovoljno da vam neiji prijateljski glas kae: Dobro je.. Sada samo sedni i neko vreme budi miran.... Prijatelj moe prekinuti nalet emocija ako sami to ne moete uiniti. Oslukivao sam tiinu s druge strane telefonske linije, dok je Fay prolazila kroz drugi korak fokusiranja. Dolazila je u dodir sa svim onim oseajima koji su pratili injenicu da Teda nema pokraj nje. Kod vrlo iskusnih praktikanata, kakva je bila i Fay, ti se koraci stapaju jedan u drugi i postaju jedan jedini korak, upravo kao to vet igra golfa ili skaka s motkom mnotvo odvojenih telesnih pokreta stapa u jedan glatki pokret. Pronaavi oseajni utisak, osetila je njegov kvalitet, i pronala kljunu re - a to je re koja savreno odgovara onome to se dogaa. (Trei korak.) Konano je uporedila rei i oseaj, otkrivi da odgovaraju jedni drugima. Zapravo se sve vrti oko besa ili neega takvog, rekla je. Ne znam... kao da sam bijesna... na... Zbog ega bih bila besna? Traila je intelektualnu analizu i od sebe i od mene. Nisam joj je pruio. Fokusiranje izbegava analizu. Isto sam joj tako pokuao pomoi da se ni sama ne upusti u analiziranje. Rekao sam: Vratite se do osetilnog utiska i zapitajte ga ta je taj bes. Postavljanje pitanja peti je korak fokusiranja. Direktno je zapitala osetilni utisak o emu je re u tom besu. uo sam njen uzdah kad je to uinila. Znao sam da se iznutra neto pomaknulo. Za onoga ko radi fokusiranje pomak je odreeni telesni oseaj nekakve promene ili unutranjeg pokreta, kao da se neto napeto opustilo. Nakon jo jednoga razdoblja tiine je rekla: Besna sam na sebe. O tome je re. Zbog toga to sam spavala sa tolikim mukarcima koje nisam volela, prema kojima nita nisam oseala. Analiza joj ne bi pruila takav odgovor. Umjesto da je o tome razmiljala, odgovor je izronio iz osetilnog utiska. Ponovo smo proli korake fokusiranja, ekajui jo jedan pomak prema razreavanju problema. Pomak je kad se osetilni utisak promeni, makar i samo malo. Nakon jo jednog razdoblja tiine i jo jednog koraka rekla je: Deo toga jeste da sam besna na sebe zbog toga to sam spavala sa Ralphom, to sam se moda dovela u nevolju - moda i pobaaj. Mislim da sam pokvarena zbog toga to spavam s mukarcem do kojega mi nije stalo. Jo jedan duboki udah. Ponekad e se uiniti da je pomak razjasnio ono to se pojavilo kao rezultat prethodnoga pomaka ili e ga tek objasniti. To se upravo sada dogodilo, kad je shvatila da se smatra pokvarenom - a ta je spoznaja rezultat prethodne. Ali je sledei korak promenio celi prethodni niz. U fokusiranju ovek mora prihvatati ono to dolazi. esto se dogaa da ono to telo smatra sledeim ne bismo logino oekivali da e i biti sledee. U fokusiranju se to esto dogaa. Ono je nepredvidljivo i arobno. Rekla je: Javila se neka vrsta teke obeshrabrenosti . Nakon nekog vremena taj se oseaj teke obeshrabrenosti otvorio i izronili su detalji. To se odnosi na sve one mukarce do kojih mi nije stalo. Prema njima ne oseam nikakvu seksualnu privlanost. Neko vreme nije govorila. uo sam kako je za sebe proaptala rije obeshrabrena, kao da je iskuava. Oigledno ta re nije sasvim odgovarala oseaju, jer je izgledalo kao da je njom nezadovoljna. Ponovo je proverila osjeaj, kako bi videla hoe li iz njega izroniti prikladnija rije. Pokuavala je pronai rije koja bi odgovarala linom telesnom osetu. To je Fayino iskustvo uobiajeno pri fokusiranju. Kad promena zapoinje deluje neobino i tajanstveno nepotpuna. Daje vam podsticaj za pomak, ali vi znate (vae telo zna) da je mogu jo potpuniji pomak. Ostajete usklaeni s telesnim osetom i ekate

da se takav pomak dogodi. Iznenada je rekla: Iscrpljena! Olakanje se jasno ulo u njeom glasu. Dogodio se potpuni pomak. O tome je re iscrpljena sam. Osjeam kao da u ostatak ivota provesti idui od jednog dosadnog mukarca do drugog, nikada nita ne oseajui prema njima, ali isto tako nikada ne doputajui sebi da prestanem da pokuavam. Vidim sve te mukarce ispred sebe, sva ta bezizraajna lica, redovi i redovi mukaraca odavde do kraja moga ivota. Osuena sam na to da seksualno nita ne oseam i to je to. ekao sam da vidim hoe li jo neto rei. Oigledno je oseala da je ovo fokusiranje postiglo ono to joj je u tom trenutku bilo potrebno, jer je iznenada rekla: Sada se oseam bolje. Kakvog li sam se samo tereta oslobodila! Oslobodila? Razumnom bi se promatrau uinilo da se niega nije oslobodila. Problemi koji su postojali kad me nazvala, problemi koji su je naterali u blizinu smrti i dalje su postojali. ta je, zapravo, postigla fokusiranjem? Promenila se iznutra. inilo se da je re o usamljenosti. Sa prvim pomakom pokazalo se da je besna na sebe, a sa sledeim da se smatra pokvarenom. Tada se pojavilo teko obeshrabrenje. Sa oseajem telesnog oslobaanja pokazalo se da je re o uverenju kako vie nikada nee imati seksualnih oseaja. U trenutku dok je oseala taj poslednji pomak, on se u njenom telu promenio. U takvom trenutku ovek jo ne moe znati kakve su se sve promene dogodile. Kasnije e biti potrebno mnogo vie ciklusa fokusiranja. Ali, promena se odvija u telesnom pomaku. Do nekih promena dolazi ak i u pukom telesnom oseaju olakanja, kad se duboko u unutranjosti tela oseti i dotakne problem. Kad me je nazvala telefonom, loi su joj se oseaji irili celim telom. Celo telo je bolelo. Ali sada je pronala tano mesto na kojem se problem nalazi i problem se promenio. U ostalom delu njenog tela nestalo je boli. Fokusiranje joj je pomoglo u razdoblju oajanja. Sledeih mjeseci nastavila je s fokusiranjem i unutranjim promenama. Konano se njen seksualni ivot, kao i neki drugi bolni vidovi ivota, poboljao. Tada je ve fokusiranje postalo deo njenog ivota. Nije vie bilo samo terapeutsko sredstvo koje se koristi u kriznim razdobljima, nego je postalo neto to se koristi svakoga dana, utean i poznat deo svakodnevnoga postojanja. U ovom Gendlinovom primeru mogli smo da vidimo dosta toga o emu smo govorili u ovom poglavlju vezano za celovitost i konstantnost objekta. Devojku koja nije bila u stanju da sama regulie svoja emotivna stanja, suicidalne ideje, njenu vezanost za idealizovanu figuru ljubavnika koji je napustio, nesposobnost da preboli tu vezu, pokuaj prevladavanja nedostatka konstantnosti objekta promiskuitetom, potiskivanje besa, oseanje krivice...kao i to kako je fokusiranje, postepeno, uvodi u integrisaniji doivljaj koji, ispod sloja besa i krivice, sakriva, zapravo, duboku tugu koju je pokuavala da utopi u besciljnom promiskuitetu. Ne stojimo na Gendlinovom stanovitu da fokusiranje ini psihoterapeute nepotrebnima i da, kada klijenti koji naue fokusiranje trae terapeute, to je samo zato to im je lake da se fokusiraju u prisustvu prijateljski raspoloene osobe. Blie nam je psihoanalitiko vienje u kojem je odnos odnos terapeut-klijent (sposobnosti terapeuta za empatiju, holding, kontejning...) od najveeg znaaja za razvoj ovih sposobnosti. Meutim, i druge, aktivnije tehnike, kao to je fokusiranje, mogu, u velikoj meri, biti od pomoi u izgradnji ovih sposobnosti, samo ih ne treba smatrati zamenama za odnos.

Biofidbek i neurofidbek Govorili smo o tome da problemi odravanja konstantnosti objekta esto dovode do nestabilne samoregulacije do toga da je osobi potrebno je prisustvo drugoga da bi mogla da regulie svoja emotivna stanja. Spomenuli smo i to da gubitak odnosa sa drugom osobom koju je narcistika osoba doivljavala kao selfobjekt (deo sebe) ili doivljaj narcistike povrede od te osobe, mogu dovesti do takvih stanja koje narcistika osoba doivljava kao gubitak sebe u prostoru: do velikih zabrinutosti za sopstveno telo, hipohondrije, paninih napada (jer je, gubei selfobjekt i kontrolu nad njim, izgubila deo svog tela ili uma, ili kontrolu nad njima). U takvim stanjima, pored psihodinamskog pristupa, esto se veoma korisnim pokazuje uenje vetina samoregulacije, jer time se klijent ui odreenim vetinama vladanja sobom, sopstvenim telom, emocijama, psiho-fiziolokim stanjima. U nedostatku tih regulatornih mehanizama, on se oslanjao na svoje selfobjekte kako bi oni vrili te funkcije umesto njega. Doivljavao ih je kao deo svog mentalnog aparata, kao produetak sebe. Odvajanje od selfobjekata znai i gubljenje delova sebe, sposobnosti samoregulacije. Biofidbek i neurofidbek su metode savremene psihofiziologije koje esto koristimo u kombinaciji sa psihodinamskim pristupom, posebno kod osoba koje doivljavaju gubitak kontrole nad sopstvenim telom, kod stanja snanih anksioznosti, paninih napada, fobija, hipohondrija... Biofidbek je proces uenja kontrole nad sopstvenim psihofiziolokim funkcijama. Nad sopstvenim ritmovima. Re biofidbek znai povratna informacija o biolokim funkcijama. Uenje kontrole ivotnih funkcija na osnovu povratnih informacija. U tom procesu se koristi savremena tehnologija. Nae ivotne funkcije se snimaju senzorima, ti signali se prenose u kompjuter, poseban softver obrauje signale, i nama na ekranu pokazuje promene koje se deavaju u naim modanim talasima, pritisku, provodljivosti koe, pulsu...i drugim funkcijama. Ako je neka od naih ivotnih funkcija na nezadovoljavajuem nivou, mi pokuavamo da je dovedemo do optimalnih vrednosti, a na monitoru vidimo da li u tome uspevamo. (Jovanovi, N., 2005) Iako je biofidbek metoda koja je potekla iz bihejvioristiki orijentisanih pravaca istraivanja, i zasniva se, uglavnom, na mehanizmima operantnog uslovljavanja, ona se lako uklapa u psihodinamski rad (znamo da je koriste i brojni psihoanalitiari irom sveta. Neke od njih smo upoznali upravo na svetskim biofidbek kongresima. I Eugen Gendlin je biofidbekom i neurofidbekom istraivao telesne promene koje nastaju prilikom fokusiranja). Psihodinamski gledano, moglo bi se rei da su biofidbek i neurofidbek ureaji idealna ogledala (pokazuju psihofizioloka stanja osobe u realnom vremenu i bez iskrivljavanja) i da su vrlo empatini (ovo je, naravno, ala, jer ureaji ne mogu da empatiu niti da reflektuju emocije, ali verno odraavaju neke njihove fozioloke parametre). Zapravo, ralanjivanje odreenih emotivnih stanja na psihofizioloke parametre, (temperatura koe, puls, disanje, napetost miia, psihogalvanski refleks-znojenje dlanova...), na neki nain pretvara njima neshvatljiva deavanja u njihovom telu (to bi Bion rekao, nesvarene beta elemente) u neto razumljivo, to se moe kontrolisati. Nekontrolisane sile koje izazivaju anksioznost mogu da se vide na ekranu, i klijent jasno vidi da na njih moe da utie, i to veoma brzo. Veina klijenata, pogotovo oni sa paninim napadima, koji se plae da e dobiti infarkt, (zapravo su uplaeni senzacijama koje nastaju hiperventilacijom-brzim i plitkim disanjem) ostaju pod snanim utiskom da su dobili neto bitno i korisno kada, na biofidbek seansama, za nepunih pet do deset minuta, naue da kontroliu rad srca, puls i varijabilnost sranog ritma jednostavnim tehnikama disanja (i sve to vide na ekranu). Ove vetine kasnije samostalno uvebavaju, to im, postepeno, pojaava uverenje da mogu sami da vladaju sobom, i da im za to nisu potrebni selfobjekti, ni u ljudskom obliku, niti u obliku biofidbek ureaja. Ta spoznaja moe da bude od koristi u prevladavanju separacione anksioznosti. Naravno, uenje vetina samoregulacije nije dovoljno samo po sebi, i nema trajnijeg efekta u koliko ga ne prati psihodinamski rad i

ako se ne odvija u okviru zadovoljavajueg odnosa izmeu klijenta i psihoterapeuta. Ova metoda je samo pomono sredstvo za rad sa osobama koje imaju problema sa celovitou i konstantnou objekta. Napominjemo jo jednom: ne treba prenaglaavati vrednost tehnika. One su samo pomoni rekviziti. NLP-tehnika sidrenja i reframing (gledanje iz drugog ugla) Tehnika sidrenja, koja potie iz Neuro Ligvistikog Programiranja (Bandler and Grinder, 1979), pokazala nam se, takoe, kao korisna tehnika vezana za vetine samoregulacije i sposobnost trajnijeg zadravanja pozitivnih stanja kod pojedinca, kao i sposobnost prizivanja eljenih stanja. Zapravo, kod osoba koje imaju este ekstremne oscilacije raspoloenja, samopotovanja i samopouzdanja (a videli smo da je to posledica deficita u sposobnostima celovitosti i konstantnosti objekta), sidrenje, kao tehnika iji je osnovni cilj da osoba naui da usidri (uini konstantnim, stabilnijim) odreena poeljna emotivna stanja, moe da bude korisno u uvebavanju stabilnosti osobe. Govorli smo o tome kako se, pri formiranju konstantnosti objekta, zapravo taloe nae uspomene. Od pozitivnih i negativnih uspomena u odnosu sa objektom se stvaraju stabilne mentalne reprezentacije, to jest, neka mentalna jezgra oko kojih su nataloene te uspomene. Ako preovladavaju pozitivna iskustva, stvara se generalno pozitivan stav prema objektu, sebi i svetu (bazino poverenje). Ojaavanje i odravanje tog emotivnog jezgra je jedan aktivan proces, iako se, uglavnom, odvija nesvesno. Ljudi, meutim, to esto rade i svesno. Priseaju se lepih trenutaka, razgledaju albume sa slikama, piu dnevnike pa ih posle itaju uivajui u uspomenamaesto se uz ta pozitivna iskustva (i uz negativna) vezuju odreene asocijacije (na primer neka pesma koja nas podsea na neki odnos ili dogaaj, neka slika, re, reenica) koje, ako se pojave, prizivaju seanja i oseanja. Koliko puta vam se dogodilo da vas, kad ujete neku muziku, to vrati u dane kad stedoivljavali neto vama znaajno. Te asocijacije su, zapravo, sidra. Pavlov je govorio o tome kako neka neutralna dra moe postati uslovna dra (izazivati reakciju) ako se daje zajedno sa bezuslovnom drai (tako je, na primer, Pavlo uslovljavanjem uio pse da saliviraju, dajui im hranu i zvuk zvona zajedno. Psi su, kasnije, luili pljuvaku samo na zvuk zvona jer je taj zvuk, kao neutralna dra, bio asociran sa hranom. Zvuk zvona je postalo sidro za hranjenje). Uslovna dra moe biti i negativna (na primer, kada dete zaplae im vidi osobu u belom mantilu), i ljudima se esto deava da se oseaju uznemirenima, ne znajui zato, jer su, usput, naleteli na neku uslovnu dra, ili isdro, koje je nesvesno asocirano sa nekim neprijatnim iskustvom. Logika tehnike sidrenja je to da se ona poeljna oseanja i stanja, vrim i svesnim vezivanjem za neke drai koje bi bile asocirani okidai za ta stanja, mogu prizivati po elji-to znai da moemo upravljati njima ili da se moemo samoregulisati. Kako se izvodi sidrenje? Prvo se odredi stanje koje elimo da usidrimo i kako emo prizvati to stanje. Svako se, bar po nekada, oseao dobro, onako kako eli da se oseabio je onaj pravi. Odabere se jedno korisno stanje svesti koje je mogue sidriti u razliitim situacijama. Na primer, osjeaj samopouzdanja je jedno takvo stanje koje bismo rado imali "pri ruci" u razliitim situacijama. U tom sluaju, najpre je potrebno prisetiti se trenutka i situacije kad ste se oseali samopouzdano. to je snaniji oseaj samopouzdanja kojeg se seate, to e vae sidro biti monije u izazivanju tog oseaja i u drugim situacijama u kojima vam bude potrebno. Ukoliko vam se ini da oseaj koji elite nije dovoljno jak, krenite istraivanje po svojim uspomenama - sigurno ste imali eljeno stanje u eljenom intenzitetu barem u jednoj prilici tokom ivota, moda u istom ili u sasvim drugaijem kontekstu. Vaan je oseaj, a ne kontekst. Ukoliko i dalje niste sigurni da su oseaj i stanje koje elite dovoljno jasni, moete ga "pozajmiti" od nekoga ko je majstor u tom stanju i u doivljavanju tih oseaja. To radite

zamiljanjem da ste vi ta osoba, pokuavate ui u njeno telo, doiveti njene oseaje, misli, slike i zvukove, dok se ponaa na samopouzdan nain. Odabir pravog podraaja: Sledei korak je odabir specifinog podraaja koji e biti sidro za izazivanje eljenog stanja. Ono to vi elite postii je da, pri svakom javljanju vaeg podraaja, automatski nastupi eljeno stanje i da niko ne primeti vau "aroliju". Budui da brojni podraaji uspostavljaju jake i neposredne veze s istim reakcijama, treba voditi rauna da se odabere podraaj koji e biti jedinstven, jasan, dostupan u svakom trenutku i specifian za vas, a neprimetan za okolinu. Za sidro moete odabrati vizualni, auditivni ili kinestetiki podraaj. Ako ste vizualni tip, moda je najprikladnije odabrati neku spoljanju ili unutranju sliku, predstavu koja moe biti dobra veza sa vaim stanjem. Recimo, sportisti esto koriste vizualna sidra koja ih dovode u najbolje stanje za izvoenje uspenog udarca (npr. neki golferi usmere pogled na vrh cipele, koarkai na pod ispred nogu). Vrlo esto se koriste kinestetika sidra koja se smatraju najmonijima. U tom smislu najzgodniji su specifini dodiri odreenog dijela tijela, kao npr. dodir vrha palca i kaiprsta, pritisak na odreeno mesto na vratu i si. Za taktilna je sidra vano da su dovoljno zatiena od pritisaka u svakodnevnoj komunikaciji, kako se ne bi "ponitio" njihov uinak na izazivanje odreenog stanja. Auditivno sidro moe biti neka re, reenica, zvuk koji moemo proizvesti (ne mora na glas, moe u sebi). Povezivanje podraaja i reakcije sidrenje: Kad je odabrano intenzivno i jasno stanje i ist, jedinstven i jasan podraaj, vano je povezati ih u pravom trenutku. Pravi trenutak za primenu sidra (podraaja) je momenat pred vrhunac doivljenog oseaja ili stanja. Tehnika se, obino, obavlja tako to se prvo opustimo, udubimo u sebe, uspostavimo kontakt sa sopstvenim telom. Zatim zamislimo eljeno stanje, prisetimo ga se to ivlje, obratimo panju na sve telesne osete koje imamo u eljenom stanju (kakvo nam je disanje, oseaj u stomaku, grudima, delovima tela) Kad to postignemo, zamislimo kao da smo se, u mislima, udaljili iz svog tela, kao da smo izali iz njega i posmatramo ga. Zatim se, polako, vraamo u svoje telo i eljeno stanje. U trenutku kad smo pred vrhuncem doivljaja, bacimo sidro, to jest, zamislimo sliku, ili izgovorimo re, ili uradimo pokret (izvedemo neki pokret koji je kinestetiko sidro). Kad oseaj pone jenjavati, otpustite sidro i vratite se u realnost. Prekinite svoje dotadanje stanje nekom aktivnou, proetajte se, popijte au vode, pogledajte kroz prozor. Zatim ponovo "ispalite" sidro (sidra) i primetite ta se dogaa s vaim oseajima i stanjem - izaziva li sidro automatski eljeno stanje ili oseaj? Ponovite ovaj proces nekoliko puta, pojaajte vezu i postignite da se ona ustali u vaoj neurologiji. Na taj ete nain poveati mogunost izbora za sebe u onim situacijama u kojima ste do sada reagovali poput automata, neeljenim reakcijama. Prenoenje sidra u budunost: Jednom uspostavljeno sidro moete povezati i s nizom situacija koje e se tek dogoditi u budunosti. Zamislite neku situaciju u budunosti u kojoj e vam trebati stanje koje ste upravo usidrili, recimo da je re o samopouzdanju. Odaberite neki spoljanjii znak (sliku, re, pokret), neto to ete doiveti neposredno pre nego to vam bude potreban oseaj samopouzdanja. U trenutku kad, u svojim mislima, vidite taj znak, ispalite sidro i primetite ta se u vama dogaa. Ako sidro deluje, osetiete samopouzdanje. Sledeeg dana ponovo proverite svoje sidro na isti nain, zamiljanjem. Naravno, sve do prave ivotne situacije, u kojoj ete tek potvrditi da vae sidro zaista deluje. to budete ee koristili svoje sidro, ono e biti monije. Uskoro e biti dovoljno da pomislite na sidro i osetiete eljeno stanje. Zapravo, sve e se dogaati automatski i bez vaeg svesnog napora. Kada doe do te automatizacije, psihodinamskim renikom, moemo rei da je sposobnost internalizovana. Roditelji, zapravo, stalno pomau deci u sidrenju pokazujui im (najee nesvesno) kako da se samoreguliu (verbalno su to rei utehe ili rei bodrenja-bravo, moe ti to, vidi kako dobro to radi-razne rei ili postupci koje internalizacijom sidrimo u naim umovima. Onda te rei izgovaramo sami sebi kroz unutranji dijalog koji, uglavnom, i ne registrujemo svesno. (Vigotski i Lurija su detaljnije

opisali kako se kod dece razvijaju vetine samoregulacije i samokontrole pounutravanjem spoljanjeg govora u unutranji). Gomilanje sidara: Sidra moete koristiti za razliite situacije koje vas oekuju u budunosti. U svakoj od tih situacija potrebno je odabrati pravo stanje i pravi podraaj tj. sidro. Poeljna stanja su brojna: smirenost, samopouzdanje, veselost, energinost, strastvenost, bezbrinost, koncentracija, motivisanost, zabava i tako dalje. Brojni su i podraaji koje moete koristiti kao sidra za ta stanja. Moete se odluiti da za svako od brojnih poeljnih stanja imate poseban podraaj, ali i da pod isti podraaj ili isto sidro "grupiete" ili "nagomilate" vie razliitih oseaja. Tako, ako elite da se oseate smireno, ali istovremeno i samopouzdano, nestrpljivo i tolerantno, moete povezati ova razliita stanja sidrei ih istim sidrom. Pored sidrenja, koje moe biti korisno za rad sa problemima deficita konstantnosti objekta, reframing tehnika moe biti od koristi za uvebavanje celovitosti objekta. ta je reframing? Uenje da se na stvari gleda i iz drugih uglova. Gledanje iz razliitih uglova je, zapravo, ono to nedostaje osobama koje koriste mehanizam cepanja i ne mogu da intergiu razlitite aspekte doivljaja, da toleriu ambivalenciju - oprena oseanja. Kako reframing moe pomoi u tome? Ljudi filtriraju svoje percepcije stvarnosti korz odreene filtere (vide uglavnom ono to se slae sa njihovim uverenjima). Kao to, kod slike, ram uokviruje granice onoga to se vidi, referentni okvir, koji biramo kao rezultat naih uverenja o sebi i drugima, nae opaene uloge u ivotu, naih ogranienjamoe ograniiti ono to vidimo kao mogunosti. Retko postavljamo pitanje o tome da li su ta ogranienja stvarna, ili su samo proizvod naih uverenja. Promena okvira moe imati bitan uticaj na to kako osoba opaa, tumai i reaguje na neko iskustvo. Mada moemo rei da se reframing deava i kao posledica psihodinamskog, psihoanaitikog rada, i da ova tehnika nije nita posebno novo, ona je, ipak, malo drugaije uobliena i aktivnije voena, pa emo je objasniti. Reframing se, uglavnom, odnosi na to da se neka ponaanja koja su procenjivana kao negativna vide i u drugom svetlu-na primer, kao resursi. Jedan od primera koji NLP ijevci esto navode je onaj u kojem se otac obraa Miltonu Eriksonu (poznatom hipnoterapeutu) za pomo u vezi ponaanja svoje erke koja Ne slua majku i oca. Uvek izraava svoje miljenje. Nakon to je sasluao oeve albe Erikson mu je dogovorio: Zar nije dobro to to e ona biti sposobna da stoji na svojim nogama i zastupa sebe kad ode od kue?. Otac je zautao. Kasnije u terapiji je razmislio i prihvatio da erkino ponaanje moe biti i resurs za budunost. U NLP-iju postoje dva bazina oblika preokviravanja-reframing sadraja (ili znaenja) i konteksta. Reframing sadraja ili znaenja neke situacije je odreen onim to se odabira kao fokus. Da li se fokusiramo na negativne ili pozitivne aspekte situacije. Kao to, na primer, na struju moemo gledati kao na veliku opasnost ili kao na izvor energije koju moemo upotrebiti, tako i razliite situacije u sebi nose i ansu i opasnost. Reframing sadraja moe biti koristan kod izjava kao to je, na primer,: Nervira me kad moj ef stoji iza mene dok radim. Osoba koja ovo govori je dala situaciji odreeno znaenje i time ograniila sopstvene pravce akcije. NLP psihoterapeut pretpostavlja da svako ponaanje ima i neku pozitivnu intenciju i postavlja pitanja kao to su: Koje jo znaenje ponaanje efa bi moglo da ima? Kojoj svrsi ono moe da slui? Mogui reframing bi mogao biti: Da li je mogue da on pokuava da pomogne i da ne zna kako da ponudi svoju asistenciju na drugaiji nain?. Koja je pozitivna vrednost u tom ponaanju? Pozitivna vrednost se moe povezati sa efovim ponaanjem (kao u prethodnom pitanju) ili sa ponaanjem osobe koja se nervira. Mogui refrejming bi tada bio: Zar nije dobro to to znate sopstvene granice i niste spremni da dopustite da ih neko povreuje. Mogli bismo rei da, na neki nain, refrejming suoava klijenta sa onim to psihoanalitiari zovu sekundarna dobit, izvesna korist koju osoba dobija od ponaanja koje joj smeta. esto ujem kada ljudi, govorei o nekoj nevolji koja ih je zadesila, ili o nekom gubitku, tee sebe reenicom ko zna zato je to dobrokao da nasluuju da iza gubitka ili

nekog negativnog ishoda moe doi do toga da ih ta situacija pokrene na neku promenu. Setimo se onoga to smo govorili o bolu i odricanju koje razvoj nosi sa sobom. Neega se moramo odrei da bi smo dobili neto drugo. Optimalno razoarenje u roditeljske figure donosi nam sazrevanje i separacijuSve to se dobija neto kota. Da li emo se fokusirati na ono to dobijamo ili na ono ime to moramo da platimo? To je pravo pitanje za reframing. U O.L.I. metodu smo razvili tehniku sa slinim ciljem. Zovemo je pijaca osobina. Najee je sprovodimo u grupnom radu jer grupa, kao ogledalo, odraava potrebu osobe koja eli da kupi neku poeljnu osobinu na pijaci osobina da dobije neto za nita. To je, najee, praeno smehom, i vodi alavog kupca do suoavanja sa svojom nerealnom potrebom. Osobe sa deficitom konstantnosti objekta imaju izraenu potrebu da dobiju mnogo za nita (prisetimo se kako se ta potreba izraava kroz fantaziju jednog dana i oekivanja dobitka na lutriji ivotabez truda i odricanja od onoga to je cena za dobitak. Kada nam klijent kae da bi eleo da ima neku poeljnu osobinu, na primer samopouzdanje, igraemo se sa njim pijace osobina i ponudiemo mu samopouzdanje u zamenu za neto to ve ima. Ta zamena je neto to bi on hteo da zadri, a da dobije i samopouzdanje. Recimo, hedonizam. Sklonost da udovoljava sebi i da, kad mu se radi-radi, a kad mu se ne radi, onda ne radi. A uglavom mu se ne radi. Traiemo, u zamenu, njegov hedonizam (stavljamo re hedonizam pod navodnike jer ne smatramo da je to ponaanje pravi hedonizam. Pravi hedonizam bi, po nama, bilo ponaanje u kojem osobe sebi uspeva da obezbedi zadovoljstvo, ali ne po cenu sopstvene tete ili zaustavljanja razvoja, ve usklaivanje i jedne i druge potrebe). Rei emo mu, na primer, da mu dajemo samopuzdanje ali da, u paketu sa njim ide i odgovornost, i ustupanje nama njegovog hedonizma. Re samopouzdanje znai da osoba moe da se pouzda u sebe. Kako se moete pouzdati u nekoga ko e, uglavnom, raditi ono to mu prija i ono to mu je lake i to ne boli? U takvu osobu, da vam je prijatelj ili poznanik, ne biste mogli da se pouzdate. Ako se, na primer, dogovorite da se naete i obavite neki posao, a njemu se tada spava, ili je umoran, ili pada kia, ili je vrueili ga, jednostavno, mrzion nee doi, i ostavie vas na cedilu. On je nepouzdana osoba. Ako se na taj nain osoba odnosi prema sopstvenim ciljevima, prema svom razvoju, onda ona ne moe da se pouzda u sebe i gubi samopouzdanje. Dakle, samopouzdanje se mora plaati izvesnom sposobnou i spremnou za odricanje, podnoenje neprijatnosti i bola. ivot je takav. Nita vredno se ne dobija za dabe. Osobe sa nedostatkom celovitosti i konstantnosti objekta, meutim, teko prihvataju tu injenicu jer oseaju da im ivot neto duguje i oekuju veliku dobru dojku koja e doi jednog dana i utoliti njihovu nezajaljivu emotivnu glad. Naravno, udobno je ne raditi i ponaati se u skladu sa trenutnim raspoloenjem. Pozitivina karakteristika tog njihovog ponaanja bi mogla biti sposobnost za uivanje i oputanje. Meutim, druga strana medalje je zavisnost od drugih (od onih koji su spremni da se odriu, razvijaju, osamostaljujuda bi dobili realnije zadovoljstvo, ono koje su sposobni da podre sopstvenim sposobnostima, da ga sebi obezbede umesto da se grebu o tu napor) i nedostatak samopouzdanja. Na alost, esto se deava da vrea nae zakrpu, to jest da se osoba koja nema samopouzdanja i sklona je da ide linijom manjeg otpora, detinjasta je i zahtevna, nae deurnog odraslog, osobu koja ima problema da stupi u kontakt sa detetom u sebi, pa dozvoli da joj se zakai neko detinjast, ne bi li kroz njega ivela taj otcepljeni deo sebe. Na pijaci osobina takvi parovi udruuju osobine tako to podele uloge i jedno umesto drugog vre funkcije koje nedostaju (obostrano su jedno drugom selfobjekti). esto oni koji ih poznaju komentariu: Kad bi se vas dvoje sabrali u jednu osobu, tek onda bismo dobili jednog normalnog oveka. Ovakve polutrampe, u kojima se ne naputa svoja osobina, ve se usluno vri za drugoga (uz zadravanje prava vlasnitva), a on to isto radi za nas sa nekom drugom funkcijom, omoguava nerazvijanje u paru. Meutim, napadanje na ovakva ponaanja proglaavanjem za neprikladna ne bi imala terapijski efekat, a ne bi bila ni realna. Gotovo svako ponaanje moe biti korisno i prikladno

u nekom kontekstu. Zaboravljanjem toga, onaj koji sudi, zapravo, gubi celovitost objektasposobnost da sagleda obe strane medalje. ekspir je lepo rekao da nema niega pod kapom nebeskom tako loeg da nema klicu dobroga u sebi, niti tako zlog da u sebi ne sadri klicu zla. (Oito je dobro razumeo celovitost objekta. Mogli bismo rei da je celovitost objekta, zapravo, tesno povezana sa sposobnou za dijalektiko miljenje i dijalektiko oseanje stvarnosti). Zato se u NLP-ju koristi reframing konteksta. Prekidanje govornika i nuenje svog miljenja, u sred nekog predavanja, nije prikladno ponaanje. Uraditi to isto na kraju neke prezentacije, da bi se ponudila i drugaija perspekiva, moe biti dobrodolo. Pitanje za reframing nije da li je neka osobina ili ponaanje osobe pozitivno ili negativno (to bi bilo korienje mehanizma cepanja), ve kada, u kom kontekstu, bi to ponaanje mogli videti kao resurs. To znai da klijent ne mora da ga se odrekne, ve da ga koristi prikladno kontekstu. To znai da proces promene ne podrazumeva da osoba postane neko drugi, da odbaci neki neprihvatljivi deo sebe, ve da ga prihvati i fleksibilnije ga koristi onda kada je to prikladno situaciji. Getaltisti to nazivaju paradoksalna teorija promene(tek kada se neki otcepljeni deo sebe prihvati, onda moe da se menja. Govoriemo o tome kada se budemo bavili getalt tehnikama koje smatramo upotrebljivim u radu sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta). R.E.B.T.-Racionalno, emotivno, bihejvioralna terapija i K.B.T.-Kognitivno Bihejvioralna Terapija Kada radimo sa iracionalnim uverenjima, i iracionalnim miljenjem (to, svakako, ne nedostaje osobama koje imaju deficit sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta), od koristi mogu biti i tehnike R.E.B.T.a (gde je fokus upravo u radu sa iracionalnim uverenjima) i K.B.T. U osnovi REBT- je ABC model, koji se zasniva na tezi da ljudi nisu uznemireni stvarima po sebi, ve svojim interpretacijama spoljanjih ili unutranjih dogaaja. ABC su poetna slova za A-ktivirajui dogaaj, B-beliefs (uverenja) i C-consequences (posledice). Percepcija svakog dogaaja, pre nego to osoba reaguje, prolazi kroz filter uverenja-tumai se u skladu sa uverenjima, i od tih tumaenja zavise reakcije-posledice. (Dryden & Branch, 2008) A - aktivirajui dogaaj (activating event) . Neto to se desilo spolja ili u nama. Dogaaji su sloeni, i ljudi, uglavnom, ne reaguju na sve aspekte dogaaja. Onaj aspekt dogaaja koji okida odreen tok uznemiravajuih misli u R.E.B.T. u se naziva kritiki dogaaj, odnosno kritiko A. Krtiko A je kljuni sastojak koji okida nae misli. Kritiko A moe biti stvarni dogaaj (onakakav kakav se desio) ili inferencije, to jest tumaenja koje je osoba pridala dogaaju. Interpretacije su slutnje ili predoseaju oko aktualnih dogaaja koji prevazilaze aktualnost samih dogaaja. Kritiko A moe bitri unutranje. Realno oseanje bola u grlu, na primer, moe pokrenuti nau inferencijalnu misao da to znai da imamo rak grla. Kritiko A moe ukazivati na prole, sadanje i budue dogaaje. B beliefs - su uverenja . Iako A mogu biti inferencije, uverenja su jedine kognicije koje grade B u ABC modelu. Uverenja mogu biti racionalna i iracionalna. Racionalna uverenja su: fleksibilna i neekstremna, u skladu sa realnou, logina, funkcionalna u svojim emocionalnim, bihejvioralnim i kognitivnim posledicama, samopomaua za ostavernje ciljeva. R.E.B.T. definie 4 tipa racionalnih uverenja: 1. nedogmatske preferencije su sr mentalnog zdravlja. Sadre dva elementa: ja neto elim, ali ne moram to i da dobijem. elim da poloim ispit, ali ne moram. 2. neuasavajua verovanja kada neto jako elimo, a to ne dobijemo, skloni smo verovanju da je to i loe. I u pravu smo. Ako elimo da dobijemo dobru ocenu, a ne dobijemo, to i jeste loe. Meutim, to nije uasno i mi to moemo da podnesemo.

Prema REBT-u, uasno znai da je neto vie nego 100% loe, a takve stvari u realnosti ne postoje. Neuasavajue verovanje sadri dve komponente: neto je loe, ali nije uasno. (Uasno je ako upotrebimo mehanizam cepanja i neto uvrstimo u kategoriju istog zla-to izaziva oseanje uasa, to ljudi rade kad izgube, ili nemaju razvijenu celovitost objekta). 3.visoka tolerancija na frustraciju, odnosno ideja o podnoenju ideja o podnoenju je racionalna ideja da, ma koliko neto bilo loe ili bolno, mi to moemo da podnesemo. Sadri tri komponente: neto nam pada teko, borimo se da to podnesemo, ali negiramo da to ne moemo podneti i podravamo ideju da moemo podneti. Dakle, loe je, nije tano da ne mogu podneti, jer podnosim. 4.samoprihvatanje, prihvatanje drugih i prihvatanje ivota prihvatanje znai odsustvo globalnog vrednovanja sebe, drugih i sveta na osnovu pojedinanih ili skupa osobina i postupaka. Ako globalno vrednujemo, to znai da smo mi ili drugi uvek takvi kakva je i globalna procena. (globalno vrednovanje se, takoe, zasniva na mehanizmu cepanja-nedostatku celovitosti objekta) To se, meutim, nikada ne deava. Globalno vrednovanje, prema tome, nema smisla. Prihvatanje sadri tri komponente: neto loe se desilo, ali na osnovu tog postupka ja ne mogu da globalno procenim sebe, druge ili svet, prema tome ja sam, drugi su, svet je kompleksna stvar, nesavrena i otporna na davanje globalnih procena. Model R.E.B.T.a je edukativan. Klijenti se edukuju o ABC modelu, nainu na koji stvaraju svoje reakcije, obrascima miljenja, racionalnim i iracionalnim uverenjima i funkcionalnim i disfunkcionalnim emocijama. Ta vrsta edukacije. Koja se zasniva na proveravanju i utvrivanju modela na samom sebi, moe biti veoma korisna osobama sa problemima, pre svega, celovitosti objekta (crno-belo miljenje koje se zasniva na primitivnim mehanizmima odbrane kao to su cepanje, prijekcija i projektivna identifikacija) da prepoznaju svoje tipine obrasce miljenja koji ih vode tipinim negativnim emocionalnim reakcijama. esto susreemo, kod edukanata za psiholoke savetnike i psihoterapeute koji su opredeljeni za psihodinamski pristup psihoterapiji, otpor prema R.E.B.T.u, koji se zasniva na njihovom uverenju (mislimo iracionalnom) da je R.E.B.T. jedna jednostavna povrna tehnika sa pojednostavljenim pristupom oveku i velikim pretenzijama (R.E.B.T. sve moe, i to lako i brzo). esto ga koristimo u okviru O.L.I. metoda, i nalazimo da je veoma upotrebljiv i u radu sa problemima celovitosti objekta. Meutim, kao i tehnike iz drugih pravaca koje smo pomenuli i pomenuemo, smatramo ga samo jednim od korisnih rekvizita u psihoterapijskom radu koji se, pre svega, bazira na odnosu klijent-terapeut. Zbog toga esto i odgovaramo edukantima, malo u ali, malo u zbilji, R.E.B.T. je odliansamo ako niste zadrti R.E.B.T.ovac, to jest, onaj koji veruje da je dovoljno poznavati ABC modle i deset koraka primene, i initi psihoterapijska uda. No, da se vratimo B-uverenjima. Iracionalna uverenja su: rigidna i ekstremna, u neskladu sa realnou, nelogina, disfunkcionalna u svojim emocionalnim, bihejvioralnim i kognitivnim posledicama, odreujua, definiua i sputavajua u ostvarivanju ciljeva. Vrste iracionalnih uverenja: zahtevi poto ja neto elim, to tako mora i da bude. uasavanje s obzirom na to da nisam dobio to to sam eleo, to je uasno. Niska tolerancija na frustraciju poto se neto loe desilo, ja to zaista ne mogu da podnesem. Neprihvatanje sebe, drugih i uslova ivota- s obzirom na to da sam pogreio/la u neemu, to me odreuje kao osobu i ja nita ne vredim (ti nita ne vredi, svet nita ne vredi). (Dryden & Branch, 2008). Ako se prisetimo prethodnih opisa sindroma koji su posledica defekta u sposobnostima celovitosti i konstantnosti objekta, pronai emo sve vrste iracionalnih uverenja kod osoba sa tim problemima. Defektne sposobnosti i proizvoda takva iracionalna uverenja. Mogli bismo, meutim, rei da su iracionalna uverenja posledica, a ne uzrok problema. Ona su kao trava koja izbija iz zajednikog korena koji je emocionalni. Smatramo da je ABC model malo izvrnut, po redosledu deavanja. Govorili smo o tome da nesposobnost da se podnesu intenzivne oprene emocije dovodi do mehanizma cepanja kao odbrane, i do

nesposobnost da se objekt percipira kao celina. Zatim iz te emocionalne nesposobnosti dolazi cepanje kao odbrana, i iracionalna uverenja o objektu i sebi. Sekundarno, ta uverenja stvaraju nove disfunkcionalne emotivne reakcije, i tako se stvara zaarani krug. Sposobnost celovitosti i konstantnosti objekta se ne moe razviti samo kognitivnom analizom distorzija-iracionalnih uverenja. Ona se mora graditi kroz odnos koji prua drugaije, korektivno emocionalno iskustvo, a analiza uverenja, edukacija o obrascima miljenja, zadaci koji su usmereni na promene ponaanjasamo su neki od koraka na putu sticanja ovih sposobnosti. C consequences - posledice naih ivotnih filozofija u ABC modelu. C su posledice odreenih uverenja o odreenim kritinim dogaajima. Posledice mogu biti emocionalne, bihejvioralne i kognitivne. Emocionalne posledice zdrave i nezdrave emocije. Zdrave emocije su proizvod racionalnih uverenja, i prepoznajemo ih po tome to su naa ponaanja izazvana zdravim emocijama funkcionalna i sistem uverenja koji formiramo u odnosu na zdrave emocije pomau u odnosu na ostvarenje ciljeva koje teimo da ostvarimo. Zdrave emocije ohrabruju klijente da promene ono to se moe promeniti, i da prihvate ono to ne moe. Nezdrave emocije su proizvod iracionalnih uverenja, sputavaju nas u ostvarenju ciljeva, vode nefunkcionalnom ponaanju i pospeuju neracionalno miljenje. Nezdrave emocije vode u emocionalne poremeaje. Drajden i Bren (Dryden & Branch, 2008) daju operacionalno razlikovanje izmeu zdravih i nezdravih osnovnih emocija Zdrave emocije Nezdrave emocije zabrinutost anksioznost tuga depresija kajanje krivica aljenje povreenost razoaranje stid ljutnja bes Zdrava ljubomora Nezdrava ljubomora Zdrava zavist Nezdrava zavist

Bihejvioralne posledice uverenja u REBT-u se pravi razlika izmeu stvarnih akcija i tendencija za akcije. Svaki put kada imamo neko uverenje, imamo i tendenciju za akciju. Bilo da tu tendenciju zaista realizujemo ili ne, valja je istraiti. Na osnuvu tendencije za akciju prepoznajemo da li je uverenje koje je izaziva racionalno ili iracionalno. Kognitivne posledice uverenja pominjali smo da kritiko A moe biti stvarni dogaaj ili interpretacija (inferencija). Rekli smo da, iako su inferencije kognicije, mogu se smatrati kritikim dogaajem ukoliko pokreu odreeni sistem uverenja. Sistem uverenja takoe moe pokrenuti inferencije koje su sada viene kao posledice i ine taku C. Taka C moe biti misaona posledica odreenog sistema uverenja koji imamo u taki B. Na primer. Kritiki dogaaj moe biti neiji izgled (A), povodom kog taj neko ima sistem uverenja (B) koji kae ja sam ruan, posledica toga moe biti inferencija, odnosno kognitivna posledica (C) ja se nikome neu svideti. Ovo C je inferencija, odnosno interpretacija, odnosno kognicija, odnosno iskrivljeni zakljuak. Naravno ovom lancu ovde nije kraj jer uvek moemo doi do oseanja povodom ove kognitivne posledice. To postiemo pitanjem kako se neko osea povodom toga to zakljuuje da se nikada nikome nee svideti. ABC i psiholoki interakcionizam: Dogaaji na koje se fokusiramo, nae interpretacije i inferencije, sistemi uverenja koje gradimo povodom dogaaja i emocije koje oseamo kao

odgovor na uverenja kojih se drimo, ponaanja i misli koje proishode iz ovih uverenja su meusobno povezani i reciprono utiu jedni na druge na mnogobrojne i kompleksne naine. Sada kada smo izneli osnovne pretpostavke R.E.B.T.a, prikazaemo i neke tehnike koje smatramo korisnima za razvoj sposobnosti celovitosti objekta. (Dryden & Branch, 2008, Ellis & Harper, 1975). Testiranje validnosti terapeut testira validnost klijentovih uverenja. Pita klijenta da definie svoju taki gledita kao objektivnu. Kako su uverenja iracionalna, klijent za to nije sposoban. Testiranje validnosti je isto to i disputacija (osporavanje) uverenja, klijent se poziva da svoje iracionalno uverenje dokae, pozivajui se na: 1. empiriju gde je dokaz da to tako mora da bude 2. logiku da li iz toga to eli da se neto odvija na njemu prihvatljiv nain, logiki nuno i sledi da to tako mora biti 3. pragmatiku poeljnost ispitivanje klijenta kako e se oseati dok se bude drao iracionalnog uverenja koje ne prolazi test realnosti. Koje se pozitivne strane zadravanja tog uverenja kada ne donosi rezultate, ve samo tetu. (O'Donohue & Fisher, 2009) Pisanje dnevnika dnevnik se vodi kao podsetnik i vodi za svakodnevne situacije. Misli koje su povezane sa ovim situacijama i ponaanje koje je ispoljeno kao odgovor na njih se opisuju u dnevniku. Terapeut i klijent istrauju dnevnik i maladaptivne obrasce miljenja opisane u njemu i naine na koji oni modeluju ponaanje.(Dryden & Gordon, 1990). Voena fantazija traimo od klijenta da zamisli da je njegovo iracionalno uverenje tano i da e se posledice koje oekuje zaista i desiti. Traimo da opie kako bi se tada oseao i ta bi bilo najgore to moe da se desi. Ispitujemo mogunost podnoenja i iracionalnost uverenja da su posledice zaista nepodnoljive (praktikuje se sa problemima anksioznosti, depresije, stida i agresije). (Dryden & Gordon, 1990). Modelovanje terapeut igra uloge sa klijentom tako to odgovara na racionalan nain, ponaa se funkcionalno i predstavlja model za uenje adaptivnog ponaanja i miljenja klijentu (vezano za konkretnu problematinu situaciju kod klijenta). Terapeut esto modeluje u fobijama. (Dryden & Branch, 2008). avolji advokat terapeut igra uloge sa klijentom, tako to personalizuje njegovo iracionalno uverenje. Terapeut, na taj nain, postaje osoba koja ima klijentovo iracionalno uverenje, a od klijenta se trai da ga sam ospori. Na ovaj nain se veba klijentova racionalnost dok on, ujedno, osporava sopstvenu iracionalnost. Tako gradi tolerancija na ambivalenciju (zauzimanjem oprenog stava i podnoenjem suprotnosti) i frustraciju (podnoenjem nezadovoljenja potrebe, sekundarne dobiti, koju klijent inae ostvaruje dranjem iracionalnog uverenja).(Dryden & Gordon, 1990) Paradoks terapeut kreira domai zadatak u kom bi klijent trebalo da pojaava svoja maladaptivna ponaanja i osea jo vie nezdravih emocija. Klijenti to uvide i sami se pobune protiv sopstvenog ponaanja. Radi se kada klijent odbija da sagleda iracionalnost svojih postupaka i miljenja ili kada je u otporu ka promeni.(O'Donohue & Fisher, 2009) Skala razuasavanja koristi se kod ego i diskomfor anksioznosti (anksioznosti povezanih sa strahom od gubitka kontrole i neudobnou-kad nije sve potaman) i, depresija, stida i krivice. Odnosno u radu sa onim emocijama povodom kojih klijenti imaju uverenja da je situacija koja se dogodila nepodnoljiva, ne moe biti gora i oni to ne mogu da podnesu, ne mogu sebi da oproste, ne mogu da zaborave, da prestanu da se stide. Crta se skala od 0 do 100. Sto predstavlja najgoru moguu stvar koju klijent moe da zamisli. Nula predstavlja neutralan dogaaj. Od klijenta se trai da prethodno opisani straan dogaaj smesti na skalu. Kada to uradi, polako se pone sa istraivanjem situacija koje mogu biti uasnije od te pomenute. Ovim postupanjem prethodno uasni dogaaji se sputaju sa skale po vie

decimala. Tako klijenti uviaju da je neto samo loe, ali ne i uasno. Bitno je naglasiti da je loe, ali ne u uasno. Prvi deo reenice bez drugog nema istu jainu. Takoe, u ovoj tehnici, sledi psihoeduakcija pojma uasno. Uasno znai da je neto vie nego 100% loe, da e bukvalno razoriti oveka i ceo njegov svet. Nita ne moe biti vie nego 100% loe, a one stvari koje klijenti smatraju za 100% loe se u 99% sluajeva nikome ne dese. Smanjujui taj ekstremni doivljaj negativnog osoba se zalepi (jer u uasu odlepimo, ili izgubimo celovitost objekta stvarajui crno beli svet). (Dryden & Branch, 2008). Krug linosti koristi se za globalno vrednovanje sebe (ili drugoga), obezvreivanje sebe kao osobe, stid.(kod gubitaka celovitosti selfa i objekta. Moe se zadati da osoba nacrta krug koji predstavja drugu osobu) Od klijenata traimo da nacrtaju krug preko celog papira. Taj krug predstavlja njih same. U krug treba da upiu sve svoje vrline i mane (ili ih samo nazovemo osobinama linosti). Klijentima damo vremena koliko im treba. Ova tehnika se esto zadaje kao domai zadatak. Najvei broj klijenata ima vie pozitivnih nego negativnih osobina u krugu. Neki imaju jednak broj. Depresivnim ljudima, koji bi imali potencijal da sebe potpuno negativno opiu, ovu tehniku moemo da zadamo jedino po obavljenoj disputaciji racionalnih uverenja i kognitivnih greaka sve ili nita tipa. Kada analiziramo krug, ukazujemo, u stvari, na celovitost objekta i selfa. Dobre i loe strane koje koegzistiraju u jednoj osobi. Osporavamo ideju da osoba moe biti dobra ili loa, odnosno globalno vrednovana (to se deava ako se koristi mehanizam cepanja). Loa osoba znai da nikada u ivot nije uradila, niti e u budunosti uraditi ijedno dobro delo. Dobra osoba znai da stalno radi samo dobre stvari. Mi smo svi pogreiva ljudska bia sa vrlinama i manama. (O'Donohue & Fisher, 2009) Stop tehnika za rad sa snanim anksioznostima i besom. Bes i anksioznost se ne javljaju odjednom, ve narastaju u organizmu. Ti procesi su, meutim, jako brzi i esto ih nismo svesni, ve se samo, odjednom, osetimo preplavljeni anksioznostima ili besom. Prvo edukujemo klijente o ovom procesu. Zatim edukujemo klijente ABC modelu, po kom oni svojim mislima stvaraju anksioznost i bes. (uglavnom su to iracionalne misli koje se pojavljuju kad doe do upotrebe mehanizama cepanja ili projekcije. Gubei celovitost objekta ili selfa, osoba produkuje misli u kojima je neka druga osoba-objekt, ili ona sama-self, potpuno crna ili bela. Iz doivljaja se brie druga strana medalje. Ako fokus ostane na crnom, na ekstremnom zlu, onda se javljaju misli o ekstremnoj ugroenosti i emocije besa ili panike). U narednom koraku istraimo koje su to misli kojima oni sebe ine anksioznim ili besnim. To insistiranje na detaljnom opisu procesa javljanja misli i hvatanja obrasca stvaranja iracionalnih misli je, po nama, najkorisniji deo R.E.B.T. tehnika. Tako smo ralanili lanac. Detektovali smo aumatizovani algoritam, unutranji program automatskog sleda misli koji vodi odreenom ishodu-emociji i ponaanju. Kada se osoba naredni put nae u situaciji u kojoj poinje da osea anksioznost ili bes, ona uvebava prepoznavanje svojih misli. Na prvi nalet oseanja potrebno je rei sebi glasno Stop. Na taj nain otklanjamo snanu emociju, a osveujemo misao kojom smo poeli da je stvaramo. Ova tehnika se uvebava, tako da na kraju postane automatizovana. Glasno stop je zamenjeno unutranjim samogovorom i analizim ircionalnih misli. (internalizacijom spoljanjeg govora u unutranji govor). To je, zapravo, nain na koji se, pounutravanjem spoljanje regulacije, one koja dolazi od strane roditelja, uspostavljaju unutranji mehanizmi samoregulacije (kroz unutranji govor, koji vremenom, postaje automatizovan i obino ga nismo svesni). Tehnike koje se koriste kod razvoja sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta su, kao to smo ve rekli, uglavnom vaspitni postupci-naknadno roditeljstvo. Uenje vetina-sposobnosti koje su u razvojnom zastoju.(O'Donohue & Fisher, 2009, Reilly & Shopshire, 2002) Bekova depresivna trijada (Back, 1979): Aron Back je, u svom radu sa depresivnim klijentima, stavio naglasak na vanost negativne kognicije, trajnih, netanih i intruzivnih

negativnih misli o sebi, svetu i budunosti za nastanak i odravanje depresivnih stanja. To je nain na koji, po Beku, osoba stvara i odrava sopstvenu depresiju. Ta depresivna trijada opisuje, zapravo, ono to smo ve napominjali kao osnovu iskrivljavanja koja nastaju kod problema celovitosti objekta. Ona se sastoji iz: 1. sve ili nita, crno-belog miljenja. Naglaavanja ekstrema (o tome smo ve govorili kao o mehanizmu cepanja) 2. mentalnih filtera vienja sveta na depresivan nain. Depresivni ljudi e opaati situacije tako da se uklapaju u njihovu depresivnu sliku sveta, kako bi potvrdili svoju mizeriju. Dakle, mentalni filter predstavlja fokus na negativno i diskvalifikovanje pozitivnog. 3. personalizovanje smetanje samog sebe u centar zbivanja. Oseanje odgovornosti za svaku moguu lou stvar. Osoba misli da je za sve ona kriva, a kako nad svim na svetu ne moe imati kontrolu, krivica raste i ona pada u oaj. Tretman depresije ukazuje na ralanjivanje depresivne trijade, ukazivanje na kognitivne distrorzije i vebanje balansiranijeg vienja sveta, i usvajanje racionalnih uverenja i stavova po pitanju line odgovornosti i vienja stvarnosti. Ostale Bekove kognitivne distorzije: 1. emocionalizovanje poto ja oseam to je i tako (oseam da me deko vara, ili oseam se bezvredno, to znai da to i jesam) 2. fonizam ako ne uradim stvari savreno, prema mojim linim standardima, svi e primetiti da sam folirant, to ja u stvari i jesam 3. skok na zakljuak zakasnio si, tebi uopte vie nije stalo do mene 4. preterane generalizacije uvek vie, nikada ne radi onako kako smo se dogovorili. poto se neto strano- desilo, vie nikada nita nee biti kao pre 5. proricanje sudbine poto mi se smeju zbog ovog mog neuspeha, smejae mi se do kraja ivota 6. etiketiranje ja sam moje ponaanje. Poto sam rekao glupu stvar, ja sam glup. Poto me je ostavila devojka, ja sam paenik itd 7. perfekcionizam jasno mi je da sam posao, ispit i sl. uradio prilino dobro, ali morao sam da uradim savreno, to govori o tome da sam nekompetentna osoba Sve kognitivne distorzije se proveravaju kroz ABC model i osporavaju pozivanjem na: empirijsku, logiku i pragmatinu argumentaciju. Nakon osporavanja, sledi instalacija nepolarizovanoh miljenja, odnosno racionalnih uverenja. Uenje klijenta da prepoznaje sopstvene kognitivne distorzije i da ih zamenjuje racionalnijim, celovitijim vienjima i doivljavanjima sebe i drugih je korisna tehnika u radu sa problemima celovitosti objekta. Da razjasnimo samo jo neto, kada je u pitanju R.E.B.T. (kao i drugi pristupi koji se baziraju na radu sa iracionalnim uverenjima). Mi ne mislimo da iracionalna uverenja primarno stvaraju odreena stanja, disfunkcionalne emocije i ponaanja. Smatramo da su i iracionalna uverenja, takoe, proizvod defektnog funkcionisanja bazinih ego sposobnosti o kojima govorimo, softvera za obradu emocija i stvarnosti. Ti unutranji programi su baziniji i elementarniji od uverenja. Kada neko, na primer, nema razvijenu sposobnost celovitosti objekta, to nije zato to on ima uverenje da je svet crno-beo, da su ljudi samo dobri ili loi, ve zato to nema sposobnost da integrie oprene emocije (toleranciju na ambivalenciju), to su oprene emocije suvie snane (nije razvio sposobnost neutralizacije, o kojoj emo govoriti u narednom poglavlju), nije sposoban da tolerie frustraciju ili gubi konstantnost objekta i

selfa (ne moe da odri, pod pritiskom, kad je sam...svoje samoregulatorne mehanizme...pa mu treba spoljanja regulacija) pa, naknadno, gradi uverenja koja podravaju njegov nedostatak sposobnosti. Ta uverenja, sekundarno, proizvode nove disfunkcionalne emocije i ponaanja. Zato smatramo ovu razliku bitnom? Zato to mislimo da racionalni pristup, onaj koji se bavi proizvodima-iracionalnim uverenjima, nije dovoljan da bi dolo do promena u emotivnim programima-sposobnostima, koje stoje u pozadini i produkuju takva uverenja. Ljudi, uglavnom, nisu toliko glupi da ne bi mogli i sami da uvide svoja iracionalna uverenja, kad se stalno suoavaju sa injenicama koje ih pobijaju. Oni odravaju iracionalna uverenja jer su im potrebna, jer potkrepljuju i racionalizuju (iako na uvrnut nain) njihova emotivna stanja. Ako se ne izmeni sours, emotivni izvor (ako se ne razviju bazine sposobnosti o kojima govorimo), produkovae se nova iracionalna uverenja, novi simptomi e zameniti stare...A izvor se ne moe promeniti bez specifine vrste odnosa i korektivnog emotivnog iskustva o kojem smo govorili u delu vezanom za preporuke za rad sa ovim sposobnostima koje su date u okviru psihoanalitikog metoda (empatija, holding, kontejning...). Meutim, pristup preko uverenja, vebanje vetina samoregulacije i razne druge tehnike koje spominjemo, mogu da budu od koristi u sklopu tog celovitog pristupa. Klinentu (i njegovom problemu) prilazimo sa razliitih strana: odozgo (analizom kognitivnih aspekata, uverenja), odozdo(kroz telesne aspekte, vetinama vladanja fiziolokim procesima), sa strane (tehnikama modifikacije ponaanja, radom na njegovim vetinama komunikacije, analizom transakcija...). Kao i u roditeljstvu, moemo rei da su razliiti postupci disciplinovanja, razvijanja radnih navika, vetina, uenja snalaenja u svetu...vani aspekti podizanja deteta, ali je odnos, za razvoj sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta, od presudne vanosti. Odnos se, ni u roditeljstvu, ni u psihoterapiji, ne moe zameniti tehnikama. to ne ini tehnike bezvrednima, samo ih stavlja na svoje mesto. Ovo govorimo zbog toga to esto sreemo tendenciju kod praktiara i teoretiara psihoterapijskih pravaca iz kojih navodimo odreene tehnike ka pojednostavljivanju psihoterapijskog procesa (a time i skraivanju, jer je skraivanje, u savremenom, uurbanom svetu, dobra reklama: kod nas to ide lake i bre, jednostavnije.... Reavamo probleme za 10-20 seansi...). Odnos se ne moe razviti na brzinu. Ni dete se ne moe vaspitati na brzinu. Ako se proces ubrza efikasnijim razumevanjem klijenta i fokusiranjem na sutinske izvore njegovih problema, takvo ubrzavanje je dobro (naravno, ako je klijent spreman i sposoban za takvo ubrzavanje. Ako ga forsiramo, i ne pratimo njegov tempo, koliko god dobro pogaali njegove probleme, on e iskljuiti svoje osigurae, i pobei iz procesa). Ako se ubrzavanje pokuava uguravanjem klijenta u neke tehnike procedure, pri emu se zanemaruje odnos, klijentov tempo razvoja, stepen razvijenosti njegovih bazinih emotivnih sposobnosti, ako je ono motivisano terapeutovim nestrpljenjem, ili eljom da komplikovane probleme reava lako, brzo i jednostavno, nekim terapeutskim arobnim tapiem, deava se neto sino kao i kad roditelji pokuavaju da tehnikama vaspitaju dete. Ono to je brzo, postane i kuso.

Getalt tehnike i celovitost i konstantnost objekta Sam izraz "getalt" kada bi se preveo sa nemakog ( gestalt), znaio bi celovitost, izgled, uoblienost, situacija... Ali u praksi, "getalt" se ne prevodi, ve je to izraz koji se za ovu psihoterapiju koristi na svim jezicima, a njegov smisao bio bi: Getalt predstavlja oblik, strukturu i celovitost koja, kao jedinstvena celina, ima svojstva koja ne mogu proizlaziti iz sabiranja delova i njihovih odnosa. Osnovna postavka getalt psihologije je da je ovekova priroda organizovana u getalte, oblija ili celine, da je jedinka u tom smislu i doivljava, te da se moe shvatiti samo kao funkcija oblija ili celina iz kojih je sastavljena. (Pearls, 1969) Tom osnovnom postavkom voene su i brojne tehnike koje se koriste u getalt terapiji. Nije teko pretpostaviti da je taj fokus na celovitosti u getalt radu ono to moe

biti od koristi na razvoju sposobnosti celovitosti objekta-na integraciju razliitih aspekta doivljavanja sebe i drugoga. Da bismo objasnili delotvornost getalt tehnika na sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta, veoma kratko emo se pozabaviti getalt teorijom. Mogli bismo rei da je tvorac getalt terapije, Fric Perls, svojim reima prepriao teoriju objektnih odnosa o kojoj smo ve govorili, malo promenio naglasak i terminologiju, i pronaao veliki broj tehnika kojim se mogu uvebavati odreene sposobnosti. Perls za iste procese koristi drugaije termine, pa emo, da bismo razumeli tehnike, povezati njegove termine sa onima koji su nam poznati. Frojd ulaganje u objekte naziva kateksom, dok u getaltu ti objekti postaju figure. Postoji pozitivna kateksa koja se odnosi na poeljne objekte, one koji doprinose zadovoljenju ovekovih potreba i uspostavljanju ravnotee. Nepoeljni objekti, oni koji ugroavaju oveka ili prete da mu poremete ravnoteu, ne zadovoljavaju potrebe itd. imaju negativnu kateksu. Perls kae da je ovek je raspet izmeu nestrpljenja i uasa. Svaka potreba zahteva trenutno zadovoljenje. Nestrpljenje je zapravo emotivni oblik koji najpre uzima uzbuenje nastalo usled pojave potrebe i poremeaja ravnotee. Nestrpljenje je osnova pozitivne katekse, dok je uas osnova svih negativnih kateksi i predstavlja doivljaj ugroenosti opstanka. Sa negativno katektovanom situacijom ili objektom ovek ima nekoliko naina borbe. Unitenje, magijsko unitenje ili bekstvo sa opasnog polja. Sve su ovo naini povlaenja. U psihoterapiji, magijsko unitenje poznato je kao skotom ili slepa mrlja. Postoje ljudi koji ne vide, ne uju i ne oseaju ono to ne ele u cilju iskljuenja opasnosti ili negativne katekse. (psihoanalitiari bi to nazvali odbrambenim mehanizmom negacije, ili cepanjem) Magijsko povlaenje je delimino i predstavlja zamenu za stvarno povlaenje. Povlaenje nije ni dobro ni loe, ono je jednostavno nain suprotstavljanja opasnosti. Isto vai i za kontakt. Svi mi poznajemo ljude koji neprestano moraju da budu u dodiru sa drugim. Njih je podjednako teko leiti kao i one izrazito povuene u sebe. Dakle, nije svaki dodir zdrav, niti je svako povlaenje nezdravo. Kada se katektovani objekat, bilo sa pozitivnom ili negativnom kateksom, prisvoji ili uniti, tada i taj objekat i potreba sa kojom je bio povezan iezavaju iz sredine getalt je zatvoren. Kontakt sa sredinom i povlaenje od nje, prihvatanje i odbacivanje sredine, najvanije su funkcije sveukupne linosti. To su pozitivne i negativne strane psiholokih procesa na osnovu kojih ivimo. Psiholozi koji se dre dualistikog poimanja oveka smatraju te procese suprotnim silama koje razapinju jedinku. (problemi ambivalencije) Getalt te procese vidi kao delove iste stvari: sposobnosti pravljenja razlika (capacity to discriminate). Ako ta sposobnost loe funkcionie, ovek postaje nesposoban da se ponaa kako treba (neurotiar). Kada sposobnost pravljenja razlika dobro funkcionie u njoj e se uvek nai i delovati i komponente prihvatanja i komponente odbacivanja, i dodira i povlaenja. Ovo je Perlsov nain da opie celovitost objekta i sposobnost tolerancije na ambivalenciju. Stupiti u dodir sa sredinom znai, na neki nain, uobliiti getalt. Povlaenje znai ili potpuno ga zatvoriti, ili prikupiti snage da bi se omoguilo zatvaranje. Kontakt i povlaenje, ritmiki se smenjujui, naini su da zadovoljimo potrebe, da odrimo tekue ivotne procese. Kod neurotiara je ritam kontakt povlaenje poremeen. (o tome smo, u okviru psihoanalitike teorije, govorili, dodue drugim renikom, kao o poremeaju optimalne distance) On ne moe da odlui kada da uestvuje, a kada da se povue. Ovo se deava jer on nije u stanju da pravi razliku izmeu onih objekata ili osoba u sredini koji imaju pozitivnu i onih koji imaju negativnu kateksu. Slobodu opredeljivanja je izgubio, prikladna sredstva kojima bi postigao ciljeve ne ume da odabere jer nema sposobnosti da sagleda ta mu je sve kao izbor dostupno. Kada bismo ova stanja koje opisuje Perls objanjavali psihoanalitikim terminima, u okviru teorije objektnih odnosa, rekli bismo da osoba ima problem konstantnosti objekta, to jest nedostatak diferencijacije izmeu sebe i drugoga, probleme sa separacijom i individuacijom. Neuroza je, prema Perlsu, poremeaj granica izmeu osobe i drugoga (sredine), koji se ispoljava prvenstveno putem 4 mehanizma: Introjekcija - Sposobnost pravljenja razlike, i sama funkcija granice ja drugi, svima nam omoguuje da rastemo. Od sredine uzimamo, sredini vraamo. Rasti moemo samo ako u procesu uzimanja potpuno svarimo i temeljno asimilujemo to to smo uzeli. Ono to smo iz sredine zaita

asimilovali postaje nae. Ono to smo progutali u komadu, to nekritiki prihvatamo, nije deo nas ve ostaje deo sredine. Takve nesvarene stavove koje smo samo progutali, naine delanja, oseanja i procenjivanja psihologija zove introjektima, a mehanizam kojim se te strane izrasline nadovezuju na linost introjekcijom. Opasnosti od introjekcije su dvojake. Prvo, ovek koji introjektuje nikad ne dobija priliku da razvije vlastitu linost, jer je prezauzet kontrolisanjem stranih tela koja su se ubacila u njegov sistem. to je vei broj introjekata kojima se opteretio, to mu manje prostora ostaje da izrazi ili bar otkrije svoje pravo ja. Drugo, introjekcija doprinosi raspadanju linosti. Ako proguta dva neusaglasiva shvatanja, ovek moe i da se raspadne nastojei da ih pomiri. Konflikt koji ovim nastaje kod neurotiara obino zavrava patnjom. Ne pobeuje ni jedna strana, a linost ne moe da makne u pravcu rastenja i razvoja. Introjekcija je neurotiki mehanizam kojim inkorporiramo u sebe merila, stavove, naine delanja i miljenja koji nisu stvarno nai . U introjekciji granicu izmeu sebe i ostatka sveta pomerili smo toliko duboko u sebe da od nas skoro nita ne ostaje. Projekcija - je obrnuta od introjekcije. Ona predstavlja skolonost da se na sredinu prebaci odgovornost za ono to je nastalo u samom oveku. Npr. paranoja je projekcija dovedena do krajnosti. Mehanizmom projekcije neurotiar se ne koristi samo prilikom hvatanja u kotac sa svetom izvan sebe. On ga koristi i prema sebi. Neurotiar nije sklon samo tome da se odrekne sopstvenih impulsa ve i onih delova sebe u kojima impulsi nastaju. On tim delovima pripisuje objektivno postojanje izvan sebe, tako da moe da ih okrivi za svoje nevolje, a da se ne suoi sa injenicom da su to delovi njega samog. Umesto da bude aktivan uesnik u sopstvenom ivotu, projektivac postaje pasivan objekat, rtva okolnosti. Kad projektivac kae to ili oni, on obino ima na umu ja. U projekciji, granicu izmeu sebe i ostalog sveta pomeramo suvie daleko, sebi u korist, na nain koji nam omoguava da otpiemo i odbacimo one strane linosti za koje smatramo da su teke, neprijatne i neprivlan e. Osoba svoje introjekte vidi kao deo sebe, a one delove sebe kojih bi se rado otarasila vidi kao nesvarene i nesvarive introjekte. Ona se nada da e se projektovanjem otarasiti tih zamiljenih introjekata koji, zapravo, nisu nikakvi introjekti, ve vidovi nje same. Konfluencija-Kad pojedinac ne osea nikavu granicu izmeu sebe i sredine, kad mu se ini da su on i sredina jedno, on je u konfluenciji sa sredinom . Tada delovi i celina postaju meusobno neraspoznatljivi. Ovaj oseaj je svojstven novoroenadi, ali i ljudima u dubokom zanosu, koncentraciji, a specifian je i za rituale. Ali, kada oseaj ovog krajnjeg poistoveenja postane hronian, a pojedinac nesposoban da uvidi razliku izmeu sebe i ostalog sveta, onda je on psihiki bolestan. On sebe ne moe da doivi zato to je izgubio svaki oseaj sebe. ovek koji se nalazi u stanju patoloke konfluencije trpa sve svoje potrebe, emocije i aktivnosti u istu vreu krajnje pometnje, tako da konano nije svestan ni onoga to eli da uradi, ni naina na koji u tome sebe spreava. Takva patoloka kofluencija krije se iza mnogih oboljenja koja danas priznajemo kao psihosomatska. Patoloka konfluencija ostavlja i ozbiljne drutvene posledice. Takav ovek zahteva slinost i odbija da trpi bilo kakvu razliku. On ne ume da napravi razliku izmeu sebe i ostatka grupe. Kada ovek u patolokom stanju konfluencije kae mi, on ne zna o kome se zapravo govori, o njemu ili o ostalom svetu. Retrofleksija-Bukvalni prevod retrofleksije bi bio naglo se obrnuti protiv. Retroflektivac ume da povue graninu crtu izmeu sebe i sredine, i on je povlai, uredno i jasno, posred srede ali samog sebe. Introjektivac ini ono to bi drugi hteli, projektivac ini drugima ono za ta ih optuuje da ine njemu, ovek u stanju patoloke konfluencije ne zna ta ko kome ini, a retrofleksivac ini sebi ono to bi hteo da ini drugima. Osoba retroflektovanog ponaanja postupa sa sobom onako kako je u poetku elela da postupa sa drugim ljudima ili predmetima . Ona prestaje da usmerava energiju u polje s ciljem da u sredini izazove promene koje e zadovoljiti njene potrebe. Umesto toga, ona svoju aktivnost preusmerava ka sebi i, umesto sredine, sebe postavlja kao metu svojih postupaka. Tom prilikom ona cepa svoju linost na vrioca i trpioca i postaje, bukvalno, svoj najgori neprijatelj. Kako se ispoljava mehanizam retrofleksije? Introjekcija se vidi po korienju zamenice ja kad je istinsko znaenje oni. Projekcija se vidi po korienju zamenice to ili oni kad je stvarno znaenje ja. Konfluencija se vidi po upotrebi zamenice mi kad je stvarno znaenje pod znakom pitanja, a retrofleksija se vidi po upotrebi povratnog se ili sebe.

Pometnja izmeu sebe i drugog koja se krije iza neuroze iskazuje se, takoe, i u krajnjoj pometnji u pogledu svog stvarnog ja (self). Stvarno ja za neurotiara moe biti ili zver ili aneo ali nikada on sam. (mehanizam cepanja, crno-beli svet dobrih i loih objekata, bez integracije) Svi ovi mehanizmi o kojima govori Perls su nam poznati i ve smo ih, drugim terminima, prikazali kao probleme povezane sa celovitou i konstantnou objekta. Nama je, ovde, interesantnije kakvim metodama getalt pristupa ovim problemima. Getalt terapeuti se vie fokusiraju na proces nego na sadraj, jer proces je aktivan i danas, kao to je bio u prolosti. Fokus e biti na tome kako klijent, ako je, na primer, introjektivac, trai preice, da je lenj da asimiluje svet, te ometa sopstveni rast i samoostvarenje. Ako je introjekcija njegov osnovni mehanizam suoavanja sa svetom, ak i ako otklonimo jedan ili dva introjekta (mamu, tatu) klijent e i dalje nagomilavati druge. Zato se klijent mora navesti da uvidi kako guta stvari u komadu, kako neprestano prekida proces razgradnje i asimilovanja. Za klijenta je vano da naui da ne guta komade (tuih stavova, uverenja i sl.) i da razvije oseaj gaenja prema tome. Tek onda bie u mogunosti da stvara sebe, sprovodi vlastite odluke i ostvaruje druge svoje mogunosti. Takoe je vano da klijent naui da terapeut nije ni mama ni tata i koja je razlika izmeu njega i drugih. Ovo e nauiti tek kad shvati da introjektuje i kako introjektuje. Kad ovo naui, nauie i da njegovi introjekti nisu njegovo stvarno ja. Getalt terapija, zapravo, govori o procesima diferencijacije, separacije i individuacije i nudi neke tehnike koje mogu da potpomognu te procese. Prikazaemo neke od tehnika kojima getalt terapeuti rade na pomenutim problemima granica, zapravo na problemima integracije pozitivnih i negativnih aspekata sebe i objekta (celovitost objekta i celovitost selfa) i problemima diferencijacije selfa, optimalne distance, separacije i individuacije (konstantnosti objekta). Kako, u getaltu, prepoznajemo retrofleksiju, i koji se terapijski postupci koriste? Ona se esto prepoznaje po klijentovom telesnom dranju i po tome to govori ja se... Kada se takvoj osobi ukae na in koji sprovodi na sebi umesto na drugome i upita ga se kome je taj in namenjen , iznenaujue je koliko brzo jasno i glatko dobijamo odgovor. Kao da je klijent oajniki ekao priliku da se izrazi. To ne zapanjuje samo posmatraa ve esto i samog klijenta. Kad klijent iznese tvrdnju koja terapeutu izgleda kao projekcija, obraujemo je tako to od klijenata traimo da urade neke stvari. Recimo, ako je u govoru upotrebljavao neodreeno to to mi smeta govorei o glavobolji, najpre treba da ga navedemo da povee sebe sa svojom glavoboljom. To postie tako to sagledava kako glavobolje stvara on sam, te glavobolja vie nije to ve je deo njega. Ako su njegova miljenja o drugima projekcije, kaemo mu da obrne tvrdnju. Moe se desiti da bude potrebno da ga navedemo da tu tvrdnju ponavlja sve dok je ne oseti kao izraz svog ja. Sa introjekcijom se borimo na sasvim suprotan nain: klijenta inimo svesnim stava prema introjektovanoj grai. esto emo od klijenta zahtevati da izvede neki eksperiment na osnovu onoga to smo zapazili u vezi njega. Svrha eksperimenta je da pomogne klijentu da sam otkrije kako prekida sebe i spreava sebe da uspe. Klijent e se svesnosti o otkriu uporno opirati sve dok ne doe pravo vreme da postane svestan onoga to ini. S druge strane, ako je klijent stvarno blokiran, pokazivae i znake te blokiranosti. Tada eksperiment nastavljamo u fantaziji poto klijent jo nije sposoban da ga sprovede ni u ravni stvarnosti, ni u ravni glume. Jeziki pristupi: Jedno od sredstava za razumevanje oveka je prouavanje njegovog jezika. Nain govora odraava nain miljenja i funkcionisanja. U getaltu se primenjuje analiza naina govora (ne samo sadraja), posebno da bi se klijent suoio sa problemima konfuzije granica izmeu sebe i drugih i izbegavajueg govora koji zamagljuje njegovu svesnost. Koriste se eksperimenti sa promenom izvesnih navika govora kao sredstvom za poveanje svesnosti odreene osobe i njene unutranje dinamike: Personilizovanje zamenica:

Menjanje "to" u "ja": Bezlini govor se najee uje kod klijenata koji ive u svetu u kome obiluje bezlini depersonalizovani govor. Ovakva vrsta govora predstavlja jo jednu naviku koja ih udaljava od izraavanja samih sebe. Takoe, stvara prepreke za njihovu svesnost o sebi. Ako se neka osoba vie obraa svetu koristei bezlian govor i zamenicu "To", utoliko e ta osoba sebe vie doiveti kao tree lice. Ovo je jedan neeljeni i poguban pravac razvoja za svaku osobu. Rad sa bezlinim govorom (it-talk) tada postaje sredstvo sa kojim terapeut moe pomoi klijentu da usaglasi "ta" - koje se odnosi na govor, sa onim "ta" koje se odnosi na iskustvo. Cilj je postizanje celovitosti iskustva, a celovitost iskustva doprinosi razvoju sposobnosti celovitosti objekta. Eksperiment Pokuajte da kaete neke primere bezlinog govora koji su uobiajeni u svakodnevnici. "Lepo je danas biti ovde", "Provokativno je kada vi to radite", "Lepo je, zar ne..." Da li vam neto od ovoga zvui poznato? Moete li se setiti nekih slinih vaih govornih ema? Sada promenite neke od originalnih reenica na ovaj nain: "Meni je drago to sam danas ovde", "Ljutim se kada vi to radite", "Ja mislim da je to lepo". Uporedite i suprotstavite pristupe istim reenicama sa zamenicom "to" i "ja"... Moete li osetiti razliku u stepenu sebstva koje ulaete kada pravite svaku reenicu? Da li vam se reenica sa "to" ini drugaija? Menjanje "vi" u "ja": Govor sa upotrebom zamenice "vi" (you-talk) uobiajen je meu klijentima u istoj meri kao i u drutvu uopte. Klijent moe da upotrebi "vi" da vam saopti kako se on osea. On takoe moe upotrebiti "vi" da vam saopti kako on zamilja da ete vi reagovati u odreenoj situaciji, to je, u stvari, drugi nain da vam kae kako se on osea. Klijent moda nije svestan kako on ublaava svoje izraavanje pomou ovog pristupa ili kako uoptava stvari. Menjanje vi u ja moe pomoi u boljem diferenciranju granica izmeu sebe i drugoga, jasnije ocrtavanje sopstvenih granica, to je deo sposobnosti konstantnosti objekta. Eksperiment Evo kako reaguje osoba na efekat droge koju je uzeo: "Pa, pomalo vam se vrti. Zatim oseate kako pod nestaje. Najzad, nije vas briga ta oseate. " Da li vam je neto od ovoga blisko u vaim govornim emama? Napravite eksperiment zamiljajui neke reenice sa zamenicom "vi" radi uporeivanja. A sada "vi" zamenite sa "ja". .. Da li moete da osetite, da ujete razliku izmeu onoga to kaete o samom sebi kada ih uporedite sa onim izjavama koje se odnose na nekog uopteno. Slino tome, ta vi oseate kada vam neko kae ta ete raditi ili kako e te se oseati u vezi sa neim? Kada vam, recimo, kae "Vi ete voleti tu osobu. Ona je tako zabavna." Ovakva reenica pretpostavlja mnogo toga. Moete li se setiti kakve su vae reakcije kada neko govori u vae ime? Menjanje "mi" u "ja":Klijent se identifikuje i povezuje sa svojim okruenjem, grupom, prijateljima. Oseaj pripadnosti nekoj grupi je vaan za njihov meulini razgovor jer su prijateljske grupe primarni znak za formulisanje verovanja, stavova, oseanja i oevidnih radnji. Meutim, izvesni klijenti upotrebljavaju termin "mi" na naine koje maskiraju njihovo izraavanje. Da bi im pomogli da postanu svesni onog to doivaljavaju, terapeuti im mogu savetovati promenu "mi" u "ja". Eksperiment

Obratite panju na to kako koristite termin "mi"... Da li ste sigurni da valjano iskazujete i oseanja drugih o kojima govorite? Da li nekada kaete "mi" da biste dobili podrku za neto to elite da kaete, a ne biste to sami rekli? Uzmite nekoliko reenica o sebi i prebacite ih u prvo lice mnoine. ta doivljavate dok to radite? Sada ih vratite u prvo lice jednine. Uporedite ta dva iskustva. Zapazite razlike. Primer: Kl: Uvek nam se govori ta da radimo, a mi to ne volimo. Sa: Ko smo to "mi"? O kome ti govori? Kl: Svi mi, deca. Cela kola. Sa: Voleo bih da mi kae ta ti o tome osea. Kl: Oseam isto ono to i svi ostali. Sa: Pokuaj da to kae nekako na svoj nain. Probaj da kae recimo "ja" umesto "mi". Kl: Muka mi je od pijuniranja. Pre neki dan uputio sam se prema kancelariji nastavnika, a oni me pitaju gde u. Oseao sam se kao kriminalac... Menjanje "ne mogu" u "neu": "Ne mogu" se esto uje meu klijentima. Ponekad je njihova upotreba te rei odgovarajua. Klijent moe imati izvesna ogranienja koja odraavaju stvarne nemogunosti. Vrlo esto, meutim, klijent e rei "ne mogu" kada oseanje restrikcije spada u domen "mogu-ako-odaberem-tako". Klijent, u stvari, doivaljva bezazlen poloaj zbog "ne mogu" i osea se nesposobnim. On moda nije svestan da se njegov iskaz "ne mogu" vie izjanjava sa "neu". Eksperiment Pokuajte da se setite nekih reenica sa "ne mogu" koje esto koristite. Polako ponovite neke od njih i obratite panju na oseanja koja ih prate. Moda ete prepoznati da postoje neke stvari koje zaista ne moete da uradite. Vidite da li moete da napravite razliku izmeu tipova tih "ne mogu" reenica. Primer Kl: Sastav iz engleskog je dobra stvar, ali ja ne mogu da ga radim. Sa: Pokuaj da kae to na drugi nain. Reci, "Ja nisam voljna da ga radim" Kl: Ja nisam voljna da ga radim. Ne radim nita sem to buljim u papir. Sa: ta bi se dogodilo kada bi ga ipak napisala? Kl: Verovatno bih dobila jo jednog keca. Meni sastavi teko idu. Menjati "treba" u "eleti": Ponekad e klijent uneti oseaj potrebe u neto to eli. Ishod toga je da on poinje da osea kao da mu je to potrebno da bi preiveo. Postoje sluajevi gde se klijent uspanii ako oseti da njegova potreba nee biti zadovoljena. Pomo da klijent oseti razliku izmeu elja i potreba, moe mu pomoi da postane svestan briga koje izaziva sam, prilazei nekim svojim eljama kao potrebama. Ova tehnika postie sline efekte kao razgraniavanje izmeu elja i zahteva u R.E.B.T.u, i potpomae proces neutralizacije afekata, pretvaranje ekstremnih, preplavljujuih emocija u funkcionalne emocije koje ne ugroavaju proces racionalnog miljenja. Pospeivanje neutralizacije pomae u efikasnijem integrisanju oprenih emocija, a time pospeuje razvoj sposobnosti odravanja celovitosti objekta.

Eksperiment ta vam je potrebno da bi preiveli? Napravite spisak tih stvari. Sada izgovorite, za svaku ponaosob, "Meni je potrebno ovo da bih preiveo". Zatim se upitajte da li je izjava koju ste upravo izrekli tana ili ne. Zapazite kako verovatno postoji manje stvari koje vam trebaju nego to zamiljate. Sada uzmite u obzir ostale stvari sa spiska, i probajte da ih prepoznate kao stvari koje elite. Recite, "Ja ovo elim". A zatim "Meni ovo treba". Da li oseate neku razliku? Dok ovo radite da li ste stekli neku novu svesnost o vaim eljama i potrebama? Moete li sebi da dozvolite da ostvarite elje? Menjanje "morati" u "izabrati": Mnogi klijenti oseaju da ih obaveze i pravila pritiskaju sa svih strana. ak i situacije u kojima sami prave izbor, poinju da ih oseaju kao da izbor nije pravi. Traei od klijenata da zamene "Ja moram" sa "Ja biram" moe im pomoi da poveaju svoju svesnost o slobodi izbora i odgovornosti koju e time preuzeti. Ova tehnika ima istu funkciju kao i prethodna u izgradnji celovitosti objekta. Takoe, pravljenje razlike izmeu moram i hou potpomae proces deferencijacije granica izmeu sebe i drugoga (konstantnost objekta) Eksperiment Pokuajte da budete svesni svih stvari koje ste obavezni ili koje morate uraditi... Polako preite preko svake od njih skoncentriui se na "Imam obavezu" ili "Moram"... Sada ponovite svaku reenicu i posle svake ponovite "Ko to kae?" Vidite da li moete da odredite ko vas to primorava. Sada pokuajte da ponovite te izjave, samo ovaj put recite "Ja hou da" tamo gde ste govorili "Ja moram". Istaknite "hou"... Moete li osetiti odgovornost u htenju da neto uradite nasuprot moranju? Moda postoji neko uzbudjenje u ovome za vas. Vi ste vie sposobni da neto preduzmete ako to hoete, nego da reagujete na neto to morate. Menjanje "znam" u "pretpostavljam": Neki klijenti ive u svetu neproverenih pretpostavki i hipoteza. Oni oseaju da znaju ono to zamiljaju i deluju u skladu sa tim. Budui da nisu svesni razlike izmeu znanja i pretpostavljanja, ko bi mogao oekivati da postupaju drugaije? Terapeut moe zabeleiti da se klijent ponaa prema pretpostavljenim injenicama, informacijama, dogaajima. Vaan zadatak koji terapeut treba da izvede je da pomogne klijentu da uvidi razliku izmeu onoga to je poznato i onoga to je zamiljeno. Nesvareni stavovi, uverenja koja se ne dovode u pitanje, obino su introjekti koji ometaju proces diferencijacije sebe i drugoga, i ometaju separaciju i individuaciju, procese koji dovode do uspostavljanja konstantnosti objekta. Eksperiment Usmerite vau svesnost na stvari koje su vam poznate - one stvari u koje ste sigurni i koje jasno razumete. ta znate o sebi u ovom trenutku? O drugima? O situacijama i dogaajima koji su van vaeg neposrednog iksustva? Istraite za sebe ta mora da se desi pre nego to osetite da neto znate. Kakva oseanja, misli i oseaj tela su u vezi sa vaim znanjem? Druga strana znanja je imaginacija ili fantazija. Proverite ovo pretvarajui se da zamiljate neke stvari koje samo oseate da znate... Moete, recimo, zamisliti kako biste izgledali da ste suprotnog pola. Vi to tano ne moete znati. Ispitajte linije razdvajanja izmeu onoga to znate i onoga to zamiljate. Kako ste odluili ta je ta? Da li ste u nekim situacijama voljni da odustanete od znanja radi zamiljanja?

Menjanje pasivnog u aktivno stanje: Jedan od glavnih procesa kojima se klijent slui da bi izbegao odgovornost za svoje ponaanje jeste korienje pasivnog stanja. Govorei "kao da" oni reaguju umesto da deluju u ivotu, to predstavlja uzrok i posledicu onoga to oni misle o sebi. Oni mogu govoriti na taj nain jer oseaju da ih kontroliu i da sa njima manipuliu. Na isti nain, pasivni glagoli tee da zadre to gledite. Terapeut moe intervenisati na jezikom nivou i sugerisati da se neke pasivne reenice ili izjave zamene aktivnim. Na ovaj nain klijent moe ponovo zadobiti ili zadrati mo svesnosti koju nije koristio. I ova tehnika potpomae proces diferencijacije. Eksperiment Vratite se na trenutak kada ste jutros ustali i pretresite sve vae aktivnosti u toku dana sve do ovog momenta... Izdvojite neka specijalna ponaanja i iskaite ih u pasivu. "Dignut sam iz kreveta", "Lice mi je umiveno", "Donet mi je doruak", "Kola su me odvezla na posao"... Odbacite svako htenje i volju u ponaanju. Zamislite da ste pion u potpuno predodreenom danu u kome su sva vaa ponaanja unapred propisana. Sada obratite panju na ovo iskustvo... Sada obrnite proces. Zamenite sve pasivne glagole aktivnim. .. Uradite ovo sa svim vaim aktivnostima, ak i ako u nekima morate preterivati. Osetite da ste vi potpuni gospodar nad onim to radite. Koliko odgovornosti za vae postupke ste spremni da preuzmete? Koja sredstva koristite da biste izbegli odgovornost kada vam se za to ukae prilika? Rei koje neka osoba bira da bi se izrazila su odraz njegove linosti, njegove samosvesnosti i mera do koje ona prihvata odgovornost za sebe.

Eksperimenti: U getalt terapiji tehnika koja korespondira slobodnim asocijacijama i analizi snova u psihoanalitikoj je eksperiment. Eksperiment podrazumeva da jednostavno isprobamo neto. Ovde se moe asimilovati veliki broj tehnika. Sve imaju za cilj fokusiranje panje na suoavanje sa specifinim temama koje se tiu klijentovog ponaanja. Teme su razvijene u cilju rekonstrukcije novih modula ponaanja i reagovanja u starim situacijama reavanja problema. Ovako se osoba stavlja u situacije gde se anksioznost razreava pod okolnostima koje su podravajue i u kojima se daju instrukcije koje ne dobijamo u svakodnevnom ivotu u takvim situacijama. Eksperiment podstie uenje dok se izvodi, a ne samo prianje o problemu. Takoe suoava pacijenta sa stvaranjem pravog kontakta. Stvara sigurnu kriznu situaciju u kojoj se izlazi na kraj sa anksioznou izazivajui dogaaj pod relativno sigurnim okolnostima. Naveemo neke eksperimente koji imaju funkciju dolaenja u bolji kontakt sa svojim telom (podstiu razvoj sposobnosti diferencijacije sebe od drugog, dolaenjem u bolji kontakt sa svojim telom i diferenciranjem sopstvenih emocija. Podstiu i razvoj vetina samoregulacije, koje su sastavni deo konstantnosti objekta). Vaa sadanjost (eksperiment): Sledeih nekoliko trenutaka budite svesni vaih tekuih doivljaja. Unesite ovu svesnost u tok reenice koja poinje sa "Ja sam sada svestan..." Pazite da vas kraj svake reenice stavlja u novu sadanjost u kojoj se moe desiti da postajete dalje svesni neeg drugog. Nastavite dalje. Neka reenice teku sa bilo kojim reima koje vam dou. Nastavite sa ovim nekoliko minuta. Sada, poto ste radili sa ovim eksperimentom, ja bih vam postavio nekoliko pitanja: Kojih oblasti vae sadanjosti ste bili najvie svesni? Vaeg tela? Oseanja? Da li ste odabrali ega ete biti svesni ili ste zapaali sve? Da li vam se eksperiment uinio lakim ili teim nego to ste oekivali? Da li ste otkrili neku novu svesnost? Da li ste iskusili neku blokadu kada ste morali da traite to ega ste bili svesni? Da li ste zapazili neke oblasti svesnosti koje zahtevaju da se vaa panja ponavlja? Da li ste se nekim oblastima svesnosti opirali a neke eleli da izbegnete? Sada ponovite eksperiment, imajui u vidu

neka od ovih postavljenih pitanja. Vidite da li moete da osetite kako pokuavate da iznegnete neku svesnost. Nemojte se prisiljavati na ove svesnosti, samo zapazite ta inite da ih cenzuriete. Svesnost o sebi: Glavno naelo getalt psihologije je da je osoba neodvojiva od svoje prirodne sredine. U stvari, da je svoja u sredini. Ovo znai, da bi neka osoba ivela efektivno - mora imati dovoljno svesnosti o sebi samoj i o svojoj sredini. Poto getalt gleda na osobu kao na organsku celinu, postoji mnogo toga ega ona mora biti svesna. Strukture tela, pokreta, procesa u telu, oseaja i oseanja, miljenja i fantazije. Struktura tela: Ponite time to ete postati svesni celine svoga tela. U cilju ovog eksperimenta nemojte raditi nita drugo sem posmatranja. Oseajte vau veliinu kao i prostor koji zauzimate. Sada pokuajte da budete svesni vae teine i vrstoe vaeg tela... ako imate veliko ogledalo, stanite ispred njega i posmatrajte celo vae telo. ega postajete svesni dok ovo radite? Sada se skoncentriite na delove vaeg tela. Pristupite ovome kao da uzimate inventar. Osetite udove, vae noge i ruke... Sada usmerite svesnost na va vrat i glavu. Moete pokuati da ih osetite i rukama. Sada pomerite vau svesnost na centralni deo vaeg tela, ukljuujui vaa prsa, trbuh, karlini deo, istraujte ove delove. Sada pomerite vau svesnost na manje delove vae anatomije. Usredsredite se na vae ruke i prste. Na vaa stopala i paleve... sada postanite svesni manjih detalja vaeg lica, kao to su vae oi, nos, usta, jezik, zubi. Osetite ih. Ponovo ogledalo moe da pomogne. Zapazite takoe vau kosu i ui. Sada poto ste ispitali vau spoljanju strukturu tela pojedinano, zapazite njihove uzajamne veze. Ponovo posmatrajte svoje telo kao celinu, kao na poetku. Da li nalazite neku razliku u ovome to radite sada, kada to uporedite sa pokuajima na poetku eksperimenta? Da li ste nali da ima nekih delova preko kojih ste preleteli ili ih izbegli? Ukoliko je tako, vratite se na njih i jednostavno odgledajte ta tamo ima. Moete li to uraditi bez procenjivanja? Procesi u telu: Disanje - osetite kako uvlaite vazduh. Da li udiete koristei miie trbuha ili grudnim miiima? Upotrebite ake kako biste ovo istraili. Napunite vaa plua i osetite kako vazduh ulazi. Zadrite ga tamo i osetite punou. Ispraznite plua sada i osetite da izdisanje nije nikakav napor ve olakanje suprotno naporu... Pokuajte da trite u mestu jedan minut i osetite kakve promene zapaate u vaem disanju. Budite svesni kucanja vaeg srca. Ako ste trali, verovatno moete osetiti ili"uti" vae srce, a da ne opipavate puls. Usredsredite se na kucanje...Kada vam se srce ponovo vratilo u normalu, moete li da ga osetite a da ne dodirujete vae grudi ili runi zglob? Oseaji: Osetite sada vae telo i uoite koji oseaji ispunjavaju vau svesnost. Da li postoji neki unutranji oseaj, kao to je glad ili da vam se grlo osuilo? Istraite vau kou. Da li negde zapaate oseaj svraba, ekanja, peckanja, da li postoje neka mesta gde oseate neku vlagu, kao to su znojavi dlanovi? Da li ste svesni nekih delova gde oseate veu toplotu ili hladnou? Da li oseate da su neki delovi ivlji od ostalih? Pokuavajte da se usredsredite dok ovo radite. ta se deava? Da li doivljavate neke emocije ili fantazije? Pokuajte da se skoncentriete na one delove tela u kojima imate malo oseaja. ta doivljavate? Da li zapaate neku razliku kada se zaista skoncentriete? Oseanja: Sada paljivo primetite ta oseate u ovom trenutku. Dok to radite, da li postajete svesni nekih fizikih oseaja koji su u vezi sa oseanjem? Ako, na primer, oseate malo ljutnju i svesni ste neke napetosti u vaoj aci, stisnite pesnicu... dok postajete svesni ovog oseanja da li oseate neki impuls da neto uradite ili neto kaete... osetite pokretnu snagu tog oseanja i vidite da li moete da je sledite. Kakav je raspon vaih oseanja? Da li oseate sreu, radost ili mir i prihvatate ih kao oseanja koja su podjednako stvarna kao tuga, bes i frustracija? Uzmite u obzir neku situaciju u kojoj imate pozitivna oseanja i vidite da li moete sebi dopustiti da ih usvojite. ta radite? Sada vidite da li moete da doete u dodir sa nekim negativnim oseanjem. Da li ste svesni da neto niste dovrili? ta je to to moete uiniti da izrazite to oseanje i dovrite situaciju. Ako naete da je to oseanje loe, vidite da li moete neto uraditi da ga izbegnete. Da li ga potiskujete u korist drugih misli? Da li traite neto u vaoj okolini da se na to skoncentriete? Osetite kako pomerate svesnost tog oseanja i kako, na koji nain, zabranjujete sebi da ga iskusite... Getalt terapija obiluje razliitim tehnikama, od kojih je vei deo usmeren na postizanje celovitosti svesnosti i orijentaciju na sadanjost. Naveli smo samo neke tehnike da bismo pokazali

kriterijume na osnovu kojih prepoznajemo vrednost neke tehnike za razvoj neke od bazinih sposobnosti koje obraujemo u O.L.I. metodu. Govorili smo o tome da je jedna od manifestacija poremeaja konstantnosti objekta fantazija jednog dana ili fantazija samo da se nije to desilo-koje dovode do toga da klijenti ive u budunosti ili u prolosti, gubei kontakt sa svojom sadanjou. Getalt tehnike koje su, generalno, usmerene na sadanjost i aktuelno doivljavanje mogu biti od pomoi u promeni orijentacije svesnosti. Veina tehnika, takoe, naglaava celovitost doivljaja i potpomae prevazilaenje fragmentacija doivljaja sebe i drugoga (celovitost objekta). Svesnost tela, doivljavanja sopstvenih telesnih i mentalnih procesa doprinose jaanju ega, procesima diferencijacije sebe i sredine, razvoju vetina samoregulacije...to su sve delovi vetina kojima dete ovladava uz dovoljno empatinog roditelja i koje mu omoguavaju da nastavi razvojni put diferencijacije, separacije i individuacije. Getalt tehnike mogu da poslue kao efikasne alatke kojima terapeut ui klijenta tim nesavladanim vetinama, pospeujui time razvoj celovitost i konstantnosti objekta kod klijenta. U grupnom radu, getalt je razvio brojne igre, od kojih su mnoge korisne za ovladavanje procesima diferencijacije, svesnosti svojih granica i granica drugoga, zauzimanje optimalne distance, integraciju oprenih doivljavanja sebe i drugoga...to su sve delovi vetina integrisanih u sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta. Igre getalt terapije Ove igre se koriste u terapiji, bilo individulano ili u grupi, sa ciljem otkrivanja ili senzitiziranja. Getalt terapije podstie svesnost u igrama tako da individua moe odluiti koju e igru igrati i ko e mu u toj igri biti pratilac i sauesnik. Igre dijaloga: Kada se uoi rascep u osobi, getalt terapeut e predloiti da pacijent zauzme obe uloge u konfliktu i vodi dijalog. Ovo je izvodljivo bilo da su u pitanju pasivna protiv agresivne pozicije unutar osobe, ili da je u pitanju neka osoba znaajna pacijentu. Korisna je za razvoj procesa svesnosti i integracije odcepljenih oprenih oseanja (celovitost objekta) Pravljenje krugova: U toku individualnog rada u grupi esto se pojavi tema koja se tie i ostalih lanova grupe. Klijent moe biti zabrinut usled fantazija o tome ta drugi u grupi misle ili oseaju. Terapeut moe predloiti klijentu da napravi krug tj da popria sa svakim lanom grupe o temi koja je pokrenuta. Tehnika je usmerena na prepoznavanje i prevazilaenje projekcija i integraciju tih odcepljenih i projektovanih delova selfa (razvoj celovitosti selfa) Nezavreni posao: Svaka nekompletna celina je nazvreni posao koji zahteva razreenje. Ovo se uglavnom deava usled nerazreenih i nepotpunih oseanja. Klijent se ohrabruje da eksperimentie sa zavravanjem tog posla koji je ostao nezavren. Kada postoje neizraena oseanja prema nekome od lanova grupe, od klijenta se trai da ih izrazi direktno. I ova tehnika podstie razvoj celovitog doivljavanja-zavravanja posla, to jest, celovitost objekta i selfa. Ja preuzimam odgovornost igra: Getalt terapija smatra da su sva oseanja, ponaanja, senzacije i razmiljanja, akti osobe. Klijenti esto otue ove akte koristei to govor, pasivne konstrukcije i sl. Ova tehnika podrazumeva da se od pacijenta trai da posle svake izjave doda: ... i preuzimam odgovornost za to. Oito je da ovakvo usmeravanje klijenta na prihvatanje odgovornosti za odcepljene delove sebe vodi ka procesu integracije-celovitosti selfa. Igre projekcije: Kada klijent zamilja da druga osoba ima odreena oseanja, tada se od njega trai da utvrdi da li je u pitanju projekcija tako to sam klijent eksperimentie sa tim oseanjem koje zamilja da druga osoba ima. esto klijent otkrije da zaista ima to isto oseanje koje zamilja da vidi u drugima. Druga igra je igranje projekcije. Klijent koji karakterie drugu osobu mora da odigra ulogu osobe koju

je karakterisao. Funkcija ove igre je slina prethodnoj, i takoe pospeuje integraciju odcepljenih delova selfa. Igra ponitavanja: Kada terapeut smatra da klijentovo ponaanje moe biti takvo da on ponitava latentne impulse, on moe zatraiti od klijenta da igra ulogu koja je suprotna od one koju je do tada igrao. Igra je usmerena na osveavanje mehanizma negacije i integraciju negiranih delova selfa-na celovitost selfa Ritam kontakta i povlaenja: Povlaenje iz kontakta sa Sada i Ovde tretira se eksperimentom. Od klijenta se ne trai da se ne povue, ve da bude svestan trenutka kada se povlai, a kada ostaje u kontaktu. Ponekad se od klijenta ili grupe klijenata trai da zatvore oi i povuku se. Ostajui svestan, klijent potom izvetava o svom iskustvu. Rad se nastavlja kada se klijent vrati nazad u Ovde i Sada poto je zadovoljio potrebu da se povue. Ova tehnika je pogodna za osveavanje sopstvenih granica u uvebavanje optimalne distance (koja je sastavni deo sposobnosti konstantnosti objekta). Igra preterivanja: Mali pokreti i gestovi mogu zamenjivati i/ili blokirati svesnost o nekom afektivnom procesu. Getalt terapeuti posmatraju telesne pokrete i izvetavaju klijente o njima. Jedan od eksperimenata je da terapeut zatrai od klijenta da ponovi pokret i preteruje u tome. Ovo moe da podigne percepciju o vanim nainima blokiranja svesnosti i podstakne integraciju blokiranih delova selfa (celovitost selfa) Rad na snovima: Getalt terapija ima svoj metod rada na snovima. Ona ih integrie umesto da ih interpretira. Perls san smatra egzistencijalnom porukom, a ne ispunjenjem elje. To je poruka koja osobi govori kakav joj je ivot i kako da se osvesti, probudi i zazme mesto u svom ivotu. Perls smatra da je san projekcija i svaki fragment sna je deo osobe koji ona mora da integrie u sebe. Ovakav pristup snovima moe da podstakne prepoznavanje i integrisanje odcepljenih delova selfa (celovitost selfa). Realnost Je: Zato to se prolost i budunost smatraju fantazijom, biti u dodiru sa realnou znai biti u dodiru sa sada i ovde. Ovo se ogleda u pravilu da se od svake osobe trai da govori u sadanjem vremenu. Koriste se brojne tehnike da bi se ovo pravilo primenilo. Kada je osoba u dodiru sa neim to se desilo u prolosti, od nje se trai da dovede seanje u sadanjost koristei getalt tehnike. Npr. kada osoba pria doivljaj iz detinjstva vezan za roditelje, esto mu se sugerie da na praznoj stolici nasuprot sebe zamisli roditelja i kae mu kako se Sada osea. Kao i brojne druge getalt tehnike, ova tehnika je korisna za prevazilaenje izolacije afekata i intelektualizacije, kao i za orijentaciju na sadanjost. Sve to kaem i uradim je deo mene: Svaka misao, oseanje, verbalizacija, akcija itd. je izraz identiteta osobe u datom trenutku. Da bi postala svesnija svog identiteta, od osobe se trai da poseduje sve to kae i uradi tako to e govoriti u prvom licu jednine i izbegavati apstraktne i inpersonalne izjave. Ljudi su esto skloni davanju ti izjava. Npr: Ti si dosadan. U getaltu se sugerie da personalizacija i posedovanje izjave koja bi trebalo da izgleda ovako: Meni si dosadan. Prianjem u prvom licu jednine izbegavaju se beskrajne prie o koje imaju tendenciju da budu inpersonalne i intelektualne. Izjave u prvom licu poveevaju svesnost emocionalnog aspekta onoga to je reeno. Time se, takoe, podstie integracije odcepljenih delova selfa i izgradnja celovitosti selfa i objekta.

Bioenergetika Sprovodei svoj karaktero - analitiki rad, Wilhelm Reich (1949) je poeo sve veu panju da obraa na telesne manifestacije otpora. Tako, opisujui sluaj pasivne

homoseksualnosti na kome je radio 1933., Rajh je primetio da se otpor, koji je bio posebno jak, manifestovao u ekstremnoj ukoenosti vrata i da se relaksiranjem miia vrata probijaju snani impulsi. Takoe je primetio da klijenti iji su afekti zakoeni lee na krevetu ukoeni i da e kod njih pokuaji oputanja miia samo poveati teskobu. Iz mnotva takvih injenica, Rajh je zakljuio da emocijalna energija moe biti ''zarobljena'' hroninim muskularnim tenzijama. Ovim je formirao most koji je vodio od psihoanalize do analitikog razumevanja muskularnih tenzija i blokova energije. Osim Frojda koji je imao u vidu telesne procese, o emu govori i njegova izjava da je ''ego prvo i prvenstveno telesni ego' ' , i Firenci (1921) se ozbiljnije bavio pokuajima da korelira bioloke procese sa psihikim fenomenima. Ferencija je to dovelo do razvijanja ''aktivne'' terapije na somatskom nivou kao dopune analitikom radu. Njegova posmatranja posebno su se odnosila na tenziju miia sfinktera anusa, uretre i glasnice. Medjutim, Ferenci nije uspeo da izvue teoretske zakljuke iz tih posmatranja o relaciji muskularne tenzije sa psihikim funkcijama uopte. Rajh je to uradio u konceptu da su karakter i muskularni stavovi funkcionalno indentini , tj. da slue istoj funkciji energetski. Sledei taj koncept, Rajh je razvio terapijski metod u kome je '' analiza odozdo'' (Ferenci) kombinovana sa '' analizom odozgo'' . Rajh je u Analiyi karaktera (1942.) rekao: ''Kad karakterna inhibicija ne odgovara na psihiki uticaj, ja bih radio sa odgovarajuim somatskim stavovima i obrnuto, kad poremeeni muskularni stavovi predstavljaju tekou za pristup, ja bih radio na njihovoj karakterolokoj ekspresiji''. Rajhov rad smo napomenuli da bi smo naveli put razvoja telesnih psihoterapija iz kojih emo prikazati neke tehnike koje su nam se pokazale kao korisne u radu sa osobama koje imaju problema sa celovitou i konstantnou objekta. Veina tih tehnika potie od Rajhovog uenika Aleksandra Lovena (bioenergetika). Pojaavanje vibratornog stanja tela Zdravo telo je u kostantnom stanju vibriranja i kad je osoba budna i kada spava. Zato Lowen (2003) smatra bioenergetiku putem ka vibrantnom zdravlju, punoj ivotnosti organizma. Kada vibracije prolaze potpuno slobodno kroz telo, osoba se osea povezanom i integrisanom. Govorili smo ve o tome da razvoj sposobnosti celovitosti objekta nosi sa sobom i doivljaj celovitosti selfa. Mehanizmi cepanja, negacije, projekcijedovode do fragmentacije selfa i gubitka doivljaja celovitosti. Ta fragmentacija ima i svoj telesni korelat-protok energije kroz telo je isprekidan. Hronine muskularne tenzije sl.1 i blokovi spreavaju vibratorne aktivnosti organizma i ograniavaju njegov motilitet. Cilj vebi koje pojaavaju vibratorno stanje i pokretljivost organizma je labavljenje hroninih muskularnih tenzija, oslobaanje oseanja i dovoenje osobe u dodir sa sobom kroz svoje telo. Osoba poinje da osea hronine muskularne tenzije, tj. da osea kako inhibira ili blokira tok ekscitacije u svom telu. Analitiki deo terapije treba da joj pomogne da razume zato. Naveemo neke vebe iji je cilj poveanje vibratornog stanja organizma. Vebe disanja i vibriranja (sl.1) cilj ove vebe je da uini disanje spontanijim i pojaa vibracije u nogama. Leei na podu treba dii noge gore, sa blago savijenim i olabavljenim kolenima, saviti lanke i gurnuti na gore petama. Treba pustiti noge da vibriraju, gurajui pete na gore. Disanje bi trebalo da postane dublje.

Bazina vibratorna i veba uzemljenja (grounding) (sl.2) treba stati sa stopalima oko 25 cm. razdvojenim i nonim prstima okrenutim ka unutra toliko da se zategnu neki od miia zadnjice. Saviti se prema napred i dodirnuti pod prstima obe ruke, pri emu kolena treba da budu malo savijena. Telesna teina je na jabuicama stopala, a ne na rukama. Glava se pusti da visi, die se kroz usta lagano i duboko, zatim se prebacuje teina napred na loptice stopala, a pete se malo podignu. Kolena se polako ispravljaju dok se tetive na zadnjem delu nogu ne zategnu. Meutim, kolena ne treba da budu potpuno ispravljena ili ukoena. Ova pozicija se zadrava oko jednog minuta, a trebalo bi da dovede do vibratornih aktivnosti u nogama i vie oseanja u nogama i stopalima. Ovo je bazina bioenergetska veba uzemljavanja (grounding). sl.2 Uzemljavanje U bioenergetici oznaava oseajni kontakt stopala i zemlje, tok ekscitacije kroz noge i stopala u zemlju. To je suprotno okaenosti (hang up) konceptu koji je Loven upotrebio da opie stanje osobe u emocionalnom konfliktu koji je imobilie i spreava da preduzme bilo kakvu efikasnu akciju prema promeni takve situacije. Takva osoba ne stoji vrsto na svojim nogama, ona je okaena, ivi u oblacima, imobilisana to se ogleda i u njenom telesnom izgledu. Kod mukaraca je, na primer, est tip vealce kod kojeg telo izgleda kao da je okaeno o nevidljivu vealicu (ramena su podignuta i pomalo etvrtasta, glava i vrat pognuti napred, grudi podignute, a ruke labavo vise). Okaenost stvaraju iluzije nastale u detinjstvu pod uticajem trauma koje potkopavaju deije oseanje sigurnosti i samoprihvatanja. Sa druge strane, biti uzemljen, stajati vrsto na svojim nogama, znai da osoba ima dodir sa realnou i ne upravlja se prema iluzijama. Vebe uzemljavanja slue da spuste osobu dole, iz glave i gornjeg dela tela, u stomak i noge. To nije ni malo lako. Tok energije na dole stvara oseanje anksioznosti, koje je Loven nazvao anksioznost padanja. Kod dobro uzemljene osobe anksioznost padanja je mnogo manje izraena, ali ne pate ni sve neurotine osobe od anksioznosti padanja. Neki su u stanju da to oseanje blokiraju. Zbog anksioznosti padanja i anksioznosti stajanja na svojim nogama, to za mnoge neurotiare znai stajati sam (ostati sam) javlja se otpor prema sputanju na dole, uzemljivanju, stajanju na svojim nogama nezavisnosti. Osobe sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta ispoljavaju sve navedene karakteristike: ive u iluzijama (idealizuju ili satanizuju, crno beli svet kao posledica mehanizma cepanja), okaene su, i u strahu od samostalnosti. Iz tog razloga vebe uzemljavanja i dovoenja u kontakt sa svojim telom i realnou mogu biti od velike koristi u radu sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta. Neurotina osoba, iza fasade nezavisnosti, tei da se zakai za vezu sa drugom osobom i tako ostane okaena, imobilisana. Takvi stavovi se moraju analitiki proraditi da bi se osoba mogla uzemljiti. Osim toga, potrebno je otkloniti muskularne tenzije u struku, pelvisu i nogama, da bi se omoguio slobodan tok energije preko stopala do zemlje. Naroito je vano proraditi anksioznost padanja. Stres pozicije i vebe padanja imaju taj cilj. Veba padanja (sl.3) Osoba je na sredini strunjae, tako da ne moe da se povredi ako padne. Da bi se izvela ova veba treba prebaciti svu teinu na jednu nogu i saviti koleno te noge. sl.3

Drugo stopalo malo dodiruje pod i slui samo za balans. Osoba treba da stoji u toj poziciji dok ne padne, ali ne treba da pusti sebe da padne, ve da noge same otkau. Svesno putanje sebe dole, odnosno padanje, nije efektivno jer osoba kontrolie pad koji bi trebalo da ima nevoljni kvalitet. Ako je miljenje usmereno na zadravanje pozicije, tad e pad predstavljati oslobaanje tela od svesne kontrole. Poto se mnogi ljudi plae gubitka kontrole nad telom (izgubiti glavu), to samo po sebi izaziva anksioznost. Svrha tih vebi je da se otkrije okaenost koja kreira anksioznost padanja (suoavanja). Postoje razne varijacije ovakvih vebi koje imaju isti cilj, da zajedno sa vebama uzemljivanja i analitikim proraivanjem anksioznosti i otpora koji se pri tome javljaju, pomognu u omoguavanju slobodnog toka energije na dole. Taj tok je put ka zadovoljstvu oslobaanja ili pranjenja, oseanju sigurnosti, put ka poveanju seksualnog zadovoljstva. Osobe koje se plae da se spuste dole blokirane su u svojoj sposobnosti da se potpuno predaju seksualnom pranjenju i ne uspevaju da potpuno doive orgastiko zadovoljstvo. Ti nesvesni stavovi se moraju analizirati i proraditi. Loven esto koristi seriju vebi koje slue uzemljavanju: Ne moemo biti uzemljeni ako se previe plaimo mogunosti neuspeha ili pada, zbog toga e sva naa energija biti usmerena na gore. Zato smo toliko uplaeni? Nai ivoti ne zavise od uspeha, ali mi ipak moramo da stvorimo sebi doivljaj da je tako. Da bismo otkrili uzrok ovog straha, ja koristim sledeu jednostavnu vebu: Zamolim pacijenta da stane na jednu nogu i savije koleno onoliko koliko moe, a da ne podigne bilo koji deo stopala sa tla. Druga noga je podignuta unazad. Ruke su ispruene i ake se lagano oslanjaju na naslone stolica koje su postavljene sa obe strane te osobe. Stolice slue samo za balansiranje, ne za oslanjanje. Na podu ispred pacijenta je presavijeno ebe. Pacijent bi trebalo da dri ovu poziciju dokle god moe, diui polako i duboko, i oseajui teinu svog tela na svom stopalu. Kada vie ne moe da izdri, dobija uputstvo da dopusti sebi da padne doekujui se kolenom na ebe. Tokom ove vebe nema mogunosti povrede, ali ipak se veina ljudi plai da se prepusti i padne. Neki se bore da odre poziciju beskonano, dok e drugi pasti preuranjeno, inei to kao akt volje, pre nego predaje. Mnogi se postepeno sputaju prema podu. Ova veba se ponavlja po dva puta za svaku nogu. etvrti put pacijent dobija uputstvo da, dok pada, kaepredajem se. Kada se ova veba zavri, po tonu pacijentovog glasa i nainu na koji je to rekao, moe se zakljuiti da li je predaja bila prava ili lana, odnosno, da li je stvarno osetio da odustaje ili je samo to rekao postupajui po instrukcijama. U oba sluaja se reakcija diskutuje sa pacijentom. Nije iznenadjujue da mnogi pacijenti, kada prvi put padnu ili kau predajem se, briznu u pla ili jecanje. Oseaj pada, ali bez povrede, izgleda da oslobaa duboke anksioznosti. Kada padne, pacijent se osea sigurno u blizini tla. Leei na tlu osoba je privremeno napustila borbu protiv gravitacije i kompulsiju da radi neto. Ovo istrajavanje i ne preputanje je postalo izraz individualnosti i integriteta danas. Pacijenti esto kau da pasti znai i biti sam. Ako ovek padne, bie ostavljen i nee biti nikoga da ga podigne. Akt padanja evocira oseanje usamljenosti. Osoba mora da ide ukorak sa grupom, ija urba je tolika da se samo nekolicina okrene da pomogne palima. Tu je, takodje, i tvrdoglavi ponos nekih ljudi koji kaenisi bio tu za mene kada si mi bio potreban kao detetu, sada ja neu sebi dopustiti da budem u poziciji da mi bilo ko bude potreban. Nakon etvrtog pada, preporuujem da sl.4 pacijent ostane na zemlji, na oba kolena, sa rukama na podu i ispod ela u poziciji muslimanske molitve (sl. 4). Vrednost ove vebe je to to je glava blizu tla, to simbolie sputanje ega ispod nivoa tela. Takoe,

dozvoljava mekanoj, ventralnoj strani da slobodno visi, posebno stomak. Ovo dozvoljava duboko abdominalno disanje. Moe posluiti i da se opuste neke analne i glutealne tenzije. Ova pozicija bi trebalo da se dri dva minuta da bi se osetio efekat relaksacije...

O.L.I.Protokoli i celovitost i konstantnost objekta Prikazane tehnike su samo neke iz repertoara tehnika koje potiu iz razliitih terapijskih pravaca i mogu biti korisne u radu na razvoju sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta. U O.L.I. metodu, pored integracije tehnika iz razliitih pravaca, pokazali su nam se korisni i posebni protokoli koje smo konstruisali, a koji vode klijenta kroz proces samootkrivanja tako to odgovara na upitnike o najznaajnijim dogaajima u njegovom ivotu u razliitim uzrastima, o njegovim reakcijama na te dogaaje, o tome kako je doivljavao sebe pre i posle, zatim na pitanja o najvanijim osobama, odnosima sa njima, kako su ga ti odnosi formirali, o njegovim najvanijim odlukama u ivotu, uticaju tih odluka na njegovo formiranjeProtokoli su, zapravo, sastavljeni iz niza pitanja koja inae iskrsavaju u psihoterapijskom procesu, samo su sistematizovana tako da vode klijenta ka pravljenju neke vrste autobiografije sa psihoterapijskim ciljem. Klijent na protokolima radi van terapijske situacije (u pisanom obliku), a prorauju se na terapijskim seansama. Prvobitna namena protokola bila je aktiviranje klijenta da radi na sebi i van psihoterapijskih seansi, ako i to da omogui aktivniji rad klijentima koji nisu u mogunosti da imaju redovne i este seanse. Meutim, pokazalo se da popreni presek sopstvene linosti koji su klijenti pravili napismeno, u obliku sopstvene studije sluaja napisane uz pomo vodia-protokola, klijenti dobijaju i neto drugo. Dobijaju razne fragmentirane, rascepkane delove sebe, doivljaje sebe iz raznih perioda, oprene emocije, ambivalentne odnosesakupljene i zalepljene na jednom mestu, u jednu organizovanu celinu koja ih meusobno povezuje na smislen nain. Dobijaju celovitost selfa i objekta spolja-na papiru. Kada se upletu mehanizmi odbrane, cepanja, fragmentacijecelina na papiru ostaje nepocepana, i mogu joj se vraati, ponovo je itati, proraivatiobnavljajui tako celovit doivljaj sebe i drugoga. Ta obnavjanja i proraivanja dovode do integrisanijih (celovitost predstava objekta i selfa) i stabilnijih predstava o sebi i drugima i time pospeuju razvoj sposobnosti konstantnosti objekta. Govorili smo o tome da konstantnost objekta (konstantnost selfa je druga strana medalje konstantnosti objekta) grade stabilne mentalne reprezentacije (obinim renikom moemo rei uspomene) objekta u kojima preteu one pozitivne. Nestabilne reprezentacije se gube, bledeali se mogu i obnavljati i osnaivati. Pisanje o sebi (ili objektima) je jedan od naina da se te predstave zalepe i stabilizuju. Nije retkost da ljudi spontano otkriju (posebno u adolescenciji) da im pisanje dnevnika ili memoara pomae da sakupe delove sebe u celinu, da se integriu, sastave sa sobom. Poznato je da su, kod pisaca, prvi romani obino dobrim delom autobiografski, i da imaju slinu psiholoku funkciju. O.L.I. protokoli samo daju strukturu toj ljudskoj potrebi za ispoljavanjem i sastavljanjem delova sebe u celinu u pisanom obliku i za odravanjem sebe (i iskustava, uspomena) i spolja (to delom zadovoljava potrebu za kontejningom o kojoj smo govorili-pisani tekst, dnevnik, je objekt koji njih nosi, sadri u sebi) O O.L.I. prtokolima emo detaljnije govoriti kasnije. Doli smo tek do prve dve bazine razvojne sposobnosti koja je neophodna da bi se razvio kapacitet za ljubav. Nema zrele ljubavi bez celovitosti i konstantnosti objekta. Kad ne postoji jasna, celovita i konstantna mentalno-emotivna predstava voljene osobe, kako se ta osoba moe voleti? Svi ljudi, ako nemaju neki modani defekt, ovladaju onim to Pijae naziva konstantnou predmeta. Svaki ovek je svestan da predmeti postoje i kada ih on ne

vidi. Meutim, kada su u pitanju kognitivno-emotivne predstave drugog (to je tesno povezano sa konstantnou doivljaja sebe) koje zahtevaju stalno prisustvo u doivljaju subjekta svih aspekata voljenog bia (objekta), veliki broj ljudi ne razvije tu sposobnost da doivljava u kontinuitetu drugoga kao celinu. Postoji izreka daleko od oiju, daleko od srca koja, u izvesnoj meri, odslikava taj nedostatak. U afektu, kada su besni na voljenu osobu, neki ljudi kao da zaborave da je to ista ona osoba koju vole, ona koja ima vrednosti (mehanizam cepanja kod nedostatka celovitosti objekta). Ljubav, tada, ne moe da ublai, denfuje mrnju. Nedostatak konstantnosti objekta moe dovesti do potrebe da se druga osoba kontrolie, stalno dri na oku, fiziki prisutna, moe uticati na nesposobnost odravanja optimalne distance koja je neophodna da se osobe, u ljubavnom odnosu, ne oseaju ugueno. Kao to smo videli, ni ova sposobnost, koja je sastavni deo sposobnosti za ljubav, nije jednostavna. I ona, u sebi, sadri sastavne komponente. Sposobnost za neutralizaciju nagona, sposobnost tolerancije na frustraciju, sposobnost odlaganja, toleranciju ambivalencije...Zato emo obraditi i te jednostavnije sposobnosti kako bismo razumeli sloenije.

Neutralizacija (i mentalizacija)-razboritost, regulator psihe

Neutralizacija je pojam koji je u psihoanalitiku literaturu uveo Hartman. Pod neutralizacijom je smatrao promenu iste, instiktualne energije u oblike energije koji su prikladniji za funkcionisanje ega (neutralizovane energije), to jest oblike energije koje karakterie visok nivo kontrole ega i kapacitet za odlaganje neposrednog instiktualnog zadovoljenja. Kao to ni elektrini ureaji, ili automobili, ne mogu da rade na sirovu energeiju, i ljudski Ego, da bi dobro funkcionisao, mora da ima neku vrstu adaptera koji sirovu energiju instikata pretvara u struju na 220 volti ili u benzin sa odreenim brojem oktanaSirova instiktualna energija preplavljuje Ego i dovodi do kurlusa, ispada u funkcionisanju. Hartman je podelio ego funkcije na primarne autonomne ego funkcije, kao to su kognitivne funkcije percepcije, inteligencija, miljenje, razumevanje, jezike sposobnosti, sposobnosti uenja i sintetike funkcije ega, koje su uroene karakteristike ega i slobodne od konflikata (ne razvijaju se iz konflikata, niti su razvojno povezane sa konfliktima, ali mogu biti uhvaene u konflikt to dovodi do inhibicije tih aktivnosti) i na sekundarne autonomne ego funkcije. Sekundarne autonomne ego funkcije su one koje su bile ukljuene u razvojne konflikte (oralne, analne, falike, edipalne), a onda se oslobodile kao rezultat razreenja tih konflikata kroz proces neutralizacije (Hartman, 1950). Na primer, detetova sposobnost da jasno misli moe biti kontaminirana konfliktima oko seksualnosti ili agresije. Sekundarna autonomija te funkcije rezultira u jasnom, nedvosmislenom miljenju koje sledi razreenje tih konflikata (Hartman, 1939). Kada doe do transformacije energije upetljane u konflikt u neutralizovanu energiju, dolazi do promene u funkciji. Funkcija postaje autonomna i automatizovana. (npr. opta sposobnost reavanja problema, planiranja i organizovanja akcije). Nedovoljna sekundarna autonomija ini osobu nesposobnom da se nosi sa sopstvenim nagonima i podlonom regresiji. (vraanju na nezrelije nivoe funkcionisanja). Svakodnevnim renikom, mogli bismo to objasniti ovako: osoba koja je imala odreene konflikte i probleme, pa je uspela da ih razrei, da ublai snagu svojih emocija upletenih u konflikte, zauzme odreenu distancu i pronae adekvatno reenje, iz tih uspeha stie odreeno isustvo i vetine (proceduralna znanja) . Ona je razvile generalizovane mehanizme za reavanje problema, iskusna je, ima kolu ivotai, kad se pojave sledei problemi, osoba ve ume da se sabere, stia strasti i pretvori njihovu energiju u radnu energiju, energiju koja e joj omoguiti da razborito sagleda problem i upotrebi svoje kapacitete da ga rei. Frojd je napomenuo da kroz sublimaciju ego podjarmi instiktualnu energiju i kanalie je u socijalno prihvatljive aktivnosti . Na primer, voajer postane fotograf, egzibicionista-plesa, osoba sa potrebom da oboava-modni kreator, sa potrebom da se prljaskulptor, da menja identifikacije-glumac...Meutim, sposobnost da se dobro obavlja bilo koja od ovih aktivnosti zavisi od toga koliko je ta aktivnost postala autonomna, odvojena od originalne sfere konflikta. Hartmanov koncept neutralizacije je drugaiji. Neutralizacija, zapravo, liava nagone njihovih seksualnih i agresivnih kvaliteta . Te energije zatim postaju osloboene od konflikata ili autonomne i dostupne su egu za upotrebu; postaju sekundarne autonomne funkcije. Takve ego funkcije postaju nezavisne od ida, a ego moe da koristi dostupnu energiju u slubi adaptacije i ovladavanja. U sluaju sekundarnih autonomnih funkcija, energija je neutralizovana, konflikt oktlonjen, i ego funkcije tada doprinose adaptaciji. Kako to praktino izgleda? Osoba ije se kognitivne funkcije napajaju neneutralizovanim energijom ima iskrivljenu sliku stvarnosti. Ako su kognitivne funkcije

(opaanje, miljenje, pamenje) napajane agresijom, osoba e u stvarnosti traiti i videti znake opasnosti i agresivnosti, traie dlaku u jajetu, negativne komponente stvarnosti koji e opravdavati njegovu agresivnost. Njegova percepcija e biti usmerena na negativne, ugroavajue aspekte stvarnosti, na negativne osobine drugih ljudiNa taj nain e i tumaiti dobijene podatke, obraivati ih, pamtiti samo loe stvariAko su kognitivne funkcije napajane neneutralizovanom seksualnom energijom, osoba e, takoe iskrivljavati stvarnost, u svemu videti seksualnost, erotizovati one kognitivne funkcije koje nisu seksualne, videti samo one aspekte osobe koji se uklapaju u njene seksualne potrebe (kao kad se kae za mukarca, na primer, da razmilja donjom glavom.). Naravno, seksualna energija moe biti usmerena na oralnost, analnost, falusnosti osoba moe erotizovati kognitivne funkcije oralnom, analnom ili falusnom seksualnou i agresijom. Posledica toga je da osoba ne opaa, ne misli, ne pamti jasno, neiskrivljeno. Svakodnevnim jezikom izraeno, to su stanja koje ljudi opaaju i opisuju kao udarili mu hormoni u glavu ili zaslepeo ga je bes, ljubav je slepa, ponaa se impulsivno, nepromiljeno, brzopletoSve su to opisi iskrivljavanja kognitivnih funkcija neneutralizovanim instiktualnim energijama (afektima). Opisi kao to su: ostaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba, realna osoba, ne gubi glavu, razmilja hladne glave objektivna osobagovore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju. To ne znai da je racionalna, realna osoba, bez energije, da je potisnula svoje instikte ili ih ugasila, da je aseksualna ili da nema potrebnu agresivnost. Ona nije mrtvo puvalo, mislilac bez emocija, robot, kompjuterNjen ego ima puno energije, ali je ta energija neutralna i slui egu za funkcije adaptacije na stvarnost. Postoje bitne razlike izmeu sublimacije i neutralizacije. Prvo, neutralizacija je kontinuirani proces koji obskrbljuje sekundarne autonomne funkcije neophodnom energijom, dok je sublimacija odbrambeni mehanizam koji se koristi samo kada originalno libidinozno zadovoljenje nije dostupno. Drugo, neutralizacija menja kvalitet energije Ida, dok sublimacija samo pomera cilj njenog pranjenja. Sintetika funkcija ega je termin koji je Hartman pozajmio od Nunberga (1930) . To je jedna od autonomnih ego funkcija za koju je Hartman smatrao da zauzima mesto organizacionog znaaja kao centralizacija funkcionalne kontrole ili integracije linosti. Ona ukljuuje sposobnost da se sintetiu (ili da se integriu i organizuju) iskustva i tako se prilagoava realnosti. Hartman je verovao da su i adaptivne i odbrambene funkcije ega organizovane kado deo sintetike funkcije ega. Ego mobilie odbrane da se zatiti od etiri tipa opasnosti: konflikata izmeu Ida, Ega i Super ega, konflikata u interpersonalnim odnosima, konflikata u odnosu sa socijalnim normama i ometanja koja nastaju kao odgovor na traumu. Organizaciona ili sintetika funkcija ega je uglavnom odgovorna za odravanje intrapsihikog balansa i balansa izmeu individue i okoline. Ta sintetika funkcija ega se teko uspostavlja bez neutralizacije. Neutralizacija igra odluujuu ulogu u ovladavanju realnou, u formiranju objektnih odnosa i uspostavljanju principa realnosti. U funkciji samozatite, neutralizacija je snano sredstvo ega. Integrativne funkcije ega koje se koriste u samozatiti slue se neutralizovanom energijom. Osoba koja nije u stanju da neutralie agresivnu energiju moe da uini mnogo gluposti kada se titi (da ne vidi sve aspekte realnosti, ta e stvarno dovesti do samozatite) reagujui instiktivno, bez trezvenog razmiljanja.

Stupnjevi neutralizacije
Postoje gradacije neutralizacije, kao to postoje i razliiti stepeni instiktualizacije neke ego funkcije. Energija oba nagona (libida i agresije) se moe neutralizovati u slubi ega i super ega. Agresivna energija podjednako uestvuje u razvoju psihikih struktura.

Neneutralisana agresivnost se esto okree protiv samozatite. Neutralisana agresija moe se koristiti unutar ega, to je suprotno Frojdovoj ideji da je samodestrukcija jedina alternativa agresiji usmerenoj prema spoljanjoj stvarnosti i objektima. Sa agresivnim nagonom, dakle, ne mora postojati takva ili-ili situacija-ili agresivnost prema nekome (neemu) ili prema sebi. Mogua je i neutralizacija agresivne energije kao razvojno reenje. Nedostatak ili oteenje kapaciteta ega za neutralizaciju je osnovna karakteristika izofrenije. izoidne osobe pokazuju ekscesivnu koliinu slobodne agresije koja, sama po sebi, predstavlja predodreenost za konflikt i slom onoga to Hartman naziva bazini nivo testiranja spoljanje realnosti. Dolazi do interferencije sa operacijom pomeranja ili prebacivanja neutralizovane energije na one aktivnosti gde je ona potrebna-do anomalije primarne autonomije, to moe biti deo nasledne sri izofrenije. Dakle, neutralizacija je mehanizam koji se razvija u najranijem uzrastu, (daleko pre sublimacije), pre nego to ego dobije svoj krajnji oblik i pre uspostavljanja konstantnih objektnih odnosa. To je logian zakljuak da su formiranje ega i objektnih odnosa procesi koji koji zahtevaju izvestan stepen neutralizovane psihike energije. Kako se taj proces odigrava tako rano, sledi da vei deo energije sublimacije mora doi od neutralizovanog pregenitalnog libida. Logino je da zakljuimo iz ranog razvoja procesa sublimacije da proces sublimacije nije pokrenut od strane super ega, iako on igra u tome znaajnu razvojnu ulogu. Izvesne forme super ega mogu i ometati proces neutralizacije (progoniteljski super ego, gria savesti, progoniteljska savest), dok onaj deo super ega koji nazivamo ego ideal najvie utie na selekciju ciljeva i funkcija koje e se osloboditi svog instiktualnog karaktera. Kroz sublimaciju e doi do pomeranja ciljeva od instiktualnih ciljeva do onih koji su socijalno kulturoloki prihvatljiviji (ili do onih koji su ego sintoni, prihvatljiviji egu osobe). Kvalitet energije, kod sublimacije, ostaje isti, samo se menja cilj. Kada su ego funkcije seksualizovane, iako postoji sublimacija (pomeranje cilja), one su, ipak, podlonije regresiji pod pritiskom. Iako je sublimacija najzreliji mehanizam odbrane (jer ne koristi energiju na kontrainvesticiju, ne ide protiv instikta, ve uz njega, u istom smeru, samo menja cilj u prihvatljiv), ona je nestabilnije sredstvo za postizanje sekundarne autonomije ega od neutralizacije. Postoji kontinuum gradacije energije od potpuno instiktualizovane do poptuno neutralizovane. Kada jednom ego nakupi rezervoar neutralizovane energije, on razvija ciljeve i funkcije koji se hrane iz tog rezervoara i ne moraju da zavise od ad hok neutralizacija. Izvor energije potrebne za adaptivne funkcije osobe je stabilan. Njena jasnoa miljenja, sposobnost reavanja problema, ne osciliraju u veoj meri. Njena snaga ega je stabilna. Takav ego je sposoban i za stabilan odnos sa drugom osobom( za konstantnost objekta), stabilan doivljaj sebe (konstantnost selfa) i stvarnosti (konstantnost realnosti). Ego postie sekundarnu autonomiju. Razliiti stepeni neutralizacije nisu podjednako prikladni za sve funkcije ega. Neke funkcije zahtevaju vei, neke manji stepen neutralizacije (kao i profesije. Razliite profesije zahtevaju razliit stepen sposobnosti neutralizacije. Profesija psihoterapeuta, na primer, postavlja izrazite zahteve pred ovu sposobnost). Sposobnost neutralizacije agresivne i libidinalne energije takoe moe biti razliita kod iste osobe. Hartman (1950) je smatrao da ne potie sva energija koja je potrebna egu od libida i agresivnog nagona. Postoje tri izvora energije koju ego moe koristiti za svoj rad: 1) neutralizovani libido, 2) neutralizovana agresija i 3) neinstiktualna neutralna energija koja je uroeno dostupna egu. (i Frojd je sugerisao da postoji uroena osnova ne

samo za instiktualnu energiju ve i za izvesne ego funkcije. To je i baza Hartmanovog koncepta primarne autonomije ega).

Kako se razvija neutralizacija ?

Povezivanje teorijskih formulacija sa klinikim iskustvom dao je Ernst Kris (1951) u svojim prezentacijama. On je preporuio da se zadre odvojeni pojmovi sublimacija i neutralizacija (jer su mnogi smatrali da su sublimacija i neutralizacija razliita imena za isti mehanizam ili sposobnost) i da se termin neutralizacija koristi za transformaciju energije, a sublimacija za pomeranje cilja. Pomeranje cilja je mogue i bez neutralizacije energije. Takve aktivnosti se mogu nastaviti ak i nakon sekundarne reinstiktualizacije (kada se aktivnost ponovo ispuni instiktualnom energijom). Postoji cirkularna interakcija izmeu pomeranja cilja i transformacije energije. U kompleksnom razvoju deteta na meuzavisnost izmeu pomeranja cilja i transformacije energije mogu uticati mnogi faktori. U svakoj specifinoj manifestaciji sublimacije mogui su razliiti stepeni pranjenja nagona, ali su potrebni i odreeni stepeni neutralizacije. Govorili smo o razliitim profesijama koje su povezane sa karakteristinim nagonskim konfliktima i sublimacijom nedozvoljenih instiktualnih aktivnosti u one dozvoljene, prihvatljive Egu u sredini: egzibicionizam kod plesaa, analna potreba za prljanjem kod skulptoraSposobnost da se obavlja bilo koja od tih umetnikih sublimiranih aktivnosti zavisi, u velikoj meri, od stepena u kojem je ta aktivnost postala autonomna, to jest, odvojena od originalne sfere konflikta. Kapacitet ega za regresiju na fleksibilan i reverzibilan nain (Odreeni stepen regresije je potreban u umetnikom stvaranju. To je smisao izjava da su umetnici kao deca, da komuniciraju sa detetom u sebi, regrediraju, ali se vraaju iz regresije kada to zahteva zadatak koji obavljaju) je povezan sa kreativnim procesom. Kris je pravio razliku izmeu rezervoara neutralizovane energije dostupnog egu i takozvanih naleta energije. Rezervoar neutralizovane energije je osnova sekundarne autonomije ega. Naleti energije predstavljaju stepen i kapacitet za prolaznu redistribuciju nagonske energije. To se moe videti kod svakog tipa aktivnosti i veoma je vano za kreativne individue. (Da li imaju stalnu radnu energiju ili moraju da ekaju nalete inspiracije). Postavili smo pitanje, meutim, kako se razvija sposobnost neutralizacije i sublimacije (pre svega sa ciljem da bismo znali kako se moe podsticati razvoj ove sposobnosti u psihoterapijskom procesu). Kris je prouavao kako dolazi do sublimacije i neutralizacije kada su u pitanju analno erotike aktivnosti dece u jaslicama. Kako se analno erotike potrebe za razmazivanjem fecesa, prljanjem, neutralizuju i sublimiraju u aktivnosti kao to je slikanje i crtanje. Kada su deca bila stimulisana na takve aktivnosti (crtanje, bojenje) Kris je zapazio kako se smenjuju procesi neutralizacije i deneutralizacije. To je uobiajeni problem u razvoju dece izmeu druge i tree godine. Ona su pod konstantnim iskuenjem vezanim za proboj neposrednog zadovoljenja nagona, u zavisnosti od stresa koji doivljavaju i direktne stimulacije kojoj su izloeni (deca ovog uzrsta stalno gube i uspostavljaju kontrolu). Sa sazrevanjem, ona ovladavaju takvim iskuenjima, i moemo videti kako sama struktura aktivnosti podstie neutralizaciju sa jedne strane, kao i to kako poveani kapacitet za neutralizaciju vodi do toga da deca preferiraju odreene aktivnosti. Tako, na primer, dete sa umetnikim talentima demonstrira visok stepen kapaciteta da neutralizuje neke nagone analne faze i, doivljavajui zadovoljstvo zbog tog ovladavanja i vetine, ono jo vie tei da pojaa proces neutralizacije.

Druga grupa Krisovih posmatranja odnosila se na to kako identifikacija moe da utie na proces neutralizacije. Detaljna longitudinalna studija dvoje dece pokazuje nam kako su preferencije dece za odreene aktivnosti, njihova sposobnost da podnesu neke potekoe pri tim aktivnostima, da reavaju probleme, da elaboriraju fantazije i da, u isto vreme, isprazne instiktualne tenzije, odreene karakterom odnosa sa majkom i identifikacijom sa njom. Promene objektnog odnosa sa majkom sadre u sebi model za odbrambena sublimatorna ovladavanja nagonima, kao i zaetak preferiranih tipova reenja, pa i preferiranih tipova neuspeha. Tako, u stresnim situacijama, kada je odnos sa majkom dobar, dete pojaava tendenciju za odreenim tipovima neutralizacija, dok se, u situacijama razoarenja ili besa prema majci, upravo te sublimacije koje su specifino povezane sa majkom prve gube (kod slikanja, na primer, poinju da vrljaju agresivno, razmazuju boje, prljaju se). Izbor sublimacije je najuspeniji onda kada aktivnost, u isto vreme, predstavlja i vezu sa objektom ljubavi. Kada je odnos sa majkom lo, onda je preferirno podruje za regresiju upravo ono koje je tesno povezano sa odnosom sa njom. Trea grupa Krisovih posmatranja ilustruje mogui generalni uticaj najranijih objektnih odnosa na kapacitet za neutralizaciju. Emocionalni deficit u ranoj nezi deteta, primeuje Kris, posebno utie negativno na kapacitet za neutralizaciju i libidinozne i agresivne energije. Deca u institucijama, deprivirana na ranim stadijumima nedostatkom empatinog i stalnog objekta ljubavi, imaju problem posebno u onim podrujima koja zahtevaju visoku organizaciju pranjenja. Na primer, kod reavanja problema i promiljanja akcija. Kris je zakljuio da su procesi biolokog sazrevanja najtesnije povezani sa neinstiktualnim energijama (razvoj percepcije, miljenja, govora), dok su organizacija akcije i reavanje problema mnogo vie zavisni od neutralizacije instiktualne energije. Osoba moe razviti primarne kognitivne procese (primarno autonomne), ali e imati znatnih potekoa sa sekundarno autonomnim procesima (kontrola, organizacija akcije, reavanje problema). Ako ne doe do te neutralizacije, kao to bi trebalo, nedostatak te neutralizovane instiktualne energije koja nije dostupna egu dovodi do problema u razvoju funkcija za koje je ona potrebna. Materijal koji ilustruje preobraanje neutralizovnih ego aktivnosti u njihove instiktualne prethodnike dali su i mnogi drugi deiji analitiari, kao i moguu povezanost takvog preobraanja sa problemima razvoja karaktera i sazrevanja. Augusta Alpert(1949) je, kao i Kris, sprovela dugorono istraivanje sa decom u jaslicama pratei aktivnost slikanjacrtanja. Ona je ilustrovala promene u ego aktivnostima kod dece sa poremeajima koje su nastajala kada bi dolo do sukobljavanja ego interesa i instiktualnih impulsa u njima. Kada crtaju ili boje, deca obino poinju jednom linijom. Zatim ispituju liniju, formu i boju, pa prelaze na dizajn i reprezentaciju. Ona napreduju spontano od primarnog pranjenja na vie ego-usmerenu ekspresiju. Poremeena deca, meutim, nemaju takvu spontanu progresiju. Ako se puste da rade po svome, ona nastavljaju da vrljaju i razmazuju, ili zguvaju ili preboje svedo kraja tree godine. Ona mogu poeti sa dobrom namerom, to jest sa nekim odreenim oblikom, ali, im se slikanje nastavi, neutralizirani ego popusti i deca krenu da vrljaju i razmazuju. Ta fluidnost i reverzibilnost (brzo vraanje na regresivne oblike ponaanja), nedostatak otpornosti prema regresiji i seksualizaciji, upadljiva je kod takve dece. Neneutralizovana agresija, posebno u formi impulsivnosti, ometa sve cilju usmerene aktivnosti izvan oekivanog uzrasta. Kapacitet za identifikaciju je blisko povezan sa kapacitetom za neutralizaciju. U poreenju sa normalnom decom, poremeena deca pokazuju vee distorzije kvantitativno i kvalitativno u identifikaciji sa roditeljima, vaspitaima i drugom decom. Meutim, kada se povea odnos vaspitaa i dece (vie

vaspitaa) i kada se omogue bolji uslovi za identifikaciju sa vaspitaem, poboljava se znaajno i sposobnost takve dece da crtaju. Fizioloki proces koji stoji iza procesa neutralizacije nije nam poznat. Kako to energija menja svoja svojstva i postaje neutralna? Ne znamo mehanizam, ali to da postoji proces neutralizacije se moe videti i iz observacija dobijenih iz moderne dinamike neurologije. Osobe koje imaju odreene povrede mozga, bez obzira na izvor traume, pokazuju nesposobnost da neutralizuju agresivnu energiju. Njihova kontrola impulsa je oteena, posebno kod povreda frontalnog renja. U diskusiji i neutralizaciji moemo razmatrati dve njene strane-1)neutralizovanje instiktualne energije, pretvaranje instiktualne energije u energiju dostupnu egu za obavljanje mentalnih procesa, i 2) stvaranje odreenih mentalnih sposobnosti - sekundarno autonomnih funkcija koje su nastale kroz reavanje konflikata (npr. opta sposobnost reavanja problema, planiranja i organizovanja akcije) Ova druga strana neutralizacije blisko je povezana sa konceptom mentalizacije koji je uveo Peter Fonagy (2001,2002,2005). Fonai je bio glavni zagovornik pristupa koji balansira izmeu psihoanalitike teorije i Bolbijeve teorije afektivnog vezivanja. Fonai je svoj projekat premoivanja nesuglasica izmeu teorije afektivnog vezivanja i psihoanalitike teorije zapoeo skicirajui take slinosti i razlika izmeu njih. On je prvo u velikom istraivakom radu (1999) a kasnije u monografiji pod nazivom Teorija afektivnog vezivanja i psihoanaliza (2001) sistematski razmatrao sve vanije psihoanalitike teorije i teoriju afektivnog vezivanja, navodei razlike meu njima kao i take slaganja. Neemo ovde navoditi slaganja i razlike, ve istai jedno Fonaijevo gledite koje nam daje novo svetlo na prirodu afektivnog vezivanja i na proces mentalizacije koji upotpunjava razumevanje i procesa neutralizacije o kojem govorimo. O teoriji afektivnog vezivanja govoriemo detaljnije kasnije kroz diskusiju osnovnih defanzivnih strategija ili otpora prema ivotu (koje su odreeni Unutranji radni modeli). Deo Bolbijeve zaostavtine psihoanalizi bio je neizvestan status njegovih unutranjih radnih modela (Internal Working Models IWM)6 unutar ire teorije objektnih odnosa. Budui da je koncept nudio potencijalnu vezu izmeu teorije afektivnog vezivanja i psihoanalize, veina psihoanalitiara je bila skeptina prema mogunosti integracije ove dve teorije. Fonai se prihvatio izazova specifikovanja preciznog naina na koji bi ova veza mogla da se ostvari. On je delom naao vezu u reinterpretaciji psihoanalitikog koncepta mentalne reprezentacije. On je povukao razliku izmeu unutranjih radnih modela i mentalnih reprezentacija kako ih definie psihoanaliza, ukazivanjem na procese koji stoje u njihovoj osnovi. Unutranji radni modeli se stvaraju implicitno i skladite u proceduralnoj memoriji , dok se mentalne reprezentacije odvijaju eksplicitno i uvaju u epizodnoj memoriji (Fonagy, 2001). Prema Fonaiju, pomak u povezivanju koncepta unutranjih radnih modela teorije afektivnog vezivanja i koncepta mentalnih reprezentacija psihoanalize, morao bi da ukljui pomeranje sa bihejvioralne perspektive na razumevanje uloge koju unutranje reprezentacije imaju u socijalnim odnosima. Pitanje se vrtelo oko konceptualizacije materinske osetljivosti i naina na koji dete internalizuje odgovore majke. Teorija afektivnog vezivanja je Afektivna vezanost deteta i njegovih negovatelja postaje mono sredstvo za odravanje afektivnih odrazaca ponaanja. Ovi obrasci se prenose i na druge veze koje osoba ima u daljem ivotu. Trudei se da povee svoje koncepte sa teorijom objektnih odnosa, Bolbi je predloio konstrukt koji je nazvao unutranji radni model. Pri zdravom razvoju, deca razvijaju unutranje radne modele (Internal Working Models- IWM) spoljanjeg sveta i svojih unutranjih stanja, kao i interakcije izmeu njih. Ovi modeli predstavljaju kognitivne mape koje su sline psihoanalitikom konceptu reprezentacije i koje predstavljaju odreene aspekte sredine.
6

pretpostavila da se senzitivna responzivnost majke javlja u njenom ponaanju i linosti, dok je psihoanaliza pretpostavila da responzivnost ''dovoljno dobre majke'' podrazumeva mnogo vie, ukljuujui i njenu linu psihiku organizaciju i nain na koji dete internalizuje ta iskustva. Za Fonaija, prenoenje obrazaca vezivanja je povezano sa internalizacijom psihodinamike negovatelja od strane deteta. On je reinterpretirao Bolbijev prikaz uloge materinske osetljivosti, kao uzroni faktor u odreivanju kvaliteta objektnih odnosa i psihikog razvoja. Dete razvija sposobnost za samorefleksiju kroz internalizaciju negovateljevog ogledalnog odgovora, a samorefleksija je ekvivalentna kapacitetu za mentalizaciju. Sigurna vezanost je, zato, proizvod uspenog usvajanja kapaciteta za mentalizaciju, dok se nesigurna vezanost javlja kada se dete identifikuje sa negovateljevim odbrambenim ponaanjem. U drugom sluaju dete stie unutranja iskustva koja nedovoljno odraavaju realnost i interakciju sa negovateljem i na kraju dolazi do distorzija u linosti. Materinska osetljivost i sposobnost mentalizacije postaju neophodni uslovi za razvoj sigurne vezanosti. Nasuprot konceptu unutranjih radnih modela, dete stvara unutranje reprezentacije kroz refleksiju unutranjeg stanja ogledanjem u majci. Fonai je predloio upotrebu koncepta mentalizacije, kao centralnog za integraciju teorije afektivnog vezivanja i psihoanalize. Koncept mentalizacije je blisko povezan sa konstruktom 'teorija uma'. Pojam teorija uma, ukazuje na sposobnost deteta koje se razvija na uobiajeni nain, da pripisuje mentalna stanja kao to su elje, uverenja, namere sebi i drugima, kao nain da osmisli i predvidi ponaanje drugih (Tager-Flusberg & BaronCohen, 1993). Sposobnost podrazumeva razumevanje toga da ponaanje drugih ljudi sadri nameru ili svrhu, da ih motivie elja da iskau svoje mentalno stanje ili da komuniciraju sa drugima. Teorija uma opisuje kako je mogue drugima pripisati pogrena uverenja, dok mentalizacija ili refleksivna funkcija oznaava razumevanje sopstvenog ponaanja kao i ponaanja drugih u terminima mentalnih stanja. Mentalizacija ili reflektivna funkcija je razvojna novina koja detetu omoguava ne samo da odgovori na ponaanje drugih, ve i na svoju ideju o tuem dranju, namerama ili planovima. Mentalizacija omoguava detetu da ''ita'' tue misli. Pripisujui odreena mentalna stanja drugima, dete osmiljava reakcije drugih tako da mu njihova ponaanja postanu smislena i prediktivna. Kako dete poinje da razume ponaanja drugih, ono moe, na osnovu viestrukih postavki reprezentacija self-objekta organizovanih na osnovu prethodnog iskustva, da aktivira one koje su najpogodnije da na adaptivan nain odgovore na odreeni odnos sa drugim (Fonagy & Target, 1998). Mentalizacija podrazumeva sve ove sposobnosti, ali takoe sadri i afektivna stanja i sposobnost deteta da sagleda sopstvene namere. Ta funkcija refleksije omoguava detetu da shvati kako drugi takoe imaju uverenja, oseanja, stavove, elje, nade, znanja, zamisli, pretenzije, planove itd. Proces ukljuen u razvoj mentalizacije, doveo je Fonaija do shvatanja znaaja uloge refleksivne svesnosti tuih mentalnih stanja za razvoj mentalnih reprezentacija drugih. Fonai je iskazao uverenje da je sposobnost roditelja da izraze nameru prema detetu, tj. sposobnost uvebavanja funkcije mentalizacije, centralna za prenoenje obrazaca afektivnog vezivanja izmeu roditelja i dece. Sposobnost se oslanja na opservacije o uticaju osetljivosti negovatelja na afektivno vezivanje. To omoguava detetu da ponaanja drugih uini

smislenim i predvidivim, kao i da aktivira odgovarajue self-reprezentacije i reprezentacije drugih u odreenom interpersonalnom kontekstu . Kada se to dogodi, znai da je dete razvilo sposobnost mentalizacije. U ovoj reformulaciji, Fonai ukazuje na to da je usvajanje unutranjih radnih modela od strane deteta, direktno povezano sa razvojem refleksivne funkcije, odnosno mentalizacije. Afekti su u ovom procesu kritini zato to dete povezuje znaenja sa svojim unutranjim doivljajima, kroz vezu sa negovateljem, u kontekstu sigurne veze. 'Moj negovatelj o meni misli kao o misleem i zato ja postojim kao mislilac' (Fonagy, 2000); on takoe kae: ' Zato je teorija uma prva od svih teorija o selfu'. Centralno mesto za Fonaijevu teoriju razvoja je to da ponaanja vezivanja kod deteta kao to su plakanje, smejanje, vokalizacija utiu na negovatelja ne samo da se priblii detetu kako je Bolbi tvrdio, ve i da kroz sposobnost mentalizacije, reflektuje afektivno stanje deteta. Dete doivljava majino adekvatno reflektovanje sopstvenog unutranjeg stanja kao indikaciju njene empatije. Anksioznost deteta je kontejnirana i ono postepeno shvata da ima misli i oseanja koja su samo njegova i razliita od onih koje ima osoba koja ga neguje. Ovo detetu daje priliku da stvori reprezentaciju svoje anksioznosti, to Fonai naziva simbolikom reprezentacijom ili reprezentacijom drugog reda. Dete razvija kapacitet reprezentacije predstave, tj. sposobnost da razmilja o svom unutranjem stanju. Fonai koristi model objektnih odnosa u opisivanju ovog procesa. Dete internalizuje stanje svog negovatelja koje zatim ugrauje u sopstveni self i reprezentaciju objekta. On kae: ' Self egzistira samo u kontekstu drugoga; razvoj selfa ima istu vtrednost kao i agregacija iskustava o selfu u vezama' (Fonagy, Gergelz, Jurist & Target, 2002). 'Self nije od poetka prisutan ve se gradi iz ranih veza sa drugima. U sri zrelog selfa deteta je neko drugi u trenutku refleksije' (Fonagy, 2000). Mentalizacija takoe potpomae razvoj kapaciteta za samoregulaciju, kome je u osnovi sticanje tehnike regulacije averzivnih stanja pobuenosti. Sigurno vezivanje zapravo potie od kapaciteta za samoregulaciju, koji zavisi od kapaciteta za mentalizaciju same majke. Rane veze opremaju individuu kontrolnim mehanizmom za obradu informacija. Ovaj sistem regulacije je najvaznija evolutivna funkcija vezivanja. Kako se njegovo miljenje razvijalo, Fonai je razradio svoje gledite uzimajui u obzir razvoj selfa. On je proirio koncept mentalizacije kako bi ukljuio i injenicu da dete nije naprosto primalac empatikih odgovora drugih, ve interpretira i pridodaje znaenja dogaajima kojima je izloeno, to je zahtevalo objanjenje kroz neurobioloke mehanizme. Fonai je zato predloio model interpersonalnog interpretativnog mehanizma ( Interpersonal Interpretive Mechanism- IIM). Interpersonalni interpretativni mehanizam je modana funkcija koja zahteva specifinu aktivaciju od strane sredinskih stimulusa i predstavlja sveobuhvatnu modanu strukturu, neuralni mehanizam sa kljunom evolutivnom funkcijom. Ova modana funkcija nije uroena u tom smislu da se moe razviti sama od sebe, ve zahteva

specifinu stimulaciju koja je aktivira. Sredinski stimulus predstavlja majina odgovarajua responzivnost prema detetu. Takva responzivnost unapreuje kapacitet za mentalizaciju i refleksivnu funkciju koja povratno pokree proces koji vodi razvoju kapaciteta za samoregulaciju. Tada dete razvija sigurnu vezanost sa negovateljem, koja se bazira na modelu reprezentacije koji ukljuuje interpersonalne interpretativne mehanizme. Suprotno tome, kada se proces ne razvije, dolazi do nesigurnog vezivanja deteta (Fonagy 2003). Nain na koji dete doivljava sredinu se ponaa kao filter u ispoljavanju genotipa i fenotipa. Genotip je set nasleenih karakteristika sa kojima se dete raa, dok je fenotip proizvod interakcije izmeu genotipa i sredine u kome dete sazreva. Specifini geni koji su ispoljeni tokom razvoja obrazuju specifian fenotip koji dolazi do izraaja. Ispoljavanje genotipa nije vezano za detetovu objektivo postojeu sredinu ve za interpersonalni interpretativni mehanizam koji se odnosi na to kako dete interpretira dogaaje kojima je izloeno. Ova funkcija je genetiki definisana i lokalizovana u medijalnom prefrontalnom delu korteksa. Oteenje te regije se konzistentno dovodi u vezu sa poremeajima socijalnog ponaanja i poremeajima linosti koji se mogu opisati kao gubitak interpersonalnog interpretativnog kapaciteta, odnosno oslabljenim socijalnim rasuivanjem, pragmatinou, samoregulacijom i osiromaenim linim doivljajem socijalnih situacija. Razlika ove formulacije u odnosu na formulaciju tradicionalne teorije afektivnog vezivanja je to da ono to je izgubljeno kroz separaciju nije vezanost, ve prilika za stvaranje mehanizma regulacije vieg reda - mehanizma za procenu i reorganizaciju mentalnih sadraja (Fonagy & Target, 2002). Ovo zapaanje je veoma bitno za razumevanje terapijskog procesa u radu na razvijanju neutralizacije i mentalizacije-ne oekuje se od terapeuta da nadoknadi ljubav koju klijent nije dobio od roditelja, ve da mu pomogne u razvojusposobnosti za menatlizaciju i samoregulaciju. O imlikacijama na tehniku govoriemo neto kasnije u poglavlju o proceduralnim i deklarativnim znanjima u procesu psihoterapije. Ovakva formulacija dinamike afektivnog vezivanja, omoguila je Fonaiju da precizira ta je to to krene naopako kada dete razvija nesigurnu vezanost. Trauma u vidu zanemarivanja ili zlostavljanja remeti neurobioloke funkcije koje ukljuuju reprezentaciju oseanja, misli, uverenja, elja i rezultira disocijacijom. Dete ne doivljava svoju majku kao osobu koja na pravi nain reflektuje njegovo afektivno stanje i razvija nesigurnu vezanost. Unutranji svet deteta postaje nerazumljiv, zastrauju ili bolan. Nekada granina patologija moe da nastane u pokuaju deteta da se adaptira na svoju nesposobnost da mentalizuje sopstvena ili negovateljeva stanja. Odsustvo mentalizacije vodi u nestabilan doivljaj selfa. Ono to je presudno nije gubitak ranih veza ve neuspeh deteta u pokuaju da razvije sistem mentalnog procesiranja koji generie mentalne reprezentacije.

Videli smo, iz Krisovih i Fonaijevih posmatranja, da je kapacitet za neutralizaciju i mentalizaciju deteta direktno zavisan od odnosa sa objektom ljubavi i da se usvaja i razvija nekom vrstom identifikacije. To znai da je u direktnoj zavisnosti i od kapaciteta majke (ili druge osobe koja podie dete) za neutralizaciju i mentalizaciju.. ta moe uticati na poveanje kapaciteta za neutralizaciju i mentalizaciju u psihoterapijskom procesu? Pre nego to preemo na terapijske-tehnike implikacije, daemo preglednu tabelu (kao i za ostale sposobnosti) ispoljavanja sposobnosti za neutralizaciju (u normalnom i patolokom razvoju) Sposobnost: Neutralizacija: Sposobnost za neutralizaca je sposobnost oveka da odri svoje miljenje razumnim tako to neutralie svoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajui ih u neutralnu energiju koja slui reavanju problema, razumnom miljenju i dolaenju do cilja. Menatlizacija: sposobnost da razmilja o svom unutranjem stanju, kapacitet za razumevanje injenice da drugi imaju sopstvena uverenja, elje i namere, Ispoljavanje nedostatka:Osoba ije se kognitivne funkcije napajaju neneutralizovanim energijom ima iskrivljenu sliku stvarnosti. Ako su kognitivne funkcije (opaanje, miljenje, pamenje) napajane agresijom, osoba e u stvarnosti traiti i videti znake opasnosti i agresivnosti, traie dlaku u jajetu, negativne komponente stvarnosti koji e opravdavati njegovu agresivnost. Njegova percepcija e biti usmerena na negativne, ugroavajue aspekte stvarnosti, na negativne osobine drugih ljudiNa taj nain e i tumaiti dobijene podatke, obraivati ih, pamtiti samo loe stvariAko su kognitivne funkcije napajane neneutralizovanom seksualnom energijom, osoba e, takoe iskrivljavati stvarnost, u svemu videti seksualnost, erotizovati one kognitivne funkcije koje nisu seksualne, videti samo one aspekte osobe koji se uklapaju u njene seksualne potrebeili potrebe za zadovoljstvom, nenou... -iracionalno miljenje, preplavljeno agresijom ili libidinoznom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno ponaanje, iracionalno ponaanje. Doivljaj to je jae od mene, obuzelo me, moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu...ne mogu da mislim o posledicama.. nesposobnost mentalizacije: nesposobnost da se razmilja o svom unutranjem stanju, nesposobnost za razumevanje injenice da drugi imaju sopstvena uverenja, elje i namere. Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Opisi kao to su: ostaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba, realna osoba, ne gubi glavu, razmilja hladne glave objektivna osobagovore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju. -Planiranje, promiljanje, sposobnost da se zauzme distanca i pogleda iz objektivne perspektive... -Snana oseanja ne ugroavaju racionalno miljenje, ve postaju pogonsko gorivo osobe za reavanje problema, dostizanje cilja. Menatlizacija: sposobnost da razmilja o svom unutranjem stanju, kapacitet za razumevanje injenice da drugi imaju sopstvena uverenja, elje i namere,

Podeljeno po oblastima ispoljavanja:emotivno, kognitivno, konativno, bihejvioralno-tabela pokazuje sledee: Neutralizacija: Sposobnost za neutralizaca je sposobnost oveka da odri svoje miljenje razumnim tako to neutralie svoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajui ih u neutralnu energiju koja slui reavanju problema, razumnom miljenju i dolaenju do cilja. emotivno -jaki afekti: bes, oaj, uas, -nezadriva potreba -oseaj preplavljivanja emocijom -gubitak sposobnosti samoregulacije ,gubljenje kontrole nad emocijama -nesposobnost odlaganja, jako nestrpljenje -Nesigurna afektivna vezanost kognitivno -iracionalno miljenje, preplavljeno afektom -iskrivljena slika stvarnosti -nesposobnost uoavanja problema -nesposobnost konstruktivnog reavanja problema -emocionalno miljenje-tako oseam-to je stvarnost -nesposobnost da se zauzme distanca, pogleda iz druge perspektive. -paranoidno miljenje -miljenje odreeno potrebom-mora biti ono to elim da bude -nesposobnost da se uju, sasluaju argumenti drugog ekstrem: izofrenijadistorzije u miljenju, disocijacije, halucinacije Nesposobnost da se razmilja o svom unutranjem stanju, nedostatak kapaciteta za razumevanje injenice da drugi imaju sopstvena uverenja, elje i namere, konativno Gubitak voljne kontrole ponaanja, emocija i miljenja -Doivljaj to je jae od mene, obuzelo me, moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu...ne mogu da mislim o posledicama... -Volja je podjarmljena afektom -volja je zavisna od naleta energije, nestabilna. Volja nije jaha ve konj., impulsivna, nepromiljena, zadrta. -Ne vodu osobu stvarnoj samostalnosti, ve samovolji, raznim oblicima nametanja drugima, impulsivnom ponaanju, manipulacijama. bihejvioralno -Impulsivno ponaanje, nepromiljeno ponaanje -iracionalno ponaanje, bez voenja rauna o posledicama -brzopletost, srljanje -glavom kroz zidponaanje -manipulativno ponaanje, nametanje (agresivno ili seksualno, ljubavno), silovanje drugih, na razliite naine.

Tehnike implikacije
Poznato je, u psihoterapijskoj literaturi, miljenje da psihoterapeut ne moe da pomogne klijentu da razrei ono to ni sam psihoterapeut nije razreio u sebi, niti da mu pomogne da razvije neku sposobnost kojom nije sam ovladao. To je logino. ovek ne moe da da drugome ono to nema. Napomenuli smo ve da posao psihoterapeuta zahteva visok stepen autonomije ego funkcija i neutralizacije. Ralph Greenson(1966) govori o tome kakva iskuenja imaju kandidati na obuci za psihoanalitiare (a i ve obueni psihoanalitiari) vezana za reinstiktualizaciju procesa sluanja, na primer. Deava se da se relativno autonomna ego funkcija sluanja klijenta reinstiktualizuje (deneutralizuje). Jedna autonomna ego funkcija koja se odvija u zoni slobodnoj od konflikata moe da izgubi svoju autonomiju ako se neki izolovani i potisnuti seksualni (ili agresivni) konflikt mobilie (ako ga pokrene neto u radu sa klijentom) i neneutralizovana energija okupira funkciju ega koja je bila slobodna od konflikata. Tada funkcija sluanja potpada pod slubu ida-traenja zadovoljenja (npr. voajerizam psihoterapeuta). Dok je, pre toga, kandidat sluao da bi razumeo, on sada slua da bi zadovoljio svoju seksualnu radoznalost ili agresiju. Potrebno je da pravimo razliku izmeu empatije i kontratransfera (prenos oseanja sa nekih drugih znaajnih osoba na klijenta. Uticaj iracionalnosti psihoterapeuta) Cilj empatikog sluanja je razumevanje klijenta. Cilj kontratransfera je zadovoljenje nekog terapeutovog impulsa ili ovladavanje njime. I elja da se izlei klijent moe biti reinstiktualizovana, to moe ugroziti psihoterapijski proces. Klijent nije na psihoterapiji da bi zadovoljavao bilo kakve potrebe psihoterapeuta. Objektni odnos sa klijentom je od odluujue vanosti za to da li e se razviti empatija ili kontratransfer. Nije mogue empatisati sa klijentom ako postoji jaka instiktualna komponenta u odnosu. Za empatiju je potrebno da nam je klijent drag (ne da nas snano privlai ili da ga volimo kao mogueg partnera)-to je jedan ciljem inhibiran, relativno neutralizvan objektni odnos. Grinson smatra da je kapacitet da se empatie sa klijentom autonomna ego funkcija koja koristi neutralizovanu energiju. Empatinost je zavisna od deinstiktualizacije i odravanja konstantnosti objekta (od strane terapeuta). Dakle, poto smo rekli da je sticanje sposobnosti za neutralizaciju tesno povezano sa identifikacijom sa objektom, kvalitetom empatije koju objekt (roditelj, terapeut) ima u odnosu na subjekta i sposobnou samog objekta za neutralizaciju, jasno sledi da je u terapijskom radu na razvoju sposobnosti neutralizacije od presudne vanosti sposobnost terapeuta za empatiju, njegov visok nivo sposobnosti za neutralizaciju (razboritost) i identifikacija klijenta sa tim aspektima terapeutovog ponaanja. Dva principa funkcionisanja afekta Govorei o bazinim sposobnostima u uvodu knjige, napomenuli smo da emocije vidimo kao primarni oblik kognicije. Pre nego to se upustimo u razmatranje tehnika rada sa sposobnou neutralizacije prikazaemo, ukratko, dva principa funkcionisanja afekta o kojima govori Stein (Stein, R. 1998), a koji dopunjavaju na pristup emocijama kao kognitivnim funkcijama (ako su neutralizovane). Naveemo jednu svima nama poznatu situaciju. Verovatno vam je poznata situacija u kojoj govorite o neemu, onda stanete, usmerite se u sebe, oslunete svoja oseanja, i onda kaete: Ne, ono to sam rekao/la nije ono pravo...lii, ali nije. Ne mogu tano da izrazim ta

oseam, ali oseam da se razlikuje od onoga to je izgovoreno... U takvim momentima, jasno je da u naim emocijama lei neki kriterijum istinitosti, saznajni kriterijum. Neto to jo nije artikulisano, a to vrednujemo vie od rei u procesu evaluacije istinitosti onoga to govorimo ili mislimo. Ovakva iskustva su slina iskustvima koja imamo kada, na primer, zaboravimo neije ime. Iako smo zaboravili ima, u nama ipak ostaje neki oseaj imena. Ako pokuamo da se prisetimo nagaanjem imena, oseaj imena nam govori ne, nije to...nije ni to.... Ako se usmerimo sa panjom na taj oseaj imena, esto nam se desi da, odjednom, ime iskrsne samo od sebe, i da tada imamo oseaj da smo pronali pravu stvar, da je to to. Emocija, oseaj, nosi u sebi neko znanje koje nije artikulisano, neki kriterijum istinitosti. Takva iskustva ukazuju nam na ono to Stein naziva prvim principom afektivnog funkcionisanja - principom artikulacije (oznaava ga kao princip A). Princip artikulacije izotrava i rasvetljava emocije i samorazumevanje. Drugi princip funkcionisanja afekta Stein naziva principom afektivne tednje (princip B). To je princip koji blokira, ukida ili pomera preplavljujue ili oteujue afekte. Zajedno, ova dva principa sainjavaju osnovu afektivnog ivota-dualizam afektivnog funkcionisanja, kombinaciju saznajnog i hedonistikog u afektima. Oseanja nam, sa jedne strane, pruaju neposredno, intimno smisleno znanje o sebi i drugima. Sa druge strane, oseanja su izvor opasnosti, osnova nepodnoljivih iskustava, trauma i opasnosti za nau mentalnu egzistenciju. Oseanja nas informiu o nama samima, o ljudima, naem okruenju, na jedan neposredan i lino specifian nain. Ali, postoje i situacije kada oseanja menjaju svoje lice. Umesto informativne, signalne, saznajne funkcije, funkcije pojaavanja najvanijih dimenzija iskustva, oseanja postaju nosioci patnje i bola u intenzitetu koji se ne moe podneti. Taj dualizam je duboko ukorenjen u prirodi emocija. Dualizam saznajnog i bol-zadovoljstvo principa u afektu. Izmeu spoznaje nekog mentalnog dogaaja kroz oseanja i dostizanja granica neijeg iskustva na dimenziji prijatno-neprijatno, radost-bol, koje diktaraju kritini pragovi iznad kojih se oseanja automatski menjajuizazivajui potrebu da se zaustave, kontroliu (princip B). Za psihoterapeuta je jako vano da razume ova dva principa koji se dijalektiki smenjuju, i da ih potuje. Neki psihoterapijski pravci smatraju da je oslobaanje emocija u njihovom punom intenzitetu lekovito, drugi se zalau za uenje kontrole nad emocijama, ne razumevajui inherentu dualnost u prirodi funkcionisanja afekata. Razmevanje dualnosti ovih principa je bitno i za razumevanje sposobnosti za neutralizaciju-pretvaranje sirove energije nagona (preplavljujue, ugroavajue za Ego) i neutralizovanu energiju koju Ego moe da koristi u saznajne i adaptivne svrhe. (princip B titi princip A, nadopunjuju se.) Pored ove dileme (lekovito je A ili B ?), postoje u psihoterapijskim pristupima i neslaganja vezana za odnos izmeu emocija i kognicije. Afekt moe biti produkt kognitivne aktivnosti i, kao takav, zavisan od misli. Takvo shvatanje zastupaju kognitivistiki pristupi u psihoterapiji. ABC model u R.E.B.T pristupu (Racionalno Emotivno Bihejvioralna Terapija) polazi od ideje da je emocija produkt kognicije. A je neki dogaaj (aktivirajui dogaaj), B je uverenje (Beleif) kroz koje osoba procenjuje, tumai dogaaj, C je posledica (Consequence), emotivna reakcija na dogaaj. Promenom uverenja, tumaenja dogaaja, mogu se menjati i posledice-emocije. To je tano, ali delimino. Emocije nisu samo reakcije na kogniciju. One su kognicija koja je postojala i pre uverenja, koja ima i svoju nezavisnu istinu. Afekti imaju sopstvenu, neposrednu evaluaciju stvarnosti, linog znaenja situacije u kojoj se nalazimo. Moemo rei da su afekti kognitivni sami po sebi (slino znaenje ima i termin mudrost tela, kognitivna dimenzija telesnih reakcija). Afekti su kognitivni u irem smislu znaenja rei kognicija. Oni imaju kognitivnu dimenziju koja se odnosi na na injenicu da emocije predstavljaju oblik povezanosti sa svetom i da su nosioci linog znaenja. Tako emocionalno relevantna znaenja mogu biti okinuta podraajima ije intelektualno dekodiranje jo nije dostignuto (ili nije artikulisano). Emocije mogu evaluirati stvarnost pre intelekta. Takoe,

sada je ve poznato da afekti imaju sopstvene reprezentacije (mentalno predstavljanje)(Stein, 1991) u boliku nediskurzivnih simbola ili prezentacija (predstave kroz pokrete). Afekti su nosioci znanja koje je drugaije od naeg intelektualnog znanja, i koje teimo da artikuliemo, poveemo sa naom sekundardnom kognicijom. Princip A (princip artikulacije) tei tom povezivanju, korienju afekta u razvoju i ekspanziji selfa. Princip B (princip tednje) je usmeren na zatitu svesnosti od previe bola koji nastaje svesnou nepodnoljivih emocija, i deluje tako da smanji, odstrani ili pomeri oseanja. Ova dva principa stoje u kompleksnom dijalektikom odnosu jedan sa drugim. Zatita svesnosti od bola (princip B) otvara vrata razvoju i irenju selfa (princip A), dok proirivanje sopstvene svesnosti, ukljuujui i znanje o svojim oseanjima, omoguava osobi da moe da podnese vie bola. PrincipA menja rad principa B (uglavnom ga smanjuje) i usmerava prema novim iskustvima. To je ono to se deava kroz proces psihoterapije, ako se princip B potuje (ako se odbrane ne napadaju, ne razbijaju). Proces razvoja neutralizacije kroz psihoterapiju se moe shvatiti kao pomo principu B da umanji (neutralie) potencialno opasne afekte, kako bi princip A mogao da bezbednije ide ka njihovoj artikulaciji. Neke psihoterapijske tehnike su usmerene ka podrci principu A (uvid, verbalizacija), a neke ka podrci principu B (tehnike samoregulacije, kontrole afekata...). Postoji jedna gruba podela terapijskih pravaca na otkrivajue i pokrivajue. Otkrivajui tee ka uvidu, osveivanju nesvesnog, a pokrivajui ka podrci, ublaavanju, sticanju kontrole...Ako razumemo dualnost u funkcionisanju afekata, postaje jasno da takva iskljuivost nije u skladu sa ljudskom prirodom. Princip A tei artikulaciji oseanja, imenovanju i objanjavanju, to otvara kanale ka verbalnoj memoriji i povezivanju afekata sa jezikim strukturama, obogaujui tako afekte mentalnim predstavama iz drugih modaliteta koje mogu da ih ouvaju. Traganje za uvidom i interpretacija, u psihoanalizi, potpomau pun razvoj afekata, njihovo ispoljavanje, objanjenje i potvrivanje. Ali, interpretacija je samo jedna od funkcija koje vode ka artikulaciji. Te funkcije ukljuuju: 1) apstrakciju-izdvajanje posebnog afekta ili emocionalnog iskustva iz mase senzacija i nedovrenih oseanja, davanje znaenja i smisla. 2) verbalizaciju afekata u rei, uveenje u normalnu komunikativnu formu (davanje imena oseanjima smanjuje anksioznost, to vie nije neto to me mui, ve neto konkretno, to se moe verbalizovati, preneti drugome govorom) 3)simbolizacija-telesnih senzacija u mentalno iskustvo (slino kao prelaz sa konkretnih objekata na simbole koji ih predstavljaju) 4) historizacija i narativizacija, koja obavija prethodna i sadanja ivotna iskustva kao kontekst oko afekta... Emocije moraju da doive transformaciju da bi postale materijal za misli (Bion, 1962). U prvom stadijumu, one su sirov materijal za miljenje i sanjanje. U drugom stadijumu (koji zahteva dostizanje konstantnosti objekta), oseanja mogu da se ispolje kao znanje i postaju sredstva za razvoj drugih misli i razvoj linosti. Afekti, u svojoj informativnoj funkciji, signalizuju i oznaavaju razliite oblike nesaglasnosti (na primer, izmeu prethodnog i sadanjeg stanja koje se iznenada promenilo, ili izmeu poeljnog stanja i aktuelne realnosti...ukazuju nam da li je neto u skladu ili neskladu). Kada ta neusaglaenost pree izvestan prag, princip B se ukljuuje u afekt i deluje tako da umanjuje ili ukida tu informativnu funkciju afekta (ne mogu to da vidim, da ujem, da oseam...). Iznenada ponemo da oseamo kako ne moemo da toleriemo to oseanje (bilo da je uasavajue, ili previe prijatno preplavljujue, oseanje se blokira i ne pojavljuje u tom intenzitetu). Taj proces samoregulacije moe biti upotpunjen regulacijom od strane znaajnog drugog, koji se moe ukljuiti da omete (odvue panju), ublai ili upije akscesivni viak afekta. Moemo rei da princip B nije samo defanzivan u uobiajenom smislu rei, ve da on titi u smislu regulacije, stabilizovanja i tednje. titi od ekscesivnosti, rasipanja, iscrpljivanja...

Kada govorimo o emocijama, upadljivo je da ljudi esto koriste termine koji potiu iz muzike (saglasje, nesaglasje, dobre i loe vibracije, disonanca...) Mogli bismo, ak, rei da to nisu samo metafore, ve indentini procesi. Da naim emotivnim ivotom vladaju muziki principi. Na ukus za muziku ima u sebi neto uroeno, uroene kriterijume. Odreeni stepen disonance nam prija, ako je uklopljen u harmonizovan kontekst, ako se razreava. To nas, napne, na odreeno vreme, a zatim doivimo razreenje kroz prelazak neusklaenog u usklaeno i uivamo u tom oslobaanju od napetosti. Slinu ideju moemo uti i u nekim informatikim teorijama motivacije-ideju da ovek tei da bude u optimalnom nivou pobuenosti (to je adaptivna funkcija, upoznavanje sredine radi bolje adaptacije). Kada nema dovoljno pobuenosti (nekog nesklada), ljudi ga sami izazovu da bi podigli svoju pobuenost (na primer, kada nemamo ta da radimo putujui, reavamo ukrtene rei-pretvaramo neko neznanje u znanje, nesklad u sklad...). Kada smo previe pobueni, teimo da se iskljuimo, kao to imamo potrebu da zaepimo ui ako je muzika previe disonantna, ili, ako je i harmonina, ali je suvie glasna i preplavljujua. Kada previe prevlada jedan od principa, ljudki um tei da napravi balans drugim principom, da neutralie ekscesivno dejstvo jednog principa dejstvom drugoga. Sam rpoces neutralizacije se, smatramo, moe najbolje razumeti ako se povezanost emocionalnih zakona i zakona muzike shvati ne samo kao metafora, ve kao stvarni paralelizam. O tome emo govoriti malo kasnije, kad se budemo bavili tehnikama samoregulacije. Ova teorijska razjanjavanja treba da poslue da nam prokre put ka razumevanju tehnika rada koje emo koristiti sa klijentima u procesu uenja i razvoja sposobnosti neutralizacije. Iz onoga to smo ve rekli nazire se da se sposobnost za neutralizovanje moe razvijati, generalno, na dva naina, uenjem proceduralnih i uenjem deklarativnih znanja. Da razjasnimo jo ova dva naina uenja, pa da preemo na tehnike koje nude razliiti psihoterapijski pravci, a koje mogu koristiti za razvoj sposobnosti neutralizacije kroz jedan ili drugi oblik uenja. Proceduralna i deklarativna znanja Sve vei broj autora u okviru psihoanalitike teorije prihvata stav da je za terapijsku promenu neophodno neto vie od interpretacije. Uvid i interpretacija su oblici spoznaje koji spadaju u simboliki domen takozvanih eksplicitnih deklarativnih znanja (znanja koja se mogu verbalizovati, simbolino predstaviti, svesna znanja o injenicama...). Meutim, najmanje dve vrste znanja, dve vrste reprezentacija i dve vrste seanja se stvaraju i rekonstruiu u dinamikoj psihoterapiji. Jedno je eksplicitno (deklarativno) i drugo je implicitno (proceduralno), ili, kako ga jo autori nazivaju, implicitno relaciono znanje (nesvesno znanje o nainima bivstvovanja sa drugom osobom). (Stern, 1998). U analitikom odnosu ovaj domen obuhvata momente interakcije koji se deavaju izmeu klijenta i analitiara koji mogu stvoriti novu organizaciju, ili reorganizovati ne samo odnos izmeu osoba u interakciji, ve, to je jo vanije, i klijentovo implicitno znanje, njegove naine kojima se odnosi prema drugima. Klijent, na primer, u odnosu sa analitiarem ui drugaiji, novi model kako se biva u odnosu sa drugim. Uvidom on moe da stekne znanje o tome da je, recimo, u odnosu sa svojim roditeljima uvek oseao tenziju i potrebu da zadovolji njihova oekivanja, i da se tako osea i sa drugim ljudima, posebno autoritetima. Proceduralno znanje je, zapravo, sticanje sposobnosti da se, u odnosu sa analitiarem, ne osea tako, da osea da moe biti ono to jeste i imati autentian odnos. Da bi se osoba oseala oputeno u odnosu sa drugim ona mora ovladati odreenim mehanizmima regulacije, odreenim procedurama, aktivnostima unutar uma i organizma koje se, implicitno, ue kroz novi odnos i proiruju na druge odnose. Stern govori o tome da se ovakva implicitna, proceduralna znanja o odnosima stiu u terapijskom odnosu u posebnim momentima (takve momente je nazvao momenti susreta) koji pokreu proces kretanja napred.

Snana terapijska akcija deava se u okviru implicitnog relacionog znanja. Veina onoga to se opaa kao trajni terapijski efekat zapravo je rezultat promena u ovom intersubjektivnom relacionom domenu. Iskustvo pokazuje da klijenti, nakon uspeno zavrenog tretmana, uglavnom pamte dva tipa kljunih dogaaja za koje veruju da su doveli do promene. Jedni se tiu kljunih interpretacija (uvida) koje su reorganizovale njihov unutranji svet. Drugi se tiu sprecifinih momenta autentinog odnosa uspostavljenog sa terapeutom koji su promenili odnos sa njim i dalje promenili klijentov doivljaj samog sebe. Ovi izvetaji ukazuju na to da mnoge terapije ne uspevaju ili se prebrzo zavravaju ne zbog netanih ili neprihvaenih interpretacija, ve zbog proputanja prilike za uspostavljanje znaajnog odnosa izmeu dve osobe. Interpretacije i momenti susreta mogu delovati tako da utiu meusobno jedni na druge ili pojaaju jedni druge, ali ipak ne mogu se objanjavati jedno uz pomo drugog. Takoe, ni jedan od ta dva faktora promene ne zauzima privelegovano mesto kako bi objasnio samu promenu. Oni ostaju odvojeni fenomeni. Takoe ne elimo da ih postavimo u takmiarske pozicije. Radi se komplementarnim dogaajima. Deklarativno znanje je eksplicitno i svesno i predstvaljeno je simboliki preko slika ili rei. To je onaj sadraj interpretacije koji pojaava svesno razumevanje klijentove intrapsihike organizacije (ta radi, zato to radi...razumevanje sopstvene unutranje dinamike, razumevanje porekla sadanjih ponaanja, njihovih korena u prolosti...). Sa druge strane, proceduralno znanje je imlicitno i operie van fokusa panje i svesnog verbalnog iskustva. Ovo znanje je predstavljeno na nesimboliki nain u formi onoga to emo nazvati implicitno relaciono znanje. Veina literature o implicitnom znanju tie se poznavanja interakcija izmeu sopstvenog tela i neivog sveta (to su automatizovane vetine kao, na primer, vonja bicikla). Postoji i druga vrsta implicitnog znanja koja se tie poznavanja odnosa izmeu intersubjektivnog i intrasubjektivnog, na primer kako biti sa nekim ( Stern, 1985, 1995). Na primer, kao to je objanjeno u literaturi o afektivnom vezivanju, odoje veoma rano saznaje koje oblike afektivnih pristupa e roditelj prihvatiti, a koji e biti odbijeni (Lyons-Ruth, 1991). To je ta druga vrsta koju nazivamo implicitnim relacionim znanjem. Ovakva znanja integriu afektivnu, kognitivnu i bihejviorlanu/interaktivnu dimenziju. Ono moe ostati van svesti, ali moe i formirati bazu za ono to e kasnije postati simboliki predstavljeno. Dakle, deklarativno znanje dolazi na osnovu verbalnih interpretacija koje pojaavaju klijentovo intrapsihiko razumevanje unutar konteksta psihoanalitikog i obino transfernog odnosa (klijent uvia kako je njegov odnos prema analitiaru prenos oseanja prema znaajnim osobama iz prolosti...). Meutim, implicitno relaciono znanje, sa druge strane, dolazi kroz autentini, realni odnos izmeu dve osobe, kroz autentino iskustvo drugaijeg odnosa sa nekim koje menja prethodne obrasce implicitnih relacionih znanja. Implicitno relaciono znanje je kljuni koncept u razvojnoj psihologiji odojeta u preverbalnom periodu. Observacije i istraivanja ukazuju na to da odojad, velikim delom, sa negovateljama stupa u interakciju na osnovu relacionog znanja. Ona imaju odreena oekivanja i pokazuju iznenaenje ili uznemirenost onda kada oekivanja nisu ispunjena. (Sander, 1988; Trevarthen, 1979; Tronick et al., 1978). Dalje, implicitno znanje se formira u prvoj godini ivota preko reprezentacija interpersonalnih dogaaja u nesimbolikom obliku. Ovo je oigledno ne samo po tome to odoje ima oekivanja ve i po generaliziji odreenih ema interakcije (Stern, 1985; Beebe & Lachmann, 1988; Lyons-Ruth, 1991). Ta implicitna, neverbalizovana znanja o odnosima, o tome kako izgleda biti sa drugim, ta se moe oekivati, ta e se dobiti...taj oseaj odnosa koji gradimo veoma rano, predstavlja osnovu kasnijih obrazaca interakcije sa ljudima.

Implicitno relaciono znanje se, naravno, ne stie samo u presimbolikoj fazi razvoja kod dece. Istraivanja razvoja, od strane nekolicine autora (Stern, 1985, 1995; Sander, 1962, 1988; Tronick & Cohn, 1989; ), su naglasila razvijajui proces pregovora u ranim godinama ivota koji se sastoji od niza adaptivnih zadataka izmedju deteta i negovateljske sredine. Dete i negovatelji se meusobno usklauju-adaptiraju krzo pregovaranje (koje ne mora biti verbalno), i kroz tu interakciju nastaju razliite strategije zajednikog ivljenja, strategije bivanja u interakciji. Jedinstvena konfiguracija adaptivnih strategija koja proistie iz ovog niza u svakom pojedincu ini prvobitnu organizaciju njegovog/njenog domena implicitnog relacionog znanja. Predloeno je nekoliko razliitih termina i konceptualnih varijacija od kojih se svaki odnosi na poneto razliiti relacioni fenomen. Medju njima su: Bovelbijev interni radni modeli vezivanja (Bowlby's, 1973), Sternovi proto-narativni omoti i njegove eme za biti-sa" (Stern, 1995), Sanderove teme organizacije (Sander, 1997) kao i Trevartenove relacioni skriptovi (Trevarthen, 1993). Svi ti termini opisuju bazine predstave, znanja, obrasce i strategije za bivanje sa drugi, unutranje, neverbalizovane modele-proceduralna znanja. Tokom ivota, kod osoba se, u njihovom odnosu ka drugima, pojavljuje irok spektar implicitnih znanja, ukljuujui razliita postupanja u odnosu sa terapeutom koja nazivamo transferom. Ova znanja esto nisu simboliki predstavljena, to ne znai da su dinamiki nesvesna u smislu da su defanzivno iskluena iz svesti. Ona samo nisu osveena, artikulisana. Ako terapeut prepozna te implicitne obrasce klijenta koje on ispoljava u odnosu sa njim (kroz transfer) i verbalizuje ih (kroz interpretaciju), to moe pomoi klijentu da osvesti, prepozna, i prevede ta svoja implicitna znanja u deklarativna (ali to ne mora biti dovoljno za promenu). Stern navodi jedan tipian primer takve interpretacije koji je ispriao psihoanalitiar Guntrip, a odnosi se na momenat njegove line analize koju je imao kod Winnicott-a. Na kraju jedne seanse, Winnikott mu je rekao: "Nemam nita da kaem, ali se plaim da ete vi, ako nita ne kaem, pomisliti da nisam ovde". Analitiar je prepoznao implicitnu pretpostavku-znanje o odnosu svog analizanta i verbalizovao je. Kao to je interpretacija terapeutski dogadjaj koji preuredjuje klijentovo svesno deklarativno znanje, Stern govori o "momentima susreta" kao trenucima koji preuredjuju implicitno relaciono znanje, kako kod klijenta, tako i kod analitiara. Upravo u ovom smislu ovaj "momenat" dobija na znaaju kao bazina jedinica subjektivne promene u domenu "implicitnog relacionog znanja". Kada doe do promene u interpersonalnom okruenju, upravo je "momenat susreta" ono to je do toga dovelo. Ova e se promena osetiti, dok e izmenjeno okruenje tada delovati kao novi efektivni kontekst u kojem se kasnije mentalne aktivnosti deavaju i oblikuju, i time povratno reorganizovati doivljaj prolih dogadjaja. Kada se bavimo sposobnou neutralizacije razumevanje ovih mehanizama sticanja proceduralnih znanja su nam od posebne vanosti. Koje su to unutranje procedure kojima osoba neutralizuje svoje instiktualne energije i ini ih dostupnima egu, korisnima za adaptaciju? Kako se, kroz momente susreta, stiu ta nova, menjajua implicitna relaciona iskustva koja omoguavaju bolje, sinhronizovanije naine za bivanje sa drugim? Stern govori o mehanizmima meusobne regulacije izmeu dve osobe koje se zasniva na mikro razmenama informacija kroz sisteme percepcije i pokazivanje emocija. Prvobitna meusobna regulacije odvija se izmeu majke i deteta kroz regulisanje stanja kao to su glad, san, promene u sledu aktivnosti, uzbuenje, kao i potreba za drutvenim kontaktom. Odmah potom reguliu se i nivoi radosti, kao i nivoi drugih afektivnih stanja, nivo aktivacije, odnosno uzbuenja, potreba za istraivanjem, formiranje znaenja kroz vezivanje i atribuciju pojmova; da bi zatim dolo do regulisanja skoro svih drugih vidova stanja, ukljuujui tu i mentalna, fizioloka i motivaciona stanja. Regulacija ukljuuje pojaavanje, smanjivanje, razradu, popravljanje, postavljanje, kao i vraanje u neko predefinisano stanje ravnotee. U zavisnosti

od toga na koji nain staratelj procenjuje stanje deteta, odnosno od specifinosti tog raspoznavanja, zavisie, zajedno sa ostalim faktorima, i priroda i stepen jasnoe detetovog iskustva. Ova adaptacija uspostavlja zajedniki pravac koji pomae u odredjivanju prirode i kvaliteta osobina koje se tom prilikom pojavljuju. Meusobna interakcija ne podrazumeva potpunu simetriju izmedju uesnika, ve samo to da je uticaj dvostrano upravljen. Svaki od uesnika sa sobom u interakciju unosi i svoju prolost, time oblikujui i ograniavajui prostor za adaptivne manevre obe strane. Trenutni koncepti koji se mogu izvui iz razvojnih studija sugeriu da je ono to dete internalizuje, zapravo, proizvod procesa medjusobne regulacije, a ne objekat ili parcijalni objekat sam po sebi (Beebe & Lachmann, 1988, 1994; Stern, 1985, 1995; Tronick & Weinberg, 1997). Trajna regulacija podrazumeva ponavljanja tano odreenog sleda iskustava, koja zatim vode do oekivanja i time postaju osnova implicitinog relacionog znanja. Naveemo jedan primer: Primer 8 Klijent R., mukarac od tridesetak godina, dolazi na terapiju zbog problema u komunikaciji sa ljudima, posebno sa enama. Sebe vidi kao socijalnog imbecila, smotanog, zatvorenog, uplaenog da prie enama, da slobodno komunicira...smatra da nije seksi, da je mokljan. Nikada nije imao devojku, mada je imao seksualno iskustvo sa prostitutkama. Sluajui ga dok pria, oseao sam nesklad izmeu onoga to vidim i onoga to on govori. Ve na prvom sastanku, nakon desetak minuta, poto se malo opustio, nije mi delovao kao osoba koja nema u sebi spontanosti i arma. Naprotiv, bio mi je veoma simpatian njegov detinjasti, pomalo zbunjeni osmeh, izvesna doza humora na svoj raun, na raun svoje smotanosti...Bilo mi je udno da on ne moe da ostvaruje dobre socijalne kontakte. Ja sam se oseao dobro u njegovom drutvu, zato ne bi i drugi ljudi? Kroz razgovor sam pokuavao da saznam kako konkretno izgledata njegova smotanost, kako nastaju ti kurlusi u kominikaciji kada se on povlai i postaje zatvoren. Traio sam da mi detaljno opie te socijalne situacije, posebno sa osobama suprotnog pola. Traio sam i najranija seanja na tu vrstu neadekvatnosti. Interesantno mi je bilo kako je on opisao scene prvih poraza u komunikaciji sa devojicama. Prvi bolni neuspeh izgledao je ovako: on je u drutvu sa dve devojice i dva deaka. Jedna devojica je njegova drugarica (koja je bila zaljubljena u njega), a druga devojica je nova u razredu (ona mu se svia, zaljubljen je u nju. Svia se i drugim deacima.) Njegova drugarica saoptava da se i novoj devojici svia neko od njih, ali ne govori ko. Zatim ta devojica apne drugarici ko joj se svia, i drugarica onda izgovori njegovo ime. On pone da skae radosno i vie ura...U drugoj sceni je na nekom deijem roendanu, i dogovara sa sa drugarom da napadnu dve devojice. Dogovore se ko e koju. Onda on krene, prie devojici i zagrli je, a drugar ne krene za njim. Devojica ga malo odgurne, ali nastave da igraju u krugu...On se sea da se dobro zabavljao i ludovao na tom roendanu. U obe situacije se oseao dobro. Pitao sam ga u emu je tu bio poraz. Poraz je daao kasnije, kad je doao kui i poeo da razmilja o tome. Imao je oseaj da je neto pogreio, da je bio previe...neto previe, ne zna da definie ta. To radi stalno. Zapravo, desi mu se i da ima neku uspenu, spontanu komunikaciju sa devojkama, ali naknadno, kroz analizu svojih postupaka, oseti da neto nije bilo u redu, i onda se ukoi u sledeoj komunikaciji. Govori o koleginici sa fakulteta sa kojom je uspostavio dobru, spontanu komunikaciju pri upoznavanju. Video je da ima prolaz, da je njoj lepo sa njim i da eli dalju komunikaciju. Meutim, sutradan, pri novom susretu, on ukoio jer je, nakon sastanka, imao oseaj da neto nije bilo u redu, ili da nee moi da ponovi dobar kontakt. Zbog njegovog povlaenja koleginica je pomislila da je kulira, to je pokvarilo njihovu komunikaciju.

Prilikom tih naknadnih analiziranja svojih ponaanja on ne moe tano da kae ta nije bilo u redu. To je vie neki osea neprikladnosti, oseaj da je bio previe nekakav ...kao da moe da ima samo dva stanja-ili je neartikulisan ili ukoen. Ni u jednom primeru koji mi je naveo nisam mogao da vidim tu neartikulisanost. ta je toliko neprikladno i neartikulisano u tome to sedmogodinjak vie ura kad uje da se svia devojici koja se svia njemu? Kroz razgovore o njegovoj porodici, odnosima sa roditeljima i odnosima izmeu roditelja dolazimo do toga da su njegovi roditelji seksualno veoma zakopani, posebno majka. O tome se nikada nije prialo u njihovoj kui. Najvanija stvar je bila ta e rei drugi. Posebno je majka pokazivala znake uznemirenosti i neprijatnosti na svaku seksualnu aluziju, ak i alu ili vic. To je bilo previe za nju, neto neprikladno, loe...to se ne spominje, ne pokazuje. Nakon svakog ispoljavanja detinjaste seksualnosti, naknadno se ukljuivao majin glas, ali ne u obliku zabrana, verbalnih poruka, ve vie kao implicitno znanje o odnosima, o tome ta je priladno, a ta nije u odnosu. To implicitno znanje o odnosima se generalizovalo kao nain postojanja sa drugim. Proirilo se i na odnose sa mukarcima, mada ne u toj meri. Kao profesiju je izabrao informatiku, razmenu informacija, umesto razmene oseanja. Kada smo, jednom prilikom, doli na temu vezanu za razliku izmeu poslovne i line komunikacije, napomenuo sam mu da se u linoj, bliskoj komunikaciji mnogo vie razmenjuju emotivne informacije, informacije o tome ta neko voli ili ne voli, ta mu se svia, a ta ne, informacije o linim vrednostima...pogledao me je i razrogaio oi, kao da prvi put u ivotu uje neku veliku istinu, neto o emu nije ni pomiljao. To mi je i rekao. Neto takvo mi nikada nije palo na pamet...niti mi je neko to rekao...Ja, uglavnom, razmenjujem suve informacije, kao kompjuter. Nije ni udo to je to ljudima dosadno, to sam im dosadan. Podsetio sam ga na njegove emocije u situacijama koje smo pomenuli. Ispada da sam tada ba radio ono to treba...pa da, oseao sam se mnogo bolje, a i dobro sam se druio sa decom...ali se to kosilo sa onim to sam oseao da je prikladno u komunikaciji sa mojom majkom...kao da mi je to bio modle za poreenje kako treba. Sad mi je jasno zato vi to radite. ta to radim, pitao sam ga. Pa, znate, posle nekog vremena sam primetio neto udno u vaem ponaanju, zapravo neobino...Prvo nisam znao kako da se odnosim prema tome, ali mi se kasnije svidelo. Osetio sam kao da postaje neki moj novi model, da se nekako ugrauje u mene. Na ta mislite?, upitao sam ga iznenaeno, jer nisam znao na ta misli. Pa, na to to vi uvek rairite oi, ili se nasmejete, ili uradite neto to pokazuje da vam se svia kad ja budem malo emotivniji, kad pokazujem rukama dok govorim o neemu, kad priam napaljeno o devojkama...esto sam imao utisak da ete poeti da mi aplaudirate... Njegova izjava i nain na koji je imitirao moje ponaanje izazvali su provalu smeha kod mene, a potom i kod njega. svia mi se kako se ovo razvija, rekao mi je, jedno je priati o tome kakav bih eleo da budem sa ljudima, a drugo je to osetiti, biti drugaiji sa nekim.... Ne bih mogao rei da sam bio svestan svog neverbalnog ponaanja, niti da je moje neverbalno potkrepljivanje njegove emotivnosti bilo nekakva terapijska tehnika usmerena na korektivno emocionalno iskustvo kroz potkrepljivanje otvorenosti. To su, zapravo, bile moje autentine reakcije na klijenta koje su se pojavile od poetka, koje kasnije nisam primeivao svesno i koje su dovele do tog autentinog trenutka susreta kroz zajedniki smeh... Primeri momanata susreta u odnosu dete-roditelj su dogaaji poput: trenutak kada se ponaanje roditelja ka bebi uskladi sa bebinom potrebom za snom tako da aktivira promenu stanja kod bebe od stanja budnosti ka stanju sna; ili trenutak kada se nastup slobodne igre

razvije u eksploziju obostranog smeha; ili trenutak kada beba naui, nakon dosta uloenog napora i uenja, da je re koja se koristi za onu lajuu stvar pas. U poslednja dva primera, sastajanje je intersubjektivno u jo jednom dodatnom vidu oba partnera prepoznaju da je dolo do meusobnog usklaivanja. Svaki od njih je razumeo jednu od sutinskih odlika ciljno orijentisane motivacione strukture onog drugog. Da se izrazimo kolokvijalno, svaki od partnera shvata slinu verziju onoga to se deava: sada, ovde i izmeu nas. Terapijski proces kretanja napred je na mnogo naina slian procesu kretanja napred u dijadi deteta i roditelja. Psihoterapijski proces kretanja unapred je uglavnom verbalan, dok je proces kretanja u dijadi roditelj.dete u veoj meri neverbalni, ali ipak funkcije koje su im u osnovi sadre mnogo toga zajednikog. Kretanje napred ukljuuje kretanje ka cilju terapije koji moe biti eksplicitno ili implicitno definisan od strane uesnika. U svakoj terapijskoj seansi, kao i svakoj interakciji izmeu deteta i roditelja, dijada se kree ka nekom srednjem cilju. U seansi je srednji cilj definisanje tema koje e biti zajedniki obraene, na primer kanjenje na seanse, predstojei odmor, da li terapija pomae u borbi protiv oseanja praznine, da li se terapeutu dopada klijent itd. Uesnici se oko ovih tema ne moraju sloiti. Oni jedino moraju pregovarati i kretati se napred kako bi shvatili ta se meu njima deava, ta svaki uesnik opaa, veruje i kae u odreenom kontekstu, kao i ta svaki od uesnika misli da drugi opaa, osea i veruje. Oni rade na tome da definiu intersubjektivno okruenje i da se kreu ka napred. Dogaaji koji podstiu ovo kretanje su slobodne asocijacije, razjanjavanja, pitanja, utanje, interpretacije itd. Za razliku od irokog spektra neverbalnog ponaanja koje ini pozadinu odnosa izmeu roditelja i deteta, u ovom sluaju uglavnom u prvi plan dolaze verbalni sadraji koji su u svesti oba uesnika. U pozadini toga je kretanje ka intersubjektivnom deljenju i razumevanju. Verbalni sadraji nas ne smeju uiniti slepim za paralelni proces kretanja ka implicitnom intersubjektivnom cilju. U terapiji odraslih proces kretanja napred koji se sastoji od dva paralelna cilja. Jedan cilj je reorganizacija svesnog verbalnog znanja i to bi ukljuivalo otkrivanje tema na kojima bi trebalo raditi, razjanjavanje, proraivanje, interpretaciju i razumevanje. Drugi cilj je zajedniko definisanje i razumevanje intersubjektivnog okruenja koje obuhvata imlicitno relaciono znanje i definie deljeni implicitni odnos. Terapijsko kretanje ka napred se odvija kroz sadanje momente. Sadanji momenat je jedinica dijaloke razmene koja je relativno koherentna po sadraju, homogena po oseanjima i usmerena ka cilju. Promene u bilo emu od navedenog dovodi do novog, sledeeg sadanjeg momenta. Na primer, ukoliko terapeut kae : Da li si svestan da si zakasnio na poslednje tri senase?, klijent odgovori Da, shvatam i terapeut doda ta misli o tome? ova razmena stvara novi sadanji momenat. Klijent odgovara Mislim da sam bio ljut na tebe. Tiina. Da, bio sam.. Tiina. Ovo je ve drugi sadanji momenat. Onda klijent kae Prole nedelje si rekao neto to me je zaista dotaklo.. Ovo je trei sadanji momenat. Sadanji momenti su koraci kretanja ka napred. Izmeu njih postoji odreeni diskontinuitet, ali nanizani zajedno dovode naopredovanju ka cilju. Linija napredovanja kojom nastavljaju je retko linearna. U ivotu deteta, prilino vrsto ciklino organizovano detetovo iskustvo (spavanje, aktivnost, hranjenje,igra i td.) obezbeuje visok stepen ponavljanja stvarajui repertoar sadanjih momenata. Takoe, i u terapiji, sadanji momenti predstavljaju ponavljanje varijacija na temu onih uobiajenih aktivnosti kojima se terapijska dijada kree ka napred. Usled veoma uestalog ponavljanja sadanjih momenata uz veoma male varijacije, oni postaju izuzetno poznati, postaju oekivanja toga kako e momenti u ivotu sa tom osobom izgledati. Sadanji momenti postaju prezentovani kao eme za naine na koje e se biti sa nekim (Stern, 1995) u domenu implicitnog relacionog znanja. Dijada stvara set mikrointeraktivnih ema u koje spadaju i greke, remeenja i popravke istih. (Lachmann & Beebe, 1996; Tronick, 1989). Ove ponovljene sekvence nam govore o klijentovom

nepromiljenom znanju (Bollas, 1987) ili Stolovom i Atvudovom prereflektivnom nesvesnom (Stolorow & Atwood 1992). Oni su glavni gradivni elementi Bolbijevih radnih modela i velikog dela internalizacije. Oni nisu u svesti, ali su intrapsihiki drugaiji od onoga to je potisnuto. Sada momenti su posebna vrsta sadanjih momenata , oni koji su subjektivniji i nabijeniji afektima, potpunije preneeni u sadanjost. Postaju subjektivniji zbog toga to uobiajeno, poznato intersubjektivno okruenje odnosa klijenta i terapeuta biva odjednom promenjeno ili se javlja rizik da e biti promenjeno. To nisu momenti koji su uobiajeni, naviknuti, u odnosu terapeut-klijent. Ono to je bilo postojee stanje deljenog implicitnog prostora sada je izneto na otvoren prostor. Potencijalni prekid ustaljenih postupaka se javlja u razliitim momentima. Ovo ne mora da ugrozi terapijski okvir, ali zahteva odgovor koji je isuvie specifian i lini da bi bio doivljen kao ustaljena tehnika. Novi momenti nisu deo uobiajenog seta karakteristinih sadanjih momenata koji sainjavaju odnos i kretanje ka napred. Oni zahtevaju dodatnu panju i neku vrstu odluke da li ostati ili ne ostati u ve ustaljenom okviru. I ukoliko se odlui da se ne ostane u ustaljenom okviru, ta onda raditi ? Oni primoravaju terapeuta na neku akciju, bilo da je to interpretacija, utanje ili odgovor koji je neubiajen za dotadanji okvir. U tom smislu, momenti sada su slini pojmu kairosa kod antikih Grka, jedinstvenom momentu u kome se mora uoiti prilika jer e taj momenat uticati na sudbinu bez obzira bude li uoen ili ne. Kliniki i subjektivno, nain na koji terapeut i klijent znaju da su uli u momenat sada koji je drugaiji od prethodnih sadanjih momenata jeste zapravo po tome to je ovaj momenat nepoznat, neoekivan po formi i vremenu javljanja, uznemiriju ili udan. esto se osea zbunjenost u tome ta se zapravo deava i ta sada treba raditi . Oni sa sobom nose oseaj neizvesnosti koji se moe doiveti kao orsokak ili kao nova prilika. Subjektivno se javlja oseaj da se radi o momentu istine. Ove sada momente esto prati anksioznost jer postoji pritisak da se napravi izbor, a ipak u trenutku ne postoji bilo kakav plan dalje akcije ili objanjenje. Primena ustaljenih tehnika sada nee biti dovoljna. Analitiar intuitivno prepoznaje priliku za reorganizaciju terapije ili pak zastoj, dok klijent prepoznaje da je dolo do kritine take u terapijskom odnosu. Razvoj sada momenta moe se opisati kroz tri faze. Prva je faza plodnosti koja je ispunjena oseajem bliskosti. Zatim postoji faza udnog kada se uvia da se dolo do nepoznatog i neoekivanog intersubjektivnog prostora. Trea je faza odluke u kojoj je momenata sada konano opaen ili nije. Ukoliko je opaen momenat sada, vodie ka momentu susreta, ako sve bude ilo kako treba. Ukoliko stvari ne idu najboljim tokom, doi e do proputanja sada momenta. Sada momenat je objava potencijalnog javljanja nove karakteristike kompleksnog dinamikog sistema. Iako njegovo javljanje nije oekivano, ipak postoji neka priprema za njega u vidu oseanja ili bledih prethodnih predoseaja, u vidu neega slinog motivu u muzici koji se tiho i progresivno transformie u glavnu temu. Ipak, tani trenutak i forma u kojoj e se javiti ostaju nepredvidljivi. Ima mnogo puteva koji vode ka sada momentu. Klijent moe primetiti ovaj trenutak u toku seanse i odmah shvatiti da se intersubjektivno okruenje promenilo, ali da ipak ne podeli i utvrdi ovaj trenutak u toku same seanse. Takoe je mogue da klijent u toku seanse propusti da primeti trenutak i da tek kasnije, vraajui se na to, otkrije njegov znaaj i vidi to kao signal mogue promene u intersubjektivnom okruenju. Ovo mogu biti oblici skrivenih ili potencijalnih sada momenata koji su deo procesa pripreme. Oni e, verovatno, jednog dana dostii spremnost da postanu deo meusobnog dijaloga te postanu sada momenti u smislu u kome ih ovde opisujemo. Sada momenti se mogu javiti onda kada postoji rizik da je tradicionalni terapijski okvir naruen ili da e biti naruen. Stern navodi neke primere: -Ukoliko analitiki klijent zastane i pita Da li me voli?

-Kada klijent uspe da navede teraputa da uradi neto to je inae za terpaijsku situaciju neuobiajeno, na primer time to kae neto izuzetno smeno i obojica ponu da se smeju. -Ukoliko se sluajno klijent i terapeut sretnu u drugaijem kontekstu, na primer u redu za karte u pozoritu, i ovaj udni novi interaktivni i intersubjettivni deo se prihvati ili ne. -Kada se u ivotu klijenta dogodi neto izuzetno znaajno, dobro ili loe, te pristojnost nalae da se to prihvati i da se na to na neki nain odgovori... Sada momenti su prag za javljanje nove karakteristike u interakciji koju Stern naziva momenat susreta.Najintrigantniji sada momenti su oni koji se javljaju kada klijent uini neto to je teko kategorisati, neto to zahteva drugaiju vrstu odgovora, odgovore sa linim peatom. U ovakvom odgovoru sa linim peatom deli se subjektivno stanje terapeuta (afekte, fantazije, lino iskustvo itd. ) sa klijentom. Ukoliko se ovako neto desi, oni e ui u autentini momenat susreta. U toku momenta susreta bie uspostavljen novi intersubjektivni kontakt, novi u smislu pojaanog deljenog implicitnog odnosa. Sada momenat koji je terapijski uoen i zajedniki opaen je momenat susreta. Kao i u odnosu roditelja i deteta, momenat susreta je veoma specifian; svaki od partnera je doprineo javljanju momenta neim sopstvenim jedinstvenim i autentinim (ne jedinstvenim za teoriju ili tehniku koju koristi terapeut). Kada se terapeut (pogotovo on), ali i klijent, uhvati u kotac sa momentom sada, izui ga i doivi, on postaje momenat susreta. Ovo su kljuni elementi koji doprinese stvaranju momenata susreta. Terapeut se mora koristiti odreenim aspektom sopstvene individualnosti koja ima neki lini peat. Dvoje ljudi se na trenutak sreu kao osobe nesakrivene svojim uobiajenim terpijskim ulogama . Takoe, aktivnosti koje dovode do momenta susreta ne mogu biti rutinske, uobiajene ili tehnike; one moraju biti nove, kako bi uhvatile jedinstvenost trenutka. Naravno, ovo podrazumeva dozu empatije, otvorenost za ponovnu afektivnu i kognitivnu procenu, afektivnu usklaenost i taku gledita koja odraava i potvruje da se ono to se deava zapravo zbiva u deljenom implicitnom odnosu, tj. novokreiranoj dijadi specifinoj za uesnike. Momenti susreta su novi i drugaiji jer dolazi do naglaavanja intersubjektivnog konteksta i menja se implicitno relaciono znanje o odnosu klijenta i terapeuta. Terapija se ne moe pretvoriti u zanat, primenjivanje tehnikih i teorijskih znanja bez linog unoenja od strane terapeuta i njegove spremnosti za kreativno i lino. Odnosi koji menjaju zahtevaju kreativnost, stvaranje neega intersubjektivno novog. Potrebna je zajednika kreacija, koautorstvo. Polifono preplitanje dve line teme, kao u muzici, i njihovo usklaivanje u harmonian odnos koji otvara nove dimenzije postojanja u dvoje. To je ono to naglaavamo i u edukaciji buduih psihoterapeuta O.L.I. metoda. Iako u ovoj knjizi govorimo o brojnim tehnikama poteklim iz razliitih psihoterapijskih metoda, naglaavamo da su tehnike samo pomono sredstvo, alatke, kao to su etkice i boje samo potroni materijal slikaru. Ali, terapeut nije ni slikar koji oslikava budue obrise svog klijenta. Terapijski proces je sliniji zajednikom muziciranju dez muziara u kojem postoji zajednika tema (usmerenost cilju), potuju se neka bazina muzika pravila u okviru kojih se improvizuje. Meutim, u tom zajednikom muziciranju deavaju se momenti susreta, kada muziari oseaju ta onaj drugi misli, kada se nau, proitaju, vibriraju na istim talasnim duinama...i to su nezaboravna iskustva i za one koji sviraju, i za one koji sluaju. Iskustva koja menjaju i otvaraju nove dimenzije. Evo i jednog interesantnog primera koji daje Stern: Primer 9. Moli, udata ena u svojim srednjim tridesetim, dola je na analizu zbog niskog samopotovanja koje je bilo fokusirano na njeno telo, nemogunost da smra i straha da e ostati bez ljudi koji su joj najdrai. Ona je bila druga erka po redu. Kako je sestra bila

bogalj od detinjstva, Molini roditelji su jako cenili njeno zdravo telo. Kada je bila dete, traili su od nje da igra dok bi je oni sa divljenjem posmatrali. Seansu je poela govorei o telesnim stvarima i povezala da je na putu ka terapeutu doivljavala seksualno uzbuenje i bljesak besa usmerene na analitiara. Imam predstavu o vama kako sedite i posmatrate me sa neke superiorne pozicije. Kasnije u seansi se setila kako su je roditelji posmatrali dok je igrala i pitala se da li su i oni u tome pronalazili neko seksualno uzbuenje, Da li su i oni to takoe eleli. Zatim su usledile duge diskusije o njenom doivljaju tela, ukljuujui i fizika ispitivanja, strahove da neto nije u redu sa njenim telom i telesnim senzacijama. Zatim, nakon produene tiine, Moli je rekla Sada se pitam da li me vi gledate. (ovde je poeo momenat sada). Terapeutkinja se osetila zapanjeno, stavljena je na lice mesta. Njena prva pomisao bila je da li da neto kae ili nastavi sa utanjem. Ukoliko bude utala, da li e se Moli osetiti odbaenom? Ponavljanje Moline izjave pita se da li te sada gledam je delovalo udno i distancirajue (tehniki). S druge strane je odgovor analitiara sa sopstvenim primedbama bio isuvie rizian. Seksualne implikacije su bile toliko jake da bi razgovor o njima delovao kao samo na korak do same akcije. Uoivi sopstvenu neprijatnost i pokuavajui da je razume, analitiar je doao do povezane teme dominacije i shvatio da se, ustvari, ona osea kao primorana da bira da li e uzeti superiornu poziciju ili e se potiniti Moli. U ovom se trenutku odjednom osetila slobodno da bude spontana i da sa Moli iskomunicira svoj doivljaj. Na neki nain se osea kao da eli da privue moj pogled na sebe, rekla je. Da, Moli je sa udnjom odgovorila. (Ove dve reenice stvaraju momenat susreta). To je pomeana stvar rekla je analitiarka. Moli je odgovrila Nema nieg loeg u udnji. Da, sloila se analitiarka. Moli je zatim rekla Stvar je u tome to je za to potrebno dvoje. Svakako za poetak, rekla je analtiarka. To je ono o emu sam razmiljala ..Lepo je sada razmiljati o tome..ustvari sam sposobna ak i da osetim neko saaljenje. Za sebe? pitala je analitiarka. Da odgovorila je Moli. Drago mi je, odgovorila je analitiarka. U ovom sluaju intersubjektivni susret se desio jer je terapeutkinja iskoristila svoju sopstvenu unutranju borbu da bi razumela klijenta i iskoristila sada momenat odgovarajui specifino i iskreno Na neki nain se osea (ovde je podrazumevala oseam ja kao specifina individua) kao da eli da privue moj pogled na sebe. Ovo je momenat sada pretvorilo u momenat susreta. Ovo se prilino razlikuje od brojnih moguih, tehniki adekvatnih, odgovora koji ne uzimaju u obzir specifinost analitiara kao osobe. Na primer, tako bi bilo kada bi se reklo Da li je tako bilo sa tvojim roditeljima? ili Reci mi ta si zamislila. Momenti sada mogu takoe voditi direktno i do interpretacije. I interpretacija moe voditi do momenata susreta ili obrnuto. Uspena tradicionalna interpretacija dozvoljava klijentu da vidi sebe, svoj ivot i svoju prolost na novi nain. Ovakav uvid e sigurno biti propraen emocijama. Ukoliko je interpretacija takva da izraava i afektivnu participaciju analitiara, moe se javiti momenat susreta. Doi e do uparivanja specifinosti dva usklaena sistema (Sander, 1997). Ovo je slino usklaivanju afekata koje se via u interakciji izmeu deteta i roditelja (Stern, 1985). Pretpostavimo da analitiar daje veoma dobru interpretaciju u pravo vreme. To e imati efekta na pacijenta koji moe reagovati utanjem ili doivljajem aha ili najee neemu kao da, to je zaista tako. Ukoliko analitiar ne izrazi svoje emotivno uee (makar i jednostavnim odgovorom kao to je Da, za tebe je bilo ali sa peatom njegovog sopstvenog linog iskustva) klijent moe pretpostaviti da je analitiar samo primenjivao tehniku i propustie se prilika da znaajan novi dogaaj promeni poznato intersubjektivno okruenje.

Posledica toga bie znaajno oslabljen efekat interpretacije. Interpretacija moe prekinuti momenat sada daljim objanjenima, razradama ili generalizacijama. Kako god, osim ako terapeut ne uini neto vie od stroge interpretacije, neto ime e objasniti klijentu svoj odgovor i priznati njegov doivljaj promene u odnosu, ostae malo prostora za stvaranje novog intersubjektivnog konteksta. Sterilna interpretacija, ak iako je tana i dobro formulisana, verovatno nee biti prihvaena potpuno. Ukoliko momenata sada nije iskorien tako da postane momenat susreta niti se interpretira, ostale njegove sudbine mogu biti sledee: Proputeni sada momenat: Ovo je proputena prilika. Gill daje primer. Na svojoj sopstvenoj analizi jednom sam bio toliko hrabar da sam izgovorio, Kladim se da u vie doprineti analizi od vas. Samo to nisam pao sa kaua kada je analitiar odgovorio Uopte ne bih bio iznenaen. Takoe sa eljenjem moram izvestiti da razmena dalje vie nije analizirana. (Gill, 1994). Doli smo do mesta gde vie nije bilo diskusije o razmeni. Dozvoljeno je da trenutak proe i da mu se nikada ne vratimo. Upropaen sada momenat: U ovom sluaju neto se potencijalno destruktivno desilo tokom tretmana. Kada se momenat sada prepozna, ali se ne doe do intersubjektivnog susreta, tok terapije moe biti ugroen. Ukoliko se ne popravi upropatavanje momenta mogu se javiti dve znaajne posledice. Ili e deo intersubjektivnog terena biti odseen iz terapije kao da je jedna osoba rekla tamo ne moemo ii ili e, jo gore, osnovni doivljaj prirode terapijskog odnosa biti ozbiljno doveden u pitanje, toliko da terapija vie ne moe da se nastavlja (bez obzira na to da li realno prestane vianje). Stern to ilustruje u narednom primeru. Primer 11 David je mladi koji je doao na analizu. Nakon nekoliko meseci terapije, na jednoj seansi je priao o velikoj opekotini koju ima na grudima, a koju je dobio jo kao mali, i razmiljao je o njenom uticaju na njegov dalji razvoj. Bio je to ruan oiljak koji se lako primeivao kada je u kupaem kostimu ili orcu i koji mu je znaajno uticao na samosvest i bio znaajan deo brojnih pitanja koja su se odnosila na njegovo telo. Bez razmiljanja David je poeo da skida svoju majicu govorei Evo, dozvolite da vam pokaem. Bolje ete razumeti. Pre nego to je uspeo da skine majicu, analitiar je otseno rekao Ne! Stani, ne treba to da radi. Obojica su ostali iznenaeni analitiarevim odgovorom. Obojica su naknadno sloila da ono to se dogodilo nije bilo od pomoi. David je osetio i rekao svom analitiaru, da je analitiarev odgovor doveo do promaaja jer je, umesto da kae da se osea loe zbog naina na koji je reagovao na Davida, on samo rekao da nije reagovao po svojim sopstvenim standardima. Popravljeni momenat sada: Upropaeni sada momenata moe biti popravljen ukoliko se uz njega ostane ili se kasnije na njega vratimo. Popravka sama posebi moe biti pozitivna. Skoro kao po definiciji, popravka upropaenog momenta vodi dijadu u jedan ili vie novih sada momenata. Oznaeni sada momenat: Sada momenat moe biti oznaen. Do ovih oznaka nije lako doi jer stanja u koja ulazi dijada usled svoje suptilnosti i velike kompleksnosti nemaju imena. Uglavnom se imenuju tako to se kae onog puta kada sam ja..a ti si.. Njihovo oznaavanje i imenovanje je izuzetno znaajno, ne samo usled toga to to pospeuje njihovu upotrebu i priseanje, ve i zbog toga to daje jedan novi sloj u zajednitvu izmeu dvoje ljudi.

Oznaavanje moe takoe sluiti tome da se u trenutku prvobitnog javljanja momenta njime bavimo samo parcijalno, ali ipak bez rizika da e se time on propustiti ili unititi. Na ovaj nain u terpaiji se moe dobiti dodatno vreme. Produeni momenat sada: Ponakad se, u trenutku javljanja, momenat sada ne moe odmah reiti ili podeliti, ali ipak on ne prolazi. On ume da ostane i da se osea u vazduhi tokom vie senasi, pa ak i tokom par nedelja. Nita se drugo ne deava dok se ne odlui njegova sudbina. Ovi produeni momenti sada nisu uvek i promaeni momenti. Oni mogu biti posledica toga to trenutni uslovi ne dozvoljavaju uobiajena reenja. Mogue je da jo uvek ne postoji spremnost ili zrelost ili je intersubjektivni sastanak koji se treba dogoditi isuvie kompleksan da bi bio obuhvaen u jednoj jedinoj transakciji. U ovom smislu, takoe je mogue ovime kupiti dodatno vreme. Ovo uglavnom biva reeno javljanjem novog sada momenta koji obuhvata onaj koji ve traje. Deljeni implicitni odnos kao mesto promene u terapiji Pojam bilo kog odnosa u analizi koji nije preteno transferni i kontratransferni je oduvek bio problematian. Mnogi analitiari tvrde da je sva povezanost u terapijskoj situaciji proeta transfernim i kontratransfernim oseanjima i intrpretacijama, pa ak i oni posredni fenomeni kao to je terapijski savez i slini koncepti. Ipak, drugi insistiraju na tome da je autentiniji oseaj povezanosti neophodan kako bi se transfer mogao osvestiti i kako bi se na njega moglo uticati (Thom & Kachele, 1987). Deljeni implicitni odnos se sastoji iz deljenog implicitnog znanja koje postoji odvojeno, ali ipak paralelno, sa transfernim i kontratransfernim odnosom i prepisanim psihoanalitikim ulogama. Dok je implicitno znanje o odnosu kod svakog partnera jedinstveno njemu samom, oblast preklapanja izmeu njih je ono to Stern naziva deljenim implicitnim odnosom. (Ovaj deljeni implicitni odnos nikada nije simetrian.) Momenat susreta moe dogoditi jedino onda kada se desi neto lino to je van tehnika ili kao njihov dodatak, i kada se desi neto to je novo u odnosu na ustaljeno funkcionisanje. Prema tome, pogreno je pretpostaviti da analitiareva kompleksna emocionalnost moe (i treba) biti sakrivena od klijentovog prepoznavanja (to je u izvesnom neskladu sa idejom o psihoanalitiaru kao praznom platnu na koje klijent projektuje svoje transferne fantazije). Stern smatra da se upravo kroz te autentine momente susreta konstruie deljeni implicitni odnos koji se sastoji iz line ukljuenosti dvoje ljudi, stvoren u domenu intersubjektivnosti i implicitnog znanja. Ovo lino ukljuivanje se stvara tokom vremena i ima sopstvenu istoriju. Ono ubuhvata neka kljuna pitanja koja stoje u pozadini i podrazumeva manje ili vie tane doivljaje koje imaju klijent i terapeut kao osobe. Takoe traje due od nestabilnih terapijskih prikaza iskrivljenih kroz prizmu transfera i kontratransfera. Kada govorimo o autentinom susretu mislimo na komunikaciju koja otkriva lini aspekat selfa koji je izraen u afektivnom odgovoru drugome., kae Stern. Zauzvrat, to drugome daje na uvid neki lini peat koji dozvoljava da se kreira dijadno stanje specifino za dva uesnika. Upravo je ovo stabilno implicitno znanje izmeu analitiara i analizanta, njihovi zajedniki doivljaji i meusobno razumevanje, ono to nazivamo njihovim deljenim implicitnim odnosom. Ovakvo znanje opstaje i pored fluktuacija transfernog odnosa i veinom vremena se moe i prepoznati u mikroanalizi od strane tree osobe koja ih posmatra i u kom sluaju bi ovo bio objektivni dogaaj.

Dakle, kreiranje drugaijeg deljenog implicitnog odnosa korz momente susreta je ono to menja proceduralno, implicitno zananje o odnosima kod klijenata. To je posledica nekoliko karakteristika momenata susreta: -Upadljiv je oseaj udaljavanja od onoga to je uobiajeno u terapiji. To je novo dogaanje koje postojeim okvirom ne moe biti niti procenjeno niti obuhvaeno. Suprotno je od onoga to se obino radi. -On se ne moe ostvariti ukoliko su analitiarevi odgovori klijentu jednostavno tehnike prirode. Analitiar mora odgovoriti neim to je doivljeno kao specifino za odnos i to je povezano sa njegovm sopstvenim doivljajima i linou i nosi lini peat. -Do momenta susreta ne moe se doi preko interpretacije transfera. Moraju se iskoristiti ostali aspekti odnosa. -Radi se o tome ta se deava sada i ovde izmeu nas?. Zbog trenutnih afekata najvie je naglaen pojam sada. To zahteva spontane odgovore i aktualizuje se u doivljaju da klijent i analitiar sada i ovde postaju objekti jedan drugome. -Momenat susreta sa svojom povezanou sa onim to se dogaa sada i ovde izmeu nas nikada ne mora biti verbalno razjanjen, ali naknadno moe biti. Sva ova razmatranja momenat susreta dovode do neega to premauje, ali ne anulira, profesionalni odnos i to je delimino osloboeno transfernih i kontratransfernih proimanja. Navedena psihoanalitika zapaanja bacaju izvesno svetlo na to kako se odvija proces neutralizacije kroz uenje proceduralnih znanja, meusobnu regulaciju... Ne znamo, meutim, ta se to deava iznutra pri neutralizovanju instiktualnih energija. Kako se to radi? Kako se neutralie instiktualna energija? Znamo kakvi su rezultati. Ono to je bilo vrue, instiktualno i preplavljujue za ego, to ga je inilo iracionalnim, postaje hladnije, podlonije kontroli uma, racionalnije, razboritije i adaptibilnije. Samo kad bi jo mogli da zavirimo u unutranjost uma i da vidimo ta to osoba tano radi, pa dolazi do takve promene. Onda bismo imali mustru, know how vetinu koja se moe prenositi. Dodue, ona se prenosti i ovako, identifikacijom, kroz dobar empatiki odnos, kroz proceduralno uenje. To je, meutim, nain uenja slian kao kada bismo uili vetinu vonje bicikla posmatrajui dobrog vozaa sa kojim imamo dobar odnos. Ako bi nas taj voza posadio na bicikl, dao nam neke verbalne instrukcije kako da vozimo, pridravao nasipak bi ilo lake. Pitanje koje postavljamo je, zapravo, ima li meu psihoterapijskim tehnikama onih koje direktno poduavaju vetinama neutralizacije? Mislimo da ima. Naveemo neke od tehnika koje koristimo u O.L.I. metodu, za koje smatramo da podstiu razvoj sposobnosti za neutralizaciju. Neke od njih se vie zasnivaju na uenju proceduralnih znanja, druge na uenju deklarativnih znanja koja podstiu razvoj sposobnosti neutralizacije. Fokusiranje i neutralizacija Govorili smo ve o tehnici fokusiranje Eugena Gendlina, i njenoj delotvornosti kada je u pitanju razvoj celovitosti i konstantnosti objekta. Ova tehnika nosi u sebi i mogunost razvoja sposobnosti za neutralizaciju. Kako i zato? Prisetimo se koraka fokusiranja, kako bismo videli na kojim mestima oni podstiu proces neutralizacije: Raiavanje prostora. Zamoliu vas da budete tihi, usredsreeni na sebe. Odvojite malo vremena kako biste se opustili... Dobro, sada bih elio da panju obratite prema unutra, na svoje tijelo, moda na eludac ili prsa. Posmatrajte to e se tu pojaviti kad vas upitam: Kakav je moj ivot? ta je za mene sada najvanije? Osjeajte unutranjost svog tela. Neka iz toga oseta polagano izranjaju odgovori. Kad se pojavi nekakva zabrinutost,

ne ulazite u nju. Napravite korak unatrag i recite: Da, evo je. Osjeam da je tu. Neka izmeu vas i te brige ostane malo slobodnoga prostora. Tada zapitajte ta jo osjeate. Ponovno priekajte i osetite. Najee ima nekoliko stvari. Na ovom prvom koraku fokusiranje ui klijenta da registruje problem, ali da zauzme distancu od njega. Da se ne preputa, da ne doputa da ga problem obuzme, ali da, u isto vreme odrava svesnost o tome ta se deava u njegovom telu. To zauzimanje distance, taj prostor izmeu impulsa i Ega, prvi je korak u uenju vetine neutralizacije. Ne reagovanje na prvu loptu, zadrka, distanca, odravanje svesnosti tela...mogu biti prva lekcija vetine neutralizovanja, balansiranje izmeu principa A-artikulacije i principa B-afektivne tednje o kojima smo govorili. Osetilni utisak. Izmeu svega onoga to se pojavi odaberite jedan lini problem na koji ete se fokusirati. Ne ulazite u problem. Napravite korak unazad. Naravno, mnogo je vidova te jedne stvari o kojoj razmiljate - previe da biste o svakome od njih posebno razmiljali. Ali moete ih sve zajedno osetiti. Obratite panju na ono mesto na kojem najee oseate i tu moete osetiti kako izgleda sve ono to se odnosi na problem. Dopustite sebi da osetite nejasan oset svega toga. Govorili smo o tome da su celovitost objekta i sposobnost neutralizacije dvosmerno povezani. Odravanje svesnosti celine doivljaja je bitno za neutralizaciju. Pozitivne i negativne emocije, ako se odravaju kao celina u doivljaju, neutraliu se meusobno, umanjuju intenzitet i iskljuivi kvalitet crno belih emocija. Iz toga sledi da tehnike koje potpomau celovitost (a i konstantnost) objekta pomau i u usvajanju sposobnosti neutralizacije. Zadravanje celovitosti (pogledaj i drugu stranu medalje, budi svestan suprotnosti, ne pali se jednom stranom emocionalnog doivljaja... to bi rekli klinci: iskuliraj malo, stiaj hormone) je sledea preporuka-korak u vebanju neutralizacije. Kljuna rije. Kakav je kvalitet tog nejasnog osetilnog utiska? Neka iz osetilnog utiska izroni re, reenica ili slika. To bi mogla biti re koja oznaava kvalitet, kao to je tesno, ljepljivo, zastraujue, prigueno, teko, ivano; ili reenica ili slika. Ostanite uz kvalitet osetilnog utiska sve dok se re, reenica ili slika u potpunosti ne usklade s njim. Ono to se moe imenovati, prevesti u svet rei, lake se neutralizuje. Verbalizacija prevodi instiktualnu energiju u neutralnu energiju, onu koju Ego moe kognitivno obraivati. to preciznije imenovanje, bolja je i kognitivna obrada, povezivanje sa drugim iskustvima, integracija razliitih rascepkanih elemenata doivljaja u celinu. Re je lepak, lepak odrava celovitost doivljaja, celovitost doivljaja omoguava neutralizaciju, neutralisana energija jaa Ego i omoguava lepku da bolje dri, jer nema otrih suprotnosti koje tee da pocepaju doivljaj...Osim toga, re povezuje implicitna proceduralna relaciona znanja sa deklarativnim znanjima. Usklaivanje. Kreite se naprijed-nazad izmeu osetilnoga utiska i rei (reenice ili slike). Proveravajte kako se slau. Pogledajte je li se pojavio nekakav sitni telesni pokazatelj koji e vam ukazati na to da se te dve stvari slau. Kako biste to uinili, morate ponovno osetiti osetilni utisak, kao i re. Neka se osetilni utisak menja, ako se sam pone menjati, a isto

tako i re ili slika, sve dok se ne pokae da re na pravi nain sadrava kvalitet osjetilnog utiska. Samo obraanje panje na slaganje doivljaja i rei, kretanje napred nazad....ve je deo obrade problema, zauzimanje optimalne distance od problema (u problemu sam, ali nisam problem)...to su ve postupci ili faze u procesu reavanja problema. Energija problema je iskoriena za reavanje problema. Osetilni utisak je vezan za proceduralna znanja, a re slui povezivanju sa deklarativnim-svesnim i simbolikim oblicima spoznaje. Postavljanje pitanja. Sada postavite pitanje: ta je sve ono povezano sa celinom ovog problema to izaziva ovaj kvalitet (koji ste upravo imenovali ili mu pridruili sliku)? Svakako ponovo osetite kvalitet, svee, ivopisno (ne samo kao seanje od prethodnog trenutka). Kad se ponovno pojavi, obratite panju na njega, budite uz njega i upitajte ga: Zbog ega je celi ovaj problem tako...? Ili postavite pitanje: ta se nalazi u tom osjetu? Ako dobijete brz odgovor, bez ikakvog pomaka u osetilnom utisku, takvu vrstu odgovora jednostavno propustite. Ponovno obratite panju na svoje telo i ponovo otkrijte osetilni utisak. Tada opet postavite pitanje. Budite uz svesni oseaj sve dok se neto ne pojavi praeno pomakom, blagim poputanjem ili oslobaanjem. U ovom koraku nastavlja se kognitivna obrada problema, ali se odrava fokus na telu, na to poputanju ili oslobaanju. Zapravo, ba to poputanje ili oslobaanje je neutralizacija. Osoba nije zakaena, zarobljena, razapeta svojim instiktualnim energijama i konfliktima izmeu njih. Otputena (deinstiktualizovana) energija postaje dostupna Egu, razumljiva, upotrebljiva za razreavanje problema. Ovo balansiranje izmeu proceduralnog i deklarativnog u istom momentu usmerava fokus i klijenta i terapeuta na dve podjendako vane vrste uenja koja se odvijaju u terapijskom procesu. Primanje. Sve ta god naie s pomakom primite na prijateljski nain. Ostanite uz to neko vreme, ak i ako osetite samo blago poputanje napetosti. ta god da se pojavilo, to je samo jedan od pomaka, a bie i drugih. Verovatno ete, nakon nekoga vremena, nastaviti, ali nekoliko trenutaka ostanite uz ovaj pomak. Ako ste, tokom svih ovih uputstava, makar i samo trenutak proveli oseajui i dodirujui neki nejasan, celoviti telesni oseaj ovog problema, to znai da ste radili fokusiranje. Nije vano da li se pojavio telesni pomak ili nije. On se pojavljuje prema svojoj volji. Njime ne moemo upravljati... Ovaj korak nas ui da Ego mora biti svestan svog izvora energije. Prema njemu ne moe gajiti arogantan odnos, odnos vladara. Neutralizovanu energiju instikata Ego moe koristiti, ali je ne moe proizvoditi. On je prima uz oseaj zahvalnosti. Kris nas je nauio da je rezervoar neutralizovane energije osnova sekundarne autonomije ega. Fokusiranje omoguava nalete energije koji predstavljaju stepen i kapacitet za prolaznu redistribuciju nagonske energije. Da bi se rezervoar napunio i predstavljao trajniji izvor stabilnosti osobe, potrebno je vreme. Pogledajte ponovo primer 7, ovoga puta iz ugla procesa neutralizacije, i uoiete kako klijentkinja ide kroz proces koji je vodi od energije koja preplavljuje njen Ego (elja da se ubije, ne moe to da podnese, voda je kroz razna odigravanja, promiskuitet) do energije koja je vodi celovitom razumevanju problema (sintetika funkcija Ega) i promeni. Neutralisana energija konflikta postaje dostupna Egu (sekundarna autonomija Ega).

Tehnike samoregulacije i neutralizacija Nije teko zakljuiti da razne tehnike koje ue klijenta samoregulaciji, kontroli svojih fiziolokih reakcija, mogu uticati na poboljanje sposobnosti za neutralizaciju. Narodni psihoterapeuti (psihoterapijske tehnike koje su potekle iz naroda) odavno preporuuju tehnike tipa udahni duboko tri puta, pa onda reaguj, prvo izbroj do 10, jutro je pametnije od veeri, saekaj da se slegne...Sve te preporuke, zapravo, upuuju osobu koja je preplavljena sirovom emocionalnom energijom da je prvo izfiltrira i izbalansira, pa da onda, istog uma, odabere adekvatnu reakciju na neko iskustvo. Koristei biofidbek i neurofidbek u radu sa klijentima, uei ih raznim vetinama samoregulacije, doli smo do odreenih uvida u to kako se, zapravo, odvija ta transformacije energije-iz instiktualizovane u neutralnu. (naravno, samo do uvida u deo tog mehanizma). Osnova transformacije je u ritmu, ne u intenzitetu. (Jovanovi, 2005). Mogli bismo rei da i Sternov tekst o uenju proceduralnih znanja, o meusobnoj samoregulaciji i momentima susreta govori, zapravo, o odreenom utimavanju izmeu dvoje ljudi i oseaja da se moe biti u harmoniji, na istim talasnim duinama, sinhronizovan...Sve su to muziki termini. Da li su to samo metafore sa muzikom ili realni opisi dogaanja. ovek kao muziki instrument-bolest je ratimovanost Ako kaemo da smo danas nekako ratimovani, da li ete to shvatiti kao metaforu? Pa, nije ovek violina, da moe da se ratimuje! Ili moda jeste? Ne ba violina, ve mnogo sloeniji muziki instrument. Instrument sa bezbroj struna, zvonia, duvakih instrumenata, bubnjeva...ceo orkestar. I kompozitor, i instrument, i orkestar...koji svira, dok ne odsvira svoje. Ne, to nije metafora, ve iva istina. ovek je ivi muziki instrument, kao i sva iva bia. ivotna energija, kako god je zvali, struji kroz nas i proizvodi kretanje-vibracije. Kada se to strujanje odvija lagano i ritmino, kao kod make koja prede, mi doivljavamo zadovoljstvo. Naa oseanja su opaanja tih nevoljnih pokreta koji se deavaju u telu. Tih vibracija u nama. Da, oseanja su vibracije. Dobre vibracije, ili loe vibracije, koje proizvodimo u sebi i irimo ih oko sebe. Kako mi opisujemo svoja oseanja? Kaemo da: drhtimo od straha, tresemo se od besa, treperimo od sree...Nai miii, kao svaka struna koja ima odreeni tonus, ili zategnutost, i kroz koju struji energija, vibriraju i proizvode neki ton. Mi ne ujemo te tonove uima, jer su vibracije male amplitude i niske frekvencije, ali registrujemo tu muziku na neki drugi nain, drugim ulom koje nema ime. Kako bismo inae znali i oseali da smo ratimovani, ako nemamo ulo za te neujne tonove, i neki ugraeni ukus kojim razlikujemo dobru i lou muziku koja svira u nama. Neto od te muzike moemo uti i obinim uima. Prislonimo glavu na neije grudi, i uemo na metronom, ili bubnjara, zvanog Srce, kako udara ritam. Kao i svaki bubnjar, Srce pravi najvie buke. Moda zato da bismo ga uli i da bismo vodili rauna da ne ispadnemo iz ritma. Ako bismo pozajmili slualice od nekog doktora, uli bismo jasnije i drugi deo nae ritam sekcije. Plua, poput metlica koje se prevlae preko inela, dopunjavaju ove ritmike pulsacije. Ako posluamo bolje, uemo da srce kuca u muzikom intervalu koji nazivamo kvarta. Pustimo li vazduh pri disanju da malo zatreperi glasne ice, uemo, kao da dolaze od neke duvake sekcije, tonove udaha i izdaha izmeu kojih je muziki interval kvinta (Ako ste oputeni). Prvo to nauimo kada promolimo glavu na ovaj svet je disanje. Srce je ve lupalo svoju kvartu i ranije. Da li je sluajno to naa ritam sekcija svira ba u tim intervalima-kvarti i kvinti?

Da li se uje krv koja protie kroz vene? Naravno. Sve to struji kroz neto uje se. U stvari, proizvodi neki zvuk. Taj zvuk nije ujan naim uima, ali je zvuk. Ako bismo imali neku spravu koja bi ga pojaala, ili ga transponovala za koju oktavu vie, mogli bismo ga uti. Onda bismo imali povratnu informaciju o tome kako zvuimo. Na engleskom, imali bismo feedback, povratnu informaciju o nekoj naoj biolokoj funkciji. Tako je skovan naziv biofidbek. I miii koji trepere proizvode zvuk. Sve to treperi proizvodi zvuk. Na elektrinoj gitari je ispod ica postavljen magnet koji prenosi impuls preko kabla do pojaala, pa on odatle ide do zvunika...I mi ujemo ono to se svira na elektrinoj gitari. Neko udo tehnike bi to isto moglo da uradi sa treperenjima naih miia. Moda bismo tada mogli uti kako zvue naa oseanja. Kada bismo to mogli, kada bismo imali povratnu informaciju o tome kako zvuimo svakog momenta, da li bismo dozvolili da se toliko loe muzike nakupi u nama? Da li bismo na vreme primetili da postajemo ratimovani ili da ispadamo iz ritma? Ono to zovemo bolest, nije nita drugo do ta ratimovanost i ispadanje iz ritma. Kada su nam strune previe napete, ili medicinskim renikom postajemo hipertonini, moe nam se, vremenom, desiti da obolimo od raznih hiper bolesti. Na primer, od hipertenzije. Struna koja se previe natee moe, opet vremenom, i da popusti, pa da omlitavi. Zavisno od toga koja struna koja je popustila, dijagnostifikovae nam doktori neku bolest sa latinskim imenom koje poinje sa hipo.... I hiper i hipo znai da smo ispali iz naeg osnovnog tonaliteta, da faliramo. A to nas, onda, kota zdravlja. Zdravlje je natimovanost, ritam. Bolest je ratimovanost, aritmija. Zato je bitno da imamo sluha za sebe i za druge. I to treba shvatiti bukvalno. Svi se raamo sa sposobnou da razlikujemo zadovoljstvo od bola. Izgleda da je i ta sposobnost povezana sa nekim naim muzikim ukusom, sa oseajem za ritam. Evo kako: Kada smo napeti, vrpoljimo se. Kada osetimo jai bol, trzamo se, grimo, uvremo, krivimo...U agoniji dolazi do konvulzija. Kao i kada umiremo. Svi pokreti bola su nekoordinisani i aritmini. Sigurno je da bi to runo zvualo kada bismo mogli da ujemo. Kada oseamo zadovoljstvo pokreti su koordinisani i ritmini. Harmonini. U stanjima veeg uzbuenja postaju bri, ali zadravaju ritminost i koordinaciju. Orgazam je, kao i smrt, konvulzija. Ali ritmina i jedinstvena konvulzija. Razlika je drastina, mada neke ljude plai slinost pa se plae i orgazma. U reakcijama naeg tela na bol i zadovoljstvo moemo traiti korene naeg oseanja za lepo. Korene ukusa. Svi se raamo sa ukusom. Moda bismo mogli i da obrnemo red stvari, pa da se zapitamo zato oseamo zadovoljstvo u pokretima koji imaju ritma, a bol u neritminim i isprekidanim pokretima. Moda je bol estetska reakcija organizma na aritmiju? Da li na ukus proistie iz razliitog reagovanja tela na bol i zadovoljstvo, ili su, moda, bol i zadovoljstvo estetski doivljaji organizma? Reakcije organizma na lepu ili runu unutranju muziku. No, da ne istraujemo sada da li je prvo nastala kokoka ili jaje, jer to nije cilj ove knjige. Dovoljno je da razumemo da postoji povezanost naih telesnih funkcija, oseanja, zdravlja...sa time da li je nae telo, na muziki instrument, dobro natimovan, i da li svirajui na njemu ispadamo iz ritma ili iz tonaliteta. Ako to razumemo, moi emo da shvatimo i vanost koju mogu imati povratne informacije o naim ivotnim funkcijama, ili biofidbek, za uenje vetine vladanja naim muzikim instrumentom-telom. Na koji nain je uenje timovanja sopstvenih ritmova povezano sa uenjem i vebanjem sposobnosti neutralizacije? Instinkti se pokreu kada individua doe u stanje neke fizioloke neravnotee (ili psiholoke neravnotee-onda ih zovemo potrebe). Kada nam neto nedostaje, ili ga imamo u viku, nastaje neravnotea. Instinkt nas pokree da zadovoljimo potrebu i ponovo uspostavimo ravnoteu. Neravnotea je, u stvari, ratimovanost, gubljenje pravilnih telesnih ritmova. Radei sa klijentima biofibek i neurofidbek, mogli smo jasno da vidimo kako su

njihovi ritmovi poremeeni kada su prelavljeni neneutralisanom agresivnom ili libidinoznom energijom. Senzorima snimamao rad srca, modane talase, napetost miia, disanje, provodljivost koe, temperaturu prstiju...Kada je osoba preplavljena afektima, sve se ratimuje i ispadne iz ritma. Srce lupa neritmino, ubrzano. Disanje je plitko, ubrzano i u nepravilnim intervalima. Miii su napeti i trzaju se. Modani talasi su viih frekvencija i nepravilnog oblika, aritmini. Meutim, ljudi mogu da naue da povrate svoje ritmove, a da ostanu sa povienim stepenom naboja. Kad, na primer, stabilizuju disanje, kad ono postane ritmino i sporije, promeni se i ritam rada srca (usklaivanje rada srca i disanja u biofidbeku se zove respiratorna sinusna aritmija). I ako tonus miia ostane povien, osoba moe osetiti lagano i ugodno ritmino strujanje kroz miie. Temperatura prstiju raste, opada provodljivost koe (znojenje dlanova). Kakav je oseaj klijenta kad uskladi svoje ritmove? Klijent osea da se natimovao, da moe da vlada sobom, i da ima neku novu vrstu energije koja ga pokree da rei probleme, ali na staloeniji, razboritiji i efikasniji nain. To je ono to zovemo neutralizacijom. Dakle, moemo rei da je trening stabilizovanja telesnih ritmova jedan od osnovnih elemenata u uenju neutralizacije. Jasno je da malo dete to ui uglavnom kroz procese identifikacije, direktnom sinhronizacijom sa ritmovima majke. Meutim, odrasle osobe, zahvaljujui mogunostima govorne komunikacije i instruisanja, mogu da ue te procese i uz pomo razvijenijih kognitivnih mehanizama. Nedostatke sposobnosti neutralizacije moemo zapaziti i kroz formalnu analizu govora klijenta, ne ulazei u sam sadraj govornog iskaza. U mnogim izrazima koje ljudi koriste u svakodnevnom govoru moemo videti da ti izrazi odslikavaju probleme sa neutralizacijom. Izrazi kao to su ko o emu, baba o utipcima, on/ona stalno mrai, sve vidi ruiasto, sve mu je crno, sve mu je belo, sve okree na svoju vodenicu, samo mu je seks u glavi, u svemu vidi ono najgore......ukazuju na neopravdane generalizacije u miljenju i oseanju. Te generalizacije dovode do gubitka ritma u miljenju i oseanjima. Osoba sadraj stvarnosti stalno boji odreenim tonovima (erotizuje ili agresivizuje stvarnost) i ljudi koji je sluaju imaju doivljaj monotonije (gubitka ritma) u iskazu osobe. Umetnost ivljenja najtesnije zavisi od sposobnosti da pratimo ritmove ivota koji postoje u svemu. Gubitak ritma u miljenju, govoru i oseanjima je, zapravo, gubitak oseaja za kompleksnost ivota, za jedinstvo suprotnosti i realnost (tu vidimo koliko je sposobnost za neutralizaciju tesno povezana sa sposobnou odravanja celovitosti objekta i tolerancijom na ambivalenciju). Bez ritma nema doivljaja harmonije, ni u muzici, a ni u psihikom ivotu. U radu sa klijentima kroz primenu O.L.I. metoda doli smo do uvida da jednostavno suoavanje klijenata sa gubitkom ritma u govoru (suoavanje sa tim da jednostrano gledaju na stvari, da uglavnom boje stvarnost odreenim bojama, da esto govore na odreeni nainpreterano pozitivan ili negativan) i predlaganje da, kao eksperiment, pokuaju da promene ritam, (da balansiraju u svojim iskazima pozitivne i negativne aspekte doivljaja stvarnosti) moe dovesti do znaajnih promena u nainu njihovog tumaenja i doivljavanja stvarnosti. Ljudi esto upadaju u neto to nazivamo doivljaj serijaliteta. Kada se desi odreeni broj pozitivnih ili negativnih dogaaja, stvaraju doivljaj krenulo me, imam sree (ako se desi serija pozitivnih dogaaja) ili kao da sam proklet, nemam sree, zlo nikada ne ide samo... (ako se desi serija negativnih dogaaja). Naveemo jedan primer: Primer 9: Dvadesetogodinja devojka G. dolazi zbog oseanja bezvoljnosti i depresije koja traje ve dve godine a koja je, kako kae, pokrenuta serijom smrti u familiji. Meutim, dok govori o toj seriji nesrea, godinama u kojima su se deavale samo loe stvari, godinama gubitaka i neuspeha zapaam gubitak ritma, bojenje stvarnosti nekim sudbinski crnim deavanjima koje kao da su posledica nekog prokletstva. Kao da je, u nekom momentu, sve krenulo naopako (za razliku or prethodnog perioda njenog ivota kada je

sve bilo dobro, bezbrino...Da, ako je to stvarno tako, logino je da bude depresivna. Meutim, da li je stvarno tako, pitao sam se. Stvarnost obino nije tako neritmina, osim ako je takvom ne napravimo u svojoj glavi, kroz neritminu percepciju i tumaenje. Poeo sam da preispitujem tu njenu seriju crnih dogaaja. Prvo je umro njen deda, za kojega je bila vezana. Tuan dogaaj, naravno. Meutim, potom saznajem da je deda imao osamdeset godina, i da je deset godina pre toga imao bolest zbog koje su mu lekari predvideli da nee poiveti due od godinu dana. A poiveo je devet godina vie. Zar to nije dobar dogaaj, pitao sam je? Pa jeste, naravno, odgovorila je, to je bio ist dobitak, i uivala sam u tom vremenu provedenim sa njim...Da, nisam razmiljala tako...zvui mi kao da sam nezahvalna ivotu na tome... Zatim je umrla tetka, nekoliko meseci nakon dede. Bolovala je dugo od raka...pa smo i oekivali da e se to desiti...da se vie ne mui, jadna. Potom je, u narednoj godini, od infarkta umro oev prijatelj koji je esto dolazio kod njih, i bio im kao lan porodice... Nisam ba neosetljiv na patnje ljudi kad izgube drage osobe, ali mi, iz njene prie, nije bilo jasno zato bi dvadesetogodinja devojka zbog gubitka dede koji je imao osamdeset godina i poiveo i due nego to se oekivalo, smrti tetke i oevog prijatelja, bila depresivna dve godine. U tome mi je nedostajala neka proporcija, neto nije timovalo. Zatim mi pria o neuspehu na studijama. Jedan ispit nije mogla da poloi dve godine, i preti joj opasnost da ne moe da nastavi studije ako ga ne poloi do kraja ove studijske godine. U srednjoj koli je bila vukovac, a sada misli da nije sposobna za studije, da moda nije dovojno pametna. Sve je krenulo naopako i ona je izgubila volju da ivi. Prekinuo sam je u toj crnoj seriji i zamolio da mi ispria neto pozitivno to se desilo u protekle dve godine. Pa, nita se pozitivno nije desilo, odgovorila je rezignirano. Teko da je to mogue, usprotivio sam se, ta je, na primer, sa ostalim ispitima na fakultetu? Poloili ste neki, zar ne?. Da, poloila sam sve., odgovorila je, kao da to nije nita. (inae studira veoma teak fakultet, i pala je nekoliko puta na predmetu na kojem veliki broj studenata uobiajeno pada) Sa kakvim ocenama ?, pitao sam je. Pa, uglavnom devetke, desetke, odgovorila je. I, vi ste, iz te meavine pozitivnog i negativnog, izdvojili samo negativne stvari, pravei tako doivljaj serije negativnih dogaaja gde sve ide nizbrdo, jedno za drugim, primetio sam. Da, izgleda da je tako. Do tada je sve ilo glatko. Niko nije umro od meni bliskih ljudi, uvek sam imala dobre ocene.... Pa ste oekivali da to uvek bude tako, da vam ivot uvek donosi samo dobro, uspeh...kao da niste bili pelcovani za neuspeh i loe stvari. Da, mislim da ste u pravu. Nisam tako razmiljala, ali mi je sada jasno da sam, ne primeujui dobro, usmerila svoju panju samo na neuspehe, i doivela da ivot ima neto protiv mene, da sam u nekoj nemilosti... U ovom primeru moemo videti kako je niska tolerancija na frustraciju kod ove klijentkinje (prezatienost, nedostatak pelcovanja, noenja sa ivotnim problemima...) dovela do selektivne percepcije i gubljenja ritma u opaanju i tumaenju stvarnosti. Zapravo, ona je postala besna na ivot, i projektovala sopstvenu neneutralizovanu agresiju na ivot (ivot kao lo objekt), oekujui zbog toga nemilost od ivota, neke vie sile koja joj kroji sudbinu...Promenom ritminosti u opaanju i tumaenju stvarnosti dolo je i do brzih promena u njenim oseanjima. Ubrzo je poela da ponovo radi stvari koje je ranije volela, da ita knjige koje vole, da se bavi nekim hobijima...a potom se dohvatila tog ispita koji je predstavljao problem, i poloila ga. Mislimo da imamo osnova da o govorimo o razvoju sposobnosti za neutralizaciju kao o razvoju sposobnosti za utimavanje sebe sa svetom i drugima, sposobnosti da se neritmino i diharmonino pretvori u ritmino i harmonino. Tu sposobnost timovanja sebe u odnosu uimo kroz interakcije i meusobnu regulaciju-kroz uenje proceduralnih, implicitnih

znanja o relacijama, procese sinhronizacije i identifikacije. Ali, te sposobnosti se mogu razvijati i kroz svesno, deklarativno uenje, uenje racionalnih (ritminih, harmoninih) naina miljenja. Govorili smo o tome kako se, u psihoanalitikom metodu nadopunjava uenje kroz uvid i interpretaciju (uenje deklarativnih znanja) sa momentima susreta (uenjem proceduralnih znanja). U uenju deklarativnih znanja koje podstie razvoj sposobnosti za neutralizaciju od pomoi mogu biti i neke tehnike nastale u okviru REBTa. Deklarativna znanja i neutralizacija-REBT Oseamo se onako kako mislimo Od pedesetih godina prolog veka, u koje smetamo zaetke REBT-a, do dananjih dana, sproveden je znatan broj istraivanja koji potkrepljuje i opravdava ideju da se oseamo i ponaamo u skladu s nainom na koji tumaimo dogaaje oko nas. Elis pie: Od tada je na stotine eksperimenata jasno demonstriralo: ukoliko eksperimentator navede osobu, poteno ili prevarom, da promeni misaoni tok, bitno se menjaju ponaanje i emocije. Dokazi da se oseamo onako kako mislimo, stalno se gomilaju i postojano reafirmiu radovima mnogih istraivaa, ukljuuju Rudolfa Arnhajma, Riarda S. Lazarusa, Donalda Majhenbauma, Stenlija ahtera i mnogih drugih (Ellis & Harper, 1975). REBT je jedna od najpoznatijih kognitivno biejvioralnih terapija. Meutim, svi pravci kognitivno bihejvioralnih terapija imaju nekoliko zajednikih, srnih elemenata, to su: verovanje da su psiholoke tekoe posledica poremeaja u kognitivnim procesima; da promena u miljenju dovodi do promena u emocijama i ponaanju; da je terapija kratkotrajan, direktivan tretman, usmeren na jasno definisane cijeve; i da je odgovornost za promenu prvenstveno na klijentu. Postavka REBT-a je jednostavna: Ljudi nisu uznemireni dogaajima u realnom svetu, ve nainom na koji tumae te dogaaje (Ellis & Harper, 1975, Bernard, 1991, Dryden & Branch, 2008). Ovakva postavka se, u izvesnoj meri, ne slae sa naim zapaanjima, ali nam je, uz odreene ograde, prihvatljiva. Naime, govorili smo o tome da neadekvatan razvoj bazinih emotivnih sposobnosti (sposobnosti za obradu emocija) dovodi do iracionalnog miljenja. Iracionalno miljenje, povratno, ometa dalji razvoj bazinih emotivnih sposobnosti, i tu se stvara zaarani krug. Bez razvoja bazinih emotivnih sposobnosti se ne moe razviti racionalno miljenje. Govorili smo i o tome kako se te sposobnosti razvijaju kroz uenje proceduralnih znanja u psihoterapiji, o momentima susreta, procesima identifikacije...koji se nadopunjavaju sa kognitivnim obradama, uvidima, uenjem deklarativnih znanja. Meutim, smatramo uenje deklarativnih znanja, uenje racionalnom miljenju, moe, u velikoj meri, podsticati razvoj bazinih emotivnih sposobnosti, posebno sposobnosti za neutralizaciju i da su REBT tehnike korisne u postizanju tog cilja. Elis, osniva REBT-a, nas ui da svi ljudi na svetu imaju nasleenu i prirodnu, bioloku tendenciju da misle na iracionalan nain, to ih dovodi do samouznemiravanja povodom mnogih neizbenih iracionalnosti u svetu u kom ivimo. Sami stvaramo emocionalnu neravnoteu koja nas esto spreava da efikasno radimo i suprotstavimo se neloginostima iracionalnog sveta (Ellis & Harper, 1975). Jedno od osnovnih racionalnih uverenja je prihvatanje. Ljudi koji ne prihvataju realnost kao takvu kakva jeste, ve umesto toga zahevaju da uslovi ivota moraju, ne smeju, treba ili ne treba da budu onakvi kakvi realno jesu, sami sebe preterano uznemiravaju povodom uslova ivota i stvarnosti u kojoj ive (Bernard, 1991). (Ovde Bernard, zapravo, drugim reima, govori o instiktualizaciji miljenja, o primarnom procesu, principu zadovoljstva-hou da stvarnost bude onakva

kakva ja elim da bude, ako nije, biu uasno besan.... Neutralizacija ini instiktualne zahteve adaptibilnijim-i onda je osoba sposobna da prihvati stvarnost onakvu kakva jeste) U svetu oko nas postoje injenice, dogaaji o kojima moemo da mislimo i koje procenjujemo. Abelson i Rozenberg su napravili razliku izmeu vrueg i hladnog miljenja. Vrue miljenje predstavlja nau procenu, dok je hladno miljenje odraz konstatacije spoljanje ili unutranje realnosti. Na primer, ako kaemo da je Srbija drava, to je iskaz naeg znanja i predstavlja hladnu misao. Meutim, ukoliko kaemo da je Srbija lepa, to ve nije injenica, ve predstavlja nau procenu, na sud, vrednovanje, vruu misao. Vidimo da vrue misli podleu daljoj obradi u odnosu na hladne i pod veim su uticajem mnogobrojnih psiholokih faktora, naih prethodnih iskustava i preferencija (Abelson & Rosenberg, 1958). Problem nastaje kada misli nisu jasno izreene, a mi ih prikazujemo u formi hladnog miljenja. Na primer, misao koja kae Mislim da neu poloiti ispit za koji se pripremam je nepotpuna jer je izostavljen deo koji se odnosi na emocionalnu komponentu. Kada neko saopti tako neto, mi ne moemo znati kako se osea povodom injenice da sprema ispit i da smatra da ga nee poloiti. Potpuna izjava koja bi nam dozvolila da napravimo razliku izmeu hladnog i vrueg miljenja, odnosno razlike izmeu konstatovanja i ocene naih misli, esto ne bude izreena, iako je od esencialne vanosti za razumevanje kako nain na koji mislimo odreuje kako se oseamo (David, 2006). Drajden nas ui kako da pravimo razliku izmeu racionalnih i iracionalnih uverenja, to predstavlja i strategiju za promenu iracionalnih uverenja u racionalna. Ako se drimo prethodnog primera, hladna misao bi bila sama konstatacija osobe da nee poloiti ispit. Poptpuna izjava koja oslikava racionalno uverenje osobe bi glasila Mislim da neu poloiti ispit za koji se spremam, to e za mene biti loe, ali ne i uasno, niti nepodnoljivo, neu biti manje vredna osoba zbog toga, niti to znai da e moj ivot biti zauvek oteen zbog doivljenog neuspeha. Ovakva misao podrazumeva prihvatanje line ocene da neuspeh nije eljen, ali i odbacivanje nerealnih i preteranih procena, derivata iracionalnih uverenja koji vode stvaranju nezdravih emocija. Potpuna izjava koja bi bila primer iracionalnog uverenja bi mogla da glasi Mislim da neu poloiti ispit za koji se spremam, i to e biti grozno, uasno i nepodnoljivo, to e me znaajno obezvrediti kao osobu i uiniti da moj ivot nikada ne bude bolji. (Dryden & Branch, 2008). Ljudi gotovo nikada ne izgovaraju reenice u potpunosti, jer to nije nain na koji meusobno komuniciramo. tavie, klijenti na poecima terapije uglavnom negiraju da misle na prethodno opisan krut i iracionalan nain, jer su mnoge misli automatske i predsvesne. Meutim, osveivanjem predsvesnih i razlaganjem automatskih misli na delove, dolazimo do nekoliko aspekata iracionalnih uverenja. Prema Drajdenu, iracionalna uverenja su sainjena iz zahteva (poto ja neto elim, to tako mora i da bude), uasavanja (s obzirom na to da nisam dobio/la to to sam eleo/la, to je uasno), niske tolerancije na frustraciju (poto se neto loe desilo, ja to zaista ne mogu da podnesem) i neprihvatanje sebe, drugih i uslova ivota (s obzirom na to da sam pogreio/la u neemu, to me odreuje kao osobu i ja nita ne vredim (ti nita ne vredi, svet nita ne vredi)). Zahtevi prema sebi, drugima i uslovima ivota predstavljaju osnovni tip iracionalnih uverenja, dok su uasavanje, niska tolerancija na frustraciju i neprihvatanje sebe, drugih i uslova ivota derivati iracionalnih uverenja. Iracionalna uverenja moemo da opiemo kao rigidna i ekstremna, u neskladu sa realnou, nelogina, disfunkcionalna u svojim emocionalnim, bihejvioralnim i kognitivnim posledicama, odreujua, definiua i sputavajua u ostvarivanju ciljeva. Racionalna uverenja su, s druge strane, upravo suprotna opisanom. Ona su fleksibilna i neekstremna, u skladu sa realnou, logina, funkcionalna u svojim emocionalnim, bihejvioralnim i kognitivnim posledicama i samopomaua za ostvarenje ciljeva. Takoe se sreemo sa osnovnim racionalnim uverenjem i tri derivata racionalnih uverenja. To su: 1. nedogmatske preferencije koje predstavljaju sr mentalnog zdravlja.

Sadre dva elementa: ja neto elim, ali ne moram to i da dobijem. elim da poloim ispit, ali ne moram. 2. neuasavajua verovanja kada neto jako elimo, a to ne dobijemo, skloni smo verovanju da je to i loe. I u pravu smo. Ako elimo da dobijemo dobru ocenu, a ne dobijemo, to i jeste loe. Meutim, to nije uasno i mi to moemo da podnesemo. Prema REBT-u, uasno znai da je neto vie nego 100% loe, a takve stvari u realnosti ne postoje. Neuasavajue verovanje sadri dve komponente: neto je loe, ali nije uasno. 3. visoka tolerancija na frustraciju, odnosno ideja o podnoenju ideja o podnoenju je racionalna ideja da ma koliko neto bilo loe ili bolno, mi to moemo da podnesemo. Sadri tri komponente: neto nam pada teko, borimo se da to podnesemo, ali negiramo da to ne moemo podneti i podravamo ideju da moemo podneti. Dakle, loe je, nije tano da ne mogu podneti, jer podnosim. 4. samoprihvatanje, prihvatanje drugih i prihvatanje ivota prihvatanje znai odsustvo globalnog vrednovanja sebe, drugih i sveta na osnovu pojedinanih ili skupa osobina i postupaka. Ako globalno vrednujemo, to znai da smo mi, drugi i/ili uslovi ivota uvek takvi kakva je i globalna procena. To se, meutim, nikada ne deava. Globalno vrednovanje, prema tome, nema smisla. Prihvatanje sadri tri komponente: neto loe se desilo, ali na osnovu tog postupka ja ne mogu da globalno procenim sebe, druge ili svet, prema tome ja sam/drugi su/svet je kompleksna stvar, nesavrena i otporna na davanje globalnih procena. Na primer: pao/la sam na ispitu, ali to nita ne govori o meni kao linosti jer je to samo jedan ispit, i ja sam samo pogreivo ljudsko bie s vrlinama i manama, to to sam pao/la na ispitu ne govori nita o meni kao osobi (Dryden & Branch, 2008). (Ovde moemo videti kako REBT autori, na svoj nain, ue o ritminom i harmoninom miljenju, miljenju koje ne boji stvarnost jednim tonom-generalizacijom, ui prihvatanju osnova muzike, smene lepog i runog, disonantnog i ugodnog, napetosti i oputanja...jer-takav je ivot, kao i muzika.) U terapiji se, prema upravo opisanom programu, iracionalne misli pretvaraju u racionalne i klijenti se ue kako da automatska i predsvesna uverenja prevedu u svesne reenice kojima, kroz vebanje, ovladavaju. Neneutralizovana agresivna i seksualna energija esto preplavljuju miljenje i dovode do toga da reagujemo impulsivno, nakon ega esto zaalimo. Kada, meutim, nauimo da razlaemo uverenja na komponente i osvestimo predsvesne aspekte iracionalnih uverenja, u mogunosti smo da im se suprotstavimo novim setom racionalnih, logikih i samopomauih misli, koje u znatnoj meri modifikuju naa oseanja. Postavke REKBT pravaca kau da iracionalna uverenje vode stvaranju nezdravih, dok racionalna vode stvaranju zdravih emocija. Setimo se hladnih i vruih kognicija i ideje da su nae misli esto automatizovane, te da nije u prirodi jezika da do kraja izraavamo nae misli, evaluacije, tumaenja. Osoba preplavljena agresivnim impulisima povodom situacije koju procenjuje kao nefer, esto izgovara samo deo svojih uverenja. Na primer Uasno je to sam pao/la ispit. Ne samo da izgovara samo deo reenice, ve esto nije u mogunosti da ponudi objanjenja zato je to uasno, kao ni da logiki, racionalno i pragmatiki objasni na koji je to tano nain uasno. Ukoliko takva osoba ima jake agresivne emocionalne izlive koji se manifestuju u njenom ponaanju, kaemo da doivljava nezdrav bes i da se ponaa na samoporaavajui nain. Meutim, uei se REKBT postavkama postupno bivamo u stanju da modifikujemo ove obrasce. Kaemo postupno, jer je svako uenje, pa i uenje neutralizacije i drugih vetina u psihoterapijskom procesu, uvek postupno i mora se vebati. Ako osoba osvesti naine na koje misli, naui da pravi razliku izmeu iracionalnih i racionalnih uverenja, uveri se na sopstvenom primeru da nain na koji tumai dogaaje direktno utie na kvalitet oseanja i vrstu njenih reakcija, onda, kroz vebu, dolazi i do mogunosti da na licu mesta, u situaciji koju tumai kao nefer, nepoeljnu i tetnu, racionalnim miljenjem neutralie agresivne impulse, a nezdrav bes pretvori u zdrav. (energiju dostupnu Egu za adaptaciju, reavanje problema)

Inokulacija-pelcovanje na stres Jedan od KBT pravaca je razvio strategiju inokulacije (pelcovanja) na stes. Majhenbaum (Meinchebaum, 1996), tvorac ove strategije, razvio je strukturu pelcovanja na stres koja se danas veoma esto koristi u borbi protiv stresa i/ili besa. Terapeut klijenta ui da prepoznaje svoje emocije, kao i situacije koje su okida odreenog (besnog, iracionalnog) miljenja koje stvara nezdrave emocije, zatim se prelazi na uenje novih i efikasnijih naina suoavanja sa takvim situacijama da bi, na kraju, klijent i terapeut zajedno vebali nove obrasce miljenja i ponaanja u realnim situacijama koje su prethodno okidale besne odgovore. Terapeut prvenstveno informie klijenta. Poduava ga ta je stres, kako se odvija kao proces i kako se razvija klijentova reakcija na stres, kao i koji su mehanizmi suoavanja sa stresom. Zatim se podrobno diskutuje klijentova reakcija na stres. Veoma je vano da klijent razume zato reaguje na odreen nain i kako njegove misli izazivaju emocionalne, telesne i bihejvioralne reakcije. Za razumevanje nezdravog besa je potrebno da se ukae panja i na fizioloku pobuenost organizma i na kognitivnu komponentu (koja je esto sazdana od automatskih misli). Vebe vizualizacije i voene fantazije su na ovom mesto od koristi. Terapeut esto poziva klijenta da se seti poslednje situacije u kojoj je osetio nezdrav bes, da je u seanju oivi. Zatim pita klijenta da se priseti telesnih reakcija (da li je srce ubrzano lupalo, da li je ubrzano disao, pojaano se znojio i sl.). Nakon ukazivanja na telesnu komponentu besa, traga se za kognitivnom. Terapeut poziva klijenta da se seti o emu je mislio dok se oseao ljutito, koje su mu slike i ideje padale na pamet. Otkrivene misli po pravilu sadre poneko (a ponekad i sva) prethodno opisano iracionalno uverenje (To nije smelo da se desi, budui da se desilo, ja to ne mogu da podnesem, posledice su uasne, ja sam bezvredna osoba i nikada nita u ivotu nee biti kao pre). Nakon uvida u iracionalnost misli, klijent se poduava fazama stresne reakcije. Faze stresne reakcije (isto kao i iracionalne i automatske misli) se razlau na komponentne, kako bi se lake prepoznavale i kako bi se njima lake u budunosti ovladalo. Stresna reakcija se sastoji iz sledeih faza: a) Priprema za stresnu situaciju, b) Konfrontacija sa situacijom, c) Suoavanje s kritinim momentima i preplavljujuim oseanjima, d) Procena uspenosti suoavanja. Samoporaavajue ponaanje i preplavljenost emocijama su posledica neadekvatnog suoavanja sa situacijama koje procenjujemo kao negativne i nefer. Nain na koji emo se nositi sa situacijom i na koji emo proceniti uspenost noenja sa situacijom je direktno zavistan od prve take nae pripreme za noenje sa stresnom situacijom. Dakle, menjanje miljenja je prvi korak uenja neutralizacije i pretvaranja nezdravog, neneutralizovanog, u zdrav bes. Kada se promeni miljenje i klijent edukuje o fazama stresne situacije, prelazi se na uenje adekvatnih strategija za noenje sa stresom. Kompletna promena podrazumeva dve vrste strategija: 1. Koping reenice (racionalne misli kao nain ublaavanja emocija) i 2. Direktnu akciju (suoavanje kroz ponaanje). Najee strategije su usmerene na direktnu akciju i odnose se na neke od sledeih: Prikupljanje informacija kao nain suoavanja sa stresnom situacijom, identifikovanje moguih naina sklanjanja iz situacije ili naina za umanjivanje stresa, paliativne strategije, metode za mentalnu relaksaciju, metode za fiziku relaksaciju (ibid). Valjalo bi precizno definisati razliku izmeu zdravog i nezdravog besa, odnosno ljutnje. Zdrav bes moemo definisati kao neutralizovanu agresivnu energiju, kao uznemirenost povodom postupaka i situacija koje procenjujemo kao nefer. Osoba koja osea zdravu ljutnju ne podlee mehanizmu splitinga, niti gubi celovitost objekta ili doivljaja. Nezdrav bes, s druge strane, podrazumeva prodor neneutralizovane energije, gubitak celovitosti objekta i/ili doivljaja i, shodno tome, acting out 7 koji se esto manifestuje kao nekontrolisano ponaanje. Zdrav bes je mogue svojevoljno stiati u situacijama u kojima nije povoljno reagovati besno. Nezdrav bes, meutim, nije mogue sakriti. Ma koliko se pojedinac
7

Odigravanje nesvesnih sadraja

trudio da ga sakrije, nezdrav bes e biti vidljiv, makar i samo u vidu fiziolokih promena koje prate javljanje neneutralizovane agresivnosti (crvenilo u licu, povien krvni pritisak, suenje usta, izluivanje adrenalina koji priprema telo na opasnost). Ova razlika je veoma bitna za razumevanje injenice da suzbijanje besa nije korisno. Pojedini ljudi koji oseaju jak nezdrav bes pokuavaju da ga suzbiju ili prikriju. U psihologiji ih popularno zovemo gutai besa. Cena zadravanje nezdravog besa u sebi je velika. Drajden i Gordon opisuju razloge za to. to vie pojedinac pokuava da potisne nezdrav bes, to su vei izgledi da e, nakon nekog vremena, izgubiti kontrolu i doiveti acting out. Nezdrav bes nije mogue suzbiti. ak iako pojedincu poe za rukom da ga sakrije od drugih ljudi, veoma lako se moe negativno odraziti na njegovo psihofiziko funkcionisanje. Bes koji se dugo osea, a ne ispoljava niti obrauje, moe dovesti do ira na elucu, visokog krvnog pritiska, migrena i drugih psihosomatskih smetnji (Dryden & Gordon, 1990). S druge strane, otvoreno ispoljavanje nezdravog besa, ak u sigurnim, bezbednim situacijama, nee biti od dugorone koristi. Drajden i Gordon (Dryden & Gordon, 1990) opisuju tehnike kojima se slue japanski rukovodioci u velikim korporacijama, a koje su sline tehnikama pojedinih pravaca telesnih terapija. Naime, uverenje koje opravdava otvoreno ispoljavanje besa u bezbednim situacijama kae da je bolje bes nekako isprazniti nego ga zadravati u sebi. Iz tih razloga su direktori velikih kompanija, koji esto podleu jakom i dugotrajnom stresu i besu, bili instruisani da, u privatnosti svojih kancelarija, jako udaraju jastuk ili se izviu, kako bi se oslobodili negativnih oseanja i bili u stanju da mirno nastave posao. Meutim, danas u psihologiji postoje dokazi koji kau da je ovaj nain oslobaanja od besa kratkotrajan i da, s druge strane, samo pojaava tendenciju da se reaguje besno. Ako osoba ne promeni nain posmatranja i tumaenja sveta oko sebe, nee doi ni do fundamentalne promene nezdravog u zdrav bes. Osoba, naime, nee nauiti kako da kontinuirano neutralie agresivnost i kako da strategije neutralizacije primenjuje u svim situacijama. Jo bazinije, ukoliko osoba ne razvije sposobnost neutralizacije i sposobnost odravanja celovitosti objekata i doivljaja i u stresnim situacijama, najverovatnije e esto doivljavati nezdrav bes, odnosno bivati preplavljena sirovom, neneutralizovanom agresijom. Kao to je reeno, bilo bi korisno napraviti operacionalnu razliku izmeu zdravog i nezdravog besa. Prema postavkama REBT-a, ta razlika obuhvata nekoliko aspekata koji dovode do besa, kao i nekolicinu posledica. Drajden i Bren su nainili opercionalne definicije zdravog i nezdravog besa (Dryden & Branch, 2008). I zdrav i nezdrav bes su proizvodi istog zakljuka o odreenoj situaciji ili postupku. Bes se javlja kada procenimo da je neko (ili mi sami) prekrio naa lina pravila ili kada pomislimo da je nae samopotovanje na neki nain ugroeno. Nakon zajednike inicijalne procene, dolazimo do razlika. Osoba koja osea nezdrav bes e misliti na iracionalan nain, dok e osoba koja osea zdrav bes misliti na racionalan. Osoba koja misli iracionalno e imati neku (ili sve) od sledeih kognitivnih posledica: precenjivae stepen u kom je druga osoba namerno nainila povredu, videe samo negativne sadraje u motivima druge osobe, sebe e sagledavati kao apsolutno ispravnu, a drugu stranu kao apsolutno neispravnu, nee biti u stanju da sagleda perspektivu druge osobe, planirae osvetu. Osoba koja se dri racionalnih uverenja e imati neke od sledeih kognitivnih posledica pri doivljaju zdravog besa: realno e sagledati nameru druge osobe da poini nedelo, bie u stanju da, pored negativnih aspekata poinjene situacije, uzme u obzir i celovitiju sliku, razmilja u irem kontekstu o osobi koja je poinila neku nepravdu, imae balansiraniji pogled na svet, i nee sebe posmatrati kao apsolutno ispravnu, niti drugog kao apsolutno negativnog, bie u stanju da sagleda perspektivu druge osobe i, shodno tome, da kritikuje postupak, umesto da proklinje osobu koja joj je uinila neto naao i, naposletku, nee planirati nikakvu osvetu. Osim kognitivnih posledica, uviamo da postoje i posledice u ponaanju izmeu pojedinaca koji doivljavaju zdrav bes i misle racionalno i onih doivljavaju nezdrav bes jer misle iracionalno.

Bihejvioralne posledice iracionalnog miljenja i doivljenog nezdravog besa su: fiziki, verbalni ili pasino-agresivni napad, korienje mehanizma pomeranja kako bi se napalo drugo bie ili objekat, agresivno povlaenje, ogovaranje ili vrbovanje drugih protiv osobe za koju pojedinac veruje da mu je uinila neto naao. Sa druge strane, posledice u ponaanje osobe koja misli racionalno i osea zdrav bes su: asertivno izraavanje negodovanja povodom dela ili postupka koji je procenjen kao nefer i traenje (ali bez apsolutistikog zahtevanja) da se nefer aspekti odreenih postupaka ili situacija poprave ili promene. Jedno od mnogih istraivanja o nezdravom besu kae da su preterana anksioznost, izbegavanje problema, tendencija ka katastrofiziranju i perfekcionizam dobri pokazatelji da e osoba biti sklona doivljavanju nezdravog besa i kognitivnih i bihejvioralnih posledica od nezdravog besa (Zwemer, Weare, Deffenbacher & Jerry, 1984). Dakle, nezdrav bes moe nastati kao posledica drugih nereenih psiholokih problema. U ovom sluaju, svi indikatori koji navode osobu da iracionalno procenjuje i reaguje nezdravim besom povezani su sa narcistikim tenjama. Moemo rei da nerealna ideja o sopstvenoj svemoi, ideja da je osoba zasluila samo najbolje i da ne moe da tolerie nita manje od toga, predstavljaju elemente priline egocentrinosti, te nemogunosti odravanja celovitosti doivljaja. Osobe sa veom dozom narcizma imaju problem sa neutralizacijom agresivne energije. Naime, bes je jedan od njihovih centralnih problema. Kada se na to dodaju pratei elementi narcistikih zahteva koji se odnose na lino savrenstvo i fantazije o svemoi, uviamo kako deficit u sposobnosti (nemogunost neutralizacije, nestabilan celovit objekat i doivljaj) dovode do iskrivljenog miljenja i nezdravih emocija. Najee racionalizacije ljudi koji reaguju nezdravim besom Rajli i opir (Reilly & Shopshire, 2002) navode najee mitove o besu koji, zapravo predstavljaju najea opravdanja ljudi koji esto reaguju nezdravim besom. Naime, ljudi koji imaju problem s neneutralizovanom agresivnom energijom esto trae opravdanja i pokuavaju da sebi i drugima racionalizuju razloge iz kojih su se poneli agresivno. Najei mitovi o besu kau da je bes je nasledan i ne moe se kontrolisati neki ljudi e rei da su nasledili besan nain reagovanja od roditelja i da oni ne mogu nita da urade po tom pitanju. Istraivanja to ne potvruju. Postoje plemena iji pripadnici uopte ne pokazuju bes. To dovodi u pitanje ak i ideju da je bes univerzalna reakcija. Veina istraivanja smatra da je bes naueno ponaanje. Dakle, mogue je da je pojedinac kopirao roditelje kada je bio dete i da je nauio da ispoljava nezdrav bes, kao i da takvo ponaanje ima izvesne koristi. Meutim, sve to je naueno moe se i promeniti i time se moe upravljati. Bes je emocija kojom se moe upravljati. Drugi mit kae da bes automatski vodi agresivnom ponaanju, to je apsolutno netano jer postoji kvalitativna razlika izmeu zdravog i nezdravog besa. Zdrav bes podrazumeva da vam se neki dogaaji ili ponaanje nekih ljudi ne dopadaju, da neko kri vaa pravila i vi elite da taj neko prestane to radi. Tada, ako oseate zdrav bes, uiniete sve to je u vaoj moi da promenite situaciju ili odete iz nje. Oseeete zdravu uznemirenost i, sa pravom, rei da vas neto veoma ljuti. Ipak, neete ispoljiti agresiju, niti ete razmiljati o njoj. Nezdrav bes, takoe, ne mora da dovede do agresivnog ponaanja, ali gotovo po pravilu vodi do razmiljanja o agresivnom ponaanju. Nezdravo besna osoba se ne fokusira na naine reavanje problema, ve na opsesivno razmiljanje o tome kako e povrediti, uniziti ili se osvetiti osobi koju smatra izvorom svog besa, ili e aktivno mrzeti situaciju koju smatra izvorom svog besa. Dakle, razlika izmeu zdravog i nezdravog besa je kvalitativna, a ne kvantitativna. Zdrav bes vodi drugaijem nainu miljenja i drugaijim tendencijama za akciju od nezdravog.

Trei mit kae da ljudi moraju biti agresivni da bi dobili ono to ele. Tano je da ukoliko ne traimo to to elimo, esto nam se nee ponuditi samo od sebe. Ali, traenje ne mora da bude agresivno i ne moramo zastraivanjem drugih sticati linu korist. Moemo dobiti ono to elimo na mnogo efikasniji nain ukoliko odluno, asertivno to i traimo. Na taj nain izbegavamo mnoge posledice koje agresivno ponaanje donosi, a ipak dolazimo do eljenog cilja. Najzad, etvrti mit se odnosi na ideju da je pranjenje besa poeljno. Mnogo godina je vladalo miljenje da je pranjenje besa korisno (na primer preporuivano je besnim osobama da se izvrite u sobi ili da udaraju jastuk, kako bi se oslobodile negativne emocije). Dananja istraivanja ne podravaju tu tezu. Naprotiv, dananja istraivanja su utvrdila da pranjenje besa dovodi do jo veeg besa i uvruje agresivno ponaanje (Reilly & Shopshire, 2002, Dryden, & Gordon, 1990). Ljudi koji imaju problem s neutralizacijom, te estim ispoljavanjem agresivnog ponaanja, uglavnom veruju u neki od gorenavedenih mitova. Iz tog razloga je veoma vano poduiti ih o razlikama izmeu zdravog i nezdravog besa. Meutim, samo saznanje o razlikama moemo videti iskljuivo kao prvi korak procesa neutralizovanja energije. Nakon toga se prelazi na kognitivno restruktuiranje, odnosno bazinu promenu iracionalnih uverenja koja podravaju nezdrav bes i uenje tehnika za kontrolu besa. Trening samoinstrukcija Jedna od esto korienih tehnika za neutralizaciju sirove agresivne energije potie od Majhenbauma, koji je razvio psiholoki tretman poznat pod nazivom model samoinstrukcija (Meichenbaum, 1977). Ovaj trening zapravo imitira korake uspostavljanje voljne kontrole kod dece. Majhenbaum navodi sledee faze razvoja voljnog motornog ponaanja: ponaanje se prvo usmerava preko govora roditelja, zatim se postepeno usmerava glasnim govorom samog deteta, na kraju se kontrola internalizuje, tako da unutranji govor (misli, unutranji dijalog) preuzima ulogu samousmeravanja. (ovakvo shvatanje uenja samokontrole preko procesa internalizacije i unutranjeg govora dolazi iz razvojnih teorija Vigotskog i Lurije. Vigotski, 1996, 1983). Majhenbam i Gudman (Meichenbaum & Goodman, 1971) su najpre razvili program za decu, koji je kasnije modifikovan za rad sa odraslim delom populacije. Osnovna namena samoinstrukcionog programa sprovedenog sa grupom dece je bila uenje kontrole impulsivnog ponaanja. Program se sastojao od pet koraka. U prvom koraku bi terapeut bio model detetu. On bi glasno izgovarao samoinstrukcije, odnosno naglas bi usmeravao sopstveno ponaanje tako da bi dete dobilo model za budue samostalno praktikovanje. U drugoj fazi dete poinje da veba odreeno ponaanje, dok ga terapeut usmerava istim instrukcijama koje je prethodno zadavao sebi. U treem koraku dete radi sve samo samoinstruie se i ponaa na novonaueni nain. etvrta faza predstavlja poetak internalizacije novonauenog, jer se dete samostalno ponaa na novi nain, ali sada ve, umesto da glasno govori, sebi apue instrukcije. Dakle spoljanji govor polako preobraava u unutranji. Naposletku, dete samostalno izvodi ponaanje, a samoinstrukcije u potpunosti izgovara u sebi. Autori su objavili da je ovaj postupak u poreenju sa placebom, rezultirao znaajnijim poboljanjem ponaanja kod impulsivne dece (ibid). Samoinstrukcioni trenining primenjen na odrasli deo populacije ukazuje na znaaj samoinstrukcija u usvajanju i unapreivanju konstruktivnog ponaanja. Samoinstrukcije su shvaene kao posrednik, pomono sredstvo za usvajanje novih navika i adaptivnih obrazaca ponaanja i miljenja. Adaptivne samoinstrukcije su kognitivne vetine. Budui da samoinstrukcije, kao kognitivne strategije, nisu vezane za situaciju, osoba ih moe

primenjivati neogranieno. Samoinstrukcije slue za menjanje iracionalnog u racionalno miljenje i za zaustavljanje maladaprivnih navika u ponaanju i preusmeravanje ponanja na adaptivnije obrasce. Kada je u pitanju korekcija maladaptivnog ponaanja, treba imati na umu da samoinstrukcioni trening koji podstie adaptive odgovore polazi od pretpostavke da osoba poseduje potrebne bihejvioralne vetine za adaptivni odgovor. Meutim, ponekad osoba koja ispoljava maladaptivno ponaanje nema u svom repertoaru ponaanja adaptivne odgovore. U tom sluaju, tretman treba da obuhvata korekciju maladaptivnog ponaanja i usvajanje nove bihejvioralne vetine. Budui da je neutralizacija sposobnost, pretpostavlja se da je na ovom mestu u dovoljnoj meri razvijena, kako bi osoba mogla imati temelj za razvijanje vetina pretvaranja nezdravog u zrav bes. Ovaj tretman se sastoji iz tri faze: (1) prikupljanje informacija o problemu u ovoj fazi terapeut razumeva klijentov poblem, a klijent uvia da ima direktan uticaj na terapijski proces, odnosno ispravljanje svog problema. Informacije se prikupljaju putem tehnike imaginacije. Klijent, naime, zamilja poslednju situaciju u kojoj je imao problem s maladaptivnim, uglavnom impulsivnim ponaanjem, a zatim terapeut i klijent zajednikim snagama preispituju miljenje koje je dovelo do nezdravih emocija i maladaptivnih ponaanja. Klijent ui kako sam doprinosi stvaranju sopstvenih problema i pravi prve korake u uenju samoregulacije. (2) isprobavanje poetne konceptualizacije problema u ovoj fazi klijent, zapravo, testira poetne postavke (3) podsticanje promene maladaptivnog ponaanja se odnosi na aktivno vebanje promene filozofije i maladaprivnog u adaptivno ponaanje. Odgovornost za promenu je, u najveoj meri, na klijentu. Mehanizmi kopinga (prevladavanja) Za razumevanje procesa neutralizacije od znaaja nam je i pojam copinga prevladavanja. Lazarus definie prevladavanje kao kognitivne i bihejvioralne napore usmerene na savladavanje, umanjenje ili toleranciju unutranjih i spoljanjih zahteva koji se javljaju u stresnoj interakciji osobe i spoljanje sredine (Lazarus & Folkman, str: 134). Po shvatanju Lazarusa, prevladavanje uvek podrazumeva napor za iznalaenje najboljeg adaptivnog odgovora u datom trenutku (ibid). Lazarus govori o dve grupe mehanizama prevladavanja: (1) prevladavanje usmereno na emocije, odnosno razliite paliativne strategije za noenje sa stresnom situacijom. U ove strategije ubrajamo izbegavanje, minimiziranje, udaljavanje od neprijatnih drai, traenje pozitivnih aspekata u negativno procenjenom dogaaju. Nesvesni mehanizmi odbrane imaju odluujuu ulogu u ovim ublaavajuim manevrima. Funkcija prevladavanja usmerenog na emocije je da odri optimizam. Ovaj vid prevladavanja je pasivan i odnosi se na intrapsihiku promenu znaaja ili znaenja situacije. S druge strane, Lazarus govori o prevladavanju usmerenom na problem, koje predstavlja svesne i organizovanje napore osobe da izae na kraj s negativno procenjenim dogaajem. Prevladavanje usmereno na problem je aktivno i sastoji se iz sledeih koraka: (1) definisanje problema, (2) kreiranje alternativnih reenja, (3) procena pozitivnih i negativnih aspekata razliitih alternativa, (4) biranje jedne od alternativa, (5) delovanje u skladu sa izabranom alternativom. Lazarus i Suzan Folkman istiu da mehanizmi prevladavanje nisu meusobno iskljuivi, ve da ih osoba najee koristi naizmenino. Oni mogu biti meusobno pomaui, ali i ometajui (ibid). Jasno je da mehanizmi prevladavanja imaju znaajne veze s neutralizacijom. Dok se prevladavanje usmereno na emocije, manje vie, spontano odvija, prevladavanje usmereno na problem se ui. Meutim, i prevladavanje usmereno na emocije je moralo nekada da bude naueno, te iz toga sledi da se moe i modifikovati. Sama mogunost osobe da u stresnoj situaciji bude optimistina ukazuje na znaajan stepen razvijenosti neutralizacije. Ukoliko

primarnog optimizma nema, u terapijskom procesu, u sigurnom i brigujuem odnosu izmeu dve individue, mogu se razvijati nada i optimizam. Dodatno, uei strategije raslanjivanja problema na komponentne, analiziranja situacije koja je procenjena kao stresna ili ugroavajue, uenje traenja alternativa, dakle uenje naina prevladavanja usmerenog na problem takoe utie na poveanje optimizma i nade u pogledu sposobnosti uspenog suoavanja s problemima. ak i ako osoba u stresnim situacijama, usled velike koliine neneutralizovane energije, gubi sposobnost celovitosti doivljaja, terapijski odnos, socijalna podrka i uenje naina prevladavanja usmerenih na problem utiu na podizanje nade i optimizma i poveavaju sposobnost neutralizacije.

Trening asertivnosti Trening asertivnost je poslednjih godina sve popularniji metod modifikovanja agresivnih odgovora. Biopova (Bishop, 2010) nudi brzu i efikasnu strategiju za neutralisanje agresivne energije. Strategija je dizajnirana tako da se moe vebati svakodnevno, ak i u socijalnim situacijama. Posebno je korisna jer se odnosi na oslobaanje telesne tenzije. Kada ovu strategiju nadoveemo na prethodne metode promene iracionalnih misli i samoinstruisanja, moemo dobiti delotvoran skup strategija za brzo savladavanje sirove agresivnosti. Strategija podrazumeva sukcesivno stezanje i oputanje svih miia. Moemo poeti s miiima nogu, zatim abdomena, dolazimo do miia ruku, ramena, vrata i, naposletku, miia lica. Svaki mii se jako stegne, a zatim potpuno opusti, tako da se telo oslobodi fizike napetosti. Dovoljno je jednom proi sve grupe miia i ponoviti coping reenice racionalnog sagledavanje negativno procenjene situacije da bi se osoba osetila znatno smirenije. Ova strategija je podlona vebanju. to se vie puta ponovi, to se bre dolazi do oslobaanja od telesne i mentalne tenzije. Nakon dovoljnog broja ponavljanja strategije, odgovori postaju sve atomatizovaniji, tako da je dovoljno kontrahovati samo najnapetije miie. Valjalo bi prisetiti se prethodno pomenutih tehnika za podizanje sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta, jer dobar deo njih moe da se iskoristi i za neutralizaciju sirove agresivne i/ili seksualne energije. Budui da se nalazimo u okvirima kognitivno bihejvioralnih terapija, akcenat promene svih problema je na vebanju kognitivnog restruktuiranja i promene maladaptivnog u adaptivno ponaanje. Promene uvek idu tim redosledom - prvo menjamo nain na koji tumaimo svet, da bismo, zatim, u ponaanju, na sopstvenoj koi osetili kako promena u interpretiranju dogaaja, praena bihejvioralnim vebama, zaista oslobaa velike koliine distresa i omoguava nam skladniji ivot, balansiranije i zdravije emocije. Setimo se tehnike pod nazivom testiranje validnosti koju su pominjali O'Donou i Fier (O'Donohue & Fisher, 2009). Tehnika se, u sutini, svodi na testiranje realnosti i odrivosti iracionalnih uverenja. Budui da su sva iracionalna uverenja neodriva jer su nerealna, nelogina i tetna, klijentu postaje jasno da od krutog dranja iracionalnih uverenja moe imati samo tete. Varijacije na temu ove tehnike u svim kognitivno bihejvioralnim terapijama predstavljaju polaznu taku promene. Ukoliko se opiremo realnosti, sami sebi stvaramo probleme. im se pomirimo s realnou, u znaajnoj meri se umirujemo. Budui da racionalno miljenje vodi zdravim emocijama, ono direktno utie na poetak promene nezdravih u zdrave emocionalne doivljaje. Dakle, direktno utie na poetak neutralizacije. Paradoks koji su opisali O'donou i Fier (O'Donohue & Fisher, 2009) je jo jedna tehnika koja pomae, kako pri uspostavljanju celovitosti i konstantnosti objekta, tako i pri procesu neutralizacije sirove energije. Naime, ako terapeut u saradnji s klijentom kreira

domai zadatak u kom bi klijent trebalo da pojaava svoja maladaptivna ponaanja i osea jo vie nezdravih emocija, i ako taj domai zadatak klijent obavlja u tano isplaniranim vremenskim intervalima, on sam ubrzo poinje da uvia paradoksalnost takvog ponaanja. tavie, u ovako kreiranim zadacima, klijenti ne samo da znaajno neutraliu sirovu i neobraenu energiju, ve napreduju i vie od toga. Ova veba je paradoksalna do te mere da i sam klijent uvidi da su njegova maladaptivna ponaanja preterana i kruta i, u krajnjoj instanci, smena. Klijenti neretko ponu da se smeju svojim prethodnim, maladaptivnim obrascima ponaanja. Kada osoba, nakon uvida, pone da se iskreno smeje sopstvenim preanjim postupcima, zasigurno je dolo do znaajnog stepena neutralizacije (O'Donohue & Fisher, 2009). Evo i jednog primera iz rada koleginice Renate Seni, REBT i O.L.I. savetnika: Primer 10: Mlada klijentkinja dolazi na seansu vidno besna. Ne stiem ni da upitam o emu je re, ve ona s vrata poinje glasno i uurbano da besni. Njena majka je, mimo njenog znanja, napravila potpuno nov raspored u njenoj sobi, iako ju je klijentkinja vie puta zamolila, opomenula i, naposletku, ljutito traila da joj dozvoli da svoju sobu sama sreuje. Klijentkinja kae moja majka je nemogua, ona nikada nita ne slua, radi samo ono to se njoj radi, ja kao da ne postojim. Traim samo tu jednu stvar u ivotu, a ona ne moe da je ispotuje. Grozna je. Ne mogu da podnesem da mi se tako petlja u ivot. Nemam nikakvu privatnost ak ni u svojoj sobi koja je dva sa dva. Ja zaista vie ne mogu ovako da ivim. Ona je uasna osoba i, to je najgore, ta god ja radila, ona se nikada ne menja. Ona jednostavno mene nee da uje! Pitam je kako se osea povodom situacije koju je upravo opisala. Odgovara da se osea uasno besno, mogla bi da eksplodira, eli da se osveti majcikada bi samo mogla da joj vrati milo za drago. Pitam je da mi svojim reima opie ta je izazvalo toliki bes. Gleda me zaueno, ljuta je i na mene to postavljam glupa pitanja. Odgovara otresito moja majka je kreten i nema osobe na svetu koju ona ne bi dovela do take pucanja. Ona je egocentrina, sebina ena i im se pojavi u prostoriji ja se oseam kao da u da odlepim od besa. Najgore je to to do nje nita ne dopire. Kaem joj da razumem da se osea veoma besno povodom toga to je majka prekrila njihov dogovor i pozivam je da razloimo situaciju na komponente. Budui da sam je pozvala na rad, umirila se i pristala da analizira situaciju, miljenje i emocije. Situaciju smo razloile prema ABC modelu. Da bi primer bio jasniji, razloiu problem na komponente. Klijentkinja je dola rekavi da je neadekvatno ponaanje njene majke, koja je prekrila njihov dogovor, direktno izazvalo bes kod nje. Prema ABC modelu modelu kognitivnig restruktuiranja, postavka je znaajno drugaija. U ovom primeru je A (aktivirajui dogaaj) situacija povodom koje je klijentkinja osetila bes. Dakle majka je prekrila dogovor i svojevoljno napravila novi raspored u sobi moje klijentkinje. C (consequence) je emocionalna posledica koju je klijentkinja doivela. U ovom sluaju to je bio izliv preplavljujueg besa (neneutralizovane agresivne energije i (privremen) gubitak celovitosti objekta budui da je majku opisala u apsolutistikim terminima kao izrazito lou osobu. Meutim, kako je ve opisano, A nikada direktno ne izaziva C. Dogaaji nemaju mo da utiu na nae emocije i ponaanja. Nain na koji tumaimo spoljanje ili unutranje dogaaje direktno stvara emocije i utie na to kako emo se ponaati.

Dakle, akcenat je bio na iznalaenju iracionalnih uverenja koja su klijentkinju dovela do izliva nekontrolisanog besa. Budui da je na seansu dola preplavljena besom, dobar deo svojih iracionalnosti je i izgovorila. Sada emo ih sistematizovati. Ono to je ona mislila i to je direktno dovelo do cepanja objekta i izliva neneutralizovane agresivne energije su sledea uverenja: - Moja majka je prekrila na dogovor, to nikako nije smela da uradi - Budui da je to ipak uradila, uprkos naem dogovoru, ona je jedna grozna i odvratna ena i zasluuje da je stigne kazna, da mi je samo da joj se nekako osvetim - Ja ne mogu da podnesem to to ona uvek radi takve stvari. ta god da joj ovek kae, ona tera po svome. To je zaista apsolutno nepodnoljivo. - injenica da ne potuje na dogovor je uasna i to to se petlja tamo gde joj nije mesto je uasno i grozno. To je prava katastrofa. Budui da radimo na kognitivnom restruktuiranju i testiranju validnosti, zadatak nam je da osporimo iracionalna uverenja klijenata. im to postignemo, agresivnost se u znaajnoj meri neutralie, odnosno pretvara u zdravu ljutnju. Naime, osporavanje ide prema prethodno opisanim principima provere racionalnosti, loginosti i pragmatinosti svakog pojedinanog uverenja. 1. Provera realnosti da li postoji neki zakon u univerzumu koji kae da majka nije smela da ponese onako kako se ponela? Kada bi takav zakon postojao, ona ne bi imala ni mogunost da se tako ponese. Budui da takvog zakona nema, i budui da se ona ve ponela na nain koji klijentkinji nije odgovarao nerealno je oekivati da ona ne sme tako da se ponaa. Slaemo se da je to neprijatno i nefer, ali nikako ne moemo da se sloimo da ne sme da se desi neto to se ve desilo. 2. Provera loginosti da li iz toga to klijentkinja ne eli da majka kri njihove zajednike dogovore, logino sledi da ona to i ne sme da radi? Ponovo se slaemo da je osujeenje elje vrlo neprijatno, no ipak, nema logike da ako neto elimo to tako mora i da bude. Ili, s druge strane, ako neto ne elimo, to i ne sme da se desi. 3. Provera pragmatinosti koristi od zadravanja iracionalnih uverenja budui da je klijentkinja uvidela da je nerealno zahtevati da majka ne radi neto to je ve uradila, kao i da je uvidela da nije logino da ako ne eli da se neki dogaaj desi, on apsolutno i ne sme da se desi, sledi krucijalno pitanje Koliko je za nju korisno da se dri iracionalnih, krutih, apsolutistikih zahteva po pitanju stvari i situacija na koje ne moe da utie i s obzirom na to da je svesna da je kruta iracionalna uverenja i zahtevi vode nezdravom ispoljavanju preplavljujueg besa? U ovoj taki se klijenti najee mire s injenicom da na spoljanje dogaaje i druge ljude ne mogu da utiu (ak i da mogu, to zahteva mnogo energije, ulaganja, distresa i ishod je prilino neizvestan) i uviaju da, zapravo, insistiranjem na apsolutistikim i krutim zahtevima sami sebi tete i naruavaju svoju dobrobit. Ne samo da moranja i trebanja ne dovode do eljenih ishoda, ve naruavaju psihofiziku ravnoteu osobe. Po istom principu se osporavaju i preostala iracionalna uverenja koja kau da je majka grozna osoba to kri pravila, da je njeno ponaanje uasno i da klijent to ne moe da podnese. Nakon preispitivanja realnosti, logike i pragmatinosti ovih iracionalnosti klijenti usvajaju racionalnu perspektivu. U sluaju ove klijentkinje, osporavanje i menjanje iracionalnih u racionalna uverenja je dovelo do misaone promene koja bi se najbolje saela sledeim iskazom: ne dopada mi se i ne elim da moja majka kri nae dogovore, ali ona oigledno to sme da uradi, budui da je ve to i uradila. Taj njen postupak je lo, ali ona nije vetica i nije loa osoba zbog tog postupka. Iako se esto ponaa tako da kri nae dogovore, ne sledi da je ona zbog toga loa osoba, ve to pre znai da se ponekad ponaa neadekvatno.

injenica je da mi veoma smeta to to ona radi, ali ja to mogu da podnesem. Imam za to i dokaz u realnosti, jer sam ve mnogo puta podnosila njene hirove. Nijedan me nije ubio. Iako smatram da je njeno ponaanje runo i, generalno, za mene loe - niti je realno, niti logino, a ni korisno po mene da ga definiem kao uasno. Na svetu postoje mnogo gore stvari od krenja dogovora, ma koliko pridravanje dogovora meni bilo vano. Posledica promene iracionalnog seta misli u racionalni je direktno uticala na neutralizaciju preplavljujueg besa. Nakon zamene iracionalnih u racionalna uverenja, klijentkinja je oseala nezadovoljstvo povodom negativno procenjenih okolnosti, ali vie nije bila besna, niti je svet posmatrala u crno-belim kategorijama. Sa seanse je otila znatno smirenija i dobila je domai zadatak da u svakoj sledeoj situaciji kada majka prekri neki od njihovih dogovora, ponavlja racionalne reenice u koje se na seansi uverila. U daljem radu, kada su se njeni besni odgovori u dobroj meri smanjili jer je vebala racionalno miljenje, dogovorile smo se da pisano belei i meri svoje besne reakcije. Svaki put kada bi osetila bes, sama bi restruktuirala svoje misli i osporila sva iracionalna uverenja, te ih zamenila racionalnim. Meutim, ideja je bila da pratimo njen napredak i stepen u kom se njena agresivnost sve vie neutralizuje. To smo postigle putem jednostavne tehnike koja je poznata pod nazivom metar za bes, a koju su opisali Rajli i opir (Reilly & Shopshire, 2002). Metar za bes je skala od deset podeoka, gde deset predstavlja taku pucanja (i odnosi se na dogaaje koje sama osoba procenjuje kao veoma nefer, a ne na uvreena shvatanja o tome ta je (ne)fer), dok nula predstavlja potpuno odsustvo besnog odgovora. Tehnika se pokazala kao prilino korisna za merenje napredovanja u neutralizaciji agresivne energije. Na poetku terapije, klijentkinja (koja je inae veoma osetljiva na nepravdu i manipulaciju) je gotovo sve situacije koje je procenjivala kao nepravedne pokuavala da smesti na sam vrh skale. Njena ponaanja u besu su bila frenetina i bila je i fiziki agresivna. Nakon vebanja zamene iracionalnih uverenja racionalnim, kao i njenog truda da zapisuje racionalne alternative (koje su joj u poecima terapije sluile kao pomono sredstvo i dodatna tehnika za neutralizaciju) u toku mesec dana je veinu dogaaja, koje je i dalje procenjivala kao nefer, samoinicijativno smetala na sredinu ili donji deo skale. Njen nezdrav bes je, u dobroj meri, bio pretvoren u zdrav bes i negodovanje povodom neeljenih situacija. Budui da nije bila preplavljena neneutralizovanom agresijom, nije ni planirala osvete, niti proklinjala ljude koji ne postupaju na naine koje ona smatra ispravnim. Naprotiv, imala je znatno veu slobodu da se asertivno izraava, pregovara i dogovara. Promena u njenom ponaanju je, na njeno iznenaenje, dovela i do promena u ponaanju drugih ljudi, te su pregovori povodom pojedinih neslaganja postali znatno laki. Tehnike kojima se moe podsticati razvoj sposobnosti neutralizacije postoje, naravno, i u drugim terapijskim pristupima. U Getalt psihoterapiji, na primer, za razvoj ove sposobnosti korisne su tehnike vezane za jezike pristupe o kojima smo ve govorili u poglavlju o tehnikama za razvoj celovitosti i konstantnosti objekta (menjanje treba i mora u hou i elim (to ima slinu funkciju kao i menjanje zahteva u preferencije u REBTu), tehnike preuzimanja odgovornosti,) kao i tehnike koje podstiu razvoj celovitosti doivljaja. Tehnike diferenciranja i artikulisanja Ego stanja (buntovno dete, adaptirano dete, odrasli...analiza ukrtenih transakcija...) koje se koriste u Transakcionoj Analizi, takoe mogu biti korisne za sticanje deklarativnih znanja o sopstvenim stanjima bivanja sa nekim...Meutim, neemo dalje ulaziti u opisivanje moguih tehnikih pristupa razvoju neutralizacije jer mislimo da smo, kroz pomenute tehnike, dali prikaze tehnika koje pokrivaju bazine principe u radu sa neutralizacijom. Idemo dalje, na naredne bazine emotivne sposobnosti.

Tolerancija na frustraciju-imunitet psihe

Razvoj kapaciteta za toleranciju frustracije
Uvodna razmatranja U standardnim psiholokim renicima, frustracija se odreuje kao: ...emocionalna reakcija na odreenu, spoljanju ili unutranju prepreku ispunjenju odreene elje Mnoge kole psihologije su razmatrale ovaj pojam, pri emu ga Elisova racionalno emocionalno bihejvioralna terapija stavlja u centralno mesto. Frojdov termin za frustraciju, Versagung, danas je veoma uobiajen, a da se o njegovom pravom znaenju u poslednje vreme u psihoanalitikim krugovima sve manje rarspravlja. Zanimljivo je da je u periodu krajem sedamdesetih gdina prolog veka, u doba koji neki nazivaju procvat terapeutske kulture, pogreno i pojednostavljeno razumevanje Frojdovih i drugih psihoanalitikih tekstova, uinilo da se na frustraciju gledalo veoma pojednostavljeno, kao na neku vrstu greke, eventualno nus-produkt nesavrenosti civilizacije, koja tako frustrira svoje pripadanike, koji posledino postanu agresivni. Vrhunac je bio u pokuaju odgoja dece koja ne bi doivela nikakvu frustraciju, ili bi je doiveli minimalno. Ovaj alosni eksperiment je pokazao da su takozvana non-frustrated deca posedovala vie neurotskih simptoma (tikova, fobija, neadaptivnog ponaanja itd.), nego njihovi frustrirani vrnjaci. Psihoanalitika razmatranja nikada nisu posmatrala frustracije na ovakav nain; iako ne uvek eksplicitno, logini zakljuci u pogledu ove teme su ukazivali na nunost frustracije; drugim reima, frustracija bi, kao i razvojni strahovi, bila neophodna za sticanje i ojaavanje psiholoke strukture, jednako kao to fiziki napori ojaavaju skeletnu muskulaturu. Frustracija je pelcovanje psihe, stvaranje njenog imuniteta. Naravno, za pelcovanje se koriste oslabljeni izazivai bolesti. Za razvoj psihikog imuniteta, tolerancije na frustraciju, korisna je, kao vakcina, optimalna frustracija. U standardnim psihoanalitikim shvatanjima, usko u vezi sa problemom postizanja kapaciteta za toleranciju frustracije, takav stav je sadran u Frojdovom fundamentalnom principu psiholokog rasta i razvoja, koji se sastoji u zameni principa zadovoljstva principom realnosti. Praktino, prema Frojdovom klasinoj teoriji, na poetku psihikog funkcionisanja, obrazac funkcionisanja koji je na delu slui direktnom zadovoljenju elje. (princip zadovoljstva) Ova se moe odrediti kao entitet koji s poetka ima iskljuivo svoju bioloku ukorenjenost-drugim reima, elju proizvodi ili somatska deficijencija (nedostatak neega), ili viak, pri emu, u sluaju prvoga, organizam biva pokretan na akciju, kako bi se dolo do kompenzacije nedostatka, odnosno, u drugom sluaju do rastereenja. Istovremeno, vano je napomenuti da je proces obnavljanja onim to nedostaje, jednako kao i rastereenjem vika, praeno doivljajem zadovoljstva. Momentalno, direktno zadovoljenje elje nije uvek mogue (sreom), pa jednika mora da razvija i drugi adaptivni princip-princip realnosti. Tolerancija na frustraciju: nasledno ili naueno? Prema naim shvatanjima, razdela i rovovska podeljenost na nativiste i environmentaliste, u ovom smislu, gubi na znaenju; logiki je opravdano, na osnovu injenica o ranom razvoju koji posedujemo danas, da je ljudski psihizam, na izvestan nain, predodreen da tolerie frustraciju. Kako e se ova sposobnost dalje razvijati,

zavisie od sredinskih okolnosti. Ovaj prikaz upravo ima za cilj da razmotri te sredinske okolnosti, odnosno iskustveni doivljaj reakcija objekata spoljnog sveta na linost u nastajanju, i reakcija koje su razvojno pospeujue za sticanje kapaciteta da se tolerie frustracija, kao i onih patogenih uticaja koji ometaju pravilni razvoj. Frustracija i zasnivanje procesa miljenja Paralelno sa ovim pitanjem, potrebno je imati u vidu da je proces miljenja usko povezan sa psihikom funkcijom koju psihoanalitiari zovu simbolizacijom, koja je nuan i dovoljan uslov procesa miljenja. Da bismo objasnili sutinu naih shvatanja, dodaemo jedan po sebi jasan primer. Ma kako paradoksalno zvualo, u normalnom ranom razvoju dete radi odreene stvari koje kao da pokazuju trend u celosti suprotan principu zadovoljstva: ve u nekim svojim prvim, i najprimitivnijim igrama, dete frustrira samo sebe, i iz toga dobija razvojne koristi8. Posluiemo se analitiarima dobro poznatim primerom, tanije zapaanjem koje je Frojd zabeleio posmatrajui prve igre svog sopstvenog deteta: U vreme kada se suoava sa normalnim razvojnim strahovima vezanim za oralnu fazu razvoja, poznatim kao strahovi od separacije, dete, oko prve godine starosti, stereotipno ponavlja ovakvu vrstu igre: ono najpre nalazi nekakav objekat iz svoje okoline (to moe biti boica za mleko, zveka, ili nekakva krpa ili klupko), hvata ga akom i potom prinosi licu, nakon ega gestikulira i vokalizuje zadovoljstvo; drugi deo ove jednostavne akcije ide u suprotnom pravcu: sada se isti objekat, voljnom akcijom, sklanja iz vidokruga, pri emu dete vokalizuje nezadovoljstvo, te se sada sekvenca vraa na poetak, jer dete trai objekat koji je nestao, grabi ga i privlai sebi. (Frojd, 1907 ) (ubaciti referencu) Kakav je smisao ove prvobitne repetitivne igre, i kakva je veza sa separacionom anksioznou? Najpre, dete je objekat koji mu znai privremeno izgubilo, (frustracija), kree u akciju koja se sretno zavrava ponovnim nalaenjem, i sledi relaksacija, odnosno doivljaj zadovoljstva. Osim ove dobiti, na delu je, u ovakvim i mnogim drugim primerima, i jedna druga: dete koje doivljava anksioznost kada se separie od majke, ma kako to bilo privremeno i prolazno, njene odlaske i dolaske doivljava, u oralnoj fazi, uvek na pasivan nain. U ovakvoj igri, ono je aktivni inilac deavanja koje, kako vidimo, ima u svojoj sutini frustraciju koja podie tenziju i ponovno nalaenje objekta praeno doivljajem zadovoljstva. Trei vani zakljuak, koji dobijamo iz ovog i mnotva slinih primera, odnosi se na proces zasnivanja prvog i najrudimentalnijeg simbola : u citiranom primeru, objekat koji bi nestao, pa bi se ponovo pronaao, ima emotivnu vanost za dete, emotivno je analogan majci, kao kljunom objektu ove razvojne faze. Dodaemo jo jednom, primer nam pokazuje detinju potrebu da praktino frustrira samo sebe.9 U nastavku razmatranja, posluiemo se hipotetikim malim varijacijama u odnosu na Frojdov originalni primer koji smo u gornjim redovima opisali. Pretpostavimo da do frustracije nije nikada dolo, odnosno da je majka uvek bila detetu na raspolaganju. Dete, u ovoj imaginatornoj situaciji, nema potrebu da majku simbolizuje zamenskim objektom (boicom, palcem, zvekom). Posledica je odsustvo potrebe da se bilo ta simbolizuje. Konano, zamisliemo da je jednogodinje dete iz primera u svojoj igri pomalo nespretno; u jednom trenutku, izmeu uzastopnih ponavljanja, ono je ispustilo zveku koja je zavrila negde van mogunosti detinjeg dohvatanja, i igra e momentalno biti prekinuta. U ovom smislu, igra je nehotino izmakla kontroli, i kvantitet frustracije je takav da dete ne
8 9

Pri ovome ne smatramo da dete ima svesnu intenciju da ovo ini, radi nekog njemu posve jasnog cilja Verujemo da e mazohizam, kao patoloka forma, u kasnijem ivotu voditi poreklo iz poremeaja ove razvojno legitimne funkcije autofrustracije

moe da ima kontrolu, te se javlja pla i negodovanje, esto i privremeno odustajanje od dalje igre. Kohutov pojam optimalne frustracije, koji emo razraivati detaljno na drugom mestu, ima svoje korene u najranijim iskustvima. U svetlu klajnijanske psihoanalize, ovaj objekat sa kojim se dete igralo, i koje je doivljeno sa pozicija dejeg animizma, potencijalni je lo objekat koji ne eli da se ponaa u skladu sa oekivanjima, odnosno deijim egocentrizmom. Generalni zakljuak koji se moe izvesti iz ovakvih razmatranja mogao bi se saeti u nekoliko redova: u psiholokom smislu, ontogenetski razvoj oveka nije mogu bez frustracije; pri tome, nivo frustracije mora biti adekvatan konkretnoj razvojnoj fazi i dejim kapacitetima, koji se mogu individualno razlikovati prema samim konstitucionim osobenostima. U daljem radu, potrebno je da detaljno razmotrimo osobenosti frustracija i razvoj tolerancije na frustraciju prema konkretnim razvojnim fazama Frustracija i odlaganje gratifikacije Jo jednom emo se vratiti na Frojdov opis detinjeg ponaanja iz prethodnog odeljka: dananji razvojni psihoanalitiari istrauju najranije interakcije izmeu odojeta i okolnog sveta objekata tako to pomno prouavaju svaku pojedinanu sekvencu dejih ponaanja, koja ponekad traju u intervalu od jedva nekoliko sekundi: dete koje se igralo gubljenja i nalaenja, dozvoljavalo je da proe neki minimalni vremenski interval potreban za (ponovno) pronalaenje objekta. Ovo vreme je jedinica odlaganja gratifikacije i, kako smo videli, onda kada je konkretni vremenski interval doivljen kao suvie dug, frustracija koju ovaj proizvodi dete ne moe tolerisati. Stepen ovog intervala u kome e postojati prepreka zadovoljenju proporcionalan je koliini frustracije koja e se formirati. Moe se zakljuiti da e ona odrediti i stepen tolerancije frustracije odreene elje. Takoe je mogue pretpostaviti da e se ovaj vremenski interval koji se umee izmeu elje i gratifikacije sa razvojem linosti poveavati, pri emu ne treba prenebrei subjektivni doivljaj odlaganja koje se lako ili teko podnosi. Razvojem tolerancije na frustraciju, sposobnosti za odlaganje zadovoljstva i podnoenje nezadovoljstva, razvija se, zapravo, osobina koja nam je poznata kao strpljenje. Sposobnost podnoenja trpljenja koje donosi odlaganje zadovoljenja potrebe. Frustracija i erotizacija Odreenje tolerancije na frustraciju, u kontekstu vremenskog intervala koji se umee izmeu elje i njene gratifikacije, deluje prilino jednostavno i moe da objasni mnotvo fenomena povezanih sa psihikim funkcionisanjem. Ipak, postoji jo jedan znaajan faktor koji je na delu prilikom odreivanja osobenosti frustracije i njene tolerancije. Uzeemo za primer jednu od takvih opserviranih deavanja koja dobijamo u radu sa naim klijentima: Osoba A. je bila dugo emotivno vezana za svog partnera koji pokazuje sve znake da iz veze eli da izae, a A. ovo odvajanje ne moe da tolerie. Obzirom da poseduje relativno naprednije mehanizme odbrane, ne moe da uposli jednostavno negiranje da partner najavljuje skori odlazak. Umesto toga, on poinje, postepeno i u sebi, da devaluira (obezvreuje) odlazei objekat ljubavi, kao da eli da kae ja u stvari nema ta da izgubim. Drugim reima, frustracija koju e ovaj odlazak napraviti bie mnogo manja, i laka za toleranciju, nego da A. nije uposlio mehanizam devaluacije. Na osnovu ovog i mnogih slinih primera, moemo zakljuiti o postojanju jo jednog faktora koji odreuje stepen frustracije, te naprezanja kapaciteta za njenu toleranciju: u meri

u kojoj je eljeni objekat libidino investiran, odnosno erotizovan, bie i subjektivno doivljen kvantitet frustracije. Pod erotizacijom, u ovom smislu, smatraemo osobito ekscesivno vezivanje libida za odreene vrste zadovoljenja i objekte koji ga omoguuju. Erotizovanje odreenih elja ne mora nuno da vodi negativnim ishodima, ve se moe razumeti kao proces u kome, tokom razvoja lilnosti-pri emu rano detinjstvo svakako ima vanu, ali ne i ekskluzivnu ulogudolazi do neke vrste mapiranja elja, prema njihovoj vanosti za konkretnu osobu. Preterana erotizacija, odnosno fiksacija za odreene oblike i naine zadovoljenja potreba, moe oteati razvoj sposobnosti da se tolerie frustracija koja nastaje nezadovoljavanjem tih potreba. Tolerancija na frustracije i mehanizmi odbrane Ukoliko se za gratifikacijom elje izrazito udi, stepen tolerancije odlaganja je manji. Jedan od najprimtivnijih mehanizama odbrane koji se moe uposliti u situaciji kada postoji izrazito jaka elja, a odlaganje ili prepreka elji deluju tako da izazivaju nepodnoljivu tenziju, mogao bi biti jednostavno negiranje postojanja elje. Svakako, teorijski je teko zamisliti da se neka elja moe negirati, i svakako da su ovakve kritike u pravu. Ukoliko se radi o jasnim bioloki zasnovanim potrebama, kakva je voda ili hrana, negiranje potrebe za ovim egzistencijalnim potrebama biolokog opstanka vodi u fiziku propast. Na alost, ekstremni primeri , kakav je recimo hronina anoreksija sa traginim zavretkom, ipak ukazuju na ovu mogunost. Mnogo blau formu iste ove vrste negacije elje usled nepodnoenja odlaganja, odnosno prepreke, nalazimo kod pojedinih adolescenata u nekim kriznim stanjima: Jebe mi se za sve, nije mi ni do ega. Psiholoke potrebe su, pak, mnogo podlonije negiranju sopstvenog postojanja-usled nemogunosti da se tolerie odlaganje ili druga vrsta prepreke-unutar linosti osobe. Moda je jedna od najglobalnijih tipova negacija ove vrste, a koja je u vezi sa arhainim narcizmom individue, negiranje psiholoke elje za rastom i razvojem , koji je invarijantna potreba tokom celokupnog ivotnog puta individue. eleo bih da budem savren, ali to savrenstvo mora da se dobije to pre i, po mogunosti, bez mnogo utroka psihike energije. Kako ovo nije mogue, jedini ishod je negiranje ove imanente ljudske potrebe. Jedan od mehanizama, koji stoji u bliskoj vezi sa prethodnim mehanizmom, jeste devaluacija elje, kako bi se izbegla anksioznost usled nemogunosti da osoba izbori sa njenom frustracijom. Na ovaj nain, devaluirajui intenzitet odreene elje, i njeno neispunjenje ne pravi onaj intenzitet frustracije koji osoba percipira kao nemoguu da se tolerie. Ukoliko se u ovom procesu paralelno dogaa i dekateksa, odnosno deerotizacija u vezi sa objektom ispunjenja elje, ovaj mehanizam, ukoliko predstavlja prvi korak ka sublimaciji, nije patogen: dekatektirani libido e se usmeravati drugim objektima ili, jednostavnije reeno, osoba e slobodnu energiju vezati za nove objekte. Konkretno, odustajanje od kompulzije da se poseduje ono to subjektivno ili objektivno ne moe biti dostupno, ume da donese stanje trajne psihike ravnotee. tavie, kod mnogih osoba nalazimo na ponaanja koje Kohut opisuje kao intuitivni doivljaj pojedinih aspekata pojaanja narcistike ranjivosti, kada osoba, realno prepoznajui svoja ogranienja, pomera elju ka pogodnijim i dohvatnijim ciljevima. Ovo, pak, esto nije mogue da se dogodi bez uticaja terapeutskog odnosa. Kod odreenih linosti, kod kojih je strukturalni deficit osobito izraen, elja za posedovanjem jako erotizovanog ili, drugim reima, hiperkatektiranog objekta, ne moe biti devaluirana, esto zato to prepreka objektu ume da formira senzacije koje, u sluaju frustracije elje za njegovim posedovanjem, prave senzacije fizike dezintegracije. Primera

radi, u radu sa jednim brojem ena sa prominentnim promiskuitetnim ponaanjem, posedovanje penisa (po mogustvu mnotva njih), ispostavilo se da predstavlja elju ija frustracija direktno uzrokuje doivljaj fizike ekstinkcije i psiholokog odumiranja.(bilo bi pogreno ovakve tenje shvatati kao izraz pojaane seksualne elje, obzirom da se od seksualnog zadovoljstva odavno odustalo, a na njeno mesto je dolo posedovanje. Slino je i sa osobama sa bolestima zavisnosti, osobito tekih droga, kada nedostatak opijata uzrokuje maninu akciju koja ne moe biti odloena.) Ako devaluacija elje predstavlja samo odbrambeni mehanizam, koji nema dalje razvojne korake (sublimaciju, pomeranje na druge objekte...), realno je oekivanje da e se na ovakvu konstelaciju nadovezati klajnijansko odreenje pozicije zavisti, s tim to e drugi, koji se nije odrekao elje, biti i sam devaluiran (devaluacija sopstvene elje vodi do zavisti, zavist do devaluacije drugih osoba koje se nisu odrekle elje). Osobe koje su obezvredile elju za psiholokim rastom (ako je nisu i u celosti negirale), umeju da pribegnu razliitim reakcijama iza koje, po pravili, izmeu ostaloga, funkcionie zavist: ako drugi oko mene rastu, a ja stagniram, postajem sve manji. Ali, ako umanjim (odnosno devaluiram) ove ljude oko sebe, oni se u mom doivljaju smanjuju, te ja sam imam iluziju da, u stvari, rastem. Sledei odbrambeni mehanizam kojim osoba pokuava da izae na kraj sa eljom ija se frustracija doivljava kao frustracija koja se samo po ogromnu cenu moe tolerisati, jeste pomeranje ili projekcija ove elje na druge osobe . (mislimo da se ovaj manevar ne moe dovoljno dobro razumeti bez Kohutove teorije o selfobjektima, o kojoj smo govorili u poglavlju o konstantnosti objekta i nesposobnosti tugovanja kod osoba sa narcistikim poremeajima). Konkretno, da bi manevar bio uspean, sa drugom osobom koja ima sposobnost i spremna je na akcije koje u sebi nose i rizik neuspeha (frustracije elje), osoba koja primenjuje pomeranje, zasniva odreenu vrstu odnosa koji Kohut 1971, 1972.) naziva blizanakim transferom. Osoba se identifikuje sa drugim kao da je drugi on sam-blizanac, i kroz drugoga nastoji da ispuni sopstvenu elju, bez rizika od frustracije koju bi donelo neispunjenje elje kada bi pokuavao da je sam zadovolji. Ovakve psiholoke konstelacije, opet, ne moraju nuno biti patogene: ako upotrebimo Kohutov primer (Kohut,ubaciti referencu , ) i dalje ga razradimo, moemo takav mehanizam primetiti u saradnji izmeu Sana Panse i Don Kihota. Ovaj drugi je heroj, koji se usuuje da se bori sa adajama (iako su one, u objektivnom svetu, tek vetrenjae), to nije uloga koju bi mali Sano sebi dopustio kao elju, iako ju je, moemo spekulisati, i sam nekada posedovao, te od nje odustao. S druge strane, bez Sana, don Kihot bi verovatno brzo jadno zavrio. ) Drugi, drastiniji primer, moemo videti u harizmatski voama koje umeju da, otvoreno i esto zapanjujue drsko, nude masama grandiozne projekte, poput hiljadugodinjeg carstva, ili se uputaju u aktivnosti sumnjivo moralnih kredibiliteta, a da ne izgube sledbenike u masama. Moglo bi se rei, iz razloga to oni otvoreno pokazuju besprizornost u realizovanju onih elja od kojih je pripadnik mase odavno odustao.10 Pre nego se osvrnemo na druge, i razvojno sloenije mehanizme odbrane, osvrnuemo se na jednu osobenost prethodno opisanih mehanizama, koju nismo eksplicitno podvukli; najpre, u raspravi u vezi tolerancije na frustraciju, fokusirali smo se na transformacijama koje se odnose na elju, kao sutinskog aspekta pitanja frustracije i njene tolerancije. U primeru negiranja, videli smo da se elji ne doputa postojanje, dok u procesu devaluacije, ona biva prihvaena, dok se transformacija deava u smislu njenog kvantiteta i psiholoke vanosti za funkcionisanje linosti. U procesu projekcije, doputa se originalni kvalitativnokvantitativni naboj elje, ali se njeno posedovanje premeta na drugi objekat.
10

Iako se ova razmatranja mogu tumaiti i dobro poznati postavkama u vezi grupa, njihovih voa i ego-ideala (videti Frojd, S: masovna psihologija i analiza Ja), ovde je akcenat na narcistikim komponentama iste pojave. Takoe, videti Kohut, Oblici i transformacije libida; Kohut, How does Analysis Cure

Kod reakcione formacije, elja ije postojanje uslovljava doivljaj da se njena potencijalna frustracija ne moe kontrolisati, ostaje na objektu i ne podlee projekciji ; ono to se transformie, jeste njen smer i valenca. Drugim reima, originalnu elju smenjuje njena suprotnost, ije osujeenje izaziva frustraciju koja se da tolerisati. Opti primer bi se mogao nai u masivnim karakternim promenama osobe, koja je, kako psihoanaliza ume da otkrije, u detinjstvu posedovala stav izrazite aktivnosti u kretanju sa posebno atraktivnim dejim eljama, postepeno preokretao stav u ekstremnu pasivnost. Vano je ne pobrkati ovaj mehanizam sa prethodno opisanim, jer naizgled moe delovati nalik negaciji i devaluaciji: u sutini, elja poseduje svoj emocionalni naboj, i snanu katektiranu energiju vezanu za objekat elje; ono to se menja, jeste da se gratifikacija oekuje pasivno. Primera radi, moemo zamisliti dete koje u doba infantilne seksualnosti aktivno i uz izrazitu snagu elje, aktivno traga za objektom koji bi zadovoljio infantilni seksualni naboj. Kada se infantilna elje sudari sa preprekama, dolazi do masovne reaktivne formacije; za objektom se udi, ali na pasivan nain. Deak koji je aktivno tragao za seksualnim objektom ranog detinjstva, u adolescenciji pasivno oekuje da bude osvojen. Dobit je sasvim oigledna: kako je zauzeo pasivnu poziciju, on ne moe da bude odbijen. U aktivnoj varijanti, frustracija koja bi nastala kada bi aktivno traio, i doiveo odbijanje se, usled niske tolerancije na ovakvu frustraciju, mora izbei po svaku cenu. Kao i kod svih mehanizama odbrane, puna cena ovakvog kompromisa je oigledna i vidljiva u ogranienju koju nosi pasivan stav ove vrste. Tolerancija na frustraciju i faze razvoja

Fristracije i tolerancija na frustraciju vezana za oralnu fazu razvoja Kako smo ve napomenuli, u oralnoj fazi razvoja, sa pozicija frustriranog zadovoljstva, u sutini, ne postoji sukob u klasinom smislu (kad postoji elja, ali joj se suprotstavlja neka druga, moralna norma...to stvara konflikt). U ovom najranijem razdoblju ivota (kada jo nema izgraenih instanci linosti da bi postojao unutranji sukob) generalni doivljaj koji proizvodi frustraciju jeste deficijencija (nedostatak) ili viak. Ako se usmerimo na tenzije koje izaziva separaciona anksioznost, onda moemo lako da uvidimo da je kapacitet koji e omoguiti toleranciju na frustraciju odsustva objekta, u sutini negova introjekcija, odnosno internalizacija. (Razvoj celovitosti i konstantnosti objekta) Odsustvo materinskog objekta, po pravilu, podie anksioznost, kao signal (Frojd, S. 1926). Ovo, kako smo prethodno opisali, dovodi do prvih simbolizacija, koje e biti odluujue za procese miljenja, i koje postepeno vode ka uspostavljanju dobrog objekta u Ja. Funkcije umirivanja koje je obavljao materinski objekat, sada preuzima detinje arhaino ja. U ovom smislu, postepeno sa razvija detinji kapacitet da bude samo. Ukoliko je materinski objekat (esto iz sopstvene potisnute separacione anksioznosti, interferirao sa ovom detinjom razvojnom potrebom, doi e u zastoja u razvoju ovih kapaciteta.) Ometanja u ovom razdoblju se u odraslom ivotu manifestuju na najrazliitije naine, od veoma suptilnih, do krajnje arhainih. Ukoliko je ineternalizovan samo deo funkcija objekta koji je pogreno ili nedovoljno umirivao oralne frustracije, odrasli e, esto, u raznim anksioliticima traiti zamenu za funkcije koje nedostaju, ili su slabo zasnovane (alkohol, droga, sedativ). U sluajeva narcistikih poremeaja linosti, traie se osoba kojoj e biti pripisivane funkcije umirivanja oralnih tenzija. Da neko bude tu, u situacijama u kojima je narcistika ravnotea privremeno ili trajno poremeena, ima svoja normalne, ali i patoloke forme. U jednom sluaju, klijent na psihoanalitikim tretmanu bi od svojih najbliih zahtevao, pri svakom

intelektualnom naporu, prisustvo drugoga ija bi se funkcija jednostavno svodila da sedi pored njega dok ovaj obavlja zadatak. 11 Terapeutsko podsticanje zapreenih kapaciteta za tolerisanje oralne frustracije Iz prethodnih razmatranja, jasno je da se u oralnoj fazi kapacitet za toleranciju frustracije zasniva pri pasivnom poloaju deteta koje ima razvojni zadatak da se internalizacijom izbori sa separacionom anksioznou. Terapeut bi, u radu sa ovakvim psiholokim konstelacijama, najpre morao biti naoruan strpljenjem (tolerancijom na frustraciju potrebe za brzom efikasnou. ovek ne moe da daje drugome ono to sam nema), i ponudio bi sebe kao objekat koji razumeva nelagodu klijenta, ali koji, istovremeno, u terapeutskom odnosu komunicira sopstveno stanje mira u odnosu na klijentove sadraje, koji nekada umeju da deluju veoma uznemirujue. U estim sluajevima, klijent e ovakve sadraje (ili aktuelna ponaanja nalik odigravanju), nesvesno upotrebljavati ne bi li testirao granice terapeuta-kao da trai direktan odgovor na pitanje koliko anksioznosti moe objekt- terapeut tolerisati. Ukoliko se u ovome istraje, realno je oekivati da e nastupiti proces internalizacije i potom identifikacije sa umirujuim funkcijama terapeuta. U vezi sa ovim, esto se postavlja pitanje poveane aktivnosti terapeuta. Valja podsetiti da se, kod ovakvih klijenta, radi o deficijencijama u funkcijama koje roditeljski objekat nije obavio kako treba, od kojih se mnoge odnose i na fiziki kontakt, verbalne podrke, i slino. Opet, ovakve aktivnosti su u direktnom neskladu sa pravilima psihodinamskog (psihoanalitikog) rada, u kome nema direktne gratifikacije i fizikog kontakta. O.L.I. metod ne iskljuuje i mogunost fizikog kontakta sa klijentom (npr. dranje za ruku u stanjima straha, dodirivanje klijenta kao znak podrke u stanjima oaja...U O.L.I. metodu esto koritimo i tehnike direktnog rada sa telom (iz Rajhove vegetoterapije, Lovenove bioenergetike, Klijevog radiksa). Psihoanalitiari, veinom, smatraju da terapeut, kada se nae u kontaktu sa klijentom koji produkuje na ovaj ili onaj nain uznemiravajue sadraje, moe ponuditi sopstveno stanje unutranjeg mira jedino ako dosledno ostane na poziciji neutralnosti. U principu, snane negativne transferne reakcije su neminovne, te se moe dogoditi da terapeut bude opaen kao replika materinskog objekta koji nije uspeo da obavi funkcije umirivanja uznemirenog deteta. U ovim sluajevima, esta posledica je naputanje terapeutskog procesa: klijent kanjava terapeuta, odnosno frustrira ga onim sredstvom kojeg se sam najvie pribojava, to jest, preranim naputanjem terapijskog procesa. U poglavlju o neutralizaciji govorili smo o posebnim momentima u terapijskoj situaciji, momentima susreta koji donose nova proceduralna znanja, implicitna znanja o nainu bivanja sa drugim. Smatramo ovakva iskustva kljunima i za razvoj sposobnosti za toleranciju frustracije. Svakako da je, s druge strane, odsustvo gratifikacija u psihoanalitikom metodu frustracija koju klijent sa ovakvim tegobama teko podnosi. Ipak, kako smo ranije podvukli, deficijencija (nedostatak-frustracija) je potrebna i nuna da bi se proces internalizacije i identifikacije pokrenuo (ako je optimalna). Terapeut svojim razumevajuim stavom, uz posedovanje sopstvenog mira, zaista frustrira klijenta, s time to ova frustracija, po svom kvantitetu, treba da bude optimalna. (U primeru deje igre gubljenja i nalaenja videli smo nain na koji dete, u sutini, samo sebe optimalno frustrira, u kontekstu razvojnih potreba.) Iako se, generalno, slaemo sa psihoanalitikim stavom da zadovoljenje transfernih potreba nee pomoi u razvoju tolerancije na frustraciju, smatramo da ni kruto podravanje ovog
11

Zanimljivu ilustraciju ovih psiholokih konstelacija videti u Kohutovoj studiji o nesanici fon Bizmarka (Kohut Search for the Self, vol. III, str. 244-285)

stava takoe nee podstai razvoj tolerancije ako se frustracija ne doivi kao podnoljiva (optimalna). Smatramo da je to neophodna senzibilnost terapeuta (empatinost) da oseti kada je frustracija prevelika, i da, u takvim situacijama, ponudi i neto vie od neutralnostiumirenje koje se ne zasniva samo na unutranjem miru terapeuta i razumevanju, ve i na aktivnim postupcima koji e pomoi klijentu da se umiri (rei podrke,biete u redu, nita se strano nee desiti...telesni dodir kao znak podrke, zagrljaj...posebno u radu sa adolescentima). Podrka nije sutinski neuklopiva sa psihodinamskim radom. U koliko se to radi kada nije nuno, kada klijent moe da podnese frustraciju i tako razvija sopstvenu sposobnost, teee aktivnosti terapeuta ometaju njegov razvoj. U edukaciji kandidata za bavljenje O.L.I. metodom, kada govorimo o bitnim psihoterapijskim principim a(kao to je, na primer, neutralnost i nezadovoljavanje transfernih potreba) obino naglasimo i to da su ti principi dobri, da ih se treba pridravati osim onda kada nisu dobri. (Posle odreenog vremena edukacije kandidati esto prave alu na raun pravila to je dobro, osim kada nije. I Frojd je govorio o preporukama za terapijski rad, a ne o zakonima. Lepo bi bilo kada bismo mogli da damo optevaea pravila psihoterapijskog posla jer bi onda taj posao bio mnogo laki. Na alost, praksa nas je uverila da toga nema (kao ni recepta za vaspitavanje dece) jer su, zaista, sva terapijska pravila i principi dobri osim kada nisu. Razluiti kada jesu, a kada nisu, jeste vetina koja zahteva iskustvo i znanje, a pre svega empatinost, osetljivost i odgovornost dati pravi odgovor na datu situaciju). U radu na metodologiji psihoterapijskog rada u O.L.I. psihoterapiji trudimo se da damo to jasnije kriterijume kada je dobro primenjivti odreene principe, metode, tehnike...a osnovni kriterijum je prepoznavanje upravo stepena razvijenosti odreenih bazinih sposobnosti o kojima govorimo. Razvijenost sposobnosti odreuje odgovarajui pristup. Ne moemo na isti nain pristupiti u vaspitanju detetu od dve i dvanaest godina. To zavisi od razvijenosti sposobnosti deteta. Zato bi drugaije bilo u psihoterapiji odraslih. Sposobnosti klijenta odreuju psihoterapijski pristup. Prisetimo se, moemo raditi samo u zoni narednog razvoja (Vigotski).

Frustracije i tolerancija vezana za analnu fazu U analnoj fazi ranog psihoseksualnog razvoja po prvi put e se u doivljaju deteta osetiti neto novo ega je u prethodnoj, oralnoj fazi, bilo poteeno: radi se o pojavi sukoba izmeu potreba Ja i zahteva spoljanjeg sveta. Ovaj spoljanji svet je, iz ugla posmatranja odraslog, veoma skuen, i obuhvata znaajne druge ranog detinjstva (porodicu, sa majkom, ocem, bratom, sestrom, i drugih znaajnih osoba koje su u blizini), dok u fizikom smislu opasava prostor u kome ovaj svet sa detetom ulazi u interakciju. Iz ugla posmatranja i doivljavanja deteta, ovaj svet je ogroman, a uenje kroz koje e u njemu proi je sutinski vano i ostavlja duboke tragove, iz jednog jednostavnog razloga: svo uenje ranog detinjstva je proivljeno uenje, daleko od intelektualnih knjikih napora koji e uslediti sa polaskom u kolu. Kako je dobro poznato, u ovoj razvojnoj fazi, jedna od aktivnosti deteta koje biva erotizovano, i koje privlai mnoge interakcije sa roditeljskim objektima, jeste toaletni trening. U prethodnoj fazi, velika veina roditelja ne bi bili prepreka neposrednog detinjeg gratifikovanja impulsa da se rastereti mimo none posude. Sada e impulsivno rastereenje naii, kako smo pomenuli, po prvi put na znaajnu prepreku. Direktno, izmeu impulsa i rastereenja, sada se mora napraviti odlaganje, i to odlaganje za koje dete ovog uzrasta ne nalazi nikakav smisao. Valja se podsetiti da za njega, na ovom uzrasnom stadijumu,

unutranji sadraji nemaju asociranih negativnih vrednosti, kakvi su stid, sramota, prljavost, ili neprijatnost. Tek, njemu deluju da roditelji osobito insistiraju na ispunjavanju svoje volje u odnosu na detinje sadraje creva i beike.12 Dete, s poetka, moe ignorisati prepreku koju postavljaju roditelji, ali direktno impulsivno rastereenje, i sa njime asociran doivljaj zadovoljstva, uzastopno se sudara sa kaznama koje roditelji manifestuju. Jedna od najeih je pretnja uskratom voljenja. Svakako, osim tapa postoji i argarepa i, ukoliko dete odloi direktnu gratifikacju, to jeste frustracija po sebi, dobie od roditelja aplauz, oboavanje, divljenje, ili ta drugo, zavisno od roditeljskih strategija u toaletnom treningu. Drugim reima, i ovde vidimo onu znaajnu funkciju psihizma, koje za svaku uskratu, ili rtvu, najee trai kompenzaciju. (ovo saznanje je bitno za razumevanje emocionalnog raunovodstva u O.L.I. metodu o kojem emo govoriti kasnije) Na ovom mestu ne moemo ulaziti u sve sloenosti interakcija izmeu deteta i odraslog u analnoj razvojnoj fazi, te emo se usredsrediti na problem frustracije i sposobnosti , ili odsustva tolerancije frustracije. Jedan od oblika jake frustracije nailazi u sluaju kad su prethodne reakcije roditelja uinile da dete suvie visoko ceni svoje unutranje sadraje. Ako bismo doivljaj opisali reima deteta on bi se mogao formulisati na sledei nain: Moji sadraji na kojima vi insistirate su suvie bitni da bi ih vam ja dao. Odmah moemo dodati i problem koji nastaje kada roditelji neadekvatno izvode toaleti trening, i kada su njihove gratifikacije detinjeg zadravanja muiave, nedaekvatne i nedosledne, kada dete moe imati doivljaj da je kompenzacija za odloeni impuls u stvari jedna neatraktivna, mrava argarepa. (rana psiholoka matematika) Psihoanalitiari su odavno nali da je, u odraslom dobu, jedan od simbola tih precenjenih unutranjih sadraja esto simbolizovan u novcu. Kod ve poslovino poznatih tvrdica, na nesvesnom planu, novac je produetak tela osobe, a davanje ili troenje novca je in nalik kastraciji. U jednom sluaju koji poznajemo, klijent koji je, sticajem neobinih okolnosti, izgubio (u sutini sasvim skromnu) koliinu uteenog i u posebne odaje skrivenog novca, ureenog po njihovim serijskim brojevima, reagovao je na ovaj gubitak privremenom psihotinom epizodom. Frustracije u ovom domenu se odnose na dati i uzeti . Ovo prvo se doivljava kao frustracija prvog stepena, a iza drugog, iako deluje lagodnije, moe vrebati opasnost da drugi daje, da bi imao pravo da trai. U ovom smislu, jedan drugi klijent je imao jednu posebnu vrstu prisilne neuroze, koja bi se manifestovala u posetama frizeru, restoranu i slinim mestima gde se oekuje da treba dati napojnicu. Osoba je, bez problema, mogla da plati frizeru sa uslugu ianja kose, ali bi imao muku i preznojavanje kada bi trebao da da baki. Ova prva usluga bi bila razmena, dok napojnica frizeru ili konobaru predstavlja neskriveni in davanja bez kompenzacije. Poznata je anegdotska pria o zelenau iz nekog malog mesta, koji je bio poznat po svom tvrdiluku i srebroljublju. Jednom prilikom je pao u cisternu prepunu vode i, kako nije znao da pliva, poeo je da se davi i doziva u pomo. Metani su odmah krenuli u in spaavanja, tako to su prili uz ivicu cisterne sa vodom i vikali Daj ruku !. Avaj, kada bi zelena u nevolji uo daj, i video pruenu riku, on bi jo dublje potonuo. Tako bi verovatno tuno skonao, da metani nisu imali nekog dobrog poznavaoca ljudske prirode, koji je priao cisterni i rekao :Na ti ruka!, kada se zelena odmah za njega uhvatio i bio spaen. Dakle, neadekvatan razvoj tolerancije na frustraciju u ovoj fazi, kasnije se najee manifestuje kroz to to osoba ne moe da podnese da daje, ako odmah ne dobije adekvatnu nagradu zauzvrat, da se osea iskorienom, u strahu da e joj neko oteti njene dragocene sadraje (novac, emocije, ideje...), kao i kroz to da ne moe da podnese da prima, jer je to obavezuje.

12

Treba imati u vidu da na ovom uzrastu dete izjednaava mentalne unutranje sadraje, sa onim fizikim,.

Odbrambene reakcije od frustracije u analnoj fazi

U ekstremnom smislu, kod nekih osoba kod kojih uzimanje, jednako kao i davanje, inicira frustraciju koja se ne moe tolerisati, odbrambena reakcija moe biti predstavljena nekom vrstom zatvaranja u sopstveni svet kojim se pokuava ostvariti iluzija o samodovoljnosti. Kod ovakvih osoba nita ne ulazi, i nita ne izlazi u okviru sistema koji pokuava da se zatvori spolja i iznutra. Ukoliko se ovo dogodi veoma rano u razvoju, osobu karakterie izgledno mnotvo socijalnih kontakata, od kojih se ni jednom ne dozvoljava da ima i emocionalnu vrednost. Nema nikakvog tugovanja usled separacije sa ovom ili onom osobom (jer pravog odnosa nije ni bilo), samim time ni onih poistoveenja sa drugima koja, u sutini, bogate ovekov unutranji svet. Poznato je da je jedna od karakternih crta koje se formiraju na ovom uzrastu vezana za prkos, odnosno ogromnu frustraciju koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim, je zgodna formulacija ove osobenosti reakcija na frustraciju iz pomenutog razvojnog razdoblja. U ranom detinjstvu, pokoriti se volji roditelja bi, s poetka, izazivalo bunt, koji bi po pravilu bio kratkog roka. Ipak, dete koje se nije htelo pokoriti, ali se istovremeno plailo kazne, umelo bi da nae kompromis koji bi se, u estim sluajevima, formirao i kao jedna od karakternih crta odraslog: Izmeu naredbe i izvrenja sada se umee dobro nam poznat pojam odlaganja, ovaj put sa negativnim znaenjem: Evo sada u...... je takva kompromisna tvorevina, koja u sutini znai i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. (o volji kao sposobnosti, njenom formiranju i devijacijama govoriemo u posebnom poglavlju) Vie nego skromna produktivnost ovakvih osoba, primera radi, u radnom okruenju, manifestuje se kada osoba ima nareenje da obavi neki zadatak i da produkuje nekakav ishod svog rada, ima svoje uzroke u ovakvim konstelacijama ranog detinjstva. Kako smo prethodno videli, dete na analnom stadijumu razvoja ima zadatak da kontrolie sopstveni impuls za direktnom gratifikacijom

Frustracije i tolerancija vezana za edipalnu fazu U prethodnim razmatranjima smo mogli uvideti da je proces razvoja linosti praen sve veim zahtevima za tolerancijom frustracije: u oralnoj fazi, moe se rei, nije postojao konflikt izmeu Ja i spoljanjeg sveta, a prepreka (iz ugla posmatranja razvoja tolerancije na frustraciju) se sastojala u manjem ili veem odaaganju elje. Podsetimo, u najranijim fazama postnatalnog ivota praktino postoji jedan objekat, obzirom da je odvajanje Ja od okruenja jo uvek rudimentno.U ve sledeoj, analanoj fazi, imamo konflikt dva entiteta, od kojega jednu stranu u sukobu ine detinje egoistine elje, i objektni svet (najee roditelji) koji se ovim eljama suprotstavljaju. Najzad, u edipalnoj fazi, varijanta moguih konflikata je dignuta na jo vei nivo, obzirom da su sada u sukobu tri instance: detinje Ja, majka i otac. O osobenosti Edipalnog konflikta je ve mnogo pisano, da bi bilo potrebe da se ovde on ponovo razmatra; otud emo se fokusirati na problem frustracije i mogunosti ovaldavanja frustracijom. Iz ugla posmatranja deaka, potreba da se poseduje majka nailazi na barem dve prepreke: s jedne strane, njena ponaanja, koja deca (ponekad sa pravom) doivljavaju kao njeno zavoenje, imaju posve izvestan ishod, koji tretiraju kao majinu prevaru. S druge pak, otac deluje kao nepremostiva prepreka, koja e biti utoliko opasnija ukoliko dete svoju frustraciju, i posledinu agresiju, projektuje na predstavu oca. Ovde e biti intenzivirana ona

vrsta nelagode koju smo na drugom mestu opisali kao ambivalanciju. (u narednom poglavlju sledi tekst o toleranciji na abivalenciju.) Od ega e zavisiti kako e se dete na ovoj razvojnoj fazi nositi sa frustracijom? Isti mehanizmi koje smo prethodno opisali deluju na ovom razvojnom stadijumu, iako su mnogo sloeniji, odnosno i kvantitativno izraeniji. Ukoliko je dete intenzivno bilo fiksirano na majinu reprezentaciju, (odnosno kada kapaciteti za toleranciju frustracije poreklom iz oralne faze nisu bili razvijeni koliko je potrebno), dete doivljava majin lik kao neto od ega se teko, ako ikako moe odvojiti. Pomeranje libidinih investicija sa majinog objekta e svakako biti utoliko tee, ukoliko je zaposednue intenzivnije. Na ovom mestu ne moemo ulaziti u raspravu u vezi etiolokoh uzroka ovakvih jakih zaposednua majinskog objekta, odnosno diskusije udela konstitucije ili majinog zavoenja. Tek, naputanje majinog obejkta, u ekstremnim sluajevima, moe biti gotovo nemogue. U odraslom dobu, osoba ne moe podneti da bude ostavljena. Valja napomenuti da u ovoj razvojnoj fazi, koja moe nalikovati istim oralnim separacionim anksioznostima, postoji jedan znaajan kvalitativan momenat koji ga odreuje kao edipalan: osoba se ne moe pustiti da ode drugome. Ponovo, sa gledita mukog deteta, otac postaje rival u onoj meri u kojoj je, mogli bismo rei, majka poeljna i nezaobilazna. Odvijanje procesa identifikacije sa ocem, to je zadatak koji detetu predstoji, zavisie opet od onih kapaciteta za toleranciju frustracije koji su se trebali razviti u prethodnim fazama. Pomenuli smo da, u analnoj fazi, dete mora da ovlada frustracijom koju nosi nuda da se povinuje volji odraslih i njihovog autriteta , (da razvije dobru volju, saradljivost) onoj volji koja bi ih primorala da se pokore treningu na istou. Neretko, u iskustvu se pokazuje da se mogu oekivati dva ishoda: dete e ostati pobunjenik celog iviota, sa svom frustracijama koje ova uloga sa sobom nosi, ili e se, kao druga krajnost, bunt ranog detinjstva transformisati u apsolutno pokoravanje svakom autoritetu (iz koga esto moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu). Dalje emo navesti samo neke od kapaciteta na koje se nije u literaturi posvetilo vie panje ( a prema naem iskustvu, ovo je manjak koji treba nadoknaditi) Jedna se odnosi na kapacitet koji se moe nazvati hrabrou (o tome emo detaljnije govoriti u poglavlju o inicijativi, kroz Kohutova istraivanja hrabrosti....) da se u odraslom dobu podeli megdan sa direktnim rivalom, pa ak i da se u ovo odmaravanje snaga ue sa radou. Ovo oseanje je na delu i kada se pobeuje drugi (aktuelna pobeda), ili kada osoba pobeuje sopstveni infantilni narcizam i, na neki nain, pobeuje sebe (privremeni poraz pri kome se iskreno estita pobedniku-kapacitet za fer plej borbu. Pokazuje kapacitet za toleranciju frustracije koju nosi poraz, to omoguava ulaenje u druge takmiarske aktivnosti uprkos riziku od poraza-frustracije). Drugi kapacitet, koji je, kao i svi ostali, nadgraen na kapacitet iz prethodnih faza, odnosi se na sposobnost da se preuzme liderska funkcija, bez nesvesnih fobinih reakcija od same pozicije, te projektivih identifikacija, tipa, ja podreene posmatram kao manje vredne-oni ekaju moju greku. Trei kapacitet, koji je u vezi sa prethodno opisanima, se odnosi na spremnost da se tolerie fukcija osvajanja novih libidom investiranih objekata, bez nesvesnih tenzija iji uzroci lee u labavim kapacitettima za toleranciju frustracije nasleenih iz prethodnih faza: konflikt koji bi se najjednostvanije mogao verbalizovati kao kada sam osvojio, morau i da odbranim, ili , u jo regersivnijem obliku, osvojio sam devojku, sada ne znam ta s njom da radim. Kod dece enskog pola, koji doivljavaju obrnuti Edipalni konflikt, nalaze se kapaciteti specifini za njihov pol, ali i oni koji imaju manje ili vee odlike poput onih kod muke dece. Dananji kulturalni milje, nove vrednosti i norme koje se postepeno plasiraju mnogim uticajima, dovode do intenziviranih frustracija koje se sve tee toleriu u

generacijama osoba enskog pola koje postepeno stasavaju. U jednoj reenici, moglo bi se rei da izmicanje frustracijama, te potrebi da se one toleriu, poiva na jednoj jednostavnoj reenici koju enski identitet mora da usvoji: Mukost je negde drugde... Generalno, problemi koji nastaju usled percepcije da su frustracije koje edipalni konflikt sa sobom nosi nepodnoljive, mogu se posmatrati kao slabosti prededipalnog ega da se usmeri ovim konfliktima, esto iz intuitivne (i ispravne) spoznaje da se frustracije koje ova razvojna faza sa sobom nosi ne mogu tolerisati: ove osobe e u svemu izbegavati treeg. Otud e se psihoterapijski napori usredsreivati na otklanajnje onih razvojnih zastoja i slabosti Ja koje poseduje zakoene kapacitete prethodnih faza. Praktino reeno, cilj rada bi se odnosio na utvrivanje sposobnosti Ja da se upusti u konflikte koje nosi edipalni novo razvoja, sa novosagraenim mogunostima tolerancije frustracije koje dovodi splet edipalnog konflikta. Uporedili smo toleranciju na frustraciju sa imunitetom. Kada govorimo o imunitetu, razdvajamo neto to nazivamo opti imunitet, generalnu sposobnost organizma da se nosi sa izazivaima bolesti, i specifini imunitet na odreene izazivae bolesti (to je ono to se podstie vakcinama, pa imamo vakcine protiv razliitih bakterija ili virusa.). Neto slino postoji i kod sposobnosti tolerancije frustracije. Moemo rei da neki ljudi, generalno, bolje podnose frustraciju od drugih, da imaju bolji opti psihiki imunitet na frustracije koje ivot sa sobom nosi. Meutim, moemo rei i to da svako ima i neku svoju Ahilovu petu, neki tip frustracija koje podnosi tee od drugih oblika frustracija. Ti tipovi frustracija mogu, i u ivotu odrasle osobe, biti doivljeni kao tipini predstavnici frustracija vezanih za neku od navedenih razvojnih faza i na njih osoba moe reagovati slino kao to je reagovala u detinjstvu. Govorei o razvojnim fazama, prema Frojdovom modelu razvoja nagona, nismo obuhvatili jednu veliku i bitnu oblast linosti i frustracija koje se deavaju u tom sektorunarcistikom sektoru linosti. Tolerancija na frustraciju narcistikih potreba Pre nego to preemo na tehnike implikacije u radu sa tolerancijom na frustraciju, daemo, kao i za prethodno obraene sposobnosti, tabele sa skraenim prikazom ispoljavanja razvijene sposobnosti tolerancije na frustraciju, i ispoljavanja defekata u razvoju ove sposobnosti.

Sposobnost: Tolerancija na frustraciju Sposobnost da izaemo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih naih potreba izaziva u nama Ispoljavanje nedostatka - negiranje postojanja elje negiranje psiholoke elje za rastom i razvojem, eleo bih da budem savren, ali to savrenstvo mora da se dobije to pre i, po mogunosti, bez mnogo utroka psihike energije. Kako ovo nije mogue, jedini ishod je negiranje ove imanente ljudske potrebe. Osoba e zgubidaniti, kulirati, blejati...i polako zaostajati u razvoju -devaluacija elje, kako bi se izbegla anksioznost usled nemogunosti da osoba izbori sa njenom frustracijom. Na ovaj nain, devaluirajui intenzitet odreene elje, i njeno neispunjenje ne pravi onaj intenzitet frustracije koji osoba opaa kao nemoguu da se

tolerie. Umanjivanje ambicija, sopstvenih sposobnosti, uproseavanje. Zavist prema onima koji nisu umanjili elju i sebe. -pomeranje ili projekcija ove elje na druge osobe . Osoba se identifikuje sa drugim kao da je drugi on sam-blizanac, i kroz drugoga nastoji da ispuni sopstvenu elju, bez rizika od frustracije koju bi donelo neispunjenje elje kada bi pokuavao da je sam zadovolji. To moe biti klub za koji navija, javna linost iji je fan, neki drugi idol...sopstvena deca kroz ije uspehe ivi... -reaktivna formacija-okretanje u suprotno. Na primer, aktivno kretanje ka odreenom cilju se okree u pasivno oekivanje da se to desi. -nedostatak tolerancije na specifine frustracije: oralna-tolerancija na frustraciiju potrebe za primanjem: osoba ne moe da podnese odsustvo objekta ljubavi,.Neko uvek mora da bude tu (zivka stalno, davi, gui, zapomae). Ne moe da bude sama. Ne podnosi frustraciju potrebe za primanjem, hranjenjem, psiholokim hranjenjem. Alkoholizam, tabletomanija, ovisnost od lekova, ovisnost od drugih. Izraeno nestrpljenje, nemogunost da se odlae, mora odmah, to je jae od mene oseanje... analna-tolerancija frustracije vezane za davanje: za svaku uskratu, ili rtvu, najee trai kompenzaciju. Frustracije u ovom domenu se odnose na dati i uzeti. Ovo prvo se doivljava kao frustracija prvog stepena, a iza drugog, iako deluje lagodnije, moe vrebati opasnost da drugi daje, da bi imao pravo da trai. -zatvaranja u sopstveni svet kojim se pokuava ostvariti iluzija o samodovoljnosti. Kod ovakvih osoba nita ne ulazi, i nita ne izlazi u okviru sistema koji pokuava da se zatvori spolja i iznutra. -mnotvo socijalnih kontakata, od kojih se ni jednom ne dozvoljava da ima i emocionalnu vrednost. prkos, odnosno ogromnu frustraciju koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim -odlaganja: Evo sada u......-kompromisna tvorevina, koja u sutini znai i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. -apsolutno pokoravanje svakom autoritetu (iz koga esto moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu). Ispoljavanje nedostataka: specifina frustracija -edipalna-netolerancija na frustraciju rivaliteta. -osoba se ne moe pustiti da ode drugome.bie moja ili niija -Izbegavanje treeg u svemu, konkurencije, takmienja, -Preteran zahtev za izvesnou u partnerskim odnosima, ljubomora, kontrolisanje partnera, ograniavanje mogunosti da se pojavi trei, ona mora biti nevina-da me ne bi uporeivala sa drugim ...u poslu, ograniavanje na funkcije u kojima se ne tri, izbegavanje mogunosti uporeivanja, samoopstrukcije-da se ne bi dolo u poziciju izlaganja-rivaliteta. Prenaglaen strah od uspeha-strah od neuspeha

Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Osoba ne odustaje od svojih elja i ciljeva. Sposobna je da podnese neuspeh i nezadovoljstvo, to je vodi ka promeni naina na koji pokuava da zadovolji potrebe. Ui iz sopstvenih neuspeha. Neuspene naine koriguje, zamenjuje novima, menja strategiju, prilagoava koliinu potrebnog napora, kvalitet napora...Fleksibilna je -tolerancija na frustraciju rivaliteta: kapacitet koji se moe nazvati hrabrou. kada se pobeuje drugi (aktuelna pobeda), ili kada osoba pobeuje sopstveni infantilni narcizam i, na neki nain, pobeuje sebe (privremeni poraz pri kome se iskreno estita pobedniku-kapacitet za fer plej borbu. Pokazuje kapacitet za toleranciju frustracije koju nosi poraz, to omoguava ulaenje u druge takmiarske aktivnosti uprkos riziku od poraza-frustracije). -sposobnost da se preuzme liderska funkcija, bez nesvesnih fobinih reakcija od same pozicije, te projektivih identifikacija, tipa, ja podreene posmatram kao manje vredneoni ekaju moju greku. -spremnost da se tolerie fukcija osvajanja novih eljom investiranih objekata (osoba ili aktivnosti),kada sam osvojio, morau i da odbranim-Tolerancija na frustraciju mogunosti gubljenja voljenog objekta Kada manifestacije nerazvijene ili razvijene sposobnosti tolerisanja frustracije podelimo po oblastima ispoljavanja (kognitivno, konativno, emocionalno, bihejvioralno) tabela izgleda ovako: Tolerancija na frustraciju Sposobnost da izaemo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih naih potreba izaziva u nama E m o t i v n o -negiranje psiholoke elje za rastom i razvojem -devaluacija elje, kako bi se izbegla anksioznost usled nemogunosti da osoba izbori sa njenom frustracijom. Na ovaj nain, devaluirajui intenzitet odreene elje, i njeno neispunjenje ne pravi onaj intenzitet frustracije koji osoba opaa kao nemoguu da se tolerie. Zavist prema onima koji nisu umanjili elju i sebe. nedostatak tolerancije na specifine frustracije: -oralna-tolerancija na frustraciiju potrebe za primanjem: osoba ne moe da podnese odsustvo objekta ljubavi (strah, bes, ljubomora, bespomonost...) -Izraeno nestrpljenje, nemogunost da se odlae, mora odmah, to je jae od mene oseanje... -jako nestrpljenje analna-tolerancija frustracije vezane za davanje: Frustracije u ovom domenu se odnose na dati i uzeti. Ovo prvo se doivljava kao frustracija prvog stepena, a iza drugog, iako deluje lagodnije, moe vrebati opasnost da drugi daje, da bi imao pravo da trai. -emocionalna suzdranost, blokada emocija,izraena kontrola emocija... -Prkos, inat, tvrdoglavost, -edipalna-netolerancija na frustraciju rivaliteta. -Izrazita ljubomora, posesivnost...objekt ljubavi (osoba, posao) se ne moe pustiti da ode drugome.bie moja ili niija Prenaglaen strah od uspeha-strah od neuspeha Iracionalne ivotne filozofije: eleo bih da budem savren, ali to savrenstvo mora da se dobije to pre i, po mogunosti, bez mnogo utroka psihike energije. "ivot mora da bude udoban"

K o g

n i t i v n o

-racionalizacije:"to nije toliko vano", "kiselo groe", nedostatak tolerancije na specifine frustracije: -oralna-tolerancija na frustraciiju potrebe za primanjem: -parazitske ivotne filozofije, egocentrino miljenje, uverenje osobe da joj svet neto duguje zbog uskraenosti -iskrivljen oseaj za realnost-miljenje obojeno eljom analna-tolerancija frustracije vezane za davanje: preterana intelektualizacija, opsesivno miljenje, ruminacije...autoritarne ili eksploatatorske ivotne filozofije, prisilne misli. Previe apstraktno miljenje, miljenje bez emocija, formalizovano, "suvo", "metodoloko" miljenje. -edipalna-netolerancija na frustraciju rivaliteta. Racionalizacije izbegavanja rivaliteta, "ja nisam od onih koji se laktaju...", "nisam egzibicionista, ne volim d a se istiem...", "ko visoko leti, nisko pada"..."poteni ljudi se ne guraju...", iracionalna uverenja o ljubavi i odnosima-"prava ljubav je kad se ne pomisli na drugoga...", zahtevi za izvesnou-"uvek", "do groba"... Umanjivanje volje. Umanjivanje ambicija, sopstvenih sposobnosti, uproseavanje -reaktivna formacija-okretanje u suprotno. Na primer, aktivno kretanje ka odreenom cilju se okree u pasivno oekivanje da se to desi. nedostatak tolerancije na specifine frustracije: -oralna-tolerancija na frustraciiju potrebe za primanjem: -nesposobnost odlaganja, volja je podjarmljena potrebom-eljom -Nedostatak samostalne volje-osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama. Ili ima volju da neto radi samo kad je sa... analna-tolerancija frustracije vezane za davanje: "kontra volja", negativizam -osoba osea ogromnu frustraciju koja nastaje kada mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim -odlaganja: Evo sada u......-kompromisna tvorevina, koja u sutini znai i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. -predaja volje-apsolutno pokoravanje svakom autoritetu (iz koga esto moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu). -edipalna-netolerancija na frustraciju rivaliteta. Volja da se ide do dozvoljene granice. Nedostatak volje kada se priblii cilju-strah od uspeha, uporeivanja, u poslu, ograniavanje na funkcije u kojima se ne tri -Osoba e zgubidaniti, kulirati, blejati...i polako zaostajati u razvoju -pomeranje ili projekcija ove elje na druge osobe. Osoba se identifikuje sa drugim kao da je drugi on sam-blizanac, i kroz drugoga nastoji da ispuni sopstvenu elju, bez rizika od frustracije koju bi donelo neispunjenje elje kada bi pokuavao da je sam zadovolji. To moe biti klub za koji navija, javna linost iji je fan, neki drugi idol...sopstvena deca kroz ije uspehe ivi... nedostatak tolerancije na specifine frustracije: -oralna-tolerancija na frustraciiju potrebe za primanjem: Neko uvek mora da bude tu (zivka stalno, davi, gui, zapomae). Ne moe da bude sama. -Alkoholizam, tabletomanija, ovisnost od lekova, ovisnost od drugih.

K o n a t i v n o

B i h e j v i o r a

l n o

analna-tolerancija frustracije vezane za davanje: -za svaku uskratu, ili rtvu, najee trai kompenzaciju. -zatvaranja u sopstveni svet kojim se pokuava ostvariti iluzija o samodovoljnosti. -mnotvo socijalnih kontakata, od kojih se ni jednom ne dozvoljava da ima i emocionalnu vrednost. -apsolutno pokoravanje svakom autoritetu (iz koga esto moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu).
-Tvrdoglavo ponaanje, oportunizam, inaenje, prkoenje -Tvrdiluk, krtost -prokastinacije (odugovlaenja, odlaganja-kad neto treba da se da, ispuni...ne daje mu se), obeava lako-ne ispunjava -Uradi, pa "zasere". Da neto, pa obezvredi, ili to napumpa toliko da se drugome smui takvo davanje.

-edipalna-netolerancija na frustraciju rivaliteta. Izbegavanje treeg u svemu, konkurencije, takmienja, Preteran zahtev za izvesnou u partnerskim odnosima, ljubomora, kontrolisanje partnera, ograniavanje mogunosti da se pojavi trei, ona mora biti nevina-da me ne bi uporeivala sa drugim ...u poslu, ograniavanje na funkcije u kojima se ne tri, izbegavanje mogunosti uporeivanja, samoopstrukcije-da se ne bi dolo u poziciju izlaganja-rivaliteta.

Tehnike implikacije u radu sa tolerancijom na frustraciju

Psihoanalitike

Tolerancija na frustracija iz ugla REKBT Prema REKBT shvatanju postoje etiri osnovna iracionalna uverenja. Niska tolerancija na frustraciju je jedno od njih. Shvatamo je kao iracionalnu ideju o nepodnoenju okolnosti, odreenih postupaka koje smo mi, ili drugi ljudi, uradili. Dakle, desilo se neto to ocenjujemo da nam je teko da podnesemo i iracionalno ubedimo sebe da to, zapravo, i jeste nepodnoljivo. Visoka tolerancija na frustraciju je jedno od osnovnih racionalnih uverenja ideja o podnoenju je racionalna ideja da ma koliko neto bilo loe ili bolno, mi to moemo da podnesemo. Ta ideja sadri tri komponente: (1) neto nam pada teko, (2) borimo se da to podnesemo, (3) ali negiramo da to ne moemo podneti i podravamo ideju da moemo podneti. Dakle: loe je, nije tano da ne mogu podneti, jer podnosim (Dryden & Branch, 2008). Knaus (Knaus, 1983) definie frustraciju kao duboki hronini oseaj ili stanje nesigurnosti i nezadovoljstva koje narasta iz nereenih problema. Takoe je odreuje kao kompleksno emocionalno stanje koje narasta kada se susretnemo sa preprekama. Potonje odreenje frustracije ukazuje na injenicu da ona ne mora biti praena negativnim oseanjima. Na primer, izazov suoavanja sa novim zadatkom moe izazvati tenziju ili stanje frustriranosti, ali moe biti praen zadovoljstvom povodom suoavanja sa zadatkom koji

elimo da reimo. Ono to vai za stres, vai i za frustraciju: ni jedno ni drugo stanje, samo po sebi, nije ni pozitivno ni negativno, sve dok im ne pridamo pozitivna ili negativna znaenja. Mnogi poistoveuju stres i frustraciju, kao i sposobnost (ne)tolerisanja tih stanja. Stres moe izazvati stanje frustriranosti, ali i frustracije dovode do stresa. Dakle, pojedini autori ih definiu kao istovetna stanja, dok ih veina autora definie kao meusobno slina i uslovljena. Prema Seliju (Selye, 1975) stres nastaje aktivacijom simpatikog nervnog sistema. Dolazi do luenja glukoze iz jetre i adrenalina iz nadbubrene lezde, kako bi se organizam pripremio za povean napor. U ovom procesu disanje se ubrzava, jeimo se i otputamo hemijske supstance koje omoguuju bri protok krvi. Organizam se ponavljano napree na ovaj nain. Ukoliko su naprezanja esta, posledica moe biti fiziko oteenje u vidu ira na elucu, koronarne bolesti ili glavobolje. Seli kae da odreena emotivna stanja, kao to je frustracija, imaju veliku mogunost da stres preokrenu u distres. Distres izazvan frustracijom je, po Seliju, nastao iz dosade, nedostatka svrhe, neprijatnih aktivnosti i nezadovoljstva ivotom. Istraivanja na odraslima i deci sugeriu da ljudi, koji se esto oseaju frustrirano, u proseku ive krae i doive vie fizikih problema od onih koji naue kako da se adekvatno nose s frustracijama i stresovima. Dakle, pored toga to bi uenje o nainima noenja sa stresom i frustracijama povealo kvalitet vaeg ivota, moglo bi i da ga produi (Knaus, 1983). Prema Knausu, (Knaus, 1983) frustraciju posmatramo kao proces. Sledee stavke definiu proces frustracije: 1. frustracija postoji kada su nae elje, zahtevi i htenja ometeni ili onemogueni. Oseaj frustriranosti narasta iz razlike izmeu onoga to hoemo i onoga to je dostupno. Na primer, kada va nivo aspiracije nadmauje nivo vaeg postignua, verovatno ete se oseati frustrirano. 2. frustracije se kreu od neopazivih do monih 3. frustracije poinju oseanjem nezadovoljstva (koje posledicom zahtevanja da se stvari promene pretvaramo u ideju o nepodnoenju nezadovoljstva ili koje radoznalou pretvaramo u izazov koji stvara oseaj zadovoljstva) 4. mi sami stvaramo sopstvene frustracije usled naina na koji definiemo prepreke, stvari koje nas u ivotu koe 5. jake frustracije rezultiraju pomeanim oseanjima koja dezorganizuju nau memoriju i ponaanje 6. u zavisnosti od toga kako tumaimo sopstvena oseanja koje frustracije izazivaju, one mogu da utiu na pozitivnu promenu kod nas, ili dovedu do ispoljavanja agresivnosti, detinjastog ponaanja, depresivnosti ili prisilnog ponaanja. REKBT trening tolerancije na frustraciju poiva na pretpostavci da imamo mnogo vii nivo tolerancije na frustraciju nego to je veina nas toga svesna. Odatle polaze i Knausovi (Knaus, 1983) koraci treninga, kao i vebe za podizanje nivoa tolerancije na frustraciju. Iz perspektive O.L.I metoda, ova pretpostavka bi bila tana ukoliko bi se radilo o osobi koja, do izvesne mere, ima razvijenu sposobnost tolerisanja frustracija, ali je blokira iz odreenih razloga (u psihoanalitikom pristupu bi se tu bavili sekundarnim dobitima koje osoba ima od blokiranja ili odbijanja da tolerie frustraciju). Kada je sposobnost tolerisanja frustracija, bar u izvesnom stepenu, razvijena moemo primenjivati tehnike za deblokiranje ove sposobnosti. Ako postoji deficit, mora se raditi na razvijanju sposobnosti. Polazei od REKBT principa, obraamo panju na iracionalna uverenja koja definiemo kao uzrok psiholokog distresa i problema. Misaoni stil ljudi koji imaju nisku toleranciju na frustraciju je pun optuivanja i zahteva prema svetu, okolnostima, situacijama koje ih okruuju.

Budui da ne moemo promeniti svet da bi nam bilo lake, vraamo se procesu kognitivnog restruktuiranja. Mi moemo promeniti sopstveno vienje sveta, to posledino dovodi do promene u oseanjima koja doivljavamo u interakciji s okolinom. Knaus (Knaus, 1983) operacionalizuje misli osobe koja ima nisku toleranciju na frustraciju: ja to ne mogu da podnesem ja to ne mogu i neu da uradim ja to neu da trpim mrzim samu/samog sebe i nita ne vredim nita vie ne radim kako treba, oseam se kao da se nalazim u zaaranom krugu. Ove operacionalizacije su korisne jer, nakon razlaganja iracionalnosti na korake, mi inimo prvi korak u treningu razvijanja tolerancije na frustraciju. Mi, zapravo, analiziramo problem, kako bismo mogli, stavku po stavku, da ga dekonstruiemo. Dekonstrukcijom iracionalnih i konstrukcijom racionalnih uverenja mi pravimo radikalnu promenu pogleda na svet. Meutim, Knaus naglaava sledeu injenicu: Nemogue je reiti se svih frustracija. Za tako neto bi bilo potrebno odrei se svih htenja i elja. Kada bismo se i odrekli htenja i elja, ivot bi bio poprilino dosadan. Dosada, prema tumaenju veine ljudi, stvara oseaj jake frustriranosti, iz ega sledi zakljuak da bismo se verovatno i u potpunoj izolaciji oseali frustrirano, verovatno ak frustriranije u odnosu na frustracije koje podnosimo u svakodnevnom ivotu. (govorili smo o mehanizmima negiranja i devaluiranja elje kao odbranama od frustracije, koje vode do negacije potrebe za razvojem). Frustracija moe biti usko vezana za prethodno oseanje neke od nezdravih emocija, jer nastaje kao posledica miljenja da smo, na neki nain, uskraeni ili emo biti usraeni. Ukoliko predviamo da emo biti uskraeni u budunosti, i verujemo da to neemo moi da podnesemo, frustriranost izrasta kao posledica anksioznosti. Mark Tven zanimljivo ilustruje stanje frustriranosti koje narasta iz anksioznosti. On kae Imao sam mnogo problema u ivotu, navei broj njih se nikada nije desio. Niska tolerancija na frustraciju je, prema Drajdenu i Bren (Dryden & Branch, 2008) jedno od osnovnih iracionalnih uverenja. Iz filozofije niske tolerancije na frustraciju izrastaju mnogi emocionalni problemi. Budui da se niska tolerancija na frustraciju najjednostavnije opisuje kao ideja o nepodnoenju, iz nje proizlaze mnoge nezdrave emocije. Odravanje nezdravih oseanja povratno utie na snienje tolerancije na frustraciju i osoba ima ideju da sve manje moe da tolerie negativno procenjenu sopstvenu nesavrenost, iskustva, ljude i dogaaje, koji u njenim oima postaju sve nepodnoljiviji. Ljudi se esto ponaaju na impulsivan i nepromiljen nain jer ne ele da podnose diskomfor. Ali, da bismo bili sposobni da toleriemo frustraciju, moramo s njom da se suoimo, to podrazumeva trening tolerancije na diskomfor. Diskomfor anksioznost je anksioznost povodom tekoa i nelagode uslova ivota u kojima ivimo. Prema Drajdenu i Gordonu, (Dryden & Gordon, 1990) diskomfor anksioznost je usko povezana s tendencijom izbegavanja svih situacija koje ocenjujemo kao neprijatne. Kao to je prethodno pomenuto, izbegavanje realnosti i ivotnih izazova samo poveava oseaj frustriranosti. Izbegavanje osobu lako moe da uvede u zaaran krug u kom netolerancija na frustraciju pojaava izbegavanje, dok izbegavanje umanjuje sposobnost tolerisanja frustracije. Pored frustracija koje se odnose na diskonfor, nezadovoljenje potreba, postoje i frutracije vezane za narcistike potrebe, za sliku o sebi. Ego anksioznost nastaje kao direktna posledica iracionalne procene da e se u budunosti desiti neto negativno to e biti ugroavajue za doivlj sopstvene vrednosti. Ego anksioznost je vezana za narcizam i rigidna iracionalna uverenja osobe da u svakoj buduoj situaciji mora da ostavi dobar ustisak, bude prihvaena, voljena, hvaljena i posebna. I Ego i diskomfor anksioznost izrastaju iz filozofije niske tolerancije na frustraciju, ali su proizvod razliitih zahteva. Dok je Ego anksioznost

posledica zahteva prema sebi, diskomfor anksioznost je posledica zahteva prema uslovima ivota. Obe vrste anksioznosti nastaju kao posledica ideje o nepodnoenju neispunjenih iracionalnih zahteva. Osnovna ideja niske tolerancije na frustraciju, vezana za diskomfor anksioznost, je da ivot mora biti lagodan i odvijati se onako kako ja elim, bez mnogo problema i uznemirenosti, a ako se ne odvija na taj nain, to je onda grozno i ja to ne mogu da podnesem (Dryden & Gordon, 1990). Osnovni zahtev koji bi opisao stvaranje Ego anksioznosti glasi: Ja Ja apsolutno moram, u praktino svim uslovima i uvek, znaajne stvari uraditi izuzetno dobro i dobiti priznanje od ljudi koji su mi znaajni ili osvojiti njihovu potpunu ljubav i divljenje. Ako podbacim, ja to neu moi da podnesem" (Dryden & Branch, 2008). Ideja o nepodnoenju, odnosno filozofija niske tolerancije na frustraciju, utie i na stvaranje drugih nezdravih emocija. Osoba moe iracionalno verovati da ne moe da podnese da je neko primetio neku njenu nesavrenost posledica je narcistika povreda i oseanje stida. Dalje, osoba moe verovati da ne moe da podnese gubitak posledica je oseanje depresivnosti i/ili povreenosti. Ako pojedinac veruje da ne moe podneti da ga neko ugroava ili kri njegove standarde, posledica je oseanje nezdravog besa; ako su ti standardi ili ugroavanja vezani za partnerske odnose, posledice mogu biti i nezdrava ljubomora i jaka povreenost. Ako, pak, neko iracionalno veruje da ne moe podneti tetu koju je nainio nekom, posledica je oseanje krivice. Mnogi ljudi iracionalno misle da ne mogu podneti neke, njima bitne, dogaaje, povodom toga doivljavaju nezdrave emocije i povratno promoviu filozofiju niske tolerancije na frustraciju. Stid, krivica i Ego anksioznost su posledice nepodnoenja neispunjenih zahteva za linim savrenstvom. Bes, ljubomora, povreenost i depresivnost su posledice nepodnoenja neispunjenih zahteva upuenim drugim ljudima, dok je diskomfor anksioznost posledica nepodnoenja neispunjenog zahteva za ugodnim uslovima ivota. Meutim, moemo biti frustrirani i povodom stvari koje su se odigrale u prolosti. Tada oseaj frustriranosti moe izrastati, na primer, iz oseanja povreenosti ili besa. Dakle, frustracija moe nastati kao naknadna elaboracija ve doivljenih nezdravih oseanja, koja su nastala kao posledica iracionalnog miljenja. Ali ni to nije sve. Genetika igra znaajnu ulogu u sposobnosti tolerisanja frustracije. Elis kae Bukvalno sva bia imaju jaku bioloku tendenciju za samoporaavanje usled tendencije za kratkotrajnim hedonizmom i nastojanjem da se ostvare trenutni i kratkoroni ciljevi (Ellis & Knaus, 1979). Ako slabo toleriemo tenziju, oseaemo se veoma frustrirano, jer je malo (ili nimalo) stvari na ovom svetu koje izgledaju savreno. Mi aktiviramo ovu tendenciju netolerancije na tenziju kada uveamo sopstvene frustracije oko neega. Taj proces ponekada dovodi do ozbiljne psiholoke dezorganizacije. Elis pie: Izgleda da je 99% ljudi zapleteno u mreu pogrenog shvatanja da se moraju oseati depresivno i jadno kada su frustrirani... On dalje navodi da hipoteza koja povezuje frustraciju i agresiju proizlazi iz iracionalnog uverenja koje glasi Stvari moramo posmatrati groznim, uasnim, stranim i katastrofalnim kada doivimo frustraciju, nepravedan tretman ili odbacivanje (Ellis & Harper,1975). Ako samemo razloge iz kojih je ova ideja iracionalna, dobijamo sledei set injenica (1) nita nije uasno, osim ako ga tako ne definiemo, (2) slaemo se da deca teko toleriu frustraciju, ali odrasli ljudi to svakako mogu initi, (3) ako sami sebe preterano uznemiravate ili samosaaljevate povodom frustracije, blokirate efikasan pristup njenom menjanju, (4) u sluaju nereive frustracije ( na primer: gubitka bliske osobe, koju nikako ne moete oiveti) besmisleno i bespotrebno se izluujete povodom stvari koje ne moete promeniti, (5) dopadalo vam se to, ili ne, jednostavno je bolje prihvatiti realnost, ako je ve ne moemo promeniti.

Trening tolerancije na frustraciju Trening tolerancije na frustraciju se izvodi iz jednostavnih zapaanja. Imamo veu toleranciju na frustraciju kada mislimo o nama samima kao o efektivnim i efikasnim u suoavanju i reavanju problema koji nas frustriraju. U sutini, trening tolerancije na frustraciju se sastoji iz: 1. uenja kako da jasno definiemo frustraciju 2. postavljanja jasnog plana za savladavanje ili noenje s frustracijom 3. praenje tog plana Knaus (Knaus, 1983) objanjava proces nastajanja frustracije. Jasno definisanje frustracije je prvi korak u uenju poveanja tolerancije na frustraciju. Budui da nisku toleranciju na frustraciju uglavnom imaju ljudi perfekcionistikih tenji, anksiozni po pitanju utiska koji ostavljaju, kao i po pitanju lagodnosti u ivotu, proces nastanka stanja frustriranosti je sainjen iz sledeih koraka: 1. uviamo da ne moemo imati ono to smo poeleli onda kada smo poeleli ili ne ostvarimo sopstvena oekivanja ili se nae pretpostavke oko neega ne poklope s relanou posledica je oseaj frustriranosti 2. kaemo sami sebi da ne moemo da podnesemo tu situaciju, i ova vrsta samogovora okida proces intolerancije na frustraciju 3. ponavljamo ovu istu reenicu u svojim mislima i postajemo fiksirani za ideju da nikako ne bi trebalo da oseamo diskomfor/ nelagodu 4. preokupiramo se mislima o tome kako je frustracija nepodnoljiva i ograniavamo anse da razmotrimo alternative. 5. reagujemo preterano: povlaejem, agresijom, rigidnou ili impulsivnou 6. retko uimo iz iskustva, jer smo pod dejstvom jakih emocija koje ometaju proces uenja i kratkotrajnu memoriju. Stoga i u budunosti ponavljamo ovaj obrazac miljenja, oseanja i ponaanja. Jeziki stil osoba sa niskom tolerancijom na frustraciju Percepcija, misli i jezik su mone direktivne funkcije. Kao to je neurofiziolog Lurija (Luria, 1961) primetio govor u celini ulazi u mentalne procese i mono je sredstvo za regulaciju ljudskog ponaanja. Drugim reima, osoba koja sama sebi kae da neto ne moe da podnese, tako e se i oseati i na taj nain sebe frustrirati. Knaus (Knaus, 1983) objanjava naine na koje su specifina samoizraavanja povezana sa niskom tolerancijom na frustraciju. Ta izraavanja ukjljuuju dopunske i izbegavajue fraze (neu, ne mogu to da uradim), netane generalizacije (osim mene, sve i svi donose nevolje), fraze povezane sa distresom (oseam se preoptereeno, preplavljeno), fraze netolerancije (ne mogu da podnesem), imperative (stvari mora, treba i ima da funkcioniu onako kako ja elim), fraze globalnog vrednovanja sebe (mrzim samog sebe, nita ne vredim) i fraze bespomonosti (nita ne radim kako treba, oseam se zarobljeno). Definisanjem okolnosti u terminima zahteva i distresa, frustrirana osoba stvara svoju filozofiju realnosti. Naalost, ovakav jezik pospeuje nisku toleranciju na frustraciju i udaljava osobu od relanosti kakva zaista jeste. Do sada smo uili kako da jasno definiemo frustraciju, razumemo iz ega se ona sastoji. Kada se taj korak savlada, valja prei na pravljenje jasnog plana za prevazilaenje frustracije, to ujedno predstavlja i drugi korak treninga tolerancije na frustraciju. Plan za prevazilaenje frustracije treba da se sastoji iz razumnih i izvodljivih koraka. Ve pominjane tehnike projekcije budunosti i rekonstrukcije prethodnih situacija u kojima ste bili

frustrirani, mogu biti od pomoi. Knaus (Knaus, 1973) je predloio korake pravljenja plana za prevazilaenje prokrastinacije (odlaganja obaveza) koji su u potpunosti primenljivi za pravljenje plana za savladavanje ili noenje s frustracijama. Plan optimalnog izvoenja podrazumeva sledee zadatke: -opiite ciljnu situaciju u kojoj se oseate frustrirano -navedite omiljeni nain relaksacije. Dok se relaksirate, setite se situacije u kojoj ste na uspean nain savladali ili se funkcionalno nosili s frustracijom -poveite nain prethodnog postizanja uspeha sa eljenim ciljem u sadanjici i primenite analogne obrasce akcije -zabeleite uspeh Objanjavajui kako da prevaziemo prokrastinaciju, Kanus (Knaus, 1973) je definisao i korake dolaenja do cilja. Analogno prethodnim koracima, i ova strategija u potpunosti moe biti primenljiva za savladavanje frustracije i podizanja tolerancije na frustraciju. Ciljeve postiemo drei se sledeeg plana: Kada izvrite neku aktivnost koju smatrate bitnom, odgovorite na sledea pitanja: 1. koje ste korake preduzeli da ostvarite cilj aktivnosti kojom ste se bavili? 2. kako ste uspeli da ne skrenete s puta ka cilju? Kako ste postigli da vas nita ne omete u postizanju cilja? 3. koje tehnike, alate, zanja ste primenili kako biste se suoili s niskom tolerancijom na frustraciju i netolerisanjem diskomfora? 4. ta ste nauili? da li ste ojaali neki aspekt svoje linosti primenjivanjem novih principa odlunog preuzimanja akcije? Specifino se bavei tehnikama za prevazilaenje i/ili tolerisanje frustracije, Knaus (Knaus, 1983) definie pet stupnjeva promene. Pretpostavka je da ljudi lako uvide kvalitete i pozitivne strane poveanja sposobnosti za tolerisanje frustracije, te da posledino poele da porade na sebi kako bi nauili da izlau na kraj s nekotrolabilnim svetom. Do sada smo ustanovili da ljudi sebe sami ine frustriranima onda kada zahtevaju izvesnost tamo gde je nema i kontrolu tamo gde ne mogu da je postignu, te se posledino oseaju kao da ne mogu da podnesu osujeenje elja. Proces menjanja je jednostavan, ali nije lak, jer zahteva dosta truda i vebe. Meutim, ohrabrujua injenica je da najvei broj ljudi uspeva da dekonstruie svoje rave navike i zameni ih adekvatnijim, ako istrajava u procesu promene. Model za promenu/tolerisanje frustracije je podeljen u pet koraka: 1. svesnost - prvi stepen promene na putu ka boljem upoznavanju sebe i sopstvenih frustracija. Proces savladavanja frustracija poinje kada je postanemo svesni, kao i kada postanemo svesni ta je ono to elimo i na koji nain sputavamo sebe u postizanju tog eljenog cilja. ta moemo da uradimo da bismo promenili ova sputavajua ponaanja? 2. eksperimentisanje traenjem novih iskustava i uenjem kroz eksperimantisanje, mi irimo sosptvene vidike i razvijamo nove vetine i sve veu svesnost. 3. integracija kroz eksperimentisanje mi testiramo realnost i sopstvene sposobnosti. Jasnije uviamo vezu izmeu koncepta o nama samima, naim emocijama i akcijama. Na ovom stadijumu oseamo da razumemo znaenje promene. To razumevanje dolazi iz naeg linog iskustva eksperimentisanja.

4. prihvatanje prihvatamo sebe, druge i relanost onakve kakvi jesu, jer razumemo istinitost onoga to vidimo. Mi uviamo da se svet nee promeniti samo zato to mi to elimo. Do sada smo testiranjem realnosti kroz iskustvo shvatili da na neke stvari moemo, a na neke ne moemo da utiemo, te ih sada i prihvatamo kao nekontrolabilne. Vie ne zahtevamo nemogue. 5. aktualizacija oseamo se aktivno i uputamo se u bitna iskustva sa izotrenim pogledom i jasnom slikom ta moemo oekivati od sebe, drugih i sveta. Nakon osveivanja uzroka niske tolerancije na frustraciju i nakon kognitivnog restruktuiranja, eksperimentisanje je sledei nuan korak promene. Ako elimo da poveamo toleranciju na frustraciju, moramo se suoiti sa situacijama u kojima se oseamo frustrirano. Kognitivno restruktuiranje nam moe pomoi da se vidimo kao kompetentnije osobe nego to smo verovali da jesmo. Promena iracionalnih misli u racionalne slui osnaivanju ideje da moemo podneti raznorazne neprijatnosti i motivisanju da preduzmemo akciju, nainimo korake promene. Nakon podizanja motivacije, ideje o podnoenju, poinjemo da se sagledavamo kao kompetentna i efikasna ljudska bia, to direktno poveava anse da zaista i budemo kompetentni u zadacima koje obavljamo. Hamerli i Montgomeri (Hammerlie & Montgomery, 1982) su ispitali teoriju samopercepcije i pronali da heteroseksualni mukarci ue da se ponaaju na oputeniji nain sa enama i poinju da izlaze na vie sastanaka onog trenutka kada vide sebe kao kompetentne u odnosu sa enama. Poveano oseanje kompetencije je proizlalo kao rezultat njihovih preduzetih akcija. Dakle, ako elimo da se oseamo kompetentnije, radimo na podizanju tolerancije na frustraciju, moramo se suoiti sa situacijama u kojima smo frustrirani. Suoavanje kroz akciju direktno utie na menjanje nae percepcije i emocija. Ako kroz eksperientisanje doivimo uspeh, dobro smo procenili svoje kapacitete i lako integrimo nova iskustva u na repertoar miljenja i ponaanja. Problemi ponekada nastaju kada doivimo neuspeh. Meutim, kontrolisano doivljavanje neuspeha je jedna od najboljih vebi za poveanje kapaciteta da se tolerie frustracija. Kada doivimo neuspeh, kada nam je elja osujeena, u sjajnoj smo prilici da vebamo ideju o podnoenju osujeenih elja. Neuspeh je sastavni deo ivota i visoka tolerancija na frustraciju podrazumeva da se s tom injenicom pomirimo. Problem nastaje kod ljudi perfekcionistikih tenji koji zahtevaju da kontroliu nekontrolabilne uslove ivota. Nakon nekog neuspeha oni imaju tendenciju da prave preterane generalizacije i globalno obezvreuju sebe, druge ili uslove ivota. Budui da takvim osobama promie injenica da je neuspeh ansa da se stvari poprave, uine boljima, tehnika psihoedukacije je, na ovom mestu, od koristi. Rizik je merljiva stvar. Analiza dobiti i tete koju je opisao Elis, a usavrili Drajden i Bren (Dryden & Branch, 2008) , odnosno psiholoka matematika (koju koristimo u O.L.I. metodu kao razraeniji, psihodinamski model analize dobiti i tete. Prikazaemo je kasnije.), nam brzo i efikasno moe pomoi da donesemo odluku da li su odreeni ciljevi vredni preuzimanja rizika (u O.L.I. metodu, u voe svrhe, primenjujemo tehniku koju nazivamo Cenovnik ivotnih odluka, i prikazaemo je kasnije, u poglavlju o emotivnom raunovodstvu). Takoe, im ponemo da sagledavamo sliku u celini, uz dovoljan broj informacija, postaje nam jasno koliko pozitivnih stvari moe da se desi ako preuzmemo rizik. Umesto fokusa na negativno i zanemarivanje pozitivnog, jedino cela slika problema daje realistian uvid i mogunost da izmerimo kolike su dobiti od potencijalnog preuzimanja rizika zarad ostvarivanja nekog cilja. Ako su koristi od preuzimanja rizika vee od potencijalnih teta, osoba uvia da je smisleno uloiti napor i podneti frustraciju zarad dugorone dobrobiti. Na ovaj nain se razvija filozofija dugoronog i osporava filozofija kratkoronog hedonizma.

Kako bi upravo opisanu strategiju saeo i pojednostavio, Knaus (Knaus, 1983) govori o tehnici koja se zove ako hoe da dobije neto, mora neto i da uradi. Tehnika se odnosi na zabranu disfunkcionalnih akcija (putem pregovora izmeu klijenta i terapeuta, te dogovora i definisanja posledica ukoliko se zadatak prekri) i promociju adaptivnih. Ako nam se ne dopada ishod koji slabo tolerisanje frustracije sa sobom nosi, valja raditi i misliti na nain koji e promovisati promenu i dovesti do eljenog rezultata. Ova tehnika podrazumeva tri stvari (1) elimo da poveamo toleranciju na frustraciju, (2) spremni smo da se suoimo sa situacijama u kojima inae oseamo frustriranost, (3) spremni smo da se dogovorimo na koji nain emo to uraditi i da dogovorimo sankcije (kaznu) ako prekrimo dogovor. Budui da je niska tolerancija na frustraciju vezana za kratkorini hedonizam i, esto, za loe navike, moramo suzbiti loe navike i razviti filozofiju dugoronog hedonizma, to je samo po sebi frustrirajue, (ali razvoju i mentalnom zdravlju usmereno) te iz tih razloga poveava toleranciju na frustraciju i vodi boljoj mentalnoj integraciji. Prethodno opisana Majhenbaumova (Meichenbaum & Goodman, 1971) metoda samoinstrukcija se pokazala kao odlina tehnika za podnoenje kratkotrajnih frustracija vezanih za loe navike zarad postizanja bolje tolerancije na frustraciju i mentalnog zravlja. U ovoj vebi je bitna je priprema, bitno je dati sebi dovoljno vremena za instaliranje samogovora, i ne biti frustriran ako se u tome ne uspe isprva. Ostati uporan sve dok se ne uspe. Ovo je veba kontrolisanog ulaska u frustraciju, koja moe dobro da poslui sa praenje misli koje se javljaju kao prepreke izvrenja zadatka. Misli se zapisuju i prorauju, tako da ih osoba potpuno osveuje i stie oseaj da vlada njima. Torndajk (Thorndike, 1931) objanjava da poraz ili neuspeh, ukoliko je pozitivno konotiran, moe biti saveznik u razvoju i prijatelj na putu uenja tolerisanja frustracije. On kae praksa plus znanje dovode do bolje izvedbe. Ljudi koji poboljaju svoje poslovne i line izvedbe, koriste ono to su nauili iz rezultata kako bi poboljali sopstvene akcije. Bez poraza ne postoji potreba za korektivne mere ponaanja. Poraz je neophodan i slui kao ivotni uitelj. Realnost nas ui da e osoba posveena smislenom i produktivnom naporu za postizanje cilja povremeno doiveti poraz ili neuspeh, ali e unaprediti svoj rad kroz analizu ovog procesa. Praksa plus povratna informacija o izvedbi dovode do stvaranja pozitivnih vetina. to vie vetina steknemo, to emo biti efektivniji u onom to radimo. Na taj nain emo sticati nove vetine i tako u krug. Ako poraz konotiramo kao pouku, zapravo, svaki poraz slui za podizanje tolerancije na frustraciju. to vie poraza doivimo, to bolje toleriemo frustraciju. to je naa sposobnost tolerisanja frustracije bolja, to smo sposobniji da uimo iz greaka, efektivnije planiramo i doivljavamo manje poraza! Ako se setimo Lazarusove tehnike prevladavanja usmerenog na problem (Lazarus, & Folkman, 1984), primenimo je na neizvesne situacije, budemo spremni da doivimo neuspeh, ukoliko do neuspeha doe pozitivno ga konotiramo kao pouku za budue situacije, ostvarili smo najmanje dva vana razvojna radatka: (1) nauili smo da planiramo, odmeravamo i odluujemo i (2) snosimo posledice sopstvenih odluka, toleriemo neizvesnost, odnosno ojaavamo sposobnost tolerancije na frustraciju. Naveemo i taksativne korake Elisa i Harpera za noenje s frustracijama (Ellis & Harper, 1975): 1. kada se naete u frustrirajuim okolnostima, pokuajte da utvrdite da li one same po sebi predstavljaju realnu prepreku, ili ih vi tako definiete...Prihvatite izazov, ispitajte i uverite se. 2. Ako ste zaista suoeni s velikom preprekom i na nalazite nain na koji bi se situacija mogla promeniti ili kontrolisati, bolje je da je dostojanstveno i realno prihvatite. Epiktet kae da je nepobediv ivek onaj koga neizbenost ne poraava.

3. Racionalno shvatanje savetuje da prihvatite neizbenost samo onda kada ona stvarno postoji a ne i kada moete promeniti stvari. Neka imam mogunost da promenim ono to mogu, spokojstvo da prihvatim ono to ne mogu promeniti i mudrost da razlikujem jedno od drugoga. 4. Kad god ste frustrirani, postavite sebi pitanje: Ko kae da frustracije ne treba da me mue? Sigurno bi bilo divno da ih nema. Ali, tu su. To je loe! Ali, da li e me frustracija ubiti? Teko! Da li e mi smetati i dosaivati? Verovatno! Prema tome, pametnije mi je da se ne optereujem i ne uzrujavam, sam sebi stvaram nervozu i oseaj potitenosti i umesto jedne imam dve muke. Drugim reima prihvatite da su frustracije sastavni deo ivota, bukvalno niko ne ivi bez njih. 5. to je vei gubitak ili frustracija, to im razboritije moete pristupiti. Uvreeno i pogreno shvatanje kae da velika frustracija dovodi do duboke depresije. Elisov odgovor na to je Glupost! to je vei va gubitak ili frustracija, pokazaete sklonost da povodom toga vie alite ili patite. Ali aljenje i patnja ne moraju biti isto to i oajna depresija.. Kao to znamo, depresija se javlja iz iracionalnih, a tuga iz racionalnih tumaenja gubitaka. 6. Kada okolnosti ukljuuju realne ivotne tekoe, poput fizikog bola koji ne prestaje, inie vam dobro da odvraate panju sa senzacije. Pokuajte da ignoriete bolnu i munu senzaciju, ili namerno mislite na neto drugo i radite neto drugo. Najbolji nain odvraanja panje s bolnih i realnih tekoa je fokusiranje na neto pozitivno Evo jo jednog primera iz rada koleginice Renate Seni, REBT i O.L.I. savetnika: Primer 11: Klijentkinja dolazi na seansu, vidno uzrujana, frustrirana i , po ulasku, poinje glasno da plae. Momak, s kojim je bila nekoliko godina u vezi, planirala brak i decu, je ostavio. Ona objanjava Potpuno iznenada, bez ikakve najave, on je reio da ja nisam ena njegovog ivota i ostavio me je. On je mene odbacio kao krpu, apsolutno mu nita ne znaim. Sve ove godine ulaganja u nas i vezu su baene u vodu, moje godine ivota su izgubljene. A on je bio potpuno uveren kada je rekao da me ne voli i da nee da bude sa mnom, on me je stvarno ostavio kao bezvrednu krpu. Pitam je da mi opie kako se tano osea povodom toga dogaaja? Kae da ima miks oseanja, ljuta je i besna, osea se ponieno i bezvredno, i potpuno nemono. Ukazujem joj na razliku izmeu misli i oseanja, kaem joj da misli da je nemona, poniena i bezvredna i da povodom toga osea bes i ljutnju. Pitam je da li osea jo neto, da li jo nekim mislima stvara neko novo oseanje. Kae da misli da je njegovo ponaanje nedopustivo, da nije sigurna kako e nastaviti ivot bez njega, pokvario je sve zajednike planove, unitio je njenu sreu i nadu. Osea se kao da ne moe da pone iz poetka, nije sigurna da moe da izdri stanje u kom se nalazi. Pitam je da li moemo da se sloimo da je to stanje frustracije jer je njena elja, da osnuje brak i porodicu s tim ovekom, osujeena? Klima glavom u suzama. Kae Naravno da sam frustrirana, sve sam mu dala, a on je otiao, ko zna s kim, verovatno sam mu dosadila, moda ima drugu. Ne mogu ni da razmiljam na taj nain. Mislim da neu moi to da podnesem. Budui da je klijentkinja upoznata s konceptima REKBT pristupa, pitam je da li moemo da se sloimo da njene misli izgledaju na sledei nain: Momak me je ostavio, to nikako nije smeo da uradi, jer smo planirali brak i porodicu i jer sam ja htela da se nai planovi ostvare. To to me je ostavio ga ini uasnom i nemilosrdnom osobom. Pritom je i mene obezvredio i ja ne mogu da podnesem stanje u kom se nalazim.

Kae da misli upravo na taj nain. Grozan je jer je ostavio, to nikako nije smeo, uinio je nju jadnom time to ju je ostavio i to je noj nepodnoljivo. Nastavlja da govori o tome kako je cela situacija nefer, kako je on nefer, kako je ona obezvreena i insistira na tome da je situacija nepodnoljiva. Pitam je ta u toj situaciji misli da ne moe da podnese, ta joj pada najtee? Kae da je to injenica da je ostavljena. Pitam je ta ta injenica za nju znai? Odgovara da smatra da nita ne vredi, bezvredna je i kao takva nikada vie nee biti srena. Ne moe da podnese da bude tako jadna. Njegov odlazak tumai kao potvrdu line bezvrednosti. Postaje jasno zato je besna na njega i ta se krije iza tog besa. Besna je jer direktno (i iracionalno) povezuje njegov odlazak sa sopstvenom vrednou, a situaciju definie kao nepodnoljivu jer smatra da je njena ideja o linoj bezvrednosti tana, stabilna i nepromenjiva. U terminima REKBT bismo rekli da klijentkinja pravi nekoliko kognitivnih distorzija: globalno obezvreuje sebe, fokusira se na negativno, skae na zakljuak, prorie budunost i podlee Bekovoj (Beck, 1979) depresivnoj trijadi: misli na sve-ili-nita nain, fokusira se na negativno i diskvalifikuje pozitivno i personalizuje ostavio je jer je ona jadna ona je jadna jer je on ostavio. Setimo se Elisove konstatacije da 99% ljudi iracionalno misli da se moraju oseati depresivno i jadno kada su frustrirani (Ellis & Harper,1975). Poto doboko veruje u kognitivne distorzije koje pravi, iracionalno se dri mijenja da ona i jeste bezvredna i da ne moe uiniti nita kako bi se oseala bolje. U ovom sluaju sreemo Ego i diskomfor anksioznost. Ego anksioznost kae: Ja ovako bezvredna nikada, u budunosti, neu nai sreu jer e svi videti koliko sam jadna i to e biti nepodnoljivo. Diskomfor anksoiznost se nadovezuje na Ego anksioznost i kae: moj budui ivot vie nikada nee biti lep i to je nepodnoljivo. Klinikim jezikom bismo rekli da je osoba depresivno-anksiozna. U terminima O.L.I metoda kaemo da je osoba privremeno izgubila celovitost objekta (vidi samo negativne aspekte sebe, gubi iz vida iru perspektivu), kao i da je njena agresivna energija delom neneutralizovana (jako je besna na partnera jer njegov odlazak tumai kao potvrdu line bezvrednosti). Bes ovde ponitava mogunost adekvatnog aljenja za gubitkom i dovodi do samosaaljevanja. Bes na partnera iluzorno produava odnos s njim, ali kako ne moe da ispolji bes ka njemu (jer je otiao) ona bes okree ka sebi. Taj preokrenuti bes dovodi do samosaaljevanja, samomuenja, te nemogunosti da se izgubljeni objekat internalizuje i da se osoba pomiri s gubitkom. Budui da sebe vidi kao bezvrednu, veruje da je njena bezvrednost oterala deka, kao i da je njegov odlazak potvrdio njenu bezvrednost. Kako smatra da je to nepodnoljivo i da ona ne moe nita uiniti da sebi olaka realnost, u opasnosti je da ue u zaaran krug nauene bespomonosti. Poinjemo s kognitivnim restruktuiranjem i osporavanjem iracionalnosti, korak po korak. Osporavanje zahteva: Pitam je da li je realno da misli da njen momak nije smeo da je ostavi? Kada bi to bilo realno, on svakako ne bi imao ni mogunost da je ostavi. Da li logino sledi da njena elja da ne bude ostavljena znai da ona i ne sme biti ostavljena? Da li bi se filozof sloio s takvom logikom? Poto na prethodna pitanja odgovara negativno, pitam je koliko je korisno za nju da se dri iracionalnog uverenja da nije smela biti ostavljena, budui da je ostavljena? Odgovara da zna da nije korisno. Prelazimo na sledei korak osporavanje sve-ili-nita miljenja: pitam je da li se realno moemo sloiti da je njen deko skot jer ju je ostavio? Da li to to je ostavio realno znai da u njemu ne postoji vie nita dobro i da je on potpuno ubre? Da li je logino misliti da jedno njegovo ponaanje/odluka (da je ostavi) njega moe u potpunosti obezvrediti kao linost? Odrino odgovara na pitanja, te je pitam koliko je korisno da se dri iracionalnih uverenja, ako ve uvia da su iracionalna. Ponovo odgovara da zna da to za nju nije korisno. Osporavanje sve-ili-nita miljenja vezano za sopstvenu vrednost: Pitam je da li realno sledi da je ona manje vredna jer je ostavljena? Kada bi to bilo realno, postojao bi

zakon u univerzumu koji bi sve ostavljene ljude okarakterisao kao bezvredne. Da li ona smatra da ljudi nita ne vrede ako im se prekine veza? Kae da ne smatra. Pitam dalje da li je logino misliti da je ona obezvreena kao linost time to je momak prekinuo vezu? Da li je logino verovati da neije ponaanje moe da obezvredi drugu osobu? Kae da nije logino. Sama dodaje da zna i da nije korisno da se dri tih uverenja. Nakon osporavanja zahteva prema momku (nije smeo da me ostavi), sve-ili-nita miljenja (ja ne vredim jer sam ostavljena, on je skot jer me je ostavio), prelazimo da osporavanje ideje o nepodnoenju koju je definisala kao glavni problem. Da li je realno misliti da ne moemo podneti injenicu da smo ostavljeni. Kada bi to bilo realno ljudi to zaista ne bi ni podnosili. Nje vie ne bi ni bilo. Da li je logino misliti da ako nam neto pada teko, to zaista i ne moemo podneti. Slaem se s njom da je teko kada nas napusti voljeno bie, ali je pitam da li logino sledi da ako je neto teko, to postaje i nepodnoljivo. Uvia neloginost i iracionalnost. Ima i dokaz da podnosi to to je ostavljena, jer je iva, iako vidno frustrirana, ona je iva i ona to podnosi. Pitam je koja je korist od toga da samu sebe ubeuje da ne moe da podnese neto to vidno i jasno ve podnosi. Kae da nema koristi. Pita me ta da radi? Kaem da nam je prvi zadatak da iracionalne misli pretvorimo u racionalne. Pretvaranje iracionalnih u racionalne misli: 1. Iako ne elim da budem ostavljena, nema tog zakona koji kae da i ne smem biti, nema logike da elje moraju biti i realnost i nije korisno verovati da ako elim da budem u vezi, ja to zaista i moram. 2. Iako se bivi momak poneo loe to me je iznenada ostavio, iako ja to nisam elela, niti je realno, niti logino, da smatram da je on loa osoba zbog toga, definitivno za mene nije korisno da na osnovu jednog postupka mog biveg momka teim da ga okarakteriem kao skroz loeg (pravimo celovitu sliku, celovit objekat) 3. Iako sam nezadovoljna povodom toga to sam ostavljena, nelogino i nerealno je da verujem da sam manje vredna ili bezvredna zbog toga to moj partner vie nee da bude sa mnom. Njegova dela me nikako ne mogu okarakterisati kao linost. To to on ne eli da bude sa mnom ne znai da sam ja loa osoba. Ja, ba kao i svi drugi ljudi, imam i vrline i mane i nijedno ponaanje, kako moje tako ni tue, ne moe nikog odrediti kao osobu. Mi nismo naa ponaanja i tua ponaanja definitivno ne odreuju nae mane ili kvalitete. 4. Teko mi je da se pomirim s injenicom da sam ostavljena. No, to je sada realnost i, iako je teko, ja to mogu da podnesem. Nelogino je da sve to nam pada teko definiemo kao nepodnoljivo i kada bi neto zaista bilo nepodnoljivo, znailo bi da, u bukvalnom smislu, to ne bih mogla ni da podnesem. Budui da sam iva, imam i dokaz da podnosim situaciju koju ocenjujem kao neprijatnu i teku. Prva dva racionalna uverenja prihvata bez prolema. Umirila se i postalo joj je sasvim jasno da je iracionalno i samoporaavajue da veruje da nije smela biti ostavljena, kao i da njen bivi partner nije poptuno lo jer je ostavio. No, druga dva uverenja joj nisu sasvim bliska. I dalje joj je teko da poveruje da nije manje vredna (jer su kognitivne distorzije depresivne trijade prilino jake) i i dalje joj je teko da se sloi s injenicom da ona moe da podnese ostavljanje. Racionalni uvidi su je u znaajnoj meri umirili, ali nije sasvim sigurna u njih. Iz toga razloga predlaem vebe za jaanje racionalnog i potiranje iracionalnog miljenja, kako bi se kroz lino iskustvo uverila dobrobit racionalnog pogleda na svet. Da bismo ojaale ubeenost u racionalna uverenja sluimo se tehnikom avolji advokat igranje uloga u kojoj ja preuzimam njenu ulogu, a ona moju. Ja izgovaram njena iracionalna uverenja, dok ih ona sama osporava. Nakon izvedene tehnike, klijentkinja je znatno raspoloenija i ponavlja da se osea znatno snanije. Dogovaramo zadatak prema

Majhenbaumovom modelu samoinstrukcija budui da je klijentkinja ranjiva i da lako moe da se vrati iracionalnim uverenjima. Zadatak je da, u privatnosti, kad god pomisli da nee moi da podnese injenicu da je ostavljena, kao i da smatra da je manje vredna povodom te injenice, glasno izgovara racionalne koping reenice i dokazuje sebi da ona to moe da podnese i da ona to, upravo u tom trenutku, i podnosi. Glasne samoinstrukcije su saveznik u preobraanju iracionalnih u racionalne misli. Dogovor je da glasno ponavlja koping reenice sve dok unutranji govor ne bude jednako jak i uticajan kao i govorenje naglas. Da bu uvebala ideju da nije manje vredna povodom injenice da je ostavljena, dogovaramo se da se izmeu seansi poslui tehnikom koja se zove krug linosti. Tehnika se pokazala kao odlina za pravljenje celovitog objekta. Njen zadatak je bio da nacrta veliki krug na A4 papiru i zabelei to vie sopstvenih osobina, kako pozitivnih, tako i negativnih. Krug treba posmatrati kao linost, a te osobine kao aspekte linosti. Na narednoj seansi klijentkinja iznosi da joj je samogovor prilino pomogao da se uveri da njena situacija nije nepodnoljiva. U periodu od nedelju dana desili su se i izvesni pozitivni dogaaju koje je (promenom s fokusa na negativno na fokus na pozitivno) doivela kao potvrdu da ivot bez partnera moe da bude ok. Dodatno je izjavila da je dostojanstveno podnosila injenicu da je ostavljena i to ju je jo osnailo. Najvie joj je pomogao krug linosti. Shvatila je da ima dosta negativnih i pozitivnih osobina, ali da pozitivne dominiraju. Kako su njene osobine njeno vlasnitvo, jasno joj je da su bile ti i pre veze, kao da e s njom ostati i nakon veze. Kada je istinski poela da veruje da nije obezvreena, u znaajnoj meri je porasla nena tolerancija na frustraciju. Iako su njene elje osujeene, ona veruje da situacija nije nepodnoljiva i zna da nije manje vredna. Budui da je u znaajnoj meri prestala da pravi preterane generalizacije i da se fokusira na negativne aspekte dogaaja, bila je u stanju da sagledava i pozitivne aspekte novonastale situacije. Shvatila je da ima vie vremena da se bavi hobijima koje je u vezi zapostavila i izjavila je da joj je poraslo samopotovanje kada je uvidela da nije zavisna od tuih postupaka i ocena. Jedna od glavnih promena koje je doivela je prestanak personalizovanja i uvianje da nije ostavljena jer je loa, te da nije loa jer je ostavljena. Kako je prestala da se samoobezvreuje, dobila je mogunost da dogaaje tumai iz ire perspektive, te je shvatila da su mnoge stvari mogle da dovedu do prekida veze. Budui da nije bila fiksirana za ideju da je ona glavni krivac to je veza zavrena, mnogo bolje je podnosila injenicu da je dolo do raskida. Reju, ideja o nepodnoenju je u dobroj meri bila zamenjena idejom o podnoenju.

Tolerancija na frustraciju i druge bazine emotivne sposobnosti Racionalno-emotivno-kognitivni pristup moe da pomogne u koliko postoje odreeni preduslovi-dovoljno razvijena sposobnost da se bude racionalan (sposobnost za neutralizaciju, razboritost) i da se moe celovito opaati realnost (celovitost objekta, tolerancija na ambivalenciju). Bez odreenog stepena razvijenosti ovih sposobnosti racionalno nema za ta da se uhvati. Pojasniemo to malo detaljnije. Tolerancija na frustraciju i celovitost objekta: Osobama kod kojih dominira mehanizam cepanja veoma je teko da razviju toleranciju na frustraciju. U crno belom svetu anela i avola, svetu gde objekat ne postoji kao celina, sa dobrim i loim osobinama, vrlinama i manama, nemogue je prihvatiti stvarnost onakvu kakva jeste, kako to predlae REKBT pristup. Postoje dve stvarnosti. Jedna je idealna, ona koja bi trebalo da postoji, tanije, ona koja bi morala da postoji (otud preterani zahtevi od

ivota, o kojima govore REKBT autori). Takva stvarnost ne frustrira. Ona je dobar objekt, dobra dojka koja hrani, zadovoljava sve nae potrebe, prilagoava nam se idealno, postoji zbog nas, nema svoje potrebe i zahteve, to je stvarnost-ivot kao produetak naih potreba, na self-objekt. Druga, otcepljena stvarnost je loa, ona koja nas frustrira, koja je crni avo i ne moemoda je podnesemo. One ne bi smela da postoji. elimo da je unitimo svojim zahtevima da ne postoji, da je negiramo mehanizmima poricanja. Dobra stvarnost za kojom udimo nam obeava zemaljski raj, i mi neemo da ga se odreknemo. Ona oblikuje naa oekivanja od ivota i ljudi-ivot treba da nas hrani i da postoji zbog zadovoljavanja naih potreba.Loa stvarnost izaziva nau mrnju, i mi bismo da je unitimo. Ali, kroz mehanizme projekcije, ono to elimo da unitimo preti da uniti nas. Kako da toleriemo frustraciju kad je pretnja sa kojom treba da se borimo, da je toleriemo, nae nestajanje? Jako teko. Gotovo nemogue. Kod osoba sa deficitom sposobnosti odravanja celovitosti objekta (celovitosti sebe i stvarnosti) primarni terapijski cilj je uspostavljanje celovitosti objekta (o terapijskim pristupima usmerenim na uspostavljanje celovitosti objekta smo govorili) kako bi rad na razvoju tolerancije na frustraciju bio mogu. Da bi ivot mogao da se prihvati, on prvo mora postati celovit objekt, objekt u kojem su spojeni dobro i zlo i to stanje spojenosti se moe tolerisati (tolerancija na ambivalenciju-o kojoj emo govoriti u narednom poglavlju). Da bi se mogla podneti frustracija koju nam izazivaju drugi ljudi, i doivljaj drugoga se mora zalepiti. Bez celovitosti doivljaja drugoga ljude jo ne doivljavamo kao osobe. Drugi su, kako to kau psihoanalitiari, parcijalni objekti. Frustracije od strane parcijalnih objekata se ne mogu tolerisati. Ako dobri parcijalni objekti ne zadovolje idealno nau potrebu, oni postaju loi, uasni, nepodnoljivi...To nisu realne osobe sa vrlinama i manama. Da bi klijent krenuo u uenje podnoenja frustracije prvo mora da se zalepi, da stvori doivljaj celovitosti sebe, drugoga i stvarnosti. Tek onda sa drugima i ivotom moe da gradi odnos (podnoenje je odnos). Tolerancija na frustraciju i konstantnost objekta: Osobama koje nisu razvile sposobnost odravanja konstantnosti objekta veoma je teko da podnose odreene vrste frustracije, posebno frustracije vezane za odvajanje od objekta. Ako su razvile doivljaj celovitosti objekta, ove osobe mogu da doive druge kao osobe, sa vrlinama i manama. Meutim, ne mogu da stvore stabilnu unutranju reprezentaciju drugoga, pa su zavisne od fizikog prisustva osoba za koje se vezuju. Problemi sa konstantnou objekta sa sobom nose i probleme nesposobnosti samoregulacije, i oslanjanje na spoljanje izvoreregulacije emocija. Ako se bez drugoga ne moe, kako tolerisati odsustvo drugoga. Takva frustracija se ne moe podneti, pa se objekt mora, na neki nain, kontrolisati. Nedostatak konstantnosti objekta vodi do nedostatka bazinog poverenja, izraenog straha od samoe, posesivnosti, ljubomore, snanih simbiotinih potreba, problema sa granicama i optimalnom distancom. Javlja se potreba-strah dilema (snana potreba za simbiotinim stapanjem-strah da e odnos progutati individualnost). Pored nestabilnosti predstave objekta, nestabilna je i predstava o sebi (samopotovanje, samopouzdanje), kao i predstava o stvarnosti. Osobe u takvom stanju nisu sposobne da toleriu frustraciju (samou, naputanje, ravnodunost, pomeranje granica izmeu sebe i drugoga, kontinuirani napor, odlaganje...). Rad na izgradnji celovitosti objekta je primarni zadatak terapije, kako bi se stvorili uslovi za podnoenje frustracije. Naravno, konstantnost objekta se i gradi kroz optimalne frustracije (koliko osoba moe da tolerie), empatinost, sposobnost terapeuta za holding i kontejning...o emu smo govorili u poglavlju o konstantnosti objekta. Prema naem vienju, tek sa napretkom klijenta u razvoju sposobnosti odravanja celovitosti objekta tehnike koje se zasnivaju na racionalistikom pristupu mogu imati puniji efekat.

Tolerancija na frustraciju i neutralizacija: Teko je tolerisati frustraciju kada su afekti sirovi, neneutralisani. Videli smo da osobe sa nisko razvijenom sposobnou za neutralizaciju odlikuju jaki afekti: bes, oaj, uas, -nezadriva potreba, oseaj preplavljivanja emocijom, gubitak sposobnosti samoregulacije, gubljenje kontrole nad emocijama, nesposobnost odlaganja, jako nestrpljenje...U takvim stanjima miljenje je iracionalno, preplavljeno afektom, slika stvarnosti je iskivljena...Impulsivna osoba prvo deluje, posle misli (mada, ni tada ne misli ba razborito). Frustracija, u takvim stanjima, izgleda nepodnoljivo, i osobe oseaju da se moraju, na neki nain, rasteretiti napetosti. Doivljaji poput to je jae od mene, obuzelo me, moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu...ne mogu da mislim o posledicama...tipini su za osobe sa nerazvijenom sposobnou neutralizacije. Da bi nauili da se nose sa frustracijom, klijenti moraju razviti odreene vetine samoregulacije, kontrole sopstvenih emocija, utimavanja svoje energije (naravno, to je tesno povezano sa celovitou i konstantnou objekta. Bazine sposobnosti su tesno meusobno povezane, i svaka utie i na razvoj ostalih). Lako je rei prihvati stvarnost onakvu kakva jeste, ali je to teak zadatak koji zahteva razvijene alatke za ivot, kako bi se ivot mogao prihvatiti onakav kakav jeste (esto frustriraju). Videli smo, dodue, i to da se tehnike ne mogu striktno podeliti po tome to pomau u razvoju samo jedne sposobnosti. Veina tehnika utie na vie sposobnosti. Ali, razumevanje razvoja sposobnosti i njihovog meuodnosa moe da nas opredeli za to koju emo tehniku i kada koristiti. Napomenuli smo da je sposobnost tolerancije na frustraciju povezana sa sposobnou da se toleriu oprena oseanja prema istoj osobi, ili objektu. Ako nismo u stanju da podnesemo unutranji sukob koji nastaje kada nas frustrira osoba koju volimo, sukob izmeu negativnih emocija prema osobi koje izaziva frustracije, i pozitivnih emocija koje imamo prema istoj toj osobi, verovatno emo pribei nekom od primitivnijih odbrambenih mehanizama (cepanju, projekciji, negaciji...), to e znaajno umanjiti ili onemoguiti sposobnost tolerisanja frustracije. Pozabaviemo se, sada, sposobnou za toleranciju ambivalencije.

Tolerancija na ambivalenciju-usmeriva psihe

Nita u ivotu nije savreno, i nita nas ne moe u potpunosti i stalno zadovoljavati. Ljudska oseanja prema bilo kome i bilo emu su uvek meavina pozitivnog i negativnog. To je naa stvarnost. Ako od nje ne pobegnemo, nauimo da se nosimo sa oprenim emocijama i da se opredelimo u odnosu-da idemo ka ili od nekoga ili neega, sa svesnou o izmeanim oseanjima. Zato kaemo da je sposobnost tolerancije na ambivalenciju usmeriva psihe. Opredeljenje je mogue ako smo istovremeno svesni razliitih emocija, ako ne beimo od jedne strane polariteta (beanje u jednu stranu nije tolerancija niti razreenje ambivalencije, ve odbrana od nje).

Istorijat pojma
U psihoanalizi se termin ambivalencija koristi da opie simultano postojanje oprenih oseanja prema istom objektu (osobi, predmetu, pojavi...). Termin je uveo Paul Eugen Bleuler (1952) na kongresu vajcerskih psihijatara u Bernu, govorei o izofreniji. Opisao je simultano prisustvo prisustvo kontradiktornih oseanja prema objektu ili osobi koje se ispoljavalo u nerazreivom suprotstavljanju dve oprene tendencije u ponaanju (kao to je jesti i ne jesti). U sluaju oveka pacova Frojd (1909) je ve ukazao na to da sukobljavanje ljubavi i mrnje prema istoj osobi moe objasniti pojedine osobine opsesivnih misli (sumnju, kompulsivnost). U knjizi Totem i tabu Frojd je prihvatio termin. Za Frojda, ambivalencija potie iz bazine biseksualnosti ljudskih bia i strukture edipovog kompleksa, to znai da dete moe simultano da voli i mrzi svoje roditelje. Frojd termin koristi, u najirem smislu, da bi oznaio prisustvo u osobi para suprotstavljenih impulsa istog intenziteta. Najee je to opozicija izmeu ljubavi i mrnje, koja se esto ispoljava kod opsesivnih neuroza i melanholije. U svojim metapsiholokim spisima (1915) on dodaje da je gubitak objekta ljubavi, kroz regresiju, ono to dovodi do izazivanja konflikta ambivalencije (ljutnja na izgubljeni objekt ljubavi). Karl Abraham je (1927) naglasio intenzitet sadistikih fantazija koje su povezane sa urinarnim i digestivnim funkcijama. Kasnije je (1924) proirio Frojdovu emu razvoja libida postavkom da se razvoj odnosa sa objektom odvija na dva naina. Prvi nain je parcijalna ili totalna investicija u objekt, a drugi ambivalencija. Po njemu, prvi oralni stadijum sisanja je preambivalentan. Dete ne osea ni ljubav ni mrnju prema objektu (majci). Zatim slede etiri ambivalentna stadijuma. Kasnija oralna faza koja je kanibalistika i u kojoj dete ima potrebu za totalnom inkorporacijom objekta (grienje dojke...). Zatim sledi ranija analno sadistika faza u kojoj dete ima impulse ka izbacivanju i unitenju objekta, i kasnija analno sadistika faza u kojoj se javljaju impulsi za konzervacijom i dominacijom u odnosu na objekt. Nakon toga ide rana faliko genitalna faza povezana sa falikom agresivnou, i zavrava se finalnom genitalnom fazom ljubavi prema celovitom objektu koja je postambivalentna. U Novim uvodnim predavanjima o psihoanalizi Frojd (1933) je integrisao Abrahamove doprinose. U okviru edipalnog konflikta ambivalencija se razreava kao neurotini simptom, ili kroz reakcionu formaciju (odbrana od jedne strane ambivalentnog oseanja okretanjem u suprotno) ili kroz pomeranje (pomeranje jedne strane ambivalencije ka drugom objektu). U drugoj teoriji instikata Frojd je ambivalenciju video kao deo bazinog dualizma instikata: instikt ivota-instikt smrti. Za Melaniju Klajn (1935, 1940) ambivalencija je bila klju u formulisanju njene teorije depresije. Prema njenoj teoriji, u prvoj fazi ivota odojeta (paranoidno izoidna pozicija) dete nema doivljaj majke kao celine, ve su njegova iskustva podeljena u dve grupe doivljaja i oseanja se usmeravaju na parcijalne objekte. Pozitivna iskustva se odnose na dobru dojku prema kojoj se osea ljubav, a negativna na lou dojku prema kojoj se osea mrnja. Kada dete pone da spaja svoja doivljavanja majke u jednu celinu, u doivljaj osobe (celog objekta) javlja se depresivna anksioznost (depresivna pozicija). Dete postaje svesno da osea i ljubav i mrnju prema istoj osobi i plai se sopstvene destruktivnosti koja bi mogla da uniti majku (kao i destruktivnosti objekta ljubavi u koji projektuje sopstvenu agresivnost). Ako pozitivna oseanja preovlauju, depresivna anksionznost se moe prevazii i javlja se potreba za reparacijom (popravljanjem tete). Kada je konflikt intenzivno suprotnih oseanja isuvie jak, moe doi do regresije na preambivalentni stadijum (paranoidno izoidnu poziciju) korienjem mehanizma cepanja na dobre i loe aspekte objekta-parcijalne

objekte. Melanholija je hiperambivalentno stanje intenzivne borbe izmeu ljubavi i mrnje, dok se izofrenija moe smatrati bazino antiambivalentnim procesom gde se suprotstavljeni impulsi radikalno razdvajaju. To se postie ili tako to se prema istom objektu, u razliitom vremenu, osea i ispoljava samo jedna strana ambivalentnih oseanja u istom obliku (ili ljubav ili mrnja), ili tako to se simultano suprotstavljena oseanja usmeravaju na parcijalne objekte koji su odvojeni, podeljeni. (cepa se doivljaj osobe na njene delove koji se vole ili mrze, gubi se doivljaj druge linosti kao celine) Sposobnost tolerisanja koegzistencije ambivalentnih oseanja je jedna od najbitnijih sposobnosti koje razdvajaju normalnost i patologiju. Moda i najbitnija, zajedno sa sposobnou tolerancije na frustraciju (mada su obe zavisne od uspenosti procesa neutralizacije, a sve navedene sposobnosti su u bliskoj meuzavisnosti sa razvojem i odranjnjem celovitosti i konstantnosti objekta. Bez celovitosti objekta i nema ambivalencije jer ne postoji objekt-osoba doivljena kao celina). Iz teskobe ambivalencije se moe izai na razliite naine, razliitim mehanizmima odbrane, ali su oni, uglavnom, skupi i vode do nekog oblika patologije. Frojd je smatrao neurozu proizvodom konflikta ambivalencije koji nastaje ili zbog toga to su i ljubav i mrnja intenzivne, ili zato to su podjednake snage, ili je kombinacija oba faktora. U psihoterapijskom procesu bi bilo veoma korisno ako bi se mogla odrediti ne samo sposobnost klijentove tolerancije na frustraciju, ve i njegova sposobnost tolerancije na ambivalenciju. Nediskriminativno korienje termina ambivalencija za bilo kakvu vrstu konflikta ili pomeanih oseanja nije svrhovito. Ali, i restrikcija korienja termina samo na koegzistenciju ljubavi i mrnje prema istom objektu iskljuuje bitne aspekte ambivalencije kao termina koji oznaava simultano postojanje oprenih oseanja prema istoj osobi. Kada koristimo termin ljubav kao generiki, onda on moe da pokriva iri opseg oseanja pozitivnog kvaliteta. Kada govorimo o roditeljskoj ljubavi, onda govorimo da ona ukljuuje negu, brigu, zainteresovanost, divljenje, ponos, privrenost...Tako i termin mrnja ne treba posmatrati globalno, ve kao jedan kontinuum oseanja od nedopadanja, nezainteresovanosti, odbojnosti, ljutnje...do mrnje. Sledei ovaj nain razmiljanja, moemo govoriti o prethodnicima ili derivatima polarnosti ljubav-mrnja. Tim derivatima se, kod odraslih osoba, moe pripisati koegzistencija oseanja zavisti i zahvalnosti u transfernim relacijama; ili simultana aktivacija elja da se ceni ili idealizuje neko, sa jedne strane, i da se optuuje ili obezvreuje sa druge strane. esta koegzistencija divljenja i straha prema istoj osobi pripada ovde, posebno ako analitiar otkrije da je strah projekcija hostilnih elja.

Tipovi ambivalencije kod dece

Prethodnici ambivalencije se mogu videti u analizi dece. Posebno kod veoma mlade dece, oprena oseanja prema istom objektu koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije koflikta: dete e poljubiti svoju majku u jednom trenutku, i udariti je u sledeem; ili e dete zagrliti svog mlaeg brata ili sestru sa takvim oduevljenjem da ga skoro ugui. Ova dva primera karakteriu dva tipa ambivalentnih manifestacija. Prvi pokazuje sukcesivnu ekspresiju dve strane ambivalencije (vremenski razdvojene), a drugi kondenzaciju obe strane u jednoj akciji. Primer 12: Intenzitet ambivalencije u Aninim objektnim relacijama doprinosio je njenim tekoama u izlaenju na kraj sa konfiliktima ambivalencije. U tretmanu, njena ambivalencija se najjasnije ispoljavala u odnosu na njenog brata. Kroz igru, Ema je priala priu o sestri koja je srena to ima malog brata, a potom o deaku koji mora da se sakrije od sestre koja hoe da ga ubije. Posle est meseci tretmana, Ema je pokuavala da razrei taj

konflik kroz igru, sa terapeutom u ulozi brata, govorei: Ponekad se igramo zajedno, a ponekada ne, i ponekada moemo da se svaamo... Taj oblik ispoljavanja ambivalentnih oseanja prema istom objektu sukcesivno moemo nazvati temporalnim splitingom ambivalencije (Cepanje, razdvajanje ambivalentnih oseanja. Ispoljavaju se u razliitom vremenu), da bismo ga razdvojili od defanzivnog splitinga (cepanja) gde se jedna strana ambivalencije pomera sa jednog objekta na drugi. Sledea ilustracija pokazuje meavinu temporalnog splitinga ambivalencije i indikacija poetaka kompromisne formacije izmeu dve strane ambivalencije kod neto starijeg deteta, sedmogodinje devojice. Primer 13. Kod Eme je bila uoljiva poviena ambivalencija prema svim njenim objektima: porodici, drugarima, terapeutu. Govorila je kako nekada zove mamu i tatu velikim debelim slonovima i prljavcima, dodajui Jednog dana ih volim, drugog dana ih mrzim. O drugaricama je govorila: Anela jedan dan voli svoju majku, a drugi dan je mrzi; kao to vi govorite ovde. Jednog dana je zapisala ta osea prema terapeutu i poela: Ljubav, mrnja, oboavanje, dopada mi se, dobar, uasan, dodajui: Vidi, ima vie ljubavnih nego mrnje.. Kasnija kae terapeutu: Dolaenje ovde mi je najbolje i najgore. Malo kasnije kae o majci: Mogu da mislim da je mama dobra, ali i da je svinja. Ovaj primer pokazuje Eminu rastuu svesnost i toleranciju na koegzistenciju i pozitivnih i negativnih oseanja prema istom objektu, uprkos prisustvu neprijateljskih oseanja. Uopteno, taj razvoj je izgleda povezan sa konsolidacijom emocionalne konstantnosti objekta kao i sa kapacitetom ega za integraciju. Postignue kostantnosti objekta je preduslov da se pojavi konflikt izmeu ambivalentnih oseanja, nakon ega sledi dui razvojni proces u smeru tolerisanja ambivalentnih oseanja bez uzajamne interferencije. Oito je da se ljubav i mrnja, u uem smislu, kreu ka veoma kompleksnim emotivnim stanjima koja se ne mogu ostvariti pre nego to doe do izvesnog stepena psiholokog razvoja i pre nego to se postigne vii nivo povezanosti sa objektom. To je u skladu sa Frojdovim vienjem da ambivalencija nije proizvod oprenih instikata i njihovih objekata, ve je pre ekspresija oseanja koja self doivljava u relaciji sa drugim objektom kao celinom. Zato je diskutabilno da li moemo govoriti o ambivalenciji kod dece pre nego to ona dostignu taku razvoja u kojoj su potpuno svesna da je osoba koja ih frustrira i prema kojoj oseaju bes ista ona osoba koja zadovoljava njihove potrebe u nekom drugom trenutku. Od ova dva tipa gore opisanih ispoljavanja ambivalencije, vremenski odvojena aktivacija suprotnih stana, sa razvojne take gledita, izgleda kao ranija jer ne sadri nikakve znake sinteze ili integracije delova ega. Drugi tip, koji sadri kondenzaciju ili kompromis izmeu dve strane ambivalencije, ve pokazje indikacije takve integracije . Kod dece, taj kapacitet ega za integraciju i sintezu kontradiktornih ili inkopatibilnih ideja ili afekata jo nije potpuno razvijen. Kako razvoj odmie, ego postaje sve netolerantniji na simultano prisustvo takvih inkopatiblinih elja, ideja, ili oseanja u odnosu na objekt. Na tom stupnju se pojavljuje konfliktna situacija u kojoj dete mora i moe da primeni neke odbrambene mehanizme.

Odbrambeni mehanizmi protiv ambivalencije

Dva specifina oblika odbrane su izgleda posebno povezana sa konfliktom ambivalencije. Jedan od njih je takozvani spliting ambivalencije (cepanje ambivalencije), koji se esto via kod dece, ali ne tako esto kod odraslih. U prolosti, taj model odbrane je bio podstican prisustvom dadilja ili kunih pomonica. Sledei primer je ilustracija iz tretmana petogodinjeg deaka i pokazuje taj mehanizam odbrane. Primer 14. Filipov odnos sa majkom bio je preteno ambivalentne prirode. Terapeut je uvideo da on izgleda cepa svoju ambivalenciju, ispoljavajui mrnju uglavnom prema majci, dok je ispoljavanje ljubavi uglavnom bilo usmereno prema ocu. Oca je video kao skroz dobrog, a majku kao skroz lou. Kasnije u tretmanu, izgledalo je kao da je razdelio svoju ambivalenciju izmeu terapeuta i majke, videi terapeuta kao dobru mamu, a svoju majku kao lou. Ovaj primer odraava uticaj deakovog faliko edipalnog razvoja na pomeranje ljubavnih oseanja sa majke na drugi objekt (oca, terapeuta). Mogli bismo oekivati da e mlaa deca ee pokazivati tendenciju da zatite objekt koji im zadovoljava potrebe (majku) kao dobar i voljeni objekt i da pomere neprijateljska oseanja sa nje na drugi dostupan objekt (roake, vaspitae, oca, ili ivotinje ili ak neki neivi objekt) Drugi model odbrane koji se esto sree u pokuajima da se razrei konflikt ambivalencije sastoji se od potiskivanja jedne konponente polarnosti i reaktivnog pojaavanja druge komponente. On se esto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe. Ta pojava nam je dobro poznata iz analize opsesivnih osoba. Takoe se esto moe nai kod dece koja pokuavaju da izau na kraj sa intenzivnim eljama za smru roditelja (obino majke) od kojih su zavisna i koje vole i plae se da ih mogu izgubiti. Kod takve dece su ponaanja kaenja za roditelje i tekoe odvajanja od omnipotentno ugroenog roditelja, esto vezana uz reaktivnu brigu za objekt , kao to moemo videti iz sledeeg primera estogodinje devojice. Primer 15. Jedan od Janinih siptoma bila je potekoa odvajanja od majke. Ona je obino bila veoma uznemirena kada bi trebala da se odvoji od majke kako bi otila u obdanite. I u obdanitu je uvek zahtevala da je odvedu kui za ruak svaki dan. Za vreme tretmana, na poetku je bila veoma anksiozna kada nije bila pored majke, i esto je morala da otri sa seanse da se uveri da je majka jo tu u ekaonici. Mesecima nije mogla da tolerie ideju da majka ode negde dok je ona sa terapeutom. Ono to se pojavilo na poetku tretmana je njena ogromna briga za majku. Pored opte tenje da provocira majku kod kue i sadomazohistikog kvaliteta u njenom odnosu sa majkom, nije bilo upadljivih znakova neprijateljskih oseanja prema majci. To se pojavilo tek nakon dueg perioda intenzivnog rada na njenoj opsesivno odbrambenoj organizaciji i kada je materinski transfer doao u fokus analize. To je iznelo na povrinu intenzivne elja za smru majke, na poetku u pomerenom i distanciranom obliku (na primer odstranjivanje i ubijanje loe maehe, fantazije o analnom unitavanju terapeuta), ali se postepeno direktno povezivalo sa majkom koja je nju suoila sa bratom kada je imala dve godine, kada je oseala da je majka nju liila penisa, i koju sada doivljava kao rivala u ostvarivanju njenih edipalnih elja prema ocu.

Kliniki, nije uvek lako napraviti jasnu distinkciju izmeu ova dva mehanizmasplitinga i potiskivanja. U oba je veza jedne strane ambivalencije prema odreenom objektu nestala, u prvom sluaju premetanjem jedne strane ambivalencije na neki drugi objekt, a u drugom kao posledica potiskivanja jedne strane ambivalentnih oseanja. Reaktivna intenzifikacija oseanja ljubavi ili mrnje prema odreenoj osobi moe da nam ukae na tip odbrane koji se koristi. Sa druge strane, lako je uiniti greku i ispoljenu mrnju prema jednoj osobi shvatiti kao odcepljeni deo ambivalencije koja pripada drugoj osobi, a da je, zapravo, mrnja stvarno usmerena ka prvoj osobi. Ipak, ova distinkcija je od velikog klinikog znaaja u razumevanju i interpretaciji faliko.edipalnog materijala koji se pojavljuje u transfernom odnosu. Povrnost je jedan od tipinih mehanizama odbrane od ambvalencije koji, kao mogunost, donosi adolescencija. Neobino je to da se povrnost ne nalazi na uobiajenom spisku mehanizama odbrane u psiholokoj literaturi. Povrnost je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne delie (to nije isto kao i mehanizam cepanja dobrog i loeg, ljubavi i mrnje). Time se dobija pranjenje tenzije kroz veliki broj sitnih rupica, na vie kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan znaaj. Od svega po malo, ni od ega dovoljno strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do snanih emocija ljubavi i mrnje, pa se, tako, izbegava i konflikt ambivalencije (a time i neophodnost razvoja tolerancije na ambivalenciju). Mlaem detetu to nije mogue jer je zavisno i nema vei broj dostupnih kanala rastereenja. Adolescentima se iri mogunost odnosa i naina pranjenja tenzije, pa mnogi od njih biraju povrnost kao zgodan nain da se pobegne od konflikta ambivalencije. Gde nema snanog vezivanja za nekoga ili neto (neku delatnost), nema ni jake ambivalencije. esto se takav odbrambeni mehanizam racionalizuje razmiljanjima tipa Ostau slobodan, neu se vezati, vano je samo dobro se zezati (Bora orba), filozofijama blejanja, kuliranja i slinim urbanim stilovima ivota mladih koji u sebi nose slinu poruku, moralnost zabave (dobro je ono to je zabavno). Verujemo da je zloupotreba mehanizma povrnosti jedan od bitnih razloga zbog kojih veliki broj adolescenata ne razvija sposobnost tolerancije na ambivalenciju (razvoj ove sposobnosti je kontinuiran, ne zavrava se u ranom uzrastu, sa ravojem konstantnosti objekta, ve se, kao i konstantnost objekta, razvija celoga ivota) i to se, kada doe vreme za ozbiljne stvari kao to su izbor profesije, fakultet, posao, trajna veza, brak, decasve vei broj adolescenata suoava sa napadima panike (ili potpuno negira potrebu za razvojem). Sve te ozbilje stvari, veza, posao, brak, deca...zahtevaju razvijenu sposobnost da se podnosi frustracija i ambivalenta oseanja koje frustracija izaziva. Verujemo da je to i najea posledica sve veeg broja razvoda brakova, nesposobnost podnoenja ambivalencije koja je nuni sastojak svakog ljudskog odnosa. Zar nije lake zaljubljivati se svaki as, i iveti u tome dok traje pozitivna strana koju proizvodi idealizacija, a onda prekinuti pre nego to ambivalencija naraste, i nai novi objekt za idealizaciju? Ili ne ulaziti u odnose sa intenzivnijim emocijama? Jeste lake, naizgled, samo to takve strategije spadaju u egzistencijalne otpore prema ivotu, u strategije izbegavanja ivota i razvoja (da, razvoj boli). Koji su to osnovni otpori prema ivotu?

Egzistencijalni otpori prema ivotu: izbegavanje, ambivalencija i kontrola

Videli smo da su velika razvojna dostignua-celovitost i konstantnost objekta, donela sa sobom i novu nevolju-ambivalenciju. Donela su i novi razvojni zadatak-razvoj tolerancije na ambivalenciju-razvoj sposobnosti za sintezu suprotnosti i opredeljivanje, usmeravanje psihe. ivot postaje komplikovaniji jer nastaje unutranji sukob, nastaje moralni problem

(samom svesnou da oseamo suprotna oseanja prema istoj osobi, mrnju prema objektu ljubavi). Sa tim problemom se ego mora suoiti da bi razvio sposobnost tolerancije, a moe i pokuati da pobegne od njega razvijajui odreene kontravetine-vetine izbegavanja koje, na dui rok, imaju cenu zvanu zastoj u razvoju i nesposobnost. David Hartman i Diane Zimberoff (2003) govore o ambivalenciji kao o jednom od tri egzistencijalna otpora prema ivotu (otpori prema ivotu su veoma slian pojam kontravetinama u O.L.I. metodu, jer su, zapravo, razvijene i sloene strategije izbegavanja ivota kao i kontravetine. Mi koristimo pojam kontravetine zbog naglaska na sposobnostima i kontrasposobnostima. Razlikujemo ih od mehanizama odbrane jer su kontravetine, zapravo, zloupotreba mehanizama odbrane, njihovo korienje zbog sekundarne dobiti, i onda kada nije neophodno. Kontravetine su sloenije oblici ponaanja od mehanizama odbrane, mogu ukljuivati vie mehanizama odbrane i povezane obrasce ponaanja) Egzistencijalnim otporima prema ivotu Hartman i Zimberoff vide kao kljune samosabotae koja negiraju i umanjuju potencijal osobe da prihvati ivot i ivi punim kapacitetima. Koncipiraju ih kao imbalans izmeu Erosa (libidinozna energija privlaenja, otvorenosti prema ivotu i rastu) i Tanatosa ( mortido energiju povlaenja, dezintegracije i otpora prema ivotu i rastu). Svi mi imamo otpor prema neemu ponekada. Kod klijenata na psihoterapiji esto susreemo nivo otpora koji izgledaju dublji i mnogo vie ometajui od onih koji bi se mogli objasniti neposrednim preprekama sa kojima se suoavaju. Sve im je, nekako, mnogo tee nego to bi moralo da bude. Ti otpori su dugotrajni obrasci ponaanja kojima se sutinski opiru ivotu. Kao da hoe da kau Ja ne elim da budem ovde, na zemlji, u ovakvom svetu, ovakvom ivotuNedostaje im privrenost ivotu. Jedan od naina na koji se mogu posmatrati razumeti takvi otpori su ve spomenuti koncepti primarne i sekundarne dobiti (u psiholokoj matematici i emotivnom raunovodstvu O.L.I. metoda jako je bitno razgranienje izmeu primarne i sekundarne dobiti. Primarna dobit ima funkciju zatite ega u nudi kod individue koja nema razvijen bolji nain izlaenja na kraj sa tenzijom, a sekundarna dobit je zloupotreba odbrambenog mehanizma van nude od ega je, razvojno gledano, vea teta nego vajda). Primarna dobit od neurotinog ponaanja je to da se smanjuje intrapsihiki konflikt i tenzija kroz korienje mehanizama odbrane kao to su potiskivanje, regresija, poricanje ili racionalizacija. Ti odbrambeni mehanizmi mogu uzeti i oblik fizikih simptoma kao to su somatoformni simptomi ili hipohondrija. Jedan primer odbrane je otpor. Primarna dobit od otpora prema ivotu je redukcija straha od neuspeha i/ili uspeha, od smrti , od oaja i separacione anksioznosti, straha od intimnosti ili gubljenja sebe, i od duboke enje za povezanou koja stoji ispod svih ovih strahova. Do sekundarne dobiti dolazi kada individua koristi mehanizme odbrane i otkrije da od toga moe imati i nekudodatnu korist kao to je, na primer, dobijanje panje ili izbegavanje odgovornosti. Sekundarna dobit od korienja otpora (i rezultirajue tekoe i izolacija) moe biti da se izbegnu izazovi, intimnost ili povezanost. To moe ponovo potvrditi uverenje osobe da je ivot veita borba, oekivanje oseanja uhvaenosti ili klaustofobinosti u vezama. Uopteno gledano, postoje tri vrste sekundarne dobiti od otpora: nega, povlaenje i kanjavanje. Nega (briga, panja...) je sekundarna dobit kada osoba dobija panju ili brigu od drugih (ili od sebe) dok pati, verujui da to moe dobiti samo kad pati. Takve osobe dobijaju posebnu panju i podrku kada su u otporu prema ivotu. Osoba u otporu moe dobiti i oseaj moi ili kontrole kroz svoje neurotino ponaanje. Konflikt se razvija onda kada individua osea da e otporako ponaanje dovesti do gubitka posebne panje ili moi. Opasnost od takvog gubitka kreira otpor od oslobaanja od otporakog ponaanja i stvara se samopojaavajui zaarani krug. Kada je sekundarna dobit povlaenje, patnje individue, koje su posledica njenog otpora, postaju potvrda, opravdanje za povlaenje i izbegavanje sveta.

Takav izbor ih titi od bola gubitka ili razoarenja. To je primarna dobit. Sekundarna dobit je to to imaju dobre razloge za povlaenje i opravdanje za njihovo duboko, bazino nepoverenje. Trea dobit je kanjavanje. Otpori prema ivotu se mogu pojaviti kada osoba osea da je zasluila patnju, da je kanjena zato to je loa ili to radi neto loe. Takve osobe kreiraju sekundarnu dobit privlaenjem kazne za svaki samoprocenjeni nedostatak. On ili ona doivljavaju iskustvo (na poslu, u vezi, sa autoritetima) kao kanjavajue, a onda time opravdavaju izbegavanje, negiranje ili opiranje. Spomenuti autori ( Hartman, D. i Zimberoff, D.) govore o tri spomenute forme otpora prema ivotu (ambivalencija, izbegavanje i kontrola) i povezuju ih sa principima teorije afektivnog vezivanja i teorije regulacije afekata. Prikazaemo sve tri vrste otpora prema ivotu, sa naglaskom na ambivalenciju jer nam je to tema u ovom poglavlju. Meutim, postoji i vaniji razlog za stavljanje naglaska na ambivalenciju. Kad budemo ispitivali tri defanzivne strategije otpora ivotu, videemo da imbalans ili disfunkcija postoji i na jednom i na drugom kraju kontinuuma (u ekstremiima)-ni previe, ni premalo neega nije zdravo. Nedostatak tolerancije na ambivalenciju vodi do kretanja ka ekstremima, ka jednom kraju kontinuuma (crno ili belo) i ne dozvoljava sintezu, koja je jedino zdravo reenje unutranjeg konflikta. Videemo, dakle, kako i u daljem razvoju drugih sposobnosti (na primer volje-u sledeem poglavlju) nedostatak tolerancije na ambivalenciju ometa proces sinteze i adekvatan razvoj sposobnosti koja se razvija na sledeem razvojnom stupnju. Pre nego to preemo na defanzivne strategije opiranja ivotu rei emo neto, ukatko, o teoriji afektivnog vezivanja na kojoj se razmatranja o esencijalnim otporima ivotu i zasnivaju: Teorija afektivnog vezivanja Teorija afektivnog vezivanja je bazirana na bazinim ljudskim potrebama za sigurnou i istraivanjem. Iskustvo sigurnosti kod deteta zapoinje procesom vezivanja, i taj oseaj sigurnosti je neophodna osnova za razvoj njegove potrebe da istrauje svet oko sebe. Osniva ove teorije, Bowlby, je naglasio 1) psihologiju zasnovanu na suprotnim tendencijama vezivanja i separacije 2) potrebu individue za sigurnom vezanou kako bi mogla da se uspeno otvori i istrauje unutranji svet i spoljanju sredinu, 3) trajnost potrebe za vezanou kroz ivot; 4) negativne posledice ranih ometanja afektivnih veza: 5) vitalnu vanost za mentalno zdravlje deteta kapaciteta osoba koje neguju dete da pruaju stabilno ljubavno prisustvo kao i da prihvataju proteste i potrebe deteta za autonomijom i separacijom. Odnos izmeu majke i deteta Bowlby je uporeivao sa finim termostatom koji koji regulie vezu majke i deteta (to je obostrana funkcija, i majke i deteta), koji se ukljuuje i iskljuuje (vezanost-istraivanje) onda kada je distanca prevelika za razvojne kapacitete deteta. Ukoliko u toku svog istraivanja dete doivi neto to opaa kao opasnost, iskustvo postaje okida za alarmni sistem koji proizvodi anksioznost. Ovaj sistem slui detetu kao opomena da se vrati u sigurnu bazu od koje se udaljilo. (to je veoma slino postavkama Margaret Maler o izgradnji konstantnosti objekta o kojima smo govorili i fazama procesa separacija-individuacija, posebno subfazi ponovnog pribliavanja) Afektivna vezanost deteta i njegovih negovatelja postaje mono sredstvo za odravanje afektivnih odrazaca ponaanja. Ovi obrasci se prenose i na druge veze koje osoba ima u daljem ivotu. Trudei se da povee svoje koncepte sa teorijom objektnih odnosa, Bolbi je predloio konstrukt koji je nazvao unutranji radni model. Pri zdravom razvoju deca razvijaju unutranje radne modele ( Internal Working Models- IWM) spoljanjeg sveta i svojih unutranjih stanja, kao i interakcije izmeu njih. Ovi modeli predstavljaju kognitivne mape koje su sline psihoanalitikom konceptu reprezentacije

i koje predstavljaju odreene aspekte sredine. Defanzivne strategije opiranja ivotu o kojima emo gvoriti su, zapravo, neadekvatni radni modeli. Posmatrajui interakcije majke i deteta prilikom odvajanja i ponovnog vraanja majke, teorija afektivnog vezivanja opisuje nekoliko stilova afektivnog vezivanja: sigurni (kada dete pokazuje uzmenirenost prilikom odvajanja, izraava protest i trai majku, brzo se smiri kada se ona vrati i nastavlja dalje istraivanje kroz igru, i tri tipa nesigurnog afektivnog vezivanja: izbegavajui, ambivalentni, i dezorganizovani/kontroliui.

Primarne defanzivne strategije opiranja ivotu su: Izbegavanje Spada u minimizirajue strategije (minimizira se ili obezvreuje sve ono za ta je potreban lini rizik da bi se postiglo). Osoba gradi linu sigurnost izbegavajui svaki rizik i ne ulazei u ivot. Poto takve osobe nemaju uverenje da e kada neto trae to i dobiti (naprotiv, veruju da bi bile odbijene) one prestaju i da prepoznaju sopstvenu potrebu za pomoi. Tee da budu autonomne i razvijaju odbacujuu strategiju kompulsivne samodovoljnosti radi negiranja i inhibicije suoavanja sa stvarnim izvorom anksioznosti-strahom od gubitka veze ili od odbacivanja. Drei druge na distanci, smanjuju rizik odbacivanja i povredljivosti koji nosi sa sobom svaka bliska veza. (Ne ele da im se to desi ponovo, jer su, u detinjstvu, doiveli takvu povredu). Ovakve osobe su (ili tee da budu) emocionalno samodovoljne i ive svoj ivot bez podrke drugih. Preferiraju ciljeve ili predmete vie od ljudi. Meutim, kako oni zapravo imaju potrebu za drugima kao i svi ljudi, izbegavajue osobe deaktiviraju svoje potrebe za podrkom i negom na svesnom nivou. Nesvesno frustrirani i ozlojeeni zbog toga to su zatrpali svoje neprepoznate emocionalne potrebe, oni uvek demonstriraju pasivno, prikriveno neprijateljstvo prema drugima. Kad pretrpe bilo kakav znaajan gubitak, izbegavatelji obino pokazuju produeno aljenje, ili produeno odsustvo svesnog aljenja (Bowlby, 1980), koje karakterie neobian nedostatak svesne tuge, besa ili uznemirenosti i nema vidljive ometenosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Za decu sa izbegavajuim stilom afektivnog vezivanja tipina je hladna nonalantnost u vezi toga gde je njihov objekt vezivanja, i aktivno ignorisanje objekta (majke) kada se ona vrati nakon nekog odvajanja. Ekstrem izbegavajue strategije je izoidna osoba koja je rastrzana izmeu dva ekstramna straha: straha od izolacije u nezavisosti (sa gubitkom ega u iskustvu vakuma-sam u svemiru doivljaj) i straha od povezivanja, zarobljenosti ili toga da e biti apsorbovan u drugoga, izgubiti sebe. (oita netolerantnost na ambivalenciju i strah od ekstrema, to spreava sintetike procese). Kod strategije izbegavanja osoba usmerava ivot kroz negiranje i libido i mortido nagona (umrtvljavanje, zamrzavanje. Od ambivalencije se brani umanjenjem intenziteta potreba, smanjivanjem energije). Suprotnost izbegavanju je intruzivno preterano upetljavanje u odnose sa drugima (zavisnost). Sinteza ovih suprotnosti, izbegavanja i intruzivne preterane povezanosti, nije neto to bi bilo na pola puta izmeu toga, ve neto to autori nazivaju neograniena radikalna povezivost. To znai prihvatanje paradoksa da smo, kao ljudska bia, sa jedne strane, jedinstveni i razgranieni od drugih, a sa druge strane neomeeni i radikalno povezani (svi smo jedno, svi smo u istom amcu autori se ovde pozivaju na Jungov pojam sinhroniciteta, povezanosti po smislu, kroz kolektivno nesvesno) Zapravo, ta sinteza podrazumeva povezivanje i privrenost uprkos ambivalenciji, mogunost koja proistie iz onoga o emu smo ve govorili-

konstantnosti objekta. Iz sposobnosti da se toleriu pozitivne i negativne emocije prema istom objektu (ono to zovemo tolerancija na ambivalenciju). Odravanje libidinozne povezanosti i onda kada osoba doivljava frustraciju, to zateva sintezu pozitivnih i negativnih afekata i seanja, preduslov je za zdrav odnos, sa sobom, drugima, ivotomMogli bismo rei da se obrazac izbegavanja povezanosti ili kaenja za druge zasnivaju na problemima u uspostavljanju konstantnosti objekta i nedostatku tolerancije na ambivalenciju. Individua se identifikuje sa obe polarne suprotnosti i nije sposobna da izabere ni jedan od tih puteva. To se moe manifestovati kao nesigurnost, tamo-vamo ponaanje, pasivnost, neodlunost, rastrzanost izmeu opcija ili preokupiranost-apsorbovanost neim (prolou, budunou ili fantazijom) Ambivalencija Spada u maksimizirajue strategije, preokupacije i onim to se eli i onim to se ne eli. Osoba osea nesigurnost vezanu za to da li e drugi prihvatiti njene potrebe. Ta nesigurnost dovodi osobu do toga da se kai i lepi u vezama, dok u isto vreme usmerava nerazreeni bes prema osobi sa kojom je u vezi. Intimnost se smenjuje sa hostilnou. Hostilnost se moe izjednaiti sa intimnou. Ambivalencija je strategija kreiranja ometanja koja skreu panju osobe sa izvora sopstvene anksioznosti- straha od unitenja ili propadanja (gubitka selfa). Ometanja zahtevaju dramu i haos, pa se zato mirna i neincidentna okolina doivljava kao opasnost. Takve osobe obino odrastaju sa roditeljima koji pruaju parcijalnu i nekonzistentnu panju detetu, ili sa roditeljima koji kontroliu dete pretnjama odvajanjem ili odbacivanjem. Nepredvidljivost roditeljske nege uslovljava dete da pokuava da predvia stanje roditelja i da dobije panju radei suprotno od onoga to radi roditelj. Kada, na primer, roditelj ignorie dete, ono postaje pojaano zahtevno i agresivno. Kada roditelj obrati panju na dete, ono se pasivno povlai i postaje emotivno udaljeno. Drugim reima, ova strategija hiperaktivira ili sputa ispod emocionalnu regulaciju kreirajui haotinu impulsivnost. Strah koji stoji iza takve strategije je strah od gubitka selfa (sopstvenosti). Prekidanje obrasca i lepljenja za druge i distanciranja biranjem jednog od ovih ponaanja takvoj osobi izgleda kao garancija da njene potrebe nikada nee biti zadovoljene. Takve individue su se identifikovale sa obe polarne suprotnosti i sam njihov identitet zavisi od odravanja obe. Oni mogu videti razreavanje ambivalencije kao ekvivalent gubljenju dela sebe. Strah kod ambivalentnih osoba dolazi inicijalno kroz detetov konzistentno odbrambeni izbor da izbegava anksioznost koja je inherentna svakom pokuaju autonomije. Detetovi pokuaji separacije-individuacije su bili ometeni ili nedostatkom panje od strane roditelja ili kanjavanjem odbacivanjem. Strah od autonomije se moe manifestovati kao fobija od uspeha, bogatstva ili rizika. Od sve tri strategije, ambivalentne individue pokazuju najjai strah od smrti, ukljuujui i strah od gubitka svog socijalnog identiteta u smrti. Kao odrasle osobe, oni razvijaju ego identitet koji je obojen odlaganjem, ukljuen u stalno aktivno posezanje za odreenim ciljevima i vrednostima koje bi vodile njihov ivot, ali bez realizacije. Odbijanje da se neemu posvete, odbijanje privrenosti, ini nemoguim formiranje vrstog identiteta. Normalno se gubitak koji osoba preivi lei kroz proces aljenja, tugovanja. Ambivalentno-preokupirane osobe kod svakog znaajnog gubitka pokazuju hronino tugovanje (Bowlby, 1980), koje je karakteristino po produenom tugovanju i nemogunou da se vrate na normalno funkcionisanje. Taj obrazac se razvija kod ambivalentne dece koja postaju ekstremno uznemirena prilikom odvajanja, ali se ne umiruju kada se majka vrati. Nesigurno ambivalentna deca pokazuju separacionu uznemirenost i trae

bliskost i ponovno spajanje ali, umesto da se smire u naruju majke, ona se vrpolje, ponekada udaraju ili se zakae anksiozno za majku. Uoene su dve subgrupe takve dece: ona koja postaju besna i druga pasivnija. Generalno, deca se ne vraaju igri. Ona se orijentiu na majku (ili nekoga ko ih podie) umesto na okolinu i igru, ali ne nalaze umirenje u njenom prisustvu. Takva deca slabo reguliu svoje afekte i organizovana su (nesvesno) oko toga da im prisustvo roditeja bude zagarantovano. Impulsivno ispoljavaju uznemirenost. Nauila su da glasno ispoljavaju svoje zahteve, ili da se ponaaju bebasto, kako bi dobila panju. Tako se pojaava zahtevno ponaanje. Za razliku od izbegavajueg obrasca, anksiozno ambivalentna deca ne negiraju svoja oseanja, ali ne misle mnogo o posledicama svojih akcija. Ponaaju se impulsivno i ne promiljaju znaenje svojih iskustava. To ih odrava u kontaktu sa sredinom ali, za razliku od izbegavatelja, oni nastavljaju da oseaju intenzivnu potrebu za socijalnom podrkom. Meutim, kad je dobiju, oni tee da ponove svoju uznemirijuu vezu sa primarnim objektom i oseaju se neshvaenima i loe tretiranima . Logiki argumenti imaju malo uticaja na prilagoavanje njihovih oekivanja. Roditelji dece koja pokazuju ambivalentni obrazac se, uglavnom, loe prilagoavaju potrebama deteta. esto ga ignoriu kada je uznemireno i upliu se i ometaju ga kada se sadrajno igra. Takvi roditelji nude isprekidanu i nekonzistentnu roditeljsku negu jer su esto preokupirani sopstvenim nerazreenim emotivnim problemima iz prolosti. Kada se roditelj osea smirenim, on na dete reaguje senzitivno, kada je ljut, on ispoljava to otvoreno kroz viku ili moda i batine. Roditelj odgovara na svoj interno konzistentan nain koji je, na alost, nepredvidljiv bilo kome drugom, pa ak i treniranim psiholozima koji posmatraju takvu interakciju (kako bi tek dete moglo da predvidi ponaanje takvog roditelja). Dete se osea bespomonim da kontrolie ili predvidi sopstveno iskustvo jer su odgovori roditelja kapriciozni, ili podravajui ili neprijateljski. Bliskost koju ponekada postignu sa roditeljima je pod pretnjom promene raspoloenja i kanjavanja, pa su deca u trajnom stanju anksioznosti i ljutine. Povremena potkrepljenja okretanja ka roditeljskoj figuri za dobijanje sigurnosti praena su potrebom da se bude stalno budan i oprezan po pitanju prisutnosti ili gubitka drugog. Poverenje deteta u sopstvene sposobnosti da izae na kraj sa ugoravajuim situacijama se razvija slabo. esto se takvi roditelji ponaaju prezatiujue kada dete ispoljava strah i razvijaju preteranu zavisnost deteta. Odreeni nivo doputanja detetu da samo izae na kraj sa izvesnim strahovima i napetostima je neophodan da bi se razvila autonomija deteta i kapacitet da bude samo. Kroz prezatiivanje, roditelji ambivalentne dece spreavaju istraivanje, eksperimentisanje i vebanje samoregulacije. Takva deca obino nisu u skladu sa svojim uzrastom. Detinjasta su (za svoj uzrast) i esto prezahtevna, kao mali odrasli ljudi. Prekupirani potrebama za kontaktom i panjom, bez obzira na to da li je pozitivna ili negativna, ambivalentna deca, zahtevna i ljuta, ve na predkolskom uzrastu naue da manipuliu roditeljima smenjivanjem dramatinih ljutitih zahteva sa zavisnou. Ona otkriju efektivne naine da dre nepaljive i nekonzstentne roditelje ukljuenima. Tako to rade suprotno od onoga to majka radi. Kada je majka preokupirana i ne obraa panju, dete eksplodira u ljutitim zahtevima i takvo ponaanje se ne moe ignorisati. Majka e reagovati ili neprijateljstvnom i kanjavanjem, ili simpatijama, potkrepljujui detetovu manipulaciju. Ta deca znaju ta treba da urade u oba sluaja: odgovaraju na neprijateljstvo tako to postaju slatka i zavisna, ili na simpatiju tako to postaju ljutita i imaju nove zahteveto stvara beskrajni, neprekidni krug nezadovoljstva. Kao odrasle osobe, ambivalentna deca postaju samovoljni adolescenti i, kasnije, odrasle osobe koje trae negu, ali nalaze samo delimina i povremena zadovoljenja od kontakta. Preokupirano ambivalentne osobe su anksiozne,

zavisne, impulsivne, stalno trae odobravanje. U ekstremima postaju histerine linosti ili linosti granine organizacije. Ekstrem ambivalencije je granini poremeaj linosti (borderline). WilkinsonRyan i Westen (2000) su identifikovali etiri faktora poremeaja identiteta kod osoba sa graninim poremeajem linosti. 1) apsorbovanost ulogom, gde osoba tei da definie sebe nekom pojedinanom ulogom ili uzrokom; 2) bolne nekoherencija (nepovezanost), subjektivni doivljaj nedostatka unutranje povezanosti; 3) nekonzistentnost (nesaglasnost), objektivna nesaglasnost misli, oseanja i ponaanja i 4) nedostatak privrenosti, npr. poslu ili ulozi ili vrednosti. Prvi faktor, apsorbovanost ulogom, opisuje preteranu identifikaciju sa specifinom ulogom ili lanstvom u grupi. Neka ograniena uloga ili etiketa (titula) definie ceo identitet osobe (on/ona je Dr. ili Mr. ili Majka, ili...). Drugi faktor, bolna nepovezanost, odnosi se na brigu ili uznemirenost osobe zbog nedostatka povezanosti u njenom identitetu. Trei faktor, nekonzistentnost, manifestuje se kroz uverenja i akcije koje esto samoj osobi izgledaju kontradiktorno (ne slae se sam sa sobom). Poslednji faktor, nedostatak privrenosti, ukljuuje tekoe osobe da se posveti nekim ciljevima ili da odri neki konstantan sistem vrednosti. Wilkinson-Ryan i Westen su identifikovali dva tipa graninih poremeaja linosti: jedan koji odlikuje emocionalna disregulacija i disporija (manja do umerena depresija) i drugi sa histrionikim karakteristikama. To podsea na dva tipa ambivalentnih individua o kojima govore Cassidy i Berlin (1994): besan ili pasivan. Majke besnog tipa graninih poremeaja uglavnom jako ometaju detetove istraivake akcije, dok majke pasivnog tipa uglavnom ignoriu dete. Identitet takvih individa je konfuzan, to se manifestuje na brojne naine: 1) kroz subjektivno oseanje nekoherencije; 2) kroz tekoe u posveenosti ulogama i profesionalnim izborima; 3) kroz tendenciju da se pomeaju sopstvene osobine, oseanja i elje sa onima koje ima druga osoba u intimnoj vezi, kao i strah od gubitka linog identiteta kada se veza prekine. Prema Kernbergu, (1976, 1984) konfuzija identiteta kod osoba sa graninom organizacijom linosti odraava nesposobnost da se integriu pozitivne i negativne reprezentacije sebe i drugih. Rezultat je prebacivanje pogleda na sopstveni self, sa otrim diskontinuitetom, rapidnim menjanjem uloga (na primer: od rtve do agresora, dominacije i submisivnosti) i oseaj unutranje praznine. Granine linosti karakterie destruktivna ambivalencija prema situaciji stapanja ili fuzije, i gubitka ili separacije. Kada je bitka izmeu libida i mortida nereena , kada ni jedan ne pobeuje, tada prestaje kretanje i dolazi do paralisanja na mrtvoj taki. Na toj mrtvoj taki besni bitka oduzimajui svu raspoloivu energiju osobe. Suprotnost ambivalenciji je rigidno netolerisanje svake sumnje, nijanse oseanja ili paradoksa. Sinteza ovih suprotnosti je pasionirana privrenost uprkos sumnji. Primer 16: Milan je etrdesetpetogodinjak preokupiran time to njegove potrebe nisu zadovoljene i trajno je nezadovoljan. Imao je ozbiljnu zavisnost od seksa i veza, to je bitno ugroavalo njegov brak i odnose sa suprugom. Kao dete, bio je preokupiran zadovoljavanjem potreba svoje majke, tako da su njegove emocionalne i razvojne potrebe ostale nezadovoljene. Generalno, oseao se obaveznim da zadovolji potrebe svoje majke koje nije zadovoljavao njegov otac, i na taj nain je bio emocionalno oenjen. Milan je razvio

dugotrajni ivotni obrazac koji je vodio do oseanja bespomonosti, depresivnosti i slabog samopotovanja. Njegova duboka ambivalencija se stalno reaktivirala u vezi sa njegovim brakom. Da li da ostanem ili da odem?, postoji li druga ena koja bi bolje zadovoljila moje potrebe?. On se, iznutra, godinama muio sopstvenom ambivalencijom. To ponaanje i konfuzija je oito stvorila dubok jaz izmeu njega i njegove ene. Milan je bio nesposoban da se potpuno posveti bilo emu. udeo je da nae duhovni dom, ali je pronalazio nedostatke u svakoj religiji i crkvi. Imao je ambivalentnu ljubav/mrnja vezu i sa Bogom. Simultana oseanja veliine i bezvrednosti dovodila su do puno drame u njegovom ivotu, i mnogo tuge povodom proputenih prilika za povezivanjem. Milan je oseao da je, lutanjem kroz ivot nepovezan sa bilo kim, ak ni sa Bogom, stvarno izgubio sebe. On je bio u stanju hroninog tugovanja.

Kontrola Kontrola je strategija za regulisanje unutranjih anksioznosti, straha od t.j. gubitka reda ili haosa odbacivanja, kontrolisanjem percipiranog izvora u spoljanjem svetu u odbrani od libido i mortido energija. To je pokuaj da se ivi ivot sa totalnom predvidljivou, a time i bez pune ivotnosti. Takva osoba oajniki eli fiziku bliskost dok pokuava da kreira mentalnu distancu. Frustracija koja je inherentna pokuaju da se se obezbedi udobnost i izbegne povredljivost, vodi do visokog nivoa stresa. Suprotnost kontroli je preputanje (ta bude neka bude). Sinteza ovih suprotnosti je elastinost ega . Kontrola i jeste osnovna svrha funkcionisanja ega (Ego kontrola). Ljudi sa visokom ego kontrolom su rigidni i inhibirani, predisponirani da potiskuju impulse i emocije, da se oseaju anksioznima u novim situacijama i da odbijaju neoekivane informacije (strah od gubitka kontrole). Oni koji imaju slabu ego kotrolu su impulsivni i lako postaju uznemireni, nemaju disciplinu da se koncentriu na jedan zadatak due vremena. Sinteza ova dva polarna ekstrema nije umerena ego kontrola, ve vea elastinost ega. Elastinost ega je sposobnost da se fleksibilno, ali i perzistentno odgovara na izazove. Elastinost ega zahteva periodino rastezanje, zatezanje i oputanje. Otto Rank, (1991) je prepoznao imperativnu potrebu ega individue da serastereti kroz relaksaciju neizbene tenzije i inhibicija ivljenja kroz seks ili ljubav: Ego je uvek spreman da opusti svoju ego strukturu u objektnim odnosima im nae objekte i situacije prikladne toj svrsi. Pored konstantne tenzije izmeu visoke i niske ego kotrole, izmeu straha od ivota i straha od smrti, javljaju se povremena rastereenja kada ego dozvoljava svojoj strukturi da se olabavi i ponovo sastavi. Meutim, ljudi esto ne mogu da dozvole sebi da se rasterete, da olabave i prepuste ego granice, i zato pate od neurotinih posledica neosloboene tenzije. Oni imaju potrebu da zadre oseaj kontrole neprekidno jer ih iskustvo (zapravo anticipacija iskustva) preputanja ini da se oseaju suvie nezatieni, nestrukturisani, bez granica, previe otvoreni-izloeni-to izjednaavaju sa unitenjem. Strategija za kreiranje sigurnosti kod onih individua koje su iskusile haos je da pokuaju da kontroliu. Uverenje koje stoji iza te strategije je: Ako mogu da uspostavim kontrolu nad situacijom, ona postaje predvidljiva, i ja neu biti u nemilosti nepredvidljivih (ili nekompetentnih ili zastraujuih) sila. Takva osoba e pokuati da dominira, koristei suptilnu ili brutalnu manipulaciju, bie zavodljiva ili kanjavajua. Dete kontrolor e sa 6 godina dominirati svojim roditeljima okreui ulogu roditelj-dete, postajui roditelj roditeljima. Meutim, kako takva deca pokazuju ponaanja za koja ona samo pretpostavljaju da su ponaanja odraslog, bazirana na neadekvatnim modelima roditelja koje zamenjuju, njihova ponaanja su haotina i kontradiktorna. Takva strategija disregulie afekte. Jedan od

naina na koje deca kontrolori koriste strategiju okretanja uloge roditelj-dete je kad naue da umanje nasilniki tretman roditelja postajui kompulsivno posluna i usluna. Takva deca gotovo konstantno obraaju panju na elje roditelja, usklauju se sa tim eljama automatski i inhibiraju sva samopokrenuta ponaanja koja bi mogla razljutiti roditelja. Koja od dve forme kontroliueg ponaanja: kontroliue-kanjavajueg ili kontroliuebrinog(uslunog), postaje dominantna obino se uspostavlja za vreme predkolskog uzrasta. I jedna i druga strategija su pokuaji regulacije unutranje uznemirenosti kontrolom spoljanjih izazivaa. Meutim, poto je uzrok uznemirenosti (roditelj, uitelj, ef, policajac) uglavnom eljeni oslonac, resurs koji ima vei autoritet i mo u odnosu, pokuaji kontrole su hostilno-intruzivni i mogu postati hostilno-agresivni. Strah koji lei iza takvih strategija je strah od haosa odbacivanja. Takve individue oajniki ele fiziku bliskost dok pokuavaju da kreiraju mentalnu distancu. U odraslom dobu ona ili on razviju ego identitet koji je difuzan, nerazreen, bez jasnih granica, neprivren ciljevima i vrednostima, koji ne pokuava aktivno da dostigne razreenje ili privrenost. Takvim individuama je potrebna druga osoba na koju ekternalizuju aljenje ili krivicu, bes i agresiju. Neuspeh u kontrolisanju okoline rezultira u dva mogua izbora: 1) okretanje agresije prema unutra, oseanje straha i nepredvidljivosti, 2) okretanje agresije spolja-oseanje ulaenosti i bespomonosti. Kada je sama, takva osoba se osea nesigurno, osea rizik da prestaje da postoji. Kada nije sama, takoe se osea nesigurno, osea rizik preplavljujueg haosa. Kontroliue-kanjavajua ili kontroliue-usluna forma kontrole su strategije odbrane od suprotnih pritisaka i sila, i obe omoguavaju osobi koja kontrolie da negira linu odgovornost za prepreke u njenom ivotu, otvoreno ili prikriveno. Uvek je drugi odgovoran za sve, i zato ga treba kontrolisati. Jedan nain da se konceptualizuje otvoreni i prikriveni otpor je kroz upotrebu negativno asertivnog (suvie rigidnog, kontrola nametanjem) i negativno popustljivog-udovoljavajueg (previe pasivan, kontrola slabou) naina kontrole. Negativno asertivan nain kontrole je pokuaj osobe da dovede do toga da se neke stvari dese koji je zasnovan na bazinom nedostatku poverenja u sredinu i neprihvatanju onoga to je van nae kontrole(kontrol frikovi, osobe koje pokuavaju da u svemu aktivno kontroliu objekte za koje su vezani). Negativno popustljiv nain je strategija bespomonosti i predaje (kontrola potpunim udovoljavanjem ili slabou i bespomonou). Alternativa ovim ekstremima je balansirano pozitivno asertivno i pozitivno preputajui nain kontrole. (O tome emo detaljnije govoriti u poglavlju o razvoju volje). Shapiro (1994), u svom SCI (Shapiro Control Inventory) identifikuje 4 razliita naina postizanja oseaja kontrole: 1. Pozitivno asertivni: aktivna instrumentalna kontrola pri kojoj osoba pokuava da promeni sebe ili okolinu to rezultira efektivnou i kompetentnou sa autoritetom osobe u odlunosti. 2. Pozitivna preputajui: prihvatanje, pri emu je osoba u stanju da se oslobodi aktivnih napora kontrolisanja i da prihvati situaciju ili sebe bez rezignacije ili bespomonosti dok osea kontrolu, senzitivnost i negu drugih. 3. Negativno asertivni: preterano kontroliu pristup (kontrol frikovi), neuzdrana agresivna samodovoljnost, pri kojoj osoba koristi aktivne napore kontrole ekscesivno i neprikladno, to rezultira napetou, dominacijom i posesivnou u odnosima, i nesposobnou ispoljavanja ili oslobaanja odreenih emocija.

4. Negativno preputajui: pasivnost pri kojoj osoba proputa da koristi napore aktivne kontrole onda kada moe i trebalo bi da ih koristi, to rezultira poricanjem sebe i fatalistikim oseanjima, zavisnou, podlonou manipulaciji, reaktivnou i bespomonou. Meutim, na takav nain, slabou i pasivnou, kontrolie druge da preuzmu odgovornost umesto njega/nje. U prethodnom delu teksta povezali smo anksiozno izbegavajui i anksiozno ambivalentni stil afetkivnog vezivanja sa strategijama izbegavanja i ambivalencije kao bazinim otporima prema ivotu. Meutim, neka deca izgleda da nemaju konzistentan obrazac i koriste i izbegavajue i ambivalentno poneanje nakan ponovnog vraanja majke, ili osciliraju izmeu ta dva obrasca. (da se podsetimo, istraivai afektivnog vezivanja su posmatrali ponaanje dece dok se igraju pored majke, zatim majka ode, prate reakciju deteta na odvajanje, da li protestvuje, plae, trai majkuzatim se majka vraa, prati se reakcija deteta-da li se smiruje kad je majka tu, da li ignorie majku ili je agresivno i dalje razdraljivo, da li nastavlja igru). Kada su ponovo zajedno sa majkom nekada pokazuju ekstremnu ambivalenciju u prilaenju i izbegavanje majke (mogu da se skupe i zalede, ili da kolabiraju na zemlju ili da se oslanjaju izmoreno na na zid. Neka zbunjujua ponaanja (kao to su dezorijentisani pokreti, udne ekspresije, kratki gestovi koji pokazuju strah ili produena ukoenost) mogu se repetitivno i nepredvidljivo ubacivati u njihov obrazac ponaanja pri ponovnom spajanju sa majkom. Main i Solomon (1986) su taj obrazac afektivnog vezivanja nazvali nesigurno-dezorganizovanim. Kod dezorganizovanog obrasca afektivnog vezivanja je centralno to to dete inicira sekvencu ponaanja vezanosti koja je inhibirana strahom (kao odgovor na uplaeno ili zastraujue ili disocirano materinsko ponaanje) ili pokazuje konfuziju koja je posledica nekonzistentnih signala koje dobija od majke. Mlae dete moe kao zastraujuu doiveti anksioznost majke, njeno slueno ponaanje u stresnim situacijama. Detetova emocionalna ispoljavanja mogu okidati anksioznost ili bes kod majke. Tako dete asocira sopstveno uzbuenje ili emotivno ispoljavanje kao signal opasnosti za odbacivanje. Sa jedne strane, dete oajniki eli fiziku bliskost, a sa druge strane pokuava da kreira mentalnu distancu (jer sluene reakcije majke sluuju i dete), to ga dovodi do mnogo veeg stresa nego decu sa ostalim spomenutim obrascima afektivnog vezivanja (sigurni, anksiozno izbegavajui i anksiozno ambivalentni). Istraivanja pokazuju da takva deca imaju mnogo vei nivo hormona stresa kortizola kada se nau u nepoznatim situacijama, i da se sporije vraaju na bazini nivo. (Spangler i Grossman, 1993). Kada dete nije u stanju da adekvatno odgovori na situaciju, ono postaje bespomono. Poto nije u stanju da shvati ta se deava, zastraujui stimulus odmah izaziva bori se-bei odgovor, i dete nije u stanju da ui iz iskustva. Kada ga bilo ta podseti na traumatinu situaciju, ono se ponaa kao da je ponovo traumatizovano. Ako odgojitelji ne razumeju prirodu takvih reaktivirajuih ponaanja oni ih mogu protumaiti kao suprotstavljanje, razmaenost, buntovnitvo, bezobrazluk, nemotivisanost... Jedan od osnovnih elementa funkcionisanja dece sa nesigurno disorijentisanim obrascem afektivnog vezivanja je potreba za kontrolom i pokuaji kontrolisanja sredine. Takva deca doivljavaju sebe i roditelje kao zastraujue i nepredvidljive ili zastraene i bespomone. Takva predstava roditelja je ono to Bolwby (1980) naziva unutranji radni model- model koji je uglavnom stvoren internalizacijom afektivnih i kognitivnih karakteristika primarnih odnosa. Majke dece sa dezorganizovanim (i kontroliuim) obrascem afektivnog vezivanja opaaju sebe kao nesposobne da zatite dete od opasnosti i opisuju sebe kao osobe koje izgube kontrolu ili osobe koje se oajniki trude da zadre kontrolu nad sobom, detetom ili okolnostima. One su toliko uplaene za sopstvenu decu da izazivaju kod dece napore da ona kontroliu njih ili da minimizuju haos u porodici.

Kontroliue ponaanje se moe razviti u jednom od dva oblika: 1) roditeljska nega u ranom uzrastu koja je brina ali pomirljiva, preterano popustljiva i 2) vaspitanje koje je kanjavajue i agresivno odbacujue. U prvoj varijanti, suoeno sa slabim ili nekompetentnim roditeljem, dete e pokuati da popuni praznu ulogu-ulogu roditelja koji vodi. Pokuae da obavlja funkcije (odsutnog) ohrabrujueg suprunika, nudei nekompetentnom roditelju asistenciju u sreivanju stanja rastrojenosti ili u reavanju problema ne bi li ga poduprlo. U drugoj varijanti, dete se ponaa kao gazda, ne bi li nateralo roditelja da mu da ono to eli ili da uini da se roditelj osea krivim(i natera ga da uini ono to dete eli) kroz negodovanje, kritikovanje, postiivanje ili podrugivanje...U oba sluaja, ponaanje nije prikladno uzrastu. U trouglu izmeu dva roditelja i deteta, esto se dete pridruuje jednom roditelju ka saveznik (obino onom pasivno agresivnom) u ispoljavanju kanjavajueg besa ili osuda prema drugom roditelju. Kao to smo primetili vezano za izbegavanje kao strategiju otpora prema ivotu, moemo primetiti da i kontrola kao strategija takoe poiva na nesposobnosti da se izae na kraj sa ambivalencijom. Kontrola je pokuaj da se dri na uzdi nepredvidljivi objekt koji izaziva ambivalentna oseanja, ili da se vrsto zauzdaju sama ambivalentna oseanja. Daemo tabelarni prikaz i za razvijenu i nerazvijenu sposobnost tolerancije na ambivalenciju:

Sposobnost: Tolerancija na ambivalenciju -(sposobnost da se toleriu oprena oseanja prema drugoj osobi, sebi, aktivnostima...uz predominaciju pozitivnih oseanja. Sposobnost da opredeli, odlui. Krene ka-ili od neega. Ispoljavanje nedostatka: -u isto vreme, u istoj aktivnosti, oprena oseanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti) koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije koflikta: radim, ali tako da ponitim ono to radim. -suprotna oseanja su podeljena u vremenu: jedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan dan radim, drugi dan zabuavam ili pokvarim to to sam uradio. -potiskivanje negativne strane preuveliavanjem pozitivne (postajem perfekcionista, toliko dobroelim da neto uradim, da, na kraju, ne uspem da zadovoljim sopstvene standarde, pa odustanem, ili mi se smui, ili mi je toliko teko da se jedva nateram...stalno sam zabrinut za posao...to me toliko optereuje da mi se ne uputa u posao... -potiskivanje pozitivne strane naglaavanjem negativne: to je toliko teko i komplikovano...pa je jednostavnije da ga obezvredim: fakultet je glup, to je samo za trebere, ja to, u stvari, i ne elim... prenaglaavanje negativnih osobina druge osobe ili aktivnosti-to omoguava potiskivanje pozitivnih aspekata. - Povrnost. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne delie. Time se dobija pranjenje tenzije kroz veliki broj sitnih rupica, na vie kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan znaaj. Od svega po malo, ni od ega dovoljno strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do snanih emocija ljubavi i mrnje, pa se, tako, izbegava i konflikt ambivalencije. Strategija mnogo hteo, mnogo zapoeo...ali nita nije zavrio. Prezauzetost brojnim aktivnostima bez udubljivanja u bilo koju. Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Osoba je u stanju da, i pored negativnih oseanja

Sposobnost: Tolerancija na ambivalenciju -(sposobnost da se toleriu oprena oseanja prema drugoj osobi, sebi, aktivnostima...uz predominaciju pozitivnih oseanja. Sposobnost da opredeli, odlui. Krene ka-ili od neega. prema nekoj osobi ili aktivnosti, odlui da li e ostati u tom odnosu ili aktivnosti. Hoe ili nee. Kad hoe, onda stvarno hoe (i pored svesnosti da ima i neka negativna oseanja prema odnosu ili aktivnosti). Kad nee, onda donosi jasnu odluku i ne uputa se u odnos ili aktivnost. Kad radi, ne opstruira samu sebe ambivalencijom, ne podmee klipove pod tokove, ne prokastinira, ne preuveliava. Radi u skladu sa zahtevima zadatka-cilja koji je postavila. Ni previe, ni premalo. Onoliko koliko je potrebno da se ostvari cilj. Nema veih oscilacija u radnim sposobnostima (osim ako su zdravstvene prirode)

Operacionalizovano, po oblastima ispoljavanja:

Tolerancija na ambivalenciju -(sposobnost da se toleriu oprena oseanja prema drugoj osobi, sebi, aktivnostima...uz predominaciju pozitivnih oseanja. Sposobnost da opredeli, odlui. Krene ka-ili od neega. emotivno kognitivno konativno bihejvioralno

-u isto vreme, u istoj aktivnosti, oprena oseanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti) koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije kofliktafuzija ljubavi i agresije suprotna oseanja su podeljena u vremenu: jedan dan volim, drugi dan mrzim" -spliting u vremenu -potiskivanje negativnih emocija preuveliavanjem pozitivnih-preterana briga za objekt ljubavi, osobu, posao -potiskivanje pozitivnih emocija prema objektu naglaavanjem negativnih: to je toliko teko i komplikovano...pa je jednostavnije da ga obezvredim" -Povrnostrascepkavanje emocija na vei broj objekata-ljudi, aktivnosti-plitke emocije-time se izbegava ambivalencija snanijih oprenih emocija prema jednom objektu

-kontradikcije u miljenju -ne uvianje kontradiktornih stavova -konfuzija u miljenju -perfekcionistiki stavovi -povrnost miljenja, -nesposobnost za dijalektiko miljenje-jedinstv o suprotnostirazumevanje razliitih aspekata osobe, pojave, problema -prisilne misli -preterane generalizacije uvek, nikad, mora... -nesposobnost da se uje drugaiji stav, da za zamisli suprotnost kao mogunost -magijsko miljenje, predrasude, stereotipije u miljenju -neodreenost, ne znam ta da mislim

Ambivalentna volja. "hou-neu"volja -oscilacije izmeu dobe volje i zlovolje postajem perfekcionista, toliko dobroelim da neto uradim, da, na kraju, ne uspem da zadovoljim sopstvene standarde, pa odustanem, ili mi se smui, ili mi je toliko teko da se jedva nateram...staln o sam zabrinut za posao...to me toliko optereuje da mi se ne uputa u posao... -volja postaje opsesivna, prisilna, sitniava, perfekcionistik a - osoba osea da mora, a ne da hoe -kad se potiskuje pozitivna strana ambivalentne polarnosti, volja se moe okrenuti

-Osoba radi neto na takav nain da poniti ono to radi. "kao krava-da mleko pa se ritne i prospe kofu")-fuzija suprotnosti u istom aktu. jedan dan radim, drugi dan zabuavam ili pokvarim to to sam uradio-spliting oprenih ponaanja u vremenu injenje "medveih usluga"-pomoi u kojoj ima i tete, sa kontraefektom -ugaanje, preterano
udvoljavanje drugima. "Adaptirano dete", "starmali" -pasivno agresivno ponaanje -nesposobnost da se kae "ne"-odbije neto (takoe i nesposobnost da

stvarno kae "Da") -davanje obeanja bez ispunjenja, ili sa razvlaenjem, deliminim

ispunjavanjem...

-prokastinacija -povrno obavljanje veeg broja aktivnosti-povrne veze u veem broju. -Od svega po malo, ni od ega dovoljno strategija. -Prezauzetost brojnim aktivnostima bez udubljivanja u bilo koju. -osoba se mnogo vie bavi drugima nego sopstvenim razvojem

Tolerancija na ambivalenciju i druge bazine emotivne sposobnosti Tolerancija na ambivalenciju i celovitost objekta: Iz onoga to smo do sada rekli o sposobnosti celovitosti objekta jasno je da je tolerancija na ambivalenciju nemogua bez izvesnog stepena celovitosti objekta. Bez celovitosti objekta nema ambivalencije (objekt je, splitingom, podeljen na dobar i lo parcijalni objekt), pa i ne postoji konflikt izmeu oprenih oseanja koji se treba tolerisati. Celovitost objekta je preduslov za razvoj tolerancije na ambivalenciju, a tolerancija na ambivalenciju je osnova za odravanje celovitosti objekta. Celovitost objekta je sposobnost objedinjavanja percepcija razliitih aspekata objekta i selfa u celovitu sliku (koju dalje odrava konstantnost objekta). Tolerancija na ambivalenciju je sposobnost regulacije oprenih afekata, njihovo podnoenje bez pribegavanja skupim mehanizmima odbrane, i sposobnost opredeljivanja, kretanja ka ili od objekta prema kojem se oseaju oprena oseanja, bez cepanja njegove slike kako bi se reprezentacija objekta pojednostavila i itime zbegla tenzija koju stvara oprenost emocija. Tolerancija na ambivalenciju i konstantnost objekta: Konstantnost objekta podrazumeva odreeni stepen razvijene sposobnosti za tolerisanje ambivalencije kako ne bi dolo do cepanja i gubljenja celovitosti objekta. Takoe, konstantnost objekta podrazumeva i odreen stepen diferencijacije, separacije i individuacije, sposobnosti za odlaganje zadovoljstva, samou, odravanje optimalne distance sa objektom...to stvara oizvestan oseaj samostalnosti. Teko je oseati ambivalenciju ako osoba doivljava sebe potpuno zavisnom od objekta. Ove dve sposobnosti se prepliu i nadopunjavaju. Konstantnost objekta podstie razvoj tolerancije na ambivalenciju, a jaa tolerancija na ambivalenciju osnauje odravanje celovitosti objekta. Tolerancija na ambivalenciju i neutralizacija: Nedostatak sposobnosti za neutralizaciju dovodi do sirovih, previe jakih afekata, to onemoguava toleranciju na tako snanu ambivalenciju. Gotovo je nemogue tolerisati snane, neneutralisane afekte ljubavi i mrnje,a da to ne razdire ili kida osobu (to je navodi da koristi mehanizam cepanja na dobro i zlo, parcijalne objekte). Izvestan stepen sposobnosti neutralizacije je preduslov za tolerisanje ambivalencije. Tolerancija ambivalencije podstie dalji razvoj sposobnosti neutralizacije. Tolerancija na ambivalenciju i tolerancija na frustraciju: Napomenuli smo da je sposobnost tolerancije na frustraciju povezana sa sposobnou da se toleriu oprena oseanja prema istoj osobi, ili objektu-tolerancija na ambivalenciju. Ako nismo u stanju da podnesemo unutranji sukob koji nastaje kada nas frustrira osoba koju volimo, sukob izmeu negativnih emocija prema osobi koje izaziva frustracije, i pozitivnih emocija koje imamo prema istoj toj osobi, verovatno emo pribei nekom od primitivnijih odbrambenih mehanizama (cepanju, projekciji, negaciji...), to e znaajno umanjiti ili onemoguiti sposobnost tolerisanja frustracije. U svakom odnosu postoji frustracija, i ona e dovesti do negativnih emocija prema drugoj osobi. Tolerancija na ambivalenciju omoguava da se, u tim stanjima frustracije, odrava celovitost objekta, da pozitivna oseanja ine branu protiv neneutralizovane agresije izazvane frustracijom. Tolerancija na ambivalenciju ublaava

doivljaj povrede u stanjima frustracije, ini osobu sposobnom da, dok je frustrirana, moe da sagleda i pozitivne aspekte situacije i odnosa, ini je manje povredljivom i sklonom crnobelim percipcijama i emotivnim reakcijama. I obrnuto, jaa sposobnost podnoenja frustracije omoguava manje intenzivna oprena oseanja, manju ambivalenciju, to dovodi do njenog boljem podnoenja-tolerisanja.

Tehnike implikacije u radu sa tolerancijom na ambivalenciju

Psihoanalitiki metod i tolerancija na ambivalenciju Mogli bismo rei da je standardni psihoanalitiki metod, kako ga je Frojd formulisao (Fojd je definisao psihoanalitiki metod preko rada na otporu i transferu), u osnovi usmeren ka razvoju tolerancije na ambivalenciju. Analiza otpora je, bazino, procedura koja je usmerena ka prevazilaenju ambivalencije, otkrivanju potisnutih ambivalentnih oseanja pre ko uvida ili interpretacije. Standardni psihoanalitiki metod koji je bio usmeren na rad sa osobama neurotine organizacije linosti podrazumeva izgraeni ili intaktni ego, to jest u dovoljnoj meri izgraene sposobnosti celovitosti i konstantnosti objekta, kao i tolerancije na ambivalenciju koja se, kroz terapiju, osnauje. Da vidimo kako: Osnovno pravilo-pravilo slobodnog asociranja Analizant se obraa za pomo analitiaru jer je u stanju tenzije. Trai lek za oslobaanje tenzije. Analitiar mu nudi lek nain kojim moe doi do istine o njemu samome i stvoriti uslove da izmeni ono to stvara tenziju. Osnovno pravilo, pravilo slobodnog asociranja, se odnosi na uslove koji su potrebni da bi analizant doao do te njegove subjektivne istine vlastite subjektivne realnosti. Ono je jedna vrsta istraivakog dizajna . Frojd (1976) kae: Nalaemo bolesniku da se prenese u jedno stanje mirnog samopsmatranja bez razmiljanja i da saopti sve svoje unutranje opaaje koje bi pri tom mogao imati: oseanja, misli, seanja, po redu kako mu se javljaju. Pri tom ga izrino opominjemo da ne popusta nikakvom motivu koji bi eleo uiniti neki izbor ili iskljuenje meu pomislima, pa bilo da motiv glasi: to je suvie neprijatno, ili suvie indiskretno da bi se moglo rei, ili to je suvie beznaajno, to ne spada ovamo, ili to je besmisleno, to ne treba da se kae. Kaemo mu da ide uvek samo povrinom svoje svesti, da izostavi svaku kritiku onoga to navali ma koje vrste bila kritika, i kaemo mu, u poverenju, da uspeh leenja, a pre svega njegovo trajanje, zavisi od savesnosti sa kojom se bude pridravao ovog osnovnog pravila analize. Osnovno pravilo je preporuka naina istraivanja gde se pokuava prevazii iskrivljujui uticaj moralnih faktora na opaanje unutranje i spoljanje realnosti istine. Analizant nije u stanju da ga se pridrava od poetka ak i ako postoji svesna namera jer postoji unutranja svaa izmeu jeste i treba moralnog i istinitog, kao i strah ( koji proizilazi iz unutranje svae ) od moguih sukoba izmeu pretpostavljenog analitiarevog moralnog treba i analizantove istine. Dosledno pridravanje prihvatajueg i neosuujueg odnosa od strane analitiara (stav neutralnosti. Nevrednovanja sadraja koje iznosi klijent), omoguava da se umanji strah od moralne osude spolja i iznutra. Slobodno asociranje se ui prevazilaenjem otpora. Otpori su, uglavnom, posledica netolerancije na ambivalenciju, na izvesne nepodnoljive misli, oseanja, stavove vezane za znaajne objekte (i sebe) iz ivota analizanta. Ona strana ambivalencije koja se eli izbei je izvor otpora slobodnom asociranju. Analiziranjem otpora klijent se suoava sa onom stranom ambivalentnih odnosa koju je potisnuo, pomerio, otcepio...sakrio od svesti. Nevrednujui, neosuujui, prihvatajui stav psihoanalitiara mu pomae da prihvati i tu stranu sebe i odnosa prema znaajnim osobama, i da naui

da je tolerie bez sakrivanja od svesnog ega. Tolerisanja cele realnosti, onakve kakva jeste, ambivalentne, omoguava Egu osoba da iznae nova reenja, da razrei ambivalenciju. Kako se odvija taj proces analize otpora-jaanja tolerancije na ambivalenciju? Terapijska situacija i ambivalencija Klijent se obraa terapeutu za pomo jer se nalazi u zastoju koji spreava dalji rast njegove linosti. On je u stanju tenzije koja ga motivie za terapiju. Otkrivajua terapija je proces koji vodi otklanjanju tih prepreka koje imobiliu klijenta i ostvarenje njegove prirode i zato je taj proces usmeren na otkrivanje onih snaga koje dovode do zastoja. Otkrivajua terapija poinje, dakle, obino tako to klijent osea da je u stanju nesklada i tenzije i da to stanje ne moe sam da prevazie. Obraa se terapeutu za pomo i, posle rasvetljavanja motivacije, oekivanja od terapeuta i terapije, terapeut sa njim sklapa odreenu vrstu ugovora da e raditi na otkrivanju, razumevanju i prevazilaenju tih sila u njemu samome koje ga spreavaju u razvoju. Terapeut e se truditi da mu svojim razumevanjem i znanjem bude od pomoi u tome. Otkrivajui psihoterapeut, bez obzira na orijentaciju, raspolae odreenim nainima kojima moe da pomogne klijentu da otkrije te snage. Moe, na primer, rei klijentu da kae sve to mu padne na pamet, bez obzira na to da li to izgleda nevano, nepristojno ili glupo... (osnovno pravilo u psihoanalitikoj terapiji) ili da duboko die ukljuujui i grudi i stomak u oputenoj leeoj poziciji (bioenergetska terapija) da bi otklonio cenzuru ili podigao nivo energije, a time i tenziju i suoio klijenta sa potisnutim oseanjima i sadrajima... Meutim, deava se neto naizgled paradoksalno. Klijent je doao da se "izlei", a kada mu je ponuen "lek", on se ne pridrava "uputstva za upotrebu". Ovo podsea na pacijente koji bee od injekcije ili "zaborave da popiju antibiotik na 6 sati". Kada se jasno definie terapijska situacija i dosledno se pridrava osnovnog terapijskog stava, ovakva ponaanja klijenta su uoljiva i moemo ga suoiti sa njima . Klijent, dakle, nalazi raznorazne, esto vrlo lukave, naine da sabotira terapijski rad. Frojd je te snage u linosti klijenta koje ga navode da postavlja prepreke razvoju terapije nazvao otporom i definisao ga kao "sve snage unutar pacijenta koje se protive proceduri i progresu analize" . Koje su to snage? Poto je terapijski proces usmeren ka razvoju osobe, snage koje ometaju taj proces su iste one snage koje brane naurozu, ono to je staro, blisko i infantilno od promene. To su iste one snage koje su nekada imale funkciju odbrane ega od opasnosti (spoljanje i unutranje) i sada, kada za to vie nema realne potrebe, jo uvek deluju zaustavljajui njegov razvoj i opiru se terapijskom radu koji je usmeren u tom pravcu. Neurotine odbrane su "uvari steene ravnotee, koja pojedincu uskrauje razna zadovoljstva, ali ga ini relativno bezbednim". Postoje, dakle, konfliktne snage unutar osobe. Jedne guraju u pravcu razvoja (i to su one koje ga dovode u terapiju), a druge tee da zadre status quo. Terapijska situacija postaje arena ambivalencije u kojoj se te snage sukobljavaju. Terapeut podrava one snage koje tee razvoju, uspostavlja sa klijentom "radni savez", "ugovor", "terapijski savez"... i pomae mu da otkrije (prepoznavanje i suoavanje), shvati (rasvetljavanje i interpretiranje) i prevazie (proraivanje) otpore koji zaustavljaju napredak terapije, tj. njegov razvoj. Evo jednog pregleda oprenih snaga u klijentu koji je dao Grinson (1978) Snage koje su usmerene ka razvoju i na strani su terapeuta i terapijskog procesa 1. Klijentovo oseanje nesklada, "neurotine bede", hendikepiranosti to ga tera da radi u terapiji, bez obzira kako bolno to bilo. 2. Klijentov svesni, racionalni ego koji ima na umu dugorone ciljeve i razume svrsishodnost terapije.

3. Ono to je potisnuto, sputano i tei da se ispolji. 4. Radni savez izmeu klijenta i terapeuta o saradnji na zajednikom poslu uprkos postojanju snaga u klijentu koje se opiru radu. 5. Deinstiktualizovani pozitivni transfer zbog kojeg klijent ocenjuje terapeuta kao kompetentnog. 6. Racionalni super ego koji tera klijenta da ispuni svoje dunosti. 7. Radoznalost i elja za upoznavanjem sebe. 8. elja za profesionalnim napretkom i druge vrste ambicije. 9. Iracionalni faktori kao takmiarska oseanja prema drugim klijentima, potreba za kajanjem i ispovedanjem...koji su povremeni i nepouzdani saveznici. Snage koje se protive terapijskom procesu 1. Nesvesni ego-odbrambeni mehanizmi 2.Strah od promene, potreba za sigurnou koja tera infantilni ego da se zakai za poznate i bezbedne eme ponaanja 3. Iracionalni super-ego koji trai patnju da bi uguio nesvesnu krivicu. 4. Neprijateljski transfer koji motivie klijenta da porazi terapeuta 5. Seksualni i romantini transfer koji tei zadovoljavanju, vodi do ljubomore i neprijateljskog transfera 6. Mazohistiki i sadistiki impulsi koji teraju klijenta da provocira razna bolna zadovoljstva 7. Impulsivne i akting aut (odigravanje) tendencije koje vode klijenta u pravcu brzih zadovoljavanja i protiv uvida 8. Sekundarne dobiti od neuroze koje vezuju klijente za neurozu Odnos ovih snaga se stalno menja u toku terapije. Analiza otpora Otkrivanje istine o sebi nailazi na intenzivne otpore od strane analizanta. Po definiciji, otpor su sve one snage u analizantu koje se opiru terapijskom procesu i promeni. U izvesnom stepenu, on je prisutan od poetka do kraja rada. Iako neki aspekti mogu biti svesni, otpori su uglavnom nesvesni. Otpori nisu neto zbog ega analizant treba da se osea krivim, loim pacijentom, oni nisu prekraji ( iako se analizant esto osea upravo tako ). Analitiar ih ne vrednuje, kao analizantov neuspeh, greku, nedostatak dobre volje i sl. Njegov posao je da ih prepoznaje i to saopti analizantu. Saoptenje je u obliku pretpostavke, npr. Izgleda mi da izbegavate... koju treba proveriti. Analizant treba da shvati da su mu otpori neto to on radi, njegova aktivnost, a ne neto to mu se deava. Postajui svestan svojih otpora on postaje i odgovoran za njih, njihovo prevazilaenje i nastavljanje terapijskog procesa. Svesnost je osnova za odgovornost i vodi, kako kae Sas (1978), od jezika izgovora do jezika odgovornosti. Jezik odgovornosti je indikator prevazilaenja ambivalencije. Analizant ima pravo da se opire i da odlui , u skladu da svojim mogunostima, kada i kako e ih napustiti, ali treba da bude svestan da je uspenost i brzina terpaijskog procesa u njegovim rukama. Pokuaji da se rasture, probiju otpori dubokim interpretacijama ili drugim nasilnim sredstvima su nepotovanje analizantove autonomije, njegovog tempa razvoja i, u sutini, samo pojaavaju otpor koji esto nalazi mnogo suptilnije, tee primetljive oblike dejstvovanja. Jedna od osnovnih tehnikih preporuka u radu sa otporom je da se uvek poinje od povrine ( onoga to je u tom trenutku na povrini svesti ) od Ega prema Idu. Potujui otpore mi

potujemo samog analizanta, ne pokuavajui da, za njegovo dobro , preuzmemo na sebe njegovu odgovornost i pravo odluivanja. Pogrena je predstava o interpretiranju kao o sipanju iz rukava gotovih, analitiarevih istina o analizantu. Interpretiranje je jedan proces postepenog suoavanja analizanta sa njegovom istinom o sebi (suoavanje sa ambivalencijom) do koje treba sam da doe. Druga znaajna preporuka koja proistie iz prve je da se uvek prvo analizira otpor pa onda sadraj. I ova preporuka ukazuje na to da bi analiza neega to analizant nee da se analizira ( bez obzira to je to neu nesvesno ) bila nepotovanje analizanta i omelo razvoj odnosa u smeru autonomije to se uvek mora imati na umu. Analiza otpora pre sadraja je, zapravo, ojaavanje tolerancije na ambivalenciju pre suoavanja sa sadrajem ambivalencije. Postoje razne klasifikacije otpora. Od praktinog znaaja je posebno razlikovanje otpora bliskih Egu ( Ego sintonih ) od otpora stranih Egu ( Ego distonih ). Kod otpora koji su strani egu analizant je spreman da radi na njihovom prevazilaenju jer ih doivljava kao neprijatelje u svojim redovima. Rad je mnogo tei kad se otpori doivljavaju kao bliski, racionalni i svrhoviti. Oni se tee prepoznaju i tee je uspostvaiti radni savez sa analizantovim racionalnim Egom za rad sa njima. To su, obino, dobro utvrene, naviknute eme ponaanja, karakterne crte, esto drutveno poeljne, karakterni otpori, reaktivne formacije, kontrafobini stavovi... Analizant e esto rei: pa to sam ja, to je moj karakter. Napadajui takve otpore, napadamo samog analizanta ( njegovo opaanje sebe ). Da bi se takvi otpori analizirali potrebno je da nalizant shvati da su i oni neprijatelji u sopstvenim redovima, da se od njih distancira. To je mogue tek ako je on u stanju da stavi na kantar ono to dobija od tih izbegavajuih naina ponaanja sa jedne strane i ono to bi dobio njihovim naputanjem. Ali da bi doao do situacije uporeivanja-to jest do sposobnosti da bude svestan oprenih tenji i emocija, ambivalencije prema promeni. Obe strane medalje moraju biti jasno dostupne njegovoj svesti, to zahteva sposobnost da se tolerie ambivalencija, kako bi se, kroz mentalno emotivnu obradu, prelomilo na stranu razvoja, ka razreenju ambivalencije.. Obino se, na poetku, radi sa otporima koji su strani Egu. Uspeh u njihovom prevazilaenju i prihvatanje odcepljenih delova svog iskustva ( uz prihvatanje od strane terapeuta ), promene u doivljavanju sebe koje iz toga proizilaze, daju analizantu takvo iskustvo dobrobiti i ohrabruju ga da se suoi i sa jaim otporima, pa i onima koji su bili Ego sintoni. Taj proces je, u stvari, vaspitavanje analizanta na terapiju-trenig tolerancije na amvialenciju . Na osnovu pozitivnih iskustava u samoistraivanju stvara se radni savez. Kada se stvori radni savez analizant poinje sam da prepoznaje i analizira svoje otpore. Sve mentalne i telesne mogunosti mogu biti upotrebljene u svrhu otpora. Otpor se moe ispoljiti preko emocija, stavova, ponaanja, dranja tela, fantazija... tj., sve moe biti u funkciji otpora. Interpretiranje otpora nije davanje gotovih istina do kojih je analitiar doao tako to je mozganjem provalio analizanta, to je rairena predstava. To je proces postepenog dolaenja do odgovora na pitanja ta, kako i zato analizant izbegava, u kome je uloga analizanta u pronalaenju odgovora aktivna. Proces analiziranja otpora ukljuuje pet postupaka . (Greenson, R. 1978) 1. Prepoznavanje: Pre nego to otpone analiza otpora on se mora prepoznati. Otpor se prepoznaje kao nemogunost pridravanja osnovnog pravila slobodnog asociranja, utanje, kroz odsustvo ili neadekvatnost oseanja, dranje tela, neverbalnu ekspresiju, prianje o nebitnim stvarima ili spoljanjim dogaajima, zakanjavanje, izostajanje sa sastanaka, postojanje tajni, odigravanje (acting out), otsustvo promene...i kroz mnoge druge oblike ispoljavanja. Kako sve odbrambene mogunosti analizanta mogu posluiti u svrhe otpora nije mogue nabrojati ni sve mogue manifestacije otpora. Nain ispoljavanja otpora je individualan kod svakog analizanta. Pitanje koje analitiar uvek sebi postavlja je: da li mi izgleda da analizant ide ka neemu, ka nekom saznanju, uvidu, istini ili ide od nje? Kada osea da ide ka neemu, ne prekida ga ve prati razvoj situacije. Onda kada osea da je dolo do zastoja na tom putu, da analizant izbegava neto, analitiar ga suoava sa tim izbegavajuim ponaanjem

2. Suoavanje ili demonstriranje otpora je drugi korak u analizi otpora. Demonstriranje moe biti relativno jednostavno ili nepotrebno ako je otpor oigledan analizantu. Kako i kada emo suoiti analizanta sa otporom ? I ovde postoji nekoliko tehnikih preporuka koje odraavaju vanost potovanja autonomije analizanta, i pokazuju da su pomenute vrednost protkane kroz tehniku. Poimo od pitanja kako. Suoavanje je u obliku pretpostavke koju analizant, tj. dalji razvoj situacije treba da potvrde. Analitiar ne tvrdi da analizant neto izbegava, ve pretpostavlja i uz to iznosi i razloge zbog kojih to pretpostavlja obrazlae analizantu nain na koji je doao do tih pretpostavki. Kao prvo, moda nije u pravu, a drugo, i ako je u pravu, analizant ima mogunost da izbegne suoavanje sa otporom ako na to nije spreman. Time to analizantu pokazuje nain na koji je doao do svoje pretpostavke analitiar demistifikuje svoj misaoni proces . On nije nikakav ita misli, ve se samo slui jednim metodom dolaenja do saznanja koji je dostupan i analizantu i koji analizant vremenom i usvaja. Time postaje aktivan, ravnopravni saradnik, to pogoduje razvoju radnog saveza.. Kada suoiti analizanta sa otporom ? To e zavisiti od dve stvari: od stanja analizantovog racionalnog Ega i ivosti otpora. Svi smo ponekad spremni ili nespremni da prihvatimo neku istinu o sebi zavisno od raspoloenja i naravno, od toga ko nam je kae. Visoko razman Ego e biti u stanju da prihvati i uoi i najmanje otpore, dok e oslabljeni Ego demantovati i oigledna ispoljavanja otpora. Nita se ne moe na silu i sve u svoje vreme, kako kau narodne mudrosti. Stanje racionalnog Ega stalno varira u toku terapije i u zavisnosti je u velikoj meri od odnosa sa terapeutom, stanja radnog saveza, van analitikog deavanja regresije i mnogo drugih faktora . Zato je potrebno da analitiar, kroz opservaciju i empatiju, prepozna u kakvom se stanju nalazi analizantov racionalni Ego, posebno sposobnost za tolerisanje ambivalencije, kako bi odredio koliko jasna mora biti evidentnost otpora da bi ih analizant prepoznao. Empatikom roditelju je, slino ovome, uglavnom jasno kada je njegovom detetu neto mogue dokazati, a kada nije. Suoiemo, dakle, analizanta sa otporom tek onda kada osetimo da e suoavanje imati smisla za njega, bez obzira koliko je otpor nama evidentan. Ukoliko suoavanje nema istinosnu vrednost za analizanta u tom trenutku, jer on nije u stanju da ga prihvati, svako insistiranje je odraz nerazumevanja i nepotovanja njegovih trenutnih ogranienja. Analitiareve intervencije ne treba da budu samo istinosne ve i uvremenjene jer istina, bez potovanja mogunosti osobe da je prihvati nije delotvorna. 3. Razjanjavanje: Kada je analizant suoen sa otporom i postao je svestan svog izbegavanja, ono postaje predmet daljeg istraivanja. Njemu je jasno da se opire, ali postoji izvesna nejasnoa i oseanje nepotpunosti i nedovrenosti saznanja. Pokuavajui da razjasnimo te nejasnoe moemo okrenuti istraivanje u tri pravca. Jedan bi bio traiti odgovor na pitanje zato, drugi ta analizant izbegava, a trei kako on to radi. Prva dva pitanja se odnose na motiv otpora, a tree na nain sredstva izbegavanja. Razjanjavanje motiva i naina otpora su meusobno povezani.Bez obzira da li se traga za motivom ili nainom izbegavanja, analitiar nastoji da izotri fokus na psiholokim procesima koje analizira i izoluje posebne motive ili naine ispoljavanja otpora koji pokuava da objasni i da odvoji znaajne detalje od nebitnih stvari. Prilaenje rasvetljavanju otpora je, najee, preko emotivne komponente. Pitanje zato se analizant opire moe se svesti na pitanje koje neprijatno oseanje pokuava da izbegne. Odgovor na to pitanje je obino blie svesti od odgovorana pitanje koji sadraj ( ta ), tj. koji instinktualni impulsi, aspekti odnosa sa objektom ili traumatska seanja izazivaju bolni afekat. Rasvetljavajui otpor, analitiar se trudi da, to jednostavnijim, jasnim, konkretnim i direktnim jezikom, jasnije odredi analizantova oseanja, postavljajui svoje opaanje kao hipotezu ( Izgleda da ste..., kao da..., ini mi se... ) koja se potvruje ili obara. Svi ovi koraci su priprema za interpretaciju. esto ove korake obavi sam analizant i najbolje je kada i interpretacija doe sa njegove strane. Ponekad se svi postupci odigravaju gotovo simultano, ili obrnutim redom, uvid moe prethoditi suoavanju i rasvetljavanju otpora. 4. Interpretacija: Oito je da je interpretiranje jedan proces dolaenja do istine o sebi u kome je analizant aktivan. Interpretacija uvid je trenutak kada dolazi do otkria ( eureka ), proces uenja putem otkria, kvalitativan skok u prelaenju nesvesnih sadraja u svesne i njihovom povezivanju integrisanju u linost osobe. Naveo sam ranije da interpretacija nije mozganje analitiara da iz

enigmatskog materijala koji analizant produkuje odgonetne neki smisao koji bi se uklapao u psihoanalitiku teoriju i tako potvrivao teoriju vrtei je u krug. Interpretacija uvid je analizantova istina. Ona dolazi kao kruna jednog procesa istraivanja onda kada je istina ve u predsvesnom, na vrhu jezika, kada je analizant spreman da je propusti u svest i prihvati. Kada je spreman da tolerie koegzistenciju oprenih emocija-da tolerie ambivalenciju . Nema bojazni da e analizant stvarno prihvatiti istine koje su mu nametnute. On se moe, iz nekih transfernih ( sugestibilnost ) razloga sloiti sa nekom teorijom, analitiarevom idejom, ali, kae Frojd (1976), ko je sam vrio analize, mogao se nebrojeno puta uveriti o tome da je nemogue na taj nain sugerisati bolesniku. Nije, naravno, nikakva tekoa da se on uini pristalicom izvesne teorije i da tako i on uestvuje u nekoj moguoj zabludi lekara. On se, pri tome, ponaa kao i drugi, kao ak, ali se tako uticalo na samu njegovu inteligenciju, a ne na njegovu bolest. Meutim, reenje njegovih konflikata i savlaivanje njegovih otpora polazi za rukom samo ako su mu date takve pripremne predstave koje su u skladu sa stvarnou u njemu. to je u lekarevim pretpostavkama bilo netano, to opet ispada u toku analize, mora biti povueno i zamenjeno onim to je tanije. Zvui paradoksalno, ali izgleda da ovek moe biti na jednom nivou, jako sugestibilan i naivan, dok na drugom nivou nije podloan sugestiji i ne da se prevariti. Analizant e , dakle, stvarno prihvatiti interpretaciju i asimilovati je samo ako je doivljava kao istinu o sebi i ako je spreman da je primi. U Analizi karaktera V. Rajh(1983) govori o haotinoj situaciji u analizi koja nastaje kada analitiar interpretira sadraj onim redom kojim se pojavljuje ne obazirui se na otpore . To dovodi do obilja materijala koji se vrti u krug i u kojima se on vie ne snalazi. Ispucao je svoje interpretacije, analizant jer postao obrazovan dobar poznavalac psihoanalitike teorije, a nita se nije promenilo. Analitiar je, jurei za znaenjem materijala, zanemario analizantovo neu, nije ga potovao i to je dovelo do zastoja u terapiji. Analizantovo verbalno da ili ne je varljiv kriterijum tanosti ili uvremenjenosti interpretacije. I ovde je praksa kriterijum realnosti. Ako interpretacija vodi do novog, produbljanog sadraja, njegovog daljeg rasvetljavanja, produbljivanja uvida koji vode promeni, onda je to pouzdaniji kriterijum da je sadrala oba elementa istinu i uvremenjenost ( potovanje autonomije ). Uvid nije samo intelektualno saznanje, to je jasno iz navedenog Frojdovog citata. To nije samo uticanje na analizantovu inteligenciju. Uvid je pun doivljaj koji ima svoju intelektualnu i afektivnu komponentu. Samo jedna komponeneta doivljaja nije cela istina i moe biti intelektualna igra ili katartiko pranjenje bez trajnijeg efekta. Za terapijsku promenu potrebna je cela istina, tj. obe njene komponente. Stalni i vaan zadatak analitiara je da dri kurs izmeu Scile prianja umesto doivljavanja i Haribde nesistematskog slobodnog lebdenja koje odgovara odigravanju pacijenta i nije praeno razumskom snagom koja dri te skrivene ciljeve na vidiku. (Fenichel, O. 1938) Interpretacija otpora je odgovor na pitanje ta koji bolni afekat izaziva otpor, protiv ega se analizant opire, zato koji sadraji i zato izazivaju taj afekat i kako se analizant brani, tj. kako je u svojoj istoriji izabrao ba takav nain odbrane. 5. Proraivanje: Bez obzira na to koliko veto radili na otporima, oni e se ponovo vraati . Potrebno je njihovo proraivanje. Tolerancija na ambivalenciju je sposobnost, a sposobnost se postepeno gradi. Novi uvid je hipoteza koju je potrebno stalno proveravati u novim situacijama. Interpretacija da ta jednom, i kad je dinamiki i ekonomiki korektna, nije cela istina, ve samo parcijalno otkrie. Psihika struktura koja se odrava godinama ili decenijama ne menja se lako. Nema uda. Taj proces proraivanja traje obino najdue. Svako ima svoj ritam menjanja i asimilovanja istine, prihvatanja i razreenja ambivalencije. Terapeutova potreba da ubrza taj ritam nije u skladu sa naelom potovanja autonomije. Posle uspenog analiziranja otpora analizant esto postaje pokretljiviji, elastiniji, donosi novi materijal, a onda se doe do neega protiv ega postoji jaa odbrana. Nekada je dovoljno podsetiti analizanta na prethodni razgovor o otporu, ali obino to nije sluaj. Proces analiziranja poinje ponovo, ali ovaj put neto lake i bre. To ponovno demonstriranje iste stvari u razliitim situacijama, odnosima i u razliitom vremenu je proraivanje. Analiza traje onoliko koliko je potrebno analizantu za proces proraivanja. Taj proces traje i posle terapije. Verovatno celog ivota. Taka na kojoj e analizant osetiti da je bilo

dovoljno analize i da moe da nastavi proces razvoja bez pomoi terapeuta je stvar njegove odluke. O tome ne odluuje analitiar na osnovu nekih kriterijuma normalnosti . Analizant autonomno odluuje i o zavretku svoje analize. Ambivalencija je bazino ljudsko iskustvo. Nae elje nas vode kao pribliavanju i ostvarivanju naih ciljeva, dok nas nai strahovi i brige esto paraliu i spreavaju da pravimo promene koje poboljavaju nae ivote. Razvoj tolerancije na ambivalenciju dovodi do toga da, iako se u nama esto pojavljuju ambivalentna oseanja, sposobnost razreavanja ambivalencije omoguava usmerenost i bre kretanje ka promenama. Daemo i nekoliko primera koji pokazuju proces rada sa otporom i razvoja sposobnosti za tolerisanje ambivalencije kroz psihoanalitiki metod. Primer 17 Klijentkinja S. vie meseci sporo napreduje na terapiji. Iako je dola do mnogih saznanja koja su mogla izgledati kao uvid, nisam mogao da primetim bitnije promene u njenom ponaanju ili doivljavanju. Terapijski efekat nije bio u skladu sa onim do ega je dola u radu. Vratili su se i neki ve ranije prevazieni naini ponaanja. Oseala je da nema volje da se menja i neko oseanje krivice u odnosu na mene zbog toga to gubim vreme sa njom. Bio sam siguran da je zastoj u naem radu doao zbog negativnih emocija koje je S. imala prema meni, ali nije bila u stanju da izrazi. Moji pokuaji da joj u tome pomognem ostajali su bez uspeha jer je odbijala postojanje bilo kakvih negativnih emocija prema meni. Oseao sam da je njen prkos bio poruka upuena meni ti me ne voli, radi sa mnom da bi bio uspean terapeut, a ne zato to se stvarno interesuje za mene. E, ba u biti lo pacijent, i ti si lo terapeut. Bio sam siguran da moj odnos prema njoj nije takav i da su njena neizreena oseanja transferne prirode, vrlo slino njenom odnosu prema majci, kod koje S. nije elela da ide i da je poseuje jer je oseala da majka eli da ona dolazi samo zato da bi komiluk mislio da je ona dobra majka im je erka poseuje. Nije elela da majci pruzi takvu satisfakciju. elela je da je kazni. Da vidi kako je loa i da svi to vide. S. iznenada prestaje da dolazi na terapiju. Ne pojavljuje se dva meseca. Kada je ponovo dola imala je oseanje krivice u odnosu na mene. Kao da je htela da se ja zamislim gde je ona, zato ne dolazi, gde sam pogreio. Rekao sam joj da je izgleda htela da me kazni. Potvrdila je. Htela je da mi kae neto o meni, ali se plaila da je vie ne bih oima pogledao. Odgovorio sam joj da misli da sam sujetan i da ne bih mogao da prihvatim nita loe to bi ona mogla da misli ili osea prema meni. Potvrdila je. Sa dosta tekoa uspela je da mi kae da misli da je moja motivacija za rad sa njom sebina. Da ja samo hou da imam uspenog pacijenta, a da izvuem svoju kou. U jednom periodu rada sa njom oseala je da se ukljuujem i da mi je stalo do nje. Tada se oseala dobro, oseala je da ima snage da uradi bilo ta za moju ljubav, samo kad bih bio uz nju i pohvalio je. elela je da se ja brinem za njeno telo. Ne seksualno. elela je kontakt i toplinu, da je drim i mazim. Tako bi oseala neku sigurnost i mogla bi sve da uradi i u terapiji, ne bi se plaila. Onda sam otiao u vojsku (tada je S ila kod drugog terapeuta kojeg sam preporuio kao zamenu. Trajnu, ili dok se ne vratim), ali je i pre toga poela da osea da je naputam. Poela je da gubi poverenje u mene i da se osea loe. Sada joj i onaj period kada je mislila da se stvarno interesujem za nju deluje kao njena iluzija. Ja sam, verovatno, i onda bio sebian, samo sam se pretvarao. I ona se pretvarala. Bila je dobar pacijent koga sam ja hteo, ali se nita bitno nije menjalo. Nije mogla da mi to kae jer bih je ostavio, ali nije htela ni da mi dopusti to zadovoljstvo da budem dobar terapeut, da ljudi to misle, a da izvuem svoju kou. Ne eli da joj budem potreban, da fantazira o meni, odbija takve misli kad joj se pojave, ali je morala da se vrati na terapiju. utao sam i kad je zavrila rekao da mi sve ovo izgleda poznato i pitao je prema kome ima slina oseanja. Poela je da plae. Shvatila je da se to odnosi na majku prema kojoj osea odbojnost. Zamiljala je kako bi me mrzela da sam ena. Sada teko odlazi kod majke jer ne eli da joj prui to zadovoljstvo da ljudi misle da je ona dobra majka jer je erka poseuje. eli da je kazni svojim nedolaenjem kao i mene. Osea da i od svog mladie eli istu stvar. Spremna je da podnese sve njegove mane samo zbog tog fizikog kontakta i neke sigurnosti. Sea se da je postojao period u njenom ivotu kada je elela da spava sa

mamom. To je bilo negde pre kole. Tada su njeni roditelji, koji su razdvojeno iveli od njenog roenja, bili par godina zajedno. Sea se da je tada bilo lepo, da je ona elela mamu i da je mama verovatno bila dobra, ali ne zna kako se to prekinulo. Kada je pola u kolu mama je bila strano gruba, tukla je, ostavljala samu kod kue. Ona se oseala prevarenom. Mama je uvek bila sebina (kao i ja), elela je da joj to kae, ali nije mogla, pored ostalog i zbog toga to bi se oseala krivom ako bi se majina bolest vratila. Majka joj je prebacivala da se razbolela zbog nje... (majka se lei godinama sa dijagnozom sch. paranoidna). S. nastavlja da dalje iznosi svoje potrebe i razoarenja vezana za majku. Ovaj primer moe da ilustruje kako neanalizirana negativna transferna oseanja (sakrivena strana ambivalencije) mogu biti snaan skriveni otpor terapiji (terapeutu) koji se manifestuju kroz odsustvo promena uprkos uvidima koje klijent moe da ima i izraenim pozitivnim emocijama. Nakon suoavanja, rasvetljavanja i interpretacije, bio je potreban period u kojem je klijentkinja uila da tolerie oprena oseanja prema meni bez njihovog cepanja, pomeranja na druge osobe, odigravanja...Evo prikaza sa jo jedne seanse sa istom klijentkinjom: Klijentkinja S. poinje sastanak saoptavajui mi da za malo nije dola jer je imala neke obaveze, zatim da je dobro to smo zakazali sastanak u 10 sati, dok jo nije jako sunce, jer bi na jakom suncu mogla da se onesvesti. Strah da e se onesvestiti joj se esto javlja u poslednje vreme. Pored toga, postala je jako osetljiva na mirise i vizuelne stimuluse. Sve osea kao da je mnogo jae i to je plai. Oi kao da su joj stalno stegnute. Trebalo je da vadi krv zbog operacije krajnika. Strano se plaila vaenja krvi, to ranije nije bio sluaj. Uasavala je pomisao da neto izae iz nje. utanje. Poela je jako da je boli glava. Oseala je stezanje u vratu. Rekao sam joj da svaki jai stimulus, sunce, miris, svetlo, izgleda opasan jer moe da podstakne neto u njoj to ona ne eli da izae, i da mi izgleda tako stegnuta kao da sada pokuava to da zadri. Potvrdila je. Htela je neto da kae ali joj se steglo grlo. Predloio sam joj da legne. Njen otpor je postao oigledan. Izgledala je uznemireno. Pitao sam je ega se plai. Nije mogla da kae konkretno. Plaila se onoga to e doi posle, ako legne. Iako je njen racionalni ego bio oslabljen u tom trenutku, otpor je bio tako oigledan da ga je bila svesna. Predloio sam joj da pusti svoje misli sa idejom ja se neega plaim i da mi kae prvo to joj padne na pamet. Setila se sna koji je sanjala prethodne noi. San izgleda ovako: Sanjam kako me boli glava. Po telu mi je masa nekih pijavica koje se lepe za moju kou. To su, ustvari, kao neki mali ljudi koji su izgubili oblik. Ja se branim od njih, histeriem, agresivna sam. Tu su neka etiri mukarca. Trojica gledaju, a samo jedan mlai, koji ima neto nalik na tebe, hteo bi da mi pomogne ali je neodluan. Neprijatno mi je to su oni tu. Ne elim da to vide. Tu bi trebalo da je neka ena, ali, ene nema. Odlazim u kupatilo da se istuiram, da sperem to sa sebe. Odjednom, kao da me neto izvue na gore i to sa mog tela se vie ne vidi, ali ja oseam da je ipak prisutno. Analiza sna rasvetlila je motiv otpora. Kako se ona opirala? Ovo je manifestacija njenog karakternog otpora. Izbegavala je svoja neprijatna oseanja stezanjem i izbegavanjem svega to bi ih moglo provocirati. Strah od padanja u nesvest je strah od gubitka kontrole. Oseala je da njene odbrane poputaju i da bi ih svaki porast tenzije mogao ugroziti. ta je htela da izbegne? Seanje na sadraj sna. Zato? Kada je glava boli gubi glavu, pojavljuju se neprijatne telesne senzacije. Mali ljudi se lepe kao pijavice (postoji intenzivan strah od vaenja krvi, isticanja krvi). Ona je agresivna i histerie. To je oseanje koje eli da izbegne. Biti agresivna za nju znai biti ista luda kao majka i ona ne eli da otac (etiri mukarca u snu su, po njenim asocijacijama, otac, profesor-psihoteraput sa kojim je radila dok sam ja bio u armiji, njen mladi i ja) to vidi. Da bi je otac voleo ona ne sme da bude kao majka, ona ne sme da ispoljava negativne emocije, a posebno agresivnost. Mukarci ne ele da joj pomognu. Samo je jedan (ja) neodluan. Tuira se i oslobaa svojih neprijatnih telesnih senzacija. Neto je die gore opet uspostavlja kontrolu nad svojim telom, ali ostaje oseanje da je neto prljavo prisutno, iako se ne vidi. Sa tim oseanjem dolazi na sastanak. Ponela je sa sobom i boicu pilula za smirenje ivaca, za svaki sluaj, da se neto ne desi. Rekao sam joj da bi dejstvo pilula imalo suprotan efekat od onoga to radimo (to je ona znala) i da imam utisak da ona dolazi na terapiju da joj se nita

ne bi desilo(zbog sigurnosti koju osea na terapiji), a ne da bi neto promenila (suoila se sa svojim oseanjima). Potvrdila je. Kada izae iz svoje sobe, kao da bei. Tri ovde da se sakrije, jer se ovde osea bezbednom. Na ovom sastanku nisam rasvetlio njeno oseanje da sam ja neodluan, i ta bi to trebalo da radim da bi ona oseala da sam odluan, jer bi jedino onda kada bi oseala da sam odluan u tome da joj pomognem mogla da ue u oseanja koja je doneo san...To je dolo na red na narednim seansama... Da rezimiram. Razvoj terapijske situacije doveo nas je do njenih agresivnih oseanja i odbrana protiv njihovog ispoljavanja. To je izazvalo strah od raspadanja odbrana i gubitka kontrole ludila. Postaju vidljiva i njena negativna transferna oseanja prema meni koja je ometaju da radi na ovome. Ja sam u snu neodluan i to je odraz nepoverenja. Osim toga, u snu, mukarci (tata) to ne treba da vide, da je ne bi ostavili kao to je otac ostavio majku (majka se lei od psihoze) zbog ega pokuava da to sakrije i od mene u terapijskoj situaciji. Transfer Otpor i transfer su dva kamena temeljca na kojima poiva psihoanalitiki metod. Frojd je smatrao da se psihoanalizom moe nazvati svaki rad koji ishodi od otpora i transfera, bez obzira da li e voditi drukijim rezultatima nego to su njegovi. Radna definicija: Transfer je doivljavanje oseanja fantazija, stavova, nagona i odbrana prema osobi u sadanjosti koje nije adekvatno u odnosu na tu osobu, ve je ponavljanje reakcija prema znaajnim osobama u ranom detinjstvu, preneto na osobe u sadanjosti. U terapijskoj situaciji osoba na koju se vri prenos je terapeut. Pokuavajui da razume klijenta, radei na njegovim otporima i potpomaui njegov rast, terapeut postaje znaajna osoba u klijentovom ivotu. Izmeu njih se razvija posebna vrsta objektne veze. Terapeut postaje, na neki nain, trei roditelj. U tom novom odnosu klijent vidi mogunost zadovoljenja potreba koje nisu bile zadovoljene od strane znaajnih osoba iz detinjstva prema kojima su bila usmerena, oivljava ih i tako stie ansu da se konflikt rei na bolji nain . Dakle, u terapijskoj situaciji se razvija i jedna vrsta reakcija prema terapeutu koja, uglavnom, terapeutu ne pristaje, i koja je u stvari prenos u novom izdanju stare objektne veze. To je primarno jedna nesvesna pojava i osoba koja reaguje transfernim oseanjima je u glavnom nesvesna iskrivljavanja. Prenos se moe sastojati od bilo kojih komponenata objektne veze i moe se ispoljiti u oseanjima, fantazijama, stavovima, idejama ili odbranama od njih. Osobe koje su originalni izvori transfernih reakcija su vane osobe iz ranog detinjstva. Transfer nije proizvod analize. On se javlja i u terapiji i van nje kod neurotinih, psihotinih i zdravih ljudi. Sve ljudske veze sadre meavinu realistinih i transfernih reakcija. Vano je napomenuti da je transfer neto to se deava ovde i sada, put u prolost preko prenoenja prolosti u sadanjost, to je ini dostupnom posmatranju. Transferne reakcije se doivljavaju kao aktualne, kao realnost. U odreenom trenutku transfer se manifestuje kao otpor i kad se, kao takav, prepozna i doivi, pristupa se procesu analiziranja koji smo opisali u radu sa otporom. Transferna komponenta odnosa javlja se u razliitom stepenu u svakom ljudskom odnosu, pa i u svakoj terapijskoj situaciji i postaje izvor najjaeg otpora ije razreenje moe dovesti do najznaajnijih terapijskih efekata. Bez obzira da li emo rei da osoba igra igre kao TA ili da odigrava nedovrene poslove kao u getalt terapiji ili neto tree, primetiemo da su to ponaanja koja ne odgovaraju sadanjoj situaciji. Njihovom analizom mogli bismo otkriti da su steena u odnosu sa znaajnim osobama iz ranog detinjstva. Rasvetljavanje odnosa izmeu terapeuta i klijenta (naroito negativnih oseanja) treba da bude dnevni hleb svakog analitikog rada. Kao i u analizi otpora, da bi se analizirala, transferna reakcija se mora prvo prepoznati.

U O.L.I. metodu malo drugaije razumemo transfer. Ne smatramo da je to neko prenoenje odnosa iz prolosti u sadanjost, ve da je sklonost ka transfernom reagovanju utkana u strukturu klijenta, kroz stepen razvijenosti bazinih emotivnih sposobnosti. Osoba nema sa svim ljudima intenzivne transferne odnose zato to joj svi odnosi nisu intenzivni. Meutim kvar na sposobnostima se pokazuje u bliskim odnosima, tamo gde je struja jaa i gde sistem puca pod optereenjem. Transfer, prema naem vienju, nastaje onda kada odnos postaje intenzivan. Ne zato to se neto prenosi iz porlosti u sadanjost, ve zato to se, pod optereenjem intenziteta odnosa, manifestuju nedostaci u funkcionisanju bazinih emotivnih sposobnosti o kojima govorimo u ovoj knjizi. Transfer se nee razreiti samo time to e se povezati odnos prema terapeutu sa odnosima prema znaanim osobama iz prolosti. To je vano, ali nije dovoljno. Neophodno je novo, korektivno emotivno iskustvo kroz koje e klijent izgraditi ili deblokirati bazine emotivne sposobnosti. Nije lekovit samo uvid, ve i podnoenje tog uvida u ambivalenciju, koje se, pre svega, gradi kroz drugaiji, korektivni odnos sa terapeutom. Karakteristike transfernih reakcija: Karakteristike transfernih reakcija su: neadekvatnost, intenzivnost, ambivalencija, udljivost i upornost. Neadekvatnost: U ivotu se esto sreemo sa situacijom da reakcija jedne osobe na drugu ne odgovara ponaanju te druge osobe. U takvim situacijama moemo esto uti ono nisam ti ja kriv te te ena zeza. Deri se na nju, a ne na mene ili ta si se okaio o mene, nisam ti ja mama da te drim na sisi i sl. Takva neadekvatnost je, i u ivotu i u terapijskoj situaciji, prvi znak da se radi o transfernoj reakciji. Transferne reakcije su neadekvatne po kvalitetu, kvantitetu i trajanju u aktuelnoj situaciji, ali su bile adekvatne u prolosti. Ako se klijent, koji je doao da neto promeni, protivi terapijskoj proceduri, on se ponaa neadekvatno. Hoe neto, a u isto vreme radi protiv onoga to hoe. U tom smislu je i otpor transferna pojava, jer ne odgovara sadanjoj situaciji (terapijskoj), a odbrana je nastala kao pokuaj adaptacije u prolosti. Intenzitet: Intenzivne emocionalne reakcije prema terapeutu su uglavnom znaci transfera. U analitikoj situaciji, u kojoj ponaanje analitiara uglavnom ne daje povod za njih, neadekvatnost intenziteta reakcije je lako uoljiva. Terapeut moe, meutim, svojim ponaanjem realno pruiti povod za intenzivnu reakciju koja je tada adekvatna aktuelnoj situaciji. esto su kontratransferne reakcije (transferne-iracionalne reakcije terapeuta na klijenta) analitiara uzroci takvih reakcija klijenta. Neurotine osobe su naroito sklone transfernim reakcijama u ivotu i to obino prema ljudima koji imaju izvesnu funkciju kakvu su ranije imali roditelji (jer je tada odnos intenzivniji, i okida manifestacije deficita bazinih emotivnih sposobnosti). To su obino ljubavnici, autoriteti, voe, lekari, uitelji, poznate osobe, glumci, svetenici. Oni su, kao i terapeut, samo okidai za transferne reakcije. Klijenti se zaljubljuju u terapeuta, pridaju mu neke kvalitete koje nisu imali prilike da upoznaju, mrze ga, sumnjie, ispoljavaju seksualne elje. Intenzivne emocije transfernih reakcija su pokretaka energetska baza terapijskog rada. Predstave koje potiu od onih koji nisu dovoljno shvatili analitiki metod vide ga kao uglavnom intelektualnu diskusiju o simptomima. Ovakve predstave su netane. Nepostojanje emocionalnih reakcija je znak otpora. Terapeut je, zbog funkcije koju ima, osoba znaajna za klijenta i ako se oseanja klijenta vezana za terapeuta ne pojavljuju u terapijskoj situaciji, onda su ona potisnuta, sakrivena ili pomerena na neku drugu osobu, obino osobu koju klijent, na neki nain, povezuje sa terapeutom. Primer 18: (Greenson, 1978)

Mlada ena, stidljiva i bojaljiva, poinje u treem mesecu svoje analize da pokazuje jasne znake da se zaljubila u mene. Posle nekoliko dana borbe sa svojim oseanjima, plaui mi je priznala svoju ljubav. Zamolila me je da ne tretiram to njeno stanje na isti, hladan, analitiki nain na koji sam tretirao njene druge emocije. Molila me je da ne utim i da kaem bilo ta. Za nju je tako poniavajue da bude u toj poziciji. Poela je da jeca i zautala. Posle nekog vremena rekao sam: Znam da vam je teko, ali je vano da pokuate da izrazite tano ta oseate. Ona je utala trenutak, a zatim rekla ljutito i optuivaki: To nije u redu. Vi moete da se sakrijete iza analitikog kaua, a ja moram sve da iznesem. Znam da me ne volite, ali mi barem recite ako vam se dopadam, da vam je malo barem stalo. Recite da vam nisam samo broj, pacijent u 11 sati. Plakala je i jecala, a zatim opet utala. Ja sam, takoe, utao neko vreme, a zatim rekao: Tano, to nije fer. Analitika situacija nije ravnopravna. Va je zadatak da dozvolite svojim oseanjima da izau, a moj posao da vas razumem, analiziram ono to iskrsne. Da, to nije fer. Ova primedba je, izgleda, pomogla pacijentkinji. Mogla je da ispolji vie svoje ljutine i oseanja uvreenosti. Naredni sastanci doneli su meavinu mrnje i ljubavi, ali je bila u stanju da radi sa tim oseanjima. Mislim da je je mogla da uje u mom tonu i reima da sam bio svestan njenog bolnog poloaja. Iako sam oseao sauee, trebalo je da nastavim sa analitikim radom. Prvo su njeno oseanje odbaenosti zbog mog stava nezadovoljavanja i razoarenje uli u kliniku sliku i trebalo je raditi sa njima. Vano je bilo izbei dvojnu opasnost: ili lano ohrabrivanje pacijentkinje ili nanoenje nepotrebnog bola koji bi je naterao da potisne svoja oseanja i da pobegne na neki nain. Transferna ljubav uvek postaje izvor otpora. To moe da se suprotstavlja radu u analizi kroz pacijentove urgentne zahteve i tenje za neposrednim zadovoljenjem . Tada analitiki sat postaje mogunost za zadovoljenje analizantove elje za bliskou i on gubi interes za uvid i razumevanje. Dalja komplikacija je da e pacijent obino reagovati na analitiarevu intervenciju ili na njegovo nereagovanje oseanjem odbaenosti povreenosti i iz tih razloga e svesno odbiti da radi . Zadatak je ohrabriti punu ekspresiju svakog razvoja pacijentove transferne ljubavi i u pravom trenutku poeti rad na njegovim otporima analitikom radu. Poto sam prihvatio to da analitika situacija nije fer u tom smislu da ona treba da se izloi, a ja da analiziram, pokuala je da nastavi ispoljavanje svojih oseanja prema meni. Ali sada je bio prisutan i prizvuk ljutine u njenim oseanjima ljubavi za mene. Mogao sam da ujem prizvuk gorine. Znam da ste u pravu, trebalo bi da se pustim, bez obzira kako se vi oseate u vezi sa tim. Tako je teko plakati za ljubavlju, moliti i dobijati samo utanje kao odgovor. Ali, na kraju, mora da vi za to i sluite. Pretpostavljam da se to deava sa svim pacijentima. Pitam se kako to moete da podnesete, ali ,na kraju, plaeni ste za sluanje. Pacijentkinja je utala neko vreme, oi su joj bile suve i otvorene, usta stegnuta, ruke vrsto prekrtene preko tela. Posle nekoliko trenutaka sam rekao: Sada sam vam odbojan zbog odgovora koji sam vam dao. Hoete da mi to opiete reima. Uinila je to. Prvo bujica ljutine, zatim opet potok ljubavi, i to se ponovilo nekoliko puta. Posle nekoliko sastanaka, intenzitet tih oseanja je splasnuo i ona je bila spremna da radi. Sada sam joj mogao rei: Hajde da pokuamo da razumemo ta se dogodilo, da probamo da razumemo zato vi volite i kako volite? ta ste nali privlano kod mene? Postavljajui zadnje pitanje postavio sam pacijentkinji ljubav prema meni kao model naina na koji ona trai ljubav. Njen razumni deo ega je postao pristupaniji. Ponovo smo uspostavili radni savez i mogli smo da zajedno istraujemo ono to se desilo na prethodnim sastancima. U nekim sluajevima klijent deli svoja ambivalentna oseanja prenosei jedan aspekt na terapeuta, a drugi na drugu osobu. Obino su pozitivna oseanja vezana za terapeuta, a negativna su rezervisana za drugu osobu, ali se deava i obrnuto. Jedan takav primer je sledei prikaz sa trening analize jednog kandidata za analitiara. Primer 19:(Greenson, 1978)

Dugo vremena on je manifestovao transferna oseanja prema meni iskljuivo pozitivne prirode. On me je potovao i bio mi je naklonjen. Uprkos mojim povremenim grekama, imao je neobino puno razumevanja i bio pun hvale za mene. Sa druge strane, bio je neobino kritian na svaki nedostatak koji bi opazio kod bilo kojeg drugog analitiara. Ukazao sam mu na to ekstremno pristrasno ponaanje, ali je on tvrdoglavo opravdavao svoje reakcije. Meutim, nastavio sam da interpretiram tu emu ponaanja kao otpor prema suoavanju sa neprijateljstvom prema meni. Due vreme nisam mu dao ni jednu drugu interpretaciju. Najzad, kandidat nije mogao dalje da zadri svoja potisnuta negativna oseanja. Eksplodirao je besno na mene, optuujui me da sam isti kao i ostali trening analitiari, dogmatian, ohol i nerazuman. Bio je iznenaen svojim ispadom i intenzivnim oseanjima koja su probila. Tek tada on je bio u stanju da shvati da je na isti nain rascepio i svoja oseanja prema ocu koga je konstantno idealizovao, dok je bio uporno u sukobu sa ostalim figurama koje su bile autoritet u njegovoj sredini. Ambivalencija: Sve transferne reakcije su ambivalentne. Jedan aspekt oseanja ostaje nesvestan ili skriven, dok se drugi ispoljava. U prethodnom primeru smo mogli da vidimo kako se neprijateljski aspekt pomerio na druge osobe. Klijenti kao da, na neki nain, ele da ubede sebe da prema terapeutu imaju samo jednu vrstu oseanja, a druga, obino suprotna, ne postoje. Nekima je lake da ispolje nena oseanja, ljubav za terapeuta ili seksualne elje, prikrivajui sumnjiavost i neprijateljstvo, dok je kod drugih obrnuto. Takvo cepanje je nastalo u odnosu da nekim od roditelja. Ispoljavanje one druge strane i sinteza suprotnih oseanja su ostali nedovren posao koji klijenta spreava da ostvari nove odnose na drugi nain. Taj posao klijent treba da dovri u terapiji da bi mogao da se slobodno lati drugih. udljivost: Transferne reakcije su nestalne i hirovite. Oseanja prema terapeutu se esto brzo i neoekivano mogu promeniti u suprotna, to je odraz njihove ambivalencije. esto klijentove pretpostavke ili fantazije o znaenju nekog terapeutovog ponaanja dovode do nagle promene odnosa prema terapeutu u toku sastanka ili posle njega. Nagla promena oseanja moe biti i posledica realne greke od strane terapeuta. Tu mogunost on uvek treba da ima na umu. Bez obzira ta im je uzrok, takve nagle promene obino postaju otpor i treba da budu analizirane. Primer 20:(Greenson, 1978) Tipian primer iznenadne promene do koje moe doi u transfernoj situaciji je sledea sekvenca dogaaja koji su se odigravali u toku jedne nedelje u analizi histerino depresivne ene u drugom mesecu terapije. Poela je da radi dobro, uprkos strahu da u misliti da je bezvredna i obina. Njena oseanja prema meni su bila strahopotovanje i divljenje, sa eljom da mi se dopadne. Iznenada, na jednom satu, posle puno napora, izjavila je da se zaljubila u mene. To oseanje je poelo na kraju prolog sastanka kad je primetila da su moje pantalone izguvane i kravata iskrivljena. Bila je ubeena da to znai da nisam materijalista, pohlepni kapitalista, ve sanjar, idealista, ak umetnik. Ceo dan i no je fantazirala o meni na taj nain. Njena oseanja su porasla u intenzitetu i uivala je u takvom stanju stvari. ak i kada smo poeli da analiziramo tu reakciju i povezali je sa prolou, njena oseanja su ostala. Sledeeg dana bila je preplavljena krivicom. Njena beba je dobila uhobolju i pacijentkinja je oseala da je to zbog njenog zanemarivanja. Provela je previe vremena sanjarei, umesto da se brine o svom detetu. Bila je ubeena da ja sigurno oseam prezir za tako lakomislenu enu. Kada sam pokuao da radim na poreklu ovakve reakcije, ona je oseala da je kanjavam kao to je i zasluila. Sledeeg, treeg dana, oseala je da nisam idealist i sanjalica koji ne mari za izgled. Ja sam arogantan i prezriv prema svojim pacijentima koji su jadni, bogati neurotiari. Branila je sebe i

svoju grupu napadajui me kao jednog od onih pakosnih analitiara koji ive od bogatih, a preziru ih. Miris moje cigarete joj je bio odbojan, ak odvratan. Na sledeam satu, za nju su moji pokuaji da analiziram njena neprijateljska oseanja bili trapavi, ali zabavni. Moda sam ja dobronameran i topao, samo natmuren. Morao sam da promenim vrstu cigarete zbog njenih kritika i bila mi je zahvalna zbog panje. Nadala se da u jednog dana postati njen vodi i mentor, jer je ula da sam brilijantan. Kad sam utao, oseala je da sam strog, konvencionalan i dosadan. Moda sam bubalica i teki radnik koji voli samo svoj posao. Napustila je taj sastanak sa oseanjem da ja moda jesam dobar analitiar, ali da ali zbog onoga ko je sa mnom u braku. Upornost: Suprotno udljivosti izvesne transferne reakcije mogu biti vrlo uporne i trajati due vreme. Dok se promenljive reakcije deavaju ee u poetku analize, produene, rigidne reakcije su ee u kasnijim fazama. Ovakvim reakcijama uvek nedostaje spontanost i po tome se i prepoznaju i u terapiji, i u ivotu. Za njihovo uoavanje je potrebno vie vremena i esto su otporne na interpretacije. Njihovo dugo trajanje ne znai da je tarapijski rad zaustavljen jer se za to vreme mogu proraivati drugi aspekti klijentove neuroze. Primer 21:(Greenson, 1978) Pacijentkinja K. Odrava pozitivan seksualni i erotini transfer prema meni gotovo 3 godine. Ta oseanja su preivela i nisu bitno na njih uticale ni moje stalne interpretacije da su ona u funkciji otpora, ni moje produeno utanje, ni moje povremene greke i lapsusi. Tek kad je dolo do dovoljnog poboljanja da je uspela da doivi parcijalni vaginalni orgazam, to joj je pomoglo da prevazie svoj strah od homoseksualnosti, promenila su se i ta oseanja. Tek tada je mogla da dopusti sebi da svesno osea svoju mrnju i odbojnost prema meni i mukarcima uopte. Videli smo da je neprikladnost u intenzitetu, ambivalenciji, udljivosti i upornosti znak da postoje transferne reakcije ne samo u terapiji ve i u ivotu. Analiza transfera Da bi se analizirao, transfer, kao i otpor, treba da se razvije . Analitika situacija je takva da omoguuje klijentu da razvije svu raznolikost i intenzitet transfernih reakcija u skladu sa svojom individualnom istorijom i potrebama. ta je to u analitikom odnosu to omoguuje razvoj transfera? Psihoanalitiar kao ogledalo: Frojd (1912) je dao preporuku da psihoanalitiar treba da bude kao ogledalo u odnosu na pacijenta. Ova preporuka je bila pogreno shvaena kao da to znai da analitiar treba da bude hladan i nepristupaan klijentu. Ovakvo shvatanje je dovelo do rairenih predrasuda o ponaanju analitiara i odnosa izmeu njega i klijenta. Ova preporuka ima drugaiji smisao. To znai da analitiar nee reflektovati klijentu nita drugo osim onoga to je on sam manifestovao. Analitiareve line vrednosti nee ulaziti u analizu klijentovog konflikta . Njegova neutralnost e omoguiti klijentu slobodno istraivanje, i njegove iskrivljene i nerealne reakcije u odnosu na analitiara postaju uoljive. Terapeut, u onome to mi klijent iznosi, ne trai ni dobro, ni loe, ve istinu. Samo u takvim uslovima mogue je dosledno se pridraavati osnovnog pravila. Takva neutralnost ini linost terapeuta relativno anonimnom za klijenta i on ispunjava taj prazan prostor svojim fantazijama . Ako analitiar nije svojim ponaanjem realno provocirao takve fantazije, onda je lake demonstrirati njihovu

nerealnost. Naglaavam jo jednom da to ne znai da analitiar treba da bude hladan, drvenast ili ekstremno pasivan, jer bi to onemoguilo stvaranje radnog saveza, ve nenametljiv, da ne vrednuje i ne unosi svoje stavove, vrednosti i konflikte u analiziranju klijentovih konflikata. Ovakav stav analitiara omoguava slobodno ispoljavanje ambivalentnih oseanja klijenta, i razvoj tolerancije na ambivalenciju. Apstinencijalno pravilo Kada je neurotina osoba pod tenzijom, onda nalazi razne naine kako bi tu tenziju ublaila, potisnula ili delimino ispraznila. To moe da uini npr. uzimanjem alkohola, cigareta, droge, kompulsivnim seksualnim i drugim aktivnostima, prederavanjem, brzom vonjom kola i na bezbroj drugih naina. Na ovaj nain osoba izbegava porast tenzije i suoavanje sa njenim uzrokom. Kada ti ventili nisu dovoljni, ona dolazi na terapiju. U terapijskoj situaciji, kada doe do nekog neprijatnog, potisnutog sadraja, tenzija e opet porasti i klijent e pokuati da se poslui starim nainima rastereenja, ili nekim novim koji imaju istu funkciju. Ukoliko bi on to stalno radio, ni terapijska situacija mu ne bi omoguila da se suoi sa oseanjima koja izbegava. Zato se ovakva ponaanja prepoznaju kao otpor, nain za izbegavanje tenzije i unoenje oseanja u terapijsku situaciju, ili pokuaji brzog rastereenja tenzije, i analiziraju se. Posle uspene analize otpora, klijent ui da izvesna ponaanja ometaju razvoj terapije, tj. njegov razvoj i ui da se od njih uzdrava. On na taj nain ui apstinencijalno pravilo. Svako uspeno analiziranje ovakvih ponaanja treba iskoristiti da se klijent suoi sa potrebom uzdravanja od njih. Znai, osnovni smisao je da klijent naui da se uzdrava od trenutnih zadovoljenja radi buduih. (ovaj metodoloki aspekt psihoanalitikog metoda je veoma vaan za razvoj tolerancije na frustraciju. Umesto rastereenja koje ne vodi razvoju, klijent ui da tolerie frustraciju. Naravno, i u analitikoj situaciji, frustracija mora biti optimalna.) Apstinencijalno pravilo, dakle, nije nikakva zabrana od strane terapeuta jer je osnovna pretpostavka terapije (osnovno pravilo) slobodno ispoljavanje, ve preporuka za uzdravanje od izvesnih ponaanja koja su se pokazala (analizom) kao ometajua za analitiki rad. Bitno je, takoe, i to da analitiar svojim ponaanjem ne zadovoljava klijentove transferne potrebe (smanjujui mu tako tenziju) kako bi omoguio suoavanje sa njima i njihovo analiziranje. Da bi suoavanje i analiza transfera bila mogua, analitiar ne treba da se pridrui igri, tj. mora da vodi rauna da analizirani ne ostvaruje sekundarnu dobit iz rada sa njim. Smisao apstinencijalnog pravila je, dakle, taj da klijent treba da naui da se uzdrava pranjenja tenzije na neurotine naine, i da tu tenziju unese u analitiku situaciju i tako stvori mogunost da se doe do sadraja koji je izazvao. Ovo vai za otklanjanje tenzije i van analize i u analizi u odnosu sa terapeutom. Porast tenzije dovodi do intenzivnijeg razvoja transfernih oseanja i zato se moe rei da apstinencijalno pravilo pospeuje razvoj transfera. Ako terapuet kae klijentu da treba neega da se uzdrava ili ne zadovoljava njegove potrebe, on tu mora i objasniti zato. Klijent se mora tretirati kao saradnik i odrasla osoba. Ne moemo ga tretirati kao dete, a oekivati da postane zreo. I ovde moemo videti spregu bazinih emotivnih sposobnosti. Razvoj transfera, kroz koji e se analizirati i proraivati ambivalencija i uiti njeno tolerisanje i razreavanje, zahteva i odreeni nivo sposobnosti tolerisanja frustracije, odlaganja rastereenja i usmeravanje ka teem, ali razvojno boljem, nainu odnoenja sa tenzijom-ka uvidu. Transfer dovodi do vee tenzije u odnosu (pozitivne ili negativne). Jae emocije stavljaju bazine sposobnosti na iskuenje, pokazuju se njihovi defekti, to daje mogunost da se ti kvarovi na osnovnim alatkama za ivot prepoznaju, analiziraju i ispravljaju kroz korektivno emotivno iskustvo sa psihoterapeutom. Primer 22. V je insistirao da se napravi stalan raspored za njegove dolaske. S jedne strane ukazivao je na slabu stranu neredovnog zakazivanja iz linog iskustva sa ranijim pokuajima terapije a, sa druge strane, objanjavao je kako mora da isparcelie vreme da bi radni i

porodini program funkcionisao. Iako ima tonova koji zvue kao alba na imperativ stvaranja rasporeda, jo vie se osea neka vrsta ponosa i potrebe da se sve tano zna. Za terapijske sastanke je dogovoreno da se odravaju jedne nedelje ponedeljkom, a druge nedelje etvrtkom popodne. Na prolom sastanku, zbog situacije oko razvoda, ispoljio je napetost i traio da se svakako vidimo pre sledeeg etvrtka, kada Centru za socijalni rad treba da se izjasni da li hoe da ide na pomirenje ili na razvod. Zbog napetosti u kojoj je bio, ponudio sam mu i vanredni termin sutradan, to je on rado prihvatio. Meutim, na sastanak stie sa skoro 20 min zakanjenja. Rekao sam mu da sam ve pomislio da nee ni doi, na ta je on objasnio da uobiajeno vreme potrebno da stigne do mene nije funkcionisalo ovog puta, tako da je, eto, zakasnio. Nije bilo nastojanja da se pokae neko aljenje zbog toga ili izvinjenje i sl. Poto je zakanjenje u raskoraku sa potrebom da me vidi, rekao sam mu to da se oseam, na neki nain, izigran, jer ispada da je meni vie bilo stalo do sastanka nego njemu samom. K: Da li se vi to na mene ljutite? T: Ne oseam da se ljutim, ali se pitam ta je zapravo razlog zakanjenja? Menjao je boju i mekoljio se i rekao da e mi rei razlog. Jeste, njemu je jako bilo stalo da me vidi, ali istovremeno se u njemu razvijala neka odbojnost od ulaenja u ljubavne probleme. Hteo je da doe ali, eto, nekako je uspeo da zakasni i, tavie, idui sada prema savetovalitu, potajno se nadao da me nee zatei. T: Kada treba neto da uradite u vezi problema o kojima inae dosta razmiljate, kod vas to stvara odbojnost? K: Da, primeujem da mi se to dogaa. Reiu vam da su ljubavni problemi, u stvari, pravi razlog mog dolaska kod vas. Kada sam prvi put doao kod vas, seate se, priao sam o svojoj neadekvatnosti i sl. i to je u sutini tano, to je pravi problem, ali, u stvari, dotakao me je upravo problem mojih ljubavnih odnosa. Par puta sam ih spomenuo ali, eto, tek sada treba da ponem da govorim o njima. Treba mi mnogo vremena da polako, postepeno uem u neto. T: Pitanje je da li biste i sada uli u problem da vas nije pritisla situacija sa Centrom za socijalni rad? K: Da, po svoj prilici Govori da je veoma zaokupljen aktuelnom situacijom i posebno okolnostima koje su se ispostavile proli put. Tu ima vie stvari. Jasno mu je sada da uopte nisu morali da istupe onako kako su istupili, s obzirom na to da je razvod sporazuman. U stvari, time su stavili do znanja da sve i nije tako jasno, to i odgovara stvarnom stanju. Iako je on taj koji je traio razvod jer je bio u tenziji zbog odnosa sa suprugom i to mu je izgledalo kao izlaz ( zahtev je, meutim, podnela supruga) ispada da on, zapravo, sada to ne bi hteo. Opet, sa druge strane, misli da sada ne bi mogao da faktiki nastavi brak, ali ni da definitivno raskrsti, pre svega zbog deteta, a i zbog toga to mu treba neko. Misli da se, moda, zaleteo sa razvodom iako mu jo nisu jasna izmeana oseanja koja ima prema supruzi... Terapeut konstatuje da itava situacija navodi na to da je moda uputnije uzdrati se od konanih odluka dok se ne razjasne stvari.(uvoenje u razumevanje smisla pravila apstinencije). Klijent vrlo spremno prihvata da bi mu to najvie odgovaralo. Sledi jo kraa diskusija o tome ta oekuje Centar za socijalni rad, odnosno kako e reagovati supruga kada sa njom bude o tome razgovarao. U primeru moemo videti kako je klijentova nesposobnost da tolerie ambivalenciju u branom odnosu dovela do odigravanja (zahteva za razvod) kao pokuaja rastereanja od tenzije ambivalentnih emocija, kao i to na koji nain uvoenje apsitninencijalnog pravila potpomae razvoj tolerancije na frustraciju i tolerancije na ambivalenciju. Meutim, ako frustracija koju donosi apstinencijalno pravilo nije optimalna, posebno ako nije obrazloena

klijentu svrha takve frustracije, ona moe dovesti do suprotnih efekata. Evo jednog primera za neadekvatno i adekvatno shvatanje apstinencijalnog pravila od strane dva analitiara: Primer 23: Mladi o kome je re imao je nekoliko godina relativno neproduktivne analize u drugom gradu. Neke od tekoa poticale su iz atmosfere koju je njegov prvi analitiar stvorio svojim nainom rada. Kada je mladi, na jednom od svojih prvih sastanaka sa mnom, (na kauu) uzeo cigaretu i pripalio je, upitao sam ga kako se oseao kada je odluio da pripali cigaretu. On je odgovorio da je znao da ne treba da pui u prethodnoj analizi, i sada pretpostavlja da u i ja to zabraniti. Ja sam mu odmah odgovorio da je sve to sam u tom trenutku eleo da saznam kakva oseanja, ideje ili senzacije je imao u momentu kada je odluio da pripali cigaretu. Na kasnijem sastanku, kliijent me je upitao da li sam oenjen. Ja sam mu postavio kontra pitanje kakve su njegove fantazije o tome. Kasnije sam mu objasnio i demonstrirao vrednost mog neodgovaranja. Klijent mi je tada rekao da njegov prethodni analitiar nikad nije odgovorio na brojna pitanja koja je on postavio na poetku svoje prethodne analize, a nije se ak ni potrudio da objasni zato uti. On je doiveo utanje analitiara kao degradaciju i poniavanje i sada je shvato da je njegovo kasnije utanje bilo vraanje na zamiljenu nepravdu. Iz ovog primera mogli smo da vidimo da je analitiar hteo da vidi koja su oseanja, misli ili senzacije izazvali tenziju koja je navela klijenta da zapali cigaretu (u ovom sluaju, to je odraz prkosa). Kada bi doao do tih oseanja mogao bi klijentu da pokae da je paljenje cigarete pokuaj da se ona ublae, da se smiri, da se izbegne tenzija, tj da je puenju u funkciji otpora. Puenje nije zabranjeno od strane analitiara. Klijent prvo oseti emu ono slui, a onda naui da se od njega uzdrava, jer je svestan da je takvo ponaanje otpor terapiji. Analitiarev posao nije da zabranjuje otpore ve da ih prepoznaje i analizira . Sa odgovaranjem na pitanja klijenata je slina stvar. Iza pitanja stoji uvek neka pretpostavka, fantazija, oseanje koje klijent moda ne bi izneo ako bismo mu odmah odgovorili. Zato mu, kada iznese svoje fantazije ili pretpostavke, moemo odgovoriti i pokazati svrhu naeg prethodnog neodgovaranja. Svrha postavljanja pitanja je da se otkloni tenzija koju izazivaju pretpostavke ili fantazije koje stoje iza pitanja. Iza pitanja npr. ta vi mislite, da li sam ja normalna? moe da stoji pretpostavka: bojim se da sam luda i da me vi tako doivljavate. Pitanje je postavljeno sa tenjom da se tenzija otkloni. Prevoenje pretpostavke u tvrdnju bi dovelo u fokus strah od nenormalnosti i strah od toga kako je drugi opaaju, a ta oseanja se ele izbei pitanjem. Kada emo analizirati transfer? a) kada je u funkciji otpora transfer je pokretaka snaga u terapiji, ali i otpor, jer predstavlja ponavljanje nekog aspekta odnosa sa roditeljima, umesto seanja i razjanjavanja tog odnosa. Transfer emo analizirati tek onda kada pone da ometa analitiki rad. Kao i u radu sa otporom, trensferni otpor mora biti demonstrabilan analizirani mora biti u stanju da ga uoi. Postupak je isti (analiza transfera i jeste analiza otpora). Kada prepozna transfer kao otpor, analitiar moe, na primer, utanjem ili na neki drugi nain (vidi suoavanje kod analize atpora) da suoi klijenta sa otporom. Moe npr. da mu kae: Izgleda da izbegavate svoja oseanja u vezi sa mnom..., ili kao da se plaite da ispoljite svoj bes prema meni.... Kao i kod otpora, treba ekati da transferni otpor dostigne optimalni intenzitet, jer tek tada klijent moe poverovati u ono to vidi i doivljava. Kada nam klijent postavi pitanje

kako da znam da li je to ba tako? Da li je to istina ili moja konstrukcija? treba da se zapitamo da li smo se mi prerano upustili u interpretiranja, pre nego to je on to doiveo ili je njegov nain odbrane da neko svoje ponaanje odmah tumai kako bi spreio doivljavanje. b) kada je optimalni nivo intenziteta postignut koji je to optimalni nivo? To nije neki fiksirani kvantitet ve zavisi od stanja klijentovog ega. U sutini je bitno da je transferno iskustvo emocionalno znaajno i smisleno za klijenta, ali ne da ga preplavi, da ga doivi kao traumu. Terapeut treba da oseti koji je taj nivo u svakoj posebnoj situaciji. To je onaj nivo koji je stravio bazine emotivne sposobnosti pod dovoljan napon da one pokazuju svoje nedostatke, ali ne nivo koji je prevaziao mogunosti podnoenja koje imaju bazine emotivne sposobnosti klijenta. Ako se transfer ne analizira kad dostigne optimalni nivo, dolazi do odigravanja van terapije, ili do prekida terapije. Primer 24:(Greenson, 1978) Vrlo rano u svojoj analizi pacijentkinja postavlja pitanje, aljivim tonom: Kada se oekuje da se zaljubim u Vas. Sama injenica da je postavila to pitanje ukazuje na to da ve postoji izvestan pozitivan transfer, ali u to vreme to sigurno nije bila iva realnost za pacijentkinju. Da sam joj rekao da samo to pitanje ukazuje na to da su takva oseanja ve prisutna, ona bi mogla da to negira ili da poluozbiljno prihvati i vie kao igru nastavi asociranje. To je ono to se obino deava kada terapeut prerano interpretira transfer. U sluaju koji opisujem, nisam to uradio. Pitao sam je odakle joj ta ideja? Poto mi je rekla da je od drugarice koja je bila na analizi ula da se takve stvari dogaaju, ja sam joj rekao da ne postoje pravila po kojima bi se bilo kakva oseanja razvila prema analitiaru. Sve to ona treba da uradi je da dozvoli svojim oseanjima da izau kada se pojave i da onda pokuamo da razumemo njena jedinstvena i individualna oseanja. Uskoro posle ovog sastanka, mogao sam da primetim da su njena oseanja prema meni postala intenzivnija. Postala je svesnija svog izgleda, gledala me je koketno kada je ulazila i izlazila i bilo je neto flertovanja u njenim primedbama. Poto je pacijentkinja radila u analizi i poto sam bio siguran da e intenzitet tih oseanja narasti, nisam pokuao da analiziram transfer u tom momentu. Posle nekoliko dana, pacijentkinja postaje manje zainteresovana za rad, kuu i supruga. Kae da razmilja o analizi sve vreme, ak i za vreme koitusa. U tom momentu ja sam oseao da je intenzitet njenih oseanja toliki da su joj bila realna i iva i rad na njima bi sada bio znaajno, smiljeno iskustvo koje bi doprinelo analizi. Zato sam tada intervenisao tako to sam rekao da mi izgleda da su oseanja prema meni ula u njen ivot. Izgledalo je da dominiram u odnosu na druge stvari u njenom ivotu, ak i u sekaualnom ivotu. Ohrabrio sam je da pria o tome, jer je to sada bilo vano. Sada je pacijentkinja poela da radi ozbiljno i sa uenjem kako su snana postala njena ljubavna oseanja prema meni. Nestali su neozbiljnost i igranje. Sada je bila spremna da radi ozbiljno. (Greenson). Ponekad je optimalni nivo vrlo mali intenzitet, pogotovu u situaciji kada pored umereno snane transferne reakcije moemo da primetimo skriveno oseanje suprotne prirode. Na primer, ako klijent pokazuje znake intenzivno pozitivnog transfera, ali se mogu uti i prizvuci neprijateljstva. c) Kada mislimo da e naa intervencija dovesti do novog uvida-D o novih uvida moe doi prilikom analiziranja transfernog otpora ili kad on postane optimalnog intenziteta, ali postoje i situacije koje zahtevaju intervenciju, a kada pitanje otpora ili intenziteta transferne reakcije nije odluujue.

Kakve odlike treba da ima materijal koji klijent donosi da bi interpretacija ili klarifikacija mogli da dovedu do novog uvida? 1. kontradiktornost kada u klijentovim stavovima ili oseanjima postoji kontradiktornost onda ga sa tim treba suoiti. Kada su transferne reakcije jasan odraz ambivalencije. Primer 25: Pacijentkinja ima gotovo godinu dana pozitivan oinski transfer prema meni sa edipalnim i falusnim karakteristikama. Za to vreme moglo se uoiti veliko neprijateljstvo, ljubomora i odvratnost prema majci. U jednoj seriji sastanaka poela je da me uporeuje sa svojim suprugom. On joj je izgledao grub i neosetljiv, ak i brutalan prema njoj u to vreme, dok sam joj ja izgledao nean, osetljiv i paljiv. Uprkos tome, oseala je da sam takoe i snaan, samopouzdan i matovit. Ona je elela muevnog mukarca koji bi bio nean. Vanija je ljubav od seksa, ima veih stvari u ivotu od orgazma. Ona je elela da bude voljena, cela, svuda, potpuno prihvaena. elela je mukarca koji bi je voleo tako da je samo zagrli, usta uz usta i grudi uz grudi. On bi je drao u svojim rukama i mazio je, a ona bi pila njegovu toplotu. U tom trenutku sam joj interpretirao da izgleda da ona vie voli muevne mukarce, ali da mi se takoe ini da postoji neka udnja u njoj za osobinama u meni koje ona doivljava kao enstvene i tople. Ta intervencija je bila poetak njenog prepoznavanja pregenitalnih tenji prema meni, kao i prema svojoj majci. 2. Ponavljanje Kada se odreeno oseanje, stav ili uverenje ponavlja u odnosu na terapeuta kao i u razliitim odnosima i situacijama van terapije o kojima klijent govori, moe se interpretirati transfer i povezati sa slinim oseanjima i ispoljavanjima van terapijske situacije. Primer 26: Klijentkinja S. Poinje sastanak priajui o svojim problemima u nalaenju posla i svom oseanju da joj drutvo neto duguje. Ona osea odbojnost prema traenju posla i osea da je njeno pravo da ga dobije. Uvek su joj postavljali obaveze koje je ona izvravala, ali je, u dubini due, oseala da oni (roditelji) to treba da urade umesto nje. Ona se bunila protiv toga, jer joj ionako nisu nita pruili. U odnosu sa mladiem dolazi do sukoba jer mu stalno prebacuje da joj ne posveuje dovoljno panje. Donela je kolae na sastanak. Uvek kad kupi neku hranu, ne moe a da je ne odnese svom mladiu ili meni, ako imamo zakazan sastanak. Oseala bi se sebinom kad to ne bi uradila. Njena majka je sebina i ona ne eli da bude takva. Na prethodnom sastanku smo pokuali da rasvetlimo njen otpor prema razjanjavanju odnosa sa majkom. Oseala je da je to suvie naporno za nju, da joj postavljam preterane zahteve. Tada sam je pitao: da li osea da bih trebalo da uradim neto umesto tebe?. Odgovorila mi je kako je fantazirala da je dobila rak na grlu i da ne moe da pria, onda bih ja morao sve da uradim sam. Ovo je bio uvod u rasvetljavanje njenog oseanja da je liena i da ima pravo da dobije, njenog odbijanja da se aktivira i trai, jer osea da treba pasivno da primi. U svemu to je priala ponavljala se potreba da neto dobije, da joj svet neto duguje. Svoja oralna oekivanja unela je u odnos sa mnom i ona su postala otpor. Od mene je elela da hranim interpretacijama, da uradim neto umesto nje i uinim da se ona osea dobro.

3. Slinosti Kada su evidentne slinosti izmeu ponaanja, emocija, stavova...koje klijent ispoljava u terapiji, sa nekim njegovim oseanjima ili ponaanjima u drugim situacijama van terapijske situacije: Primer 27: Sa klijentom, studentom elektrotehnike, razgovarao sam o njegovom intelektualiziranju i izbegavanju unoenja oseanja u terapiju. Naredni sastanak on poinje saoptavajui kako se neprijatno oseao posle prethodnog sastanka. Otiao je kui i upalio televizor. Zatim mu je doao drug i upitao ga zato gleda prvi program, kad je na drugom neto mnogo sadrajnije. On se toliko razbesneo, da ga je gaao papuom. Nije mogao da shvati odakle toliki intenzitet oseanja. Delovalo mu je neprikladno. Podsetio sam ga da sam mu na prolom sastanku postavio slino pitanje zato je na programu u terapiji njegovo intelektualiziranje, kada bi unoenje emocija bilo sadrajnije. Odgovorio je da je oseao da to ima nekakve veze sa mnom. Prisetio se da je otiao ljut odavde. Nije mogao da shvati ta ja to hou od njega. Kako da unese emocije, kad mu se one ne pojavljuju? Poeo je da podie ton i postepeno da vie ne mogu ja emocije da izmislim, da glumim, ta vi hoete od mene! Kako da ih unesem?! odgovorio sam: evo ovako kako to sada radite. Va bes prema meni postojao je i na prolom sastanku, ali ga niste ispoljili, ve ste ga, umesto na mene, ispucali na druga posle sastanka. 4. Kljune asocijacije Ponekada se, dok klijent slobodno asocira, pojave asocijacije kroz koje se povezanost transfernih oseanja i originalnog odnosa u kojima su takva oseanja nastala namee svojom evidentnou. Kljune asocijacije su spontanije, iznenaujue, obino vode do nekog oseanja i otvaraju put u novo podruje istraivanja. Primer 28: Klijentkinja R., u treem mesecu analize, govori o tome kako se osea rastereeno pred kraj sastanaka i posle sastanaka, jer je prola napetost koju osea kada treba da doe na seansu i dok seansa traje. Osea se kao na ispitu, kao pred profesorom. Ona bi volela da sve dobro spremi kod kue, pa da na seansama pria neto pametno, sa smislom, sreeno...A ovde samo pria neke haotine gluposti koje joj padnu na pamet, i osea se kao neznalica...kao da je nedostojna zadatka. Kao na asu srpskog... Setio sam se kako mi je priala o tome da je njen otac bio profesor srpskog jezika. Postavio sam joj pitanje: Zato ba na asu srpskog? Odgovorila je: udno, nikada nisam imala problema sa srpskim jezikom. Uvek sam bila dobra u tome...kao erka profesora srpskog, to se podrazumevalo... Pokuao sam da je podstaknem na povezivanje: Kada radite sa mnom oseate se kao neznalica koja lupa gluposti, kaete kao na asu srpskog, i pri tome se oseate nedostojnom zadatka. Da li ste imali slina oseanja vezana za vaeg oca? Ooo, da..., odgovorila je sa uzdahom. Seam se, jo iz osnovne kole, tih tekih oseanja napetosti i nedostojnosti kada mi je, kod kue, drao duge asove gramatike i pravopisa, njegovog nerviranja kada neto ne mogu lako da shvatim...a erka sam uvaenog profesora srpskog...da ga ne obrukam...kad lupim neku glupost. Tako sam dobro nauila gramatiku i pravopis samo da ne bi imala vie asove sa njim, i da se sluajno ne bi desilo da neto ne znam iz srpskog pa da mu to kau. Tako sam i na fakultetu na ispite izlazila samo kad sam sigurna da sve znam. Ali, ovde, kod vas, ne mogu da se spremim...treba da budem spontana, da slobodno asociram...a ja ne znam kako se to radi...ne mogu da naem rei, kao da ne znam srpski...

Koraci u analizi transfera: U analizi transfera uiniemo korake koji su spomenuti u analizi otpora i koji su u sutini procesa analiziranja bilo koje psihike pojave. Kada se prepozna ono to se analizira, treba da se demonstrira, rasvetli, interpretira i proradi. Demonstriranje transfera Klijent moe sam da postane svestan svojih transfernih oseanja. Vrlo esto je dovoljno da ekamo da ona postanu intenzivnija. Dakle, kao i u radu sa otporom, utanje i strpljivost mogu biti jedna od naina demonstriranja transfera. Ako smo ekali dovoljno i transferna reakcija je postala pristupana i dovoljno iva klijentu, i ako izgleda da nema nekog znaajnog otpora prema tome, moemo suoiti klijenta sa transfernom reakcijom tako to bismo rekli npr izgleda mi da izbegavate neka oseanja prema meni ili ako smo prepoznali oseaje izgleda da vam je teko da ispoljite ljubav prema meni. Nekada moe biti korisno da pokaemo klijentu na osnovu ega smo doli do svojih pretpostavki. On tako moe da ui kako mi radimo, to pomae razvoju radnog saveza. Takoe je vano da, posle nae intervencije, damo klijentu dovoljno vremena da reaguje na nju. To vai za sve intervencije, a pogotovu za one koje se tiu transfera. Klijent e esto reagovati brzo sa da ili ne, a tek kasnije, sluajui ga, esto moemo videti da je njegova prva reakcija bila submisivnost ili odbrana. Rasvetljavanje transfera: Kada je klijent suoen sa svojom transfernom reakcijom pokuaemo da uemo dublje u nju, da je izotrimo. Jedan od naina je da ga zamolimo da to preciznije objasni intimne detalje svoje reakcije, kao i da ukljui asocijacije koje mu pri tome padaju na pamet. Primer 29. (Greenson, 1978) Pacijentkinja K., u treem mesecu svoje analize, rekla mi je, oseajui se prilino neprijatno, da je imala izvesne seksualne misli o meni. Bilo joj je naprijatno jer je udata, a znala je da sam i ja oenjen i mislila je da neu mariti za nju, posle svega to znam o njoj. utanje. Pitala se da li je sve to racionalizacija. Bilo joj je suvie neprijatno da govori o svojim seksualnim oseanjima. To je poniavajue i degradirajue. Pauza, utanje, uzdah. Dok je vozila kola iznenada joj je iskrsla slika kako je ja drim u rukama. Dok je itala knjigu ili gledala film, videla bi me kao heroja ili ljubavnika, a sebe kao moju dragu. Nou, u krevetu, mislila je na mene i dozivala me. Nastavila je da govori tako, opisujui razliita mesta i prilike u kojima je oseala seksualnu enju za mnom, ali ja sam oseao da se slika proiruje, a ne postaje dublja i otrija. Takoe sam oseao da je prisutan dobar radni savez uprkos neprijatnosti. Zato sam joj tada rekao izgleda da ste puni seksualne udnje za mnom. To se stalno pojavljuje, ali izgleda da vam je teko da opiete ta biste vi to voleli da radite sa mnom seksualno. Molim vas, pokuajte. Pacijentkinja je odgovorila volela bih da me stegnete u svojim rukama, drite vrsto, tako vrsto da jedva mogu da diem, podignete me sa zemlje i odnesete u krevet. Tada bismo vodili ljubav duga pauza. Ja sam pitao ta mislite pod voditi ljubav...Mislim..., odgovorila je, da strgnete moju spavaicu, poljubite me snano, tako snano da zaboli i da teko mogu da diem i razdvojite moje noge i zabijete svoj penis u mene. Bio bi ogroman i boleo bi, ali ja bih to volela (pauza). Pada mi na pamet smean detalj dok to opisujem. Vae lice je neobrijano i vaa brada mi grebe lice. To je udno, vi uvek izgledate svei i obrijani. U seksualnoj fantaziji pacijentkinje primetio sam da dva puta spominjanje da joj je teko da die, zatim mazohistike elje, elju da bude podignuta sa zemlje i drana i to da sam ja veliki. Setio sam se da je imala teke nastupe astme oko este godine u vreme kada se njena majka udala za pomalo sadistikog ouha. Interpretacija transferne fantazije je izgledala

jasna: ja sam sadistiki ouh koji zadovoljava njene mazohistike edipalne elje voene krivicom. Mogao sam da interpretiram, ali sam eleo da to ona uradi sama. Zato sam je pitao: Ko vas je obino grebao bradom dok ste bili mali? Pacijentkinja je prasnula : Moj ouh, moj ouh! On je imao obiaj da me mui trljajui svoje lice o moje. On bi me digao gore, stegao i bacio u vazduh. Jedva sam mogla da diem, da uhvatim dah. Ali ja sam mislila da to mrzim..! U ovom primeru vidimo kako rasvetljavanje transfernih oseanja vodi do suoavanje sa ambivalencijom prema ouhu od koje klijentkinja bei. Jednostavnije je bilo mrzeti ouha...ali, postoji i druga strana ambivalencije sa kojom se suoila kroz rasvetljavanje transfernih reakcija prema analitiaru...Nakon suoavanja i interpretacije sledi period prihvatanja uvida, uenje tolerancije na ambivalenta oseanja, da bi se ona mogla razreiti. Primer 30:(Greenson, 1978) Mladi mukarac Z saoptava kako je ozlojeen na mene to sam mu naplatio proputeni sat (sat na koji nije doao niti ga otkazao na vreme). Pitao sam ga da li je to stvarno ozlojaenost. On se pitao da li je vie nego ozlojaenost. Moje utanje dovelo ga je do toga da ispolji, sa mrnjom, kako on misli da sam ja hipokrit jer pretendujem da budem naunik. Nada se da e jednog dana imati hrabrosti da mi natrlja nos u sva ta psihoanalitika sranja. To bi bila divna osveta. On bi mi uradio ono to ja radim njemu. Na moje pitanje: a ta vam ja to radim? On je odgovorio terate me da gmiem kroz sva ta govna, nikad ne odustajete, vie, vie, vie. Nikad niste zadovoljni. Produkuj ili izbacuj, to je, izgleda, ono to govorite, i toga nikad nije dovoljno. Moemo videti da se iza naivne ozlojaenosti krije analno sadistika mrnja i ponienje iz detinjstva. Isti pacijent, kasnije na analizi, poinje sat izjavljujui da mrzi da dolazi, mrzi analizu i mene sa njom. Kada sam ga pitao kako me danas mrzite on je odgovorio da me danas mrzi sa strau, hladnom mrnjom. Ne bi eleo da me ubije, to bi bilo suvie civilizovano. On bi voleo da mi grize meso, bukvalno da me samelje u pihtijastu, krvavu, sluzavu masu. Onda bi me pojeo u jednom velikom gutljaju kao prokletu ovsenu kau koju mu je njegova majka gurala da jede dok je bio dete. Onda bi me posrao kao smrdljivo, otrovno govno. Kada sam ga upitao i ta biste uradili sa tim smrdljivom otrovnim govnom on je odgovorio samleo bih vas u ubre da moete da se pridruite mojoj dragoj mrtvoj majci. U ovim primerima mogli samo da vidimo kako je terapeut pokuao da rasvetli prirodu klijentovih oseanja, da vidi ta konkretno klijent osea, koje fantazije ima. Ako se u ovom procesu pojave otpori, rasvetljavanje prestaje i prvo se analizira otpor, jer ako se to ne uradi, uvid bi bio bez smisla za klijenta. Primarni zadatak je da klijent doe kroz doivljaj do uvida koji e moi da integrie, a ne prikupljanje interesantnih podataka. Rasvetljavanje transfera se moe obavljati i tako to bismo probali da otkrijemo koje su karakteristike ili ponaanja terapeuta bili inicijalni stimulusi za transfernu reakciju . Nekad ponaanje terapeuta izaziva rekaciju koja nije transferna, jer moe biti prikladan odgovor. Terapeuti su esto suvie inhibirani da bi istraili sa klijentom koje su odlike terapeutove linosti ili ponaanja mogli sluiti kao transferni okidai. Sa takvim materijalom bi trebalo raditi kao i sa svakim drugim. Ovde kontakt terapeuta sa sobom dolazi najvie do izraaja. Ako nam klijent, npr, kae da smo seksualno privlani, pitaemo ga ta je to na nama to je za njega (nju) seksualno privlano. Ako smo mu odvratni, pitaemo ta je to na nama odvratno. Trebalo bi da sa njegovom ljubavlju i seksualnim transfernim reakcijama

radimo isto kao i sa mrnjom i prezirom . To nije ni malo jednostavno i zato je potrebno da terapeut bude u kontaktu sa svojim oseanjima. Interpretacija transfera Interpretirati transfer znai doi do njegovog nesvesnog porekla, onog to mu je prethodilo u prolosti, uzroka i svrhe . Interpretiranje transfera je dug proces, a ne tumaenje koje otroumni, pronicljivi analitiar sipa iz rukava pred zauenim pacijentom. Rairene predrasude o psihoanalizi, koje su duboko ukorenjene, predstavljaju psihoanalitiki rad upravo tako. Psihoanalitiar je magini ita misli, koji zna o svom pacijentu vie nego to on sam zna o sebi. Bilo je, i jo uvek ima, takvih analitiara i terapeuta. Ovakve predstave su izazivale mnoge otpore i bile su povod za kritikovanje analitikog metoda od strane drugih terapeuta. Iz onoga to smo do sada rekli o analizi otpora i transfera moe se videti da je interpretiranje jedan postepen proces dovoenja klijenta u kontakt sa nekim nesvesnim sadrajem. Klijent treba prvo da vidi ta radi, kako to radi, da ue dublje u svoja oseanja i razjasni ih, da ona postanu iva i emocionalno znaajna iskustva, da bi, na kraju, doao do uvida zato to radi i odakle mu to. Najbolje je ako on sam doe do uvida ali, i ako terapeut interpretira, to e uraditi u onom trenutku kada je to klijentu blizu svesti. Analiza nije intelektualna igra. Proces dolaenja do interpretacije klijent mora da proivi. Da bi interpretacija bila efektivna, ona ne sme da ide izvan klijentove trenutne mogunosti razumevanja. Korektna i uvremenjena interpretacija e dovesti do produkcije novog, produbljenog materijala (to je i kriterijum uvremenjenosti i korektnosti). Novi materijal emo onda dalje rasvetljavati i tako nastaviti proces analiziranja koji klijent vodi sve dublje u svoje konflikte. Ako demonstriranje i rasvetljavanje ne dovedu klijenta direktno do uvida, terapeut moe da: a) radi na afektima i impulsima koji su ukljueni u transfernu reakciju i preko njih pokua da doe do nesvesnog izvora transferne reakcije. Tada terapeuti obino postavljaju pitanja u stilu da li ste ranije imali takva oseanja ili ta vam pada na pamet ako pustite svoje misli da odlutaju sa tim oseanjima? . Vremenom klijenti naue da sami sebi postavljaju takva pitanja. b) trai osobu koja je originalni objekat transferne reakcije. U tom smislu, klijent treba da pokua da odgovori na pitanje prema kome ste to oseali u prolosti c) istrauje transferne fantazije. Proraivanje transfera Bez obzira na to da li je tana, nijedna interpretacija transfera, sama za sebe, ne ostaje due vreme efektivna. Da bi postigla svoju punu efektivnost, ona se mora ponoviti vie puta u razliitim situacijama . Setimo se, tolerancija na ambivalenciju je sposobnost, a sposobnosti se moraju uvebavati da bi se razvile. Ako je klijent, na primer, doao do uvida da se sa svojim snishodljivim ponaanjem prema terapeutu brani od svojih neprijateljskih oseanja i to povezao sa svojim odnosom prema ocu, on moe kasnije otkriti da istu emu primenjuje kasnije i u odnosu sa svim autoritetima, igra svoje igre svuda. andor Rado (prema Greenacre, 1956) je napravio jedno zgodno poreenje proraivanja sa aljenjem. Osoba koja je izgubila prijatelja mora, u svim situacijama koje je podseaju na njega, ponovo da prihvati da ga je izgubila i da joj je odricanje neophodno. Razne situacije, seanja i elje, osobu podseaju na prijatelja, i u svakom od tih sluajeva posebno, ona mora da doivi odvajanje. Govorili smo, u poglavlju o konstantnosti objekta, da je i aljenje sposobnost koja se razvija uz konstantnost objekta, kao to se i tolerancija na ambivalenciju razvija kroz proces proraivanja.

Posvetili smo neto vie prostora psihoanalitikom metodu uradu sa tolerancijom na ambivalenciju je smatramo da on u sebi nosi bazine principe rada koji su u skladu sa razvojem ove sposobnosti. Meutim, i drugi psihoterapijski pravci nude tehnike koje mogu biti korisne u radu sa klijentima na razvoju tolerancije na ambivalenciju. O.L.I. metod i tolerancija na ambivalenciju O.L.I. metod je bazino psihodinamski orijentisan, i koristi se radom sa otporom i transferom. Meutim, u radu sa tolerancijom na ambivalenciju koristi i druge procedure koje nisu sastavni deo psihoanalitikog metoda. Jedna od najkorisnijih za rad na razvoju tolerancije na ambivalenciju i razreenje ambivalencije je psiholoka matematika ili emotivno raunovodstvo (emotivno raunovodstvo je razraeniji, komleksniji obik psiholoke matematike). Obe procedure su usmerene na suoavanje sa ambivalencijom, kvantifikaciju emocija (raunovodstvo radi sa brojevima), prorainavanje dobiti (psihoanalitiari dobit od problema nazivaju sekundarna dobit) i tete od odreenih obrazaca ponaanja ili kontravetina (sloeni obrasci ponaanja koji slue kao zamena za razvoj bazinih emotivnih sposobnosti). Ljudi nisu ambivalentni samo prema drugima, ve i prema sebi, posebno prema sopstvenim promenama. To je oblik ambivalencije sa kojim se najee nosimo radei kao psihoterapeuti. Svaki dan sreemo ljude (ukljuujui i sebe) koji pokuavaju da promene neto u svom nainu ivljenja, da promene neke navike vezane za probleme kao to su neumerenost u hrani, puenje, neumereno konzumiranje alkohola, nedostatak fizikih aktivnosti, radoholizam, haotina neorganizacija vremena, prokrastinacije (razvlaenja, odugovlaenja)...i ne uspevaju u tome, iako su im dostupne potencijalno efektivne strategije (razni programi za smanjenje telesne teine, odvikavanje od puenja, prevazilaenje prokrastinacija, menadment vremena...). I kad se ukljue u odreene programe za reavanje problema, ljudi ne istraju u sprovoenju programa. Ambivalencija prema promeni je jo uoljivija kod problema koji se odnose na probleme vezane za odnose sa drugima. Na pokuaje da se bude asertivniji u ispoljavanju svojih potreba, da se kontrolie temperament (impulsivnost) u odnosima, da se bolje komunicira...Ono to vidimo u borbama ljudi sa sopstvenim pokuajima promene je tipino za konflikt ambivalencije-ponavljani ciklusi pokuaja i neuspeha, deliminog uspeha i vraanja na staro...Veliki broj ljudi koji inicijalno uspevaju u promenama nije sposobno da promenu i odri (Brownell, 1986). Mislimo da je ambivalencija u odnosu na promene razlog za raireno miljenje da se ljudi ne menjaju. Ambivalencija i samoopstrukcije se deavaju i u grupama edukanata za budue psihoterapeute, kod onih koji planiraju da posvete ivot uenju drugih da se menjaju. Godinama vodimo edukacije za psiholoke savetnike, psihoterapeute i trenere ivotnih vetina (life coach). Kada pitamo edukante: koliko vas trenutno pokuava da napravi neke personalne promene za koje verujete da e poboljati kvalitet vaeg ivota, veina digne ruku. Meutim, kada pitamo koliko vas smatra te napore ka samopromenama neuspenima, opet veina digne ruku. Tada otpoinjemo rad na emotivnom raunovodstvu, sa namerom da proraunamo kakvu i koliku korist kandidati imaju od sopstvene tete. Emotivno raunovodstvo i psiholoka matematika Tehnike analize dobiti i tete nisu nove u psihoterapiji. Primenjuju se esto u REBT pristupu. Meutim, emotivno raunovodstvo je sloenija procedura koja podrazumeva i razumevanje psihodinamike ambivalencije. Svako raunovodstvo zasniva se na nekim propisima-zakonima, na matematici i statistici. Cilj raunovodstvenih procedura je da se dobije pregled stanja-bilans stanja, bilans uspeha, periodini ili zavrni raun, da se obraunaju porezi i doprinosi. Sve to vai i za emotivno raunovodstvo. I u emotivnom ivotu je bitno da napravimo bilans stanja i bilans uspeha, da shvatimo dokle nas je doveo na emotivni ivot, naa ponaanja, izbori, odluke, uverenja, naa ambivalencija. Da uoimo kuda nas dalje vodi nain ivota koji vodimo. Da li

emotivno siromaimo ili se bogatimo. Kakve danke, namete, poreze plaamo svom nainu ivljenja. Sve to radimo neto kota. Da li smo svesni cene koju plaamo, ili dozvoljavamo sebi da se iznenadimo i odjednom uvidimo da smo vorc. Kao to knjigovodstvo ili raunovodstvo u poslu ima neke odreene procedure dolaenja do odreenih preseka i stanja, na osnovu kojih se planira dalja organizacija posla i investicije, tako i emotivno raunovodstvo ima svoje procedure. Neke od procedure su sline onima koje se koriste u poslovnom raunovodstvu, ali su prilagoene za oblast emocija. Zakoni i propisi Poslovno raunovodstvo se zasniva na zakonima i raunovodstvenim propisima. Oni su odraz funkcionisanja sistema u kojoj posluje kompanija. Emotivno raunovodstvo se zasniva na zakonima funkcionisanja ljudske prirode i zakonima interakcije meu ljudima. Ti zakoni nisu objavljeni u Slubenom glasniku i ne postoji neki opti konsenzus oko toga kako funkcionie ljudska priroda. Razliite teorije govore razliite stvari. Zakone psihodinamike koje emo navesti izvukli smo iz razliitih teorija psihoterapije, iz razliitih pravaca, traei ono to je isto u razliitom, neku konstantu u promenljivom, neto to se potvrdilo u iskustvima drugih psihoterapeuta razliitih orijentacija, a pre svega u naem dugogodinjem psihoterapeutskom iskustvu. Da bismo bili u neto uvereni na meta nivounivou principa i zakona, potvrdu za to moramo dobiti kroz veliki broj ponavljanja koja potvruju princip bez izuzetka. Tako smo stvorili uverenja. Zakoni su najoptiji principi, meta pravila, apstrakcije koje su osnova konkretnih postupaka i deavanja. Naveemo zakone psihodinamike na kojima poiva O.L.I. metod, i o kojima. Postepeno, kroz terapijsku proceduru, edukujemo klijente: Prvi zakon psihodinamike-Zakon potiska: Svaka la, uronjena u psihu ili um, istiskuje onu koliinu samopotovanja i psiholokog zdravlja kolika je zapremina te lai. ili, drugaije izraeno: Stepen u kojem ovek, svesno ili nesvesno, lae sebe ili druge obrnuto je proporcionalan stepenu u kojem se pribliava idealu dobar ovek, to jest psihikom zdravlju. Drugi zakon psihodinamike zakon spojenih lai (izveden iz prvog) glasi: Stepen u kojem ovek, svesno ili nesvesno, lae sebe, srazmeran je stepenu u kojem lae i druge Trei zakon psihodinamike, zakon spojenih sudova glasi: Sudovi o sebi spojeni su sa sudovima o drugima. Kako sudi o sebi, tako sudi i o drugima . Ovaj zakon, meutim, ima dve ravni ispoljavanja u kojima je, naizgled, kontradiktoran samom sebi: Povrinski nivo: Umanjujui sebe, ovek uzdie druge. Umanjujui druge, ovek uzdie sebe. Dubinski nivo: Umanjujui sebe, ovek umanjuje i druge. Uzdiui sebe ovek uzdie i druge. Napominjemo da ovi zakoni nisu nita novo, nikakva naa izmiljotina, ve opta mesta koja se mogu nai kao bazina uverenja u gotovo svim psihoterapijskim pravcima psihodinamske orijentacije (psihoanaliza, getalt, transakciona analiza, bioenergetika, radiks, orgonomija i drugi pravci telesne psihoterapije, NLP...). Ne mora se ak ni tragati po psihoterapijskoj literaturi. Ovi zakoni mogu se nai kao bazini principi u Bibliji, posebno jasno izraeni u Novom Zavetu. Ja sam ih samo malo drugaije formulisao. Ovi zakoni su formule na osnovu kojih treba proraunavati da li je neki nain ivljenja dobar posao, da li vodi kao stvarnom emotivnom profitu na dui rok, da li e nas voditi ka razvoju, do samoostvarenja, ispunjenja potencijala, oseanja ispunjenosti i samopotovanja, radosti ivljenja. Ovi zakoni su zakoni ljubavi, istine i vere. Ne moe se

voleti bez istine, ne postoji istina bez ljubavi, vera je put ka istini i ljubavi. To su putevi ka carstvu nebeskom, ali i putevi ka sebi u carstvu zemaljskom. Na ovim vrednostima se zasniva i O.L.I. metod. Ne zato to smo mi tako hteli, zato to ih propagiramo kao nekakvu svoju teoriju o oveku, o terapiji, o etici...ve zato to ovekaova priroda funkcionie prema tim principima koji su odavno prepoznati kao univerzalni. Pitanje je zato ih mnogi ljudi ne prepoznaju ili ih se ne pridravaju. Moda zato to su zavedeni da ne veruju svojim oima, da ne uju svojim uima, da pridaju drugaija znaenja onome to oseaju (Ko ima oi da vidi, videe. Ko ima ui da uje, ue). Svako emotivno raunovodstvo koje ne poiva na ovim zakonima ima u sebi pogrene algoritme za proraunavanje dobiti i tete. Ako bismo to izrazili u terminima psihoanalitike teorije, mogli bismo rei da su svi odbrambeni mehanizmi oblici distorzije stvarnosti, to jest lai. to su primitivniji (cepanje, negacija, projekcija...), oni vie iskrivljuju stvarnost, i predstavljaju lai vee zapremine, zapremaju vei deo linosti ( bazina uverenja o sebi, svetu, drugima...). Vee lai, ili primitivniji mehanizmi odbrane, dovode do dubljih patologija. Mahanizam cepanja, na primer, nosi u sebi sutinsku la velike zapremine-tu da ne postoji jedna osoba prema kojoj oseamo i ljubav i mrnju, ve da su ti aspekti odvojeni (parcijalni objekti). To je la koja dovodi do toga da za osobu koja koristi cepanje ne postoji druga osoba kao linost, kao celina, ne postoji ovek kao bie sa vrlinama i manama koje u nama izaziva ambivalentna oseanja. Ta la velike zapremina istiskuje ogromnu koliinu duevnog zdravlja-osoba koja koristi cepanje kao bazini mehanizam odbrane je luda. Kakva je to unutranja amtematika vodi do uverenja da se cepanje isplati? Po kojim formulama rauna njen unutranji raunovoa? Metodologija emotivnog raunovodstva Svako raunovodstvo ima pasivu i aktivu. Pasiva je ono to se desilo ranije, to je uticalo na sadanji bilans stanja i uspeha, to daje osnove za statistiku i prognoze, za analizu situacije, pravljenje grafikona trendova...Naa prolost je naa pasiva. Na osnovu iskustava iz prolosti izvukli smo nekakvu nesvesnu statistiku i stvorili sliku sveta, stavove, uverenja i kriterijume. Izvukli smo neke svoje nesvesne ili delom svesne zakone i propise na osnovu kojih kalkuliemo ta se isplati, a ta ne, u ovome svetu. Ti nesvesni zakoni funkcionisanja sveta, implicitne teorije linosti-nesvesne teorije o tome kako funkcioniu ljudi i meuljudski odnosi, naa uverenja, nesvesne prognoze...odreuju nae aktuelno poslovanje u ovom svetu-nae ponaanje (unutranje i spoljanje). Aktiva je aktuelno poslovanje, nain na koji funkcioniemo u sadanjosti. Naa aktiva je puna obrazaca iz prolosti, neproverenih teorija, uverenja, pogrenih kalkulacija, pogrenih nesvesnih formula za obraunavanje emotivnih dobitaka i gubitaka. Te obrasce zovemo karakter. Karakter sainjavaju tipini naini percepcije stvarnosti, njenog tumaenja i doivljavanja, tipini naini reagovanja i ponaanja. Ti metamodeli, kako ih zovu u N.LP.- ju, ili nai softveri-operativni sistemi kako bi rekli informatiari, su zapravo algoritmi, formule na osnovu kojih uglavnom nesvesno proraunavamo informacije koje dobijamo spolja i iznutra (iz senzacija svog tela, iz svojih misli i emocija) i munjevitom brzinom izvlaimo rezultat koji odreuje ponaanje. Svako ponaanje je motivisano nekim motivom, nekim oekivanim zadovoljstvom (i smanjivanje bola je zadovoljstvo). Motiv je proizvod potrebe i oekivanja da se potreba moe zadovoljiti. Ako ne oekujemo da moemo zadovoljiti odreenu potrebu, neemo imati motiv da pokrenemo odeeno ponaanje jer ne oekujemo da e ono dovesti do zadovoljenja potrebe. I nasumini pokuaji da se doe do zadovoljenja potrebe su motivisani oekivanjem da e to ponaanje dati rezultat. Ako ga ne daje, gubimo motiv. Neemo da ulaemo energiju za dabe. I to je kalkulacija koja kae ne isplati se, to je ograniavajue uverenje. Najee je nesvesna. Meutim, moda bi to ponaanje, u nekoj drugoj situaciji i prilagoeno

toj situaciji, dalo rezultate i zadovoljilo potrebu. Ali mi smo, iz prethodnog iskustva, stvorili formulu reagovanja, formulu preraunavanja dobitka i gubitka, i skloni smo da je generalizujemo na sve situacije koje iole lie na onu u kojoj smo doli do formule (takvo ponaanje psihoanalitiari nazivaju transfer-emotivni obrasci steeni u odnosu sa nekom znaajnom osobom iz prolosti prenose se na druge osobe u budunosti). Formulu, na alost, vie ne testiramo (ili veoma retko to inimo). U biznisu je poznato da se uslovi poslovanja menjaju i da ne vae stalno ista pravila. Mora se stalno testirati trite, poslovna stvarnost. Ne postoje formule koje vae uvek i u svakoj situaciji. Ako se aktuelno poslovanje rukovodi pasivom, ako se sadanjost rukovodi formulama iz prolosti, velika je opasnost od bankrota Poslovnog ili emotivnog. Svi mi ve imamo nekakvu svoju psiholoku matematiku i emotivno raunovodstvo koje odreuje nae ponaanje. Ne bismo se ni pomerili da neto u nama ne prerauna rizik gubitka i dobitka i kae nam kreni. Ono to se u biznisu naziva risk management ili menadment rizika odvija se u nama svakog trenutka naeg postojanja. Na softver to radi neverovatnom brzinom, nesvesno, uhodanim formulama, navikama, metaobrascima. Problem nastaje kada u softveru imamo bag-virus, pogrenu formulu koja iskrivljuje dobijene informacije i daje pogrean rezultat. Onda nam je potreban antivirus program da detektujemo i otklonimo pogrenu formulu. Psihodinamske psihoterapije se time bave-pomau ljudima da otkriju informacione viruse u sistemu zvanom psiha. Metodi emotivnog raunovodstva su usmereni upravo na otkrivanje tih nesvesnih pogrenih formula za preraunavanje gubitka i dobitka i menadment rizika. Kao i svako drugo raunovodstvo, i emotivno raunovodstvo zahteva da bude evidentirano napismeno, crno na belo. Metodi emotivnog raunovodstva zahtevaju olovku i papir (ili kompjuter). Crno na belo pristup ne dozvoljava konfuzije koje moemo imati dok stvari stoje u glavi. U glavi moemo imati suprotne stavove, kontradikcije, jednu do druge, a da to uopte ne primeujemo (kao to moemo biti uvereni da nam poslovanje odbro ide kad gledamo kako kupci dolaze i kupuju, a da raunovodstvo pokae neto drugo kada se precizno obraunaju trokovi, porezi i doprinosi...). Crno na belo pristup bitno umanjuje takve mogunosti. On je usmeren da dovede suprotne strane ambivalencije u istu ravan, u zajedniki prostor. Popunjavanje upitnika i formulara emotivnog raunovodstva moe biti smorno za mnoge ljude, ali e dati realniju sliku stanja i pruiti mogunost korekcije kroz razreenje ambivalencije (ipak se neto realno vie isplati, i ka tome u se usmeriti). Postoji izraz vezan za presek stanja, rekapitulaciju koju esto ljudi urade vezano za svoj ivot kada preu izvesan broj godina (to se moe doiveti kao krizno stanje). Izraz je podvui crtu. Podvlaimo crtu kada raunamo i elimo da izvedemo rezultat. U odreenim razdobljima ivota, ili u odreenim kriznim situacijama, ljudi nateraju sebe da pogledaju u svoje emotivno raunovodstvo i da podvuku crtu, pa ta vide da vide...Bolje i to nego da se i dalje zaluuju i zamajavaju pogrenim formulama. A zato bismo ekali kritine godine ili velike krize da bismo zavirili u svoj bilans stanja i bilans uspeha i napravili periodini obraun. Pa, ako firme to rade dva puta godinje (a delimine preseke svakog meseca), zato i mi ne bismo, makar toliko esto, proveravali svoje poslove na ovome svetu. Da ponemo sa malom obukom iz emotivnog raunovodstva za raunovoe amatere. Prvo emo se upoznati sa cenovnikom ivotnih odluka. Cenovnik ivotnih odluka Jasno je da sve u ivotu neto kota. Za nita se moe dobiti samo nita. Ko ne veruje u to, neka da neki primer dobijanja neega za nita. Naao sam pare na ulici. Pa, da bi se uopte naao na ulici morao si se pokrenuti da bi doao na ulicu. Moda ta cena nije adekvatna dobiti, ali je cena. Retko, veoma retko, deava se da se neto to vie vredi dobije

za neto to manje vredi, ali nikada se ne deava da neto dobijete za nita. Da biste ita dobili morate biti ivi, a samo ivljenje ima neku cenu (da biste bili ivi morate podnositi neki bol). ak i da biste dobili na lutriji morate kupiti loz i rizikovati da bacite pare ako ne izvuku vae brojeve. A ta ako vam loz kupi neko drugi? A zato bi vam neko drugi kupio loz? Zato to vas voli? Ako vas voli, sigurno je od vas dobio neto (bilo mu je lepo sa vama, ili mu je lepo dok vas gleda kako dobro izgledate...neto ste mu sigurno dali, makar toga i ne bili svesni). Neki e rei, ta beba daje majci kada je mala i ne moe da nita prui za uzvrat, a ipak dobija od majke bezuslovnu ljubav. To da beba ne daje nita nije istina. Majka je ispunjena svojom bebom. To je svakako neto. Iako beba ne ispunjava majku namerno, ipak je ispunjava samim svojim postojanjem. Ako beba ne ispunjava majku, ako joj ne daje nikakvo prijatno oseanje, nikakvu emotivnu dobit, beba od majke nee dobiti nita. I verovatno nee preiveti. Ako preivi, verovatno e krenuti u ivot sa emotivnom formulom da se ne isplati otvarati se prema svetu. Ne dobija se nita, a puno boli. Ipak, ostala je iva. I to neto kota. Neto u bebi, ivotna sila u njoj, donela je odluku i napravila izbor - da nastavi da ivi i da plati cenu koju ivljenje nosi. Koliko god zvualo udno, rei da je beba napravila izbor i donela odluku (jer to je neto to rade odrasli ljudi.) drugaiji zakljuak bi bio nelogian, ako prihvatimo injenicu da je svako ponaanje pokrenuto nekim motivom. To je fundamentalna istina za sve to je ivo. Ako nema pokretaa-potrebe i motiva-nema ni pokreta. A biti iv je ponaanje. Preiveti je ponaanje. Svako ponaanje svakog ivog bia je svrhovito-tei zadovoljavanju neke potrebe. Pokrenuti se na odreeno ponaanje znai doneti odluku (bez obzira na to na koliko rudimentarnom nivou svesti se takva odluka donosi. Sve to je ivo ima odreeni nivo svesti vezan za oseanje na kontinuumu bol-zadovoljstvo, prijatno-neprijatno.) im smo, negde u dubinama naeg uma, jo kao bebe odluili da ivimo, znai da smo, na neki nain, doneli i odluku da vredi platiti cenu-bol koji nam ivot nanosi. Izraunali smo da ipak vredi, da ipak dobijamo, da ipak, koliko toliko, zadovoljavamo neke bazine potrebe i da se vredi pokrenuti-iveti. Bez te odluke, bez tog rizika, ne bismo bili ivi, i ne bismo dobili nita, jer samo ivo bie moe dobiti neto (zadovoljiti neku svoju potrebu. Neiva priroda nema potrebe, pa time ne moe ni da dobije jer dobijanje je zadovoljavanje neke potrebe). Jedno od bazinih pravila kojima poduavamo ljude u O.L.I. metodu je da ovek nikada nita ne radi ako od toga nema neku korist . Korist ne mora biti razvojno zdrava, ali jeste neka emotivna dobit. Zadovoljava neku potrebu. Kad uemo u radnju, normalno je da pogledamo cene ako hoemo neto da kupimo. U radnji zvanoj ivot cenovnik nije okaen. Uglavnom se deava tako da mi prvo posegnemo za nekim proizvodom ivota, a onda nam tek kau koliko kota. Da smo znali cenu, moda to ne bismo ni uzeli. esto izglada kao da se neto moe uzeti besplatno. I mi to uzmemo zadovoljni to se deli. A onda stigne raun na odloeno plaanje i iznenadi nas. Niko nas nije pitao, niko nije spomenu cenu, ili moda jeste, a mi smo mislili da nam popuje i plai nas od ivota. Kad stignu rauni, oseamo da ivot nije fer. ak iako su nam rekli za moguu cenu, a mi se nadali da je ipak neemo platiti, ili da emo makar izbei porez na dobit, oseamo da ivot nije fer. Da, ivot esto nije fer. A esto nismo ni mi fer prema njemu. Da smo malo bolje gledali, i bolje sluali, i vie obraali panju na ivot, i trudili se da nauimo pravila igre i da gledamo istini u oi...shvatili bismo da ipak postoji cenovnik na artikle ivota i doneli bismo svestan izbor da li hoemo ili neemo da platimo cenu. Dobro, dok smo bili ba mali nismo imali razvijen aparat za pravilno opaanje realnosti ivota. Ili smo ga, naprotiv, imali, pa su nam ga pokvarili. Ne kaemo da smo krivi. Samo kaemo da smo odgovorni i da imamo oi da vidimo i ui da ujemo, i mozak da mislimo, i telo da oseamo...samo ako odluimo da prestanemo da se pravimo Toe i ako odluimo da razumemo kako ivot funkcionie. Onda emo prepoznati koja je cena naih izbora i odluiti se za ono to smo spremni da platimo. Ako se i oduimo za neto to znamo da skupo kota,

posledice neemo pripisivati nekim psiholokim problemima koji su nas spopali, ve emo biti svesni da je to cena naeg izbora. Kako se pravi cenovnik ivotnih izbora Naveemo prvo jedan jednostavan primer. Psiholoku matematiku esto koristimo u radu sa adolescentima, jer su pogrene psiholoko matematike formule kod njih jo uvek jasno vidljive kao na dlanu, jo se nisu sakrile iza brojnih racionalizacija i drugih odbrambenih mehanizama, i nije ih teko dovesti u fokus svesti. Umesto dranja pridika zbog nekih njihovih neadekvatnih ponaanja kao to su zabuavanje u uenju i laganje, to smorni matorci esto ine, predloimo im da izraunamo da li svojim ponaanjem ulaze u minus ili emotivno profitiraju. Ne serviramo im gotov rezultat tipa to ti, sine, ne valja...tako e propasti u ivotu... i slino, ve im ponudimo da istraujemo posledice i da se egzaktno uverimo da li se neto isplati ili ne. Trudimo se da probudimo istraivaki duh kod buntovnih pubertetlija. Obino im je psiholoka matematika zabavna. U radu sa tinejderima, ona je deo posebnog programa koji nazivamo Anti-kec program i koji daje veoma dobre rezultate u anti-kec zatiti tinejdera (kako se, sa najmanje mogue biflanja, zatititi od jedinica. Bitno je da posao vide kao emotivno isplatliv. Najmanje mogue ulaganje-mala cena, uz dovoljno veliku korist-nema keeva ni zvocanja matoraca, a i privilegije se vraaju.). Evo primera: Primer 31. Petnaestogodinji M. pria mi kako je dobio keca u koli. Poto mu matorci nisu bili kod kue, nije imao ko da ga tera da ui. Znao je on da treba da ui, jer e ga verovatno istoriarka pitati, ali je, ipak, pre nego to je sebe natrao da ui, ukljuio televizor da malo pogeda ta ima. Onda se zaneo, i shvatio da je ve vreme da krene u kolu. Naravno, otiao je nepripremljen i dobio keca. Matorcima nije rekao za keca da mu ne bi srali i da mu ne bi zabranili izlaske. Onda su roditelji saznali i nastala je drama u kui. Kanjen je i za keca, i za lai. Poto to nije bio prvi put da primenjuje slino ponaanje sa slinim posledicama, pretpostavio sam da negde u sebi, svestan toga ili ne, veruje da se to ponaanje isplati-jer ga inae ne bi ponavljao. Duboko verujem da je svako ljudsko ponaanje motivisano zadovojavanjem neke potrebe i uverenjem da se tim ponaanjem potreba moe zadovoljiti. Meutim, esto se ne uzimaju u obzir druge potrebe ije se zadovoljavanje onemoguava datim ponaanjem-zaboravlja se na potrebe koje e svoje zadovoljavanje traiti kasnije. Izbacuju se iz svesti suprostavljeni motivi. Predloio sam M . da zamisli da su njegove emocije novac (zato to M. ceni vrednost novca i stalo mu je da ga ima. Kod dece koja jo ne cene vrednost novca uzimam drugu valutu. Npr. klikere, sliice koje skupljaju, kocke okolade i sl.) Zatim sam uzeo papir i olovku, podelio stranicu na dva dela po vertikali. Iznad leve kolone sam stavio znak plus, a iznad desne minus. Zamolio sam M. da prvo definie svaku emotivnu korist-prijatno oseanje ili izbegavanje neprijatnog oseanja, koje je imao od svog ponaanja (govorimo o doputanju sebi da radi ono to mu je lake i da izbegne obavezu uenja, i o laganju) Ili smo prvo po redosledu dogaanja. Tabela je izgledala ovako: + Emotivna korist-prijatna oseanja, izbegnuta neprijatnost -Gledanje televizije-zadovoljstvo -Nisam uio-izbegavanje dosade, napora -Laganje-izbegavanje neprijatnosti, sranja od strane matoraca -Izbegavanje oduzimanja privilegija- Emotivna teta, neprijatna oseanja -Malo me je grizla savest i dok sam gledao televiziju to ne uim. To mi je malo smetalo da oputeno gledam... -Imao sam frku kad sam doao u kolu da li e da me pita. Poto je istorija bila 4 as. imao sam frku

izlazaka (tri dana dok nisu saznali) -Neki oseaj slobode da radim ta hou, da me niko ne smara i ne tera na neto to mi se ne radi.

tri sata. -Dobio sam keca. Oseao sam se glupo, posebno kad sam pomislio da to isto moram ponovo da uim, i jo vie jer se kec tee popravlja. -Oseao sam se napeto dok sam iao kui i dvoumio se da li da kaem matorcima... -Oseao sam se krivim to sam ih slagao, i u strahu ta e biti kad provale (tri dana) -Bilo je odvratno kad su saznali. ale je bio besan i drao se, i zabranio mi izlaske dok ne poravim keca, a keva je plakala, jer oni nisu zasluili da ih laem i budem neodgovoran, pa sam se oseao i besnim zbog dranja i krivim zbog plaa. -Nisam izlazio 10 dana jer istoriarka nije htela odmah sledeeg asa da me pita zato to je predavala. -Morao sam da uim mnogo vie jer je za popravljanje trebalo da nauim i stare lekcije i novu, i da ih ponavljam da ne zaboravim dok me nije pitala. -Odnosi u kui su bili napeti dok nisam popravio keca.

M. je odmah uoio da je desna strana dua. Rekao sam mu: Moda je dua, ali da proverimo da li je i skuplja. im si ponavljao to ponaanj,e sigurno si verovao da se ipak isplati, na neki nain. Ako se seti bilo koje druge koristi, navedi je, da bi nam matematika bila tanija, jer, ako propustimo neku koris,t radimo orav posao...Zna, svako ljudsko ponaanje je usmereno tako da zadovolji neku potrebu, ili bar verujemo da tako zadovoljavamo neku potrebu. Zato bi radio neto to ti donosi vie tete nego koristi? ta misli, da li postoji jo neka korist, jo neko zadovoljstvo, kakvo god bilo.... M.- Pa, ne znam...ne vidim nita drugo...moda malo inat.... Dobro, i inat moe da prui neko zadovoljstvo, da zadovoli neku potrebu...Inat prema kome?. M. Pa, moda prema aletu. Mislim, o.k. je on, i znam da me voli i da radi za moje dobro, ali nema pravo da se dere...mislim, zar nije moja kola moja stvar. Kad bi me pustili na miru, moda ne bih imao takav otpor prema uenju. Dobro, bio sam sam u stanu kad je trebalo da uim, jer oni su pre podne na poslu, ali sam se oseao kao da me teraju... -Dobro, dakle imao si neko zadovoljstvo u tome to si isterao svoje-uradio si ono to si ti hteo, a ne ono to si mislio da bi te oni terali da radi. Moda je taj kec bio nain da im pokae da nee uspeti da te naue odgovornosti ako postupaju na taj nain.. M. Pa, jeste..samo to sam postigao kontraefekat-oni misle da treba jo vie da me stisnu. -Onda emo razgovarati o tome koji je efikasniji nain da postigne ono to hoe-da prestanu da te dave. Da zavrimo prvo ovo to smo poeli. Dodaj u spisak jo dve koristi koje si naknadno pronaao. Ispoljio sam inat, revolt zbog ponaanja roditelja i poslao sam im poruku da ne mogu tako sa mnom, ali, dodaj i jo jednu tetu-Roditelji sada misle da jo vie treba da me stisnu jer misle da sam neodgovoran i da mi treba vrsta ruka, pa me vie kontroliu. Sada pogledaj svoj spisak, i poreaj posledice po redosledu tako to e da stavi brojeve ispred njih. Evo ovako: na strani pozitivnih posledica stavi broj jedan za ono to ti je donelo najvie prijatnosti ili te rasteretilo najvee neprijatnosti. Zatim idi stavku po

stavku, pa ih rangiraj od najvanijih ka manje vanima. To isto uradi i sa na spisku negativnih posledica. Tabela je, nakon rangiranja, izgledala ovako: + Emotivna korist-prijatna oseanja, izbegnuta neprijatnost 1.-Nisam uio-izbegavanje dosade, napora 2.-Neki oseaj slobode da radim ta hou, da me niko ne smara i ne tera na neto to mi se ne radi. 3-Ispoljio sam inat, revolt zbog ponaanja roditelja 4-Poslao sam im poruku da ne mogu tako sa mnom 5--Laganje-izbegavanje neprijatnosti, sranja od strane matoraca 6.--Izbegavanje oduzimanja privilegijaizlazaka (tri dana dok nisu saznali) 7--Gledanje televizije-zadovoljstvo - Emotivna teta, neprijatna oseanja 1. -Morao sam da uim mnogo vie, jer je za popraljanje trebalo da nauim i stare lekcije i novu, i da ih ponavljam da ne zaboravim dok me nije pitala. 2 -Dobio sam keca. Oseao sam se glupo, posebno kad sam pomislio da to isto moram ponovo da uim, i jo vie, jer se kec tee popravlja. 3. -Bilo je odvratno kad su saznali. ale je bio besan i drao se, i zabranio mi izlaske dok ne poravim keca, a keva je plakala jer oni nisu zasluili da ih laem i budem neodgovoran, pa sam se oseao i besnim zbog dranja i krivim zbog plaa. 4. -Nisam izlazio 10 dana jer istoriarka nije htela odmah sledeeg asa da me pita zato to je predavala. 5. -Imao sam frku kad sam doao u kolu da li e da me pita. Poto je istorija bila 4 as. imao sam frku tri sata. 6.-Oseao sam se napeto dok sam iao kui i dvoumio se da li da kaem matorcima... 7. -Roditelji sada misle da jo vie treba da me stisnu jer misle da sam neodgovoran i da mi treba vrsta ruka, pa me vie kontroliu. 8.-Oseao sam se krivim to sam ih slagao, i u strahu ta e biti kad provale (tri dana) 9 -Odnosi u kui su bili napeti dok nisam popravio keca. 10. -Malo me je grizla savest i dok sam gledao televiziju to ne uim. To mi je malo smetalo da oputeno gledam...

Ovo je samo spisak rangiranih koristi i teta od odreenog ponaanja, ali jo nije kvantifikovan pa jo nema psiholoke matematike iz koje bismo izvukli cenovnik ponaanja i odluka. Da bismo preli na kvantifikovanje na skali od 1-10 potrebno je da prvo odredimo ta je 1 a ta 10. Jedan nije teko odrediti. To je posledica prema kojoj smo gotovo ravnoduni. Nije ni neko zadovoljstvo, ni nezadovojstvo. To je, na primer, zadovoljstvo koje nam je na dohvat ruke, ali nas mrzi da pomerimo ruku da ga dohvatimo, ili nezadovoljstvo koje je toliko da nas mrzi da pomerimo ruku da bismo ga otklonili. Desetka je najvee zadovoljstvo ili nezadovoljstvo (bolna emocija) koje imamo u svom iskustvu. Zamolio sam M. da se priseti nekog najveeg zadovoljstva iz svog iskustva i rekao mu da je to ocena 10, pa da, potom, u odnosu na to zadovoljstvo meri pozitivne posledice svog ponaanja i da im

ocenu. Isti postupak smo ponovili i kod ocenjivanja negativnih posledica. Sada je tabela izgledala ovako: + Emotivna korist-prijatna oseanja, izbegnuta neprijatnost 1.-Nisam uio-izbegavanje dosade, napora 2.-Neki oseaj slobode da radim ta hou, da me niko ne smara i ne tera na neto to mi se ne radi. 3-Ispoljio sam inat, revolt zbog ponaanja roditelja 4-Poslao sam im poruku da ne mogu tako sa mnom 5--Laganje-izbegavanje neprijatnosti, sranja od strane matoraca 6.--Izbegavanje oduzimanja privilegija-izlazaka (tri dana dok nisu saznali) 7--Gledanje televizije-zadovoljstvo Oce na 9 - Emotivna teta, neprijatna oseanja 9

1. -Morao sam da uim mnogo vie, jer je za popraljanje trebalo da nauim i 8 stare lekcije i novu, i da ih ponavljam da ne zaboravim dok me nije pitala. 2 -Dobio sam keca. Oseao sam se 7 glupo, posebno kad sam pomislio da to isto moram ponovo da uim, i jo vie 6 jer se kec tee popravlja. 3. -Bilo je odvratno kad su saznali. ale 6 je bio besan i drao se, i zabranio mi izlaske dok ne poravim keca, a keva je 6 plakala jer oni nisu zasluili da ih laem i budem neodgovoran, pa sam se oseao i besnim zbog dranja i krivim zbog 6 plaa. 4. -Nisam izlazio 10 dana jer istoriarka nije htela odmah sledeeg asa da me pita zato to je predavala. 5. -Imao sam frku kad sam doao u kolu da li e da me pita. Poto je istorija bila 4 as. imao sam frku tri sata. 6.-Oseao sam se napeto dok sam iao kui i dvoumio se da li da kaem matorcima... 7. -Roditelji sada misle da jo vie treba da me stisnu jer misle da sam neodgovoran i da mi treba vrsta ruka, pa me vie kontroliu. 8.-Oseao sam se krivim to sam ih slagao, i u strahu ta e biti kad provale (tri dana) 9 -Odnosi u kui su bili napeti dok nisam popravio keca. 10. -Malo me je grizla savest i dok sam gledao televiziju to ne uim. To mi je malo smetalo da oputeno gledam... Zbir pozitivnih poena 48 Zbir negativnih poena Saldo.............................................................................-25 M.-Ooo, pa ja sam u debelom munusu. Koliko je to minus 25?

8 7

7 7

6 6 5 73

Terapeut: Ha, ha..pa zavisi kako gleda i sa ime uporeuje. To bi, recimo, moglo da znai da dva i po puta preivi svoje najneprijatnije iskustvo-ono za minus 10, samo malo

rasporeeno u vremenu. Ili da izgubi dva i po puta svoje najlepe iskustvo. Ili, ako hoe da pretvorimo u novac? M. Kako u novac. Terapeut: Hm, da radi i zarauje bilo bi lake da poredimo vrdnost novca i tvojih oseanja jer bi na zaraivanje troio energiju, vreme, moda i neke neprijatne emocije...pa bismo nekako mogli da naemo odnos, formulu za preraunavanje... M. Pa, radio sam i ja malo, prolog leta na pumpi...Ceo dan na suncu...pere stakla...nije ba neki zabavan i lep posao... Terapeut: Odlino, onda ima iskkustvo za poreenje. Koliko si zaraivao dnevno i koliko si sati radio dnevno? M. Pa, kako kada...ali u proseku oko 10 eura dnevno za oko 8 sati rada. Terapeut:Dobro, sada imamo neke norme...razmisli dobro i reci mi koliko bi bio spreman da plati nekome, kad bi to moglo da se desi, da umesto tebe naui istoriju i popravi keca? M. UUU brate, dao bi mu celu platu iz cuga Terapeut: Polako, razmisli. Koliko se sati proveo uei istoriju? M. Pa, ne znam...uio sam vie dana...ne ba svaki dan, jer sam imao i druge predmete, ali...za tih 10 dana...kad saberem....jedno 10 sati! Terapeut: A radio si za platu oko 180 sati. Dvadeset dva dana, ako nisi radio vikendom, po 8 sati...Znai, za jedan sat uenja dao bi 18 sati rada na pumpi? M. Pa nisam lud da dam toliko...U jee...nisam uopte razmiljao tako... Terapeut: Izgleda si sklon da da vie za manje ako manje dobije odmah? M. Da to sam uradio kad sam gledao televiziju umesto da uim. A ispada i da ne umem da cenim svoj rad...kao da je uenje ne znam ta, pa bih za 1 sat uenje dao 18 sati pranja stakla na pumpi. Pa nisam ja ba tolika dileja, mislim, nisam glup za uenje, samo me mrzi...ali, ne mrzi me 18 puta vie nego da perem stakla po suncu. Terapeut: Koliko puta ti je mrskije da ui nego da pere stakla po suncu? M. Pa,recimo da bih radije prao stakla tri sata nego da uim istoriju jedan sat. Terapeut: I, za tri sata bi zaradio oko 4 eura. Onda bi za 10 sati uenja platio 40 eura nekome da to uradi umesto tebe. M. Ladno. Terapeut: Dakle, jedan emotivni poen za tebe vredi oko 4,5 eura, jer bi za ono to si ocenio za devetku dao 40 eura. Sada izraunaj, ako izgubi 25 emotivnih poena zbog nekog ponaanja, to je neto slino kao kada bi vezano za novac, izgubio u nekoj transakciji koliko? M. Mati mi ide to je...100 i ovama 12,5 ...znai 125 eura. Pa gde da naem tolike pare! Za te pare mogu da kupim novi mobilni sa...Ha, ha...pa to to ja radim nema veze sa mozgom. Ispadam luzer, a ja nisam luzer. Koliko ja, uopte, imam para u toj emotivnoj banci? Terapeut: To je pitanje na koje ja nemam odgovor. Mada bi i to moda moglo da se nekako izrauna. Sigurno ima ponaanja u kojima igra onako kako treba, pa dobija pozitivan ishod i pozitivne emocije vie nego negativne. Onda odatle troi svoje emotivne rezerve na ovakva ponaanja... M. Pa ima...naravno...Recimo koarka. U koarci ne zabuavam, i niko ne treba da me tera da uradim svoje zadatke jer to volim, a to je samo moja stvar...Da, tu uopte ne raunam ovako glupo, i odgovoran sam...znam da ne mogu da dobijem ono to je vredno odmah, ve moram puno da treniram i da ulaem da bih dobio...Mada, moji kau da je to suvie rzino i da malo njih postanu profesionalci..Jedna ozbiljnija povreda, i ode sve do avola...Zato moram da imam i neku kolu...

Ovo je bio nain na koji je maloletni M. Poeo da ui o procesu voenja rauna o sopstvenim emocijama-emotivnom raunovodstvu. Zapravo, to je proces koji se odvija u svima nama kada nauimo da toleriemo ambivalenciju. Ako su suprotstavljena oseanja, stavovi, potrebe...u istom prostoru svesti, mi ih odmeravamo, procenjujemo, kalkuliemo...i, na osnovu tih kalkulacija se opredeljujemo-razreavamo ambivalenciju . Usmeravamo se na jednu stranu, ostajui svesni i druge strane. Zato toleranciju na ambivalenciju zovemo usmerivaem psihe. Ona je u osnovi sposobnosti za donoenje odluka. Kada smo usmereni na pozitivnu stranu ambivalencije, onda idemo ka objektu (osobi, aktivnosti) i pokuavamo da, na neki nain, umanjimo negativnu stranu-da pregovaramo, konstruktivno razgovaramo, razumemo, traimo mogue promene i reenja. Ako su promene nemogue, onda nauimo da to trpimo, podnosimo, prihvatamo... Kao to u poslovnom raunovodstvu postoje ulazne i izlazne fakture, prihodi i rashodi, tako u emotivnom raunovodstvu postoje emotivne koristi i tete od odreenih ponaanja. Proces emotivnog raunovodstva nije tako jednostavan kao to moe da izgleda iz ovog primera. U ovom primeru nismo se zadravali na nekim vanim faktorima kao to je, na primer, vreme. Kada nekoga uvodite u neto novo onda mu, za poetak, date jednostavniju verziju. Faktor vreme se mora uzeti u obzir ako hoete da napravite realniju kalkulaciju. Na primer, da li biste prihvatili ponudu da provedete no sa nekom osobom koja vam se jako svia, a da je jedina negativna posledica toga (cena koju morate da platite) da imate mali svrab na vrhu nosa koji ne moete da poeete. Pretpostavljam da bi veina rekla DA!. Problem je samo u tome to u drugom delu reenice nije bilo odrednice za vreme kao u prvom delu (jednu no). Da preformuliem ponudu ovako: Ja sam duh iz boce koji moe da ispuni vau elju, ali traim da za to platite i odreenu cenu. Moja ponuda glasi: Moete da provedete najlepu no sa bilo kojom osobom koju poelite. Cena koju treba da platite je da pristanete da oseate mali svrab na vrhu vaeh nosa koji ne moete da otklonite. Ne neki veliki, nesnosan svrab. Mali, neprekidni svrab...ali u narednih 40 godina.. Ne znam koliko bi vas pristalo na ovako formulisanu poruku. Ovo je pitanje koje bi valjalo da postavimo sebi kada stupamo u brak. Neke stvari kod partnera moemo da toleriemo kada se zabavljamo, kad ne ivimo zajedno, kad smo voeni strau, eljom da budemo sa njim to vie vremena. Ali, ako ne ubacimo u tu kalkulaciju koja se lepe zove izbor partnera i onaj mali neprekidni svrab na vrhu nosa...(recimo da je to njegova sklonost ka prebacivanju, ka tome da bude uvek u pravu...koja nije toliko smetala dok smo se viali i nismo imali svakodnevne obaveze i odgovornosti, decu...smetala nam je kao i taj povremeni svrab na vrhu nosa)...u ukupnom saldu moe da se pokae neeljeni rezultat. Analogika Ova pria o emotivnom ranovodstvu je, zapravo, analogija sa poslovnim raunovodstvom. Pravljenje analogije je dobar nain da se pronae princip, ono to je zajedniko u razliitom. to bi reko ole Balaevi u pesmi o svom pevcu: Princip je isti, sve su ostalo nijanse. U prethodnom primeru videli ste kako je iskoritena analogija da bi se povezala iskustva vrednovanja emocija i vrednovanja svog rada-povezivanje sa vrednou novca. Izvuen je princip vrednovanja koji moe da povee isustva iz razliitih sfera vrednosti-vrednosti emocija, vrednosti rada, vrednosti novca. Sposobnost pravljenja analogije je sposobnost izvlaenja principa i prepoznavanje principa u pojavnom. Uenje u analogijama je vii oblik uenja jer nam omoguava da ono to smo nauili u jednoj oblasti-principe koji deluju u toj oblasti, primenimo i na druge oblasti ivota. Na taj nain moemo doi do principa koji su univerzalniji, principa vieg reda u hijerarhiji principa. Priroda je tedljiva na principima, a veoma irokogruda u pojavnim oblicima, nainima ispoljavanja principa. Uenje principa je isplatljivije, primenjivije, omoguava nam da se snaemo u mnotvu

pojavnog, ne traei uvek reenje kroz iskustvo koje moramo da osetimo na vlastitioj koi. Analogika je neophodna da bi se moglo izvui vredno emotivno raunovodstvo. Ako vas buni re, to je naa kovanica. Anoalogika je nauka o obrascima, o nainima traenja principa, konstante u promeljivom, o principima traenja principa i analogija. Koliko znamo, takva nauka ne postoji, ali postoje analogiari, ljudi koji se bave traenjem zajednikih principa u raziitim naukama i oblastima ljudske spoznaje. -(Jovanovi, N. 2006), (Analogici je posveena knjiga, ljubavno-nauni roman, Neujna muzika postojanja koji se bavi upravo tim najoptijim principima-principima muzike (ili akustike) i principima harmonije koji vladaju u svim sferama postojanja i naukama koje se njima bave(u fizici, hemiji, biologiji, psihologiji... ivotu). Ovde emo se baviti samo primenom analogike u psihoterapijske svrhe i svrhe uenja. Pokazaemo vam na koji smo nain jo koristili analogiku u radu sa M. u pokuajima da ga uvedemo u emotivno raunovodstvo (efikasno voenje rauna o svojim emocijama). U prvom delu primera 31 emotivno raunovodstvo je pokazalo da M. emotivno gubi svojim ponaanjem, koliko gubi, i na koji nain gubi. Analogika je iskoriena da povee taj gubitak i sa drugim relevantnim normama gubitka (novca, vremena, energije...), da poredi, da kvantifikuje-odredi na nekom kontinuumu svoja oseanja. To mu je pomoglo da nema neki opti oseaj nezadovoljstva, ve konkretno nezadovoljstvo zbog konkretnih posledica izazvanih konkretnim ponaanjem. Ali, odrcanje od odreenog ponaanja koje bi bilo podstaknuto na ovakav nain bilo bi usmereno izbegavanjem gubitka, a ne usmeravanjem ka dobitku-zadovoljstvu. To je neto slino kao kada pokuavamo da odviknemo puae od puenja averzivnim kampanjama i informacijama o tetnosti puenja za zdravlje. Bolje reenje je ako je promena ponaanja vezana za pozitivan cilj nego ako je povezana sa izbegavanjem negativnih posledica. Za M. je uenje i dalje bilo muka, smor, robija...i ako bi nastavio da se podvrgava toj torturi da bi izbegao veu torturu, ceo proces bi nastavio da bude izbijanje manjeg klina veim klinom, jer kau da se klin klinom izbija. Neto slino kao kada bismo eleli da poveamo motivaciju zaposlenih za rad stroijim merama kanjavanja, pa, kad shvate da im se zabuavanje ne isplati, radie kao bele lale. To esto pali, ali u kojoj meri i za koju vrstu poslova. Ako vam je cilj da motiviete ljude da budu kreativni i preduzimljivi, da imaju inicijativu...ovaj nain motivisanje nee dati rezultate. Ovakvim raunovodstvom mogao sam da sredim M. da pravi manje problema roditeljima (uostalom, oni plaaju njegove seanse), ali ne i da podstaknem njegovu intelektualnu radoznalost i elju za sticanjem znanja. Makar znanja koje nije direktno vezano za kolske obaveze.) Ako se vratimo i pogledamo tabelu u kojoj je M. rangirao pozitivne i negativne posledice, moemo uoiti nekoliko obrazaca koji mogu biti bitni za njegov dalji razvoj. Vratite se i pogledajte poslednju tabelu. ta je na vrhu pozitivnih posledica? Najviom ocenom, plus 9, ocenjeno je 1.-Nisam uio-izbegavanje dosade, napora, sa najviom ocenom za negativne posledice, -9, ocenio je: 1. -Morao sam da uim mnogo vie, jer je za popraljanje trebalo da nauim i stare lekcije i novu, i da ih ponavljam da ne zaboravim dok me nije pitala.. Najvie rangirane pozitivne posledice vezane su za izbegavanje nezadovoljstva povezanog sa uenjem. U koliko bi taj obrazac zadrao, mogli bismo da predvidimo da bi se u ivotu uglavnom rukovodio izbegavanjem nezadovoljstva kao pokretakim motivnom, a ne postizanjem zadovoljstva-kretanjem ka cilju. Sa takvim obrascem, modelom odnosa prema sopstvenim potrebama i zahtevima ivota, vrlo je verovatno da bi bio nezadovoljan gotovo u svim oblastima ivota. Uenje je proces koji nas prati kroz itav ivot, a ne samo dok idemo u kolu. To je jedan bitan resurs za postizanje uspeha u ivotu. M. je imao sklonost da ui telesno, kroz sport-koarku. Njegova

intelektualna inhibicija i deficit panje (sa takvom dijagnozom su ga poslali kod mene jer imam reputaciju da uspeno sreujem aave deake koji nee da ue. I sam sam bio od takvih. Umalo nisam ponavljao zbog keca iz psihologije, a imao sam ih gomilu iz raznih predmeta u toku godine. kola je, za mene, stvarno bila smor.) Dakle, saldo u emotivnom raunovodstvu smo mogli da popravimo tako to bi M. legao na rudu jer bi mu dolo iz zadnjice u glavu shvativi koliko gubi, ili tako to bi zavoleo da ui. Kad bih mu rekao da bi mogao da zavoli uenje verovatno bi se ubio od smeha zbog te iracionalne ideje. M. je imao ograniavajue uverenje da je za njega uenje teko i smorno i da je nemogue da zavoli uenje, iako bi to bitno popravilo saldo njegovog emotivnog raunovodstva. Kako ga motivisati? Kako ga uopte navesti da poveruje da je to mogue? Da bi se podstakao motiv, nije dovojna samo elja ve i uverenje da je ostvarenje elje mogue. U nastavku sastanka pokuao sam upravo to: Terapeut: Vidi...kad pogledam ovu tvoju tabelu i ta si ocenio najviim ocenama, i pozitivnim i negativnim, onda vidim da je izbegavanje smornog uenja dobilo najviu ocenu za pozitivno, a napor i vreme provedeno u uenju je dobilo najviu negativnu ocenu od svih negativnih posledica. M. Pa ta mogu kad mrzim da uim. To mi je stvarno smorno. Terapeut: Da li si nauio neto danas, na ovom sastanku? M. Uu, jesam. Nauio sam da malo drugaije razmiljam o onome to radim. Nisam bio svestan da ispadam luzer...a ja ne volim da budem luzer...U stvari, sve sam to znao, ali nisam obraao panju i nisam na taj nain raunao...Da, taj va psiholoki mati je korisna i zabavna stvar. Terapeut: Ako si neto nauio, onda to znai da si sada, ovde uio. Moe li neto da se naui ako se ne ui? M. Pa, valjda ne moe. Samo...ja nisam imao oseaj da sam uio...mislim u onom smislu kao na asu ili kad uim...nije bilo smorno. Nisam imao oseaj da uim, ali imam oseaj da sam nauio. Terapeut: Da li bismo mogli da izvuemo zakljuak da uenje ne mora da bude smorno? M. Ih...zvui logino kad vi tako kaete, ali mi je teko da izgovorim neto kao 'uenje ne mora da bude smorno', a da oseam da verujem u to. Terapeut: Ne veruje svojim oima i uima? Ima jedno uverenje, ograniavajue uverenje, i teko ti je da ga uopte dovede u pitanje? M. Pa, jeste...mada, uim ja i na koarci...i to mi nije smorno. Dobro, nije ba svako uenje smorno, ali jeste ono kolsko. Mada, ja ne itam ni knjige koje nisu za kolu. Ne volim da itam. Valjda mi je muka od kole, pa mrzim sve to lii na kolu, makar samo time to je u obliku knjige... Terapeut: Hm...to mi se svia! I ja sam nekada mrzeo da uim, pa sam posle zaboravio kako se to radi. Sada mi se deava da, i kad odem na odmor, stalno vuem gomilu knjiga, jer ne mogu da se odbranim od potrebe da stalno neto uim. Da li bi ti hteo mene da naui, da me barem podseti, kako se to uspeno radi? (ova caka obrtanja ogranienja u postignue pala mi je sluajno na pamet u radu sa jednim adolescentom mnogo godina ranije, i od tada sam je esto koristio jer je davala dobre efekte. Prijatno sam se iznenadio kada sam proitao da se koristi u N.L.P. kao tehnika i da ima ba takav naziv. Koristi se i pod nazivom paradoksalna intencija.) M. Molim? ta da vas nauim? Kako da ne volite da uite? Kako to moe da se naui? Terapeut: Misli da si se rodio sa tim da ne voli da ui? M. Pa, sigurno nisam. U stvari, kad sam bio mali voleo sam da uim. Stalno sam pitao ta je ovo, ta je ono, zato ovo, zato ono...

Terapeut: Pa, znai da si kasnije nauio da ne voli da ui. Kako se to radi? Zamisli da je to neka prednost, to nije teko. Zar ne nazivate u koli one koji vole da ue treberima, bubalicama...to i nije neka prednost biti treber, zar ne? M.-Pa i nije. To su budale koje ne umeju da se drue, ve samo da bubaju. Niko ih ne voli Terapeut: Dakle, ne isplati se voleti da ui? Onda moe da postane treber i da te drutvo prezire i izbegava? M. Pa, jeste...mada ne mora valjda neko ko voli da ui da bude treber. Moe da ui onoliko koliko ga interesuje i ono to ga interesuje. Terapeut: Jel' ti to sad ubeuje mene da nije loe voleti da ui. A ja se ponadao da e da me naui kako da ne volim da uim M. He, he.. platite pa u da vas nauim. I ja plaam vama da me neto nauite Terapeut: Hou, vrlo rado. To bi mi bilo vrlo korisno znanje. Koliko kota tvoje poduavanje? M. Ne znam kako da odredim cenu kad nisam nita naplaivao do sada. Osim pranja kola. Terapeut: Intelektualni rad se naplauje vie od fizikog. Za intelektualni rad je potrebno imati znanje, uiti, zavriti neku kolu ili makar imati klikere, razmiljati onako kako ne ume onaj koji trai tvoju uslugu. Poto je ovo to traim od tebe intelektualni rad, onda ga naplati vie nego pranje prozora. Makar duplo, ili tri puta vie. M. Pa da, zato me roditelji teraju da uim. Mada ima ovde mnogo onih koji nemaju kolu a imaju para, ali ne od fizikog rada...valjda imaju neke klikere u glavi za zaraivanje love...ali i to su morali da naue negde, nekako...Hm, al ste vi lukavi. Ja doiveh da priam sve ono to bi moji matorci voleli da uju, i to sa uverenjem. Dobar vam taj psiho kliker...A koliko ja vama da naplatim za moj kliker...Za pranje stala su mi davali od 5-50 dindi, u proseku 20, pa puta tri, to mu doe oko 60 din. Jel to O.K. cena? Terapeut: Prihvatam. Pretvorio sam se u uvo da ujem kako se to radi (Uzimam olovku i belenicu da zapiem. Obratite panju na ovo to sledi u primeru, jer nas uvodi u razumevanje pojma kontravetine) M. Ih, pa ne valja vam to! Od poetka sve radite pogreno! Terapeut: Kako pogreno? ta radim pogreno? M. Pa, i to to pitate je pogreno. Ako pitate ta vam nije jasno, razjasnie vam se, pa ete nauiti. Prvo, ne smete da se pretvorite u uvo i ne smete da imate elju da saznate kako se to radi. Lo ste ak jer nemate talenta. Gledate u mene kao da imam ta da vam kaem, kao da imam neto to vama treba,, a to je loe, ako hoete da ne nauite. E, nisam video veeg antitalenta...(Oito se ludo zabavja) Gadan treber e od tebe postati, dete moje. Ooravie od buljenja u knjigu i ivot te se nee nagledati, a o ribama da i ne govorimo. Osuen si na smoran ivot. Nego, ja u te spasiti. Sluaj ta ti majstor blejanja pria, i bie ti dobro u ivotu. Terapeut: Uuu, ovo mi se svia. Ba mi je drago to uim od majstora! M. Bljak. Opet pogreno...Ako me ceni, nauie neto od mene. Mora da misli da sam glupi smor, dileja, da nemam pojma o ivotu, ve da sam samo nabubao neke gluposti kojima muim decu da bih zaradio pare... Terapeut-. Aaa, kapiram M. Da kapirate stvarno, ne biste kapirali. im se potrudite da ukapirate znai da preti opasnost da ukapirate, a kad ukapirate, onda nije tako smorno pa ete, ne daj boe, zavoleti da uite. Ba imate talenat da budete antitalenat. I ne gledajte me tako jasno u oi, nego kroz mene, ili sa strane, jer kad me gledate onda e neto od mene i doi do vas...Ako me ve gledate, razmilajte o tome kako sam dosadan i kako zbog mene ne moete da radite neto to volite. Terapeut: Gledam kroz njega, pokuavam da osetim kako je tupav i dosadan, ali mi ne ide...Kako bih mogao sada da lepo sluam muziku ili da pecam, umesto da sluam neko derle

koje mi soli pamet, ali mi ne ide. Iskreno, ovo mi je zabavnije. Oseam kako sam neuspean. Ne mogu da nauim neto to je njemu tako lako. Kakav antitalenat. Dobro kae ovek. Ba sam neuspean. Ne ide mi, ne mogu... M. Braavo, uite polako. Morate verovati u sebe, u to da ne moete, da vam ne ide...i stvari e ve doi na svoje mesto. Terapeut: Aha, znai tako... M. To ahaa je zabranjno. To znai da si neto otkrio, a ako neto otkrije, izlae se opasnosti da zavoli da otkriva, i opet si neuspean u nevoljenju da ui. Terapeut: Onda je najbolje da iskljuim mozak i da blejim. im ga ukljuim, neuspean sam. M. Eto, ve uite Terapeut: Ali, ja sam hteo da postignem suprotno. Da nauim odmah, brzo, da ne volim uenje. M. E, ta vam je dobra. Uvek se trudite da, kad treba da neto nauite, to bude na brzaka, pa ako ne moe, a obino ne moe, onda se razoarajte i ogadie vam se uenje. Pa, kad budete pokuavali da se naterate da uite, setiete se tog gaenja...i onda ete se nakanjivati da ponete, i tako e vam proi vreme, pa neete nauiti, pa ete se osetiti krivim, pa e vam se jo vie zgaditi, pa ete se jo vie nakanjivati... Terapeut: Ali, to mi izgleda naporno. A ja sam hteo da se oduim od ljubavi prema uenju da bih smanjio napor, da mogu da se odmorim...a ne da nauim da radim neto jo napornije. M. Pa, jeste naporno...i smorno. Posebno kad mora da ui. Da nema kole ne bi bilo tako. Mada, onda bi ova moja vetina bila beskorisna. A i ovako nije korisna, izgleda... Terapeut: Pa, zato je onda koristi? M. Navikao sam, valjda. Lake mi je da radim ono to znam, to sam navikao. Terapeut: Mislim da i od ovoga moemo da napravimo matematiku, da izraunamo koliko ti ova vetina daje a koliko oduzima, ali to emo sledei put. Ako ima volje, probaj to kod kue da uradi sam, da napie koristi i tete i da ih rangira i da im ocene, kao kad smo priali o izbegavanju uenja i laganju. M. Dobro vai. To mi ne deluje smorno. Moram priznati da ste vrlo veto ovo uradili, da ste me izvrteli u krug, ali da se ne oseam kao da sam izgubio... Terapeut: Pazi, sad u da upotrebim znanje koje sam dobio od tebe. Ako mi prizna da sam vet, da nisam smorni tupadija, preti ti opasnost da naui neto od mene i da ak zavoli uenje. M. Hmm...rizino je, moram priznati... Terapeut: Moram i ja tebi da priznam da je ovo to si me nauio vredelo para...i vie nego to si naplatio (dajem mu dogovoreni novac). Sve preporuke za nevoljenje uenja u da zapiem, to i tebi preporuujem. To je pravi nauni rad. Kristalno jasno i detaljno uputstvo za uspeh u nevoljenju uenja. To bi moglo da se pretvori u obuku i da se proda. M. Ali, koja budala bi to kupila. Ko bi eleo da naui da ne voli da ui? Terapeut. Ko zna, trite je udljivo...ljudi ele da naue razne stvari. Uostalom, uvek se od toga moe napraviti kontra vetina. Ako bi ljudi nauili da rade suprotno od onoga to su preporuke za nevoljenje uenja, onda bismo dobili prirunik o tome kako zavoleti uenje...i kako uiti efikasno M. I ja bih onda bio kao neki koautor prirunika o tome kako zavoleti uenje. Kakva ironija! Terapeut: Hoe da ga napiemo zajedno? M: Zvui toliko iaeno da mi se svia kao ideja Terapeut:Onda, piemo ga? M. Piemo....

Kontravetine Obino traimo analogije u srodnim naukama, u slinim pojavama. Meutim, ako tragamo za analogijama u procesima moemo ih, gotovo uvek, nai upravo u suprotnostima. Svako ponaanje je odraz odreene vetine i strategije. Nijedna vetina niti strategija nisu loe same po sebi. Vrednuju se u odnosu na cilj . Da li je ispasti glup vetina? Naravno. Pitanje je samo kome treba takva vetina i kojem bi cilju sluila. Pitajte Mr. Bina. On dobro zarauje od usavrene vetine da ispadne smotan, trapav, glupav...Mislite da se to moe tako dobro odglumiti ako ne poznajete sutinu tih vetina, proces koji dovodi do njihovog usavravanja. Da li je vetina biti depresivan? Naravno, kao i biti entuzijastian i dobro raspoloen. Kada bi bilo kupaca, depresivci koji bi imali motiv da se uputaju u svesno istraivanje svoje vetine i mogli bi da dre seminare i workshopove...Ako se pitate zato bi neko nauio neku vetinu koja niemu pozitivnom ne slui, onda ne razumete jednu sutinsku odrednicu ljudske prirode (ive prirode uopte). Ljudi nikada ne razvijaju vetine koje niemu ne slue. Ljudi nikada ne rade nita od ega ne dobijaju neku korist, jer ne bi bilo motiva koji bi pokrenuo to ponaanje. Gde je ponaanje, tu je i motiv . Gde je motiv, tu je i potreba koju ponaanje zadovoljava i uverenje da se tako moe zadovoljiti potreba i da se, na neki nain, isplati. M. je zaista dao veoma dobre smernice za pravljenje prirunika o tome kako efikasno uiti i kako zavoleti uenje. Dao ga je u formi obrnutog procesa. Potrebno je, samo, da proces okrenemo u drugom smeru (kao to se od negativa na filmu pravi fotografija) Da rezimiramo ta nam je M. Dao kao preporuke. Strategije neljubavi i ljubavi prema uenju maloletnog Dr.Pr. M. Kako ne voleti uenje i uiti neefikasno Kako voleti uenje i uiti efikasno -Krenite sa negativnim stavom da tu nema -Krenite sa pozitivnim stavom da postoji neto nita za vas, nita to elite da dobijete, to bi vredno to moete da dobijete, dragoceno znanjezadovoljilo neku vau potrebu-potisnite pustite svoju potrebu-radoznalost da uzme maha. potrebu -Stvorite vrsto uverenje da je ta sposobnost -Razmiljajte o ljudima koje cenite, a koji imaju odlika ljudi kakve ne cenite ljubav prema uenju i znanju - Degradirajte autoritet koji treba da vas -Pronaite dobrog uitelja i potujte njegovu naui neemu kompetenciju -Otupite ula, ne gledajte-zamaglite pogled, -Izotrite ula-gledajte onoga koji vas ui, Izotrite ne sluajte-napravite promaju izmeu uiju, pogled, sluajte paljivo i aktivno, pratite svoje otupite emocije-ne dajte se uzbuditi niti emotivne reakcije dok uite (radoznalost, uenje, pokrenuti radoznalost. sumnju, oduevljenje)-povezivanje sa emocijama vezuje naueno i bolje se pamti. -Fokusirajte se na negativne posledice uenja -Fokusirajte se na pozitivne posledice uenje i i traite dokaz za njih u informacijama koje znanja koje stiete. Razvijte pozitivan perceptivni primate-napravite negativan perceptivni filter-filter koji e proputati sve vredne filter. Istaknite pozitivne posledice vae informacije koje mogu poveati vae razumevanje sposobnosti. onoga to uite. Budite svesni moguih uticaja ograniavajuih uverenja i predrasuda. Obratite panju i na njih i pokuajte da razumete njihove korene i oslobodite ih se. -Nauite da traite i oekujete zadovoljenje -Razvijajte strpljenje i smirenu panju. Nauite se potrebe odmah, brzo...to vam nee uspeti pa odlaganju zadovoljstva jer ono to je vredno ne ete postii cilj-omrznuti uenje moe se postii odmah i lako. Uivajte u onome to postiete, u ostvarivanju manjih koraka ka cilju. Nagradite sebe za te manje uspehe. Stvorite

- Morate verovati u sebe, u to da ne moete, da vam ne ide.-Stvorite ograniavajue uverenje o sopstvenim sposobnostima -Izbegavajte doivljaj otkria (To ahaa je zabranjeno), iskljuite mozak, ne postavljajte pitanja. -Stvorite averzivnu reakciju na uenje (Da vam se ogadi) i stvorite okidae za tu reakciju (knjiga, kola, znanje, uitelj...)Usidrite reakciju. Stvorite odgovarajue fizioko stanje koje okidai automatski aktiviraju. -Vebajte, ponavljajte, stvorite naviku. Podkrepljujte svoju naviku (nakanjivanjem) -Generalizujte svoju vetinu, prenesite je i na srodne oblasti (itanje knjiga, opta kultura, lina oblast interesovanja...)

pozitivnu emotivnu reakciju povezanu sa uenjem. Verujte u sebe, u svoje sposobnosti. Potvrujte svoje sposobnosti kada ostvarite svaki manji korak na putu do cilja Uite putem otkria. Najefikasnije uenje je uenje putem otkria, Aha isustva. Postavljajte pitanja i traite odgovore. -Stvorite pozitivne okidae poeljnog mentalnoemotivnog stanja-spremnosti za uenje i radosti otkrivanja. Izaberite neke okidae koji e vas podseata na oseanje koje ste imali kada ste bili u eljenom stanju-vizuelne auditivne, kinestetike-usidrite eljeno stanje kako biste ga mogli lako aktivirati -Vebajte, stvorite radne navike, kondiciju, atmosferu. Potkrepljujte svoju naviku -Generalizujte svoju vetinu, prenesite svoju radoznalost na srodne oblasti i proverite da li isti principi postoje u razliitim oblastima znanja, pravite analogije, to e vas zabaviti i ispuniti zadovoljstvom.

Dakle, sve to ljudi rade su odreene vetine i strategije od kojih oni imaju neke koristi. To vai i za ono to zovemo psiholokim problemima, bolestima. Sve su to vetine i strategije koje ljudi, nekim svojim unutranjim formulama i emotivnim raunovodstvom, doivljavaju kao isplativ posao. Naravno, mnoge od tih strategija ne tee razvoju, ne vode ljude do punog razvoja njihovih potencijala, esto ih ine nesrenima, neispunjenima neostvarenima...ali ipak vre poso, kako se kae u argonu. Izreka vri poso znai upravo to-nije pravo reenje, ali nekako funkcionie kad nemamo bolje reenje. Kad nemam pare da kupim novi rezervni deo za kola, skrpaim neto sa otpada...vano je da kotrlja. Dok kotrlja, mrzi me i da razmiljam o tome da ga zamenim, i onako mi je dosta problema...dok ne stane, a onda moram neto da preduzmem...ili da ponovo neto skrpaim, ili da nekako smognem snage i para da naem bolje, trajnije reenje... Mnogi tako postupaju i sa sopstvenom linou, posebno kada nemaju sredstava u svom emotivnom trezoru. Linost nema rezervne delove. ak i kad ima para-mora da bude sam svoj majstor pa da sredi stvari sam-uz malu pomo nekoga ko zna kako se to radi, pa moe da ti pomogne poznavanjem procesa, ali ne moe da popravi umesto tebe. Za razliku od neivog automobila, linosti i ne trebaju rezervni delovi. Njeni delovi-potencijali, resursna mentano emotivna stanja...ne mogu da se unite (osim telesnim povredama, povredama mozga). Mogu samo da se ne razviju ili da se pasiviziraju. Odreenim procesima, uenjem i vebanjem...ti resursi se razvijaju ili ponovo aktiviraju. Psihoterapija je jedan od takvih procesa. Kontravetine nisu isto to i odbrambeni mehanizmi, mada one ukljuuju i odbrambene mehanizme u sebe. Kontravetine su sloeni obrasci miljenje, emocija i ponaanja koji dovode do odreenih psiholokih stanja i odnosa sa ljudima iz kojih osoba izvlai nezdrave emotivne koristi koje je ne vode razvoju, ve nekom obliku parazitiranja. One su zamena za bazine emotivne sposobnosti. Razvijaju se umesto sposobnosti, kako bi zakrpile rupu u pokuaju osobe da neki vaan razvojni zadatak rei na laki nai, bez bola i napora koje nosi razvoj. One su pokuaji da se ne plati cena razvoja, da se ivi na foru. Razvoj bazinih emotivnih sposobnosti vodi

separaciji (samostalnosti) i individuacija, a razvoj kontravetina je usmeren na manipulaciju (sobom i drugima) i parazitizam raznih oblika. Kontravetine podseaju na ono to u transakcionoj analizi zovu igranje igara (manipulativni oblici transakcije sa ljudima). Razlika je u tome to se kontravetine odnose i na manipulacije sobom i ivotom. Videli smo koliko je maloletni M. iz prethodnog primera bio vet u svojoj kontravetini. Bitno je da shvatimo da su ljudi eksperti za probleme koje imaju. Da nisu, ne bi mogli da postiu isti rezultat svaki dan. Depresivna osoba je ekspert za pravljenje depresije, paniar za pravljenje panike...oni znaju tano ta treba da rade da bi postigli to stanje (dodue, uglavnom nisu osvestili svoje vetine)...kako da misle, kakav telesni stav da zauzmu, kako da diu...U psihoterapiji je potrebno otkriti i jasno izdefinisati te kontravetine. Tek kad osoba shvati kako proizvodi svoj problem, moe da radi na razvoju vetina koje bi proizvodile neto drugo, ravojno bolje. Naravno, ako mu ne razreena ambivalencija dozvoli da se opredeli za to drugo. Zbog toga, u O.L.I. metodu, ljudima pristupamo kao ekspertima za problem koji imaju. Svako od nas je najvei strunjak na svetu za jednu stvar-kako da bude ba ono to jeste i kako da ivi ba onako kako ivi. Nikome drugom na ovoj planeti ne polazi za rukom da bude mi. Samo nama. Svaki dan. Mi znamo kako se to radi. Kako da ivimo ba onako kako ivimo, svialo nam se to ili ne. Osnovni moralni problem ambivalencije Osnovni moralni problem ambivalencije , po naem shvatanju, mogao bi se svesti na dilemu iveti na svoj ili na tu raun. Ako se ovek usmerava ka razvoju (separaciji i individuaciji) on razreava ovu dilemu tako to odluuje da ivi na svoj raun. Razvija sopstvene alatke za ivot i ne kai se za drugoga da to radi umesto njega. Ako ne ide ka razvoju, osoba se odluuje za mehanizam nala vrea zakrpu-traie druge da krpe njegove rupe, da rade umesto njega ono za ta nije sposoban jer nema osnovne alatke za ivotbazine emotivne sposobnosti. Da bi naveo, zaveo ili naterao druge da budu njegovi produeci (kako bi rekao Kohut-selfobjekti), ovek mora da razvija razliite oblike manipulacije-kontravetine. Ili e biti aktualizator ili manipulator. Njegova volja (o volji emo govoriti u narednom poglavlju) razvijae se ili kao volja koja vodi ka individuaciji ili kao volja za manipulaciju. Ili e stvarati, ili e krasti. Crno i belo raunovodstvo. Gresi i kaznene mere. Moda se pitate odakle ovakav podnaslov u knjizi koja se bavi psihoterapijskim metodom. Da li mi to, na silu, natezanjem analogija, pokuavamo da napravimo paralelu izmeu funkcionisanja neke firme koja posluje u ovom svetu i ljudskog bia koje, isto tako, ima neka svoja posla-posluje sa ovim svetom. Verovatno se neki od vas pitaju da li pokuavamo da predstavimo ljudska bia kao nekakve kalkulatore koji neprekidno, svesno i nesvesno, kalkuliu mogui gubitak i dobitak, neprijatnost i prijatnost, zadovoljstvo i bol, a poeli smo sa time da je psihoterapija moralno vaspitanje i da je sutina izleenja zapravo promena sistema vrednosti. Sa jedne strane smo kalkulatori, a sa druge strane bia sa ugraenim moralnim normama koje treba da naemo u sebi i realizujem nainom ivljenja. Zvui kao kontradikcija. Meutim, sama ta sposobnost kalkulisanja je mehanizam iji je cilj da zatiti osnovnu vrednost-ivot. Imaju je i najjednostavniji ivi organizmi. Videemo da isti mehanizmi postoje, na primer, i u psihologiji buva. Psihologija buva Svi organizmi imaju samoograniavajuu tendenciju ako su suoeni sa negativnim iskustvom i neuspehom. Znate kakve su buve. Ako vam u kuu utri neki dukac pun buva, one

e momentalno iskoiti i razleteti se po kui. Buva moe da preskoi pola sobe u jednom skoku. Izvesni dokoni i obesni istraivai, koji nisu imali prea posla, reili su da istrauju ograniavajua uverenja kod buva, pa su ih stavili u teglu koju su zatvorili poklopcem. Buve su skakale tako visoko da su stalno udarale u poklopac. Meutim, ak i buvama je dosadilo da stalno udaraju glavom u zid, pa su shvatile da e poeti da padaju u nesvest udarajui stalno u poklopac. Zato su poele da skau do santimatar nie od poklopca. Spoljanji faktori su formirali ak i uverenja buva. Meutim, ono to je interesantno za nas ljude, je da su buve nastavile da skau samo do odreene visine i kad je poklopac sklonjen. ivotno iskustvo ih je nauilo da ne skau previe visoko. Da, buve su napravile kalkulaciju ne isplati se, i uvrstile ponaanje koje se isplati (vetinu i strategiju izbegavanja bola). Prva buva kojoj bi palo na pamet da ponovo testira realnost, da rizikuje, otkrila bi da su se okolnosti promenile i mogla bi postati neki buvlji psihoterapeut. Zato buve to ne uine? Zato to su razvile strategiju koja vri posao i donosi im neku korist (izbegavanje bola). Lepe je skakati koliko ti je volja, osim kada udara glavom o poklopac tegle u koju si zatvoren. Buve su se navikle na utenu nagradu-deluje glupo, ali mene glava vie ne boli. Da, bol kao oseanje slui da zatiti ivot, da upozori na opasnost, ali ne i da prezatiivanjem uniti njegovu sutinu-ekspanzivnu silu koja tei ka razvoju prema svom unutranjem programu. Ako obuete detetu oklop da biste ga zatitili od komaraca niste ga zatitili, ve ste napravili veu tetu od koristi. Ve smo rekli da sve u ivotu neto kota. Razvoj kota ulaganja energije, rizika bola. Ko je hteo da naui da hoda, sigurno je vie puta pao na guzu. Dakle, ako hoemo da potujemo ivotnu silu u nama (i drugim ivim biima), i njen razvojni program (razvoj potencijala kroz ostvarivanje ivotnih zadataka) ostvariemo legalnu dobit (samoaktualizacija, samopotovanje, radost ivljenja, srea). Ako elimo da poslujemo sa ivotom na crno, da izbegnemo plaanje rauna (napor, energija, vreme, trud, posveenost...) i poreza (rizik, bol, neprijatnost, strah...) izgradiemo eme, ivotne strategije za poslovanje na crno, sa nadom da nas nee uhvatiti (guranje u nesvesno). Ali, ivotnu silu ne moemo prevariti. Ona ima svoj program, tei ekspanziji i ostvarivanju programa, kao reka koja tee i, kad naie na branu, ona gura da nae izlaz. Oko brana, prepreka, stvaraju se virovi (psiholoki problemi). Kontra sila koja e zadrati snagu ivotne sile da ne izbije u ponaanje mora biti velika, zahteva veliku energiju i ulaganje napora. Ako ne platimo na drumu, platiemo na upriji. Zapravo, poslovanje na crno se ne isplati. Moda uiari neto na porezu, ali si stalno na oprezu i mora da ulae puno napora da te ne uhvate. Zakoni psihodinamike govore o tome da se la ne isplati, jer istiskuje psihiko zdravlje, ivotnost. Od mnogih bizismena sa kojima smo razgovarali tokom ovih haotinih godina u naem drutvu uli smo kako jedva ekaju da se stvari u ovoj dravi srede, pa da mogu, kao ljudi, da posluju legalno i da od toga ive. Jo je Frojd govorio o tome kako psihoanaliza moe da oslobodi oveka od neurotine bede (neurotinih odbrana, laganja sebe, emotivnog raunovodstva na crno) ili ne i od svakidanje nesree (legitimne patnje, ivotnih rizika i bolnih stanja). Od zahteva ivotne sile se ne moemo odbraniti bez posledica. Ona nam ne dozvoljava da je ne razvijamo, da ne razvijamo svoje potencijale bez posledica. Ne dozvoljava nam da budemo zadovoljni manjim od onoga to je njen program (potencijali koje nosimo u sebi). Ne razvijanje sopstvenih potencijala je greh i za to nas naa ivotna sila kanjava (Pakao je nesposobnost da se voli) Mi imamo slobodu izbora-da ne ostvarimo svoje potencijale i platimo to negativnim oseanjima (neostvarenost, neispunjenost, depresija, oajanje, neuroza...) ili da ostvarimo svoje potencijale i platimo legalnu cenu razvoja (napor) i poreze (rizik, bol pri neuspehu, strahovi...normalna negativna oseanja-tuga, bol, ljutnja... legitimna patnja) i dobijemo legalnu nagradu (oseanje ispunjenosti, radost ivljenja, smirenost, srea). Na taj nain je etika iji je osnov biofilija (ljubav prema ivotu)

ugraena u nas. Moeli se neko oseati kao ostvarena osoba jer je realizovao svoje potencijale za zlo, za unitavanje ivota, za unesreivanje ljudi? Ne moe. Mi barem nismo sreli takvu osobu, niti uli da takva postoji. Moemo li da razvijemo ljubav prema sebi inei zlo drugima? Da li nas to dovodi do samopotovanja? Ako elimo dobra oseanja, onda ne moemo initi zlo (osim, delimino, ako nas neka vera ne uveri da je neko zlo koje inimo usmereno kao ostvarivanju nekog mnogo veeg dobra. Stiven Vajberg, fiziar, kae: Dobri ljudi e initi dobro, a loi ljudi zlo, nezavisno od toga da li su vernici ili ne. Meutim, da bi dobri ljudi inili zlo, potrebna je vera. Potrebno je neko uverenje da to zlo proizvodi mnogo vee dobro). Ipak, ni vera ne moe da prevari nae telo. Mi se, na nesvesnom nivou, identifikujemo sa rtvom i, na taj nain, inimo sebi isto to i rtvi. inei zlo, manipuliui drugim ljudima, ovek moe da doivi izvesna pozitivna oseanja-oseanje moi, na primer. Moi da se vlada nad drugima. Ali, poznato je da nas oseanje moi odvaja od zadovoljstva. Umanjujui druge, umanjujemo i sebe. Ne moemo uzdizati sebe kroz mo, a da time ne umanjujemo druge-samim tim ponovo umanjujui sebe. Zato ljudima koji tee moi nikada ne zadovoljava nivo moi koji su postigli? Zato uvek hoe jo i jo? Kalkulacija im je pogrena. Mo ih ne vodi do pravog zadovoljstva (zadovoljstva u ljubavi prema sebi i drugima, u radosti komunikacije, u smirenosti koju injenje dobra nosi sa sobom...) Onda ne shvataju da je problem u izabranom sredstvu i looj kalkulaciji, ve misle da nema zadovoljstva jer nemaju dovoljno moi, pa se upinju ne bi li je stekli jo. Zato se ne moemo oseati dobro inei zlo? Zato se ne moemo oseati dobro ako ne razvijamo nae potencijale? Ako imam uverenje da je dobro initi zlo, ako mi je cilj da postignem zlo, zato se ne oseam dobro kad postignem cilj? Ako mi se svia da se ne razvijam, ako me mrzi da se razvijam, ta me onda tera da oseam nezadovoljstvo zbog toga to tapkam u mestu? Ako imam slobodnu volju, zato ne mogu da izaberem da se oseam onako kako ja hou u vezi sa svojom odlukom i izborom. Ovako ispada da slobodna volja ba i nije slobodna. oveku je sve dato (mogunost da bira), ali mu nije sve na korist kau sveti spisi. To nije mu sve na korist znai, zapravo, da mu nije dato da ne oseti posledice svog izbora ako izabere da ide protiv Boga, ili programa ivotne sile u sebi, etike ugraene u sr naeg bia. Dakle, etika nae ivotne sile ugraena u njen razvojni program ne dozvoljava nam da se ne razvijamo bez posledica, niti da inimo zlo bez posledica. Gledajui iz tog ugla gledita, ivot je pravedan i kazne za grehe prema njemu nas stiu jo ovde, u carstvu zemaljskom-kroz nedostatak samopotovanja, ljubavi prema sebi, loa oseanja, neostvarenost, psiholoke probleme, neurotine patnje...Jedini nain da izbegnemo kazne za grehe prema ivotu je da ostvarujemo svoje potencijale za dobro-za injenje dobra prema ivotu uopte, prema svom ivotu, svojim ivotnim potencijalima i potencijalima drugih ljudi. Jednostavnije reeno, da budemo dobri ljudi. To je jedina dobra kalkulacija. Sve ostalo je ...tatina, tatina i samo tatina... kako ree prorok u Bibliji. Svako emotivno raunovodstvo koje se ne bazira na ovim osnovnim propisima ivotne sile vodi do pogrene poslovne politike i loih rezultata poslovanja sa ivotom. U osnovi, sve ovo to smo rekli na svoj nain je reeno i u psihoanalitikoj teoriji. Da li je u pitanju libido, ili neka neimenovana ivotna sila...jasno je da ona ima neke potencijale koji tee ostvarenju, da prolazi kroz odreene razvojne faze prema svom unutranjem programu, da ostvaruje neke svoje razvojne zadatke, i da zaustavljanje te sile i ne ostvarivanje njenog razvojnog programa vodi do poremeaja ili bolesti. Hiljade stranica napisane su da bi se objasnili ovi procesi. Razvijeni su brojni jezici, sa reima i izrazima koji slue naunicima da se bolje sporazumeju, ali su postajali sve nerazumljiviji obinom svetu, laicima. Mogunost pravljenja analogija sa sopstvenim iskustvom umanjena je komplikovanjem teorija i razvojem jezikih zavrzlama koje su moda naunicima olakale komunikaciju, ali je oteali laicima. Ako sam laik, teko mi je da shvatim kako su to moje nesvesne oralne pulsije i libidne investicije fiksirane za oralni stadijum razvoja libida i da

svojim zavisnim ponaanjem ostvarujem odreenu sekundarnu dobit, ali bih lake shvatio da sam iskalkulisao kako mi je isplatljivije da se nekome okaim o sisu, da budem zavisan od njega umesto da se izloim riziku osamostaljivanja, okuavanja sebe u borbi za svoje mesto pod suncem. Kaenje o sisu je vetina koju bi nekim ljudima bilo teko da naue (ili da je se podsete), a nekima to ide lako. Okaeni posluju na crno i nadaju se, ili imaju uverenje da se to isplati, da nee platiti porez. Ali, uvek ga plaaju, pre ili kasnije, i onda se obraaju za pomo kad stignu rauni (tegobe) verujui da mogu, preko veze, da izbegnu kaznu (da ih psihoterapeut izlei, a da se ne promene, da ne uloe napor u razvoj svojih potencijala, ispunjavanje razvojnih zadataka, da se ne izloe riziku neuspeha...) Dugi niz godina smo radili sa veoma uspenim poslovnim ljudima i pitali se kako mogu da veoma dobro razumeju poslovne procese, a da te iste procese ne razumeju u emotivnim poslovima sa svojim partnerom ili decom. Poeli smo da koristimo poslovnu terminologiju da bismo mogli da napravimo analogije izmeu njihovih otcepljenih iskustava u razliitim sferama ivota. Kada bismo, kroz razgovore o njihovom ljubavnom ivotu, postavljali pitanja renikom poslovanja, mnogo su nas bolje razumeli. Da li se moe ostvariti dobit bez investicija? (ljubav je dobit), Da li uz veu dobit ide i poveani rizik? (poverenje u vezi, vea vezanost za pratnera, rizik gubitka, prevare...). Meutim, primetili smo da nas bolje razumeju i ljudi koji se ne bave biznisom. Svi mi imamo neke poslove, razmenjujemo dobra (emocije, usluge...) i ostvarujemo odreenu dobit (zadovoljavamo neke svoje potrebe). Taj jezik ljudi razumeju jer im je aktuelan, jer smo svi u nekim razmenama i dobro razumemo jezik razmene, dobijanja i gubljenja, isplativosti i neisplativosti, prijatnosti i neprijatnosti. Neki ljudi su veti u poslovanju u jednoj oblasti, u biznisu ili profesiji, drugi u emotivnom poslovanju...ali, u svakom uspenom poslovanju vae veoma slini principi i mogu se preneti iz jedne sfere u drugu, ako iz nekih razloga ne razdvojimo te oblasti ivota i ne pravimo analogije-ne generalizujemo iskustva i principe. To znai da smo fragmentirani, da nismo jedno, da je naruen na terirorijalni integritet, to jest da naa linost nije jedna celovita teritorija, ve je iscepkana na regione u kojima vae drugaija pravila i zakoni. Jedan deo drave - nae linosti, cveta, dok drugi ivi u siromatvu i propada. Poto svi delovi linosti ive u istom telu i doivljavaju emocije kroz to isto telo, onda ne mogu da imaju razdvojenu kasu, pa im je rezultat emotivnog ivota vezan za uspehe u emotivnoj ekonomiji svih delova. Raunovodstvo pokazuje lo ukupan saldo, bez obzira na to koji deo drave loe posluje. Da li je po onoj narodnoj pesmi Voleli se on i ona, sirotica i siroma- sve su uloili u emotivni ivot, ali su nesposobni da se prehrane, nemaju vetine, znanja, kompetencije, ili po onoj drugoj pesmi oleta Balaevia o Vasi Ladakom Sve je imo, nita imo nije... (imao pare, ljubav nije), i jedna i druga kalkulacija daju patnju kao ishod. Dolazimo do pitanja usklaivanja razliitih potreba, suprotstavljenih motiva i sloenijih kalkulacija u emotivnom raunovodstvu. Suprotstavljene potrebe, hijerarhija potreba i stilovi poslovanja Vratimo se na buve koje skakuu po onoj tegli koja je sada bez poklopca. ta mislite, dokle e tako da skau do santimetar ispod nivoa poklopca? ta e ih naterati da ponovo rizikuju i provere da li su se okolnosti promenile? Samo potreba koja je jaa od potrebe da se zatite od bola. Ako toliko ogladne da mogu da crknu od gladi, skoie, pa ta bude da bude, makar ponovo lupile u poklopac. Njihova zona sigurnosti, kako u psihologiji nazivamo zonu sigurnog, poznatog ponaanja, istanjie se zajedno sa njihovim stomakom. Buve e ili da crknu, ili e da rizikuju. ivotna sila u njima ima svoju hijerarhiju potreba i sledie je ako buve nisu poludele, ako njihov buvlji ego nije stvorio takve mehanizme odbrane koji vie vrednuju sigurnost i izbegavanje bola od samog ivota. Buve, na njihovu sreu, teko da mogu da stvore takav ego i takve odbrambene mehanizme kao to to moe ovek. I ljudi e da

se pokrenu kad im zakri stomak, ako nisu toliko odvojeni od sopstvene ivotnosti da e pre umreti nego da rizikuju. esto se iznenadimo kakve sve sposobnosti lee u nama kada zagusti. Kada nemamo vie kuda nego da se pokrenemo i oslonimo na sopstvene snage, i kada potreba za preivljavanjem nadjaa potrebu za sigurnou, ljudi se nateraju na rizik, izmene kalkulacije, aktiviraju svoje skrivene potencijale i skoe pa makar udarili u poklopac. Ne mogu ovo, ne mogu ono... najee (gotovo uvek) znai neu ovo, neu ono jer mi se ne isplati (ne zadovoljava moju potrebu, mogu je zadovoljiti i bez toga, na laki nain...kaei se za nekoga ko mi, dozvoljavajui kaenje, dozvoljava parazitiranje i nerazvijanje, jer i on parazitira na meni). Za delimino zadovoljavanje te potrebe nauio sam neke vri posao vetine, i dok mi to prolazi, dok kotrlja, neu to da menjam. To kotrlja, vri posao, ivotarim je moja zona sigurnosti, moja utena nagrada, moja ziher igra u kojoj malo dibijam, ali malo i dajem i rizikujem (mene niko ne moe da plati tako malo koliko ja malo mogu da radim). Zadovoljio sam potrebu za preivljavanjem (najbazinija potreba), potrebu za sigurnou (ne rizikujem puno, ivim loe, ali predviljivo i mogu da preivim) i plaam neku globu(amotinja, nedostatak samopotovanja, lo standard, ne razvijam se, nezadovoljan sam, pijem da to zaboravim...), ali moe i tako, jer verujem da vie i ne mogu i da se i ne isplati. Ljudi rade ono to im prolazi. (uveni APP sistem-Ako Proe Proe) I dokle god prolazi, radie to to rade, poslovae sa svojim tipiim stilom. Sve dok se neto u ivotu ne poremeti pa ne uzdrma ravnoteu-ugrozi neku baziniju potrebu, ili dok se potreba na kojoj su stali ne zadovolji, pa dobiju unutranji impuls da krenu dalje izlazei oprezno iz svoje zone sigurnosti kao pu iz kuice. (tap i argarepa kao motivacioni faktori). Ljudi se uglavnom i obraaju psihoterapeutima za pomo kada je naruena ravnotea. Kada im ivot preti ugoravanjem neke bazine potrebe (potreba za izbegavanjem bolnih emocija), ili kada se oseaju prazni, kada im je dosadno jer tee zadovoljavanju neke potrebe koja stoji na viem mestu u hijerarhiji ljudskih potreba (potreba za ostvarivanjem nekog potencijala)Dakle, u periodu tranzicije. Periodi tranzicije promekolje potrebe i dovedu u pitanje uobiajene emotivne kalkulacije i poslovne stilove ljudi. Kriza moe da bude dobar pokreta promena. Kriza nas tera da se opredelimo, razreimo ambivalenciju (ako smo u stanju da je toleriemo) izmeu hou nazad, po starom, loem ali sigurnom i hou napred, po novom, verovatno boljem ali nesigurnom, u ta moram da uloim trud i rizikujem, zbog ega moram da se razvijam. Hijerarhija ljudskih potreba i emotivno raunovodstvo Ljudske potrebe su poreane po izvesnoj hijerarhiji, prioritetima, i sledei nivo ne moe da vas motivie da ga zadovoljite sve dok ne zadovoljite onaj prethodni. Kalkulacije o isplativosti nekog ponaanja pravimo u odnosu na to koja je dominantna potreba koju to ponaanje treba da zadovolji. Kod jednog tinejdera, na primer, koji je kroz razvoj zadovoljio svoju potrebu za preivljavanjem, to jest stekao bazino poverenje u sebe i svoju sposobnost da preivi kao nezavisni organizam (nisam vie beba!), i koji je stekao bazinu sigurnost, situacije u kojima nema adrenalina, mogunosti samodokazivanja i izraavanja, seksualnosti u vazduhu...nisu interesantne, nisu motiviue, smorne su. On e doiveti ponaanja koja su rizina, ak i opasna po ivot, kao emotivno isplativa. Na primer, vonju motorom bez dozvole. Njegova gorua potreba nije preivljavanje, niti sigurnost. To je nivo igrice koji je ve preao (ta potreba bi ponovo dobila na snazi kada bi je stvarno ugrozio, kada bi se polomio pri padu i doiveo da mu je ivot stvarno u opasnosti. Ili kada bi mu se, kao invalidu, ne daj Boe, poljuljala bazina sigurnost vezana za to kako e biti prihvaen sa ogranienjima, kako e funkcionisati sa smanjenim sposobnostima...) nije mu interesantan i

vie zadovoljstva mu nudi novi nivo ivotne igrice, vii nivo razvojnih potreba-potreba za samopotovanjem, slobodom, izraavanjem, seksualna potreba... Jednu od najpoznatijih hijerarhija ljudskih potreba dao je psiholog Abraham Maslow (1970). Potrebe se razvijaju i zadovoljavaju odreenim hijerarhijskim redosledom: Preivljavanje Sigurnost Ljubav Samopotovanje Samoizraavanje Intelektualno ispunjenje ili Duhovno ispunjenje Kada pravimo izbore, od kljune je vanosti koja potreba nas motivie da je zadovoljimo. Primeujete da je potreba za preivljavanjem prva na spisku. Pre svega, ivot mora da se sauva da biste uopte bili motivisani bilo kojom drugom potrebom-sigurnou, samopotovanjem ili ljubavlju. ovek koji osea da mu je nezadovoljena potreba za preivljavanjem nee praviti izbore koje motivie samopotovanje. Daba mu samopotovanje ako ne preivi. Razumevanje hijerarhije ljudskih potreba je vano da bismo razumeli svoje izbore i ponaanja koja slede iz njih, da bismo razumeli zato smo se odluili za neke stvari, a ignorisali neto drugo to smo mogli da odaberemo. Nae kalkulacije emotivne isplativosti nekog ponaanja menjaju se u zavisnosti od toga koji nivo potrebe nas motivie. Ambivalencija se javlja izmeu dva suprotstavljena nivoa potreba, uglavom onih koji su najblii u hijerarhiji. Zapravo, kada govorimo o stadijumima ili fazama razvoja, uvek imamo krizu koja nastaje kada se prelazi iz jednog stadijuma u drugi. Kriza se bazira na ambivalenciji izmeu potrebe za zadravanjem na starom, utvrenom, sigurnom, i potrebe za novim, razvojnim, ali jo ne savladanim, rizinim. Kriza i sukob ambivalencije su posebno jaki kada prethodni nivo nije dovoljno utvren. On vue ka regresiji, nove razvojne potrebe vuku ka progresiji. ovek je rastrzan u ambivalenciji. Ambivalencija izmeu preivljavanja i emotivne sigurnosti: Re je o njajbazinijem od svih instikata, o monoj sili sa kojom zapoinjemo svoje prisustvo na ovom svetu. Nemojte da ovu potrebu smatrate niom potrebom, jer ona je sutinski vana. Veoma rano u ivotu poinjemo da pravimo izbore i bivamo formirani rezultatima vezanim za zadovoljavanje ove potrebe. Kao novoroene, ovek je potpuno ranjiv. Zadovoljavanje njegove potrebe za poreivljavanjem u otpunosti zavisi od onih koji ga podiu. Porodica, uglavnom, zadovoljava ovu bazinu potrebu, ali uz izvesnu cenu. Da bi nas prihvatili, moramo da se povinujemo nekim pravilima, vrednostima i zahtevima onih koji nam zadovoljavaju potrebu za preivljavanjem. Moramo da jedemo ono to nam daju, da uimo da se ponaamo kao i oni, da nauimo da govorimo njihovim jezikom i prihvatimo i adaptiramo se na njihovo okruenje. Ljudi su, u velikoj meri, od malena motivisani da prave izbore motivisane primarno strahom. Razmislite o tome kako su se to rano iskustvo i potreba da imate odobravanje od drugih da biste na miru opstajali moda preneli u druge delove i izbore vaeg kasnijeg ivota. Sasvim je mogue da ste, jo tada, nauili da pravite izbore na osnovu toga da li e odluka koju donesete da zadovolji druge, a ne vas. Koliko se ta tendencija ukorenila u vama? Da li je i danas vae preivljavanje realno ugroeno ako napravite izbor koji se ne svia drugima? Moda i danas verujete da bi va posao, egzistencija, krov nad glavom...bili ugroeni ako ne budete posluni. Ako stvarno verujete u to, to je zaista snana motivacija da odravate poslunost kao svoj izbor. Ili, moda, verujete da ne biste mogli da ivite bez svog partnera. Tada bi vas potreba za

preivljavanjem motivisala da toleriete zapanjujue iracionalne stvari da biste preiveli. injenica da pretnja vaem opstanku objektivno ne postoji pri tom nije vana. Ako verujete u neto, onda je to vaa stvarnost. Ako je to vae duboko uverenje, neete ni pokuavati da zadovoljite ni jednu drugu potrebu jer, sve dok verujete da je ugroen va opstanak, ta potreba e da dominira, a vai izbori e to i pokazivati. Ako je ivot u pitanju, vaa kaklukacija je dobra...isplati se sve to raditi da biste preiveli. Ako nije ivot u pitanju, onda vi primenjujete dobru kalkulaciju na pogrenu situaciju, pa vam je rezultat negativan. Plaate ono to ne morate da biste dobili neto to ve imate (zamislite da neto to ste ve kupili plaate ponovo i ponovo, a niko to ne trai od vas), umesto da sredstva usmerite da dobijete neto to jo nemate (da zadovoljite vie nivoe potreba). Ako nekoga ili neto doivljavamo kao uslov za nae preivljavanje, javlja se snana ambivalencija prema objektu-potreba strah dilema o kojoj smo govorili. Takav objekt (osoba, aktivnost, pojava) je isuvie moan. elimo ga i mrzimo u isto vreme. Neophodan nam je, a plaimo ga se zbog ogromne moi koju ima nad nama. Takva ambivalencija onemoguava oseanje emotivne sigurnosti i pripadanja, jer pripadanje se poistovauje sa potpunom zavisnou i bespomonou. Ambivalencija sigurnost-autentinost: im zadovoljite potrebu za preivljavanjem, sledee to moe da motivie vae izbore je potreba da naete neku emocionalnu sigurnost kao dodatak vaoj fizikoj bezbednosti. Najvea emocionalna potreba svih ljudi je potreba za prihvatanjem ili pripadanjem. To je emocionalna satisfakcija koja potie od spoljanjeg odobravanja, od oseanja da ste deo para, organizacije ili grupe. Ova potreba ima ogroman uticaj na ono to birate za sebe. Ako u vaim emotivnim kalkulacijama potreba za sigurnou ima najveu teinu, ako nosi najvei broj pozitivnih poena u emotivnom raunovodstvu i u vaem menadmentu rizika i stilu poslovanja sa svetom, ako je ova potreba predominantna i oseate da bi istinski individualni izraz mogao da vam donese kritike ili ak odbacivanje, vrlo je mogue da ete radije odabrati da se povinujete nego da se izrazite. Vrlo je mogue da ste, da biste zadovoljili svoju potrebu za emocionalnom sigurnou, razvili obrazac ignorisanja sopstvenih misli i oseanja, umesto da se odluite da tu sud zamenite svojim. Politiari ovakav obrazac primenjuju stalno-govore ono to njihovi birai ele da uju, jer nee glasati za njih na sledeim izborima. Da li i vi esto, umesto svog autentinog miljenja, govorite ono to mislite da ljudi ele da uju da biste dobili odobravanje i prihvatanje? Problem je u tome to vi sa vaim eljama i potrebama bivate ignorisani prilikom donoenja vaih odluka. Da biste zadovoljili potrebu za prihvatanjem i sigurnou, vi ignoriete vae potrebe za samopotovanjem ili samoizraavanjem. I ta kalkulacija je verovatno u nekim okolnostima vaeg ivota bila dobra. Drugaija kalkulacija bi, verovatno, donela vie tete jer su vam resursi bili manji kad ste bili mali. Mada, ni to nije sigurno. esto ete sresti primer kako, u istoj porodici, sa istim roditeljima, deca imaju razliite kalkulacije isplativosti i razliita ponaanja. Jedno dete je, na primer, dobro i posluno, adaptirano...a druge je buntovnik koji tera po svome. esto onaj koji tera po svome emotivno bolje proe, ako ne pretera pa krene u obesno i delikventno ponaanje (to onda nije po svome nego suprotno nekome, to je samo oblik teranje po neijem ali u suprotnom smeru.) Svaka kalkulacija je bila napravljena sa idejom dobitka, sa oekivanjem da e to doneti najbolji mogui ishod, rezultat. Svako ponaanje je imalo neku dobru nameru, bilo je usmereno ka cilju, ka zadovoljenju potrebe. Ako se odralo, onda je i palilo na odreenom nivou, donosilo je izvesnu emotivnu dobit. To oekivanje dobiti odrava nain sticanja dobiti i u situacijama koje su drugaije i zahtevaju druge naine da bi se ostvarila emotivna dobit. Ali, nije udno da ljudi pokuavaju da na steknu dobit na onaj nain na koji se to nekada pokazalo kao reenje koje vri posao. Moda nije ona prava

dobit, ali je utena nagrada. Ljudi rade ono to ne bi trebali, zato to se ne usuuju da rade ono to im pripada i dobiju ono na ta imaju pravo. Zadovoljavaju se utenim nagradama, mrvicama zadovoljstva koje donosi vri posao ponaanje, umesto glavnim zgoditkom koji donosi samoostvarivanje kroz realizaciju svojih punih potencijala. I to zadovoljavanje utenim nagradama se ui. Emotivne kalkulacije se prenose kroz vaspitanje. Tipian primer je razmaenost dece. Od roditelja ne dobijaju istinsku ljubav, razumevanje i potsticanje njihovog razvoja, ali zato imaju pravo na neke bubice i razmaena ponaanja koja pokazuju kako su roditelji tolerantni i rtvuju se za svoju decu podnosei svata od njih dok su jo mali i aavi. To prolazi. Ono to prolazi je isplativo. Ono to je isplativo postaje obrazac ponaanja koji se prenosi i na druge odnose. I to ide nekako, prolazi nekako, dok ne doemo do sledeeg ivotnog zadatka i nivoa ivotne igrice-do ljubavi. Kako voleti bez prevelike ambivalencije, ako prihvatanje zavisi od odricanja od sebe? Ambivalencija ljubav-samopotovanje: Ako nismo voljeni od roenja, nae preivljavanje je ugroeno od poetka. Ako oseamo da smo lieni ljubavi, ak i u ranom detinjstvu, i pre nego to nauimo rei kojima bismo to mogli da kaemo, u ivotu emo se rukovoditi samo eljom da je naemo. Ako je ta elja suvie jaka, moe nam biti malo bitno da li je u tom traenju ljubavi narueno nae samopotovanje ili samoizraavanje. Traiemo je po svaku cenu. Neki od vaih najkritinijih izbora u ivotu su moda bili iz vae potrebe ili potrage za ljubavlju koja vam je, bila ona stvarna ili izmiljena, izgledala neuhvatljiva. Izgledala vam je neuhvatljiva jer niste imali iskustvo uhvaene ljubavi, ljubavi koja podstie razvoj osoba koje se vole. Nauili ste neku vri posao vetinu, i pokuaete da ljubav uhvatite uz pomo te vetine. Ako su vas nauili da je razmaenost caka, koristiete neki oblik razmaenosti da uhvatite i zadrite svoju ljubav. Ako ste nauili da je to podreivanje, koristiete podreivanje. Ako je prolazilo zavoenje, lano predstavljanje...onda ete verovati da je to prava poslovna politika. Naravno, nita od tih vri posao vetina vam nee doneti pravi rezultat na ovom nivou igre. Vetinama koje slue za preivljavanje i sticanje sigurnosti ne moete prei sledei nivo igre, ve samo dobiti neku utenu nagradu koja zadovoljava nie nivoe u hijerarhiji potreba. Potrebne su vam nove vetine i odricanje od starih kalkulacija i vri posao vetina sa prevazienih nivoa. Ljubav je, zapravo, kritini nivo. Ovde je ivotna igrica iskomplikovana od strane programera. Ne moete na vie nivoe ako ne zadovoljite potrebu za ljubavlju, a ne moete je zadovoljiti ako ne razvijete i svoju sposobnost da volite. Ali, da biste razvili sposobnost da volite, morate zadovoljiti i vetine sa drugih razvojnih nivoa-samoizraavanje, samopotovanje, pa i intelektualno i duhovno ispunjenje. Igra zvana ivot se ne odvija linearno, kao veina kompjuterskih igrica, ve se odvija u koncentrinim krugovima, ili bolje reeno spiralno, i zadovoljenje jedne potrebe ne moe da bude trajno osvojeni nivo. Potreba za ljubavlju se menja na svakom novom nivou. Ljubav koja nas odrava u ivotu, ljubav koja nam prua sigurnost, ljubav koja nas ispunjava, ljubav kroz koju potujemo sebe, ljubav kroz koju se izraavamo, ljubav kroz koju spoznajemo, ljubav kroz koju se uzdiemo i oseamo smisao. Ako preemo na novi nivo zadovoljanja svojih potreba promenie se i nae oekivanje od ljubavi-traiemo ljubav kroz koju ostvarujemo i potrebe koje nas motiviu na onom nivou koji osvajamo. Ljubav koja nas zadrava na nivou potreba niem od onoga za koji smo razvojno spremni je uvek ekstremno ambivalentna. Jako nam je potrebna, a oseamo da nas zaustavlja u razvoju. Naveemo ovde jedan primer koji jasno odslikava mehanizmekoji se koriste kao odbrana kada se sukobe razvojne potrebe. Napomenuli smo ve da, u O.L.I. metodu, posebnu

panju obraamo na mehanizme, na obrasce i procese obrade emotivnih informacija. U narednom primeri, u kojem klijent opisuje smene svojih stanja i pokuava da, uz pomo terapeuta, analizira kako i zato to radi, moemo videti i smenu izbegavanja, ambivalencije i kontrole, kao mehanizama izbegavanja sopstvene emotivne stvarnosti-otpora prema ivotu. Primer 32 Klijent R., tridesetogodinji mukarac, koji dolazi na terapiju (oko 6 meseci) zbog anksioznosti i povremenih napada panike, pria o smeni svojih stanja, nalazei da postoji odreeni obrazac nastajanja anksioznosti i paninih napada. Primetio sam da nemam tu snanu anksioznost, napetost, a ni napade panike kad sam ukljuen u neto...kad me neto spolja uvue...kad sam prisutan. Na primer, dok vozim, ili u seksu... Terapeut: to je dobro zapaanje...ali, potrebno je da vas neko ili neto uvue. Priali smo ranije o tome da vam je teko da vi sami uete u neto, da se udubite...u itanje nekog teksta knjige, ili u neku drugu aktivnost...pa i u vezu, odnos sa devojkom... R.: Da, to je tano...neto ili neko treba mene da uvue, da me izvue iz moje magle u glavi...vonja to ini jer moram da pazim u saobraaju, pa ne mogu da pobegnem u maglu...a kad uem u tu maglu, potrebno je da uloim veliki napor da izaem, da se ponovo ukljuim...Ta magla, to je kao neka moja sigurna zona...kao da se uzombiram i ne oseam nita, ali sam tu siguran. I onda kada treba da se ukljuim u stvarnost, poinje ta napetost, to hou-neu. Kao da me mrzi da razmiljam, da oseam, da se pokrenem, donosim odluke. Na kraju, ja to i uradim, ali uz veliki napor...pa se pitam zato meni sve mora da bude tako teko. A kad imam periode da nisam u magli, ja ne oseam da su problemi koje treba reiti veliki niti naporni...mogu da odluim, da se pokrenem, da obavim stvari...Zato, onda, ponovo ulazim u tu maglu iz koje mi je teko da izaem, iz koje, kad izlazim, poinju anksioznosti, pa i panike? Terapeut: Kad izlazite iz magle, iz vae sigurne zone, pre nego to uete u odnos sa nekim ili sa neim, pa i sa samim sobom, vi kao da ste u nekoj meuzoni, izmeu kontakta i povlaenja, a u toj meuzoni ste usmereni na ono to se deava u vaem telu, i poinjete da se plaite tih senzacija. R.: E, da. Ba tako. Tad nisam u stvarnom kontaktu, ni sa drugima, ni sa sobom, ve primeujem da mi kuca srce, znoje se dlanovi...oseam napetost...ali to nisu neke stvarne emocije, ve telesne senzacije. Kad sam u kontaktu, pa se uplaim neeg konkretnog, onda mi to ne izaziva paniku...znam ega se bojim, ili ta me nervira. Terapeut: Da, emocije su uvek vezane za kontakt, sa sobom ili sa drugim. Kad nemate stvarni kontakt, a niste uzombirani u magli, u tom meustanju, nastaju vama nejasne i zastraujue telesne senzacije...To se deava kad ulaete napor da izaete iz magle, ali ste ambivlalentni prema tome, hoete-neete. R: Priali smo o tome kako ne mogu da se opredelim izmeu dve devojke. One sa kojom sa bio zajedno dugo godina, a sa kojom mi je dosadno, ali je sigurna...i ne mogu da prelomim da je ostavim, i ove druge sa kojom mi je lepo, ali i nju laem da sam raskinuo sa onom prvom. Kad sam sa prvo, onda sam u toj magli, i to mi pomae da ne oseam, da se ne opredeljujem. Prosto, lake podnosim to stanje kad sam u magli. A sa ovom drugom nisam u magli, ali izbegavam dublji kontakt, iako ja elim sa njom ozbiljnu vezu...imam prepreku da ostvarim jo ozbiljniju vezu. Sa pravom zadovoljavam potrebu za sigurnou, jer ona je takva da nije u stanju da me ostavi...a ova druga je interesantnija, ivlja...ali ne znam kako bi reagovala kad bi upoznala i onu drugu stranu mene, onu nesigurnu, laljivu...Takoda ispada da , laima, ja njih obe kontroliem da bih dobio ono to elim, a to to elim je opreno...ne ide jedno sa drugim. Uh, evo sad oseam kako se povlaim u maglu, kako me mrzi da o tome mislim, dase suoim, opredelim...Jasno mi je emu mi to slui...ali, izgleda da se ova moja taktika, koje nisam ni bio svestan, ne isplati. Kad imam muda da podnosim to stanje oprenih

emocija, iz toga ipak neto ispadne, donesem neku odluku, proe mi napetost, znam ta hou, a ta neu. Onda sam i zadovoljan sobom, ak ponosan. Oseam se odraslim. Ovako sam kao neku razmaeno dete koje bi i jare i pare, stalno na klackalici izmeu sigurnosti i odrastanja, odgovornosti. as beim u svoju puevu kuicu od magle, as bi da budem baja, izmeu toga se plaim da ne budem provaljen, pa se upinjem da kontroliem situaciju...Ma, sve je to sranje. Definitivno se ne isplati. To to dobijam je manje od onoga to gubim, a gubim ivot...ja samo ivotarim... Terapeut: gubite i samopotovanje... Samopotovanje: Samopotovanje se esto prodaje da bi se zadovoljile prethodne potrebe na hijerarhiji. Poto zadovoljimo svoje potrebe vezane za preivljavanje, ostvarimo bazino oseanje sigurnosti i oseamo da smo voljeni, svoje odluke u ivotu povezujemo sa samopotovanjem. Naalost, veina ljudi nema ni najbleu predstavu o tome ta je samopotovanje, jer su celog ivota jurili za tuom verzijom istog - to jest za spoljanjim izvorima samopotovanja. Za mnoge, samopotovanje ili svest o sopstvenoj vrednosti esto se sagledavaju kao funkcija onoga to neko postigne, nagomila ili izvue od sveta u formi materijalnih dobara, titula, trofeja ili priznanja. Potreba za spoljanjim izvorima samopotovanja moe da uvede oveka u zavisnot-da mu bude kao droga. Kod tinejdera ta potreba za potovanjem od strane vrnjaka moe da dovede do raznih delikventskih ponaanja. Problem je u tome to ono spoljanje nikako da takne gde treba, pa ljudi grevito nastoje da spoljanjim potkrepljenjima ispune potrebu koja moe da se ispuni samo iznutra. Kao to sama re kae, radi se o samo-potovanju, potovanju sebe koje potie iznutra, a ne iz spoljanjih izvora. to vam u veoj meri nedostaje iznutra definisano samopotovanje, to ste podloniji spoljanjem uticaju. Ako niste naisto sa sobom, oni spolja mogu da dopru do vas i ugroze vae samopotovanje. Dejstvo sveta na vidljivu sumnju u sopstvenu vrednost je kao stavljanje soli na otvorenu ranu. Ako ne volite sebe, ne verujete u sebe i ne prihvatate sebe, pokuaete da naete nekoga ko e to da radi umesto vas. Oajniko traganje za tim potovanjem od strane nekog drugog, mimo vas samih, moe da ima ogroman uticaj na izbore koje pravite. Uinie vam se kao dobra kalkulacija da ivot posvetite sticanju titula ili nekih simbola potovanja. Ako vam preivljavanje i sigurnost vie nisu gorue potrebe moda ete i ivot ili zdravlje ugroziti da biste doli do spoljanjeg potovanja. Samopotovanje izvire iz ljubavi prema sebi, a ljubav prema sebi iz dobrih emotivnih rezultata poslovanja sa svetom. A oni su nemogui bez sposobnosti da se voli (sebe, drugu osobu, rad koji nas ispunjava...) Pokuaji da se samopotovanje ostvari bez sposobnosti da se voli su nemogua misija. Samopotovanje je proizvod, stanje, koje nastaje kad dobro rade bazine emotivne sposobnosti o kojima smo govorili. Iz prethodnog primera to moemo jasno videti. Ne moemo popraviti samopotovanje tako to emo odluiti da potujemo sebe i da volimo sebe. Klijent je morao da naui da se odrekne svojih neisplativih mehanizama povlaenja (magle), kontrole (lai) i ambivalencije (klackalice), iako je imao neku korist od njih, i da se pomui u borbi sa podnoenjem sopstvene ambivalencije kako bi mogao da se opredeli, donese odluku, bude odgovoran...i onda sebe potuje zbog toga. esto nailazimo u lakoj literaturi na savete za brzo popravljanje samopotovanja i samopouzdanja. To su obmane. Samopotovanje, samopuzdanje, strpljenje, smirenost...su stanja. Psihoterapijom se ne mogu menjati stanja, ve sposobnosti koja rade ispod povrine, i dovode do tih stanja. Moemo napraviti analogiju sa raunarom. Kada imamo neki poremeaj u radu raunara, mi to vidimo na ekranu. Meutim, majstor koji nam popravlja kompjuter nee popravljati ekran na kojem se vide greke u softverskoj obradi, ve e traiti greke u programima koji obrauju podatke ili u hardveru (kvarovima delova ralunara). Hardverske

greke, modana ili telesna oteenja se ne ispravljaju psihoterapijom. Softverske greke su ono na emu mi radimo. Samoizraavanje: Ukoliko oseamo da smo zadovoljili vie svojih osnovnih potreba, pre ili kasnije, poeemo da pravimo izbore koji se zasnivaju na potrebi da izrazimo talenat koji je jedinstveno na. Ako oseamo da nam je ivot bezbedan, da smo sigurni, prihvaeni i voljeni, da imamo poverenja u sebe i sopstvenu vrednost, okreemo se vie ezoterinim potrebama. Oseamo potrebu da ostavimo svoj trag na ovom svetu. Moda oseamo da moramo da poduavamo, obuavamo, dizajniramo, piemo, slikamo, kreiramo. Moda oseamo da moramo da imamo decu, ili da putujemo svetom da bismo se izrazili. Tada moda donosimo odluku da pokrenemo sopstveni biznis umesto da budemo rafi u nekoj korporaciji ili da se dokazujemo predpostavljenima. Voeni potrebom da budemo jedinstveni moda odluujemo da ivimo van grada, u prirodi, ili da se bavimo nekim neuobiajenim poslom. Ova potreba moe kod nekih ljudi da bude toliko snana da e se odrei svega to im je sigurno i predvidljivo-posla, poloaja u drutvu, ak i porodice, da bi napisali roman, slikali, postali glumci...ili se na neki drugi nain izrazili. Potrba za samoizraavanjem moe da bude snaan unutranji poriv i podsticaj za odluke koje mogu da zbune nae prijatelje i porodicu. Ova potreba moe da bude i snaan motiv u traenju i izboru partnera koji je razume i ima slinu potrebu za samoizraavanjem, ak i ako partner nije tako siguran kao onaj koji je nema. U naem emotivnom raunovodstvu, ako smo zadovoljili prethodne potrebe, zadovoljstvo koje nosi samoizraavanje boduje se najviim ocenama, i to menja nae kalkulacije isplativnosti i stil poslovanja. Intelektualno ispunjenje: Izbori u ovoj oblasti voeni su eljom za odgovorima: za sticanjem znanja, opteg i specifinog, i traenjem odgovora na vana pitanja. Kao to je to sluaj i sa drugim potrebama, i ova potreba, kad se naemo na tom nivou, moe da nas obuzme. Potreba za odgovorima zaista ume da obuzme neke ljude i da, u skladu sa tim, upravlja svim njihovim izborima. Poto zadovolje ostale svoje potrebe, neki ljudi zauizmu totalno modani pristup ivotu, a njihovi izbori to i pokazuju. Kada je to sluaj, izbori su esto jednodimenzionalni, ako ne izaberu spoznaju kroz ljubav. Duhovno ispunjenje: Izborima ovde upravljaju vizija i cilj koji su iznad naih linih interesa. Mnogi smatraju da je ovaj nivo funkcionisanja visoko aktualizovan, jer prevazilazi svakodnevni ivot, budui da moete da pravite izbore koji su osmiljeni tako da se bave nekim ili neim za ta smatrate da je iznad vas. Neki ljudi e praviti duhovne izbore koji ak mogu ugroavati potrebe sa prethodnih nivoa (na primer, humanitarne aktivnosti u opasnim delovima sveta gde im moe biti ugroena i potreba za preivljavanjem). Kada razmatramo emotivno raunovodstvo neke osobe moemo, na osnovu vrednovanja koju daju pozitivnim i negativnim posledicama nekog svog ponaanja, videti koja potreba dominira, na kom su nivou igre.

Otkrivajue psihoterapije i tolerancija na ambivalenciju Jedna od podela psihoterapijskih pravaca je podela na otkrivajue i pokrivajue psihoterapije. Oni psihoterapijski pravci koji osnovu promene vide u uvidu (psihoanaliza), svesnosti (getalt), svesnosti tela i slobodnom protoku energije kroz telo (bioenergetika)...razvili su veliki broj tehnika koje su, u sutini, usmereni na poveanje tolerancije na ambivalenciju kroz osveivanje i prihvatanje one strane ambivalentnih oseanja i stavova koji su potisnuti, otcepljeni, projektovani u drugoga...ili nekim drugim odbrambenim mehanizmom odvojeni od svesti. Pokrivajue psihoterapije nastoje da dovedu do promene sugestijom, podrkom, modifikacijama ponaanja, bez ulaenja u konflikt ambivalencije. Promena se zasniva na tome da neki spoljanji uticaj (uticaj terapeuta, njegovog autoriteta, tehnika potkrepljenja...) prevagne na vagi ambivalencije. Broj tehnika iz razliitih otkrivajuih psihoterapija koje su usmerene na rad sa ambivalencijom je veliki. Veina njih je usmerena na prepoznavanje ambivalentnih emocija, i suoavanje klijenta sa njima. O psihoanalitikom radu sa otporom i transferom smo ve govorili. Getalt terapija nudi brojne aktivne tehnike za rad sa ambivalencijom. Getalt terapija i rad sa tolerancijom na ambivalenciju U getaltu, na primer, za suoavanje sa ambivalentnim emocijama, koristi se eksperimenti kao to je sledei: Sada paljivo primetite ta oseate u ovom trenutku. Dok to radite, da li postajete svesni nekih fizikih oseaja koji su u vezi sa oseanjem? Ako, na primer, oseate malo ljutnju i svesni ste neke napetosti u vaoj aci, stisnite pesnicu...(pojaavanje nekih jedva vidljivih telesnih pokreta getaltisti esto koriste da bi skrivenu emociju koju pokret odraava pojaali i priveli svesti). Dok postajete svesni ovog oseanja da li oseate neki impuls da neto uradite ili neto kaete... osetite pokretnu snagu tog oseanja i vidite da li moete da je sledite. Kakav je raspon vaih oseanja? Da li oseate sreu, radost ili mir i prihvatate ih kao oseanja koja su podjednako stvarna kao tuga, bes i frustracija? Uzmite u obzir neku situaciju u kojoj imate pozitivna oseanja i vidite da li moete sebi dopustiti da ih usvojite. ta radite? Sada vidite da li moete da doete u dodir sa nekim negativnim oseanjem. Da li ste svesni da neto niste dovrili? ta je to to moete uiniti da izrazite to oseanje i dovrite situaciju. Ako naete da je to oseanje loe, vidite da li moda neto radite da ga izbegnete. Da li ga potiskujete u korist drugih misli? Da li traite neto u vaoj okolini da se na to skoncentriete? Osetite kako pomerate svesnost sa tog oseanja i kako, na koji nain, zabranjujete sebi da ga iskusite. Ponavljanje Ponavljanje nekog ponaanja moe pomoi klijentu da istrai i povea svesnost o znaenju koje to ponaanje ima za njega. Ono to moe izgledati kao neko uzgredno ponaanje ili kao neko namerno ponaanje, moe nositi neku poruku koju klijent ne uvia. Getalt poruka nije jasna ni otra i njeno znaenje je prema tome zakljuano. Ponavljanje ponaanja unee vie energije i uzbuenja, to moe razjasniti i osvetliti njegovo znaenje. Preterivanje Preterivanje ima istu svrhu i slino je ponavljanju. Razlika je u tome to se kod

ponavljanja od klijenta ne trai da menja ponaanje, dok se kod preterivanja namerno trai vee ulaganje energije i uzbuenja. Mali pokreti i gestovi mogu zamenjivati i/ili blokirati svesnost o nekom afektivnom procesu. Getalt terapeuti posmatraju telesne pokrete i izvetavaju klijente o njima. Jedan od eksperimenata je da terapeut zatrai od klijenta da ponovi pokret i preteruje u tome. Ovo moe da podigne percepciju o vanim nainima blokiranja svesnosti. Ostati sa... Klijent moe imati neko oseanje kojeg je samo nejasno svestan. On se neprestano udaljava od toga da sledi to oseanje i time sebe spreava da ga ispolji i da doe do otkria u vezi toga. Ovo ga ostavlja sa jo jednom nezavrenom situacijom, to moe biti smetnja njegovoj daljoj spontanosti u radu. Savetnik moe pomoi klijentu u jaanju samosvesnosti tako to e od njega traiti da "ostane" sa tim svojim iskustvom. Menjanje "morati" u "izabrati" Mnogi klijenti oseaju da ih obaveze i pravila pritiskaju sa svih strana. ak i situacije u kojima sami prave izbor poinju da ih oseaju kao da izbor nije pravi. Oseanje da se neto mora je ambivalentan stav. Traei od klijenata da zamene "Ja moram" sa "Ja biram" moe im pomoi da poveaju svoju svesnost o slobodi izbora i odgovornosti koju e time preuzeti. Igre dijaloga-psihodrama Kada se uoi rascep u osobi, getalt terapeut e predloiti da klijent zauzme obe uloge u konfliktu i vodi dijalog. Ovo je izvodljivo bilo da su u pitanju pasivna protiv agresivne pozicije (dve ambivalentne, suprotstavljene potrebe ili stava u samom klijentu) ili da je u pitanju neka osoba znaajna klijentu. Terapeutski znaaj psihodrame je u tome to olakava poputanje klina (borbe ambivalencije), to stiava neprestanu svau izmeu naredbodavca i cmizdravca (u getaltu se koriste izrazi topdog i underdog) i to ne time to ih prilagoava jednog drugome, ve time to ih integrie. I jedno i drugo sam ja-je posledica. A tek kad sam svestan suprotstavljenih pozicija u sebi, i mogu da podnesem te suprotnosti bez sakrivanje jedne, mogu i da odmeravam, obraujem podatke...i donosim odluku, usmeravam se (razreavam ambivalenciju). Nezavreni posao Svaka nekompletna celina je nazvreni posao koji zahteva razreenje. Celina je nekomletna uglavnom zbog toga to je jedna strana ambivalentnih emocija potisnuta, pomerena, ili nekim drugim mehanizmom odbrane odvojena od svesnosti. Ovo se uglavnom deava usled nerazreenih i nepotpunih oseanja. Klijent se ohrabruje da eksperimentie sa zavravanjem tog posla koji je ostao nezavren. Kada postoje neizraena oseanja prema nekome od lanova grupe, od klijenta se trai da ih izrazi direktno. Igre projekcije Kada klijent zamilja da druga osoba ima odreena oseanja, tada se od njega trai da utvrdi da li je u pitanju projekcija tako to sam klijent eksperimentie sa tim oseanjem koje zamilja da druga osoba ima (vraa ga u sebe i proverava da li mu pripada, da li je projekcijom odstranio to oseanje).

esto klijent otkrije da zaista ima to isto oseanje koje zamilja da vidi u drugima. Druga igra je igranje projekcije. Klijent koji karakterie drugu osobu mora da odigra ulogu osobe koju je karakterisao. Igra ponitavanja Kada terapeut smatra da klijentovo ponaanje moe biti takvo da on ponitava latentne (skrivene) impulse, on moe zatraiti od klijenta da igra ulogu koja je suprotna od one koju je do tada igrao. Realnost Je Zato to se prolost i budunost smatraju fantazijom, biti u dodiru sa realnou znai biti u dodiru sa nom sada i ovde. Ovo se ogleda u pravilu da se od svake osobe trai da govori u sadanjem vremenu. Koriste se brojne tehnike da bi se ovo pravilo primenilo. Kada je osoba u dodiru sa neim to se desilo u prolosti, od nje se trai da dovede seanje u sadanjost koristei getalt tehnike. Npr. kada osoba pria doivljaj iz detinjstva vezan za roditelje, esto mu se sugerie da, na praznoj stolici nasuprot sebe, zamisli roditelja i kae mu kako se sada osea. Ova tehnika moe imati dramatine efekte i dovesti do toga da se, u punoj snazi, izraze ona oseanja koja su potisnuta...ona strana ambivalencije koja se krije, ili puna otrina sukoba ambivalencije. Sve to kaem i uradim je deo mene Svaka misao, oseanje, verbalizacija, akcija itd. je izraz identiteta osobe u datom trenutku. Da bi postala svesnija svog identiteta od osobe se trai da poseduje sve to kae i uradi tako to e govoriti u prvom licu jednine i izbegavati apstraktne i inpersonalne izjave. Ljudi su esto skloni davanju ti izjava. Npr: Ti si dosadan. U getaltu se sugerie da personalizacija i posedovanje izjave koja bi trebalo da izgleda ovako: Meni si dosadan. Prianjem u prvom licu jednine izbegavaju se beskrajne prie o koje imaju tendenciju da budu impersonalne i intelektualne. Izjave u prvom licu poveevaju svesnost emocionalnog aspekta onoga to je reeno-i dublju svesnost konflikta ambivalencije. Vrua stolica Kada se deava rad jedan na jedan, a ostatak grupe posmatra, osoba koja radi sa terapeutom se opisuje kao osoba u vruoj stolici poto je, oigledno, u centru panje i u fokusu grupe. Ispred vrue stolice nalazi se prazna stolica. Osoba koja radi esto biva zamoljenada igra ulogu tako to e znaajnoj osobi iz svog ivota priati kao da ta osoba zaista sedi na toj (praznoj) stolici. Takoe se od osbe esto trai da bude i ta druga osoba. Mogui su i sledei zahtevi: razvijanje dijaloga, pisanje sopstvenog scenarija kako se napreduje u radu, bukvalno menjanje stolica kada se menjaju uloge onoga koji govori. Ovo se takoe primenjuje i kada se vodi diskusija sa samim sobom po pitanju nekog konflikta ili kada se analizira san gde svaka osoba ili predmet iz sna moe govoriti. Rad na snovima iz aspekta Getalt terapije U getalt terapiji snovi se ne interpretiraju, ve se sa njima radi po principu ovde i sada, to znai da i san treba prevesti u sadanjost aktualizirati ga, pribliiti mu se to je vie mogue, omoguiti onome ko je sanjao da jo jednom izbliza doivi san. Svaki deo sna, predmet ili osoba, smatra se delom osobe koja sanja, ak i ako su ti delovi projektovani na druge osobe, ivotinje, stvari i pojave svaki dio sna moe biti subjekt, a ne samo objekt dogaanja. Osnova te ideje je da osoba pokuava da se oslobodi konflikta ambivalentnih

oseanja i stavova tako to neku stranu sopstvenih emocija potiskuje, projektuje u druge, odcepljuje, negira, racionalizuje...a u snu to ini tako to ono to je njegovo, a njemu neprihvatljivo, ubacuje u druge aktere u sna, predmete, ljude, ivotinje, deavanja...Cilj terapijskog rada je da se ti otcepljni, fragmentirani delovi sebe ponovo vrate u celinu osobu. Da bi osoba to mogla da podnese, da ih ponovo ne odbaci, ona mora razviti sposobnost tolerisanja ambivalencije koja e dovesti do razreenja nedovrenih poslova. Kako ide proces rada na snu u getaltu? Getaltistiki princip posmatranja odnosa figure i pozadine u sklopu rada na snovima znai posmatranje meusobnih odnosa pojedinih delova sna, kao i posmatranje odnosa delova sna prema celini.Osnovni koraci rada na snu su: 1. Prianje sna ima samo po sebi efekat u razvijanju spontanih asocijacija. San se slua bez izbegavanja sluanja ne-znaajnih detalja. Takvi detalji esto pripadaju pozadini, iz figura/pozadina polarnosti i najee su nosioci znaajnih informacija za klijenta. Usmeravanje na pozadinu sna znai prepoznati i istraiti: ono to je manje vidljivo, to nedostaje, kao npr.lanovi porodice, elementi koji prirodno pripadaju, a nisu tu,,elementi koji su manje istaknuti, gde je energija prisutna ili je nema, prekidi u snu, zavreci kojih nema...Ponekad poruke dolaze kroz delove sna koji nedostaju: nezavreni san ili delovi sna. Ovi aspekti funkcioniu kao rad na pozadini, tj. na onim elementima koji se ne prikazuju kao jasne figure. Slino, birajui za rad one elemente sna za koje nam se ini da se sneva najmanje identifikuje, esto znaajno razvijamo snevaevu svesnost (ti delovi sa kojima se najmanje identifikuje obino kriju u sebi onu odbaenu stranu snevaeve ambivalencije). 2. San se ispria u sadanjem vremenu. Pozove se sneva da ispria san u sadanjem remenu i prvom licu jednine, radi intenziviranja iskustva i neposrednijeg ukljuivanja u atmosferu sna, ne samo snevaa ve i terapeuta i grupe (ako se radi u grupi). Iskazan u sadanjem vremenu, san omoguava da se posmatra i istrauje kao sadanje iskustvo, kao bilo koja druga tema koju osoba donosi u terapijski proces. Radi se na snu kao da je realni sadanji dogaaj. Terapeut moe traiti od klijenta da ispolji san neverbalno.Ovo moe znaiti da klijent daje snu oblik pokreta, zvuka ili da ga ispolji kroz crte, plastelin itd. lanovi grupe mogu da reprezentuju delove sna, bilo da ih sneva reira, bilo da im daje slobodu da razviju uloge po svom nahoenju. 3. Fokus je na dinamici dogaanja koja je u prvom planu (figura) npr. Koji element sna je izazvao najintenzivnija oseanja?, to je na vas ostavilo najjai utisak? ega se spontano najjasnije seate? Sneva traba da kae svoju impresiju o snu i na koji nain povezuje san sa realnou . 4. Identifikacija sa pojedinim delovima sna -Osoba se identifikuje, zamilja da je svaki od elemenata snanpr. ivotinja, biljka, pojave, pri emu moe da osvesti oseanja koja ima pri toj identifikacija sa nekim delom sna, stanja, detalje, da oseti i zamisli ta motivie delove sna da rade to to rade.... U ovom koraku se esto javlja otpor, npr: Nisam ja tako jadan i mali crv na kojeg moe svako stati! ili Nisam ja to udovite, ono mi je i u snu bilo potpuno strano! Ovdje je vano znati da slike iz snova dobijaju preterane dimenzije nekih specifinih obeleja snevaa, ali da ih je ponekad dobro osetiti, da bismo imali priliku da proverimo nije li, ipak, jedan deo toga i deo nas. F.Perls je smatrao da je san projekcija snevaevog selfa i da je svaki element sna potencijalna mogunost za otkrivanje nedovoljno svesnih aspekata. Kada se klijent, kroz expermentalno istraivanje, identifikuje sa udaljenim ili odbaenim aspektima selfa, mogue je da se zapone proces integracije i prihvatanja onoga to jeste.

Za getalt terapeute san je egzistencijalna poruka o tome: kako postojimo, kakva je priroda naeg postojanja, koja je tema kojom se trenutno bavimo na razliitim nivoima. 5. Sledei korak je zapaanje dinamike odnosa meu elementima sna , npr. Ko u snu skriva, unitava ili prati koga? Ko propada, ko se gubi, ta se pretvara u ta? Ko se s kim nadmee, na raun koga uspeva koji drugi deo sna? Itd. Koji dijelovi sna su direktno vezani uz aktualne dogaaje, konflikte ili dileme? 6. Getaltistiki gledano, uvijek je vana cjelina, pa je tako i u snovima vano zapaziti koji dijelovi nedostaju da bi se pria zaokruila, dovrila. Identifikacijom s tim detaljem, koji bi reio situaciju, mogu se osvijestiti elementi za kojima se traga i u budnom ivotu , npr. san zavrava proganjanjem od strane divljega tigra. Ono to nedostaje je lovac, ili puka ili ...(to god ve osoba sama osmisli kao deo koji nedostaje) i onda sledi Ja sam lovac kojeg nema. Sedim na livadi i ba mi se ne trae pobegli tigrovi. Nije me briga to mogu biti drugima opasni ... 7. Ukoliko imamo vie uvida u pojedinosti sna, moemo ga dopuniti ili preraditi san tj. ispriati ga ponovo kao da se odvija u sadanjem vremenu i dodati mu nove elemente . 8. Mnogo je kreativnih naina kako osetiti i to bolje upoznati elemente sna. San se moe nacrtati i dalje raditi sa elementima crtea. Ukoliko se radi sa grupom ljudi, elementi sna se mogu postaviti tako da lanovi grupe dobiju uputstva koga ili ta predstavljaju i u kakvim su meusobnim odnosima. U pojedinim ulogama ili pozicijama unutar scene sna moe se osetiti koji bi poloaj bio ugodniji, ta bi se moglo spontano korigovati itd. Iz takvih informacija mogu slediti ideje za nova proirenja ili promene u scenariju sna. Zapravo, ovaj deo rada sa snom usmeren je na razreavanje ambivalencije, nakon to je osoba postala sposobna da je tolerie. U getaltu, a i u drugim otkrivajuim psihoterapijskim pravcima moe se nai obilje tehnika za rad na razvoju tolerancije na ambivalenciju. Meutim, primena tehnika koje suoavaju sa ambivalencijom je mogua tek onda kada je osoba razvila odreeni stepen tolerancijena ambivalenciju, i kada je njen ego intaktan-celovit (kada je celovitost objekta dovoljno razvijena i ne postoji vea opasnost od cepanja). Ako to nije sluaj, tehnike za rad sa ambivalencijom mogu biti i kontraproduktivne. Tada je potrebno da se terapijski rad usmeri na one procese o kojima smo govorili u poglavlju o celovitosti i konstantnosti objekta i neutralizaciji. Kognitivno-bihejvioralni pristupi i tolerancija na ambivalenciju U kognitivno bihejvioralnim terapijama se ne ide u dubinu nesvesnog, niti se trae procesi dinamikog nesvesnog dela linosti u cilju razumevanja neodlunosti, odnosno, ambivalencije. Ovi fokusirani i direktivni pravci smatraju da je dovoljna analiza iracionalnog naina miljenja, te osporavanje iracionalnih misli i inputiranje racionalnih koje se kroz ponaanje uvebavaju i, naposletku, usvajaju kao novonastala ivotna filozofija. Bihejvioralne terapije prevazilaenje ambivalencije esto zovu akomodacijom i ovaj fenomen se najee razmatra u kontekstu obavljanja domaih zadataka (zadataka koje klijent i terapeut u seansi osmiljavaju, a klijent ih samostalno sprovodi, a o rezultatima izvetava na narednoj seansi), ali i kada se sreemo s otporom promeni (Knaus, 1973, Ellis, 2002).

REBT - KBT i tolerancija na ambivalenciju Budui da se literatura koja se bavi otporom u REKBT terapijama relativno oskudna, osvrnimo se prvenstveno na prevazilaenje ambivalencije, odnosno na akomodaciju koja je sastavni deo seansi i domaih zadataka neodlunih klijenata. Knaus (Knaus, 1973) daje odgovor na pitanje ta raditi kada jedan deo nas eli da se promeni, a drugi odlae tu promenu? Njegov odgovor pojanjava proces akomodacije (prevazilaenja ambivalencije) i podrazumeva prikupljanje misli u cilju integrisanja celovite slike (onoga to u OLI metodu zovemo celovitim doivljajem). Kada imamo celovit doivljaj situacije u kojoj se nalaze meusobno oprena stremljenja i/ili elje, tada se nalazimo u neprijatnoj situaciji koja podrazumeva da a) imamo sposobnost tolerisanja neodlunosti (ambivalencije) b) imamo tehnike koje nam pomau da razreimo dilemu. Ukoliko je ta dilema velika, a mi nemamo dovoljno razvijenu sposobnost tolerisanja ambivalencije, neemo biti u stanju da se akomodiramo, ve emo podlei nekim razvojno primitivnijim mehanizmima odbrane od ambivalencije (poput cepanja ili potiskivanja jedne strane ambivalencije). Budui da se OLI metod primarno bavi razvojem nedovoljno razvijenih sposobnosti, OLI terapeut bi se prevashodno fokusirao na deficit u sposobnostima i usmeravao terapijski rad ka prevazilaenju tog deficita. REKBT terapeuti smatraju da se problemu moe prii s druge strane. Naime, ne moramo uzroke traiti u dinamikom nesvesnom, niti moramo imati razvijenu sposobnost tolerancije na ambivalenciju, ve moemo da se fokusiramo na ispravljanje iracionalnih ivotnih filozofija i usvajanje funkcionalnih stilova ponaanja koji podravaju racionalne poglede na svet. Knaus (Knaus, 1973) opisuje proces akomodiranja, odnosno prevazilaenja ambivalencije. Proces se sastoji iz sledeih koraka koji se mogu koristiti i kao tehnike samopomoi: Aktivirati misli koje su vezane za odlaganje i u neskladu sa eljom da zavrimo zadatak Dovesti miljenje do apsurda tako da uvidimo bezizlaznost iz situacije u kojoj pokuavamo da odrimo dve nepomirljive ideje Akomodirati sliku tako da ide u pravcu ostvarenja cilja Ublaiti misli koje teraju na odlaganje, na neodlunost Mirenje oprenih misli ne radi mi se, ali poto elim da ostvarim cilj potrudiu se da radim. Ne moram da uradim zadatak najbolje na svetu, ali u raditi i (akomodacija) postii cilj. Kako bismo poboljali akomodaciju (prevazilaenje ambivalencije), esto se koristimo tehnikom koja se popularno zove voenje dnevnika. Ova tehnika se, zapravo, sastoji iz uporeivanja posledica ambivalentnog ponaanja i ponaanja koje dovodi do akomodacije, odnosno do principa prelaenja u akciju. Da bi klijenta nauio kako da vodi dnevnik, terapeut ga obuava osnovnim razlikama izmeu odlaganja promene (to ambivalentni klijenti najee rade) i principa preuzimanja akcije. Ove osnovne razlike su prikazane u sledeoj tabeli: Odlaganje promene (ambivalencija) nasuprot akomodaciji i preuzimanju akcije Odlaue miljenje (izjave poput: da, Uradi sad miljenje ali..., s jedne strane hou, ali s druge... Stav da je teko je doneti odluku Stav da se akcijom stie do razumnih promena Miljenje: Nisam odgovaran/na to ne Delanje - Ispunjavanje odgovornosti mogu da odluim, to je jae od mene U skladu s ambivalencijom, sledea stavka Usvajanje racionalnog stava da smo pogreiva se odnosi na samooptuivanje (s jedne ljudska bia (i racionalna i iracionalna. strane odbacuje odgovornost, a s druge, Odgovorna, ali ne i kriva za muke koje nas osoba smatra da je kriva to joj je teko) mue)

Verovanje da je donoenje odluke nemogue ili preteko Odlaganje odluivanja (prokrastinacija, racionalizacija, distrakcija) Strah od neuspeha Izbegavanje nelagode ambivalencije nekim od odbrambenih manevara Odbrana od pretnje (odbrana od ambivalencije se uglavnom postie kroz distrakciju i odlaganje)

Pronalaenje razumnog momenta za zapoinjanje aktivnosti odluivanja Usvajanje proaktivnog stava: ono to moe danas ne ostavljaj za sutra elja za uspehom Traenje novih prilika da se prevazie ambivalencija Suoavanje sa izazovom

Drajden (Dryden, 1999, Dryden & Branch, 2008), s druge strane, esto modifikuje i dopunjuje Elisovu tehniku analize dobiti i tete. Kada pie o preprekama u promeni disfunkcionalnih obrazaca ponaanja, neretko se poziva na analizu dobiti i tete. Analiza dobiti i tete se uvek koristi kod ambivalentnih stremljenja. Racionalna i iracionalna uverenja su podjednako snana, to osobu sputava u odluivanju. Iz tog razloga se problem stavlja na papir, zapisuje se i odmeruju se snage i slabosti pojedinosti koje idu u prilog i onih koje su protiv dileme. Ovo je veoma slian postupak psiholokoj matematici ili emocionalnom raunovodstvu u OLI metodu (bitna razlike je to se u emotivnom raunovodstvu ulazi u psihodinamiku, trae nesvesne, skrivene dobiti). Uputiemo vas detaljnije u procedure analize dobiti i tete. Definiemo iracionalno uverenje i nabrojimo koje koristi i koju tete imamo ako ga se drimo. Definiemo racionalni pandan i definiemo koje koristi i koje tete imamo ako se pridravamo njega. Zatim definiemo koja je korist od odbacivanja iracionalnog i koja korist od usvajanja racionalnog uverenja. Svi, uglavnom, imamo i korist i tetu od iracionalnih uverenja. Da nemamo koristi od njih, ne bismo ih se pridravali. Meutim, tete od alternativnih, racionalnih uverenja, uglavnom, ne postoje. Ta kolona najee ostaje oskudna (ili biva popunjena lako osporivim stavkama). Naposletku, uporedimo koliko bismo koristi imali kada bismo iracionalno uverenje zamenili racionalnim, i imamo pisani dokaz da bismo olakali sebi ivot ako to i uinimo. Veoma je vano imati pisani dokaz poeljnosti racionalnih i nepoeljnosti iracionalnih uverenja. To je vano iz nekoliko razloga: -ulaemo trud da definiemo nae misli i situacije. Sam trud je poetak promene, jer ukazuje na nau elju za promenom -retko kada mislimo u jasnim terminima. U REBT-u iracionalna i racionalna uverenja definiemo precizno. Kada tako precizna uverenja stavimo na papir, ne zbunjujemo sami sebe povodom naih ciljeva, ve nam je mnogo lake da ostanemo fokusirani na sopstvenu elju za promenom i na zadatak. -zapisivanje je podsetnik. Ljudi koji ele da se promene esto sami sebi prave zamke i distrakcije ili im panja odluta na neto drugo. Pisani dokument je neto to uvek moemo da proitamo i to e nas odrati motivisanima da istrajemo u zadatku i promeni. Analiza dobiti i tete se koristi za uporievanje poeljnosti odravanja racionalnih i iracionalnih uverenja, ali se jo ee koristi za uporeivanje poeljnosti odravanja funkcionalnih i disfunkcionalnih stilova ponaanja (Dryden & Brench, 2008). Ljudi su najee ambivalentni po pitanju odreenih ponaanja, postupaka, odravanja psiholokih problema i simptoma. Iz tog razloga Drajden i Bren nude tabelu koja klijentu moe pomoi u samoanalizi meusobno suprotstavljenih stavova ili bihejvioralnih tendencija. Dole ponuena tabela ukljuuje korist i tetu od odreenog ponaanja, meutim, ne zaustavlja se samo na

koristima i tetama koje to ponaanje ima za klijenta, ve u analizu ukljuuje i njemu bliske ljude, dakle okolinu. Ako nismo u stanju da toleriemo ambivalenciju, to se esto manifestuje u ponaanju koje, neretko, ima (negativne) posledice i po druge ljude. Iz tog razloga je sveobuhvatna analiza ponaanja i posledica ponaanja po nas i po druge od velikog znaaja za sticanje uvida u tete koje netolerisanje ambivalencije moe da napravi. Takoe, tabela nudi mogunost da uporedimo trenutane i dugorone dobiti od odreenih ponaanja. Impulsivno reagovanje, koje je esto kada pojedinac ne moe da podnese ambivalentna stremljenja, moemo rei, ima trenutanu dobit oslobaanje nagomilane tenzije. Meutim, impulsivne reakcije ne samo da nemaju dugorone dobiti po tu osobu i druge ljude, ve imaju pregrt teta koje e osetiti kako ona, tako i njena okolina. Tabela analize dobiti i tete disfunkcionalnih i alternativnih (funkcionalnih) vidova ponaanja:

Difunkcionalno ponaanje Vae Dobiti (kratorone) Vai Gubici (kratkoroni)

Alternativno ponaanje Vae Dobiti (kratkorone) Vai Gubici (kratkoroni)

Vae Dobiti (dugorone)

Vai Gubici (dugoroni)

Vae Dobiti (dugorone)

Vai Gubici (dugoroni)

Kratkorone koristi Kratkoroni Gubici koje drugi ljudi imaju koje drugi ljudi od Vaeg imajuod Vaeg disfunkcionalnog disfunkcionalnog ponaanja ponaanja

Kratkorone koristi od alternativnog ponaanja za druge ljude

Kratkoroni gubici od alternativnog ponaanja za druge ljude

Dugorone koristi od Dugoroni gubici disfunkcionalnog koje drugi ljudi ponaanja za druge imaju od vaeg ljude disfunkcionalnog ponaanja

Dugorone koristi od Dugoroni gubici od alternativnog alternativnog ponaanja za druge ponaanja za druge ljude ljude

Najei problemi oko donoenja odluka i prevazilaenja ambivalencije prema REKBT principima:

-Pogreni obrasci miljenja ( u ovu grupu spadaju sve Bekove (Beck, 1975) kognitivne distorzije: skok na zakljuak, intuitivno odluivanje, emocionalizovanje, personalizovanje, obezvreivanje pozitivnog, fokusiranje na negativno i sl.) -Emocionalne blokade (emocionalne blokade su najee vezane za nezdrave emocije i iracionalno miljenje. Perfekcionizam, kako navodi Knaus (Knaus, 1973) moe predstavljati jednu od osnovnih blokada u procesu odluivanja (razreenja ambivalencije), depresivnost, bes i oekivana krivica su, takoe, nezdrave emocije koje osobu mogu dugo ostavljati ambivalentnom, nesposobnom da se odlui i veoma nezadovoljnom povodom toga) -Neefikasne navike, kao vid blokade (zavaravanje, traenje razuveravanja, opijanje i sl.) -Pogrena motivacija (elja da nekog kaznimo, zadivimo ili na neki drugi nain utiemo na drugu osobu naom promenom) -Prihvatanje sugerisanih odluka (povodljivost) -Prisilno donoenje odluka (u situacijama kada je tenzija prevelika, deava se da ljudi pokuaju na silu da razree ambivalenciju. Svaka sila vodi neuspehu) Ljudi ne mogu prevazii ambivalenciju na silu. Kada klijenti to pokuavaju, esto dolazimo do otpora. Zato je jedan od osnovnih zadataka terapeuta da naui klijenta da napravi razliku izmeu zdrave i pogrene (nametnute) motivacije, kao i da on i klijent zajedno kreiraju izazovne, ali nepreplavljujue zadatke. Postoji nekoliko metoda motivisanja, od kojih su najpoznatije metode nagrade i kazne (Dryden, 1999). Nagrada i kazna spadaju u bihejvioralne metode potkrepljenja za napredak ili sankcije za neizvrenje dogovorenog zadatka. Zadaci se nikada ne nameu klijentu, on na njih pristaje kroz pregovor i dogovor. Meutim, kako bismo pomogli klijentu da to pre prevazie potekoe, pravimo jasan plan sprovoenja zadataka (kada, u koje vreme, koliko esto e se zadatak ponoviti izmeu dve seanse) i dogovaramo posledice (nagradu za uspeh ili kaznu za neuspeh). esto, da bismo naglasili ozbiljnost dogovora, pravimo i psiholoki ugovor zapravo jednu vrstu pisanog dokumenta koji potpisuju i klijent i terapeut. Ovakav nain rada je prilino direktivan, ali se ispostavlja da je klijentima esto izazovan, zanimljiv i da na njega gledaju kao na vrstu projekta koji treba obaviti. Posebno se obraa panja na to da i kazna i nagrada budu adekvatne. Dakle, da nagrada bude dovoljno jako potkrepljenje, a da kazna bude neto to klijent nikako ne eli. Sistem nagraivanja je uvek bolji, efikasniji i lake se sprovodi, jer e klijent lako sebe samog nagraditi za uspeno izvren zadatak. Sistem kanjavanja koristimo samo ako je ambivalencija jaka i ispostavi se da nagrade nisu dovoljno stimulativne. U tom sluaju, u dogovoru s klijentom, smiljamo izvesnu sankciju koja e uslediti ako se ne bude pridravao dogovorenog zadatka. Takoe, budui da ljudi ele da izbegnu sve neprijatnosti, u sluaju sankcija uvodimo i osobu koja e biti pomonik i osigurati da je klijent i dobio sankciju za nepotovanje psiholokog ugovora. Na ovaj nain zadatak, zapravo, klijentima postaje zanimljiviji. Imaju terapeuta s kojim su sklopili dogovor, ali imaju i socijalnu podrku (neku blisku osobu koja e pratiti njihov napredak i dodatno delovati kao facilitator promene, ali i kao svedok (ne)uspeha). Ovime zadatak zaista dobija na ozbiljnosti i klijenti mu pristupaju kao vanom razvojnom koraku. U REKBT terapijama se koristi i jedan jo direktivniji pristup, posebno kada je ambivalencija jaka, simptomi onesposobljavajui, a osoba u otporu. Elis (Ellis, 2002) je pred kraj svog ivota pisao o prevazilaenju otpora u REBT-u. Klijenti, a posebno ambivalentni klijenti, imaju tendenciju da razvijaju problem povodom problema, pa onda i tercijarni problem povodom sekundarnog problema nastalog u odnosu na onaj primarni zbog kog su potraili terapiju. To je u skladu s njihovim jezikim stilom, koji se uglavnom na terapeutova pojanjavanja nadovezuje sa da, ali, kao to je i u skladu s njihovim misaonim stilom koji kae hou, ali i neu da se promenim. Nije retko da je klijent anksiozan povodom neega, pa razvije paniku povodom anksioznosti, a onda razvije stid povodom toga to panii, pa je

jo i ljut na sebe jer se stidi svega prethodno nabrojanog. Kada se sretnemo s takvom situacijom, zapravo se sreemo s otporom. Prema istim principima po kojima funkcioniu psihodinamske terapije (prvo se analizira otpor, pa onda sadraj), potonjim problemima se bavimo pre nego primarnim. Moramo ih otkloniti kako ne bi ometali rad na osnovnom problemu. Meutim, za razliku od psihodinamskih terapija, u REBT-u ceo proces moe ii bre. Nakon osporavanja iracionalnih uverenja, terapeut moe biti saradnik, saveznik i savetnik koji e s klijentom izai u spoljanji svet i, poput gurua, pomagati mu da prenebregne brige i razrei ambivalenciju, da se akomodira. Terapeut e s klijentom izlaziti van prostorija u kojima se terapija odvija najee kada se radi o problemima poput: fobija (svih tipova), napada panike, tekih problema sa stidom. Kako bi proces prevazilaenja problema bio jasniji, naveemo primer klijentkinje koja je imala agorafobiju (fobiju od otvorenog prostora). Primer 33 (Seni, R.) Agorafobija je bila u sklopu napada panike. Tanije, klijentkinja je doivljavala napade panike kada bi se nala na velikim otvorenim mestima, poput trgova, otvorenih pijaca, velikih parkova, mostova. Terapija se odvijala jednom nedeljno u toku dva meseca. Klijentkinja je potraila pomo povodom ovih problema i u toku seansi smo se bavile iskljuivo navedenim simptomima. Trebalo je da se zaposli, ali su je simptomi spreavali, budui da je posao bio terenski. Na prvoj seansi smo obavile kognitivno restruktuiranje, osporile iracionalne misli, zamenile ih racionalnim. Meutim, tek nakon toga je usledio pravi posao. U sluaju fobija ovog tipa, bihejvioralne tehnike su neuporedivo monije od kognitivnih. Ostatak ovog kratkog savetovanja se sastojao iz domaih zadataka, modelovanja i direktnog izlaganja situacijama povodom kojih je klijentkinja bila anksiozna. Budui da je bila veoma motivisana da se zaposli, ambivalencija se ogledala u prevazilaenju anksioznosti. Prvi domai zadatak je bio da doe sama na terapiju, to je podrazumevalo da se u odreenom trenutku sama nae na dva trga i proe kroz jednu veliku ulicu. Nije ga obavila. Iako je elela, agorafobija ju je, kako je izjavila, nadvladala. elela je da izae sama, ali nije mogla. Htela je da prevazie strah, ali racionalno razmiljanje nije pomoglo. Modelovanje je bio moj sledei predlog, koji je, uz anksiozni oprez, prihvatila. Modelovanje je tehnika u kojoj terapeut izlazi s klijentom van terapijske situacije i polako ga vodi, ui, pokazuje kako da se suoi sa anksioznostima. Prvi korak je bio zajedniki izlazak napolje. Bila sam njen racionalni podsetnik. Zajedno sa njom sam ponavljala racionalne koping reenice dok smo stajale ispred savetovalita, na jednoj livadi. Koping reenica koja joj je najvie pomogla je glasila Iako mi je teko da budem na otvorenom prostoru, ja to ipak mogu da podnesem. Imam i dokaz za to, jer upravo podnosim. Neprijatno je, ali je podnoljivo. Uprkos poetnoj anksioznosti, ubrzo je prihvatila da me prati, da eta, ponavljala je koping reenice, a uskoro uspela i da samo razmilja o njima dakle, samogovor je prerastao u unutranji govor. im se rasplaila otvorenog prostora u mom prisustvu, pristala je da sledei put doe sama na seansu. Meutim, i dalje joj je bilo potrebno modelovanje, ali ovog puta preko telefona. Dogovor je bio da me pozove kada izae iz kue i kada/ako se pokoleba. Preko telefona smo zajedno ponovile koping reenicu i uspela je sama da doe na seansu. Tada je ve bila prilino ponosna na sebe, osnaena, i verovala je da i sama moe da izae na ulicu. Kao to vidimo, visoka motivisanost da se zaposli je dovela do poveane spremnosti da se izbori sa simptomima.

Narednim put kada je trebalo da doe na seansu, bilo joj je dovoljno da mi samo poalje poruku da je krenula. Po dogovoru, na poruku sam odgovorila i napisala da moe da me pozove ukoliko oseti jaku anksioznost. Nije me pozvala. Sama poruka joj je ulila sigurnost i ponovo je sama dola na senasu. Videle smo se jo nekoliko puta da bi utvrdila da je spremna i da moe bez ikakve pomoi da izlazi. Na seansama je gotovo potpuno samostalno osporavala svaku iracionalnu misao, i sebi zadavala nove izazove (da nekoliko puta izmeu seansi izae do grada, da ode do Kalemegdana s momkom te, zatim, da ode do oblinjeg parka sama). Da bi se rasplaila ideje da e joj se ljudi smejati ako se onesvesti ili padne, odluila je da prisedne na jedan trotoar, drei se za glavu. Budui da joj niko nije priao, potpuno se uverila da ljudi, zapravo, ne obraaju previe panje na druge. Stid povodom mogue nesvestice je tada potpuno nestao. Trenutak zaposlenja je bio veoma blizu i u samo osam seansi je uspela da u potpunosti prevlada strah od otvorenog prostora. I dalje je oseala blagu neprijatnost kada bi se nala na velikim otvorenim mestima, ali joj nikakva pomo vie nije bila potrebna. Iako je klijentkinja, pre nego to je potraila pomo, bila ubeena da ne bi mogla da podnese da se sama nae na velikom otvorenom prostoru, da bi doivela napad panike od kog bi se onesvestila i da bi joj se svi smejali, kada je doao trenutak da dobije ponudu za dugo eljeni posao bila je znatno spremnija da se akomodira, da prevazie ambivalenciju i, kao to vidimo, da se u veoma kratkom vremenskom periodu oslobodi simptoma od kojih je patila godina dana pre toga. U tih godinu dana, dok je odbijala da izae iz kue, nije imala dovoljno jak podsticaj za promenu. Kada se pojavio dovoljno izazovan cilj koji je elela da ostvari, kada je njena elja postala dovoljno jaka, spremno je potraila pomo i bila reena da pretrpi neprijatnosti. Vodei se opisanim postupkom analize dobiti i tete, procenila je da korist od privremenog podnoenja neprijatnosti znatno vea od izbegavanja suoavanja s problemom. Oslobaanje od agorafobije je imalo znaajne dogotrajne koristi i po nju i po njenog momka, sa kojim je elela da zapone zajedniki ivot, koji bi novac od posla omoguio. Izbegavanja vie nije imalo smisla, a ona je bila popuno spremna da se akomodira. Savetovanje joj je samo dalo smernice kako da to na najbri i najefikasniji nain i uradi. Bihejvioralne tehnike, poput modelovanja i podravanja klijenta u promeni van terapijske situacije, imaju najvie smisla i najefikasnije su kada je klijent u dobroj meri spreman za promenu, kada ima vane ciljeve koje eli to pre da ostvari i kada mu je jasno da odravanjem neodlunosti ima znatno vee tete nego koristi. Uspeh od suoavanja sa simptomima, u ovakvim situacijama, najvea je nagrada za klijente. Zadovoljstvo koje osete kada se suoe s problemima je mnogo jae potkrepljenje od bilo kakve materijalne nagrade. Budui da se to zadovoljstvo (asocijacijim u vremenu) vezuje za nove obrasce ponaanja, sami stilovi novonauenog, funkcionalnog ponaanja ubrzo postaju posebna vrsta nagrade. Da, ponekada je mogue podstai promenu i bez dubljeg ulaenja u psihodinamiku, motive i razloge za postojanje ambivalencije. To je, meutim, mogue kod klijenata koji su neku sposobnost imali, pa izgubili ili blokirali. Klijentkinja iz navedenog primera nije bila agorafobina ranije. Ona je imala sposobnost da vlada svojim anksioznostima. Odreena ivotna situacija (o kojoj nismo saznali u primeru) je delovala kao visok napon, pod kojim je sposobnost noenja sa anksioznou izazvanom ambivalencijom pukla. Bihejvioralne tehnike, i podrka terapeuta, su je ponovo prikljuile. Ambivalencija je prelomljena (prevagnula je potreba za promenom) na gurku- ojaala je motivacija za posao, terapeut je pruio podrku i adekvatne tehnike prevladavanja. U praksi se, meutim, mnogo ee sreemo sa klijentima kod kojih se mnogo vie mora raditi na razvoju bazinih emotivnih sposobnosti pre nego to bihejvioralna gurka moe da da rezultate.

Kada i doe do odreenog prevladavanja ambivalencije, to nije garancija da e se pravac kretanja i odrati. Napomnuli smo osnovnu dilemu ambivelncije: iveti na svoj ili na tu raun. Ili, drugim reima, odabrati put separacije i individuacije ili put parazitiranja. Prevazilaenje ambivalencije daje smer psihi (zato toleranciju na ambivalenciju i zovemo usmeriva psihe. Ali, u kontinuiranom odravanju smera potrebna je sposobnost koju zovemo volja. Da preemo na volju.

Volja-motor psihe
Neobino je koliko je, u obimnoj psihoanalitikoj literaturi, malo lanaka i knjiga koje se bave voljom. Gotovo da bismo o bilo emu drugom vezanom za psihiki ivot oveka mogli nai vie tekstova. Kao da je volja prognana iz psihoanalize, demaskirana i obezvreena kao kontrafobini manevar, reakciona formacija ili neka druga varka ega u borbi sa nesvesnim neprihvatljivim sadrajima. Sa druge strane, uju se glasovi eminentnih analitiara da je psihoanaliza u krizi i to upravo zbog neuspeha u reavanju problema volje i odluivanja (Rollo May, 1966) Mnogi ugledni psiholozi i psihoanalitiari koji su i sami proli kroz psihoanalizu dele ovo miljenje. Silvan Tomkins, poznati psiholog sa Prinstona koji je devet godina bio na psihoanalizi, kae: Psihoanaliza je sistematski trening za neodlunost. Ako verujemo u to da je za proces ozdravljenja, kretanja ka zrelijem nainu ivota, neophodno da klijent donese neke odluke, preuzme neku aktivnu odgovornost, onda se moramo zapitati da li postoji neto u samoj psihoanalizi to umanjuje volju. Odakle takve optuujue izjave kao to je izjava Karla Krausa: Psihoanaliza je, zapravo, bolest za koju bi psihoterapija trebalo da bude lek. Kako je dolo do takve situacije? Allen Wheelis, senzitivni analitiar Frojdijanske kole, pie: Meu sofisticiranima, korienje termina snaga volje je postalo znak naivnosti. Izalo je iz mode pokuati sopstvenim naporima izai iz stanja neurotine bede. to je jaa volja, verovatnije je da e to biti oznaeno kao kontraforbini manevar. Nesvesno je nadjaalo volju. Kao to je, pre psihoanalize, volja odreivala sudbninu oveka, sada je njegova sudbina determinisana potisnutim mentalnim ivotom. Ideja da e uvid, osveivaje nesvesnih sadraja, dovesti do promene, bez potrebe za angaovanjem volje, hrabrosti i odgovornosti, polako bledi. Uvid, izgleda, nije dovoljan. Za promenu je potrebna hrabrost, a hrabrost moe da postoji samo u slubi volje. Da li je hrabrost nebitna? Ako nije, kako se hrabrost moe vrednovati vie od onoga iji je sluga-od volje? Kako je dolo do toga da je volja toliko podcenjena u psihoanalizi? Jedan od najznaajnijih Frojdovih doprinosa je demaskiranje Viktorijanskog pojma mo volje, pokazivanjem koliko je ta svesna volja pod uticajem nesvesnih elja i nagona. On je razotkrio brojna podruja ivota u kojima su ponaanje i motivi determinisani nesvesnim potrebama, strahovima, anksioznostima i nagonima. Kako su njegova otkria pokazala da pacjenti snagu volje koriste uglavnom u svrhe otpora i potiskivanja, razumljivo je da je psihoanaliza postala sistem za borbu protiv takve volje. Meutim, izgleda da je time sa prljavom vodom prosuta i beba. Degradiranje volje je reflektovalo i racionalizovalo izbegavajuu tendenciju savremenog oveka da vidi sebe kao pasivnog, kao proizvod, umanjujui ili negirajui sopstvenu odgovornost i volju u stvaranju sebe. Mnogi psihoterapeuti su primetili i znaajnu promenu u problemima sa kojima im se danas obraaju klijenti. Simptomatske neuroze iz Frojdovog vremena kao da su nestale i da su ih zamenile karakterne neuroze. U ranim danima psihoanalize, otkrivanje nesvesnih sadraja imalo je i nekakvu okirajuu vrednost otkria za klijenta koja je dovodila do promene uvidom i nestajanja simptoma. Danas, kada veina klijenata ima jednu ili drugu formu kompulzije, kada svi znaju za Edipov kompleks, i kada klijenti govore o seksu sa slobodom koja bi okirala pacijente iz Frojdovog vremena, oito je da uvid nije dovoljan i da se problem volje i odluivanje ne moe vie podcenjivati. Za promenu je neophodna hrabrost i volja, a ne samo uvid i svesnost. Kao psihoterapeut, i Frojd(1923) je bio svestan toga. U Ego i Id on kae: analiza ne ukida morbidne reakcije, ali daje pacijentu slobodu da bira jedan ili drugi nain. Allen Wheelis, u lanku Volja i psihoanaliza(1956), govori o praktinoj dilemi u kojoj se danas esto nalaze psihoterapeuti: Pri kraju psihoanalize, terapeut se esto nalazi u situaciji da eli da klijenti ima vie odlunosti, volje, odlunosti da uini ono to je najbolje za

njega. Obino te elje izraavaju govorei klijentu kako ovek mora da uini neto za sebe, da pomogne sebi... ili Nita vredno se ne dobija bez truda..., Morate da pokuate.... Takve intervencije se retko ukljuuju u prikaze sluajeva, verovatno zbog pretpostavke psihoterapeuta da one nemaju vrednost niti efektivnost interpretacije. esto se analitiari oseaju neprijatno zbog takvih apela klijentima, kao da koriste neto u ta ne veruju, i razmiljaju o tome da, moda, to ne bi bilo potrebno da su ih analizirali vetije... Kao da veruju da, ako uspeju da klijentu ojaaju ego uvidima, on nee imati problema da odlui i da podri svoje odluke voljom. To je neto slino kao kada bismo pokuali da ojaamo mii vizualizacijom podizanja tereta kako bi mogao da podigne teret. Mii se jaa upotrebom. Vizualizacija moe da pomogne u poveanju motivacije zamiljanjem uspeno izvedenog cilja, podsticanju uverenja da je neto mogue...Ali, ona ne moe ojaati mii. Tako je i sa egom. Bruno Bettelheim je, mislimo, u pravu kada kae: Jak ego nije uzrok odluke, ve njen rezultat. U psihoanalizi je volja zamenjena eljom. elja je ono to pokree oveka. Meutim, elja ne mora uvek da vodi razvoju. Psihoanalitiari su se uverili da zadovoljavanje infantilnih elja i potreba ne vodi osobu ka boljem, zrelijem nainu funkcionisanja i ivljenja. Jedan od aspekata impotentnosti takvih elja je da one nisu povezane sa drugom osobom, da ive u nekom impersonalnom vakuumu, da se ne oplouju. Zrele elje sadre imaginaciju eljene realnosti, i akt eljenje sadri element i uzajamnosti i autonomije. Izmeu elje i volje postoji odreeno funkcionisanje u polarnostima. Volja zahteva samosvesnost, elja ne. Volja ukljuuje mogunost suprotnog ili izbor, elja ne. elja daje toplinu, sadraj, imaginaciju, kvalitet deije igre, sveinu, punou volji. Volja daje usmerenost i zrelost elji. Volja titi elju, omoguava joj da opstane bez prevelikih rizika. Bez elje, volja gubi ivotnost i tei da nestane u samokontradikciji. Ako imate samo volju bez elje, onda ste slini Viktorijanskom oveku jake volje, Puritancu. Ako imate samo elju bez volje, biete izgubljena, infantilna, neslobodna odrasla osoba koju njene elje vozaju. Rolo Mej (u spomenutom lanku) govori o pojmu intencionalnosti (usmerenost ka, orijentacija, namera) kao o mostu izmeu elje i volje, izmeu linosti i neega to ona hoe ili eli da ostvari. Intencionalnost je neka vrsta podloge, sastavljena od dubljih slojeva nade, oekivanja, nesvesne privrenosti, kao neka podzemna vodena struja koja izbija na povrinu u obliku izvora ili gejzira pojedinanih akata eljenja ili volje. Intencionalnost je pruanje ka neemu. U svakoj intencionalnosti postoje dva sastojka: Znaenje (onoga ka emu se pruamo) i pokret ka tome. Intencija nije samo kognitivni proces, ve i konativni. Zapravo, nema kognicije bez konacije. Nema saznanja bez volje i elje. To je u psihoanalitikom radu sa klijentima oigledno. Klijenti esto ne mogu da uvide neke tako oigledne stvari, ak i kad im se to jasno kae, kada se suoe sa tim na osnovu evidentnih injenica. Ne zato to neto nije u redu sa njihovim oima, uima ili nervnim sistemom. Oni to ne ele ili nee da vide i da se suoe sa time. Nisu spremni da se nose sa nekim tekim i bolnim iskustvom ili uvidom. Nisu u stanju da usmere panju na injenice koje im govore o tome. Panja je, takoe, u funkciji intencionalnosti (usmerenosti). Poto je percepcija u funkciji panje (opaamo ono na ta usmeravamo panju), dolazimo do toga da je percepcija u funkciji volje-da nema kognicije bez konacije.Volja ili intencija da neto vidimo pojavie se tek onda kada imamo doivljaj da smo u stanju da se nosimo sa tim. Nema hou pre nego to se oseti mogu. To vai i za memoriju. I memorija je u funkciji intencionalnosti. Klijenti nisu u stanju da se sete nekih bitnih, bolnih dogaaja iz detinjstva sve dok, na dubljem nivou od svesne namere, ne osete da su u stanju da se suoe sa njima, da mogu. Psihoterapija treba da bude proces pomou kojeg svesna intencija (namera) treba da se povee sa dubljim nivoima intencionalnosti . Namera je svesno psiholoko stanje. Intencionalnost je ira i odnosi na stanje bivstvovanja, ukljuujui vie ili manje totalnu orijentaciju osobe prema sebi i svetu. Oseanje identiteta se i stvara kroz proces intencionalnosti. Doivljaj sebe se stvara kroz

proces: Ja mislim-Ja mogu-Ja hou-Ja sam. U toj progresiji, srednje varijable Ja mogu i Ja hou su sutinska iskustva za identitet osobe. esto moemo uti kako nam klijenti kau: ta da radim sa tim to znam ko sam, ako nemam snage i ne mogu da promenim situaciju koja me pritiska.... Ta duboka, unutranja usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni, od sutinskog je znaaja za progres terapijskog procesa. Koliko je problem volje zanemaren u psihoanalizi i psihologiji, toliko je on postao predmet interesovanja popularne psihologije i takozvanih metoda samopomoi. Knjige sa takvim sadrajima (kako ojaati sopstvenu volju, psihologija uspeha, kako motivisati sebe...) bestseleri su u celom svetu. U O.L.I. metodu koriste se i tehnike koje su iskrsle iz takvih ne ba naunih pravaca. Te metoda za jaanje volje mogu biti efikasne i korisiti se u psihoterapijskom procesu ako im se doda dubina, razumevanje procesa razvoja volje, nesvesnih otpora, ambivalencije...ako se ne zasnivaju samo na podstiuoj sugestiji i tehnologiji postavljanja ciljeva, menadmenta vremena i slinim tehnikama usepaha. Da vidimo ta o razvoju volje i dinamici njenog funkcionisanja kae onaj mali broj psihoanalitiara koji su o tome pisali. U lanku O distinkciji izmeu narcizma i volje: dva aspekta razvoja selfa R.G. K. Kainer (1983) reafirmie dugo osporavane ideje Ota Ranka(1972) (Rankovu terapiju volje, Will theraphy) i uporeuje liniju razvoja volje i narcizma, dva psiholoke funkcije koje su u psihoanalizi imale negativnu konotaciju, da bi se kanije definisala njihova pozitivna linija razvoja (Kohut liniju razvoja narcizma, Rank-liniju razvoja volje)

Narcizam i volja-konceptualna konfuzija:

Kada je Kohut (1972) definisao narcizam kao pozitivnu liniju razvoja selfa, dao je narcizmu benigno znaenje kohezivnog oseanja selfa, definiui patologiju kao stanje koje proistie iz povreda koje ometaju takvu koheziju. Frojd je narcizam definisao kao infantilno stanje razvoja koje osoba mora da prevazie da bi napredovala prema viim stadijumima zrelijih objektnih odnosa. Kohutovo stanovite da je za mentalno zdravlje neophodno odravanje kohezivne narcistike strukture ozbiljno je uzdrmalo negativnu ulogu pripisanu narcizmu u psihoanalitikoj teoriji (videli smo da se slino deavalo i sa voljom), i ukazalo na potrebu da se ozbiljno razmatra zdravo i patoloko znaenje tog pojma. Kristopher Lasch (1979), u knjizi Narcistika kultura, naglaava da je potrebno razdvojiti narcistike probleme u oseanju selfa (patoloki narcizam) i narcistike potekoe povezane sa antisocijalnim ili destruktivnim ponaanjima prema drugima (maliciozni narcizam). Ovaj drugi moe da potie iz neempatinog odnosa prema drugima i moe biti karakterisan osvetnikim eljama da se unite drugi. U diskusiji o povezanosti narcizma i volje praviemo razliku izmeu benignog, patolokog i malicioznog narcizma kao i izmeu kreativne volje usmerene ka razvoju i parazitske, patoloke volje. Slino kao i u razvoju pojma narcizam, Rank je (1972) definisao volju kao pozitivnu liniju razvoja individuiranog selfa. Rank je, takoe, izabrao degradirani termin volja ije je znaenje bilo povezano sa negativnim predstavama Viktorijanske snage volje, Volje za moi... predstavama slinim onima o pojmu malicioznog narcizma koji opisuje Kohut. Narcizam i volja kao pozitivne linije razvoja Zajednike odlike:

I Rank i Kohut su pripisali pozitivne razvojne linije konceptima koji su ranije smatrani negativnima. Na primer, Kohut (1972) u poglavlju O prihvatanju afirmativnog stava prema nercizmu u teoriji i praksi kae: Polazei od toga da narcistiki sektor linosti ima nezavisnu liniju razvoja koja vodi do dostizanja zrelih, adaptivnih i kulturoloki vrednih atributa u okviru narcistike sfere, ja sam, naravno, zauzeo sutinski afirmativan stav prema narcizmu...stav da je narcizam integralni, svojerodni set psihikih funkcija, pre nego proizvod regresije...Stav prema narcizmu je bio slian Viktorijanskoj hipokriziji prema seksu...Potrebno je da priznamo legitimnost tih narcistikih sila u nama (onih koje polaze iz grandioznog selfa i idealizovane self-objekt reprezentacije) isto kao i objektno libidinalnih tenji. Dakle, nismo loi niti smo patoloki sluajevi ako imamo narcistike potrebe, kao to nismo loi ako imamo seksualne potrebe. Naprotiv, takve potrebe su deo prirodnog razvoja oveka. Ako nisu zadovoljene, onda mogu nastati deformacije koje spadaju u sferu patolokog narcizma. Dete ima prirodnu potrebu da vidi svoje prve objekte kao idealne (idealizovani roditeljski imago) i da, primarnim poistoveivanjem sa njima, vidi i sebe kao centar sveta, velianstveno bie (grandiozni self). Te dve psiholoke strukture su osnova za dalji, zreli razvoj narcistikog sektora ka zrelom samopotovanju. Slino tome, Rank je svojim radovima pokazivao da je volja, takoe, respektabilna psihika funkcija u razvoju ega i kreativna, organizujua i sintetizirajua funkcija selfa. Povezujui volju sa kreativnou, Rank je (1932) pripisao volji pozitivnu liniju razvoja koja vodi ka postizanju najvie forme ljudskog stvaranja-stvaranju linosti. Rank je video neurotiara kao neuspenog umetnika, umetnika koji nije uspeo da napravi svoju najkostruktivniju kreaciju-sebe. Potrebu za kreiranjem, sopstvene linosti ili umetnikog dela, on vidi u irem kontekstu kao potrebu da se stvori besmrtni self i, sa te take gledita, poinje da je opisuje ne kao patologiju, ve kao izvor svih ljudskih tenji i uspeha. elja za besmrtnou je univerzalno ljudska i nije patoloka, nije proizvod grandioznog traganja za linom neunitivou koja bi nestala sa razreenjem narcistikih tenji grandioznog selfa. Takve tenje postoje nezavisno od prisustva ili odsustva ranih trauma (narcistike patologije) i ispravnije je videti ih kao pojave koje izviru iz nepatolokog selfa (kreativne volje) nego kao kao posledice grandiozne reparacije. Kohutova teorija narcizma i govori o tome da je patoloki narcizam strukturalni defekt koji blokira kreativnost. Kreativnost se, esto, pojavljuje u toku uspenih analiza narcistikih linosti. Potreba za kreiranjem sebe ili umetnikog dela je, prema Ranku, izvorna, nije povezana sa patologijom. Instrument te kreativnosti je ljudska volja, koja se moe manifestovati negativno kao inhibicija (kontrola) ili kao kreativna energija koja pokree, daje usmerenje i svrhovitost. Linija razvoja ljudske volje I za Kohuta i za Ranka, najvii nivo ljudskog uspeha na liniji razvoja narcizma i volje se manifestuje u psiholokom dostizanju kreativne dobrobiti. Tako se narcistika integracija karakterie subjektivim iskustvom kohezivnog doivljaja sebe kroz transformaciju: nae arhaine grandioznosti i egzibicionizma u realistino samopotovanje i zadovoljstvo sobom, kroz transformaciju naih nastojanja da budemo jedno sa omnipotentnim self-objektom (idealizovana predstava jedinstva savrenog sebe sa savrenim objektom ljubavi) u socijalno koristan, adaptibilan i radostan kapacitet da budemo entuzijastini i da se divimo ljudima prema ijim ivotima, delima i linostima elimo da oblikujemo sebe. Slino tome, linija razvoja ljudske volje, od njenih rudimentarnih zaetaka u prikladnim godinama, kada se ona manifestuje u suprotstavljanju volji drugih, dostie svoj najvii nivo kroz uspenu transformaciju u potpuno razvijenu pozitivnu volju koju karakterie kapacitet da podri ideale koje je sama osoba kreirala.

Rank je opsiao nekoliko faza na liniji razvoja volje: Prva razvojna faza razvoja volje manifestuje se kao kontra volja, kao neu koje se protivi volji drugih, onome to se mora. 13 Druga faza, faza pozitivnog ispoljavanja volje, odnosi se na to da neko hoe svojom voljom da uini ono to mora (to se mora , nije teko). Trea, kreativna faza odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono to sama hoe (ostvarivanje sopstvenih ciljeva) Kao to vidimo, i volja i narcizam, u benignom smislu, imaju liniju razvoja kroz transformaciju od primitivnih zaetaka u kreativne ishode. Kao to se arhana grandioznost i egzibicionizam transformiu u zrela ispoljavanja zdravog samopotovanja u pozitivnoj razvojnoj liniji narcizma, opoziciona volja se transformie u konstruktivna ispoljavanja kreativne volje. Posrednik u transformaciji je, za vreme druge faze razvoja volje, dobrovoljno prihvatanje obaveza, kada osoba prihvata ono to je ranije doivljavala kao prinudu. Na tom nivou savesti kao dunosti osoba se miri sa unutranjim i spoljanjim nunostima (to se mora, mora se...) i osea harmoniju jer se njena volja identifikuje sa kolektivnom voljom i idealima drugih. Osoba osea da je, svojom voljom, dobar ak, radnik, lan kolektiva...Meutim, to nije nivo najvee kreativne produktivnosti. Da bi se ovaj poslednji nivo dostigao, nije dovoljno da ovek prihvati samo ono to se mora ve da, u isto vreme, ivi u skladu sa samokreiranim, sopstvenim idealima volje. Time to je prihvatanje obaveznog ukljueno u ostvarivanje sopstvenih ideala, volja, na svom najviem nivou razvoja, respektuje granice i time se moe jasno razdvojiti i od grandioznosti i malicioznog narcizma. Kreativna volja je samosvrhovita, bez dominacije nad drugima. Razlike u linijama razvoja narcizma i volje Iako se pozitivne linije razvoja narcizma i volje u mnogome prepliu, postoje i strukturalne osobenosti koje su jedinstvene i za jednu i za drugu liniju razvoja. Kohutova teorija povezuje razvoj narcizma sa empatinom sredinom u najranijim fazama razvoja i govori o narcizmu kao funkcionalnoj vezi izmeu selfa i njegovih ranih self objekata. Razvoj volje nije povezan samo sa ranim self-objektima, ve sa irim problemom odnosa izmeu selfa i drugih kroz kasnije pokuaje individuacije. Rankova teorija ide izvan narcistikih objektnih relacija gde, u tenjama osobe ka separaciji-individuaciji, iskrsava dilema slinosti i razliitosti. Razvoj narcizma je uzrono povezan sa faktorima empatike sredine, dok je razvoj volje povezan ne samo sa zadatkom separacije (odvajanja) ve i sa zadatkom postajanja (individuacije). Volja reflektuje potrebu za posebnou samoispoljavanja. Ona je deo selfa koji tei da ide izvan identifikacije sa self-objektima, dok narcizam reflektuje potrebu za stapanjem sa njima, kao i potrebu za ogledanjem (mirroring) i potvrivanjem od strane self objekata. Narcistiki razvoj je isprepleten sa stavovima roditelja prema detetu, t.j. sa time da su oni povezani sa detetom kroz narcistiko empatiko stapanje i gledaju na psihiku organizaciju deteta kao na deo sopstvene psihe...(Kohut, 1972) Narcistika afirmacija izvire iz identifikacije istog (sebe) u drugome. Empatiko narcistiko stapanje je zasnovano na ljudskoj elji za slinou sa drugima (srodna dua, Ja u tebi traim sebe samog...). Nasuprot tome, afirmacija volje izvire iz oseaja prihvatanja sopstvene posebnosti, razliitosti, i iz prihvatanja te razliitosti od strane drugih znaajnih osoba. To je afirmacija bazirana na prihvatanju ljudskih razlika . (Rank, 1929-31). Narcizam
13

R. pic je deije ne ili neu u drugoj godini ivota smatrao treim organmizatorom psihe. Prvi je socijalni osmeh u treem mesecu, strah od nepoznate osobe u osmom-zato to ta ponaanja ukazuju na bitne kvalitativne pormene u deijem umu, u njegovoj organizaciji.

predstavlja onaj deo oseaja sebe koji je formiran razvojno kroz oi drugih (kako nas vide i doivljavaju drugi, kako nam to reflektuju, odraavaju). Volja predstavlja onaj deo doivljaja sebe koji je subjektivno doivljen kao odvojen i drugaiji od drugih. Volja nije reaktivno formirana, ve je svojerodna. Narcizam i volja-aspekti patologije

Narcistika patologija: Za Kohuta (1972), narcistika patologija je povezana sa nedostatkom kohezivnosti u doivljaju sebe ili sa fragmentacijom narcistike strukture. Ta framentacija je posledica neadekvatnog empatikog reagovanja sredine, neadekvatnog odraavanja (mirroring) sopstvenosti u oima drugih, kao i gubitka idealizovanih ranih objekata ljubavi ili jakog razoarenja u njih, to dovodi do nesposobnosti da se adevatno doivi sopstvenost i do nestabilnosti u narcistikoj sferi (sferi doivljavanje sebe). Trajni ili snani poremeaji u primarnom narcistikom balansu dovode do narcistike povrede. Pokuaji da se restaurira narcistika ravnotea i kohezivnost idu kroz regresivne komplementarne mehanizme: stapanja sa idealizovanom predstavom roditelja i kreiranje grandioznog selfa (grandiozne i egzibicionistike slike selfa) (Kohut, 1971.). Grandiozni i egzibicionistiki self je, u prikladnom uzrastu, razvojno neophodan za izgradnju zdrave narcistike strukture, i potrebno je da bude prihvaen i adekvatno reflektovan od strane roditelja. Meutim, ozbiljna narcistika patologija se odlikuje trajnijim opstajanjem (u neprikladnom uzrastu) obe tendencije-tendencije za idealizujuim stapanjem sa drugim i nerealistinim tenjama grandioznog selfa. Kod odraslih osoba, grandiozni self je pokuaj restauriranja i kohezije samopotovanja. On je i neophodna razvojna faza zdravog narcistikog razvoja kod dece i patoloki indikator kod odraslih da taj stadijum razvoja nije adekvatno prevazien. Patologija volje Patologija volje je centralna za Rankovu (1929-31) teoriju neuroze. Rani razvojni poremeaji u self-objektnim odnosima igraju ulogu i u patologiji volje (neurozi) kao i kod narcistike patologije. Ako uporeujemo narcizam i volju preko dimenzije povezanosti sa objektom, moemo rei je oseanje sebe (narcistiki razvoj) u funkciji empatikog kapaciteta ogledajueg objekta (empatike sposobnosti roditelja da reflektuje oseanja deteta), dok je kreacija individuiranog selfa (razvoj volje) u funkciji kapaciteta da se odvojimo od arhainih objekata. Dok je empatiki kapacitet osobe koja neguje dete funkcionalno povezan sa odravanjem kohezivne narcistike strukture, ambivalencija selfa prema objektima ljubavi je funkcionalno povezana sa patologijom volje. U neurozi, volja nije slobodna da dri svoj sopstveni pravac, voen slobodno izabranim, etiki formiranim idealima (Rank, 1972). Umesto toga, volja je podjarmljena formiranim idealima vezanim za arhaine objekte prema kojima osoba ima ambivalentna oseanja. (Kainer, 1979). Kao to se neuspeh da se razvije i odri kohezivna narcistika sruktura manifestuje kroz opstajanje (u neprikladnom uzrastu) formacije idealizovane roditeljske predstave i arhaine grandioznosti, neuspeh u razvoju volje se manifestuje kroz svojevolju neprikladnu uzrastu i volju koja se okree protiv selfa. Rank kae: neurotiar je osoba koja ispoljava svoju kreativnu volju ekskluzivno u okviru svog ega...to pokazuje da on ne moe da prihvati sebe takvog kakav je...on je vie

okupiran ispoljavanjem svojevoljnosti nego postizanjem nekih krajnjih ciljeva...(Rank, 1972). Samovolju prema drugima i samom sebi (volja okrenuta protiv selfa) Rank je nazivao kontra voljom i smatrao je razvojnim neuspehom osobe da dostigne vii nivo samoostvarenog, individuiranog selfa. Neuroza je, prema tome, indikator neuspeha da se prihvati i prevazie savesnost dunosti kroz voljnu afirmaciju onoga to je nuno. Patologija razvoja volje, kako se manifestuje kroz neurozu, karakterie se odbijanjem da se prihvate obaveze postavljene od sveta ili od sopstvenog selfa. Individua doivljava spoljanje zahteve i norme kao prisilu kojoj mora stalno da se opire (Rank, 1972) Tako zatvorene u stadijumu kontravolje, ona nije u stanju da afirmie ideale koji pripadaju njenom selfu. Neurotiar je blokiran u stvaranju sebe, uhvaen izmeu potrebe da se samovoljno opire volji drugih i neuspeha da stvori i potvrdi sopstvene ideale. Mogli bismo rei da je zdrava volja motor (stabilna energija) koja se kree u pravcu individuacije (ivot na svoj raun), dok je patoloka volja ona koja vodi ka nekom obliku zavisnosti i parazitiranja na drugome. (ivot na tu raun, emocionalno, finansijski...) Narcizam i volja-Posebne linije razvoja

Povezanost volje i narcistike povrede: klinike implikacije Opisali smo razlike izmeu narcizma i volje koje ukazuju na to da ih moemo smatrati odvojenim linijama razvoja. Sada emo razmotriti kako volja i narcistika patologija mogu biti funkcionalno povezani. Zbog neizbenosti nesavrenosti u empatikoj sredini, odreene slabosti u narcistikoj strukturi su neizbeni pratioci ljudske egzistencije. Narcistika patologija moe biti posledino povezana sa stepenom neuspenog empatisanja roditelja (izvan onoga to bi Winnicot nazvao dovoljno dobro materinstvo), a subjektivno iskustvo nedovoljne empatinosti moe biti uzrok patologije volje kod osoba jake volje koje su osetljivije na neuspenu empatnost. Takve osobe sve doivljavaju tee, ukljuujui i narcistiku povredu. Tako i narcistika povreda moe biti pre doivljena kod osoba jake volje (kod onih sa jaom potrebom da ispolje svoju posebnost)(Kainer, 1979) Meutim, kako volja i narcizam imaju dve nezavisne linije razvoja, ak i ako postavimo funkcionalnu povezanost izmeu volje i narcistike povrede, to ne mora nuno da znai i reciprocitet. Ne moemo da tvrdimo da je narcistika povreda uzrok (da podstie) kreativnu produktivnost ili njene produkte (kao to su postojale teze da je Rankova narcistika povreda direktno izraena kroz njegovu teoriju volje.) Kreativna volja i kreativna produkcija je nezavisna od patologije. Moemo, u praksi, da vidimo mnogo osoba koje nose teret narcistike patologije bez kreativnih postignua. Narcistika povreda, iako sama po sebi moe da ukoi kreativne impulse (kao kod neurotinog neuspeha osobe da kreira sebe, ili u inhibiciji umetnikog stvaranja) ne moe biti osnova za postojanje ljudskih kreativnih potreba. Oseanje sebe (narcistika kohezija) i potreba da se kreira jednistveni self (volja) egzistiraju kao nezavisne linije razvoja koje se mogu preklapati, ali nisu uzrono povezane. Istinitije od povezivanja kreativnosti i njenog sadraja sa patologijom (emu su mnogi psihoanalitiari skloni), bilo bi da kreativnu potrebu smatramo samorodnom (uroenom, bazinom) ljudskom potrebom koja se, kod nekih ljudi, ispoljava kao potreba da se ide izvan sistema verovanja kolektiva sa kojim su identifikovani. Sadraj neke kreativne ekspresije se pre moe razumeti kao refleksija borbe za individuaciju, kroz dilemu biti slian ili razliit, nego kao posledica odcepljene traume iz detinjstva (narcistike patologije). Dinamika kreativne volje sugerie potrebu za ponovnim razmatranjem kontroverze teorija nagona nasuprot teoriji selfa koja postoji u

savremenoj psihoanalizi. Jasno je da je volja aspekt selfa, i da nije bioloki nagon, iako sadri elemente i selfa i nagona, kao to je Rank tvrdio da je kreiranje sopstvenog selfa primarni ljudski poriv. Mogli bismo rei da narcistika patologija utie i na patologiju volje. Ona menja njen smer-od kretanja ka individuaciji, ka smeru parazitiranja. Iako osobe sa ozbiljnijom narcistikom patologijom mogu imati snanu volju i biti uspene u raznim aktivnostima, poslovnoj karijeri, njihovo delanje je, uglavnom, usmereno na reparaciju ugroene slike o sebi, na odravanje grandiozne slike. Rekli smo ve da kada osoba ne moe sama da obavlja neke osnovne psiholoke funkcije (odravanje zrelog samopotovanja kod narcistike patologije), ona parazitira na drugima koji su joj neophodni za obavljanje te funkcije. Za odravanje grandiozne slike o sebi je potrebna publika. Da bi publika (druga osoba, grupa, javnost) stalno obavljala funkciju ogledanja grandioznog selfa, ona se mora zavoditi i kontrolisati.Tako se volja usmerava na aktivnosti ija je bazina funkcija zavoenje (stvaraje lane, grandiozne slike) i manipulaciju i kontrolisanje objekata (zapravo self objekata-koji su produeci narcistikih potreba, a ne nezavisne idividue sa potrebama). Sa druge strane, moemo rei i da patologija volje podstie narcistiku patologiju. Osoba koja nema volju za separacijom i individuacijom (lenjost, potrebe za parazitiranjem, ivljenjem na tu raun...) nee imati realna ostvarenja koja bi omoguila razvoj zrelog samopotovanja. Time je upuena na kompenzaciju oseanja inferiornosti preko kreiranja lane, grandiozne slike o sebi (fantaziranje, samoobmanjivanje sebe i drugih). Volja i krivica Rank je verovao da individua ima potrebu da kreira za sebe svet u kojem e biti potpuno samoodreena i autonomna. Osnovna tekoa koja blokira kretanje ka takvom cilju je, po Ranku, krivica koja se pojavljuje kao rezultat separacije od grupe. Rank je video volju i krivicu kao dve strane iste pojave.14 Kritikovao je sklonost psihoanalitiara da prenaglaavaju uticaj uvida, poveanja svesnosti, zanemarujui pomo osobi u podnoenju te svesnosti i razvoju volje da se sprovedu promene koje bi trebale da proisteknu iz te proirene svesnosti. On je razumeo to da obian ovek trai balans izmeu spoznaje (samosvesnosti), sopstvene volje i projekcija svoje volje u institucije drutva. ovek ima potrebu da odbaci delove samosvesnosti i sopstvene volje projektujui je u drugu osobu ili u institucije. Na primer, plaamo poreze za policiju da bi postojao neki red i zatita drutva, a onda smo besni kada nam naplate kaznu za brzu vonju. Tu potrebu za kontrolom smo projektovali na vlast i ne oseamo je vie delom sebe. Ili obrnuto, oseamo veliki ponos ako pobedi na tim, iako nismo nita doprineli toj pobedi. Kada ne moemo da podnesemo odreenu samosvest, deo sebe sa kojim treba da se nosimo, koji treba da se odelotvori, projektujemo svoju volju u druge ili u institucije. Potom negiramo ili prihvatamo tu sopstvenu funkciju kroz oseanja koja imamo prema instituciji na koju smo je projektovali. Na taj nain postiemo da ne moramo sami da se nosimo sa tim delom sebe. To je neka vrsta pokuaja da se napravi produena veza roditelj-dete, stanje neodgovornosti koje zaustavlja individuaciju.(Rank 1945) Zato ovek to radi? Zato zaustavljamo sopstvenu individuaciju projektujui sopstvenu volju u druge? Rank je smatrao da se volja razvija kroz proces separacije-individuacije koji uvek prati izvesni nivo anksioznosti. Volja se ispoljava kroz proces separacije i individuacije i
14

Potsetimo se Eriksonovih stadijuma razvoja i kriza koje nastaju na svakom stadijumu. Na stadijumu sticanja autonomije (volje) nasuprot stidu i sumnji i stadijumu dostizanja inicijative-nasuprot krivici, dete se suoava sa preprekama koje se javljaju pred njegovim pokuajima osamostaljivanja-autonomne volje i inicijative (biti pokreta neega-svojom voljom)-separacionim strahom i krivicom.

razvija se u pravcu kreativnog ispoljavanja volje kroz ispunjavanje sopstvenih ciljeva. Kroz preuzimanje odgovornosti za uvide do kojih smo doli, preuzimanje tereta odgovornosti za sopstveni razvoj. esto emo se, kao psihoterapeuti, susresti sa pitanjem koje klijenti postavljaju kada dou do nekog uvida: I, ta sadata da radim sa tim?. Uvid ne donosi promenu sam po sebi. Promena zahteva preuzimanje odgovornosti za dalje akcije, voljnu participaciju osobe. Zahteva separaciju, odvajanje od potrebe da drugi uini neto umesto nas. Separacija od majke je inicijalna, a zatim se ponavlja kroz sva kasnija osamostaljivanja u ivotu koja tee ka viim ciljevima. Rank je govorio o kosmikoj primalnoj sili koja pokree proces individuacije, ne kao o nekoj mistinoj sili, ve kao o energiji razvoja koja se posebno ispoljava kod ljudskih bia zbog samosvesnosti i sposobnosti izbora. Takva ispoljavanja Rank je nazivao kreativnim, ne samo adaptivnim, i nazivao ih fenomenima volje. Kroz mehanizme internalizacije i identifikacije osoba unosi druge u sebe. Ali, tim identifikacijama osoba dodaje sopstvenu, originalnu individualnost i tako se stvara nova, nezavisna mo koju oseba okree ka spoljanjem svetu i ispoljava je kao volju. Ispoljavanja volje poinju u ranim godinama ivota, kao to smo ve rekli, kao negativna volja. Kao deije Ne, neu to da uradim, i poeci su procesa separacije od majke i razvoja autonomije i individuacije. Rank to ne pripisuje nekoj posebnoj fazi u razvoju libida (analnoj), ve negaciju smatra psiholokim roenjem autonomnog selfa deteta. Svaka separacija je manifestacija volje za individuacijom. Ono to zaustavlja proces separacije, zaustavlja i razvoj volje. Rank je doao na ideju da trauma roenja, kao prva, fizika separacija deteta od tela majke, moe biti traumatsko iskustvo i prva anksioznost vezana za odvajanje, koja se kasnije moe asocirati sa drugim pokuajima separacije. Separacija je iri proces od odvajanja od roditelja. Kao to se kroz separaciju od majke osoba bori izmeu elje da se stopi i ostane jedno sa objektom ljubavi i elje da se odvoji i ostvari sopstvenu individualnost, tako se, i u irem socijalnom kontekstu, bori protiv suprotstavljenih tenji: da ispolji svoju jedinstvenu individualnost, i da izgubi sebe stapanjem sa kolektivnom kulturom. Volja za individuacijom se takoe ispoljava kroz kreativni rad osobe. Ali, i tu se pojavljuje tema separacije. Kreativno delo koje je ekspresija selfa mora da se odvoji od selfa i nastavi da samostalno ivi, kao dete koje se odvojilo od majke. Problem je u tome to separacija ima i negativne implikacije. Ona sa sobom nosi anksioznost. Anksioznost zbog gubljenja zavisnosti i krivicu prema osobi od koje smo zavisni. Ispoljavanje volje je praeno anksioznou i krivicom. Nije tako teko shvatiti zato je separacija izvor anksioznosti (gubitak zatite), ali zato je izvor krivice? Da bi se razumeo ovaj koncept moramo se pozabaviti Rankovom koncepcijom etinosti kod ljudi. On nije mislio na moralnost, niti na ono to obino nazivamo diktatima Super ega. Za njega etinost opisuje kljuni aspekt ljudske povezanosti. Ona je ekspresija bioloki datog kapaciteta da se povezujemo sa drugima preko empatije za situaciju drugog . Etika dimenzija poinje sa odnosom majka-dete. Poto je dete bilo jedno sa majkom, ono je sposobno za empatiku identifikaciju sa njom. Ali, ono eli i da postane odvojena individua kroz asertivne aktove volje, to ugroava spojenost sa majkom i empatiku identifikaciju sa njom. Rezultat je oseanje krivice kod deteta. Krivice koja je neizbeni aspekt sazrevanja. To nije krivica zbog toga to smo uradili neto loe, niti zbog zabranjenih instiktualnih elja. To je egzistencijalna krivica koja je neizbeni deo ljudskog ivota-krivica individuacije (individuacija je prekid ranijeg oblika vezivanja, naputanje). Strah i krivica su, dakle, neizbeni gosti na roendanu individuacije oveka. Balans im je snana potreba da se ivi sopstveni ivot i ispuni potencijal sopstvene jedinstvenosti-volja. Biti ili ne biti se, zapravo, moe preinaiti u Hteti ili ne hteti. Individua koja uspe u separaciji suoena je i sa drugom dualnou: smrtnost i besmrtnost.

Svesnost ivota nosi sa sobom i drugu stranu medalje-svesnost smrtnosti. Strah od smrti i njegova suprotnost, elja za besmrtnou, vode, prema Ranku, do najpunijeg ispoljavanja ivota kroz funkcionisanje kreativne volje. Do takvog ispoljavanja ne dolazi samo kod umetnika ija kreativnost dosee kriterijume besmrtnosti, ve i kod prosenih ljudi, kroz funkciju volje u kreiranju sopstvenosti, izgradnji linosti i afirmaciji ivota kao i njegovog neuzbenog pratioca-smrti. Rank opisuje takvu afirmaciju kroz izraz voljno prihvatanje nunosti. Voljno prihvatanje je pozitivni akt volje. Nunost je priroda samoga ivota, koja ukljuuje i smrt. Karakteristika neurotiara je nesposobnost za tu voljnu afirmaciju sopstvene volje kao i neizbenih aspekata ivota. Zbog toga je cilj terapije da se individua oslobodi straha i krivice koji inhibiraju takvu afirmaciju. Drugim reima, da se oslobodi volja osobe. U tom smislu se moe rei da je Rankov terapeutski cilj pre konstruktivistiki nego analitiki. Usmeren je na individualni razvoj, na izgradnju selfa, pre nego na eksploraciju i interpretaciju psiholokih sadraja. Rankov naglasak je na doivljavanju sebe u novom odnosu (sa terapeutom), odnosu iji je karakter takav da pomae individui da prihvati, a ne da odbacuje svoje akte volje. Promena se deava kroz vebanje voljnih izbora, a klijentu se pomae tako to se on identifikuje sa terapeutovim prihvatanjem njegove jedinstvene volje. Na taj nain psihoterapija postaje proces uenja u emocionalnom smislu. Klijent ui da prepoznaje i afirmie ispoljavanja svog istinskog selfa kao volje, u ogledalu drugoga-terapeuta. To, naravno, podsea na Kohutov koncept ogledanja (mirroring) kao normalnog dela razvoja u odnosu majka-dete i kao restoracionog aspekta psihoterapije. Rank je, takoe, individualne tekoe u dostizanju autonomije i razvoju selfa i volje prepisivao neadekvatnom ogledanju kroz prihvatanje deteta od strane majke. Poto je takvo ogledanje od sutinskog znaaja za razvoj ega, separacija od majke je, kada nema adekvatnog reflektovanja-ogledanja, oteana zbog anksioznosti i nadanja deteta da e do takvog prihvatanja ipak doi-to ga dri vezanim za majku . Terapeutovo prihvatanje klijentove volje je odgovor na tu nadu. Kada primi hranljive sastojke neophodne za adekvatan razvoj selfa, na klijentu je odgovornost da upotrebi volju u slubi linog razvoja i razumevanja neizbeno konfliktne prirode ljudskog ivota. Dobar roditelj je onaj od kojeg deca moguda odu bez velikog oseanja krivice. To vaii za terapeuta. Odgajanje je priprema za odvajanje. Rank je doveo u pitanje snano deterministiko shvatanje razvoja. Do koje mere smo odreeni iskustvima iz detinjstva, i koliki moe da bude uticaj kreativne volje na razvoj uprkos nepovoljnim uslovima? U lanku Koncept volje Ota Ranka i njegove konsekvence u klinikoj praksi, Esther Menaker (1985) govori o izvetaju i knjizi Rogera Rosenblatt-a o deci rata. On je bio zainteresovan za psiholoke efekte odrastanja u situacijama stalnog ratovanja, uasa, deprivacije i stalnih opasnosti na razvoj dece. Da bi to ustanovio, razgovarao je sa decom koja nisu znala za drugo osim rata, u raznim delovima sveta-od Severne Irske do Izraela, od Tajlanda do Vijetnama. Njegovi nalazi, iako njegova studija nije bila statistiki nauna, ukazuju na obrazac koji je znaajno drugaiji od onoga to bismo, u skladu sa naim deterministikim teorijama, mogli da oekujemo. Mogli bismo da, razmiljajui kauzalno, oekujemo da e, na primer, dete koje je doivelo okrutnost reagovati ili identifikacijom sa agresorom ili e se povui u mazohistino podinjavanje. Meutim, izgleda da to ne mora da bude sluaj. Mnoga, ako ne i veina dece koja su odrasla okruena smru i uasom, koja su videla smrt svojih roditelja, koja su iskusila oaj, glad i samou, zadrala su znaajan nivo empatikih oseanja, standarde etikog ponaanja, ljubav prema ivotu i, iznenaujue, estetske potrebe i divljenje ka lepom. Iako je jasno da prolost, rani odnosi i dogaaji mogu da determiniu ponaanje osobe u kasnijem ivotu, izgleda da, na polju ljudske psihologije, postoji i dodatna dimenzija koju deterministiki pristup ne moe da objasni. ta moe? Boija milost? Ili samokreacija kroz akte volje?.

U pojanjavanju razvoja volje kao sposobnosti i povezanosti tog razvoja sa separacijom i individuacijom mogu da nam budu od koristi i Fairbernovi doprinosti u razumevanju razvoja objektnih odnosa kao kretanja od deije zavisnosti koja se zasniva na primarnom poistoveivanju sa ranim objektima ka zreloj zavisnosti u kojoj postoji diferencijacija i sekundarno poistoveivanje-ka odnosu u kojem postoje dve diferencirane, nezavisne osobe koje jedna drugu doivljavaju kao objekt (osobu razliitu od sebe).15 Razvoj se, takoe, kree od oralnog modela odnosa sa drugim (koji se sastoji preteno u primanju), kao uzajamnosti (davanju). Sutinska odlika primarnog poistoveivanja-deije zavisnosti, je u tome da dete ne razlikuje sebe od svojih primarnih objekata. Ako je objekt dobar-Ja sam dobar, ako je objekt lo-ja sam lo, ako izgubim objekt-izgubio sam Ja. Odnosi sa prvim objektim prema kojima je usmerena ljubav ili mrnja se unose u sebe-interiorizuju-i tako postaju deo selfa. I kod odraslih, zrelih ljudi je vidljiv odnos sa pounutrenim objektima, ali su oni diferencirani od naeg selfa-ne izjednauju se sa Ja. Kada je, na primer, voljena osoba odsutna, mi moemo komunicirati sa njom u sebi, voleti je iznutra, svaati se sa njom u sebi-to znai da smo je internalizovali. Meutim, ako naa voljena osoba, na primer, nije dobra, pa se mi sa njom svaamo u sebi-ako postoji diferencijacija, mi to inimo sa osobom koja nismo mi. On moe biti lo-ali to ne znai nuno da smo i mi loi. Ako se svaamo sa njim, ne svaamo se sa sobom. Kad postoji primarno poistoveenje, onda stvari izgledaju drugaije-ako je lo pounutreni objekt-onda smo mi loi, ako ga mrzimo-onda mrzimo sebe. Ako je unutranji objekat idealan, onda smo i mi idealni. Loi odnosi sa ranim objektima mogu dovesti do nemogunosti diferencijacije i regresivnih tenji ka deijim oblicima zavisnosti (zasnovanih na primanju i primarnom poistoveenju), i time onemoguiti razvoj volje kroz proces separacije i individuacije, ili dovesti do razliitih oblika malignog i maladaptivnog razvoja volje. U daljem tekstu o razvoju volje (kao i u delovima o razvoju drugih sloenih bazinih sposobnosti) razmatraemo na koji nain prethodne kocke u slagalici bazinih emotivnih sposobnosti utiu na kasniji izgled i stabilnost graevine. Na koji nain stepen razvijenosti sposobnosti za neutralizaciju, konstantnost objekta, toleranciju na frustraciju i ambivalenciju, utiu na razvoj volje i drugih sloenijih sposobnosti (inicijativu, trudoljubivost...na sposobnosti za ljubav i rad). Kako defekt u gradivnim elementima utie na kasnije kombinacije tih elemenata? ta odreuje, na primer, da li e se devijacije volje neke osobe okrenuti ka onome to je Erikson nazivao malignitetima (premalo neega. Slabost volje, samoograniavanje, averzija prema svakom riziku-a odrastanje je rizik) ili ka maladaptacijama volje i autonomije (previe neega. Bezobzirnost, samovolja, nametalje volje drugima, intruzivna inicijativa...). Pre toga emo razmotriti jo neke doprinose razumevanju volje koji su nastali izvan okvira psihoanalize.16 Razumevanje volje izvan okvira psihoanalize

Psihosinteza Roberta Assagiolija

15

16

To razlikovanje izmeu dve vrste zavisnosti odgovara Frojdovom razlikovanju izmeu narcistikog (koje se zasniva na primarnoj identifikaciji) i anaklitikog (koje se zasniva na diferencijaciji-razliitosti) izbora objekta (partnera) Izvan okvira psihoanalize moemo shvatiti uslovno, s obzirom na to da je Assagioli bio psihoanalitiar pre nego to je osnovao svoj pravac-psihosintezu. To vai i za Perlsa-osnivaa getalt terapije (na ijim idejama se zasnivaju razmatranja o vrstama manipulacije voljom u daljem tekstu). Teko da bi se moglo rei da su razmiljanja ovih autora stvarno daleko van okvira psihoanalize-ako pogledamo sutinu njihovih shvatanja

Volja je kljuni koncept u okviru psihoterapijskog pravca kojeg je njegov osniva Roberto Assagioli (1973) nazvao Psihosinteza. Volja je, prema njemu, unutraja sila koja nas vodi ka samorealizaciji. Ona je centralni element i direktna ekspresija Ja ili Selfa. Assagioli govori o tri stadijuma volje: 1. Prepoznavanje da volja postoji, 2. Imati volju, i 3. Biti volja. Pre nego to prepoznamo da volja postoji moemo iveti u stanju neautentinosti u kojem su nae aktivnosti zasnovane na socijalnim oekivanjima, bez uzimanja u obzir, ili ak bez svesnosti sopstvene procene okolnosti. Oseamo se potpuno u moi spoljanjih stimulusa, oseamo da nam se ivot deava bez nae volje i na jedini oblik odgovora je reagovanje. Iz tog stanja nesvesnosti sopstvene volje prepoznavanje da naa volja postoji moe biti transformaciono iskustvo jer nas pomera u realnost mogunosti, i samim time i nade. To sa sobom nosi i oseanje sopstvene odgovornosti koje proistie iz prepoznavanja da imamo odreeni stepen kontrole nad onim unutranjim i spoljanjim iskustvima koja oblikuju na ivot. U psihoterapijskom procesu prepoznavanje da imamo udela u tome kako se oseamo, da smo aktivni kreatori svojih osobina linosti, pa i simptoma, moe dovesti do buenja nade u promenu i volje da se uini ta je potrebno da bi se promena i ostvarila. Finalni stadijum razvoja volje je oseanje da mi jesmo volja. To se osea kao znanje da su, duboko u nama, na self i naa volja duboko intimno povezani. Izvan tog nivoa line svesnosti moe se otkriti i vii, transpersonalni self, kae Assagioli. Prepoznavanjem veze izmeu individualne volje i Transpersonalne volje postajemo povezani sa spiritualnim aspektima naeg bia. Na tim najvim nivoima povezanost se osea kao dobrovoljno pridruivanje individualne volje univerzalnoj volji, univerzalnim principima koji se doivljavaju viim od individualnog selfa. Assagioli je identifikovao est koraka u svim aktima volje: Istraivanje: odreivanje ta elimo da uradimo ili kakve su nam potrebe. Promiljanje: korienje mudrosti da se izabere izmeu mogunosti Odluivanje: koja je akcija najvanija u tom trenutku Prihvatanje cilja: ostati povezan sa odlukom Planiranje: odreivanje najboljeg naina da se postigne cilj Izvravanje: Usmeravanje enerije kroz korake ili akcije neophodne da se ostvari cilj. Sa svakim od ovih koraka osoba moe imati odreene probleme, i svaki od koraka se moe uvebavati kroz trening volje. Takve procedure su ono to obino nedostaje psihodinamskim pravcima, a mogu se nai u mnogim protokolima psihologije uspeha, esto u knjigama takozvane popularne psihologije, i one mogu nai adekvatnu primenu u psihoterapijskom procesu. (protokoli za definisanje ciljeva, pravljenje akcionog plana, menadment vremena i sl. Deo takvih procedura predstavljen je u knjizi iveti ili ivotariti (Jovanovi, N. 2006), i one su sastavni deo protokola ivotne strategije koji se primenjuje u O.L.I. metodu). esto se deava, u naoj psihoterapijskoj praksi, da upravo ti metodi dovode do promene u funkcionisanju klijenta. Naravno, u kombinaciji sa psihodinamskim pristupom. Odreivanje ciljeva i treniranje volje ne dovode do rezultata ako osoba nije u stanju da prepozna ta stvarno eli, koje su njene izvorne potrebe. Kada ih prepozna, mogu se pojaviti brojni otpori promeni. Iz straha, oseanja krivice ili drugih razloga. I to je potrebno proraditi. Ali, i kada su te prereke savladane, moe se kao problem pojaviti nedostatak odreenih vetina volje, vetina jasnog definisanja ciljeva i pravljenja plana za ostvarivanje, vetina menadmenta vremena, vetina odravanja motivacije...Tada tehnike psihologije uspeha mogu da pomognu promeni. Videli smo da se Ja hou ne pojavljuje pre nego to osoba doivi realno Ja mogu. Razlaganje cilja na zadatke rasporeene u vremenu i preciziranje konkretnog plana akcije mogu da pospee taj

doivljaj Ja mogu, a time i pokretanje volje-Ja hou. Volji nije potrebna samo snaga, ve i vetina. Assagioli je, takoe, identifikovao i etiri aspekta razvijene volje: 1. Jaka volja, 2. Veta volja, 3. Dobra volja i 4. Transpersonalna volja. Moglo bi se rei da su jaka volja i veta volja manifestacije volje na individualnom nivou, dok su dobra volja i transpersonalna volja stavovi ili vrednosti koje pridodajemo nainu na koji koristimo jaku ili vetu volju. Da vidimo ta je Assagioli smatrao pod tim pojmovima. Jaka volja je neto slino Viktorijanskom konceptu moi volje koji je povezan sa snagom i energijom. Meutim, ta snaga, ako se koristi bez vete volje i dobre volje, moe biti i tetna. Na primer, razbijanje zakljuanih vrata moe biti nepotrebno ako je prozor otvoren. Uspeh koji osoba postie po cenu toga da povredi prijatelje ili porodicu esto rezultira kao Pirova pobeda. Osoba moe imati jaku volju da istera svoje, pravei pri tome pogrene korake kao muva bez glave ili povreujui ljude. Snana, veta i dobra volja se moraju razviti i balansirati da bismo govorili o potpuno razvijenoj volji. Iz onoga to smo do sada izneli o bazinim sposobnostima koje se razvijaju pre volje (sposobnost neutralizacije, tolerancije na frustraciju i ambivalenciju, konstantnosti i celovitosti objekta) nije teko zakljuiti kako se defekti u razvoju tih sposobnosti mogu odraziti na aspekte razvijene volje o kojima govori Assagioli. Na primer, osoba sa nerazvijenom tolerancijom na frustraciju moe imati jaku volju-reenost da doe do neega to eli, ali e je izrazito frustrirati tekoe koje iskrsavaju pri realizaciji. Verovatno e biti nestrpljiva i brzopleta u elji da to pre doe do cilja. Tekoe je mogu obeshabriti i navesti da odustane od svega to ne ide glatko, ali je mogu i razbesneti i navesti da pokua da zadovolji svoju potrebu po svaku cenu-na silu. Ako je nerazvijena sposobnost neutralizacije takva osoba e doivljavati napade besa (ili napade ljubavi-potrebe za voljenom osobom bez obaziranja na potrebe te osobe) suoena sa frustracijom. Ego osobe, preplavljen nagonima, nee moi da razmilja racionalno jer je preplavljen neneutralizovanom energijom. Nee moi da odlae, da planira, da razvija vetine potrebne za dostizanje cilja. Nerazvijenost tolerancije na ambivalenciju moe dovesti do toga da osoba ne moe da prihvati suprotna oseanja koja se pojavljuj kada eljeni cilj nije odmah i lako dostignut, i njen ego e morati da pribegne nekim od nezrelih mehanizama za odbranu od ambivalencije. Najverovatnije cepanju. Ako pribegne cepanju, osoba ili cilj prema kojem su usmerene njene elje bie pocepane na parcijalne objekte kao i ego osobe koja koristi cepanje. Drugu osobu (prema kojoj je usmeren voljni akt) nee ni doiveti kao osobu, ve kao sredstvo za zadovoljenje elje (kao parcijalni objekt), pa e se prema njoj tako i odnositi. Nedostatak konstantnosti objekta moe uticati na to da su akti volje osobe kratkoga daha. Burni ali brzosagorevajui. No, povezivanjem uticaja prethodnih sposobnosti na razvoj volje i drugih sloenijih sposobnosti emo se kasnije pozabaviti. Ono to je bitno razjasniti kada analiziramo volju osobe je njen smer na kontinuumu parazitiranje-individuacija. Da li akti volje vode separaciji i individuaciji, ili vode tome da osoba koristi snagu svoje volje kako bi parazitirala na drugome (naterala, kontrolisala, manipulisala, otela...). Ako volja ne ide u razvojnom smeru individuacije, ona moe krenuti, kako je Erikson govorio, u dva pogrena pravca: malignitet ili maladaptaciju. Malignitet je bezvoljnost, nedostatak volje, a maladaptacija korienje jake volje u svrhe manipulacije drugima-u svrhe parazitiranja. Iz tog razloga, mislimo da bi bilo adekvatno dodati ovom Assagiolijevom stadijumu i dva atributa koji odreuju njen smer: parazitskomanipulativna jaka volja i jaka volja za individuacijom Veta volja: Drugi aspekt volje je vetost. Ta sposobnost nam omoguuje da stimuliemo, reguliemo i usmeravamo druge aspekte naeg bia, nae emocije, misli, impulse, intuiciju,

imaginaciju i senzacije, kako bismo postigli eljeni cilj. Ovaj aspekt volje nam omoguava i da izaberemo aktivnosti koje su u skladu sa naim unutranjim atributima , da istraimo nesvesne motive i blokove koji utiu na nae ponaanje, kao i da osmislimo adekvatne naine za realizaciju ciljeva. Moemo rei da koncept vete volje spaja i balansira konaciju sa kognicijom i emocijama. Meutim, i veta volja moe biti parazitskomanipulativna, usmerena na veto korienje drugih osoba (na primer, kod osoba sa narcistikim poremeajem linosti, psihopatije...). Moe biti parazitsko manipulativna veta volja i individuaciona veta volja. Dobra volja je sinteza ljubavi i volje. Zato se dobra volja moe razviti biranjem ciljeva koji su konzistentni sa dobrobiti drugih i optim dobrom za ljudskost . Za razliku od jake volje i vete volje koje se mogu razviti intrapersonalno, bez voenja rauna o drugima, dobra volja, kao i transpersonalna volja i univezalna volja, mogu se razviti samo interpersonalno. Dostizanje ovog stadijuma razvoja volje ( za koji je nuno prevazilaenje osnovne dileme ambivalencije-iveti na svoj raun, bez eksploatacije drugih) uvruje smer volje u pravcu individuacije. Transpersonalna volja: pored ivljenja naih ivota na niovu linosti, moemo imati i iskustvo viih realnosti: Transpersonalni self. (Ovaj pojam ima slinosti sa Eriksonovom generativnou, potrebom koja se pojavljuje nakon sticanja identiteta, tenjom za proirenjem identiteta na druge, na opte dobro...) i njegovu ekspresiju kroz Transpersonalnu volju. (esto se doivljava kao prosvetljenje u religioznom iskustvu, ili kao podsticaj ili poziv od neke vie sile ili smisla). U bavljenju nekom profesijom, profesija se doivljava kao poziv, ostvarivanje sopstvene misije. Svi aspekti volje mogu se ojaati treningom i praktikovanjem. Volja se jaa upotrebom volje, aktima volje. Meutim, uprkos naim naporima ka razvoju, mogu se pojaviti prepreke na tom putu-otpori. Neki aspekti nae linosti mogu zamagliti nau svesnost ili rasuti nau panju. Ono to najbolje moe da odri volju na putu razvoja je smisao koji nalazimo u ciljevima koje postavljamo pred sebe. U psihoterapiji se esto deava da se ispusti iz vida krajnji cilj, svrha razvoja, svrha napora volje, i da se terapeut suvie fokusira na sredstva dolaenja do krajnjeg cilja, a da zaboravi na svrhu, smisao koji stoji iza krajnjeg cilja terapijskog procesa. Cilj psihoanalize nije otkrivanje onoga u prolosti to je dovelo do neuroze. To je sredstvo za dolaenje do cilja. Ako se pobrkaju cilj i sredstvo psihodinamske psihoterapije mogu dovesti do terapijom indukovane neuroze. Svesnost krajnjeg cilja treba da podstakne volju za promenom. Volja se moe podstai na dva naina. Prvi je stav terapeuta koji je usmeren na to da podstakne volju klijenta (ne samo da ga analizira i vodi ka uvidu), time to ga vidi i otkriva u njemu osobu sa snagom, sposobnu da neto pokrene i kreira sopstvenom voljom. Danas proseni klijent ima znaajnu slabost volje. Sa jedne strane, klijenti imaju potrebu da ih neko izlei (a da ih pri tome ne promeni). Meutim, oni se, u isto vreme, i plae da e ih neko promeniti protiv njihove volje. Da e terapeut primeniti svoju volju da bi doveo do promena kakve on misli da treba da se dese. Oni klijenti koji zaista ele promenu plae se takve mogunosti jer oseaju da izleenje ne znai promenu pod tuom voljom, ve razvoj sopstvene volje i izleenje iznutra, svojom voljom. Ta volja za izleenjem se moe podstai razliitim terapijskim sredstvima. Jedno od njih je prekidanje samoodravajueg zaaranog kruga koji klijent kreira svojom kompulsivnom samoobservacijom i preokupacijom simptomima. Podsticanje klijenta da razmilja o novim mogunostima, proirivanje te suenosti preokupacija na simptome, moe da podstakne njegovu volju za promenom. Klijent e hteti da bude izleen ako uspe da da smisao tom svom izleenju, ako osea da izleenje za njega znai da e doi do izraaja,

realizovati se neki deo njega koji osea vrednim. Volja za izleenjem je u funkciji volje da se ivi. Da bi se ona osetila i bila jaka, osoba mora da veruje da ivot ima smisao, i da je taj smisao pozitivan, kosntruktivan, dobar. To nas podsea na ono to je Viktor Frankl (1987) nazivao volja za smislom koja se odraava kroz prihvatanje ivota, kroz veru u sam ivot, kroz hrabrost da se bude(Tillich, 1952). Taj akt vere sastojak je stvarnog akta volje i, kao takav, kreativan je i okrenut ka usmeravanju ivota prema uslovima u kojima e on pokazati svoju dobru, pozitivnu i konstruktivnu stranu. Na volju za promenom utie vera da je promena mogua i da ona ima smisao. Ne samo vera klijenta, ve i terapeuta. to je jae uverenje terapeuta u mogunost promene klijenta, vea je njegova posveenost i, kao procesom osmoze, poverenje klijenta u sopstveni napredak se poveava, a time i njegova volja jaa. Ljubav je drugi aspekt volje za izleenjem. Biti zdrav znai iveti zdravo sa drugima, u odnosima ljubavi i saradnje, prevazii egoizam, sebinost. Na tom nivou volja za izleenjem znai volja da se voli, da se individualna volja uskladi sa voljom drugih, za zakonima ivota, sa viom voljom. To vie nije samo individualna volja koja tei jedino zadovoljenju sopstvenih potreba i ispoljavanju sebe. To je volja koja sama sobom vlada, kontrolie sebe usklaujui se sa viim principima, voljom drugih ljudi i univerzalnom voljom. Drugi nain podsticanja volje klijenta od strane terapeuta je da ga ui aktivnim tehnikama koje su napravljene za razvoj volje. Tu su, na primer, razne beskorisne vebe, koje nemaju nikakvu praktinu svrhu osim vebanja volje. Zatim, vebe disidentifikacije sa boleu, zauzimanje stava Ja imam bolest, ali ja nisam ta bolest. U svakoj psihoterapijskoj situaciji sutinski zadatak terapeuta je da poziva klijentovu volju za izleenjem, da je pobuuje ako nedostaje, da je osnauje ako je slaba, i da je usmerava i ui vetinama za ostvarenje ciljeva osobe sa kojom radi. Kada klijent pone da sam vlada time, zadatak terapeuta je da se veto i mudro postepeno povlai. Prikladno povlaenje je takoe od sutinskog znaaja za uspeh psihoterapije kao i prikladno usmeravanje i voenje na poetku. (Kao i u roditeljstvu. Dobar roditelj zna kada treba da se povue i pusti dete da ode i samostalno ivi.) Ovim Assagiolijevim preporukama za rad sa voljom dodaemo i to da se, kroz vebu volje, volja mora uvek i analizirati-to znai redovno pratiti njen smer. Da li su aktivnosti klijenta za koje ima volju, ili je razvija, veba...usmereni u smeru individuacije, ili u smeru manipulacije-parazitiranja. Pozicija na osnovnoj dilemi ambivalencije manipulacijaaktualizacija obino nije tako vrsta, i este su socilacije (regresija), pa ih je potrebno pratiti, uoavati, i suoavati klijenta sa regresijom i obrtanjem smera volje. Za razliku od psihoanalize koja nije razvijala posebnu metodologiju za podsticanje i razvoj volje (mada proirivanje svesnosti moe uticati na pokretanje volje, kao i dobar ra dni savez izmeu klijenta i terapeuta, zatim korektivno emotivno iskustvo u odnosu sa analitiarem...) psihoterapije koje su ponikle iz psihoanalize su vie panje posvetile tome. Getaltisti istiu preuzimanje odgovornosti klijenta za svoje misli, oseanja, delanje i promenu, transakcionalisti prave sa klijentima ugovore o specifinoj promeni...U psihosintezi su razvijene brojne tehnike za trening volje, gimnastika volje i sl. Volja ima centralno mesto u psihosintezi. Assagioli kae: ovek slabe volje je kao slamka na okeanu, noena svakim talasom, pokaziva vetra, okretan svakim dakom vetra. On je rob ne samo volje drugih i spoljanjih okolnosti, ve i sopstvenih nagona i elja. Ali, nije dovoljno da volja bude samo jaka. Takva volja je podlona grekama i akscesima koji mogu dovesti do sagorevanja individue i do opasnih reakcija. Postoje psiholoki zakoni koji su istiniti koliko i prirodni zakoni, i njihovo zanemarivanje ili krenje dovodi neizbeno do ozbiljnih posledica. esto moemo videti ljude jake volje koji

zloupotrebljavaju svoju volju, preteruju u naporima, ili koriste metode koji su suvie napadni i agresivni, to rezultira unutranjim i spoljanjim konfliktima i poremeenim odnosima ili psiholokim poremeajima. Umesto toga, korienjem vetijih i harmoninijih naina, baziranim na znanju o tome kako funkcionie psiha, oni bi mogli da naprave mnogo laki nain za noenje sa suprotstavljenim silama i da ih upotrebe konstruktivno za postizanje eljenih ciljeva sa minimumom napora. Iz ovih Assagiolijevih reenica moemo videti i to da u procesu razvoja volje moe biti od velike koristi edukacija o tome kako funkcionie ovek, meuljudski odnosi, ivot...to je i jedna od metodolokih predpostavki O.L.I. metoda. Ulaenje u nesvesno je potrebno, uglavnom neophodno. Ali, potrebna je i direktna edukacija o pravilima igre zvane ivot, kao i najdirektniji trening odreenih ivotnih vetina. Uenje o ovim neohodnim ivotnim vetinama utkali smo u program edukacije iz O.L.I. psihodinamskog life coachinga. ak i kada je volja opremljena i snagom i vetinom, to jo nije kompletna volja, niti je uvek od pomoi. Kao takva, ak moe biti i tetno oruje ako je usmerena, svesno ili nesvesno, ka zlim ciljevima. Moe biti drutveno veoma opasna. ovek jake i vete volje moe koristiti svoje sposobnosti da nadvlada ili korumpira volju drugih. Neko koga nije briga za bilo koga, koji se ne plai niega, i ije aktivnosti nisu ograniene nekim unutranjim moralnim normama, oseanjem ljubavi ili privrenosti, moe imati unitavajui uticaj na druge ljude, na drutvo, pa i na oveanstvo. Postoje, takoe, moralni i duhovni zakoni koji nisu nita manje vrsti od fizikih i psiholokih zakona, iako je njihovo ispoljavanje subtilnije i manje oigledno. Poznati zakoni akcije i reakcije, ritma i ravnotee, koji vladaju fizikim svetom, takoe vladaju i u moralnoj i duhovnoj sferi. Oni koji ine zlo takoe i privlae zlo na sebe, oni koji su nasilni i zlobni nuno izazivaju nasilje i okrutnost protiv sebe. Volja mora da bude dobra, kao to je neophodno da bude jaka i veta, da bi bila kompletna volja., kae Assagioli. Najvanije pitanje je kako se razvija takva volja? Volja se esto brka sa snanim nagonima, sa upornou ili tvrdoglavou, sa impulsima, intenzivnom spoljanjom ili unutranjom aktivnou. esto ljudi cene ili se dive osobama obdarenima jakom voljom, biznismenima koji su, jakom voljom, izgradili bogatstvo, autoritativnim generalima, istraivaima koji se suoavaju sa opasnostima i tekim sitacijama...Meutim, veoma esto, takve osobe ne poseduju jaku volju, ve su posednute sopstvenim nagonima, potrebama kao to su pohlepa za novcem, udnja za senzacijama, popularnou ili avanturom. Otkrie sopstvene, autentine volje je moda najznaajniji i odluujui dogaaj u ivotu oveka. Volja je centralna sila nae individualnosti.

Metodi za trening volje u psihosintezi Trening snage volje Nelogino je oekivati da jaanje volje moe da se postigne bez istrajnosti i napora koji su potrebni za razvoj bilo koje druge sposobnosti, bilo mentalne ili fizike. Zato je prvi i nezamenjiv uslov za postizanje jake volje najiskrenija odluka da se posvetimo njenom jaanju, bez obzira na vreme, energiju i sredstva koja su za to neophodna. Na ovo bi se mogla dati primedba kao: da bih to uradio, morao bih da imam vrstu i odlunu volju, to meni i nedostaje. Takva primedba nije validna zato to

predstavlja jedan od onih zaaranih krugova u koje ljudi zatvaraju sami sebe kroz lenjost i nedostatak vere. Svi ljudi, ak i oni najslabiji, imaju makar malo snage volje koja je dovoljna da se otpone zadatak. Upotreba volje dalje jaa volju. Assigioli nudi sledee metode za jaanje volje: Priprema Da bi se obezbedio uspeh, potrebna je odgovarajua priprema da bi se kreirao inicijalni podsticaj i polet osobe da razvije volju i uini sve to je neophodno da to postigne. Za to slue vebe kao to je sledea: Sednite u udobnu poziciju, opustite miie i razmislite o sledeim reenicama primenjujui ih na sebe: a. Zamislite to ivlje moete sve tete po sebe i druge do kojih dolazi ili do kojih moe doi zbog postojee slabosti vae volje. Razmotrite te dogaaje, jedan po jedan, i onda napravite listu u kojoj ete to zapisati. Dozvolite sebi da jasno osetite oseanja koja se pri tome pojavljuju (stid, nezadovoljstvo sobom, odbojnost prema ponavljanju takvih obrazaca, iskrenu elju da to promenite...)(ovaj deo je slian analizi dobiti i tete u REBT, ili metodama psiholoke matematike u O.L.I. metodu. Zapravo, vie su usmereni na prevazilaenje ambivelencije, kako bi se pokrenula volja) b. Zamislite to ivlje moete sve prednosti koje trening vae volje moe da vam donese , zadovoljstva koja e iz toga proistei za vas i druge. Razmotrite te mogunosti, jednu po jednu, jasno ih formuliite i onda napravite listu u kojoj ete to zapisati. Dozvolite sebi da jasno osetite oseanja koja se pri tome pojavljuju (radost zbog novih mogunosti koje se otvaraju, intenzivnu elju da ih ostvarite, polet da konano krenete sa tim...) c. Zamislite sebe to ivlje kao osobu jake volje, vidite sebe kako koraate vrstim i odlunim koracima, delujui u svakoj situaciji sa punom samokontrolom, uspeno se suprotstavljajui svim pokuajima zastraivanja ili zavoenja. Vizualizujte kakvi ete biti kada dostignete tu unutranju i spoljanju mo. To je tehnika Idealnog modela. Nakon toga se moe primenjivati itanje onoga to ste zapisali kako bi se kultivisalo i pojaalo i odravala oseanje odlunosti pobueno mentalnom vizualizacijom iz prethodne vebe. U tome moe da pomogne i itanje biografija linosti koje su imale jaku volju, knjige koje podstiu volju i sl. U O.L.I. metodu se koriste sline tehnike u okviru psiholoke matematike i emotivnog raunovodstva u kojima se trai jo preciznije, kvantitativno odreivanje pozitivnih i negativnih emocija koje se javljaju kao posledica neke slabosti, nedostatka vetine, ili obrasca ponaanja (poslovanja sa svetom) koje osoba ima. Svrha toga je da se precizno, kvantitativno,u obliku broja, izrazi ta dobijamo, a ta gubimo odreenim svojim osobinama i ponaanjima i postanemo svesni da je to neto to inimo, a ne neto to nam se deava. (kvantifikacija moe pomoi da osoba preciznije moe da meri i sopstvenu promenu, ak i kada je mala. Ono to se moe kvatnifikovati moe se bolje i pratiti i kontrolisati). Nakon jasnog uvida, na potezu je volja za promenom. Assagioli, nakon perioda pripreme, preporuuje neto to zove gimnastika volje Gimnastika volje Kao to se mii jaa serijom kontrakcija, tako se i volja jaa praktikovanjem volje. Kada vebamo odreeni mii ili grupu miia, radimo vebe koje napinju ba te miie. Na slian nain se trenira i volja. Najbolje je razdvojiti taj trening od drugih psiholokih funkcija izvoenjem odreenih aktova, beskorisnih aktivnosti koje nemaju nikakvu drugu

funkciju osim treninga volje. Radite neke zadatke od kojih nema nekih drugih koristi, osim toga to treniraju vau volju i radite ih zato to su vam teki i radije ih ne biste radili. To mogu da budu naizgled smene i nebitne aktivnosti kao to je, na primer, sedenje na stolici svaki dan 10 minuta i zapaanje senzacija i mentalnih stanja koje za to vreme imamo, i koje emo zapisati. Ili, ritmiko pokretanje nekog tapa ili lenjira pet minut, i ponavljanje, za to vreme, reenice ja hou ovo da uradim. Ili, premetanje ibica u kutiji, lagano i strpljivo... U ovim vebama nije vano ta radimo, ve nain na koji to radimo. Vano je da oseamo da to radimo voljno, zainteresovano, precizno, sa stilom. Da steknemo oseaj kako izgleda kad neto radimo sa voljom. Ove vebe imaju slinu funkciju kao eksperimenti u Getalt terapiji-proirivanje svesnosti, isprobavanje odreenih mentalnih stanja i njihovo uvebavanje. Naravno, cilj toga nije larpulrartizam, svesnost radi svesnosti, niti volja radi volje. Vrednost tih iskustava i uvebavanja pokazuje se njihovom primenom u svakodnevnim ivotnim situacijama. U svakodnevnom ivotu, u obavljanju dunosti i okupacija, imamo bezbroj mogunosti za razvijanje volje. Bitan je upravo taj unutranji stav sa kojim pristupamo svakodnevnim aktivnostima. Da li smo zlovoljni, radimo to protiv svoje volje, terajui se, ili pristupamo ivotu kao dobrovoljci, dobre volje, orni. Ako, na primer, ustanemo svaki dan 10 minuta ranije nego to moramo, imamo mogunost da izbegnemo uurbanost, da osetimo kako ulazimo u novi dan lagano, sa oseanjem da smo spremni, a ne da nas nosi reka uurbanog ivota...Ili, moemo vebati stpljenje i kontrolu svojih emocija kada smo suoeni sa malim tekoama ili neprijatnostima kao to je guva u saobraaju ili ekanje u redu, ili kada uoimo greke podinjenih ili nekorektnosti onih koji su nam predpostavljeni...Mi smo odgovorni za sopstvena oseanja i moemo upotrebiti volju da ih podstaknemo ili da ih ne doivimo (to nije isto to i nesvesno potiskivanje oseanja) Kada kaemo nervira me ef nismo upotrebili najbolju formulaciju. Nerviram se zbog efa je ve bolja formulacija. Ona zapravo znai Nerviram sebe zbog efa. Ako to inim sebi, onda mogu da utiem na sebe da to ne inim sebi. Za to mi je potrebna volja, i potrebno je da tu volju vebam. Mogu i da se prepustim svim oseanjima koja se pojavljuju i da kaem ja sam osetljiva osoba, ja samo reagujem iskreno...ne mogu drugaije... Da li iskrenost znai da moja oseanja vladaju mnome, da sam pod njihovom kontrolom, da ih ne posedujem, ve da ona poseduju mene, da se moja volja povinuje volji drugih (ja samo reagujem) ili struji mojih emocija koje me obuzimaju bez moje volje. Getaltisti su uoili i vrednost jezikih formulacija naih stanja na samoprodukciju tih stanja. Setimo se vebi koje smo pominjali ranije u tekstu-na primer, prefolmulacija moram u hou. Nije isto kada sebi kaemo da neto moramo umesto hoemo (a , zapravo, ne moramo. Mora samo da se umre.) Ne moramo, na primer, da idemo na posao kad nam se ne ide. Mi to hoemo iz odreenih razloga. Karakteristike jake volje Assagioli govori o tri karakteristike jake volje:

Energija-to je oigledna i neophodna karakteristika, ali nije dovoljna. Ako je zadatak teak, neophodna je odreena koliina energije, ali ne kampanjske energije, sa povremenim nadahnuima. Potrebna je i: Istrajnost, kapacitet da se ponavlja aktivnost regularno i due vreme. Za izvesne dugorone zadatke, neophodna je istrajnost u doivljavanju smisla i svrhe napora, ak i vie od energije, i esto to doivljavanje smisla nadoknauje energiju. Koncentracija: Konstantnost energije nije dovoljna, ako se rasipamo na brojna interesovanja i zadatke koje obavljamo, ako previe rasipamo svoju panju na razne stvari, bez svesnosti o prioritetima. To je razlog zbog kojeg mnogi aktivni, energini i inteligentni ljudi ne uine nita od vitalnog znaaja. Ovaj model je, u sutini, slian onome koji getalt terapeuti nazivaju M.O.D.I. modelom kada poduavaju klijente o tome ta je neophodno za postizanje bilo kojeg znaajnijeg cilja. M.O.D.I je skraenica od: Motivacija Odricanje Disciplina Istrajnost Ako ne postoji snana pokretaka energija, neemo ni krenuti ka cilju. Meutim, to nije dovoljno. Potrebno je da pristanemo voljno da se neega i odreknemo i da raunamo na ta odricanja. Nita nije besplatno. Kota nas slobodnog vremena, energije, podnoenja nekih neprijatnosti, novca...Uvek neto kota. Potrebno je da unapred predvidimo cenu i da pristanemo svojevoljno na nju. Meutim, to ne moemo raditi haotino, samo onda kada se nama radi, ponekad...Za ostvarenje veih, bitnijih ciljeva, potrebna je disciplina. Disciplina volje, radne navike...ak i ako to imamo, cilj nam moe izmai u koliko to nismo spremni da radimo onoliko dugo koliko je potrebno. Ako volja nema istrajnost. Ako smo kratkog daha. Sve ovo o emu govorimo su opte poznate stvari. Verujemo da veina ljudi to zna, ali se toga ne dri. Gotovo uvek postoji neko ali, neki razlog, alibi, olakavajua okolnost...ono to u psihoterapiji zovemo otpori. Otpori se ne zaobilaze, ve se klijent sa njima suoava, analiziraju se i prorauju. Teko je voziti pod runom, davati gas i koiti u isto vreme. Ljudi esto, i kada znaju ta hoe, i kada znaju kako bi to mogli, podmeu sebi klipove pod tokove, koriste razne samoopstrukcije. Trening volje se ne sprovodi uspeno ako se ne motri na te samoopstrukcije i ako se one ne uoavaju, analiziraju i prevazilaze. U popularnim knjigama psihologije uspeha moemo naii na razna pravila uspeha. Prema jednoj od definicija puta uspeha postoje samo tri pravila kojih je potrebno da se pridravamo da bismo uspeli: 1.Jasno definii cilj i korake, zadatke, potrebne da bi se cilj realizovao (cilj mora biti realan i autentian-tvoj) 2. Budno prati da li te ono to ini vodi ka cilju ili od cilja 3. im primeti da radi ono to te vodi od cilja, menjaj ponaanje Zvui jednostavno, ali je mnogo komplikovano. Ljudima je esto teko i da znaju ta hoe (obino lake spoznaju ta nee), i da definiu jasno kako se do toga dolazi. Posebno im je teko da uoe

samoopstrukcije, ili da priznaju da to rade...a da ne govorimo o tome da shvate zato to rade, zato sami sebe rade. Kad i sve to shvate, esto nemaju dovoljno volje da odmah promene ponaanje...Ima vremena... uradiu to kasnije...bez svesti o ceni koju e platiti...jer obino ivot ispostavi raun na odloeno plaanje. U O.L.I. metodu je, upravo zbog toga, razvijen izvesni protokol, skup pitanja koje trae odreene kvantifikovane odgovore, a zovemo ga cenovnik ivotnih odluka. Ako jasno definiem (kroz emotivno raunovodstvo) koliko me ta kota i kada i kako u to da platim, moda neu odluivati na nain na koji odluujem. Moda e to pokrenuti moju volju da uradim ono to mislim i oseam da je dobro za mene. Ono to O.L.I. metod razlikuje od tih kognitivistikih pristupa (pristupi promeni koji polaze od ako shvati-promenie) je svesnost da su kognitivne greke, iracionalna miljenja i uverenja, pojave na povrini. Njihova pozadina su nerazvijene bazine emotivne sposobnosti. Bez psihoterapijskog rada na razvoju tih sposobnosti nema stvarne promene. Veta volja Ljudi jake volje mogu da lupaju glavom o zid ako njihova volja nije oplemenjena onim to zovemo pamet. Pamet nije samo inteligencija. A nije samo ni znanje. Pamet je sloena komponenta linosti koja ukljuuje i inteligenciju, emocije, posebnu vrstu znanja vezanog za poznavanje ivotnih zakona, i volju da se po njima ivi. Volja je, ako u sebe ne ukljui druge psiholoke sile i mentalne aktivnosti, kao to je imaginacija, emocije i nagoni, kao general bez vojske. Ona tada biva nadvladana. Njena prava funkcija je da usmerava, da stimulie, da regulie aktivnosti razliitih aspekata naeg bia tako da nas vodi do ciljeva koje smo sami postavili. Ako elimo da uspemo u ivotu moramo znati bazine injenice, zakone i mehanizme po kojima funkcionie nae bie. Govorili smo ve o ivotnim zakonima i o potrebi da se poznaju pravila igre u kojoj uestvujemo, igre zvane ivot. Ako pokuamo da postignemo neki cilj snanim naporima volje, a da nismo obezbedili saradnju drugih aspekata naeg bia (emocije, nagone, elje, potrebe...) imaemo, kao rezultat, ogromnu potronju energije, premor, nervozu i psiholoke probleme, nezadovoljstvo...ili ak kriminal ili suicid . Da bi volja bila veta, a ne samo jaka, mora biti opremljena i tim bazinim znanjima i vetinama. Govorili smo o tim bazinim ivotnim i psiholokim zakonima. Ali, da vidimo i ta Assagioli o tome kae. Koji su, po njemu, ti bazini zakoni neophodni u praksi, zakoni koje treba poznavati da bismo razvili vetu volju: 1. Imidi, mentalne slike i ideje tee da produkuju fizike uslove i spoljanje akte koji im odgovaraju. Neki psiholozi su formulisali taj zakon i ovako: Svaka predstava sadri u sebi i motornu komponentu, ili Svaka ideja je akcija u latentnom stanju ili Misao je akcija...Time se objanjava i mo sugestije, ubeivanja...Misli nisu samo misli. One neprimetno pokreu nae telo, fizioloke i miine reakcije...One postaju fizika stvarnost. To se oigledno moe posmatrati kada je osoba prikaena na poligraf, instrument koji, preko senzora, snima nae fizioloke reakcije, napetost miia, znojenje, puls i sl. U O.L.I. metodu esto koristimo poligraf kako bismo pokazali klijentima ovu povezanost (i

podstakli ih na odgovornost za sopstvene misli). Ljudi se, uglavnom, jako iznenade kada vide da svaka negativna misao, makar pomislili i neto nestvarno, iste sekunde uzbudi kou-to se pokae kao snana reakcija poveavanja provodljivosti koe (psihogalvanski refleks koe-vlaenje prstiju i dlanova). 2. Stavovi, pokreti i akcije tee da izazovu i pojaaju ideje, slike i emocije koje im odgovaraju. Poznato je, iz brojnih istraivanja, da ako glumimo, na primer, bes, izvodei grimase i pokrete besa, poeemo i da ga oseamo. Ako imitiramo telesni stav neke osobe, njenu facijalnu ekspresiju, izazvaemo u sebi slina oseanja i psiholoka stanja. 3. Ideje i predstave tee da pobude emocije koje im odgovaraju. Na primer, pomisao na pogreb evocira tugu ili strah od sopstvene smrti ili smrti neke drage osobe...Takve ideje i prestave tee da produkuju 1) akcije, kao u prvom zakonu, telesna deavanja, pokrete, 2)emocije, kao u drugom zakonu. 4. Emocije i utisci tee da pobude i intenziviraju ideje i predstave koje im odgovaraju ili koje su povezane sa njima. Na primer, strah od bolesti pobuuje seriju predstava bolesti koje su tetne jer one dalje tee da izazovu odgovarajua fizika stanja i psihosomatske probleme (kao u zakonu 1) 5. Panja, interesovanja, afirmacije i ponavljanja pojaavaju ideje i slike na koje su usmereni. Panja ini to da slike budu jasnije, izotrenije, to ini da u njima nalazimo nove elemente...ali samo elemente onoga na ta je panja usmerena. Ostalo postaje blee, nejasno. Tako gubimo kontekst, ili pozadinu u odnosu na figuru (kako bi rekli getaltisti). Ono na ta panja nije usmerena prelazi u predsvesno ili nesvesno. Interesovanja, takoe, mogu da zauzmu vei deo nae svesti i da istisnu druge elemente. Interesovanja pojaavaju panju, a panja interesovanja. Prihvatanje dovodi do identifikacije sa nekom predstavom ili idejom, to pojaava njenu sugestivnu mo i efektivnost. Ponavljanje je kao udaranje ekiem u ekser, i dovodi do utiskivanja i fiksacije neke ideje ili predstave u nas, tako da ona moe da dominira ili ak da opsedne um.(kao u fobijama, ili kod uticaja reklama, propagande...) 6. Ponavljanje i aktivnost pojaavaju potrebu za buduim ponavljanjem, to dovodi do toga da izvravanje te aktivnosti postaje sve lake, bolje, sve dok ne pone da se izvrava nesvesno, automatizovano. Navike koje se tako stvaraju mogu biti korisne jer tede energiju tako to postaju uhodani putevi i oslobaaju svest za druge aktivnosti. Ali, navike mogu i da ograniavaju, da nas vode uhodanim putevima i onemoguavaju nam da naemo nova reenja i mogunosti. Moemo stvoriti i negativne navike, uhodan negativan tok misli, emocija, ideja. Mi smo odgovorni za stvaranje sopstvenih navika. 7. Ideje, predstave, oseanja i porivi kombinuju se i grupiu, formirajui psiholoke komplekse. Takve psiholoke grupacije se stvaraju i mogu rasti do take kada postaju aktuelne podlinosti, i imaju relativno nezavistan ivot. One se razvijaju kao razliiti selfovi ili identiteti koje opisuje William James (Porodini self, Profesionalni self, Socijalni self...) 8. Psiholoki kompleksi pronalaze i koriste, bez nae svesnosti, nezavisno ili ak protiv nae volje, naine da postignu svoje ciljeve. Ovaj zakon objanjava zato nagoni i druge psiholoke sile

tee, i esto uspevaju, da nadvladaju nau kontrolu. Poznavanje i korienje ovog zakona je bitno jer to omoguava ispunjavanje tri bazina zadatka volje. Prvi je da se ne bude pod dominacijom tih kompleksa ili podlinosti. To zahteva da se one prepoznaju, da se disidentifikujemo sa njima, i tako postanemo sposobni da njima i ovladamo. Drugi zadatak je da koristimo te komplekse ili podlinosti prema naim potrebama, okolnostima i ciljevima koje elimo da postignemo.Trei zadatak volje je da modifikujemo te komplekse, modeliramo ih i harmonizujemo ih jedne sa drugima u nau optu psihosintezu. (Ovo je, drugim reima izreen, koncept o harmonizovanju i ujedinjavanju odcepljenih delova selfa koji potie iz self psihologije Kohuta i drugih autora, ili diferencijacija od introjektovanih objekata o kojoj govore teroretiari objektnih odnosa) 9. Psiholoka energija koja je neizraena i neispranjena kroz akciju akumulira se i transformie u nesvesnom, i moe da produkuje fizike efekte. To je izvor mnogih psiholokih i psihosomatskih problema, i upuuje nas na nain na koji se ti problemi mogu reavati (obrnutim pravcem). U tome je klju naih svesnih transformacija i sublimacija naih nagona (seksualnih, agresivnih,...). Iako ovi Assagiolijevi zakoni lie na svojim reima prepriane psihoanalitike koncepte, dobro je da istu stvar ujemo predstavljenu na razliite naine. Ono to njegov pristup pokuava da razvije vie od psihoanalize su psihoterapijski metodi za rad sa voljom koji se ne zadravaju samo na uvidima, saznanjima o tome ta utie na nau volju, ve se orijentiu na metode kojima se volja moe jaati, trenirati. Takve tehnike, dodue, moemo nai i u brojnim self-help tehnikama za samomotivisanje i trening uspenosti, ali one nisu oplemenjene psihodinamskim razumevanjem funkcionisanja linosti, to Assagioli pokuava u psihosintezi. On tei da edukuje klijente o bazinim i upotrebljivim injenicama do kojih je psihologija dola, a koje su upotrebljive i neophodne u procesu promene. To je, dodue, tendencija i drugih psihoterapijskih pravaca koji su potekli iz psihoanalize-t.j. od autora koji su bili psihoanalitiari (Getalt psihoterapije, Transakcione Analize, Bioenergetike... ). U O.L.I. metodu je naglaen taj edukativni pristupuenje o ivotnim, psiholokim pravilima i uenje o njihovoj primeni, trening za primenjivanje. Dobra volja U dosadanjim razmatranjima edukacije volje govorili smo o individui bez povezivanja njene volje sa voljom drugih. Kako individua nikada nije izolovana, Assagioli dalje razrauje 1. odnos individualne volje sa voljom drugih 2. odnos individualne volje sa Univerzalnom voljom. Svima su nam poznati konflikti volje izmeu nacija, drava, roditelja i dece, suprunika, prijatelja...Po ijoj e volji biti uzrok je ogromne potronje energije, vremena, novaca, bolnih oseanja, patnje. Sposobnost harmonizacije nae volje sa voljom drugih je sposobnost od izuzetnog znaaja za ivot, i na i ivot drugih ljudi. Kao to je od vitalnog znaaja harmonizacija nae volje sa prirodom (oite su posledice zagaenja prirode, globalnog zagrevanja i sl.). Kada unesemo u psihologiju pojmove dobar i zao ili lo,

ulazimo u polje razmiljanja koje savremena psihologija, sa svojom naunom orijentacijom, izbegava. Postavljanjem terapijskog cilja dobar ovek u O.L.I. metodu zali smo u polje vrednosti, u pojmove dobra i zla, i u psihoterapiji, kao to je to uinio i Assagioli sa pojmovima dobra volja i unuverzalna volja. Kao to volja ima mo da se razvije i kontrolie ostale aspekte naeg bia, druge psiholoke energije u nama, ona takoe moe da kontrolie i disciplinuje i sebe samu, da sebe dri u odreenim ogranienjima kako bi harmonino saraivala sa voljom drugih ljudi, da se uskladi i podredi univerzalnim vrednostima, da ih slobodno spozna i prihvati. Volju koja je sposobna i voljna da to uini Assagioli naziva dobra volja. On razlikuje dobru volju od dobrote, od toga da je neko dobrica, dobroduan...Dobrota je preduslov za dobru volju jer dovodi do dobrih odnosa, do saradnje...Ali, u tom pojmu je naglasak na dobroti, a u dobroj volji je naglasak na volji. To je snana odlunost da dobro pobedi, volja da se aktivno uestvuje, bori, da se bude dinamian u ostvarivanju onoga to smatramo dobrim. Osnovne prepreke koje se suprotstavlja dobroj volji je samocentriranost i sebinost. Samocentriranost moe da koegzistira sa iskrenom povezanou sa drugima, sa aktima portvovanja. Generalna tendencija samocentriranosti je da osoba sve pripisuje sebi, da sve razmatra samo iz svog ugla, da se koncentrie samo na svoje ideje i sopstvene emocionalne reakcije. Samocentrirana osoba moe iskreno eleti da ini dobro, ali samo na svoj nain, i esto je sklona da bude teka ili fanatina. Ona eli da svakoga uveri u sopstvena uverenja, nametne svoje metode i vidi reenje samo u onome to ona nudi. Takva osoba moe da uini tetu i sa najboljom namerom. Sebinost je, za razliku od samocentriranosti, rezultat bazine potrebe za samozatitom, samoispoljavanjem, ishod elje da se poseduje i dominira. Ona, kao takva, stalno nailazi na prepreke koje spreavaju njeno zadovoljenje, to pobuuje agresivnost i nasilnost, impuls da se uniti ono to ometa postizanje eljenih ciljeva (slino pojmu Patoloki narcizam). Sledea prepreka je nedostatak razumevanja drugih. Skloni smo da pogreno razumemo one koji su druge rase, nacionalnosti ili socijalne klase, koji pripadaju drugoj religiji, politikoj partiji...Ali, esto nedovoljno razumemo i one koji su nam bliski i koje volimo. To to oseamo da nekoga volimo ne dovodi, samo po sebi, do meusobnog razumevanja. esto moemo videti ljude koji se vole, ali ne razumeju, ili ne potuju, vitalne potrebe voljene osobe (suprunika, deteta ili roditelja) i tako je ugroavaju ili jo ak i pokvare ivot. Analizirajui samocentriranost i sebinost, kako ih opisuje Assagioli, moemo uvideti da se, zapravo, radi o promeni smera volje-volja se okree od individuacije ka manipulaciji i parazitiranju. Samocentrirana osoba ne prepoznaje i ne priznaje individualnost drugoga (bez obzira na dobre namere). Drugi su njen produetak, produetak njenih potreba, misli, emocija (self objekti). Njena volja je usmerena ka kontroli drugih (za njihovo dobro- kriterijum dobrog je samocentrirana osoba. Nema diferencijacije.). Sebina osoba evidentno eli da parazitira na drugome. Volja da se razume Kako se to moe prevazii? Voljom da se razume. Da bismo stvarno razumeli, moramo biti voljni da uinimo neophodne pripreme i razvijemo kod sebe specifinu sposobnost-empatiju. Empatije nije samo prepoznavanje slinosti sa drugima, sposobnost uivljavanja u

druge jer oseamo kako bi nama bilo da smo na njihovom mestu (zato to smo slini), ve i sposobnost uivljavanja u razliitost drugih, onda kada reaguju, misle i oseaju drugaije od nas . To pripremanje ukljuuje: a) Znanje o psiholokoj konstituciji ljudskog bia b) Razumevanje psiholokih razlika vezanih za uzrast, pol, temperament...c) upoznavanje sa jedinstvenom kombinacijom crta kod razliitih individua. Priprema da se kod sebe razvije ovakva sposobnost podrazumeva odreenu orijentaciju na sticanje bazinih psiholokih znanja, naina funkcionisanja oveka, i sluanje onoga to nam govore drugi ljudi, razmiljanje o tome uz kontrolisanje potrebe da odmah damo tane odgovore, potvrdimo svoja uverenja. Potrebno je da pokuamo da pustimo u nas osobu koju elimo da razumemo, umesto da pokuamo da ubacimo sebe u nju . Da joj pristupimo sa simpatijom, interesom, potovanjem...i tako je osetimo duboko u nama, uspostavljajui unutranju povezanost-identifikaciju sa njom. Tek tako kada, na neki nain, postanemo ona, moemo videti svet njenim oima i razumeti njene misli i oseanja, zamisliti sebe u situacijama u kojima se ta osoba nalazi i razumeti njene mentalne i emocionalne reakcije na te situacije. Takva empatija je mogua zbog injenice da su ljudi, u osnovi, veoma slini a, u isto vreme, i razliiti. U svakome od nas se potencijalno nalaze svi elementi i kvaliteti ljudskih bia, zaeci svih vrlina i mana. U svakome od nas je potencijalni kriminalac i potencijalni heroj. ta e se razviti zavisi od razliitih razvojnih puteva, vrednovanja, izbora i kontrole. Do slinih zakljuaka o poreklu ljudske moralnosti (etinosti) doao je i psihoanalitiar Heinrich Racker (1966) U lanku o poreklu etike Racker kae da postoji prirodni kapacitet da se diferencira dobro i zlo na samom poetku, ali ne u etikom smislu, pogotovu ne u odnosu na drugu osobu. Taj kapacitet postoji u odnosu na ono to se tie ega. To je prvo sposobnost da se diferencira zadovoljstvo od nezadovoljstva. Zadovoljstvo (ili ono to ga izaziva) je originalno dobro, a nezadovoljstvo loe. Ta razlika e, kasnije, igrati vanu ulogu u diferenciranju onoga to je dobro ili loe za drugu osobu kada je ljubav prema objektu ustanovljena. Ova injenica je izraena u maksimi ne ini drugima ono to ne bi voleo da se tebi ini ili ljubi blinjeg svoga kao sebe sama. Racker nastavlja dalje svoju analizu ovako - nije problem u tome da li postoji prirodni kapacitet za diferencijaciju dobra od zla, ve kako dolazi do toga da individua (dete) poinje da primenjuje tu sposobnost diskriminacije na svoje objekte. Dakle, ljubav prema sebi daje osnovu za kasnije razumevanje onoga to je za druge dobro ili zlo. Ovi osnovi moralnosti nisu importovani i moe se, sa pravom, predpostaviti da se javljaju kod svih ljudi, u svim kulturama, i daju osnovu za kasnije etike sudove. Ljubav prema sebi je u osnovi moralnosti. Osoba voli sebe onda kada je ego uspostavio dobre meuljudske odnose sa svojim unetim objektima koji sainjavaju super ego. Odnos prema drugima je, tako, projekcija odnosa na unutranjoj politikoj sceni linosti. Racker smatra da upravo ovo izjednacavanje Ja sa Ti predstavlja osnov etike i moralnosti. Psihoanaliza je, kae, pokazala da je suprotstavljanje, pa ak i diferencijacija izmeu Ja i Ti , izmeu ja i druge osobe, u izvesnim aspektima, samo iluzija. Prvo, predstava objekta je uvek i projekcija ega. Drugo, svako razumevanje drugoga zasnovano je na identifikovanju ljudi jednih sa drugima, a takva identifikacija ima osnova u ve postojeoj bazinoj identinosi. Tree, takva identifikacija, koja ini jedno od dva bia, je

neto inherentno u ivotu kao tenja da se sjedini sa drugima, kao deo Erosa. Ta tenja moe biti i impuls da se ponovo uspostavi jedinstvo koje je ranije postojalo pa je izgubljeno (majka - dete, ovek - priroda. . . ). Na unutranjem planu, ova tenja postoji kao potreba za unutranjim integritetom delova linosti. Eros, kae on dalje, pokazuje put - na instiktivnom nivou vodi do seksualnog sjedinjavanja, na nivou oseanja do ljubavi, na mentalnom nivou do znanja ( koje je isto tako sjedinjenost izmeu subjekta i objekta), i na voljnom, svrhovnom i etikom nivou, kako god da nazovemo taj specifino ljudski nivo, do jedinstva izmeu znanja o zakonima prirode i ovekove aktivnosti. Taj zakon bi trebao biti pretvoren u zakon nae volje i akcije. Racker ovde razmilja o jednom prirodnom zakonu kod svih ljudi da vole sebe (Eros deluje za dobrobit ega) kao i da vole druge i da budu integrisani sa njima (Eros deluje u subjektu u korist objekta, navodei subjekta da se identifikuje sa njim). Ako je ljubav prema sebi polazna taka razvoja moralnosti, pitanje je ta to u razvoju posvaa super ego i ego? Psihoanalitika istraivanja pokazuju da moralno defektne osobe ne pate od toga to nemaju super ego, ve zato to je njihov arhaini super ego preotar i primitivno sadistikog tipa. Posmatranja pokazuju da nije naredba u super egu ono to ini super ego otrim, ve je super ego taj koji ini naredbu otrom. Greka nije toliko u moralnim zahtevima, ve u otrini i surovosti sa kojom ih super ego usmerava prema egu. Tenja da se zbaci tiranin, unutranji diktator, vodi do revolta u vidu raznih oblika nemoralnih ponaanja. Zapravo, vodi do nerazvijenosti ili devijacija volje. Volja da se razume podrazumeva, dakle, volju da se razumeju i prihvate razliite tendencije u sebi samome i u drugima, da se ne sudi otro, da se prihvati razliitost i individualnost, sloboda da se bira, volju da se ini dobro na onaj nain koji zaista vodi ka dobru za sebe i druge. Na alost, kod veine ljudi postoji potreba da se namee sopstvena volja (to postoji, kao to smo videli, i iznutra. Jedan deo nas, arhaini superego, namee sebe drugim aspektima linosti) i pri tome se ljudi koriste razliitim tehnikama manipulacije voljom drugih, o kojima emo govoriti malo kasnije. Povezanost nae volje sa univerzalnom voljom Assagioli govori o transpersonalnoj volji, volji koja je usklaena sa Univerzalnom voljom. Da bi ovek dostigao taj stadijum volje potrebno je da oseti svoje mesto u univerzumu, i prestane da ivi i dela kao da je centar sveta. Time uspostavlja pravu proporciju izmeu sebe i univerzuma, neega veeg od sebe. Meutim, tada se deava neobian psiholoki paradoks. Umesto da se oseamo malim i ponienim, mi doivljavamo ekspanziju i novo dostojanstvo. Mi gubimo svoj lani oseaj vanosti, pompeznost sopstvenog ponosa i preokupiranost linim stvarima, i oseamo se usklaenima sa univerzumom. Oseamo da smo napravljeni od iste supstance, kao to je kap vode napravljena od iste supstance kao i okean. Spoznajemo da smo integralni deo toga i oseamo radost te spoznaje. Zapravo, puna individuacija vodi radosnom oseaju spojenosti, to nas oslobaa straha od usamljenosti i krivice zbog odvajanja. Oseamo kao da smo voeni nekim inteligentnim univerzalnim zakonima, smislom, i da smo pozvani (to je pravo znaenje rei poziv. Kada profesiju doivimo kao poziv, misiju), da ono to inimo ima znaaj i svrhu. Tada se pojavljuje spontani impuls da se podredimo i saraujemo sa tim veim od nas . Bilo da je to

nae verovanje u Boga, u oveanstvo, u vii cilj, vrednosti, etiku...Kada oseamo da smo pozvani, i kada smo voljni da radosno odgovorimo tom pozivu, tek tada stvarno postajemo odgovorni. Odgovor je u korenu rei odgovornost. To je spremnost da se odgovori pozivu ivota . I tu opet dolazi do paradoksa. Individualna volja, razvijena u svojoj punoi i intenzitetu, slobodnim izborom predaje se univerzalnoj volji i stapa se sa njom, a da pri tome nije ni ponitena, ni umanjena. U samom momentu kada izgleda da ona umire, izrasta sa novom snagom, transformisana. Neka bude volja tvoja, reenica je koju upuujemo Bogu. Kada individualna volja sarauje sa voljom onoga to upravlja univerzumom (usklaena sa principima ivota), onda joj ta univerzalna volja stavlja na raspolaganje sopstvenu beskonanu energiju. Tako volja, postajui dobra, postaje u isto vreme i snana i mudra, i ta spojenost, kao sveto trojstvo, kreira kompletnu, Savrenu volju. Podsetimo se onoga to smo govorili o razvojnim linijama volje i narcizma. Narcizam tei stapanju, spajanju sa idealnim objektom i restauraciji grandioznog selfa. Zdrav razvoj narcistikih tenji vodi do realistinog samopotovanja. Volja tei separaciji i individuaciji. Tek puna individuacija vodi do mogunosti zadovoljenja zdravih narcistikih potreba. Narcizam i volja se stapaju u jednoj taki. Sada kada znam ko sam, kada sam razvio sebe, mogu da se, bez straha od gubljenja sebe, spojim i sa drugim, i podredim neemu veem od sebe.

Manipulacije voljom Govorili smo, do sada, o razliitim uzrocima koji dovode do zastoja u razvoju volje- problemima separacije, strahu, krivici, narcistikim povredama...Sada emo se malo pozabaviti konkretnim nainima kojima ljudi manipuliu voljom drugih a koji su, osim to negativno utiu na razvoj volje drugih, takoe i samoporaavajui. Naziv bolest, za psiholoke probleme zbog kojih se ljudi obraaju za pomo, odavno je zastareo i smatra se neprikladnim, zaostatkom medicinskog modela primenjenog na psiholoke probleme. Danas se, uglavnom, govori da je osoba suoena sa problemima ivljenja sa kojima se teko nosi. A teko se nosi sa ivotom jer je razvila manipulativne obrasce ponaanja (kontravetine) koji su, u krajnjem ishodu, samoporaavajui. Njegova individuacija ne uspeva, ostaje, u izvesnim aspektima, nesamostalan u borbi sa ivotom. Videli smo da je za individuaciju potrebna zrela volja. Ako ovek koji ima mentalno emotivne probleme nije mentalno bolestan, ta je onda? William Glasser (1965) kae da je neodgovoran i da mu je potrebno da razvije odgovornost za sebe. Prema Eric-u Berne-u (1964)(osnivau Transakcione Analize) on je igra igara, manipulativnih oblika komunikacije koji ne vode stvarnom kontaktu i razvoju. Prema Everett-u Shostromu (1968) , getalt terapeutu, individua sa mentalno emotivnim problemima je manipulator, osoba koja eksploatie, koristi i kontrolie sebe i druge kao stvari na odreeni prepoznatljiv i samoporaavajui nain. Cilj terapije je da osoba, umesto manipulator, postane aktualizator (slino Rankovoj ideji o kreaciji samoga sebe).

Aktualizator je osoba koja prihvata sebe i druge kao linosti, a ne kao stvari, i koja je preokrenula svoje samoporaavajue manipulacije u samoispunjavajue potencijale. (moemo rei da je to osoba koja je razvila dobru volju). Meutim, da bi se neto promenilo, prvo mora da se prepozna. Zbog toga je Shostrom razvio manipulativni dijagnostiki sistem, sistem za prepoznavanje stilova manipulacije. Manipulatoru, kae on, nedostaje sposobnost da uiva u sebi, da koristi svoje znanje i da proiri svoj oseaj ivotnosti i razvoja (mogli bismo, jednom reju, rei: individuacija) Za manipulatora, razumevanje ljudske prirode ima samo jednu svrhu: kontrolu. Kontrolu nad drugima (i sobom) kao nad stvarima. Cilj manipulacije je da zaustavi individuaciju, slobodnu volju. Manipulacija ubija volju. U manipulativnim pokuajima da nametne svoju volju drugima manipulator gubi i sopstvenu autentinu volju, jer i sebe posmatra i kontrolie kao stvar. Gubi volju koja vodi razvoju, individuaciji. Na narednoj slici su prikazani bazini tipovi manipulativnih strategija i manipulativnih tehnika koje mogu postojati u svakom od nas (a moemo ih i kombinovati):

Sl. 5. Tipovi manipulatora

Diktator: prenaglaava svoju snagu. On dominira, nareuje, navodi autoritete, i ini sve to e kontrolisati njegove rtve. Varijacije diktatora su Velika Mama, Superiorni Tata-gazda kue, ef, Mali Bog, Lakta...

Slabi: Je obino rtva diktatora, njegov polarni opozit. Slabi razvija brojne vetine za izlaenje na kraj sa diktatorom. On prenaglaava svoju osetljivost. On je zaboravan, ne uje, pasivno je tih...Razvija razliite oblike pasivno agresivnog ponaanja za suprotstavljanje Diktatoru i manipulaciju njime. Varijacije Slabia su Stalno zabrinut, Glup kao lisica, Onaj koji ini ustupke, poputa (Pametniji poputa), Zbunjen, Povuen... Kalkulator: prenaglaava svoju kontrolu. On obmanjuje, zavodi, lae...stalno pokuavajui da prevari i kontrolie druge ljude. Varijacije Kalkulatora Prodavac koji ne odustaje, Zavodnik, Igra pokera, Folirant, Ucenjiva, Intelektualizator. Lepljivac: Je polarni opozit Kalkulatora. Prenaglaava zavisnost. On (ili ona) je osoba koja eli da bude voena, budalasta, da se o njoj neko brine. Puta ljude da rade stvari umesto nje. Varijacije Lepljivca su Parazit, Plaljivac, Doivotno dete, Hipohonder, Trailac panje, Bespomoan... Siledija: Prenaglaava agresiju, okrutnost, i neljubaznost. On kontrolie nekim oblikom pretnje. On je Poniava, Mrzilac, Grubijan, Zastraiva. enska varijanta je Kuka ili Dangrizalo. Dobrica: (Uvek ljubazni, Divan deko...) Prenaglaava brinost, ljubav...ubija ljubaznou. U izvesnom smislu, sa njim je mnogo tee izai na kraj nego sa siledijom. Ne moete da se borite sa Dobricom. U konfliktu sa Siledijom, Dobrica gotovo uvek pobeuje. Varijacije Dobrice su Ugoiva, Bezazleni, Svetac, Onaj koji se ne mea, Nevin, Nezahtevan. Sudija: prenaglaava kriticizam. On nikome ne veruje i stalno okrivljuje, kivan je, teko oprata. Varijante sudije su Sveznalica, Tuilac, Pop(onaj koji popuje), Sakuplja nezadovoljstava, tuih greha..., Uporeiva (vidi kakav si ti, a kakav je X.X.) , Treba Mora, Postiiva, Osvetnik, Ubeiva... Zatitnik: je opozit Sudiji. Prenaglaava porku, i neosuujui je do neprimerenosti. On razmazi druge, preterano je saoseajan, i ne doputa onima koje titi da stanu na svoje noge i odrastu. Umesto da se brine za sopstvene potrebe, on se stara samo o potrebama drugih. Varijante Zatitnika su Mama Kvoka, Branilac(Drveni advokat), Postien umesto drugih, Uplaen umesto drugih, Ispata umesto drugih, Velikomuenik, Nesebini... Manipulator uvek prenaglaava neku od ovih osobina, ili njihovu kombinaciju. Obino, kad smo izraeno jedan tip, mi projektujemo suprotnost na ljude oko nas pravei od njih svoju metu. U tome se satoji parazitiranje-ivimo na njihovim suprotnostima, umesto da ih prihvatimo, intgriemo taj deo sebe. ena Slabi e, najee, izabrati mua Diktatora i onda ga kontrolisati subverzivnim sredstvima. Meutim, svako od nas ima u sebi sve te manipulativne potencijale. U terapijskoj grupi se, obino, ispolji svaka od ovih manipulativnih tendencija. Zato grupa moe da poslui kao ogledalo za otkrivanje obrazaca manipulacije kojima se sluimo. Razlog zbog kojega nas razliiti ljudi razliitio vide je upravo to to mi eksponiramo izvesne manipulativne obrasce sa jednim, a druge sa drugim ljudima. Sve manipulacije su oblik borbe za volju. Pokuaji da se sopstvena volja, na neki od naina, ispolji i nametne drugima. Zato ljudi to ine? Uzroci manipulacije Prema Frederick-u Perls-u ,(1947) (osnivau Getalt psihoterapije) osnovni uzrok lei u ovekovom venom konfliktu izmeu samopodrke i podrke okoline. (Zapravo, psihoanalitikim renikom reeno, u problemima separacije i individuacije, problemima

prelaska iz deijih oblika zavisnosti na zrelu zavisnost, a volja je pokreta i sila vodilja tog procesa). Ne verujui u sopstvene snage, u samopodrku, ovek veruje da spas lei u oslanjanju na druge. Meutim, ne verujui ni drugima u potpunosti, osoba manipulie drugima kako bi je podrali u tom procesu. To je neto slino kao da smo suvozai koji se plae da sami voze, ali to nadoknauju tako to kontroliu vozaa. Manipulacija je, dakle, oblik zamene za neku sposobnost koju nismo razvili ili je, iz nekih razloga, ne koristimo. Manipulativne vetine su kontravetine (kako ih zovemo u O.L.I. metodu), vetine koje razvijamo umesto bazinih razvojnih vetina i sposobnosti, oblici parazitiranja. One se razvijaju i odravaju jer donose izvesnu korist inei nam, pri tome, medveu uslugu. Daju nam arenu lau, utenu nagradu, ali nas zaustavljaju u razvoju na putu ka individuaciji. Osnovni uzrok manipulacija je nepoverenje. U sebe, u ljude, u ivot i ivotne zakone. Manipulacije u sebi nose bazino neznanje, osnovne zablude. Izgleda kao da verujemo da to savreniji ili bezgreniji izgledamo, da e nas ljudi vie voleti. Verujemo da se ljubav moe dobiti na foru, manipulacijom ove ili one vrste. To je, naravno, jedna od najveih ljudskih zabluda. Istina je pre obrnuta. to smo iskreniji u priznavanju svojih ljudskih slabosti, pre e nas voleti. Ljubav se ne dobija ba lako. Ne visi okolo po drveu. Ljudi je ne daju tek tako. Alternativa koju manipulator vidi je u oajnikim pokuajima da se kontrolie druga osoba, da se, nekom vrstom moi, natera da radi, osea i misli ono to gazda manipulator eli. Da ga transformie u stvar. Njegovu stvar. Ali, time i mi sami postajemo stvar. Pokazujemo i radimo ono to mislimo da treba, ono to mislimo da e navesti druge da zadovolje nae potrebe, umesto onoga to jesmo. Time prevodimo sebe edne preko vode, jer ne dobijamo ono to nam je stvarno potrebno, istinsku, iskrenu, dobrovoljnu bliskost sa drugim ljudima, ve ono to od njih manipulacijama uiarimo. Jo jedan uzrok manipulativnih tenji oveka egzistencijalisti vide u nespremnosti da se prihvate rizici i neizvesnosti koje ivot sa sobom nosi. Oseamo se bespomonima pred brojnim mogunostima da nam se dogodi ono to je izvan nae kontrole. Dok e aktivni manipulator pokuavati besomuno da kontrolie sve to moe da bi se odbranio od tog oseanja, pasivni manipulator e se braniti oseanjem da ne moe da kontrolie nita. Time e privui aktivnog manipulatora da ga vidi kao stvar, objekt za manipulaciju (jer i sam sebe tako doivljava). Pasivno manipuliui aktivnim manipulatorom, pasivni manipulator izvlai na kvarno neki oseaj moi i kontrole, dok aktivni manipulator ivi u sopstvenoj iluziji aktivnog posedovanja moi. Pored navedenih uzroka manipulacija, moemo rei da manipulacije slue i izbegavanju intimnosti. Strah od dubokog vezivanja je jedan od bazinih ljudskih strahova. Manipulator je osoba koja se ritualistiki odnosi prema drugima tako da izbegava stvarno vezivanje i intimnost. Moemo razlikovati, u osnovi, etiri osnovna tipa manipulativnih sistema: Aktivni manipulatori: koji pokuavaju da kontroliu druge aktivnim metodama. Oni izbegavaju suoavanje sa sopstvenim slabostima zauzimajui ulogu jaeg u odnosu. Pasivni manipulatori: su oni koji odustaju od toga da mogu da kontroliu neto u svom ivotu, i tu ulogu preputaju aktivnim manipulatorima. Dok aktivni manipulator dobija pobeivanjem, pasivni manipulator dobija gubljenjem. Doputanjem aktivnom manipulatoru da misli umesto njega i da radi za njega, on pobeuje onoga iznad njega pasivnou i umrtvljenou. To moemo videti u brojnim situacijama u kojima roditelj, aktivni manipulator, mui muku sa detetom koje prihvata ta mu se kae, na primer da ui, ali mu nita ne ulazi u glavu, i roditelj mora da provede sate pored njega ne bi li mu neto sipao u glavu...

Kompetitivni manipulator: vidi ivot kao konstantnu igru gubljenja i dobijanja u kojoj mora da bude obazriv borac. Za njega, ivot je bitka u kojoj su svi suparnici, ili neprijatelji, realni ili potencijalni. On menja aktivne i pasivne metode manipulacije, zavisno od vrste bitke, i moe se smatrati nekom meavinom aktivnog i pasivnog manipulatora. Indiferentni manipulator: igra ulogu indiferentne osobe bez nade. On se povlai iz kontakata sa drugima. Njegova najea izjava je nije me briga, nije mi stalo...On tretira druge kao da su mrtvi, kao lutke koje su izgubile sposobnost razvoja i promene. Njegovi metodi su, takoe, aktivni i pasivni. Nekad je cinik, nekada mizantrop, nekada muenik i bespomonik. Njegova tajna je, naravno, u tome da nije odustao, da mu je jo stalo, inae bi prestao da igra manipulativne igre . U branim igrama se to esto odraava kao nezainteresovanost i pretnja razvodom, u kojoj se manipulator, zapravo, potajno nada da e pobediti, da e time biti po njegovom, a ne eli stvarno da se razdvoji od partnera. Bazina filozofija aktivnog manipulatora je da zadri kontrolu po svaku cenu. Pasivnog-da se nikada ne ljuti i aktivno suprotstavlja. Kompetitivnog, da uvek pobeuje. Indiferentnog-da negira da mu je stalo. ta se deava kada ovek prepozna svoje manipulativne obrasce i rei da ih promeni? Da li treba da ih se odrekne? Da ih odbaci?. Ako treba, to bi mogao biti prilian problem. Toliko smo se trudili, toliko vebali te svoje vetine, a sad treba da ih bacimo. Moda je bolja ideja zamena starog za novo ili prepravljanje starog. Moda moe i to staro za neto da poslui. teta je da se baci. Zapravo, kad bi vetine ostale, kao i volja da se sprovode, ali da im se promeni smer (od manipulacije ka aktualizaciji-individuaciji), bio bi to pravi posao. Kada govori o aktualizatoru, kao zameni za manipulatora, Shostrom napominje da nije reenje u bacanju starog, ve njegova transformacija u aktualizujue vetine i potencijale. Kako se to moe izvesti? Videli smo da nai bazini psiholoko-emotivni potencijali prolaze kroz razvojne faze koje su normalne i razvojne na izvesnom uzrastu, ali postaju patoloke ako se na njima zadrimo. U ta dobro mogu da se izrode i transformiu manipulativne vetine. ovek-manipulator je suvie obuzet kontrolom nad drugima, da ne vidi i ne uje ono to je vezano za njega. Nije slobodan da radi ono to mu ivot nudi ili da razvije sve svoje resurse potrebne za samostalan ivot, za individuaciju. Manipulisanje je posao sa punim radnim vremenom i prekovremenim radom. Manipulisanje ga ostavlja slepim. Stil ivota manipulatora ukljuuje etiri bazine karakteristike: prevaru, nesvesnost, kontrolu i bezobzirnost. Filozofija ivota aktualizatora ima etiri suprotne karakteristike: iskrenost, svesnost, slobodu i poverenje . Aktualizator je potovalac svoje jedinstvenosti i jednistvenosti drugih. Kao to bi Martin Buber (1977) rekao, on ne ulazi u to-to odnose, ve u Ja-Ti odnose. U takvim odnosima, osobe ispoljavaju ta hoe ili ele - umesto zahteva, preferencije - umesto naredbi, prihvatanje druge osobe - umesto tolerisanja, i obe su ak voljne da se iskreno predaju meusobnim potrebama umesto da igraju submisivnost. Kako se, onda, manipulacija pretvara u aktualizaciju? Shostrom to predstavlja sledeim dijagramom:

Sl. 6. Tipovi aktualizatora

Od Diktatora se razvija Lider. Lider pre vodi, nego to sprovodi diktaturu. On je snaan, ali se ne trudi da dominira. Demokratian je tip voe. (Navodi primer Vinstona erila) Komplementarni opozit lidera je Empatiar koji je sklon da saslua druge, da saosea. On prepoznaje svoje slabosti, i, mada trai od ljudi da dobro rade, razume ljudske greke i slabosti. (Navodi kao primer Eleonor Ruzvelt, i njeno razumevanje za nerazvijene narode, rad u Ujedinjenim Nacijama) Od Kalkulatora se razvija Potovalac. Umesto da iskoriava druge kao stvari, potovalac potuje sebe i druge kao linosti. Takva osoba je bio Mahatma Gandi. U svojoj borbi za nezavisnost nenasiljem uvek je duboko potovao i one sa kojima se borio. Komplementarni opozit potovaocu koji tei nezavisnosti je ljubitelj. On se razvija iz lepljivca. Ali, ljubitelj nije onaj koji je ovisan o drugima, ve osoba koja ceni osobine ili vetine ili dela koje drugi imaju i ima potrebu da to afirmie. (Primer, osoba koja se posveuje afirmaciji talenata, biograf...) Od Siledije se razvija Afirmator, asertivna osoba. Afirmator dobija potovanje, ali ne strahopotovanje. On je otvoren, direktan, snaan u obraanju, afirmisanju vrednosti u koje veruje, ali nije hostilan i dominirajui kao siledija. Njegov komplementarni opozit je Negovatelj, koji se razvija od Dobrice. On nije posluan, popustljiv i ulagiva kao Dobrica, ali je topao, prijateljski raspoloen i dobronameran. On je u stanju da duboko voli i neguje. Od Sudije se razvija Ekspresivac. On ne sudi drugima, ali je sposoban da snano, izraajno, ispolji sopstvena uverenja. Njegov komplementarni opozit je Vodi, koji se razvija

iz Zatitnika. Vodi ne prezatiuje niti poduava druge. On strpljivo pomae drugima da pronau sopstveni put i nain. Za razliku od manipulatora koji se odvaja manipulacijom od svog opozita, aktualizator integrie svoj opozit u sebe. (Da bi to bilo mogue, potrebno je da osoba razvije sposobnost celovitosti objekta o kojoj smo govorili, da spoji i sopstvene suprotnosti-za ta je, naravno, neophodna razvijenost tolerancije na ambivalenciju). On je kao baterija koja ima dva pola, pozitivan i negativan, a samo zajedno daju struju. Tako Lider u sebe integrie empatiju sa onima koje vodi, Potovalac potuje svoju jedinstvenost, ali ceni i jedinstvene osobine drugih, Afirmator je asertivan, jak, ali ume da bude i neguju, Ekspresivac ume da bude snaan i uverljiv u iznoenju svojih stavova i ideja, ali ume da bude i vodi koji podstie druge da idu svojim putem. Odnos volje i prethodnih bazinih emotivnih sposobnosti

U prethodnom delu teksta o volji napomenut je odnos izmeu gradivnih kockicapretohodnih emotivnih sposobnosti o kojima smo govorili, i volje. Sada emo se preciznije i detaljnije pozabaviti tim odnosom. Kada govorimo o slaganju lego kockica ili bazinih sposobnosti, vano je da razjasnimo da se ne radi o prostom-mehanikom slaganju u kojem je celina isto to i zbir delova. Celina je vie od zbira delova, ona ima novi kvalitet koji se ne sadri u delovima, i svaka nova sposobnost, iako je izgraena na temelju prethodnih, ini posebnu jedinicu, posebnu sposobnost sa novim kvalitetom. Pored toga, rudimenti sloenijih sposobnosti nalaze se i na ranijim stadijumima, ali u primitivnijem obliku. I beba ima neke elemente volje, kao to ima i neke oblike ljubavi (ljubav, u svom razvijenom obliku je jo sloenija sposobnost od volje, i ukljuuje je u sebe, kao to i volja, u svojim prvobitnim oblicima ukljuuje i neki oblik ljubavi...). Dakle, ne moemo jednostavno rei da se bazine sposobnosti pojavljuju odreenim redom i da se sloenije sposobnosti stvaraju kombinacijom prethodnih. Moemo rei da one omoguuju jeda drugu, i da se neke bazine sposobnosti (one jednostavnije) razvijaju u svom krajnjem obliku ranije (mada oblici ispoljavanja tih sposobnosti sazrevaju ceo ivot, a moe doi i do njihovog regresivnog umanjivanja), dok se sloenije sposobnosti (kao to su sposobnost za ljubav i rad) kasnije integriu u svoju zrelu formu. Najbolje poreenje odnosa izmeu bazinih emotivnih sposobnosti je poreenje sa hologramskom slikom. I najmanji deli slike sadri celu sliku. Hologramsku sliku moete isei na pola, videete ono to je na celoj slici. Moete je iseckati na vei broj paria, ali e na svakom od njih biti cela slika. Na alost, za predstavljanje odnosa izmeu bazinih sposobnosti i toga kako one grade sloenije strukture (sposobnosti) ne moemo nacrtati hologram. Zato emo pokuati da to predstavimo jednostavnijim grafikim sredstvima, prihvatajui i nedostatke takvog naina prikazivanja. Poeemo sa jednostavnim dijagramom:

Bazine emotivne sposobnosti oca (i okruenja majke i deteta)

Temperament deteta, uroene predispozicije Neutralizacija

Bazine emotivne sposobnosti majke

Tolerancija na frustraciju

Tolerancija na ambivalenciju

Celovitost objekta

Konstantnost objekta

Na prethodnom dijagramu moete primetiti da sve strelice idu u oba smera. Bazine emotivne sposobnosti tako i deluju-uzajamno, imaju povratnu spregu. Na vrhu dijagrama imamo neto o emu nismo do sada govorili-temperament, uroene predispozicije deteta. Poznato je da se deca, ve na roenju, razlikuju po nekim osobenostima koje se nazivaju crtama temperamenta. Neke od najpoznatijih klasifikacija temperamenata kod dece nastale su posmatranjem i procenjivanjem odreenih dimenzija ponaanja novoroenadi i odojadi: : NYLS17-Njujorka Longitudinalna Studija je, na primer, klasifikovala decu po temperamentu na tri sklopa osobina ili ponaajna stila: lak, teak i suzdran na osnovu 9 dimenzija ponaanja: Aktivnost (koliina telesne i motorne aktivnosti deteta za vreme jela, kupanja, oblaenja i u drugim svakodnevnim situacijama), ritminost (detetova predvidljivost, da li dete ima ritam u ishrani, snu, vrenju nude...), pristupanje/povlaenje (koliko pozitivno dete reaguje na nove dogaaje i podraaje, igraku, hanu i sl., ukljuujui izraavanje raspoloenja i ponaanje), prilagodljivost (lakoa kojom se dete prilagoava novoj situaciji), Intenzitet (nivo energije detetovih reakcija, i pozitivnih i negativnih), limen (koliina podraaja koja je potreba da izazove reakciju deteta), raspoloenje (broj veselih i prijateljskih reakcija koje dete pokazuje, naspram neveselih i negativnih ponaanja) i opseg panje i istrajnost (koliko duge dete izvodi neku aktivnost i spremnost deteta da nastavi sa njom kada se suoi sa preprekama. Lako dete je ritmino, obino ima pravilne obrasce hranjenja, spavanja i obavljanja nude, dobro se prilagoava novim situacijama i promenama, i obino je pozitivno i veselo raspoloeno. Teko dete ima suprotne osobine. Nema ritma, nepredvidljivo je, ne osea se dobro u promenjenim situacijama, esto plae ili pokazuje negativno raspoloenje. Uzmie pred novim iskustvima i snano reaguje na veinu podraaja iz okoline. Suzdrano dete se, takoe, slabo prilagoava promeni situacija i sklono je povlaenju pred nepoznatim ljudima i objektima. Obino je manje aktivno, a reakcije su mu relativno niskog intenziteta. Jedan broj dece u istraivanju(oko 35%) nije svrstan ni u jednu od ovih kategorija temperamenta jer nisu ocenjena visoko ni na jednoj od pomenutih dimenzija. Problem ovog istraivanja je bio u tome to se, u prikupljanju informacija, snano oslanjao na roditeljske iskaze (nisu direktno posmatrali decu). Osnovni motiv ove longitudinalne studije je bio da se otkrije uticaj temperamenta na kasniji detetov razvoj (da li, na primer, teka deca postaju teki adolescenti, i odrasli ljudi...). Thomas i Chessova su predloili tumaenje rezultata te studije po kojem uticaj temperamenta na detetov kasniji razvoj proizilazi iz stepena podudaranja
17

Njujorku Longitudinalnu studiju sproveli su pedijatri Alexander Thomas i Stella Ches i trajala je preko 30 godina (od1950-86) sa ciljem da se utvrde rane crte temperamenta i povezanost tih crta sa kasnijim detetovim socijalnim i emotivnim razvojem.

detetovog stila reagovanja i fizike i socijalne okoline. Takvo interakcionistiko shvatanje je slino onome koje ovde zastupamo i odgovara onome to psihoanalitiari nazivanju tuning, ili usklaivanje, natimavanje-izmeu deteta i okoline (pre svega majke). Kako, meutim, dolazi do tog usklaivanja? Koji se procesi pri tome odvijaju? Na koji nain to utie na sposobnost deteta i majke za neutralizaciju, a time i razvoj drugih bazinih emotivnih sposobnosti (tolerancije na ambivalenciju i frustraciju, celovitost i konstantnost objekta...i razvoj volje.) Pre nego to preemo na ta povezivanja da se upoznamo sa jo dve klasifikacije temperamenata kod dece. PremaEAS18 klasifikaciji temperamenata dece procenjivane su 3 dimenzije ponaanja-emocionalnost (koliko brzo dete postaje uzbueno i poinje snano negativno da reaguje na podraaje iz okoline...na primer, probude se na neki zvuk i intenzivno plau. Plomin je smatrao da brzina razdraivanja i intenzitet reakcija postoje zbog uroenih razlika izmeu nervnih sistema dece, pri emu neka deca imaju bre okidae i automatski doivljavaju vee uzbuenje nego druga.)19, aktivnost (detetov tempo i korienje energije-ne opisuje smer kretanja, ta dete voli da radi, u ta ulae energiju) i socijabilnost ( odnosi se na detetovu preferenciju da bude sa drugim ljudima. Deca procenjena visoko na ovoj dimenziji ne vole da budu sama i esto podstiu kontakt i interakciju sa drugima. Ova mera ne opisuje bliskost deteta sa roditeljima. To je, naprosto, mera toga koliko neko dete uroeno preferira podraaje iz socijalne okoline pred onima koje mu pruaju predmeti.) U klasifikaciji Rothbratove20 su, kao dimenzije temperamenta, procenjivane dve dimenzije ponaanja: reaktivnost (odnosi se na lakou i intenzitet deijih reakcija na podraaje-i pozitivno i negativno uzbuenje. Ispitivana su deca stara tek dva dana-i njihova reakcija , na primer, na zaeerenu cuclu-neka deca su jae reagovala-jae sisala od druge. Sa 18 meseci je ispitivana reakcija dece na nepoznatu osobu-pokazalo se da su deca koja su intenzivnije reagovala na zaeerenu cuclu jae pozitivno reagovala i na nepoznatu osobu. Isto je vailo i za negativne reakcije-bile su jae kod one dece koja su imala jae pozitivne reakcije) i samoregulaciju (detetova sposobnost da povea ili umanji svoju reaktivnost, kontrola uzbuenja...) Sve ove studije pokazuju da se ne nose sva deca i sve majke sa istim intenzitetom i vrstom problema kada je u pitanju ovladavanje neutralizacijom, a time i ostalim bazinim sposobnostima. Nekoj deci je (a time i majkama) ovladavanje ovim sposobnostima oteano od roenja, konstirucionalno. Tee je neutralisati intenzivnije nagone (i libidinozni i agresivni), i u tome najbitniju ulogu igra sposobnost za neutralizaciju majke (kao i oca, njegova
18

19

20

Ovaj su model razvili Plomin i Buss, 1984-86. god. Iako je snano bioloki usmeren (smatra temperament naslednom crtom koja se rano pojavljuje), i ovaj model ima interakcionistiko usmerenje kada tumai razvoj deteta. Iako je detetova emocionalnost, aktivnost i socijabilnost uroena, njegov sveukupni socijalni razvoj e zavisiti od toga u kakvoj su interakciji ove osobine sa osobinama njegove socijalne i fizike okoline. Kako se, u okviru O.L.I. metoda, esto koristimo i psihofiziolokim metodama, kao to su biofidbek i neurofidbek, radili smo sa velikim brojem dece sa takozvanim ADHD sindromom (Deficit panje sa hiperaktivnou) koji je, prema mnogim istraivanjima, genetski uslovljen i baziran je na drugaijem funkcionisanju nervnog sistema). Osnove odlike dece sa ovim sindromom su selektivna panja (samo na ono to ih interesuje), impulsivnost, rasejanost i hiperaktivnost. Sva ova ponaanja se mogu uklopiti u temperament tekog deteta. Takvi naini reagovanja oito imaju neurofizioloku osnovu koja se moe videti na EEGu deteta kao dominacija Teta (sporih) modanih talasa u odnosu na Beta (bri) modani talasi. Ali, takoe znamo i da procenat uspeha u tretmanu ove dece ide od 95-98% uspenosti-to pokazuje da se i uroeno moe modifikovati i uskladiti adekvatnim odnosom okoline. Modani talasi se mogu, ak, i uvebati uz pomo neurofidbek treninga i trajno se moe promeniti nain funkcionisanja (to znai da se moe uticati na temperament). Ovaj model su dali Mary Rothbart i Goldsmit (1989, 1992)-on takoe koristi upitnike za roditelje u proceni deijeg temperamenta, ali se ti podaci uporeivani sa podacima koji su prikupili uvebani posmatrai u domu deteta.

sposobnost neutralizacije moe da potpomogne majinu, da je umiri. Ako roditelji ive u zajednici sa jo nekim-primarnom porodicom oca ili majke, okolina moe bitno da utie na sposobnost majke za neutralizaciju-da je uzdrma ili podri). Usklaivanje u odnosu majka dete je od presudnog znaaja za razvoj bazinih emotivnih sposobnosti deteta. Dovoljno dobra majka za jedno dete ne mora biti dovoljno dobra za drugo dete, za dete drugaijeg temperamenta. Da li e dete objekt doiveti kao dobar ili lo ne zavisi samo od objekta (majke) ve i od temperamenta deteta, od njegovih uroenih sklonosti za doivljavanje i ponaanje na odreeni nain. Nedavno smo imali priliku da pratimo na TV kanalu Nacionalna Geografija seriju emisija o Cezaru-aptau psima. Cezar je, zapravo, psei psihoterapeut koji lei psihu pasa leei opor- to jest njegove vlasnike. U tim emisijama mogli su se, konkretno i vidljivo, pratiti upravo procesi o kojima govorimo. Opte je poznato da psi razliitih rasa imaju uroeno razliite udi ili naravi(ili temperament). Neke rasu su agresivne, druge dobroudne, neki su smireni, drugi hiperaktivni...Cezar kae da imaju razliite energije. I u okviru iste rase moemo uoiti, od roenja, ak i u istom leglu, odreene individualne razlike. U istom leglu moete zapaziti hiperaktivne tence, i one koji su spavai, radoznalce i plaljivce, deronje i askete...reaktivnije i manje reaktivne, one koji se lake samoobuzdavaju i one kojima to teko ide...lake, teke i suzdrane...kao i kod ljudi. Naravno, takve individualne razlike moemo zapaziti i kod njihovih vlasnika. Razlike u sposobnosti za neutralizaciju (da smire situaciju, da budu pribrani, razumni...), za holding (da osete ta se sa psom deava, ta mu treba, da empatiu, ali da ne izgube pribranost, da ga dri) i kontejning(da mentalno obradi sirove psihike sadraje svog psa, njegove beta elemente, da ih svari, detoksicira i vrati nazad upotrebljive-kroz razumna ponaanja...izgleda da i psi ue kroz projektivnu identifikaciju), razlike u doslednosti ponaanja (konstantnosti i celovitosti objekta), i snazi, vetini i dobroti volje. Tako, ukrtanjem karakteristika pasa i ljudi, nastaju raznorazne kombinacije, od kojih su neke prilino pogubne i za vlasnike i za pse. Neki ljudi e lako, kako kae Cezar, izbalansirati i energiju i um agresivnog picbulterijera, dok e drugi imati problema i sa balansiranjem blagorodnog i benignog retrivera. (nedavno smo imali priliku da vidimo enku retrivera koja napada i grize drugu enku retrivera koja joj je, maui repom, prila da se igra-dok vlasnica bespomono kuka i logoroino pria kao to to i inae redovno ini veito uzbuena. Saznajem da to nije prvi put, da enka inae hoe da ugrize i da je nepredvidljiva. Za poznavaoce retrivera to je veoma udan, redak, gotovo nemogu dogaaj). Tek, Cezar je uspevao da, balansiranjem energije, oseanja i ponaanja vlasnika, za kratko vreme ini uda koja su se odraavala u promenama ponaanja otpisanih pasa. Od onih koji su bili toliko agresivni da su drani vezani ili ak u kavezu, preko hiperaktivnih sa kojima se nije moglo opstati, do plaljivih sa kojima se nije moglo u etnju...Zapravo, uporeivanjem tretmana, iz emisije u emisiju, moglo se videti da je, to bi rekao oka Balaevi, princip isti, sve su ostalo nijanse. Psihoterapeut Cezar je aptao vie vlasnicima nego psima, uei ih neutralizaciji (kako da smire sebe i psa), holdingu i kontejningu, i kako da budu voe opora, ili, u prevodu, autoritativni roditelji (kombinacija topline i voenja-discipline). Pa, na neki nain, to rade i dobri psihoterapeuti...i sa decom i sa odraslima (spominjali smo Greensonova zapaanja o vanosti sposobnosti za neutralizaciju kod psihoterapeuta. To je obrazloeno malo drugaije nego to to ini Cezar sa psima i njihovim vlasnicima...ali, princip je isti...) Kako smo dosta radili sa decom koja imaju ADHD (deficit panje sa hiperaktivnou), kroz nau ordinaciju je, tokom godina, protrao opor od vie stotina takve dece. Meutim, gotovo redovno smo od roditelja uli reenicu koja je izraavala njihovo uenje i neku vrstu pravdanja: Ne mogu da verujem da je kod vas tako miran...kao da je neko drugo dete, moete da steknete drugaiji utisak i da pomislite da izmiljamo kako se ponaa...oekivali smo da e ve da vam se popne na plafon...kako to postiete, a ne podiete glas.... E, da. Uglavnom nam je lake da

neutralizujemo energiju deteta nego roditelja. Moda zato to su deca blie psima...Ali, kako to Cezar uspeva sa vlasnicima? Zato mu tako lako ide? Zbog toga to snima TV. Ili to je lake to uiniti kad su u pitanju oseanja vlasnika prema psima, nego kad su u pitanju oseanja roditelja prema deci? No, idemo dalje, na tumaenje prethodnog grafikona. Videli smo da uroene osobenosti deteta mogu snano uticati na to kako ono doivljava svet, koliko snano doivljava i prijatne i neprijatne stimuluse, koliko brzo i snano reaguje, da li ima ritma u ishrani, spavanju, pranjenju...Te osobenosti mogu, svakako, uticati i na sposobnosti majke za dovoljno dobro materinstvo, dovesti u iskuenje njene sposobnosti za neutralizaciju, toleranciju na frustraciju i ambivalenciju, celovitost i konstantnost objeka... i uticati na kvalitet odnosa majka dete. Bazine sposobnosti su, kao to smo rekli, uzajamno povezane u oba smera. Slab kapacitet za neutralizaciju (bilo da je to odraz tekog temperamenta deteta, nedostatka majinih bazinih emotivnih kapaciteta, neusklaenosti u interakciji majka-dete) oteae sposobnost spajanja doivljaja objekta u celinu (odnos prema celoj osobi). To e, dalje, ometati razvoj tolerancije na ambivalenciju-jer suprotna oseanja mogu biti u izraenim opozitima i tee ih je spojiti. Videli smo da je za razvoj sposobnosti tolerancije na frustraciju na ranom uzrastu internalizacija objekta (ako dete stvori unutranju predstavu majke koja je obojena pozitivnim oseanjima, ono je ima u sebi, i moe da ga tei i bodri unutar njega, i kad nije fiziki prisutna) od presudne vanosti. Funkcije umirivanja, koje je obavljao materinski objekat, sada preuzima detinje arhaino ja. Tako se postepeno razvija detinji kapacitet da bude samo. Ali, kako dete moe da internalizuje ceo objekt, majku kao linost, ako prema njoj gaji izrazito ambivalentna oseanja. Morae da pribegne nekim od mehanizama za odbranu od ambivalencije o kojima smo ranije govorili (cepanje, pomeranje, povrnost, potiskivanje...). Svaki od tih mehanizama moe da, u odreenoj meri i na odreeni nain, ugrozi razvoj tolerancije na frustraciju. Ako, na primer, upotrebi mehanizam cepanja objekta (a time i vlastitog ega) na dobar i lo parcijalni objekt, moe majku, u odreenim momentima, doivljavati kao idealizovani, savreni objekat ljubavi prema kojem e usmeravati intenzivne libidinozne investicije (fiksirati se) i sebe doivljavati kao savreno, grandiozno bie. (mehanizam primarnog poistoveivanja). Meutim, ta e uraditi sa drugom stranom medalje, sa opozitom dobre vile, sa zlom veticom. Da li e ga progoniti spolja (pomeranjem na druge objekte, kroz razne deije strahove), ili e ona preuzeti vlast kada doe do nekog nezadovoljstva, frustracije. Da li e se vila pretvoriti u veticu. Ako frustracija pretvara vilu u veticu, kako nauiti toleranciju na frustraciju? Takve promene izazvivaju intenzivne oscilacije ekstremno suprotnih oseanja i, da bi se ona umirila, da bi ego smanjio koliinu napetosti sa kojom treba da izae na kraj, potrebna mu je razvijena sposobnost neutralizacije...I tako se, povratnom spregom, cela kula od karata trese ako je bilo koji od sastavnih elemenata pomeren iz leita ili nije izgraen. Problemi, meutim, ne moraju da krenu od vrha, od neutralizacije, niti od ekstremne ambivalencije. Mogu da krenu i od nedostataka u razvoju tolerancije na frustraciju. Od previe ili premalo neega (frustracije). Kao i kod razvoja imuniteta, i razvoj tolerancije na frustraciju moe biti otean nedostatkom pelcovanja. Kod pelcovanja, organizam razvija antitela u borbi sa oslabljenim izazivaima bolesti, i ima municiju kad se pojave pravi neprijatelji. Optimalna frustracija, prilagoena uzrastu i sposobnosti deteta da se nosi sa njom, razvija toleranciju na frustraciju. Ako ona nije razvijena, i manja frustracija e se doiveti kao smak sveta, to e dovesti do snanih emotivnih reakcija, snane ambivalencije prema objektu, gubljenja sposobnosti neutralizacije...I kula se opet trese (esto i jae nego kod onih kod kojih se tresla kroz snanije frustracije). To je pria o prezatienoj deci, deci kojoj je previe udovoljavano, korumpiranoj deci (koripcija je u tome to se preteranom

udobnou, bez frustracije, dete potplauje da ne odraste, da ne razvija sposobnosti i samostalnost). Kreemo se, lagano, ka razumevanju uticaja razvoja prethodnih bazinih sposobnosti na razvoj volje. Ako bismo se osvrnuli na Eriksonove stadijume psihosocijalnog razvoja, do sada smo se bavili prvim stadijumom, bazino poverenje naspram nepoverenja, i kreemo na drugi-autonomija naspram sumnje i stida. U naim razmatranjima pokuavamo da objasnimo razvoj neto drugaije od Eriksona. Erikson je govorio uglavnom o stanjima i oseanjima, povremeno ih meajui sa sposobnostima (poverenje je oseanje i stanje, autonomija takoe, volja i inicijativa su, meutim, bazine sposobnosti, stabilan identitet je stanje, dok su marljivost-radinost i sposobnost za intimnost sposobnosti...), tako da se gubi odreena konzistentnost u onome ime se oznaavaju stadijumi-as stanjima, as sposobnostima. Da bi odreena stanja bila mogua-potrebne su razvijene sposobnosti koje osobi omoguuju da se nalazi u tom stanju. Poverenje, na primer, da bi bilo zdravo bazino stanje, a ne malignitet ili maladaptacija (bazino nepoverenje kaoniim izazvan stav, ili naivnost-poverenje na veresiju, ili poverenje koje se bazira na idealizaciji-to jest na mehanizmima cepanja ili pomeranja negativnih oseanja, ili potiskivanja) zahteva sposobnosti celovitosti objekta (realno doivljavanje drugoga kao celine), konstantnosti objekta (da bi se odrala konstantnost bazinog oseanja prema sebi i svetu, realnosti), sposobnost tolerancije na ambivalenciju (da se poverenje ne bi zasnivalo na nerealnom odnosu-idealizaciji kao odbrani od ambivalencije), toleranciju na frustraciju (da ne bi svako osujeenje dovodilo do agresivnosti i ugrozilo i celovitost i konstantnost objekta, stvaralo snanu ambivalenciju...) Poverenje je, dakle, kao stanje i oseanje, posledica stalnog rada navedenih sposobnosti, njihove meusobne saradnje na odravanju stanja. Kad je neki od stalno zaposlenih radnika (sposobnosti) na bolovanju, ili nije razvijen, stanje je uzdrmano, nestabilno, ili nije dostino. Odsustvo ili neadekvatan rad svakog od navedenih radnika, bazine emotivne sposobnosti, manifestuje se na stanje celine na specifian nain. Radnike zamenjuju skupo plaeni tezgaroi-ili mehanizmi odbrane. Kaemo skupo plaeni jer su mehanizmi odbrane radnici psihe koji ne reavaju probleme, ve ublauju napetost nekom vrstom falsifikata, iskrivljavanja stvarnosti. Zato ih, u O.L.I. metodu, nazivamo vri posao vetinama (dri vodu dok majstori odu), negativnim vetinama ili kontravetinama. Mehanizmi odbrane su zamena za sposobnosti. Kad majstori odu, poto su, na kratko, naminkali stvarnost, ostaju posledice njihove neadekvatne zatite ili majstorluka-psiholoki problemi i problemi osobe u suoavanju sa ivotom. Dodue, ne prave ba svi mehanizmi odbrane istu tetu, ali svi prave odreenu tetu. Oni su oblik korupcije ili samokorupcije, podmiivanja samog sebe (lanom sigurnou, lakim nainom, udobnou, skupo plaenim privilegijama). ivot, meutim, uvek otkrije mito i korupciju, svako nelegalno poslovanje sa njim. To se plaa odreenim stanjem osobe, stanjem zbog kojega se obraa psihoterapeutu za pomo. Potene radie, ili bazine sposobnosti, se udruuju u grupe (prema vrsti posla koju treba da obave) i te grupe dobijaju oblik novih sposobnosti, ali nisu prost zbir delova, ve dobijaju novi kvalitet celine. Tolerancija na frustraciju (neutralizacija je preduslov), udruena sa celovitou o konstantnou objekta, dae novu sposobnost-sposobnost odlaganja zadovoljstva. Zato je to nova sposobnost? Zar nije to isto to i tolerancija na frustraciju? Pa, nije. Tolerancija na frustraciju se moe razviti na razne naine. Moe biti obojena stavom, ne oseam frustraciju jer nita ne oekujem, ili nita ne elim, pa se i ne frustriram. Erikson je govorio o tome da se, u stadijumu bazino poverenje.naspram nepoverenja, kao pozitivan ishod razreenja ove krize, javlja nada, kao ljudska vrlina. Nada, meutim, nosi u sebi i oekivanja, a oekivanja i mogunost frustracije...Meutim, ako je sposobnost tolerancije na frustraciju podrana celovitou objekta (realnim doivljavanjem sebe, drugoga, stvarnosti...) i konstantnou objekta (znam da je neko uz mene, ja sam uz sebe, ma, sve e, na kraju, ipak

biti dobro ako uinim ono to mogu, a mogu...dobro je jae od zla...ovo odricanje ima smisao...), tolerancija na frustraciju e biti obojena sasvim drugom bojom, i sposobnost odlaganja zadovoljstva nije sposobnost za samomuenje, ve odlaganje, odricanje sa ciljem i smislom. Takav doivljaj-stanje sebe nazivamo strpljenje (s-trpljenje-trpljenje sa unutranjim, konstantnim objektom). Ono je produkt rada ove grupe sposobnosti, kad mu se pridrui i tolerancija na ambivalenciju (opredeljenost, jasno mi je ta hou, znam da nije sve idealno, ali je dovoljno dobro, dovoljno ga volim da sam opredeljen da idem ka tome stav), i volja u razvoju koja izlazi iz stadijuma kontravolje. I, kao proizvod rada starih i novih radnika, javlja se i odreeno stanje smirenosti. Naravno, to ne znai da dete postaje mali Buda, i da to stanje nee biti uzdrmano novim razvojnim zadacima i krizama. Vidimo, dakle, da, sa ovim skupom radnika koji dobro sarauju, dete, u izvesnoj meri, stie i sposobnost samoregulacije (moe da bude samo-ima sposobnost da bude samo, da regulie svoja emotivna stanja, da samo sebe utei, smiri...i u odsutnosti spoljanjeg objekta-jer ima konstantnost objekta u sebi, kao internalizovanu sposobnost, moe da tolerie frustraciju, odloi zadovoljstvo, sposobno je da se strpi...)to mu omoguava da se, opet u izvesnoj meri, pouzda u samo sebe (poeci samopouzdanja). Spremno je za separaciju i individuaciju. Za to mu je, naravno, potrebna volja. Na dijagram, sada, izgleda ovako:

Bazine emotivne sposobnosti oca (i okruenja majke i deteta)

Temperament deteta, uroene predispozicije Neutralizacija

Bazine emotivne sposobnosti majke

Tolerancija na frustraciju

Tolerancija na ambivalenciju

Celovitost objekta

Konstantnost objekta

Sposobnost odlaganja zadovoljstva

Sposobnost samoregulacije

Sposobnost da se bude sam

Poto je sposobno da bude samo, dete je sposobno i da zapone proces separacije i individuacije. Na tom putu ka autonomiji kao stanju potrebni su mu svi prethodni saveznici, ali i novi pokreta i vodi, volja. Kao to smo rekli, kako i kakva e se volja razviti zavisi od toga u kakav e se tim uklopiti, i u kojoj meri e biti potrebno da volja, umesto svog posla, separacije i individuacije, radi i poslove drugih lanova tima, onih starijih (razvojno) a , moda, manje sposobnih, nedovoljno razvijenih da bi, na svojim pleima, izneli zahteve novih razvojnih zadataka. U nedostatku sposobnosti, volju mogu u svoj tim ukljuiti i vri posao majstori, to jest, mehanizmi odbrane. U kombinaciji sa njima, volja moe dobiti drugaije osobenosti i drugaiju funkciju od one koja vodi razvoju. Moe obrnuti smer. Neutralizacija i volja Potsetimo se, ukratko, ta smo rekli o neutralizaciji: Kada doe do transformacije energije upetljane u konflikt u neutralizovanu energiju, dolazi do promene u funkciji. Funkcija postaje autonomna i automatizovana. (npr. opta sposobnost reavanja problema, planiranja i organizovanja akcije). Nedovoljna sekundarna autonomija ini osobu nesposobnom da se nosi sa sopstvenim nagonima i podlonom regresiji.
Da bi volja bila veta, kako kae Assagioli, nije dovoljna samo snaga volje. Potrebno je upravo ta opta sposobnost reavanja problema, planiranja i organizovanja akcije. Volji je potrebna neutralizovana energija, stabilno napajanje. Zavisna od energije instikata, libida i agresije, volja nije stabilna. (izmeu jake i vete volje stoji stabilna i koncentrisana volja. Stabilnu volja je sposobnost koja ne zavisi od naleta energije, ve ima sopstveni izvor napajanjaneutralizovanu energiju). Pored nestabilnosti, volja osobe koja nije ovladala sposobnou neutralizacije ima i problem opsednutosti instiktualnim impulsima. Ona nije jaha ve konj. Spolja moe izgledati da je ta osoba bie snane volje, da tei da istera po svome, da ne odustaje...Meutim, takva volja je impulsivna, nepromiljena, zadrta...Ona, zapravo, ne vodi osobu stvarnoj samostalnosti, ve raznim oblicima nametanja drugima, impulsivnom ponaanju, manipulacijama. U koliko je volja opsednuta agresivnim impulsima, njena snaga e se ogledati u isterivanju pravde ili traenju dlake u jajetu, teranju po svome, tvrdoglavosti i drugim oblicima agresivnih ispoljavanja sa ciljem da se nametne sopstvena volja drugima. Opsednuta libidom, volja e se ispoljavati kroz ponaanja koja tee da zadovolje potrebu osobe da ima druge, da ih poseduje, da ih dobije, da se zalepi za njih. Takva osoba nee potovati druge i njihove granice i teie da, kroz formu ljubavi, usisa druge u sebe, da ih koristi kao parcijalni objekt, sredstvo za zadovoljenje potrebe. (podtsetimo se da od sposobnosti neutralizacije, u velikoj meri, zavisi celovotost objekta, sposobnost doivljavanja drugog kao celovitog ljudskog bia odvojenog od sopstvenih potreba) Nesposobnost neutralizacije podjednako i agresivnih i libidinoznih impulsa, ako je njihova snaga podjednaka (to onemoguava razvoj tolerancije na ambivalenciju) moe dovesti do totalne paralize volje, gubitka volje. Osoba sa problemima neutralizacije moe imati problema sa svih est koraka u aktima volje o kojima govori Assagioli: sa istraivanjem (sa odreivanjem ta eli da uradi i kakve su joj potrebe. Uglavnom e oseati da neto mora da uradi, da je to jae od nje, umesto da to hoe da uradi kao akt svesne volje, samoposedovanja), promiljanje (korienje mudrosti da izabere izmeu mogunosti. Mogunosti su neki oblici prisile, mora tako, neto je tera), odluivanje (koja je akcija najvanija u tom trenutku. Osoba reaguje nagonski, teei direktnom zadovoljenju nagona, nepromiljeno, impulsivno), prihvatanje cilja (ostati povezan sa odlukom. To nije mogue jer nije ni bilo voljne odluke, ve prisile. Pored toga, izvori energije nisu stalni-nema autonomije Ega, energija je zavisna od instiktualnih poriva). Izvravanje (usmeravanje energije kroz korake ili akcije neophodne da se ostvari cilj. Potrebni koraci i akcije nisu ni postavljeni, osoba tei da, u jednom dahu, dobije ono to eli, ili da isprazni tenziju nagona. Svi ovi akti volje zahtevaju prilian stepen sposobnosti neutralizacije. Osoba sa nesposobnou neutralizacije e, u zavisnosti od stepena nesposobnosti, od toga koje nagonske impulse ne moeda neutralizuje, izabrati jednu od strategija manipulisanja voljom drugih (i njena volja je podjarmljena). Bie diktator ili slabi, siledija ili lepljivac...Naravno, izbor strategije zavisie od kombinacije sposobnosti za neutralizaciju sa drugim bazinim emotivnim sposobnostima.

Konstantnost (celovitost) objekta i volja

Govorili smo o tome da konstantnosti objekta omoguava da se pozitivna unutranja slika objekta odri, bez obzira na zadovoljstvo ili nezadovoljstvo'. Time dete stie sposobnost da tolerie kratke separacije od majke. Rekli smo i to da je volja sredstvo separacije. Kako se, meutim, moemo odvojiti od objekta sa kojim se nismo ni spojili kako treba, iju stabilnu mentalnu reprezentaciju nemamo u sebi. U tom sluaju, odvajanje je gubitak (ne samo objekta ve i sebe, jer nema diferencijacije objekta i sebe), a volja sposobnost koja vodi ka gubitku. Zdrava, razvojna volja se doivljava kao opasnost. Rekli smo ranije da se separacija odnosi na intrapsihiki proces koji vodi do self-objekt diferencijacije (razdvajanja predstava sebe od predstava objekta ljubavi) i objektivacije (Hartman 1956). To je proces u kojem majka poinje da se opaa kao odvojena od selfa. Individuacija je centrirana oko detetovog razvijajueg self koncepta, i nastaje kroz evaluaciju i akspanziju detetovih autonomnih ego funkcija. Ovi procesi dovode do spremnosti i zadovoljstva u nezavisnom funkcionisanju. Paralelno sa ovim se odvija razvoj 'konstantnosti realnosti' (Frosch, 1966), koja omoguava autonomnim ego funkcijama 'da toleriu promene u sredini bez psihike pometnje ili poremeaja adaptacije'. Naravno, to je mogue u koliko je u razvoju deteta dolo do celovitog doivljavanja objekta i stabilne mentalne (emotivne) reprezentacije objekta. U tom sluaju, volja e, kao sposobnost, voditi ka zrelom odvajanju i individuaciji. Bez adekvatnog razvoja celovitosti i konstantnosti objekta putevi razvoja volje skreu ka stranputicama.

Kada smo govorili o procesu separacije i individuacija kroz zapaanja Margaret Mahler, posebno smo istakli subfazu ponovnog pribliavanja, jer njeno uspeno razreavanje rezultira dubokim intrapsihikim promenama ukljuujui: 1) ovladavanje kognitivno intenziviranom separacionom anksioznou; 2) afirmaciju oseaja bazinog poverenja; 3) postepeno sniavanje i naputanje oseaja omnipotencije koja je doivljena u simbiotskoj zajednici sa majkom; 4) postepenu kompenzaciju za umanjeni oseaj omnipotencije kroz razvoj detetovih natastajuih kapaciteta ega i oseaja autonomije; 5) ovrivanje srnog doivljaja selfa; 6) uspostavljanje oseaja kapaciteta za ego kontrolu i modulaciju snanih libidinalnih i agresivnih poriva i afekata (kao npr. infantilni bes); 7) saniranje razvojno normalne tendencije da se odri veza sa voljenim objektom kroz njegovo cepanje na dobar i lo objekat, a time i saniranje odgovarajueg intrapsihikog rascepa; 8) zamenu cepanja kao mehanizma odbrane potiskivanjem, kao kasnijim mehanizmom za obuzdavanje neprihvatljivih afekata i impulsa prema objektu (Settlage, 1977). Kakav je znaaj ovih razvojnih promena za razvoj volje? Ovladavanje separacionom anksioznou ini volju instrumentom separacije i individuacije. Neovladavanje separacionom anksioznou ini volju sredstvom manipulacije usmerene na kontrolu objekta (pokuaj nelegitimnih naina spajanja sa objektom, nepotovanja tuih granica, slobode...ostvarivanja koristi koje nisu razvojne). Ako se ne ovlada celovitou objekta, ne napusti mehanizam cepanja, volja se usmerava ka parcijalnim objektima. To, zapravo, znai da osoba ne doivljava drugog kao linost, celovitu osobu, ve kao dobre ili loe parcijalne objekte koji slue zadovoljenju potrebe (ako su dobri), ili ih treba unititi ili pobei (ako su loi), ili u potpunosti kontrolisati kako bi se spreila njihova promena. Tako drugi ljudi postaju sredstva, predmeti kojima treba manipulisati radi ostvarenja potreba i ciljeva koji nisu razvojni. Naravno, sredstva kontrolisanja objekata mogu biti razliita, od kontrole slabou i bespomonou, do kontrole silom, agresijom, krivicom...Razliite tipine

oblike manipulacije voljom (ulaganja volje u nerazvojne ciljeve) videli smo u dijagramu manipulacija voljom. . Govorili smo i o povezanosti razvoja volje i narcizma. Nesposobnost odravanja celovitosti i konstantnosti objekta dovodi do toga da osoba ne moe da napusti oseaj omnipotencije koji je doivljan u simbiotikoj zajednici sa majkom. enja ka ponovnom uspostavljanju tog stanja vodie osobu kao grevitim i esto manipulativnim traenjima tog simbiotikog raja i doivljaja veliine (omnipotencije) u odnosima sa drugima, to e initi realistine aktivnosti koje bi mogle voditi zrelom samopotovanju neprimamljivima. Zaista, nita to realno moemo da uinimo ne moe se meriti sa oseanjem omnipotencije u simbiozi. Zato bismo se trudili da padnemo sa konja na magarca? Zato raditi i kroz rad, postepeno, ostvarivati sopstvene potencijale, kad to oseanje moe da se dobije lake, kroz fantaziju, iluziju, manipulaciju...Problem je u tome to ne moe. Realnost stalno rui te iluzionistike pokuaje, a cena lakih naina je ogromna-psiholoko, emotivno zdravlje. Iluzije omnipotencije se,. uglavnom, preokreu u krajnju zavisnost i samooklevanje vodei do sve veeg gubitka volje. Videli smo ranije, u teksu o konstantnosti objekta, da nemogunost usvajanja konstantnosti objekta vodi dugoronoj sklonosti ka prekomernom oslanjanju na spoljanje objekte pri samoregulaciji. Agresivnost prema njima pokree strahove o njihovom unutranjem unitenju, a ovo povratno akrivira potrebu za njihovim paljivim nadgledanjem u stvarnosti. Libidinalna vezanost i anaklitike tenje, suprotno tome, pobuuju strahove od zarobljavanja od strane objekata spolja, pa prema tome izazivaju potrebu za povlaenjem od njih. Sve ovo rezultira dubokim potekoama u odravanju optimalne distance.
Potekoe u odravanju optimalne distance u velikoj meri utiu na deformacije volje kao sposobnosti koja vodi separaciji i individuaciji. M

eanje sa drugima pokree karakteristinu potreba-strah dilemu : intimnost predstavlja rizik da ih drugi proguta, dok rastavljenost znai osudu na usamljenost. Volja postaje rastrzana, kao mi u vicu o sir-slanina miolovci (sa jedne strane je sir, sa druge slanina, a izmeu ilet. Mi se okree as ka jednom, as ka drugom poeljnom cilju, i tako, ambivalencijom, see sebi vrat. Situacija je jo opasnija miolovka kada u ondnosu na oba cilja postoji i elja i strah). Ovo dovodi do razliitih kompromisa (u pokuajima da se uzme i sir i slanina uz stalno rezanje vrata, ili da se sauva vrat uz odricanje sira ili slanine...). Granina linost nastavlja da se kree napred-nazad. Volja takve linosti je sluena, rastrzana, upregnuta u dva razliita pravca. Linost narcistike organizacije moe da ostane odana due i da ree pokazuje takve oscilacije. Meutim, njena volja e biti usmerena ka kontroli objekta, stvaranjem zavisnosti objekta od sebe, i bie usmerena ka stvaraju imida grandiozne veliine oko kojega se vrte sateliti-zavisni objekti. Paranoidna linost se jei od svake promene distance koju iniciraju drugi. i nastoji da se oslanja na pouzdanost svog straha da e ga drugi izdati. Njena volja e biti budni straar, otkirivalac opasnosti koja potie od drugih, spoljanjeg sveta. Terae ga ka drugima (jer paranoidne osobe ele bliskost) i u isto vreme ga tititi od svakog rizika ostvarivanja te elje. Shizoidna linost se odluuje za prividno povlaenje, dok zadrava intenzivnu zamiljenu vezu sa svojim objektima. Njena volja nee funkcionisati u vezi sa spoljanjim svetom. Nema pokuaja zdrave separacije. Reenje je elegantno (naravno, i jako skupo). Veza sa idealizovanim objektom je zamiljena i unutranja. To je puna emotivna separacija od spoljanjih objekata-i za to vie nije potrebna volja. Separacija je postignuta odbacivanjem spoljanjeg sveta - a time i volje. Kada ne postoji kapacitet za razumevanje drugih u njihovoj celosti i tolerancije na ambivalenciju, javlja se tendencija da se na realne prepreke reaguje negativnim promenama

raspoloenja. Kod klijenata sa aktivno usmerenim egom, takvo preplavljivanje sa agresivnou koja ne moe da se neutalie, moe dovesti do destruktivnih i nasilnikih postupaka (samovolje, agresivnog nametanja volje drugima). Kod drugih, sa manje agresivnim nabojem, kod kojih preovlauje oseanje straha i zavisnosti, realne prepreke dovee do odustajanja, povlaenja, gubitka volje, depresivnosti, paninih napada i sl. Nedostatak celovitosti objekta znai, u isto vreme, i nedostatak celovitosti cilja-onoga ka emu teimo. Posao, ili bilo koja aktivnost koja nije dobar objekt-ne ide nam lako, onako kako mi elimo, moe postati objekt agresije (npr. kad neto radimo, crtamo ili piemo, pa nam ne ide kako bismo eleli, onda besno pocepamo list, zguvamo ga, bacimo...ili odustanemo i vie ne elimo time da se bavimo...) ili se moe pobei od te aktivnosti. Problem je u tome to, u realnom ivotu, nema aktivnosti i poslova koji vode ostvarenju nekog znaajnog cilja a da u sebi ne nose, pored onoga to je lepo i lako, i ono to zahteva vei napor od eljenog, poneto dosadno...Nema idealno dobrog objekta-posla koji ne bi zahtevao prihvatanje i dobrog i loeg to on nosi u sebi (toleranciju na ambivalenciju-koja nam omoguava odravanje celovitosti objekta, bilo da je objekt posao, aktivnost, osoba...ili mi sami) Neki ljudi to, meutim, neprestano trae - konstantno oslanjanje na zapamenu reprezentaciju dobre majke (parcijalnog objekta) iz simbiotike faze. Ovo moe dalje uticati na uporno traganje za potpuno dobrim objektima u spoljanjem svetu. esto se uz ovo udruuje i fantazija 'jednog dana' u kojoj se oekuje dan kada e u ivotu postojati potpuno odsustvo bola i konflikata. Klijenti se meusobno razliku po tome na koji nain tee ostvarenju ove fantazije. Oni sa narcistikom linou, aktivno tee njenom ostvarenju kroz socijalni uspeh i zalaganje na radu (volja im moe biti i jaka, i veta, ak stabilna...ali ne vodi stvarnoj individuaciji, i pored uspeha i naizgled samostalnosti-njen cilj je nerealan-grandiozni Ja spojen sa idealizovanim objektom. Realni ljudi i realni uspesi ne daju zadovoljenje i realno samopotovanje). Oni koji su antisocijalni tee ostvarenju fantazije kroz prevare, kocku
i pokuaje bogaenja preko noi. (i njihova volja nije usmerena ka individuaciji, ve ka fantaziji spajanja sa idealnim uivanjem-parcijalnim objektom koji zadovoljava potrebe). Paranoidne osobe se fokusiraju na prepreke koje stoje na putu ostvarenja ove fantazije. Granini e frenetino tragati za ostvarenjem kroz zanesenosti, zaljubljivanja, perverznu seksualnost i droge. izoidni e pasivno ekati magino deavanje, iznenadnu sreu ili ansu koju e omoguiti pojava nekog harizmatinog gurua. Sve osobe sa ozbiljnim poremeajem linosti trae ponovno uspostvljanje unutranje ravnotee koja je godinama ranije naruena. Sve one su konstantno u potrazi. Ali ne u potrazi za nalaenjem sebe kroz separaciju i individuaciju. Njihova parazitska volja je okrenuta u pogrenim smerovima koji ih vode ka ne-voljama.

Tolerancija na ambivalenciju i volja

dva tipa ambivalentnih manifestacija. Sukcesivnoj ekspresiji dve strane ambivalencijetemporalnom splitingu ( dete e poljubiti svoju majku u jednom trenutku, i udariti je u sledeem) i kondenzaciji obe strane u jednoj akciji (dete e zagrliti svog mlaeg brata ili sestru sa takvim oduevljenjem da ga skoro ugui..) , kao i o modelu odbrane koji se sastoji u potiskivanju jedne komponente polarnosti i reaktivnog pojaavanja druge komponente (npr. dete potiskuje agresivna oseanja prema majci, reaktivno pojaavajui poslunost i potrebu da zadovolji...). Svaki od ovih mehanizama borbe sa ambivalencijom na svoj nain moe uticati na osobenosti volje. Temporalni spliting na udljivost volje. Osoba je as dobre volje, puna energije, spremna da sve uradi sa poletom i entuzijazmom, dok u sledeem trenutku upropasti ono to je uradila. (esto se za takvu volju koriste izrazi kao pljune pa lie ili ponaa se kao krava

Sposobnost tolerancije na ambivalenciju takoe, u velikoj meri, odreuje razvoj volje. Govorili smo, u teksu o toleranciji na ambivalenciju,

koja da mleko, pa ritne kofu...). Takva osoba je u stalnim oscilacijama izmeu dobe volje i zlovolje. Zavisno od toga na koju je nogu ustala. (Prisetimo se primera klijenta koji se saalio na jadnu abicu, pa je onda zalepio kad je pobegla iz tegle...). Kod kondenzacije obe strane ambivalencije u jednoj akciji osoba moe pokazivati snanu volju da neto uradi, ali to ini na takav nain da proizvodi kontraefekat. Recimo, pokuava da zatiti nekoga, ili da promovie nekoga, a to ini na takav nain da toj osobi nanosi tetu. Samo nemoj ti da me brani-esto ujemo od drugih koji su rtve entuzijazma onih koji na ovaj nain izlaze na kraj sa ambivalencijom. Ljudi koji kondenzuju obe strane ambivalencije u istoj akciji se, takoe, oseaju kao rtve nezahvalnosti. Oni ulau toliko dobre volje u svoje aktivnosti, veze, posao...a ispadne da uvek upropaste ono u ta su se uloili (u toj varijanti gube volju, jer oseaju da njihova ljubav unitava) ili da drugi ne shvataju njihove dobre namere i portvovanost (u ovoj varijanti ili gube volju jer oseaju da se njihova ljubav i dobra volja ne cene, da su drugi nezahvalni, ili postaju navalentni u elji da isprave nepravdu, da dovedu stvari na svoje mesto. Koliko god moglo izgledati da je takva osoba aktivna ona, zapravo, stoji u mestu-plus i minus se potiru, rezultat je nula. Volja takve osobe ne moe biti ni dobra (jer dobra namera u sebi nosi i agresivnost koja uniti njen napor), ni veta (ne ini stvari na nain koji vodu uspehu). Takva volja ne vodi separaciji i individuaciji-ve se vrti u zaaranom krugu. Drugi model odbrane od ambivalencije, koji se sastoji u potiskivanju jedne komponente polarnosti i reaktivnog pojaavanja druge, nosi sa sobom drugaije uticaje na volju. Ako se potiskuje negativna strana ambivalentne polarnosti, to se esto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe, kaenje za nju, preterana elja da se ugodi...Umesto ka odvajanju i individuaciji, volja se usmerava ka rtvovanju, poslunosti, udovoljavanju (predavanju volji drugoga)...Umesto da razvije dobru volju (voljno prihvatanje zahteva okoline iz ljubavi, iz potrebe da se uzvrati dobro dobrim) dete koje koristi ovaj mehanizam postaje adaptirano dete, starmali...osoba koja negira sopstvenu volju prisilno se trudei da udovolji. Vezano za aktivnosti i posao kojim se takve osobe bave, volja postaje opsesivna, prisilna, sitniava, perfekcionistika...Postaje neto to osoba mora, a ne neto to osoba hoe. Ta pojava nam je dobro poznata iz analize opsesivnih osoba. Kada se, meutim, potiskuje pozitivna strana ambivalentne polarnosti, volja se moe okrenuti izraenu samovolju, zlu volju, bezobzirnost. Umesto da napusti posao koji mrzi, ili osobu koju mrzi, individua koja potiskuje pozitivnu stanu ambivalentne polarnosti ispoljava snanu volju da ini negativno, da ugroava objekt, da mu se sveti, da ga nervira, da zabuava, da vara...Potiskuta pozitivna strana se odraava kroz snanu vezanost za ono to se mrzi (u tome je smisao izreke ko se bije-taj se voli). U oba sluaja, volja je usmerena ka objektu, ka tome da se on zatiti od sopstvene mrnje, ili da se mrzi da se ne bi oseala vezanost...Volja je preokupirana odnosom sa objektom, i nije raspoloiva za ono emu je namenjena-proces separacije i individuacije. Takva volja nema vremena ni energije da se bavi sobom-sopstvenim razvojem... Ako se kao mehanizam odbrane od ambivalencije koristi povrnost, osoba svata zapoinje, a nita ne dovrava, ne udubljuje se...rasplinuta je na vei broj odnosa ili aktivnosti. Povrnost omoguava osobi da njena sposobnost tolerancije na ambivalenciju ne doe pred iskuenje, da se ne suoi sa visokim naponom oprenih emocija. Kada se taj emotivni napon raspodeli na veliki broj objekata (ljudi, aktivnosti) postie se stabilnost sistema tako to nema koncentracije napona u bilo kojem odnosu. Posledice po volju su te da je volja kratkog daha, povrna, volja medenog meseca-energija i trud se ulau samo do odreene mere, dok postoji poetno uzbuenje novim.Volja, na taj nain, postaje

promiskuitetna. Volja osobe je kao TV program: od svega po malo, ni od ega dovoljno- tako se razvija povrno-zabavna filozofija ivota. Tolerancija na frustraciju i volja: U prethodnom tekstu o toleranciji na frustraciju videli smo koje mehanizme osoba moe da koristi kada nije u stanju da tolerie nezadovoljavanje odreene potrebe. Na koji nain ti mehanizmi netolerancije na frustraciju utiu na razvoj i funkcionisanje volje. Videli smo da su bazini mehanizmi odbrane od frustracije koje se ne moe tolerisati negiranje i devaluacija elje-potrebe. Kako je volja sredstvo separacije i individuacije-negacija i devaluacija elje najee vode do negacije ili devaluacije potrebe za rastom i razvojem. Kad osoba ne moe da tolerie frustracije na putu realizacije potreba za separacijom i individuacijom, ona negira ili devaluira te potrebe: Ma, boli me uvo za sve, Ba me briga za to..., kulira, bleji i gradi od toga ivotnu filozofiju koja racionalizuje zaostajanje u razvoju igraj se dok moe, i onako te nita lepo ne eka ako odraste, samostalnost je smorna... Na taj nain osoba umanjuje sopstvene ambicije, uproseava se i postaje lenja. Negacija i devaluacija elje-potrebe za razvojem, dovodi do gubitka volje, jer elja je motor volje. elja ili potreba ija se frustracia ne moe tolerisati moe se, mehanizmom projekcije, premestiti u drugu osobu. Osoba koja ne moe da podnese rizik frustracije premeta svoju potrebu u drugu osobu koja ima petlju za to, i identifikuje se sa njom (ivi kroz drugu osobu). Kohut to naziva blizanakim transferom. Osoba se identifikuje sa drugim kao da je drugi on sam-blizanac, i kroz drugoga nastoji da ispuni sopstvenu elju, bez rizika od frustracije koju bi donelo neispunjenje elje kada bi pokuavao da je sam zadovolji. Umesto da razvija sopstvenu volju, osoba sa tim mehanizmom e biti sledbenik ili trener nekog drugog-kao to to ine, na primer, ambiciozni roditelji (ili suprunici) koji ostvaruju svoje neipunjene ambicije kroz uspehe dece i njih guraju svom silom, jer sebe nisu bili u stanju da pokrenu. Pomeranjem potrebe u drugoga i volja kao sredstvo separacije se premeta u drugu osobu. Osobi koja je to uinila preostaje samo volja koja je vezana za opsluivanje onoga u kojega je potreba premetena (titonoa viteza, menader sopstvene dece, sledbenik...). Ako se osoba zadri na mehanizmu negiranja i devaluacije elje, najverovatnije je da e razviti zavist prema onima koji to nisu uinili, a zavist e dovesti do obezvreivanju onih kojima se zavidi. Tada se volja moe razviti kao sredstvo za devaluaciju drugih i postati maliciozna. Ona nije sredstvo odrastanja, ve sredstvo za stvaranje iluzije razvoja tako to e se umanjiti drugi. Jedan od generalnih odbrambenih mehanizama od frustracije koja se ne moe tolerisati je i reaktivna formacija-okretanje u suprotno. Aktivna tenja se okree u pasivno ekanje da se neto desi. Umesto aktivnog ulaganja volje u proces individuacije i separacije, osoba eka da joj se dogodi ivot. Ona ne devaluira elju, ali devaluira volju (i inicijativu, o emu emo govoriti u narednom poglavlju). Time odklanja rizik aktivnog pokuavanja i pasivno eka ispunjenje elje.

Netolerancija na odreene vrste frustracije moe imati i specifine mehanizme odbrane koji se, na specifian nain, odraavaju na volju osobe. Ono to psihoanalize zove oralnim frustracijama, to jest frustracijama vezanim za oralni period razvoja libida, mogu dovesti do neadekvatnog razvoja tolerancije na frustraciiju potrebe za primanjem. Ako se nije razvila tolerancija na frustraciju tih potreba osoba: nema volje da bilo ta radi sama. Oekuje da neko radi umesto nje. Neko uvek mora da bude tu...Nema volje ako nema trenutne nagrade, pohvale...nestrpljenje, oekivanje brzog zadovoljenja. Nerazvijenost tolerancije na frustraciju vezane za davanje ("analna") dovodi do toga da osoba: za svaku uskratu, ili rtvu, najee trai kompenzaciju. Netolerancija na obaveze, disciplinu, zahtev od drugoga, ti e mi kae-stav. Prkos, odnosno ogromnu frustraciju koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim. Vodi do tvdoglave, prkosne "kontra volje", odlaganja: Evo sada u...... to je kompromisna tvorevina koja, u sutini, znai i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. (mogli bismo to nazvati "dvovolja") ili do apsolutnog pokoravanje svakom autoritetu (iz koga esto moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu).("Potuljena volja") Netolerancija na frustraciju rivaliteta (edipalna) dovodi do volje da se ide do dozvoljene granice. Javlja se nedostatak volje kada se priblii cilju-strah od uspeha, uporeivanja. Kod osobe se moe uoiti preteran zahtev za izvesnou u partnerskim odnosima, ljubomora, kontrolisanje partnera, ...u poslu, ograniavanje na funkcije u kojima se ne tri, izbegavanje mogunosti uporeivanja, samoopstrukcije-da se ne bi dolo u poziciju izlaganjarivaliteta, prenaglaen strah od uspeha-strah od neuspeha. Netolerancija na narcistike frustracije moe doneti mnoge nevolje sa voljom. Volja moe biti upregnuta u svrhe izgradnje nerealne, grandiozne slike, umestu u realna samoostvarenja koja bi vodila individuaciji i zrelom samopotovanju. Narcistike frustracije, koje dovode do narcistikih povreda, mogu podjarmiti volju osobe i okrenuti je ka osveti i eksploataciji drugih, kako bi se nadkompenzovala narcistika povreda. U svakodnevnom govoru moemo uti prie o tome kako iskompleksirani ljudi ili sujetni ljudi (osobe sa patolokim narcizmom) mogu imati veoma snanu volju da grade svoje lane imide i da se svete onima koji uzdrmaju njihovu lanu tvorevinu. Kao i za prethodne bazine emotivne sposobnosti, daemo tabelarni prikaz ispoljavanja zrele, razvijene volje, kao i ispoljavanja nezrelih oblika volje.

Sposobnost: Volja: Sposobnost ulaganja kontinuiranih napora u ostvarivanje razvojnih ciljeva-sposobnost osobe da se razvija u samostalnu individuu. Duboka, unutranja usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni. Volja je centralna sila nae individuacije Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Manifestuje se u psiholokom dostizanju kreativne dobrobiti na tri razvojna nivoa: 1.)Nivo dobrovoljnog prihvatanja obaveza-osoba prihvata ono to je ranije doivljavala kao prinudu. Na tom nivou savesti kao dunosti, osoba se miri sa unutranjim i spoljanjim nunostima (to se mora, mora se...) i osea harmoniju, jer se njena volja identifikuje sa kolektivnom voljom i idealima drugih. Osoba osea da je, svojom voljom, dobar ak, radnik, lan kolektiva... 2)kreativna faza odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono to sama hoe (ostvarivanje sopstvenih ciljeva). Osoba ima kapacitet da podri ideale koje je sama kreirala. Kreativna volja je samosvrhovita bez dominacije nad drugima. Osoba je sposobna da obavi est koraka u svim aktima volje: Istraivanje: odreivanje ta elimo da uradimo ili kakve su nam potrebe. Promiljanje: korienje mudrosti da se izabere izmeu mogunosti Odluivanje: koja je akcija najvanija u tom trenutku Prihvatanje cilja: ostati povezan sa odlukom Planiranje: odreivanje najboljeg naina da se postigne cilj Izvravanje: Usmeravanje enerije kroz korake ili akcije neophodne da se ostvari cilj. Osoba ima sva etiri aspekta razvijene volje: 1. Jaka volja, (snaga volje, jak motiv energija, istrajnost i koncentracija) 2. Veta volja, sposobnost koja nam omoguuje da stimuliemo, reguliemo i usmeravamo druge aspekte naeg bia, nae emocije, misli, impulse, intuiciju, imaginaciju i senzacije, kako bismo postigli eljeni cilj. Ovaj aspekt volje nam omoguava i da izaberemo aktivnosti koje su u skladu sa naim unutranjim atributima, da istraimo nesvesne motive i blokove koji utiu na nae ponaanje, kao i da osmislimo adekvatne naine za realizaciju ciljeva. 3. Dobra volja - sinteza ljubavi i volje. Moe se razviti biranjem ciljeva koji su konzistentni sa dobrobiti drugih i optim dobrom za ljudskost 3.Transpersonalna volja-potreba koja se pojavljuje nakon sticanja identiteta, tenjom za proirenjem identiteta na druge, na opte dobro, na ulaganje u neto to je vee od nas samih. Potreba da se individualna volja uskladi sa voljom drugih, za zakonima ivota, sa viom voljom. To vie nije samo individualna volja koja tei samo zadovoljenju sopstvenih potreba i ispoljavanju sebe. To je volja koja sama sobom vlada, kontrolie sebe usklaujui se sa viim principima, voljom drugih ljudi i univerzalnom voljom. -Individualna volja, razvijena u svojoj punoi i intenzitetu, slobodnim izborom predaje se univerzalnoj volji i stapa se sa njom, a da pri tome nije ni ponitena, ni umanjena.

Ispoljavanje nedostatka: parazitska volja, manipulativna volja-volja usmerena u smeru suprotnom od individuacije: Nedostatak volje-bezvoljnost, nesposobnost osobe da se pokrene, uloi energiju, nedostatak energije da se odri pokret, gubljenje ambicija, volje za ivotom. Parazitizam (preivljavanje na raun drugih) kontra volja(za dvogodinjake je to normalan razvojni stadijum), manifestuje se kao neu koje se protivi volji drugih, onome to se mora. Odbijanje da se prihvati ono to je nuno za ostvarivanje sopstvenih ciljeva-jer se doivljava kao nametnuto. Odbijanje da se prihvate obaveze postavljene od sveta ili od sopstvenog selfa. -samovolja neprikladna uzrastu, i volja koja se okree protiv sebe. -blokiranost u stvaranju sebe, rastrzanost izmeu potrebe da se samovoljno opire volji drugih i neuspeha da se stvore i potvrdi sopstveni ideali. Ogroman utroak energije na vonju pod runom, premor koji ne odgovara ostvarenom zadatku. -Odugovlaenje, razvlaenje, odlaganje, izgovori, alibiji, Manipulativna volja-manipulacije drugima (diktator-snagom, slabi-svojom osetljivou, kalkulator-kontrolom, zavoenjem, ucenom...lepljivac-svojom zavisnou, siledija-agresijom, dobrica-ljubaznou) -Neartikulisana volja (neveta)-volja da se istera svoje, pravei pri tome pogrene korake kao muva bez glave, glavom kroz zid ili povreujui ljude. -nestrpljivost i brzopletost u elji da se to pre doe do cilja. -odustajanje od svega to ne ide glatko -bes kad ne ide glatko, pokuaji da se zadovolji potreba po svaku cenu-na silu napadi ljubavi-potrebe za voljenom osobom bez obaziranja na potrebe te osobe Nemogunost da se odlae, planira, da se razvijaju vetine potrebne za dostizanje cilja akti volje osobe su kratkoga daha. Burni ali brzosagorevajui. Osoba sve uradi sa poletom i entuzijazmom, dok u sledeem trenutku upropasti ono to je uradila. (esto se za takvu volju koriste izrazi kao pljune pa lie iliponaa se kao krava koja da mleko pa ritne kofu...). Takva osoba je u stalnim oscilacijama izmeu dobe volje i zlovolje(kapriciozna) -Kod kondenzacije obe strane ambivalencije u jednoj akciji osoba moe pokazivati snanu volju da neto uradi, ali to ini na takav nain da proizvodi kontraefekat. -Ako se potiskuje negativna strana ambivalentne polarnosti to se esto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe, kaenje za nju, preterana elja da se ugodi...U poslu, kao perfekcionizam, samopregornost, opsesivnost, prisilnost, sitniavost... Volja je upregnuta-osoba negira sopstvenu volju prisilno se trudei da udovolji.-moe se preokrenuti u suprotnost-potrebu da se uniti prethodno voljeni objekt, da se zabuava, nervira, sveti... Takva volja je uvek usmerena ka objektu i nema vremena ni energije da se bavi sobom-opstvenim razvojem... Ako se potiskuje pozitivna strana ambivalencije-osoba moe biti vezana za neto to osea da mrzi-neto je vee-a eli da ode, danapusti drugu osobu, posao, aktivnost. -ako je odbrana od ambivalencije povrnost-osoba svata zapoinje, a nita ne dovrava, ne udubljuje se...rasplinuta je na vei broj odnosa ili

Volja i druge bazine emotivne sposobnosti: Volja sa nerazvijenom neutralizacijom: -Zavisna od naleta energije, nestabilna. opsednutost instiktualnim impulsima. Volja nije jaha ve
konj,impulsivna, nepromiljena, zadrta.

-ne vodi osobu stvarnoj samostalnosti ve raznim oblicima nametanja drugima, impulsivnom ponaanju, manipulacijama. U koliko je volja opsednuta agresivnim impulsima, njena snaga e se ogledati u isterivanju pravde ili traenju dlake u jajetu, teranju po svome, tvrdoglavosti i drugim oblicima agresivnih ispoljavanja sa ciljem da se nametne sopstvena volja drugima.

Volja sa nerazvijenom celovitou i konstantnou objekta: Neovladavanje separacionom anksioznou ini volju sredstvom manipulacije usmerene na kontrolu objekta (pokuaj nelegitimnih naina spajanja sa
objektom, nepotovanja tuih granica, slobode...ostvarivanja koristi koje nisu razvojne). Parazitiranje.

-sklonosti ka prekomernom samoregulaciji.

oslanjanju

na

spoljanje

objekte

pri

Nedostatak celovitosti objekta znai, u isto vreme, i nedostatak celovitosti cilja-onoga ka emu teimo. Posao, ili bilo koja aktivnost koja nije dobar objekt-ne ide nam lako, onako kako mi elimo, moe postati objekt agresije (npr. kad neto radimo, crtamo ili piemo, pa nam ne ide kako bismo eleli, onda besno pocepamo list, zguvamo ga, bacimo...ili odustanemo i vie ne elimo time da se bavimo...) ili se moe pobei od te aktivnosti -fantaziranje umesto volje-fantazija jednog dana u kojoj se oekuje dan kada e u ivotu postojati potpuno odsustvo bola i
konflikata-zadovoljenje bez truda

Volja sa nerazvijenom tolerancijom na ambivalenciju: udljivost volje. Osoba je as dobre volje, puna energije, spremna da sve uradi sa poletom i entuzijazmom, dok u sledeem trenutku upropasti ono to je uradila. (esto se za takvu volju koriste izrazi kao pljune pa lie iliponaa se kao krava koja da mleko pa ritne kofu...). Takva osoba je u stalnim oscilacijama izmeu dobe volje i zlovolje(kapriciozna) -Kod kondenzacije obe strane ambivalencije u jednoj akciji osoba moe pokazivati snanu volju da neto uradi, ali to ini na takav nain da proizvodi kontraefekat. -Ako se potiskuje negativna strana ambivalentne polarnosti to se esto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe, kaenje za nju, preterana elja da se ugodi...U poslu, kao perfekcionizam, samopregornost, opsesivnost, prisilnost, sitniavost... Volja je upregnuta-osoba negira sopstvenu volju prisilno se trudei da udovolji.moe se preokrenuti u suprotnost-potrebu da se uniti prethodno voljeni objekt, da se zabuava, nervira, sveti... Takva volja je uvek usmerena ka objektu i nema vremena ni energije da se bavi sobom-opstvenim razvojem... Ako se potiskuje pozitivna strana ambivalencije-osoba moe biti vezana za neto to osea da mrzi-neto je vee-a eli da ode, danapusti drugu osobu, posao, aktivnost. -ako je odbrana od ambivalencije povrnost-osoba svata zapoinje, a nita ne dovrava, ne udubljuje se...rasplinuta je na vei broj odnosa ili aktivnosti.

Volja sa problemima tolerancije na frustraciju: - negiranje postojanja elje umesto ulaganja volje u njeno ostvarenje: Ma, nije mi ni stalo do toga -devaluacija elje, to i nije tako vano. Umanjivanje ambicija, sopstvenih sposobnosti, uproseavanje. -reaktivna formacija-okretanje u suprotno. Aktivno kretanje ka odreenom cilju se okree u pasivno oekivanje da se to desi. Volja i specifina netolerancija na frustraciju: -tolerancija na frustraciiju potrebe za primanjem: Nema volje da bilo ta radi sama. Oekivanje da neko radi umesto nje . Neko uvek mora da bude tu...Nema volje ako nema trenutne nagrade, pohvale...nestrpljenje, oekivanje brzog zadovoljenja. -tolerancija na frustracije vezane za davanje: za svaku uskratu, ili rtvu, najee trai kompenzaciju. Netolerancija na obaveze, disciplinu, zahtev od drugoga,ti e mi kae-stav. Prkos, odnosno ogromnu frustraciju koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim. -odlaganja: Evo sada u......-kompromisna tvorevina, koja u sutini znai i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. -apsolutno pokoravanje svakom autoritetu (iz koga esto moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu). -netolerancija na frustraciju rivaliteta. Volja da se ide do dozvoljene granice. Nedostatak volje kada se priblii cilju-strah od uspeha, uporeivanja, -Preteran zahtev za izvesnou u partnerskim odnosima, ljubomora, kontrolisanje partnera, ...u poslu, ograniavanje na funkcije u kojima se ne tri, izbegavanje mogunosti uporeivanja, samoopstrukcije-da se ne bi dolo u poziciju izlaganja-rivaliteta. Prenaglaen strah od uspehastrah od neuspeha. -Netolerancija na narcistike frustracije - Volja moe biti upregnuta u svrhe izgradnje nerealne, grandiozne slike, umestu u realna samoostvarenja koja bi vodila individuaciji i zrelom samopotovanju. Narcistike frustracije, koje dovode do narcistikih povreda, mogu podjarmiti volju osobe i okrenuti je ka osveti i eksploataciji drugih, kako bi se nadkompenzovala narcistika povreda. U svakodnevnom govoru moemo uti prie o tome kako iskompleksirani ljudi ili sujetni ljudi (osobe sa patolokim narcizmom) mogu imati veoma snanu volju da grade svoje lane imide i da se svete onima koji uzdrmaju njihovu lanu tvorevinu.

Opracionalizovana po oblastima ispoljavanja, tabela izgleda ovako:

E m o t i v n o

Disfunkcionalne emocije-emocije koje ne vode promeni stanja, reenju problema, osamostaljivanju i individuaciji Nedostatak volje-apatija,bezvoljnost, nesposobnost osobe da se pokrene, uloi energiju, nedostatak energije da se odri pokret, gubljenje ambicija, volje za ivotom. kontra volja-inat, prkos, ambivalentne emocije, Bezobzirna volja-bes kad ne ide kako osoba hoe Kod volje bez neutralizacije: bes kad nije po mojoj volji, obezvreivanje objekta, mrnja, osveta. Kod nedostatka neutralizacije libida: nezadr-mora se ispuniti potreba-bez empatije za oseanja drugoga. Izrazito nestrpljenje. kratak fitilj. Kod nedostatka celovitosti objekta: naleti volje, optimizma, euforije-ljubavi, kad se objekt doivljava kao idealan, naleti mrnje, depresivnosti, bespomonosti, straha, kad se objekt doivljava kao lo. Kod nedostatka kostantnosti objekta: -preterana zavisnost emocija od prisutnosti ili odsutnosti objekta, od zadovoljenje potrebe... Kod problema tolerancije na ambivalenciju: -mehanizam fuzijefuzija ljubavi i agresije u istom aktu, mehanizam cepanja u vremenusmena intenzivnih istih pozitivnih i negativnih emocija u vremenu (as te oboavam, as te mrzim), mehanizam potiskivanja jedne strane ambivalencije-preterana briga za objekt, izraena oseanja stida, sumnje, neodlunosti, rastrzanosti Kod problema netolerancije na frustraciju: Oralna: izraeno oseanje frustriranosti, straha, panike, bespomonosti, nepoverenja...kada je osoba bez objekta ili joj potrebe nisu zadovoljene. Analna: izraeno oseanje frustriranosti, besa, iskorienosti, kada osoba mora da daje, ispunjava obaveze...emocionalna suzdranost, blokada emocija, izraena kontrola emocija...Prkos, inat, tvrdoglavost...Edipalna: izraeno oseanje frustriranosti rivalstvom-ljubomora, strah od treega, strah od isticanja, strah od uspeha i neuspeha, oseanje krivice zbog uspeha, strah od inicijative-preuzimanja rizika odgovornosti za pokretanje neega. Narcistika-uas kad se poremeti slika o sebi, narcistika mrnja, potreba za osvetom onima koji uzdrmaju lanu sliku.

K o g n i t i v n o

-Miljenje koje ne vodi adaptaciji na stvarnost, osamostaljivanju i individuaciji. Miljenje koje opravdava nedostatke. -Iracionalno miljenje, uverenja koja podravaju vrstu volje koju osoba ispoljava. -kod nedostatka neutralizacije: emocionalno miljenje-miljenje preplavljeno i iskrivljeno afektima. Nedostatak uvida u sopstveno ponaanje. Racionalizacije impulsivnog ponaanja-to je spontanost, iskrenost, otvoreno ispoljavanje emocija, strasti...nesposobnost kritikog miljenja, nesposobnost konstruktivnog reavanja problema, -nesposobnost da se zauzme distanca, pogleda iz druge perspektive. -paranoidno miljenje, miljenje odreeno potrebom-mora biti ono to elim da bude...nedostatak volje za uvidom i promenom, volje da se razume-racionalizovan filozofijom otvorenosti. Nesposobnost promiljanja, planiranja, odreivanja prioriteta. - nesposobnost da se uju, sasluaju argumenti drugog ekstrem: izofrenija-distorzije u miljenju, disocijacije, halucinacije Kod nedostatka celovitosti objekta: Crno-belo-iracionalno miljenje. -nesposobnost da se integriu pozitivne i negativne osobine ljudi, pojava, aktivnosti...ine osobu nerealnom.miljenje odreeno emotivnim stanjem. Neuvianje kontradikcija. Nesposobnost da se sagleda druga strana medalje, ona koja ne odgovara trenutnom emotivnom stanju. - velike oscilacije slike o sebi Kod nedostatka kostantnosti objekta: oscilacije u kognititivnim sposobnostima, sposobnostima za reavanje problema-u zavisnosti od prisutnosti objekta. Nedostatak konstantnosti realnosti-osoba ne moe da tolerie promene u
sredini bez psihike pometnje ili poremeaja adaptacije,gubi glavuposebno kod straha od ostavljanja. Iracionalno miljenje. Prekomerni optimizam, jednog dana fantazija: uporno traganje za potpuno dobrim objektima u spoljanjem svetu. oekuje dan kada e u ivotu postojati potpuno odsustvo bola i konflikata. Oekivanje dobitka na lutriji, maginog razreenja..magijsko miljenje. Pod velikim pritiskom javljaju se i

. Kod problema tolerancije na ambivalenciju: fuzija libida i agresije-konfuzija u miljenju. Temporalni rascep ambivalencije-kontradiktorno miljenje, velike promene miljenja u zavisnosti od emotivnog stanja, strane ambivalencije koja je na vlasti u tom trenutku. Potiskivanje jedne strane ambivalencije-(potiskivanje negativne)-perfekcionistiki stavovi. Kruto miljenjenesposobnost za dijalektiko miljenje-jedinstvo suprotnosti-razumevanje razliitih aspekata osobe, pojave, problema, prisilne misli, preterane generalizacije uvek, nikad, mora...nesposobnost da se uje drugaiji stav, da za zamisli suprotnost kao mogunost, magijsko miljenje, predrasude, stereotipije u miljenju. Mehanizam povrnosti: povrnost miljenja, ne udubljivanje u problem, neodreenost, ne znam ta da mislim,ne zamaram se time... Kod problema netolerancije na frustraciju: Iracionalne ivotne filozofije: eleo bih da budem savren, ali to savrenstvo mora da se dobije to pre i, po mogunosti, bez mnogo utroka psihike energije. "ivot mora da bude udoban" -racionalizacije: "to nije toliko vano", "kiselo groe", "slatki limun"... nedostatak tolerancije na specifine frustracije: -oralna-tolerancija na frustraciiju potrebe za primanjem: -parazitske ivotne filozofije, egocentrino miljenje, uverenje osobe da joj svet neto duguje zbog uskraenosti, iskrivljen oseaj za realnost-miljenje obojeno eljom
paranoidni elementi u miljenju

analna-tolerancija frustracije vezane za davanje: preterana intelektualizacija, opsesivno miljenje, ruminacije...autoritarne ili eksploatatorske ivotne filozofije, prisilne misli. Previe apstraktno miljenje, miljenje bez emocija, formalizovano, "suvo", "metodoloko" miljenje. -edipalna-netolerancija na frustraciju rivaliteta. Racionalizacije izbegavanja rivaliteta, "ja nisam od onih koji se laktaju...", "nisam egzibicionista, ne volim da se istiem...", "ko visoko leti, nisko pada"..."poteni ljudi se ne guraju...", iracionalna uverenja o ljubavi i odnosima-"prava ljubav je kad se ne pomisli na drugoga...", zahtevi za izvesnou-"uvek", "do groba"...

K o n a t i v n o

Oblici volje koji ne vode osamostaljivanju i individuacijiparazitska, manipulativna volja Nedostatak volje-bezvoljnost, nesposobnost osobe da se pokrene, uloi energiju, nedostatak energije da se odri pokret, gubljenje ambicija, volje za ivotom. kontra volja(za dvogodinjake je to normalan razvojni stadijum), manifestuje se kao neu koje se protivi volji drugih, onome to se mora. -Bezobzirna volja-volju da istera svoje,samovolja neprikladna uzrastu i volja koja se okree protiv sebe. Slabosti bolje povezane sa slabostima drugih bazinih sposobnosti: Volja sa nerazvijenom neutralizacijom: stihijska, impulsivna, neartikulisana volja - zavisna od naleta energije, nestabilna. Opsednutost instiktualnim
impulsima. Volja nije jaha ve konj, impulsivna, nepromiljena, zadrta.

-ne vodi osobu stvarnoj samostalnosti ve raznim oblicima nametanja drugima, impulsivnom ponaanju, nepromiljenim (afektivnim) manipulacijama. Volja sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta: Celovitost:samovolja-sebina volja-(pokuaj nelegitimnih naina spajanja sa objektom,
nepotovanja tuih granica, slobode...ostvarivanja koristi koje nisu razvojne. U aktima volje-druga osoba (ili posao, aktivnosti) se ne doivljava kao celina, ve kao parcijalni objekt-neto dobro to slui lakom zadovoljavanju potreba, ili neto loe to treba unititi. -parazitizam, fantaziranje umesto volje-fantazija jednog dana

konstantnost:volja kratkog daha, zavisna volja -Osoba

aktivnost odmah, kad je zadovoljstvo odloeno.

je kratkog daha,

ima velike oscilacije radnih sposobnosti, oekuje uspeh preko noi. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za

Nedostatak samostalne volje-osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama. Ili ima volju da neto radi samo kad je sa... -napred-nazad volja-velike oscilacije motivacije-polet-pa padanje u bedak

Volja sa problemima tolerancije na ambivalenciju "prevrtljiva, udljiva volja", "opsesivna volja"-Ambivalentna neu"-volja. oscilacije izmeu dobe volje i zlovolje
volja. "hou-

postajem perfekcionista, toliko dobroelim da neto uradim, da, na kraju, ne uspem da zadovoljim sopstvene standarde, pa odustanem, ili mi se smui, ili mi je toliko teko da se jedva nateram...stalno sam zabrinut za posao...to me toliko optereuje da mi se ne uputa u posao...volja postaje opsesivna, prisilna, sitniava, perfekcionistika osoba osea da mora, a ne da hoe. kad se potiskuje pozitivna strana ambivalentne polarnosti, volja se moe okrenuti izraenu samovolju, zlu volju, bezobzirnost. Kod kondenzacije obe strane ambivalencije u jednoj akciji osoba moe pokazivati snanu volju da neto uradi, ali to ini na takav

nain da proizvodi kontraefekat. -Udovoljavajua volja, opsesivna volja - Ako se potiskuje negativna strana ambivalentne polarnosti, volja je upregnutaosoba negira sopstvenu volju prisilno se trudei da udovolji. Moe se preokrenuti u suprotnost-potrebu da se uniti prethodno voljeni objekt, da se zabuava, nervira, sveti...Takva volja je uvek usmerena ka objektu i nema vremena ni energije da se bavi sobom-sopstvenim razvojem... Zlovolja-Ako se potiskuje pozitivna strana ambivalencije-osoba moe biti vezana za neto to osea da mrzi-neto je vee-a eli da ode, da napusti drugu osobu, posao, aktivnost. Povrna volja-ako je odbrana od ambivalencije povrnost-volja je rasplinuta,osoba svata zapoinje, a nita ne dovrava, ne udubljuje se...rasplinuta je na vei broj odnosa ili aktivnosti. Nedostatak tolerancije na specifine frustracije i volja: -oralna-tolerancija na frustraciiju potrebe za primanjem: -"Nezadr volja"-nesposobnost odlaganja, volja je podjarmljena potrebom-eljom -Zavisna volja-Nedostatak samostalne volje-osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri
ostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama. Ili ima volju da neto radi samo kad je sa...

analna-tolerancija frustracije vezane za davanje: "kontra volja", negativizam -osoba osea ogromnu frustraciju
-odlaganja: koja nastaje kada mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim

Evo sada u......-kompromisna tvorevina, koja u sutini znai i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. -"Posluna volja"-predaja -Opsesivna volja:
volje-apsolutno pokoravanje svakom autoritetu (iz koga esto moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu). "moram da uradim..."-volja se osea kao progonitelj linosti

-edipalna-netolerancija na frustraciju rivaliteta. "Dozvoljena volja"-Volja da se ide do dozvoljene granice. Nedostatak volje kada se priblii cilju-strah od uspeha, uporeivanja, -u poslu, ograniavanje na funkcije u kojima se ne tri. Volja bez inicijative-"kad mi se kae, onda uradim". -Tolerancija na frustraciju narcistikih potreba Volja moe biti upregnuta u svrhe izgradnje nerealne, grandiozne slike, umestu u realna samoostvarenja koja bi vodila individuaciji i zrelom samopotovanju. Narcistike frustracije, koje dovode do narcistikih povreda, mogu podjarmiti volju osobe i okrenuti je ka osveti i eksploataciji drugih, kako bi se nadkompenzovala narcistika povreda.

O.L.I. metod i rad sa voljom Rad sa voljom moe dati rezultate u koliko su dovoljno ojaane prethodne bazine emotivne sposobnosti. Tek kada je volja uvrstila svoj osnovni smer-ka individuaciji, tehnike rada sa voljom pale. U praksi se, meutim, esto deava da se smer volje koleba (da klijent upada u regresivna stanja). U takvim situacijama ili periodima koristimo analizu smera volje. Ona se sastoji u tome da se prati u ta klijent ulae svoju energiju, trud, volju. U kom smeru vode te aktivnosti-ka separaciji i individuaciji, ili ka parazitiranju, kaenju za druge, manipulaciji...Kada se primete kolebanja u smeru (vraanje na ambivalenciju) ne radi dalje na zadacima razvoja volje, ve na analizi ambivalencije. Kako rad sa voljom u O.L.I. metodu podrazumeva i uenje razliitih vetina postavljanja i ostvarivanja ciljeva, razvili smo odreene protokole uz pomo kojih klijenti mogu da rade na usvajanju tih vetina i realizaciji ciljeva nezavisno od terapeuta. Jedan od takvih je protokol ivotne strategije (Jovanovi, N., 2006a). Ovaje protokol je, zapravo, razraen niz pitanja koja slue kao vodi klijentima u definisanju ciljeva, razradi zadataka, menadmentu vremena...u razliitim oblastima ivota. Prikazaemo ga ovde u veoma skraenom obliku, kako bi se video osnovni nain funkcionisanja protokola u radu sa voljom. Protokol ivotne strategije I-Sistematska samoprocena. Definisanje ciljeva. Na poetku ovog dela protokolaod klijenata se trai samoprocena sopstvene uspenosti u odreenim oblastima ivota. Postoje brojne kategorije ivota u kojima se moe biti uspean ili neuspean, i vaa pozicija u svakoj od tih kategorija ne mora biti ista. Veliki je broj dimenzija u kojima je vano da ovek bude uspean da bi bio zadovoljan svojim ivotom, ali se one mogu grupisati u neke ire kategorije radi boljeg pregleda. Te ire kategorije su: Lina (odnos sa samim sobom, slika o sebi, samopotovanje, razvoj linih osobina, znjanje, obrazovanje, zdravlje, novac) profesionalna (uspeh u profesiji, zadovoljstvo profesijom, kompetentnost, adekvatni prihodi od profesije.) Drutvena ( veza sa ljubavnim pratnerom, prijateljstva, nova poznanstva, Ljudi koje oseate kao svoju ivotnu podrku) Porodina ( odnos sa suprunikom, roditeljima, decom, braom i sestrama, familijom) Duhovna (Jasna vizija smisla ili misije koju imate u ivotu. Oseanje da ivite ono to jeste, da ivite svoje autentino Ja. Oseaj povezanosti sa neim veim od vas. Vera u neto, neku nad vrednost koja daje iri okvir vaeg ivota, neto to je ire od vas samih. Bog, ako ste vernik, ili neto drugo ako niste-vera u dobro, moralna naela, ljudsku prirodu...Via sila ili vii princip u koji verujete.) Dakle, pitanje je: Gde se sada nalazim(taka A) i ta je to to istinski elim od ivota (taka B-gde elim da stignem). Definisanje take A-trenutnog stanja. Crno na belo sistematska samoprocena. Opremite se sa dovoljno papira jer ete dobiti dosta domaih zadataka da uradite. Nemojte zabuavati, jer ovo vam je prilika da napravite najtemeljniju samoprocenu sebe koju ste ikada uradili, i da jasno definiete taku A-trenitno stanje, lokaciju na ivotnom putu od

koje kreete. Ako ovde prevarite sebe, a nadalje radite sve ispravno, nemate ansu da stignete tamo gde elite. Pipremite se za teak rad, jer ovaj domai zadatak nije ni malo lak. U ovom delu nemojte se baviti time ta treba da uradite i kako ete reiti probleme. Sada vas interesuje stanje stvari. Domai zadatak br.1 Napravite tabele za svaku od kategorija uspeha u ivotu koje smo naveli. Svaka od tih tabela treba da ima dva dela. Jedan deo se odnosi na trenutno stanje, a drugi deo na idealno stanje (kakvo elimo da bude). Jasno vam je da ni jedna procena ne moe da se uradi ako nemamo neki definisani nain procene. Svaka procena se vri u odnosu na neto. To neto, u odnosu na ta ete procenjivati svoje trenutno stanje, bie ono stanje koje elite da ostvarite-idealno stanje. Ako elite da procenite znanje nekog studenta, morate imati jasne kriterijume. ta je za 5, a ta za 10. Dakle, za vas je ocena 10 idealno stanje. Va je zadatak da uporedite svoj uspeh u svakoj ivotnoj kategoriji sa onim uspehom-stanjem koje vidite kao idealno, kao istu desetku. Uzmite svesku ako nemate dovoljno prostora u tabelama. Napomena: Pre davanja ocena u tabelama za ivotne kategorije pogledajte nie u tekstu samoprocenu po predmetima u okviru ivotnih kategorija. To e vam pomoi da sebi objektivnije date ocenu za ivotnu kategoriju kao celinu. Ostavite dovoljno praznih mesta za odgovore. Tabele samoprocene po ivotnim kategorijama

ivotna kategorija: Lino Kada bih iveo idealno u ovoj kategoriji ivota onda bi: A. Moje ponaanje bilo: ta bih radio? Kako bih to radio? Gde bih to radio? S kim bih to radio? Kako bi to to radim izgledalo drugima?Kako bi opisali nain na koji ivim u ovoj kategoriji? B. Oseao bih se: Kako bih se oseao u pogledu samog sebe? Kakvo bih oseanje imao u odnosu na dan koji je ispred mene? Kako bih se oseao kada iskrsnu neki problemi u ovoj kategoriji ivota? C. Iz mog ivota nestalo bi negativno: Nepoeljne posledice koje ne bih vie doivljavao? Koje bi moja loe navike nestale? Koje bi negativne reakcije ljudi na mene nestale? Kako u uoiti da je nestalo neto od tog negativnog iz

Tabela idealnog stanja

mog ivota? D. U mom ivotu pojavilo bi se neto novo pozitivno i videlo bi se po: Koje bi bile reakcije drugih ljudi koje bi mi pokazivale da u ovoj oblasti ivim za desetku? Kakva bih poboljanja video u svojim svakodnevnim aktivnostima? U emu bih posebno uivao? Kako bi se to videlo na meni? Koje bi telesne promene bile uoljive? Koje bih svoje resurse koristio?

ivotna kategorija:Lino U stvarnosi je moja ocena za ovu ivotnu kategoriju:( A. Moje aktuelno ponaanje je: ta radim, pa kasnije alim zbog toga? ta radim, a znam da ne valja?

Tabela stvarnog stanja-od 1-10 )

Koji moji postupci govore da se nalazim na navedenom nivou? Po emu se vidi da sam na tom nivou? Kako se vadim pred ljudima da bih prikrio nedostatke u ovoj ivotnoj kategoriji? Koji su mi verbalni izgovori? Kojim drugim postupcima maskiram stanje stvari? Ako me neko provocira na nepoeljno ponaanje, koja mu moja osobina pomae u tome?Na koju me foru uhvate? Koji je moj tipini obrazac ponaanja kad legnem na rudu. ta prvo uradim? Da li mi ljudi koji su mi vani govore da imam problema u ovoj oblasti? Kako se vadim, zato ih ne sluam? B. Moja stvarna oseanja vezana za ovu kategoriju ivota: Koja je moja neposredna emotivna reakcija iz stomaka kad razmiljam o ovoj ivotnoj dimenziji? Kad moram da izaem na kraj s tekoama u ovoj oblasti, kakve su moje emocije, kakav bol doivljavam? Koja oseanja izaziva u meni kriza u ovoj dimenziji ivota? Kako se pred sobom izgovaram za to to sam podbacio? Kako sebi objanjavam probleme? C. Ono negativno to je u meni vezano za ovu kategoriju ivota: Koje patnje mi prouzrokuje neuspeh u ovoj ivotnoj kategoriji? Koji su fiziki znaci mojih problema u ovoj oblasti? Koje vrste nepoeljnih reakcija dobijam esto od drugih ljudi? Da li sam u ovoj oblasti ivota onaj

stvarni Ja, ili igram neku dodeljenu ulogu i nosim masku? Kako sam, uopte, dospeo u takvu situaciju? ta je to u meni to je doprinelo problemu? Koje me prepreke blokiraju? D. Ono pozitivno to nemam ali mi je potrebno je: ta je ono pozitivno to nemam a to bi, da ga imam, znatno podiglo moju uspenost u ovoj oblasti? ta mi je potrebno da ujem i osetim od drugih, a to do sada nisam uo i osetio? ta je potrebno da drugi prestanu da mi rade i govore?

Prethodna tabela je data, kao model, samo za jednu ivotnu kategoriju-kategoriju lino. U protokolu su, po istom modelu, date tabele zasve navedene oblasti ivota, kao i tabela samoprocene u kategorijama po predmetima: Kategorija Lino-samoprocena po predmetima Ocena samopotovanja Ocena vladanja -upravljanja sopstvenim ivotom Ocena obrazovanja i znanja Ocena zdravlja Ocena vitalnost, kondicije pokretljivosti, kontakta sa telom, dobrog oseanja u svom telu Prosena ocena za celu kategoriju
1 1 2 2 3 3 4 4 5 5 6 6 7 7 8 8 9 9 10 10

1 1 1

2 2 2

3 3 3

4 4 4

5 5 5

6 6 6

7 7 7

8 8 8

9 9 9

10 10 10

10

Kategorija Profesionalno-samoprocena po predmetima Uinak na poslu, efikasnost Napredovanje, status Finansije-zadovoljsvo prihodima Zadovoljstvo poslom (profesijom) Prosena ocena za celu kategoriju
1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 8 8 8 8 8 9 9 9 9 9 10 10 10 10 10

Kategorija Drutveno-samoprocena po predmetima Odnos sa partnerom

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Odnos sa prijateljima Nova poznanstva Odnosi sa kolegama Prosena ocena za celu kategoriju

1 1 1 1

2 2 2 2

3 3 3 3

4 4 4 4

5 5 5 5

6 6 6 6

7 7 7 7

8 8 8 8

9 9 9 9

10 10 10 10

Kategorija porodino-samoprocena po predmetima Odnos sa roditeljima Odnos sa decom Odnos sa suprunikom Odnos sa braom i sestrama Odnos sa familijom
1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 8 8 8 8 8 9 9 9 9 9 10 10 10 10 10

Kategorija duhovno-samoprocena po predmetima

1 Oseaj smisla i misije u ivotuocena autentinosti, ivljenja onoga to stvarno jeste, vaeg stvarnog Ja. 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Oseaj povezanosti sa oveanstvom u celini, agapeljubav prema oveku uopte Oseaj povezanosti sa neim veim od sebe, Bogom, ili nekim viim principom. Otvorenost duha. Otvorenost ka novim duhovnim spoznajama.

10

10

10

Domai zadatak br.2-procenite upravnika. Dakle, da je va upravnik neko drugi, i da je dolo vreme da procenite njegov uinak da biste mu odredili platu, postavili biste mu pitanja slina ovima:Dobro, upravnie, da vidimo kako obavlja posao za koji te plaam. Vreme je da mi poloi raune. Odgovori mi: -Kako se ti stara o tome da ja i moje imanje-moj ivot, budemo bezbedni i da ne ulazimo u nepotrebne rizike? -Da li me stavlja u prilike u kojima mogu da iskoristim svoje potencijale, znanja, vetine, sposobnosti, u kojima mogu da umnoim svoje blago? -Da li stvara prilike u kojima dobijam ono to elim? -Kako se brine o mom fizikom, emotivnom i duhovnom zdravlju?

-Kakve odnose sa ljudima stvara? Da li stvara veze u kojima mogu da budem zadovoljan i srean? -Da li mi obezbeuje spokoj? Da li mogu da budem miran, siguran kad ti vodi moj ivot? -Da li mi tvoje rukovoenje omoguuje da imam vremena i za zabavu, rekreaciju, igru, provod? -Da li si u stanju da pravi ravnoteu meu stvarima koje su vane u mom ivotu, blagu nad kojim upravlja? Odgovorite na ova pitanja i zapiite odgovore. Poto ste malo popriali sa svojim egom, upravnikom vaeg ivota kojeg ne moete da otpustite, i uvideli da ne radi najbolje svoj posao, ta ete sada? Ne preostaje vam nita drugo do da se ukljuite u problem. Upravnika kojeg ne moete da otpustite, a ne radi dobro, morate da motiviete, da saraujete sa njim, da ga edukujete, da budete strpljivi sa njim...I da ga, na adekvatan nain, malo pritisnete i drite pod kontrolom. Sa upravnikom svog ivota, sa sobom, treba da napravite vrst i precizan ugovor, Ugovor sa samim sobom. Proces koji sledi treba da vam pomogne da nauite kako se pravi ugovor sa samim sobom. Vaem upravniku potreban je i pomonik. Prepoznavanje uzroka neuspeha u sebi. Prepoznavanje sekundarne dobiti od neuspeha: Domai zadatak br 3: Prepoznajte da li neki od tipinih uzroka neuspeha postoje u vama: (dajte ocenu prisutnosti od 0-5) 1. Nedostatak jasne predstave o tome ta elimo od ivota, koje su nae sutinske elje i ciljevi. 2. Pogrene predstave o tome ta je uspeh i kako se do njega dolazi. 3. Nedostatak ambicije i volje da se borimo za ostvarivanje ciljeva. Lenjost. 4. Oekivanje instant uspeha, ostvarenja snova preko noi, alavost 5. Nedostatak jasnog plana. Muva bez glave pristup. Povrnost. 6. Optuivanje drugih (ili okolnosti) za sopstvene neuspehe. 7. Oekivanje da se neto desi samo od sebe, sudbinski. 8. Potreba da se dobije neto ili mnogo za nita. 9. Nesposobnost da se ui od drugih, odbojnost prema autoritetu, nepoverenje. 10. Nedovoljno obrazovanje i znanje. 11. Nedostatak samodiscipline. 12. Strah od uspeha i strah od neuspeha. 13. Iracionalne predstave i uverenja. 14. Selektivno slepilo za stvarnost, selektivna ne-svest, slepe mrlje, perceptivna zatita, poricanje. 15. Oklevanje, odugovlaenje. Ambivalencija. 16. Preterana opreznost. Preveliki strah od rizika. 17. Nekooperativnost, nesposobnost da se sarauje u timu. 18. Lo nastup. 19. Ostalo-upiite sami svoj razlog neuspeha. Domai zadatak br 4. : Za poetak, napiite neke od svojih veih neuspeha i razmislite o tome ta ste vi uinili da biste uspeli da ne uspete. ta su vam govorili drugi ljudi, oni koje niste hteli da sluate? Razmislite iskreno, niko vas ne uje, da li je bilo istine u tome to ste uli od drugih. Ako otkrijete neke svoje tipine obrazasce ponaanja koji vas vode do neuspeha, recite sebi (ne morate nama) da li nameravate da neki od njih koristite na ovom seminaru kako biste uspeli da ne napravite nikakve promene koje bi vas dovele do uspeha u

onome to elite da postignete. (Recimo, da ne uradite zadatke koje vam zadajemo. Ili da ih uradite u glavi, a da to ne zapiete crno na belo) Ako ne nameravate, a ipak vidite da niste napravili promene, razmislite o tome kako i zato ste ponovo uspeli da ne uspete i koju veliku korist imate od toga. Domai zadatak br.5: Proverite da li imate neka od vrstih, odraniavajuih uverenja u odnosu na sebe ili na druge ljude. Zapiite ih. Nije lako, ali vredi velikog truda jer moe spasiti va ivot. Naveemo neka od vrstih uverenja koja smo uli. Moda vam to pomogne da prepoznate svoja: -Ma nisam ja za to. Nisam ja ba sposoban. -Ja nisam vredna ljubavi. -Ja umem da ponem dobro, ali uvek negde zaserem pre nego to doem do pravog uspeha. -Ne mogu da se menjam. Takav sam kakav sam -Nikada mi nije uspevalo do sada. Zato bih oekivala da mi sledei put uspe? -Nikada ne treba optereivati druge ljude svojim problemima i strahovima. Svako gleda svoja posla, i pomoi e samo kada ima neku korist od toga... -Nisam u stanju da reim svoje probleme. Ni drugi mi ne mogu pomoi u tome. -Ja nisam vredan toga da mi drugi poklone panju i da se baku mnome. -Pametniji sam i poteniji o drugih, pa ne mogu ni da traim pomo od njih jer nemam poverenja. -Nikome nije stvarno stalo ni do koga drugog, osim do sebe. -Svi su mukarci isti. (Sve su ene iste.) Nikome se ne moe verovati. Svi oni hoe samo...Sve one hoe samo... -Uspene veze su la, lana slika. Nikada ne moete da kontroliete ta e od veze ispasti. Uspean brak je arena laa. -Ljudi e biti sa vama samo dok ste im od koristi. Kada vas iskoriste onda e vas napustiti. -Uvek u biti povreen ako se srcem prepustim nekom odnosu. Ne treba se preputati. -Kritikama, prebacivanjima, osudama, suoavanjima se mogu promeniti drugi. Tako se moe postii zadovoljavajui odnos. Stalnim suoavanjem promeniemo ono to nam se ne svia kod nekoga. -U svakom sukobu postoji gubitnik. Treba uvek i po svaku cenu izbegavati svaki konflikt. -Nije vano ko si stvarno, vano je kakvu sliku predstavi drugima, kakav imid ima. -U poslu mogu da uspeju samo prevaranti i kriminalci, oni koji se bogate od tueg rada, oni koji imaju jake veze. -Postoji samo jedan nain na koji moe da se uspe u neemu. -Rad je kazna. Ljudi ne vole da rade. Samo ih nuda tera na to. -Priznati sopstvenu greku je znak slabosti. Promeniti uverenje je znak nedoslednosti. -Drugi su krivi za moje neuspehe i nezadovoljstvo. E, da nije tebe ja bih... -Loe je pokazivati svoja oseanja drugima. To je znak slabosti. -Traenje pomoi od drugih je priznanje slabosti i nekompetentnosti. Use i u svoje kljuse. Jedino sam, bez iije pomoi, moe reiti problem. -Moram stalno da budem raspoloena i nasmejana ako hou da me vole -Ako u neemu ne uspevam, to je zato to je sudbina tako htela. Nije mi sueno da budem uspean u... -Ma, ivot je takav. Moe da uiva jedino dok si mlad i bez obaveza, pun iluzija. Kasnije se sve svede na rintanje i ispunjavanje nekih obaveza. Shvati da su ideali bili iluzija. ivot je preivljavanje, a sve su elje bili samo lepi snovi...ovek ne moe da bude srean. Ako vam se bilo ta od navedenog deava, razmislite koja vaa pogrena uverenja stoje iza toga. Uverenja koja imate o sebi, svom partneru, odnosima sa onima koje volite,

karijeri, uspehu, budunosti, prijateljima, ljudima uopte, svetu. Ako ih ne naete, postoji opasnost da ete pokuati da situaciju ponovo reite na pogrean nain. Ne vozite pod runom. Pogrena uverenja e vas uvek odvlaiti od prave, svrsishodne akcije. Imaete utisak da ste opet pokuali, da ste se trudili, ali, eto, nije uspelo. Pronaite greku u sistemu, pogrena uverenja koja imate o tome kako neto funkcionie, i spustite runu. Moda ste svoja pogrena vrsta uverenja preuzeli od drugih, od vama znaajnih osoba. Ali, ne zavaravajte se. Ako ste i preuzeli neke iracionalne predstave od drugih, vi ste odgovorni za njihovo odravanje. Ne krijte se iza drugih. Vi sami stvarate i odravate svoj doivljaj sveta (ivotni zakon) Domai zadatak br. 6-odreivanje prioriteta. Ako ste zavrili procenu stanja vaeg ivota po ivotnim kategorijama i predmetima, vreme je da procenite prioritete reavanja odreenih problema i pravljenja promena. Napravite tabelu prioriteta kao to je sledea: Tabela pregleda prioriteta po ivotnim kategorijama Najvii prioritet Visok prioritet Srednji prioritet Nizak prioritet U ovu tabelu upiite redosled prioriteta po ivotnim kategorijama. Koju kategoriju i predmet u okviru te kategorije morate prvo da reavate? Koja vam je najbitnija, gde imate najvie problema? Do ega vam je najvie stalo, ta vam je najdrae i najblie srcu? Moda vam je teko da se odluite, ali naterajte sebe da ipak date prioritete. Kada to uradite sa kategorijama, napraviti novu tabelu u kojoj ete proceniti prioritete u okviru kategorija, prioritete po predmetima. ta je ono to prvo morate da menjate u oviru odreene ivotne kategorije. Da definiemo ta je koja klasa prioriteta: Najvii prioritet: Neto to verovatno izaziva veliku patnju ili je opasno po vas. Neto to izuzetno elite da promenite jer je od kritinog znaaja. Neto to toliko okupira vae misli da vam ostavlja malo vremena i energija da razmiljate i bavite se neim drugim. To ima projektni status. Visok prioritet: Ono to okupira vaa oseanja, razmiljanja i energiju, ali ne u tom stepenu kao najvii prioritet. To je neto to ne mora da bude izvor intenzivne patnje, ali neosporno remeti va ivot i morate mu posvetiti ozbiljnu panju. Srednji prioritet: To je neto to je vredno promene, ali vam ne remeti ozbiljno ivot i ne dominira vaim razmiljanjem. Svesni te toga, i pratite situaciju da se ne pogora, usput popravite po neto, ali osnovnu energiju i vreme posveujete viim prioritetima. Kada njih odradite, okrenuete se srednjim prioritetima. Nizak prioritet: To je ono to bi bilo lepo promeniti, ali moete dobro da ivite sa tim i bez promena. Svesni ste da bi bilo lepo da to promenite, ali ima mnogo preih stvari. Niski prioriteti nemaju projektni status. Tabela pregleda prioriteta po predmetima u okviru ivotnih kategorija Najvii prioritet Visok prioritet Srednji prioritet Nizak prioritet

Ovakvu tabelu moete da napravite za svaku ivotnu kategoriju da biste imali jasan pregled ta u okviru te kategorije prvo treba da menjate i reavate. Ako je, na primer, kategorija lino dobila prioritet, ta u okviru toga ima najvei prioritet. Da li je to potreba da radite na vaem zdravlju, ili na samopotovanju, ili morate prvo da se pozabavite svojim obrazovanjem... Prvi korak u pravljenju strategije je postavljanje ciljeva i njihovo ralanjivanje na konkretne, operativne zadatke. Ako ste popunili tabele Idealno i Stvarno uoili ste da postoji razlika izmeu onoga to radite, i zbog ega ste dali sebi ocenu koju ste dali, i onoga to bi trebalo da radite da bi dobili desetku. Ta razlika je uzrok toga to se ne oseate onako kako elite da se oseate. Da biste se oseali onako kako elite da se oseate moraete da poloite diferencijalne ispite u koli ivota. Prvo pitanje vezano za te diferencijalne ispite je: Koliko elite da se pribliite idealu? Za koju ocenu ete se spremati na ovom ispitu? Od vae ambicije zavisi to koliko e vam uenja biti potrebno i koliko napora ete morati da uloite... Dakle, pitanje je: ta treba da uradite da biste dobili ono to elite? Odgovor na ovo pitanje nije ni malo jednostavan. Potrebno je da znate mnogo toga da biste dobro odgovorili na ovo pitanje. Nedovoljno precizan odgovor nee dati rezultate, a ono to ne daje rezultate je jalov posao. Neemo da radimo jalove poslove. Zar ne? Dakle, za odgovor na ovo pitanje potrebno je da znate i odgovore na podpitanja koja se u njemu sadre: 6. ta konkretno treba da uradim? (spisak operativnih zadataka koje treba obaviti da bi se postigao cilj). 7. Kako to treba da uradim? (odreivanje kvaliteta aktivnosti u skladu sa ciljem koji elim da postignem. Za koju ocenu se spremam?) 8. Kakav treba da budem da bih dobro uradio ono to treba da uradim? (osobine koje treba da razvijem, posedujem i ispoljavam, da bih, na pravi nain, uradio ono to hou da uradim) 9. Kada to mogu da uradim ( adekvatan menadment vremena, adekvatno korienje vremenskih resursa.) 10. Gde to mogu da uradim (lokacija adekvatnog prostora za obavljanje zadataka, mesta gde se to moe najbolje uraditi.) 11. Sa kim to mogu da uradim (identifikovanje ljudskih resursa, porodica, familija, prijatelji, poznanici, veze, ljudi koji mogu da pomognu, poslovni partneri, savetnici za odreenu oblast, uitelji...) 12. ta imam od onoga to mi je potrebno za realizaciju? (identifikacija resursa-linih vetina, znanja i osobina koje su dobre za ostvarivanje cilja, finansijska sredstva, oprema, radni prostor, vreme...) 13. ta nemam, a potrebno mi je (identifikacija linih nedostataka koje je potrebno ispraviti, drugih resursa koje je potrebno proiriti ili stvoriti-novac, prostor, vreme, pomonici...) 14. Identifikacija prepreka koje mogu da me ekaju na putu (i definisanje naina na koji bi se mogle prevazii. ta bi sve i ko bi sve mogao da vam postavlja klipove pod tokove) 15. Kako da sebe ne opstruiram u tome? ( Identifikacija svih igraa neuspeha u meni i pomna budnost da mi ne daju gol. Identifikacija i odstranjivanje negativnih ograniavajuih uverenja o sebi i ljudima. Disciplina, istrajnost, budna panja) Dakle, idemo korak po korak u formiranju vaeg akcionog plana, strategije za ostvarivanje ciljeva koje ste sebi postavili. Pazite, ovaj zadatak je dugaak i u sebi sadri dosta podzadataka. Pripremite dovoljnu koliinu papira i stvorite dovoljno vremena da ga

obavite. Krenite po prioritetima. Prvo odgovorite na prethodna pitanja vezano za ono to ste postavili kao cilj najvieg prioriteta. Zadatak br. 7-korak po korak definisanje akcionog plana-ivotne strategije. korak: Zadatak 7/1: Operacionalno definisanje ciljeva. Operacionalno definisati ciljeve znai izraziti ih u vidu nekog konkretnog dogaaja ili ponaanja koja ga sainjavaju. Ostvariti svoje snove znai pretoiti ih u stvarnost. U stvarnosti vae drugaija pravila nego u svetu snova. Vai zakon uzroka i posledice. Vi morate biti uzrok posledica koje elite. Konkretan uzrok konkretnih posledica. Ako elite da proirite svoje znanje, potrebno je da kaete tano ta to znai. Dakle, koji god da je va cilj, morate da odgovorite sebi na sledea pitanja: -Koji su konkretni vidovi ponaanja koji sainjavaju taj cilj? ta ete raditi ili neete raditi kad budete iveli svoj cilj? -Kako ete znati da ste ostvarili cilj? -Kako ete se oseati kada budete ostvarili svoj cilj? Odgovori na ova pitanja bie vai putokazi koji e vam stalno govoriti da li idete ka cilju ili ste skrenuli sa puta. Da bi vam ti putokazi pored puta bili to uoljiviji i prepoznatljiviji potrebno je da ih, koliko god je mogue izrazite kao merljive jedinice. Izrazite svoje ciljeve u vidu ishoda koji se mogu opaziti, izmeriti i kvantifikovati. Morate odrediti rok da biste svom cilju dali projektni status. Bez roka, spremni ste na odugovlaenje. Bez roka, ne moete ni da procenite realnost svog plana. Kad imate rok, moi ete i da ralanite cilj na zadatke i odredite koje zadatke u kom roku treba da obavite. Kad to znate, moi ete da odredite i ono to treba da radite svaki dan da biste doli do cilja. Odredite ciljeve koje moete kontrolisati, koji zavise od vas. Ako postavite cilj da dobijete premiju na LOTOu, jedino to moete uraditi je da redovno igrate LOTO. Sve drugo ne zavisi od vas. To je cilj koji ne moete kontrolisati, i mala je verovatnoa da e vam se ostvariti. Kada postavljate ciljeve teite onome to moete da uradite, a ne onome to ne moete i to ne zavisi od vas. 2. korak - zadatak 7/2: Operacionalno definisanje naina-kvaliteta izvravanja zadataka. Odgovor na pitanje kako to treba da uradim. Pored svakog zadatka stavite potrebnu oznaku kvaliteta(od 1-5, ili od A-E) i definiite sebi ta ta oznaka konkretno znai. Kako e izgledati kada taj zadatak obavljate tim kvalitetom. 3. korak/ zadatak 7/3-Definisanje potrebnog sebe. Jasno vam je da niste ostvarivali svoje ciljeve zato to niste bili onakvi kakvi ste trebali da budete da biste ih ostvarili. Zadatak: E, sada pogledajte u svoju listu zadataka i ocenu kvaliteta sa kojim ti zadaci treba da se obave, pa odredite kakav treba da bude ovek koji e te zadatke uraditi sa takvim kvalitetom koji je potreban. Ako niste naisto sa time kakav treba da bude ovek da bi obavio te zadatke tim kvalitetom, moete uraditi sledee: 1)Osvrnite se oko sebe. Pogledajte ima li ljudi kojima polazi za rukom ono to vi treba da obavite. Gledajte paljivo ta oni rade i kako rade, i provalite u emu je tajna njihovog uspeha. Pokupite njihove cake i vebajte da ih imitirate. 2) Osvrnite se u sebe Time to ste se suoili sa svojim doprinosima vlastitom neuspehu pokazali ste da ste sposobni da uite na svojim grekama. To je samo deo posla. Morate nauiti da uite i iz sopstvenih uspeha. Sigurno ste nekada u neemu bili uspeni. Sigurno postoji neka oblast ivota u kojoj ste bolji nego u drugoj. Sigurno je bilo perioda u vaem ivotu kada vam je ilo bolje, situacija u kojima ste se bolje snali nego obino...Pa onda pokupite cake od samog sebe. Kakvi ste bili? ta ste radili? Zato i kako ste prestali da koristite te svoje kapacitete? Ako ste dobri u jednoj oblasti ivota, a ne ide vam u drugoj, zapitajte se koje sposobnosti i osobine koje vam pomau u oblasti u kojoj ste uspeni ne

koristite u oblasti u kojoj ste neuspeni. 3) Kada ste skinuli cake od drugih i od uspenog sebe, zamislite potrebnog sebe u budunosti. Zamislite kako gledate tog pravog sebe sa visine, iz ptije perspektive. Gledate ga kako ivi onako kako eli i dobija ono to eli. Opiite ga sebi kao da je glavni lik romana koji piete. Opiite u detalje ta radi, kako reava probleme, kako komunicira sa ljudima, kako ljudi reaguju na njega, kako je raspoloen, kako se osea. Zamislite ga u razliitim situacijama u kojima se i vi nalazite u ivotu, i detaljno opiite njegove reakcije i iskustva. Ako ne znate kako bi reagovao, nagaajte. Unesite se u svoj lik i nagaajte kako bi on reagovao. 4. korak-zadatak 7/4,5,6,7-Orijentacija u vremenu. Menadment vremena. Kada u da uradim ono to treba da uradim. Ako je va cilj dugoroan, potrebno je da ga podelite u merljive faze, i da ga ostvarujete korak po korak. To je bitno i zbog vae motivacije. Kad god ostvarite jedan korak, vi ete biti uspeni i dobiti novu snagu da napravite sledei korak. Kroz ivot i hodamo korak po korak. Ne skaemo ve koraamo. Odredili ste pravac kretanja i nain kretanja, sada proraunavate potrebnu brzinu i raspored koraka. Bitno je da faze budu merljive, da biste objektivno mogli da procenite da li i koliko napredujete... Vetine menadmenta vremena za postizanje ciljeva Efikasno ostvarivanje ciljeva poinje i zavrava menadmentom vremena. Veina ljudi ne uspeva u ostvarivanju svojih ciljeva jer nemaju vremena. Da biste postigli vie, potrebno je da nauite kako da dobro izbalansirate svoje aktivnosti i napravite najefikasnije korienje vremena. Kau da je vreme novac. Ako biste se poigrali, i odredili koliko novca vredi odreena jedinica vremena, moda biste postali svesniji toga koliko troite. Zadatak7/4: Uzmite bloki i zapiite sve to radite u toku jednog dana i vreme koje potroite na to. Pokrijte ceo dan, svih 24 asa. Uradite to za celu nedelju. Pogledajte svoje ciljeve i prioritete koje ste im dali-stavite brojeve ispred ciljeva-po prioritetima. Pogledajte ponovo zapise o vaim aktivnostima u toku nedelje, i ispred svake aktivnosti stavite broj cilja ka ijem ostvarivanju je odreena aktivnost usmerena. Saberite vreme (u minutima) provedeno u aktivnostima koje imaju ispred sebe isti broj (isti cilj). Izraunajte procenat ukupnog vremena koje ste utroili na odreene ciljeve tako to prvo izraunate broj minuta u nedelji (24x7x60=10080 min.) pa onda podelite broj minuta provedenih u odreenoj grupi aktivnosti sa brojem minuta u nedelji. Dobiete broj koji, kada ga pomnoite sa 100, daje procenat vremena koje koristite nedeljno za ostvarivanje odreenog cilja. Na primer, ako spavate 8 sati dnevno (cilj je odmor, regeneracija, zdravlje) onda troite 2940 minuta nedeljno na spavanje, ili 29,16% svog ukupnog vremena (2940 : 10080) x 100. Poreajte dobijene procente po veliini. Da li redosled procenata vremena koje posveujete odreenim ciljevima odgovara njihovom redosledu po prioritetima? Verovatno ne. Ono emu posveujete dovoljno vremena verovatno ete i ostvariti ako ste dobro odradili posao postavljanja ciljeva i zadataka, dobro se organizovali i ako se pridravate svog akcionog plana. Koliko je vremena uopte potrebno da biste ostvarili pojedine ciljeve? Gde da ga naete?...I vi ste ve uli u problematiku menadmenta vremena. Za efektivni menadment vremena potrebne su nam sposobnosti da planiramo, delegiramo, organizujemo, usmeravamo sve aspekte naeg ivota. Za to je potrebno da odvojimo tridesetak minuta dnevno koji e biti posveeni osmiljavanju, planiranju, organizaciji i usmeravanju nas samih. Kada savladate te vetine, potrebno je daleko manje vremena. Kao i sa novcem, na poetku treba identifikovati najvee kradljivce i potroae vremena. Naveemo neke najee potroae vremena, a vi vidite da li oni i vama oduzimaju vreme (a ne vode vas do nekog znaajnog cilja), i da li imate jo neke svoje troadije. Najei kradljivci i potroai vremena.

Da bi proces menadmenta vremena dao rezultate, vano je ustanoviti koje aspekte vaeg linog menadmenta vremena treba poboljati. Zadatak 7/6: Pogledajte ove tipine kradljivce vremena na listi, i tiklirajte one koji i vama troe vreme. - Telefonski pozivi. esto me ljudi zivkaju, ili ja zivkam njih. Razgovori umeju da budu dui nego to je potrebno. Ti razgovori su retko potrebni, retko su povezani sa ciljem koji elim da ostvarim. -Gledanje televizije. Ne gledam samo ono to me ba interesuje, ve vrtim daljinski bez veze, i esto gledam neto samo zato to nema niega boljeg... -Gosti. Ljudi mi dolaze nenajavljeni, i kad meni ba nije zgodno. Ne mogu da ih odbijem, neprijatno mi je da im kaem da se najave...i tako izgubim puno vremena i ne uradim ono to treba... -Sastanci. esto se sastajem sa ljudima, a veinu toga bih mogao da obavim i telefonom, mejlom...Sastanci su dui nego to je potrebno da bismo dogovorili ono to treba... - Zadatci koje bi neko drugi trebalo da obavi za vas. Radim stvari koje bi trebalo da radi neko drugi. Lake mi je da sam obavim neto nego da zahtevam od drugih da rade svoj posao. -Oklevanje, razvlaenje, neodlunost. Dok se premiljam i nakanjujem da uradim neto, izgubim vie vremena nego da sam to odmah uradio. -Delovanje bez dovoljno informacija. Krenem da realizujem neki zadatak pre nego to se raspitam i prikupim dovoljno informacija o tome kako se to radi. Onda shvatim da je to moglo mnogo lake da se obavi, samo da sam znao ta i kojim redosledom ide...Ko pita ne skita... -Bavljenje zadacima ili problemima drugih ljudi. Navikao sam ljude da me stalno upoljavaju da reavam njihove probleme, pa ne stignem da reavam svoje. Prosto ne mogu da odbijem kad mi neko neto trai i da kaem da imam svoja posla i da mi je to tada pree... -Nejasna komunikacija. esto se dobro ne sporazumem sa ljudima, pa onda izgubim vreme radei neto to sam mislio da smo se dogovorili, a posle ispadne da nismo. Ne umem da jasno definiem dogovor i nesporazumi mi oduzimaju vreme. - Neadekvatno znanje. Prihvatam se poslova za koje nemam znanja, i onda izgubim mnogo vie vremena na to nego to bi potroio neko ko to zna da radi. Kad izraunam, shvatim da bi mi bilo jeftinije i bolje da sam platio nekome ko zna, ili da sam prvo seo pa nauio kako se to radi, a onda uzeo da radim. -Nejasni ciljevi i prioriteti. Ne znam tano ta hou i ta mi je pree. Onda se prihvatam onoga to mi iskrsne. Bavim se perifernim stvarima samo zbog toga to su se one nametnule ili mi ih je neko nametnuo tog dana, umesto da se fokusiram na ono to mi je stvarno bitno u ivotu. - Nedostatak planiranja. Ne osmislim plan do kraja, nego krenem da neto radim sledei impuls. Onda mi iskrsavaju nepredviene okolnosti za koje nisam pripremljen, i na to potroim puno vremena. Da sam bolje razmislio, mogao sam i da ih predvidim, i da se pripremim za njih. Tako bih utedeo vreme i nepotreban trud. - Stres, anksioznost i premor. Stalno sam napet i premoren, pa ne obavljam stvari efikasno. Zbog toga se jo vie zamaram i nerviram, a gubim i vreme. -Nesposobnost da se kae Ne tuim zahtevima. Uvek me neko skrene sa puta. Taman planiram da uradim neto za sebe, a pojavi se neko ko trai neto od mene, i ja uradim prvo to...Prosto ne umem da kaem ne i mnogo vremena potroim na udovoljavanje drugima i onda kada to i nije ba potrebno. Cimaju me za svaku sitnicu i kad je jasno da to mogu i sami. -Lina dezorganizacija. Haotian sam i dezorganizovan. Stalno negde jurim kao muva bez glave, ili ne radim nita. Ne umem da vladam sobom, i potroim puno vremena bez adekvatnih rezultata....

Sada je ve vreme da napravite konkretan raspored aktivnosti i dovrite svoj menadment vremena. Imate li ispred sebe listu ciljeva koje ste postavili? Da li ste ralanili te ciljeve na konkretne zadatke koje treba obaviti? Zadatak 7/7: -Pogledajte u listu zadataka i ispred svakog zadatka stavite stepen urgentnosti. ta morate da uradite odmah, to pre, u toku nedelje, meseca? Oznaite slovima ispred zadatka (a,b,c...) redosled prema vremenu kada bi zadatak trebalo da bude obavljen. Napravite tabelu sa popisom zadataka za svaki mesec, i vremenom potrebnim da se zadatak obavi. - Prepiite zadatke tako da se nau jedan pored drugog oni zadaci koje treba da obavite u istom vremenskom periodu. -Dodelite zadacima prioritete. Koji je najvaniji, pa onda manje vaan, i poreajte ih po tim prioritetima i stepenu vanosti. Oznaite brojevima (1.2.3...) ispred zadatka stepen vanosti. Sada imate zadatke koji imaju ispred sebe slovo i broj-stepen hitnosti i stepen vanosti (prioritet). -Napravite tabelu, rapsored asova za dui vremenski period-za prvi mesec koji je pred vama. U tabelu prvo unesite one aktivnosti koje su obavezne, (Npr. 7 sati spavanja, radno vreme na poslu, ako imate fiksno, obavezno radno vreme...) i vreme koje je potrebno za te obavezne aktivnosti, ako u to vreme ne moete da obavljate zadatke koje ste predvideli. (na primer, ako na poslu ne moete da radite neto od zadataka koji su na vaoj listi.) Izraunajte koliko vremena vam, u toku dana, ostaje za ispunjavanje zadataka sa liste. -Zatim u tabelu unosite zadatke najvee hitnosti i vanosti (one sa oznakom 1 A) i vreme potrebno za njihovo ispunjavanje. Izraunajte koliko vremena vam ostaje. Zatim ubacite zadatke manje vanosti i hitnosti...Dok ne popunite vreme za odreene dane. -One zadatke koji se nisu nali na tabeli za odreeni dan (jer nije bilo vremena za manje hitne i manje bitne,) prebacite u tabelu za naredni dan, ili nedelju, ili mesec...procenjujui njihov prioritet i vanost. Poto je protokol veoma opiran i detaljan, kod nardnih zadataka naveemo samo nazive zadataka, bez detaljnijeg objanjavanja i tabelarnih prikaza. Protokol ivotne strategije moe se nai u knjizi iveti ili ivotariti (Jovanovi, N. 2006a) Zadatak 7/8: Na osnovu zadataka koje ste sebi postavili za realizaciju svog cilja procenite koje je pravo mesto, koji i kakav prostor (govorimo o prostoru koji moete da birate) zahteva adekvatno ispunjavanje zadataka koje ste namerili da obavite. Zadatak 7/9: Popiite ih u svoje ljudske resurse. Naravno, tu su i ljudi od kojih moete da dobijete potrebno znanje, savete, iskustvo. Pa onda oni koji vam mogu biti odskona daska jer imaju odreene pozicije, materijalna sredstva, veze...i spremni su da sa vama sarauju (sa nekim interesom, bilo da je to zadovoljstvo to vam pomau a vi ste im zahvalni, ili je u pitanju neka druga korist ili vrsta partnerstva. Zadatak 7/10-ta imam-ta nemam od onoga to mi je potrebno da bih ostvario cilj . Ve ste sebi postavili pitanje kakva treba da bude osoba koja bi mogla da ostvari moje ciljeve. Sada je potrebno da jasno, crno na belo, napiete ta od toga vi jeste i u kom stepenu, a ta niste ili niste dovoljno. Da vam malo pomognemo pitanjima: -Koje od potrebnih sposobnosti imam, a koje treba da razvijam?(sposobnost planiranja,organizovanog miljenja, koncentracija, elokvencija, fizika spremnost, sposobnost samoregulacije-vladanja foziolokim reakcijama i mentalnim stanjima...)

-Koje od osobina linosti imam, a koje treba da razvijam?(samopotovanje, odgovornost, doslednost, disciplinovanost, entuzijazam, strast, potenje, otvorenost, poverenje, dobrota, smisao za humor...) Kojih osobina moram da se oslobodim? -Koja od ponaanja potrebnih za uspeh imam, a koja treba da razvijam?(srdanost, drueljubivost, spremnost da branim svoje stavove, spremnost da sasluam druge, tolerancija, spremnost da pomognem drugima, spremnost da se ne dam kad me iskoriavaju, voenje rauna o izgledu, tanost...) Kojih ponaanja moram da se oslobodim? 9. korak-Identifikacija prepreka koje mogu da me ekaju na putu (i definisanje naina na koji bi se mogle prevazii. ta bi sve i ko bi sve mogao da vam postavlja klipove pod tokove). zadatak br.7/11 Pokuajte da predvidite prepreke u ljudima, materijalne i druge prepreke koje vas mogu doekati na putu i zapiite ih. Pogledajte svaki od zadataka koje ste sebi postavili, i razmislite o moguim preprekama u reavanju tih zadataka. Zamislite da vam se ta prepreka ispreila na putu ba sada. ta ete uraditi da je reite? Zapiite to to ste smislili kao reenje. Kada vam se ta prepreka stvarno isprei na putu, to vam nee biti prvi put jer ste je ve prevazili u mislima i nije vas iznenadila. Spremni ste za nju i imate reenja, spremljenog keca u rukavu. 10. korak-predvidite poteze najnezgodnijeg protivnika-to jest sebe samog. uvajte se sebe, jer niko ne moe tako da vas izradi kao to moete da izradite sami sebe. Sve vreme vam o tome i priamo. Poteno recite koliko ste puta uspeli da prevedete sebe ednog preko vode. Znamo da imate svoje cake za autopreveslavanje inae biste ve odavno bili uspeni u onome u emu niste. Zadatak br. 7/12-Napiite krupnim slovima, podvueno, istaknuto da bode oi: ta neete uiniti ponovo da biste preveslali samog sebe. Razmislite i zapiite istim tim slovima ta ete uiniti da ne biste ponovo izradili sebe. Deo III-odgovornost, ivotne odluke, ugovor sa samim sobom Zadatak br. 8-Identifikujte sve situacije i odnose u kojima ste se oseali kao rtva. Pronaite svoju odgovornost za to stanje. Vreme je da donesete neke ivotne odluke. ivotne odluke su one sa kojima se ne raspravlja, ve se sprovode. Pretoite odluku u akcioni plan i ugovor sa samim sobom i pridravajte se onoga to ste se dogovorili sa sobom... U protokulu moemo jasno videti da su aktivnosti na koje se usmeravaju klijenti dok rade na protokolu vezane za analizu volje (praenje njenog smera-ka individuaciji), prepoznavanje ambivalencije i vraanje na razvojni smer volje, razvijanje vetina volje, motivisanje i odravanje snage volje i razvijanje odgovornosti. Meutim, ostaje nam jo jedna sposobnost koja je potrebna da bi dolo do promeneinicijativa. Terapeut moe da podstakne, pokrene po neto kod klijenta, a da klijent, kroz akt svoje volje, podri tu promenu. Ali, to jo nije njegova puna samostalnost. Mogli bismo rei da on, jo uvek, parazitira na terapeutu, ili nekom drugom, za pokretaku snagu, za inicijativu. Treba mu neko da ga pokrene, gurne, motivie, inspirie...Da preemo na inicijativu.

Inicijativa-pokreta psihe
Odreenje pojma

ta je to inicijativa? Definicije iz renika kau: Poetak; prvi pokret; razvoj novog; novi nain pristupa problemu..., Odgovornost za otpoinjanje ili zainjanje neega , karakteristika zainjanja nove ideje ili metoda, sposobnost da se misli i dela bez zahteva druge osobe.. Inicijativa je osobina linosti u kojoj osoba ima sposobnost i tendenciju da pokree: da otpone aktivnost, ukljuujui prihvatanje pravila i davanje ili pomaganje drugima bez da je to zahtevano od nje. Inicijativa je, dakle, sposobnost da se otpone, pokrene neto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpoetoj aktivnosti . Inicijativa je kad prepoznam i uradim ono to mislim da treba da se uradi pre nego to to neko trai od mene... Kako se razvija i ispoljava ova retka ljudska osobina? Kaemo retka, zato to se retko vidi kod odraslih ljudi. U sutini je inicijativa bazina ljudska sposobnost prisutna kao razvojni potencijal kod svih. Kao i ostale bazine sposobnosti, i inicijativa ima svoje rudimentarne oblike i razvojne faze.

Inicijativa nasuprot krivici-Eriksonova teorija

Prema Eriksonovoj (1985) teoriji, zrela, razvijena sposobnost za inicijativu je sposobnost da se razviju aktivnosti ili projekti, poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, ak i ako postoji rizik neuspeha ili greaka. Bazine vrline ili vetine koje su ukljuene u inicijativu su oseanje svrhe i usmerenost, sposobnost donoenja odluka, saraivanje sa drugima i voenje drugih, sposobnost da se definie lino usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici. Iako se izvesni rudimentarni oblici inicijative mogu videti i u ranijim razvojnim fazama, prema Eriksonu je odluujue i kritino vreme za razvoj inicijative uzrast izmeu 3 i 5 godine ivota. U ovoj fazi ivota, kada je dete uvereno da je samostalna linost (to je posledica povoljnog razvoja u prethodnoj fazi sticanja autonomije izmeu 2 i 3 godine, o emu smo govorili u tekstu o razvoju autonomije i volje), ono mora pronai kakva e linosti postati. Tri nove razvojne mogunosti potpomau ovu fazu: 1. Dete se kree slobodnije i moe da ima iri radijus ciljeva. 2. Njegov govor se razvija do te mere da moe da shvati mnogo toga i da neprekidno zapitkuje o svemu i svaemu 3. Razvija se mata koja moe da se proiri na mnogo uloga-pa i na one koje dete samo zamisli. Sve to moe da pomogne detetu da iz ovog perioda izae sa oseanjem za inicijativu koja e biti osnova za kasniji realistian oseaj ambicioznosti i svrsishodnosti. Dete na ovom uzrastu otkriva ta sve moe i ta sve sme da radi. Ono pokuava da shvati svoje potencijalne budue uloge ili bar da dokui koje uloge vredi zamiljati. Pojava novih mogunosti od deteta zahteva i to da trai nova reenja i da preuzima nove rizike, to stvara oseaj nove krize. Erikson govori o tome da je, na ovom stadijumu razvoja, inicijativa intruzivna (nametljiva, probojna). Karakterie je mnotvo aktivnosti i fantazija slinih po izgledu. To ukljuuje proboj u druga tela - fizikim napadom, u ui i um drugih ljudi (dete probija ui

svojim glasom, upada u re) - agresivnim govorom; u prostor - svojim ivahnim kretanjem; u nepoznato - snanom radoznalou. Ono to najvie plai deaka je pomisao o prodoru falusa u ensko telo. Kao to i autonomija i razvoj volje zapoinju fazom negativizma, kontravolje, i inicijativa je, u svojim zaecima, napadna. Neki ljudi i ostanu na tom stadijumu razvoja inicijative i od njih se ne moe doi do rei, gue inicijativu drugih, ele da budu pokreta svega, kure se... Ovo je, takoe, stadijum infantilne seksualne radoznalosti, genitalne podraljivosti, povremene preokupacije i preteranog interesovanja za oblast seksualnog. Naravno, ova genitalnost je rudimentarna, tek obeanje, nagovetaj onoga to e doi. esto se ne moe naroito ni zapaziti kao takva. Frojd ovu fazu razvoja naziva falusnim stadijumom. Psihoanaliza govori o tome da se seksualna orijentacija deaka fokusira na falus i na njegove osete, kao i da se razvija zainteresovanost za genitalije oba pola. Deaci svoja prva seksualna interesovanja vezuju za majinu figuru, a devojice za oca. Seksualnu orijentaciju ka roditelju suprotnog pola, ljubomoru i rivalitet u odnosu na roditelja istog pola, strahove i oseanje inferiornosti u odnosu na roditelja istog pola, Frojd je nazvao Edipovim (Elektra kod devojica) kompleksom. Deak osea da je, u genitalnoj oblasti, inferioran u odnosu na oca. Postaje svestan i toga da ni u budunosti nee biti otac u seksualnom odnosu sa majkom. Radoznalost, istraivanje, inicijativa u seksualnoj oblasti, mogu se doivati kao opasne. I devojicama ovaj stadijum donosi tekoe. Pre ili kasnije, one zapaaju da im nedostaje jedna stvar-penis, a sa time i vane povlastice koje to nosi u nekim kulturama (vie prava na slobodno kretanje, agresivnost, prljanje, seksualnost...), iako su u svojim drugim sposobnostima jednako adekvatne kao deaci (spretnost u kretanju, mentalne, socijalne sposobnosti), to ih moe dovesti do toga da se ponaaju kao mukarae. One, ak, nemaju ni grudi kao analogno opipljiv znak svoje budunosti. Majinski nagoni devojice na ovom uzrastu svode se na brigu o bebi-lutki. Sa druge strane, ako majka dominira domainstvom, deak moe razviti oseanje neadekvatnosti, jer na ovom stadijumu ui da mukarac, iako moe biti uspean u igri i radu, nikada nee biti gazda kue, majke i starijih sestara. Njegova majka i sestre mogu, tavie, tome doprineti i dovesti ga do toga da deak, usled ogromne sumnje u sebe, osea kako je (sa svojom piom-crviem)stvarno inferiorno, pa ak i odvratno bie. I deak i devojica su, u ovo doba, izuzetno zahvalni za svako ubedljivo obeanje da e jednog dana biti dobri kao otac i majka-moda i bolji. Zahvalni su za postepeno i strpljivo seksualno prosvetljenje. U tom periodu se razvija modalitet postizanja, prvo u detinjastom smislu postizanja materijalnog uspeha. Deca, ako nisu sputana strahovima i krivicom, uivaju u takmienju, insistiranju na cilju, zadovoljstvu pobede. Kod deaka je naglasak na postizanju putem frontalnog napada, dok devojice nastoje da budu atraktivne i omiljene. To se moe pretvoriti i u hvatanje, pridobijanje ljudi atraktivnou, umiljatou. Dete, na taj nain, razvija preduslove za maskulinu i femininu inicijativu, odnosno za izbor drutvenih ciljeva i njihovo ostvarivanje. Stadijum inicijative donosi anticipatorno rivalstvo prema onima koji su tu bili pre njih i koji mogu tako okupirati svojom superiornom opremom ono polje prema kojem je inicijativa usmerena. Ljubomora i rivalstvo, neophodni pokuaji, mada puni ogorenja, da se razgranii oblast nespornih privilegija, dolaze do vrhunca u konanoj borbi za poziciju miljenika kod jednog od roditelja. Neizbean i nuan neuspeh raa oseanje krivice i anksioznosti. Dete se uputa u fantazije u kojima je ono din ili tigar, ali u svojim snovima bei prestraeno za goli ivot. Dakle, ovo je stadijum straha za ivu glavu, ukljuujui strah od gubljenja (kod devojica uverenja da je ve izgubila) mukog polnog organa, kao kazne za fantazije koje su vezane za infantilno genitalno uzbuenje. Ovakva iskustva vezana za prvobitne deije inicijative, radoznalosti i istraivanja, mogu blokirati inicijativu osobe u odraslom dobu, kao to mogu biti potencijalni izvor energije destruktivnih nagona.

Posledice krivice koja se budi na ovom stadijumu (izraene u vidu duboko ukorenjenog ubeenja da je dete kao takvo, ili nagon kao takav, u osnovi lo) esto se pokazuju tek mnogo kasnije , kada se konflikti u vezi inicijative mogu izraziti kroz samoograniavanje koje spreava pojedinca da ivi prema svojim unutranjim potencijalima, ili prema moi svoje mate i oseanja (a nekada u relativnoj seksualnoj impotenciji ili frigidnosti). Sve se ovo, naravno, moe nadalje preterano kompenzovati iskazivanjem neumorne inicijative kroz jedan kvalitet veite akcije po svaku cenu. Mnoge odrasle osobe oseaju da se njihova vrednost kao ljudi svodi u celosti na ono to rade, ili ak na ono to e sledee uraditi, a ne na ono to jesu kao pojedinci. Ta napregnutost je uzrok mnogih psihosomatskih oboljenja. Krivica vezana za inicijativu je oseanje da je loe ili neprikladno da se inicira neto prema sopstvenom modelu, da e to izazvati neodobravanje. Inicijativa cveta kod dece kada se ohrabruje potreba za avanturom kroz igru, bez obzira koliko to to dete radi aavo izgledalo roditeljima. Potiskivanje tog uzbuenja avanture i ekspreimentisanja (zbog vremena, prljanja u igri, rizika...) zamenie inicijativu strahom i krivicom. (Naravno, pri tome se mora voditi rauna o realnim opasnostima od povrede, kao i uiti dete kako da se uva). U suprotnom se razvija karakterni stav Ako ne iniciram, ako ne trim, ako ne isturim vrat napred... biu siguran (od krivice ili oseanja da sam lo, od kazne). Uspeh: Ako prevazie krizu ovog perioda na razvojno konstruktivan nain, dete se osea odreenije, puno ljubavi, oputenije i bistrije u rasuivanju-vitalno na sasvim novi nain. Osea da je u veoj meri aktivirano, kao i to da je ono aktivizator. Poseduje izvestan viak energije koji mu omoguava da zaboravi prilino brzo mnoge neuspehe i da se sa poletom usmeri ka novim poeljnim oblastima, makar izgledale i opasne . Dete razvija oseaj svrhe, radoznalost i inicijativu. Prevazilaenje krize ove faze od velike je vanosti za narednu fazu u kojoj dete razvija oseaj smisla za zadatke odraslih koji obeavaju (ali ne mogu garantovati) ispunjavanje njegovih mogunosti i potreba. Ono razvija vrsto, sumnjom nezaplaeno uverenje, koje je lajtmotiv ove faze razvoja: Ja sam ono to mogu zamisliti da u biti. Vrlina koja se razvija je svrha, usmerenost na ciljeve. Neuspeh: Ako su ekspanzija i pokuaji inicijative u ovom periodu praeni prevelikim strahom, oseanjem krivice zbog rivalstva i seksualnih fantazija, moe doi do zastoja i odustajanja od inicijative. Neuspeh u razreavanju ove krize vodi do uvrivanja oseanja krivice, uznemirenosti, strahovanja za ivot i udove (tzv. kastracioni strah- mnogo sam se isticao, pokazivao svoju mo, pa mogu da me kazne tako to e da mi iseku penis. Kod devojice nesvesnog uverenja da je imala muke genitalije, pa su joj odseene po kazni zbog tajnih dela i miljenja). Gubi se inicijativa i razvija progoniteljska savest- unutranji glas koji nas stalno posmatra, optuuje, optereuje krivicom i nagoni na samokanjavanje. Ovakav ishod krize moe da vodi do stalnih samoograniavanja koja jedinki ne dozvoljavaju da ivi u skladu sa svojim kapacitetima. Drugo mogue reenje je inicijativa koja se ispoljava uprkos snanom oseanju krivice. Napetost koja se pri tome stvara u telu osobe moe dovesti do neumornih nastojanja da pokae svoju inicijativu besomuno radei (radoholizam) kao da se njena vrednost sastoji samo iz onoga to nastoji da uradi. Ovakav nain reavanja krize esto vodi do psihosomatskih oboljenja. Otra savest i oseanje krivice mogu nai svoj odraz u latentnoj spremnosti osoba zaglavljenih u ovom stadijumu da slede svakog vou koji ume da objekte pobede prestavi i doboljno bezlinim (neseksualnim) i dovoljno velianstvenim da pobudi u sutini falusni entuzijazam u ljudima i tako olaka njihovo iracionalno oseanje krivice. Erikson je, u kasnijim radovima, razdvojio maladaptacije od maligniteta kao negativnih posledica neuspenog prevazilaenje krize nekog stadijuma. Malignitete je kasnije nazvao averzije. Poremeaji mogu da se okrenu u dva smera: prenaglaavanje neega to je dobro, previe neeg dobrog-maladaptacije (samo to ga prenaglaavanje ini

loim, ili ne voenje obzira prema drugima pri tome) ili premalo neega-malignitet ili averzije. Kada je u pitanju inicijativa-nasuprot krivici, tabela izgleda ovako:

Primer Exploatacija drugih, nebriga za druge u ostvarivanju svojih ciljeva, bezoseajnost

maladaptacija Nemilosrdnost Bezobzirnost

kriza Inicijativ nasuprot Krivici

malignitet

primer Averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost

Inhibicija

Inicijativa koja se razvija uprkos krivici, koja negira krivicu, moe dovesti do bezdune inicijativnosti na utrb drugih, bezoseajnosti...kao to, kod razvoja autonomije i volje, autonomija steena poricanjem stida i sumnje vodi do impulsivnosti koja se odlikuje nepromiljenou, bezobzirnou, nesmotrenou prema drugima. Razvoj inicijative se nastavlja i naslanja na razvoj volje (kao to se i volja nastavlja na razvoj bazinog poverenja). Iz Eriksonovih radova, kao i drugih psihoanalitiara, moemo saznati vie o devijacijama inicijative nego o fazama normalnog razvoja ove vetine (to je i normalno, s obzirom na to da su psihoanalitika saznanja uglavnom dobijena kroz rad sa osobama sa problemima). Da li se inicijativa, kao sposobnost, formira u ovoj fazi i, ako se dobro formira, dalje se samo projektuje na nove oblasti interesovanja, ili ona dalje prolazi kroz kvalitativno razliite faze razvoja (kao to smo videli da je sluaj sa voljom)? Svaka bazina sposobnost se razvija od svojih nevetih, neartikulisanih zaetaka u zrelu, visoko razvijenu, adaptivnu sposobnost. Meutim, veoma je malo (ili ih uopte nema) radova iz oblasti psihodinamske psihologije koji govore o tim stupnjevima razvoja kada je u pitanju inicijativa. Tom temom se mnogo vie bavi psihologija rada, psihologija uspeha, razni programi za istraivanje i edukaciju liderstva...Njima, meutim, nedostaje poznavanje psihodinamike razvoja sposbnosti. Iz Eriksonovih tekstova o inicijativi moemo videti da je ona usko povezana sa razvojem seksualnosti. Falusna seksualnost je probojna, nametljiva, difuzna( Karakterie je mnotvo aktivnosti i fantazija), a takva je i inicijativa deteta u ovom periodu razvoja. Iz svakodnevnog ivota nam je poznato da ljudi mogu imati inicijativnu tipa mnogo hteo, mnogo zapoeo, od svega po malo, ni od ega dovoljno. Da li moemo rei da je ta inicijativa promiskuitetna? Stalno zapoinje, a ni u ta se ne udubljuje. Seksualna inicijativa faliko-osvetnikog mukarca moe biti, kao to Erikson opisuje maladaptaciju krize stadijuma inicijative nasuprot krivice, eksploatatorska, bezobzirna, usmerena na skupljanje trofeja i zadovoljenje seksualnih potreba i ambicije (takva moe biti i kod ena, fam fatal inicijavnost usmerena na zavoenje i ostavljanje, skupljanje trofeja, kastrativna). Zbog oigledne povezanosti falikog stadijuma pshoseksualnog razvoja sa kvalitetom inicijative pozabaviemo se malo dublje ovom razvojnom fazom i problemima koji iz nje mogu da proizau, kako bismo bolje razumeli i mogue devijacije inicijative.

Falusni odbrambeni mehanizmi

Zabranjeno i postiujue zadovoljstvo U lanku u falikim odbranama, Pentti Ikonen (1998) govori o potencijalnim upotrebama falicizma kao defanzivne organizacije protiv problema edipalne faze. Da vidimo ta to zapravo znai. Govorili smo o tome da seksualne elje usmerene prema roditeljima dete doivljava kao zlo sa kojim su povezane neprikladne misli koje ga primoravaju da trai seksualno zadovoljstvo protiv volje drugih. Tako je, ve na tom ranom stadijumu, element nasilnosti izmean sa detetovom eljom za seksualnim zadovoljstvom. Kada se, u edipalnoj fazi, detetova panja jae i oiglednije fokusira na seksualnost i na genitalije, restrikcije i zabrane povezane sa tim se takoe pojaavaju, i zabranjen i postiujui karakter seksualnosti i njenog ispoljavanja jaa u doivljaju deteta. Detetova oekivanja uzajamnosti edipalnih elja je apsolutno frustrirana. Uzajamnost Uzajamnost zauzima veoma vano mesto u psihi oveka. Ona je integralni deo odnosa izmeu deteta i majke u ranijim fazama razvoja. Detetovo zadovoljstvo izaziva podjednako i zadovoljstvo kod majke. Majka ini najbolje to moe da dete bude zadovoljno i da ukloni nezadovoljstvo, a dete osea ga ona razume (ako je odnos izmeu majke i deteta dobar). Iz ugla deteta, to znai da ono deli zajedniku emocionalnu stvarnost sa majkom-njegovu emocionalnu realnost. Dete nema potrebu da obraa panju na majina oseanja, jer su ona, za dete, ista kao i njegova. Za dete je uzajamnost sa majkom neto oigledno, neto to se podrazumeva, uzima zdravo za gotovo. (Balint, A. 1949) U tom smilu, dete je naivno egocentrino, i uzajamnost ranog detinjstva se dijametralno razlikuje od genitalne uzajamnosti-prva uzajamnost je neto to je dato, a druga je neto to se postie. U svetu odraslih postoje brojni naini na koje se uzajamnost uspostavlja, od askanja, zajednikog obedovanja, provoda...kroz koje ljudi pokuavaju da uspostave zajedniku emocionalnu realnost (ima i mnogo naina za stvaranje iluzije da takva realnost postoji). Uzajamnost je, takoe, integralni deo genitalne veze izmeu odraslih osoba. Predstava o uzajamnosti je, kod osobe koja je dostigla genitalni nivo razvoja, ukljuena u koncepciju genitalne seksualnosti. Koncepcija seksualnog akta ukljuuje predstavu (doivljaj) vagine kao komplementarnog receptivnog organa za penetrirajui penis. Uzajamnost ukljuuje pripremu kod obe strane, genitalija i celog organizma za seksualni in, kao i predigre. Nedostatak uzajamnosti moe uiniti koitus nemoguim, umanjiti ili iskljuiti zadovoljstvo. Genitalna uzajamnost se mora otkrivati na svakom od stadijuma odnosa, poevi od pronalaenja odgovarajueg i voljnog partnera. Pored toga to daje najvei oseaj ispunjenosti, uzajamnost je preduslov za takvo oseanje ispunjenjenosti, i traenje i pronalaenje uzajamnosti je neprekidni i samonagraujui proces. Ako je ljudsko bie, odrasli ili dete, razoarano zbog svoje anticipacije nedostatka uzajamnosti, to doivljava kao povredu svog narcizma. Dete, za vreme edipalne faze, to doivljava esto. Incestuozne seksualne elje za maksimalnom uzajamnom bliskou, fizikom i mentalnom, neizbeno vode do prekida uzajamnosti, a ponekada i do privremenog prekida postojeeg odnosa izmeu deteta i roditelja kao kazne za neprikladno ponaanje. Seksualna neadekvatnost deteta

ak i nezavisno od ograniavanja, deca opaaju svoju neadekvatnost kao seksualni partneri roditelja (Grunberger, 1979). Mali deak osea sebe kao bie koje je neefikasno u seksualnom inu, nesposobno da ostavi utisak, da impresionira, dok se devojica plai da bi bila razbijena. I za deaka i za devojicu, neadekvatnost kao seksualnog partnera predstavlja ponienje i povredu narcizma. Prevazilaenje te povrede zahteva mnogo psiholokog rada koji ostavlja tragove u obliku takozvanih primarnih fantazija: za deaka je to doivljaj da mora da bude efikasan i impresivan da bi postao mukarac, a za devojicu da mora da bude sposobna da izdri i da pati da bi postala ena. Takve fantazije, obraene na razliite naine, uglavnom ostaju trajne tokom itavog ivota. Superiornost edipalnog rivala takoe predstavlja narcistiku povredu, to pobuuje u detetu bes prema jednom ili oba roditelja i pobuuje elju da preokrene situaciju (da postane dominantno, mono). To, u isto vreme, nosi i oseanje krivice kao i strah od osvete i kanjavanja (kastracije) Falusna organizacija libida Za dete je, kao to smo rekli, genitalna uzajamnost nemogua. Ono mora da, na ovaj ili onaj nain, proradi i prevazie edipalna razoarenja i narcistike povrede, ili da izgradi neke odbrambene mehanizme. Falusna organizacija je upravo takav mehanizam odbrane koji, iako na jedan nain titi dete od edipalnih anksioznosti i predstavlja pokuaj kompenzacije za narcistike povrede, ostavlja negativne posledice za dalji razvoj deteta. Prema Frojdovom vienju (Freud, 1905) falika organizacija libida priblina je seksualnoj organizaciji odraslih u stepenu da gotovo zasluuje da se opie kao genitalna...; ali se razlikuje od finalne organizacije seksualne zrelosti u tome to poznaje samo jednu vrstu genitalija: muku. I genitalnu i falusnu organizaciju libida karakterie primat genitalnih organa kao zone fokusa i zadovoljstva, ali su u falusnoj fazi genitalije striktno falusne-prestavljene kao penis i klitoris. Psiholoki, vagina ne postoji. Nadraenost penisa prati nerazumljiva potreba da se uini neto nasilno, da se pritisne, da se razbije u parie, da se negde izbui rupa (Freud, 1908). Takve predstave odgovaraju onoj vrsti penetracije gde ne postoji odgovarajui primajui organ kod druge strane koja je objekt prodiranja, i podravaju uverenje da je seksualni akt, u svojoj sutini, nasilan. Nasilnost koja je povezana sa aktivnim ciljem falusnog erotizma-penetraciju, prenosi se i na pasivni cilj-biti penetriran. Predstava seksualnog akta u falusnom stadijumu, to jest njegovog pretpostavljenog vrhunca seksualnog zadovoljstva, sastoji se od probijenjarazbijanja ili toga da se bude razbijen. To moemo videti i u izrazima odraslih kada opisuju seksualni in: Razbio sam je od kurca..., Izbuio sam je, Nabo sam je na kolac i sl., ili u samim argonskim nazivima za seksualni in: tucanje, kresanje, fircovanje... To nije uzajamni libidinalni in koji podjednako ukljuuje oba uesnika u skladu sa njihovim dobro prilagoenim genitalijama. Falusna organizacija se koristi kako bi se izbegla ili negirala genitalna uzajamnost. Nasilnost kao odbrana Zamenjivanje genitalne uzajamnosti falusnom nasilnou srozava uzajamnost na nasilnost i vebu moi. Na taj nain, dete vie nije inferiorno u istom stepenu, jer ak i malo dete moe da vidi svoju mo i nasilnost i da uiva narcistikim i sadomazohistikim zadovoljstvima koju ona prua. Deaci e se igrati ratovanja sa svojim maevima, pitoljima ili drugim orujima koja imaju falusno agresivnu prirodu (probijaju, razbijaju). Narcistiko

ponienje se moe olakati pokazivanjem snage i potencije (i u seksualnosti i u drugim oblastima) i, u mnogim sluajevima, ljudi provode ostatak ivota traei takva olakanja. Suoeno sa razoarenjima edipalne elje za uzajamnou, dete e odgovoriti kreiranjem falusno defanzivne organizacije. Kao posledica toga, razvijaju se nesvesne predstave o seksualnosti u kojima seksualni in povreuje jednu stranu, onu pasivnu, falusni objekt, bui ga, kvari, kastrira...Ponekada u tim nesvesnim fantazijama seksualni in povreuje obe strane. Ona falusna gubi mo, ako ne i falus. Sa tim fantazijama su povezane i fantazije o kazni koja sledi. Iz falusnog poistoveanja seksualnosti i destruktivnosti dolazi do toga da se svako razbijanje, otimanje, podinjavanje i sl. doivljavaju kao dokazi seksualne moi ili potencije. To treba imati na umu kad pokuavamo da razumemo razne vrste nasilnosti. Falusna organizacija libida vodi do falusne, nasilne, probojne inicijative-bez oseanja uzajamnosti. Predstava moi Falicizam boji i nae predstave o moi. Najimpresivnije manifestacije moi su pojave koje se nalaze na irokoj skali destrukcije, invazije, pobede, osvajanja, unitenja. Na primer, snagu okeana pre vidimo u neemu kao to je veliki cunami, nego u tome to, na primer, moe da dri na sebi ogromne brodove, ili da hrani ogromnu koliinu flore i faune. Istraiva osvaja nova znanja, ini proboj u nepoznato, pobija ideje drugog istraivaa...Ni u jednom od tih primera se fizika ili mentalna mo ne vidi u sposobnosti za recipronost, uzajamnost. Mo neke nacije se teko moe zamisliti kao neto drugo do njen kapacitet da vlada, osvaja, ili suprotstavlja drugim nacijama. Uzajamnost koja uzima u obzir i drugu stranu se vidi kao znak slabosti ili lukavosti. Kada se mo konstruie kao falusna, onda osoba izvlai zakljuak da je falicizam nezamenljiv, inae bez njega nema moi, nema inicijative u svetu. Fiksacija za sredstvo (alatku) Falike fantazije detinjstva su stimulisane mnogim razliitim faktorima, meu kojima je najvaniji faktor snano senzualno zadovoljstvo povezano sa genitalijama i igranjem njima. Masturbacija pojaava oseanje da je mogue da se samostalno proizvede zadovoljstvo, nezavisno od drugih, samo kroz izvesni organ. Drugi stimulus je samo ponaanje penisa koji menja svoju veliinu i izgled. To to te promene ne zavise od svesne volje izgleda da naglaava nezavisnost penisa u odnosu na self. U mnogim falusnim fantazijama, falus je organ koji moe da bude otkaen, prikaen ili razmenjen, i efikasnost seksualnog ina zavisi od kvaliteta falusa, a ne od njegovog vlasnika (brojne su poalice na tu temu kod odraslih, npr. da li je bolji veliki ili tehniar- falus ili njegov vlasnik, Falus dobija i svoje nezavisno ime kao Miko, Stojko, oka...) Odatle je kratak put do raznih fetiistikih fantazija kao i do faliko simbolikih vrednosti kao to su oruje, automobil, sredstva za rad... (jedan poznati aforizam to izraava ovako: Ako ti je mali, mora da ima kola-naravno velika) . Svakako, fetiistiki faliki simboli slue kao zatita od kastracione anksioznosti i kompenzacija oseaja inferiornosti. Moemo da razmiljamo o tome u kom stepenu je doivljavanje sredstava i njihove relativne efikasnosti kao vrednosti samih po sebi, to je tako prevalentno u naoj kulturi, odraz falikih pokuaja da se poniti ili nadkompenzuje ponienje edipalne apsoluntne insufincijencije. Kateksija (vrednovanje) falusa sama je po sebi odbrana protiv ponienosti: Ono to je stvarno vredno je organ, ne ja.

Kao takva, falika organizacija je sposobna da se suprotstavi regresiji na ranije stadijume libidinalnog razvoja, i da olaka ponienja koja dolaze iz edipalnih razoarenja. Ona stvara, meutim, ideju o samodovoljnosti u seksualnom zadovoljavanju nezavisno od partnera, i sugerie mogunost samozadovoljavajueg ispunjenja masturbacijom. (u svakodnevnom govoru moemo uti, kao opis takovog ponaanja, izraz samozadovoljni drkadija). Falika fiksacija na opremu, posebno onaj deo koji se odnosi na naoruanost, odslikava prebacivanje falike organizacije linosti sa uzajamnosti na nasilnost koja ne haje za drugu stranu . Realno gledano, malo ta moe da bude toliko razliito od oruja kao penis. Penis je osetljiv i lako povredljiv organ koji se mora tititi u svakoj situaciji koja ukljuuje opasnost ili borbu. Budimo realni, status falusa kao oruja je defanzivni manevar psihe i potpuni proizvod fantazije. Ipak, ta fantazija buja u naoj kulturi. Kao to smo rekli, kod deaka opaanje da devojica nema muke genitalije izaziva strah da bi se i njemu moglo desiti da ih izgubi. Taj strah je prepleten sa idejom da kastrirani trae osvetu zbog svoje inferiornosti i superiornosti drugih. Sledei veliki znaaj falusa u podrci samopotovanja lei u samoj injenici da nije svako obdaren njime. Tako ljudska bia, kao i druga iva stvorenja, mogu biti kategorisana u dve kategorije: Oni sa falusom i kastrati. Kurajberi su, naravno, vredniji i privilegovaniji (ako ne verujete, pitajte Crnogorce. Oni su otvoreniji u tome). Za malog deaka je posedovanje vanog organa koji majka nema, ali otac i on imaju, od velike pomoi u pokuajima da se odvoji od majine orbite. Devojici elja da se odvoji od majke daje motiv da hoe da bude kao deaci. (Chasseguet-Smirgel, J. ,1964). Nesigurnost i strah izazvani separacijom od majke inspiriu dete da prenaglaava falike fantazije o superiornosti, i da projektuje u falus ono to su realno atributi majke. Neke od takvih fantazija su da penis deaka moe da izlui tenost tako dobru, ako ne i bolju od one koja izlazi iz majinih grudi, ili da su grudi i penis ekvivalentni organi...U odraslom dobu, detinjarije kao to su ideje o lekovitom, okrepljujuem i ulepavajuem dejstvu semene tenosti (kao kozmetikog sredstva), prirodni su produeci takvih fantazija. Proizvod takvih imaginacija je nekakav fantastini instrument koji je i nepobedivo oruje i orue i nepresuni izvor dobra. Takav jedan instrument je magini tapi iz bajki, vrsta zdruenih falikih fatazija, kao i slina magina sredstva poput arobnog oklopa, maa, lampe (koja se protrlja kao penis i ispuni elje)...Snaga i potencija je samo u instrumentu. Njen vlasnik moe biti slab i impotentan ali, kroz magino sredstvo kojim upravlja, sposoban je da postigne gotovo sve. Skoro da je kao kompjuter kojim su danas zaraena mnogobrojna deca, a i odrasli (posebno mukarci, najvie kroz igranje falusnih igrica moi). Kako tehnologija napreduje, to je duh koji prevladava proizvodnjom sredstava i naprava u naoj tehnikoj kulturi. U naem jeziku postoji izraz koji dobro odslikava faliu organizaciju linosti Kurevit, onaj koji se kuri. Neretko moemo uti i alu kao to je: Ma, stavi kondom na glavu, da svi vide da si i ti neki kurac. Pasivni falicizam Falinoj defanzivnoj organizaciji je implicitna ideja da se moe biti i objekt falikog ina (Freud, 1924) Za devojicu, kao i za deaka, biti faliki objekt znai biti razbijen, kastriran (i ene, tokom seksualnog ina, esto izgovaraju te rei: razbij me, rasturi me...). Meutim, iako su izvor straha, takve ideje su ipak privlane. Uzbuenje koje one donose moe se videti u opasnim i surovim senzualnim zadovoljstvima. Dok je nekim ljudima takva faliko-mazohistika slika seksualnog ivota razlog da se udalje od seksualnog ivota, drugi u njoj nalaze razlog za prihvatanje patnje, podnoenje toga kao dela seksualnog ivota falikog objekta, dok je nekima ak motiv za ekstatike fantazije i akting aut agonije i opasnosti.

Uopteno govorei, pasivni falicizam je prirodni most ka seksualizaciji razliitih vrsta paenitva. To mogu biti strahovi, anksioznosti, oseanja krivice, stida i zavisti iz bilo kojih razloga, kao i razne vrste poricanja i pravljenja rtve od sebe. Aktivni i pasivni falicizam se esto prepliu. Smrt i pobeda e, simultano i ekstatiki, osvetljavati um sado-mazohistinog falikog heroja (osobe sa falusnom organizacijom). Savremeni horor filmovi, sa svojim monstrumima i nakazama, omoguavaju gledaocu sigurnu identifikaciju sa predstavnikom obe falike pozicije (i pasivnom i aktivnom), subjektom i objektom. U isto vreme je i strano i uzbudljivo. Bol povezan sa odsustvom voljene osobe, ili neke druge vane osobe, moe biti doivljen kao neto to je ta osoba izazvala, i pretvoren u nesvesno faliko-pasivno zadovoljenje. U takvim sluajevima, produavanje bola, okrivljivanje uzronika, gloenje sa njim, i odigravanje, mogu biti naslaivanja pasivno falikim sado mazohistikim zadovoljstvima. Isto vai i za aljenje zbog gubitka. Beskrajno, agonizovano produavanje tugovanja odslikava takav proces. U stvari, i zadovoljstvo bilo koje vrste se moe preokrenuti u patnju, i tako u pasivno faliko sadomazohistiko zadovoljstvo, ako traimo od tog zadovoljstva vie nego to ono moe da prui i fokusiramo se na ono to nedostaje. Mogunosti sado mazohistike seksualizacije kanjavanja su dobro poznate i uglavnom su falikog karaktera. Egzibicionizam U periodu razvoja o kojem govorimo, dete nije svesno neadekvatnosti svojih edipalnih elja. Ispoljavanja takvih elja i oekivanje uzajamnosti nailazi uglavnom na odbijanje, neodobravanje, esto i na ruganje. Protiv tih razoarenja dete moe da formira odbranu menjajui prirodu i svoje elje i njenog ispoljavanja. elja da se pozove drugi u seksualnu uzajamnost se moe preokrenuti u elju da se okira, zapanji ili fascinira, ostavi sugestivni utisak na drugoga. Takva ponaanja nisu retka, ni kod dece, ni kod odraslih. Primeri takvih ponaanja su brojni, od onih banalnih potreba kod dece da se impresionira drugi kroz izjave tipa Vidi me ta mogu ili Vidi me ta imam, do grandioznih vojnih parada, sportskih takmienja, modnih revija i raskonih prijema u svetu odraslih. Naravno, psihodinamika takvih dogaanja je multi determinisana, ali su falike teme jasno vidljive. Faliki karakter se ispoljava kroz naglasak na autopotenciji i odbijanju uzajamnosti zbog pozicije superiornosti, jer uzajamnost uvek ukljuuje (za faliku organizaciju) pretnju aktualizacijom apsolutne edipalne nekompetencije i prateeg ponienje i stida. Sutinsko obeleje falikog egzibicionizma je dominacija njegove odbrambene funkcije. Kod oba pola, faliki egzibicionizam je povezan sa delovima tela koji se mogu zamisliti kao faliki i fetiizirati se, i sa pokuajima da se oni prikau kroz razne oblike tekue mode: kroz odeu, razne fizike vebe, korienje nakita i drugih ukrasa... Podsticanje falicizma Oito je da se, u naoj zapadnoj kulturi, odvajanje deaka od majke podstie ohrabrivanjem falicizma (Stoller, 1992). Falicizam je postavljen kao suprotnost detinjastom ponaanju u odnosu na majku (suprotan od mamine maze). On se istie kao slika mukosti, snage, hrabrosti i aktivnosti (mao) nasuprot enskosti (enski Petko, careva devojka...) slabosti, plaljivosti i pasivnosti. Pogrdni nazivi za deaka koji ne veruje dovoljno u svoju snagu, koji nije dovoljno odvojen od majke, sadre i aluzije na detinjastost, nedoraslost, kao i na feminiziranost ( za odrasle su to epiteti kao pikica, pederi...) Kontrabalans je

idealizacija falicizma koja se protee do destruktivnih, bezobzirnih, antisocijalnih formi falicizma. Dobra ilustracija je anegdota u kojoj se jedan seljak hvali komiji kakva je mukarina njegov deak, pa kae: On se ve bije kao mukarac, psuje kao muko, ak i pije kao muko.... A komija ga pita: Dobro, a jel nauio da ita?. Zato, pa jo nije za njegov uzrast!? odgovara zaueni otac. Takvo podsticanje falicizma ini vie nego to je bila namera podstrekaa. Falicizam postaje centralni faktor u ivotnoj realnosti odrasle osobe, u seksualnosti i formiranju ideala. U edipalnim fantazijama deaka, faliki otac postaje din, ljudoder. Sudbina slabijeg je da bude kastriran. Da bi se spasao kastracije, deak eli da se identifikuje sa ocem, da sam postane din. Na taj nain, takoe, idealizovani elementi okrutnosti i destruktivnosti pronalaze svoj put u idealu falikog heroja. Za devojicu, ili za enu, idealizacija falicizma stvara problem. Ona teko moe da izbegne da se osea kao pripadnik inferiorne klase, klase kastrata. Moe da odgovori ili rezignacijom ili usmeravanjem na to da dokae kako klasa kastrata nije inferiorna u odnosu na klasu kuronja, ili da dokae da ne pripada toj klasi, to jest da pripada klasi kuronja. Idealizacija falicizma nagoni devojicu da razvije seksualnost koja ne prepoznaje receptivni unutranji prostor svojih genitalija. To je usmerava da trai falus za sebe u nekoj formi (kroz razliita ostvarenja falusne prirode) ili da pretvori svoju kastriranost u neko mazohistiko zadovoljstvo. Druga mogunost je da preokrene situaciju i postane Femme fatale ili osvetnica, da umesto da bude objekt falike povrede, postane onaj koji povreuje, i tako nae zadovoljenje-i narcistiko i seksualno. Falicizam moe da zatiti devojicu od regresije na raniju libidinalnu organizaciju dete-majka odnosa kroz faliko odbacivanje uzajamnosti koja je sastavni deo ranijeg odnosa. Doivljaj devojice da je psiha odrasle ene falika moe odrediti njen nain oblaenja, izvesne karakteristike falikih tenji u ponaanju, i odbacivanje svih elemenata ponaanja koji imaju neto detinje u sebi. Agresija i falika organizacija Iako faliki koncept seksualnosti titi narcizam deteta, on takoe dovodi do toga da se roditelj vidi kao rival i da izgleda mnogo straniji, to stimulie i opravdava agresiju prema njemu. Falicizam stvara predstavu ljudskog bia koje je voeno malicioznom nasilnou . I, dok god neko ima hrabrosti, njegova je dunost kao i pravo da brani sebe i druge od takvih maliciozni, zlih osoba. Falika malicioznost je besmislena. Ona je motivisana samo eljom da se povredi drugi ili ak da se ubije. Motiv nije potreba da se dobije novac ili hrana, ili neto drugo, niti osveta, niti ljubomora (mada se esto maskira takvim idejama tipa gladan vuk trai hranu...ili vetica je ljubomorna na lepotu mlade.... Neto to ima ljudski motiv, sukob potreba, borbu za neto...moe se razumeti, i prevazii na razne naine. Kako se boriti sa istim zlom koje nema druge motive iza sebe, ve potrebu da se povredi ili uniti. Takva pretpostavljena zlobnost, koja je sama sebi cilj, zastraujua je za osobu sa falikom organizacijom (tu nema pregovora, dogovora, alternativa, razreenja), i ona tei da se odbrani identifikacijom sa agresorom, da postane ista, subjekt, a ne objekt agresije. Teko da ima deteta koje nikada nije bilo objekt takvog falikog akting auta i, za dete, to predstavlja potvrdu njegovih predstava o zlobnosti i neophodnosti borbe ili odbrane od toga. U takvoj borbi je, od poetka, implicitno da se borba vodi oko toga ko e biti faliki subjekt, a ko faliki objekt. Ko je aktivan, a ko je rtva. Moemo to nazvati bitkom za faliku hegemoniju (iji je vei) koja se, podjednako iracionalno, nastavlja i u svetu odraslih.

Falika hegemonija Borba za faliku hegemoniju je energizovana strahom i anksioznou ugraenom u poziciju falikog objekta. Kako faliki odnos ne prepoznaje uzajamnost, ve samo relaciju kastrator nasuprot kastriranom, sa svojim razliitim derivatima (oblicima kastracije i kastriranosti) svaki poraz u borbi za faliku hegemoniju znai, za falikog subjekta, kastraciju, to jest nekompetenciju da se bude faliki subjekt (on ili ja, neko mora da bude kastriran). Bitka za faliku hegemoniju je, oito, borba da se osigura pozicija falikog subjekta. U svojoj psihodinamskoj sutini ona je, meutim, odbacivanje uzajamnosti koja se osea opasnom, jer bi tu falicizam, kao odbrana protiv edipalne neadekvatnosti, mogao lako da se srui, a falika nekompetencija je spojena sa edipalnom insuficijencijom i ponienjem. Faliki univerzum esto, kada sluaju ovakve psihoanalitike prie, normalni ljudi se pitaju: da li su ovi psihoanalitiari normalni!?, na osnovu ega oni donose ovakve zakljuke?. Zato bismo ponaanja kakva smo opisali u primerima smatrali povezanima sa falikom organizacijom? U svim tim ponaanjima i pojavama se moe videti isti dinamiki obrazac, bilo da su vezana za seksualnost ili su izvan seksualnog konteksta. Sa neuspehom u uzajamnosti, ako makar i neki substitut uzajamnosti nije postignut, odnos se okree prema nasilnosti, autopotenciji i bezobzirnosti prema drugome ili drugima. Osvajanja, represija, destruktivnost i demonstracija svega toga kroz pokazivanje moi, postaju cilj za sebe. Preokupacija sredstvima je sve prenaglaenija, na tetu subjekta koji ih koristi. To ojaava podelu na superiorne, aktivne subjekte i inferiorne, pasivne objekte, i neprekidna bitka za faliku hegemoniju se odvija. Ogromna graevina, kao neki Faliki zid (vei od Berlinskog, a i Kineskog...) je postavljena kao odbrana protiv ponienja koje proizilazi iz unutranje nekompetencije za uzajamnost u podruju ivota koje doivljavamo moda kao najvanije. To je obrazac prema kojem struktuiramo, bez svesnosti da to radimo, ne samo odnose sa ljudima, ve i sa ostatkom nae stvarnosti (sa nenijim delovima sebe, sa prirodom, planetom...).

Faze razvoja inicijative

Videli smo da je Erikson kao kritini period za razvoj sposobnosti inicijative smatrao period izmeu 3. i 5. godine ivota, nakon faze sticanja oseanja autonomije i razvoja volje. Kao i ostale sposobnosti, i inicijativa ima svoje rudimentarne oblike u ranijim razvojnim fazama. U istraivanju J. Miguela Hoffmann-a , Laure Popbla, Constanze Duhalde(1999) posmatrano je 239 snimljenih situacija hranjenja izmeu 41 para majka-dete, u kunim uslovima, u tridesetodnevnim intervalima, od poetka hranjenjenja na kaiicu do prvog roendana. U rezultatima je prezentovana povezanost ozmeu odgovora majke na detetovu inicijativu i daljeg razvoja detetove inicijative. Rezultati su potvdili osnovnu hipotezu studije da postoji jasna povezanost izmeu materinskog odgovora na inicijativu deteta i etiri varijable: jae inicijative deteta, veeg broja pokuaja deteta, averzivnog ponaanja i konfliktnosti. Povoljan materinski odgovor (kad majka ne namee svoju inicijativu u procesu hranjenja i drugim aktivnostima, ve prihvata detetovu...ne siluje dete hranom, nije intruzivna) dovodi do toga da dete pokazuje jo vie inicijative, ee pokuava, pokazuje manje averzivnosti i manje konfliktnosti. Konfliktnost je definisana kao reciprona razmena odbojnih reakcija kao to su suprotstavljanje, gaenje ili

neprijateljstvo. Konflikt predstavlja borbu i konfrontaciju izmeu oba uesnika u interakciji. Averzivnost je samo detetova reakcija odbojnosti, odvratnosti ili opozicije. Ako dete rizikuje konfrontaciju sa negovateljem da bi podralo svoju inicijativu, moemo rei da je, iako pod velikim uticajem odgovora majke, inicijativa detetov doprinos sopstvenom razvoju. Moemo, dakle, rei da se osnove uzajamnosti kao kvaliteta budue, razvijene inicijative grade u najranijem periodu ivota. Ovaj kvalitet uzajamnosti, u velikoj meri, odreuje kasnija detetova doivljavanja u edipalnom periodu-pelcuje dete za iskuenja falusnog stadijuma razvoja (stvaranje defanzivne falusne organizacije linosti-nedostatak uzajamnosti). Self koji se razvija ima sve vei kapacitet da pokree aktivnosti. Ako se self razvija bez ozbiljnijih zastoja, kada osoba iz kasnije adolescencije pree u odraslo doba (21-26 god.), self postaje nezavistan centar inicijative (Kohut, 1977, str. 94) Za vreme tog perioda dolazi do usklaivanja izmeu ambicija, ideala, i sposobnosti i obdarenosti osobe...Meutim, kada i kako se razvija self? ta je to, uopte, self? Da bismo razumeli Kohutovu teoriju o razvoju selfa kao nezavisnog centra inicijative, potrebno je da razjasnimo njegove termine i zavirimo u teoriju razvoja koju nam je dao. Kohutova self psihologija i razvoj inicijative

etiri bazina koncepta self psihologije

U poglavlju o celovitosti i konstantnosti objekta smo ve govorili o Kohutovojself psihologiji, vezano za poremeaj optimalne distance, proces tugovanja i opratanja...U ovom poglavlju emo raditi na povezivanju bazinih koncepata self psihologije sa razvojem inicijative. 1. self Kako Kohut definie pojam selfa? Da li je to ono na ta mislimo kada kaemo, na primer, Ja ne razumem sebe? Ko tu koga ne razume? Postoji neko Ja koje ne razume neki drugi deo nae linosti-sebe. U srpskom jeziku ne postoji ba adekvatna re koja bi bila dobar prevod za self. Najblie bi selfu odgovarla re sebstvo ili sopstvenost (koja je jako retko u upotrebi u svakodnevnom govoru). Logino je da iz sebe izvedemo re sebstvo. Meutim, zbog mogunosti stvaranja terminoloke konfuzije, koristiemo re self, kako ne bismo, na primer, selfobjektne odnose prevodili sa sebstvoobjektne i sl. (moe se postaviti pitanje ta se deava kada jezik nema adekvatnu re u upotrebi za neku vanu pojavu) Kohut kae da je self struktura u okviru uma...koja ima kontinuitet u vremenu kao i psihiku lokaciju...Self je, tako, analogno reprezentaciji objekta, sadraj mentalnog aparata, ali nije jedan od njegovih elemenata, t.j. nije jedna od njegovih delatnosti. Dakle, self nije sastavni deo mentalnog aparata kao to je ego, deo linosti koji vri odreene operacije i funkcije, npr. prilagoavanja, testiranja realnosti i sl. Self je reprezentacija, predstava sebe i selfobjekata...Kohut razlikuje self od identiteta. Ja vidim koncept selfa i identiteta kao jasno razliite. Self je dubinsko psiholoki koncept i odnosi se na sr linosti, sainjen od razliitih (uroenih) inilaca u meuigri sa detetovim najranijim selfobjekatima. On sadri 1) bazine nivoe linosti iz kojih potiu tenje ka moi i uspehu; 2) centralni idealizovani ciljevi i 3) bazini talenti i sposobnosti koji posreduju izmeu ambicija i ideala-sve to povezano oseanjem celine u vremenu i prostoru, primalac utisaka i inicijator akcija. Identitet, sa druge strane, je taka preseka izmeu

razvijenog selfa (onakvog kakav je uspostavljen u kasnijoj adolescenciji i ranom odraslom dobu) i sociokulturne pozicije individue. Dakle, self je sr linosti ija se osnova formira veoma rano, kroz uzajamnost detetovih talenata i sposobnosti sa najranijim selfobjektima (ovaj pojam emo razjasniti malo kasnije). To je ono na ta mislimo kada kaemo sebe, ono to doivljavamo kao nau sutinu koja traje u vremenu (To sam onaj isti ja...) i u prostoru (doivljavamo je kao da ima mesto u naem umu. Self je u centru naeg bia, ili pak doivljavamo da smo ga pomerili nege u sebi, sklonili u stranu...). Za temu o kojoj govorimo, inicijativu, posebno je vaan onaj pojam koji Kohut naziva nuklearni self Self (nuklearni self) sadri nuklearne ambicije i ideale individue u saradnji sa izvesnim grupama talenata i vetina. Te unutranje osobenosti moraju biti dovoljno jake i konsolidovane da bi bile u stanju da funkcioniu kao manje vie samopokretaka, samousmeravajua i samopodravajua celina koja koja daje centralnu pokretaku snagu linosti, oseaj smisla ivota individue. U analizi se moe rei da je self uspostavljen onda kada su selfobjekti (i njihove funkcije) dovoljno transformisani u psiholoku strukturu tako da funkcioniu u izvesnom stepenu nezavisno, u saglasju sa, iz selfa generisanim, obrascima inicijative (ambicijama) i unutranjim vodiljama (idealima)... Ja mislim na ona iskustva sopstvenosti kroz introspekciju kada govorimo o oseanju kontinuiteta sebe, oseaju da smo ista osoba kroz ivot, uprkos promena u naem telu ili umu, linosti i okruenju u kojem ivimo...Doao sam do zakljuaka da se ak i inioci selfa (ambicije, idali, talenti, sposobnosti) mogu menjati bez gubitka tog oseanja postojane istosti, to jest bez gubitka selfa. (To sam onaj isti ja), i ja sugeriem da nije sadraj sastavnih delova nuklearnog selfa taj koji definie na self, ve priroda tenzionog gradijenta koja postoji izmeu njih, nepromenjiva specifinost samoekspresivnih, kreativnih tenzija koje se ukrtaju prema budunosti. ono to ostaje u meni od ranijih vremena (to nije isto to i Frojdova ideja da se trebamo setiti prolosti kako bismo na bolji nain razreili konflikte koje dete nije moglo, ve vie odgovara Prustovoj ideji da se prolosti seamo kako bismo uspostavili oseaj kontinuiteta i jednosti sa samim sobom u vremenu)... Self je struktura koja se kristalie kroz meuodnos uroenih i sredinskih faktora. On tei ka realizaciji specifinog programa akcije-programa koji je definisan specifinim unutranjim obrascima njegovih sastojaka-ambicija, ideala, talenata i sposobnosti, i tenzijom izmeu njih. Program akcije koji oni kreiraju, i aktivnosti koje tee prema realizaciji tog programa, osoba doivljava kao kontinuirane u prostoru i vremenu-to je self, nezavistan centar inicijative, nezavisan primalac utisaka. Self je sr nae linosti. On ima razliite sastavne delove stvorene kroz uzajamnost sa onim osobama iz naeg najranijeg detinjstva koje doivljavamo kao selfobjekte. vrst self, koji je rezultat optimalne interakcije izmeu deteta i njegovih selfobjekata, sastoji se iz tri glavna inioca: 1) Jedan pol iz kojeg izviru bazina stremljenja ka moi i uspehu , 2) drugi pol koji sadri bazine idealizovane ciljeve i 3) meuprostor bazinih talenata i sposobnosti koji su aktivirani tenzionim lukom koji se postavlja izmeu ambicija i ideala. Nuklearni self, dakle, Kohut smatra izvorom pokretake moi, inicijative osobe. Njegovo jezgro nastaje rano, kroz meuigru detetovih talenata i sposobnosti sa najranijim selfobjektima (osobama koje podiu dete, a koje dete doivljava kao deo sebe, svoje psihe). U toj meuigri se formiraju bazine ambicije (grandiozni self) i ideali (idealizovani roditeljski imago). Kako shvatiti taj tenzioni luk izmeu ambicija, ideala, talenata i sposobnosti? To je ono to ini osnovnu strukturu selfa. Za ta je neko stvoren (talenti, sposobnosti) i emu vie tei (ispoljavanju svog grandioznog selfa kroz bazine ambicije, ili stapanju sa idealizovanim roditeljskim imagom-(predstavom omnipotentne roditeljske figure sa kojom

smo spojeni). Taj odnos izmeu bazinih sastojaka nuklearnog selfa je, dakle, ono to zadravamo kroz vreme. 2. Selfobjekti (narcistiki investirani objekti) Termin objekt se u psihoanalizi koristi kao oznaka za drugu osobu u koju investiramo libido ili agresiju...da bi se izbegla objanjenja tipa: da li je u pitanju majka, ili je dete podizala neka druga osoba...onda se upotrebljava pojam objekt-osoba koju doivljavamo kao nezavisnu od sebe i koju volimo ili mrzimo...to jest, investiramo neka oseanja, elje, potrebe, nagone...u odnosu na tu osobu. Te investicije uloene u neki objekt psihoanalitiari nazivaju katekse. Pojam objekt treba razlikovati od pojma selfobjekt. Evo kako to Kohut razgraniava: Selfobjekti su objekti koji se ili koriste u slubi selfa ...ili su sami doivljeni kao delovi selfa....Narcizam se ne definie prema cilju instiktualne investicije ( u sam subjekt ili u druge ljude) ve prirodom ili kvalitetom instiktualnog naboja. Malo dete ..investira u druge ljude narcistike katekse i onda ih doivljava narcistiki, kao selfobjekte. Oekivana kontrola nad takvim (selfobjektnim) drugima je, tada, blia konceptu kontrole koji odrasli oekuju da imaju nad sopstvenim telom i umom, nego konceptu kontrole kakav se oekuje nad drugima. ...Postoji kljuna razlika izmeu: 1) narcistiki doivljenih arhainih selfobjekata (objekata samo u smislu toga to se moe posmatrati njihovo manifestno ponaanje) 2) psiholokih struktura (koje su izgraene kao posledica postepene dekatekse narcistiki doivljenih arhainih objekata koja nastavlja da obavlja...funkcije koje su ranije obavljali spoljanji objekti i 3)objekata koje psiha voli ili mrzi, ali prihvata da postoji nezavisna motivacija i odgovori kod njih, i u stanju je da ovlada pojmom uzajamnosti. Moramo razlikovati one objekte koji su doivljeni kao deo selfa (selfobjekte) od onih koje doivljavamo kao nezavisne centre inicijative (prave objekte). Dakle, selfobjekti su osobe koje doivljavamo kao deo svoje psihe ili tela . Takav doivljaj druge osobe postoji i kod odraslih ljudi (on ili ona je deo mene, deo mog uma, on ili ona vri neku psihiku funkciju umesto mene...Ti si moja hrabrost, Ti si moja snaga...Ti si moj glas razuma..., Ti si moj pokreta...Bez tebe sam kao bez...). U razvoju deteta iz tih selfobjekata nastaju strkture unutar uma. Onu funkciju koje je, na primer, vrila majka (smirivanje, divljenje...) dete preuzima i obavlja je samo, pa se self objekti pretvaraju u ego ideal ili grandiozni self-strukture koje nadalje obavljaju funkcije koje su nekada obavljali selfobjekti. Postoje dve bazine strukture u okviru nuklearnog selfa koje su naslednici dve vrste selfobjekata. Kohut kae: Postoje dve vrste selfobjekata: oni koji odgovaraju i potvruju detetov unutranji oseaj ivosti i savrenosti, i oni na koji se dete moe ugledati i sa kojima se moe spojiti u slici mirnoe, savrenstva i omnipotencije. Prvi tip se naziva ogledajui selfobjekt (mirroring), a drugi idealizovani roditeljski imago. Gledano sa psiholoke take gledita (introspektivno empatike), mogu postojati objekti (osobe), koje doivljavamo kao nezavisne centre inicijative koje volimo ili mrzimo, i selfobjekti, osobe koje su objekti samo u smislu funkcija koje oni vre, a koje ojaavaju na self ili ga oslabljuju. Ovi Kohutovi pojmovi govore nam, zapravo, da druge ljude moemo doivljavati na dva razliita naina-kao posebne osobe, jasno razdvojene od nas (objekte), i kao delove sebe (selfobjekte). Malo dete doivljava svoje prve objekte kao delove sebe-self objekte i, od tih unutranjih predstava selfobjekata, formiraju se strukture unutar linosti koje nastavljaju da obavljaju one funkcije koje su nekada obavljali objekti. Te strukture su grandiozni self i idealizovani roditeljski imago. Grandiozni self je struktura u kojoj su smetene ambicije,

oseaj moi, savrenosti (kao ostatak doivljaja deteta da je savreno u relaciji sa roditeljima koji su ga oboavali...to je poetna osnova za razvoj zrelog, realistinog samopotovanja). Idealizovani roditeljski imago je struktura u kojoj su smeteni ideali (za razliku od idealne predstave sebe, u ovoj strukturi je idealna predstava drugoga-objekta, sa kojom dete eli da se spoji ostvarivanjem svojih ideala...da postane deo neega dobrog, velikog...) 3. Fragmentacija selfa Taj celoviti doivljaj sopstvenosti se moe izgubiti usled neadekvatnog obavljanja funkcije selfobjekata ili neke kasnije narcistike povrede koja dovodi do gubitka kohezivnosti doivljaja sebe. Kliniki, demonstrirao sam fragmentaciju selfa posebno u dva oblika: 1) prostoru-to jest gubitak telesne kohezivnosti koju pacijent doivljava i onda elaborira u obliku hipohondrije, i 2) u vremenu-gubitak doivljaja kontinuiteta sebe u vremenu, koji klijent elaborira u formi zabrinutost da postaje nerealan i da za njega nema dobre budunosti... Kohut, zapravo, govori o doivljaju osobe da je, na neki nain, izgubila samu sebe, kontakt sa svojom sutinom. Ili se taj doivljaj sutine izgubio u prostoru, onaj pravi ja je sakriven negde u meni, izmeten, pomeren...ili je nestao. Ljudi to esto doivljavaju kao gubitak dela tela, kontrole nad njim. Drugi doivljaj gubitka sebe je u vremenu, nisam vie ono to sam bio, ne prepoznajem sebe, kako sam postao ovakav..., ne vidim, ne oseam vezu izmeu sebe i sebe, onog sebe od onda i ovog sebe kakav sam sada... 4. Selfobjektni transfer U terapijskom odnosu pojavljuju se dve specifine vrste prenosa oseanja, stavova, misli, ideja...vezane za terapeuta koje Kohut naziva narcistikim transferom (razlikujui ga od objektnog transfera po tome to je teraput selfobjekt, klijent ga doivljava kao deo sebe, a ne kao nezavisan centar inicijative) Narcistiki transferi se mogu podeliti u dve tipa: 1) Ogledalni transfer u kojem se oivljava nedovoljno ili pogreno reagovanje na detetove potrebe za prihvatanjem i potvrivanjem i 2) idealizujui transfer u kojem se oivljava potreba za spajanjem sa izvorom idealizovane snage i smirenosti. ta pokree ljude na inicijativu

Sa razumevanjem ovih bazinih pojmova self psihologije moemo se upustiti u pokuaj da razumemo i njihovu primenu na objanjenje razvoja inicijative kod ljudi. Videli smo, iz Eriksonovih razmatranja i stanovita psihologije nagona, da osobu na inicijativu mogu podsticati potrebe da se zadovolje nagoni, elje, potreba za zadovoljstvom i sl., kao i to da razliite inhibicije zadovoljenja elja i nagona mogu uticati na gubljenje inicijative ili na njeno ispoljavanje u neadekvatnim oblicima (uprkos krivici, strahu). Kohut, meutim, govori o drugom pokretakom centru, o silama u nama koje nas pokreu izvan principa zadovoljstva i koje nas guraju ka uspostavljanju narcistike ravnotee kroz ostvarivanje bazinih ambicija i ideala naeg nuklearnog selfa. Narcizam oveka se razvija i narcistike potrebe nas pokreu kao i nagonske. Self psihologija i razumevanje narcizma ne pobijaju psihologiju nagona, ve je dopunjavaju. Kada bi me zapitali ta je najvanije vezano za narcizam, ja bih odgovorio: njegova nezavisna linija razvoja, od primitivnih oblika do zrelih, adaptivnih i kulturoloki vrednih. Taj

razvoj ima vane unutranje odrednice, ali i specifinu razmenu sa okolinom koja podstie ili umanjuje kohezivnost selfa i formiranje idealizovanih psiholokih struktura...uporedo postoje odvojene linije razvoja: narcistika i objektno-instiktualna realnost deteta, koje su tesno povezane sa stavovima roditelja prema detetu, t.j. roditelji se nekada odnose prema detetu kroz empatiko narcistiko spajanje i vide detetovu psihiku organizaciju kao deo sopstvene, dok, u drugim situacijama, odgovaraju na dete kao na nezavistan centar inicijative, to jest investiraju ga objektnim libidom.(Kohut, 1977) O liderstvu, o hrabrosti Da bismo razumeli ta pokree prosenu osobu na inicijativu i hrabrost (jer hrabrost je potrebna da bismo bili pokretai, inicirali neto) pozabaviemo se Kohutovim tekstovima o liderstvu i hrabrosti. Kada pokuamo da razumemo neku pojavu u njenom izraenom obliku, u ekstremima, moemo prepoznati one mehanizme koji deluju i u manje izrazitim ispoljavanjima, samo se tee uoavaju. ta motive lidere na inicijativu? Kohut razlikuje patologiju, kod lidera koji pate od narcistikih poremeaja linosti, od zdravog vostva. Moemo rei da prisustvo nemodificirane grandiozne substrukture ometa sposobnost osobe da drugu osobu doivi kao nezavistan centar inicijative i opazi je kao odvojenu od sebe. Kohut ovde govori o voama sa narcistikom strukturom i kae : Ono to razlikuje lidera, meutim, od drugih koji pate od poremeaja linosti koji ometaju njihove interpersonalne odnose je injenica da, iako je oteen njihov kapacitet da vide i razlikuju druge individue i da se prema njima odnose kao prijatelji i saradnici, lideri razvijaju visoku senzitivnost za anonimnu grupu i njenu motivaciju i mogu da se intenzivno poveu sa tim. Socijalno osiromaujua tendencija da se ljudi opaaju kao tipovi i kliei pre nego individue, koja se esto nalazi kod narcistiki fiksiranih osoba, kompenzovana je povienim opaanjem nesvesnih i predsvesnih tenzija, stanja, fantazija, elja i strahova grupe. Ne smemo zaboraviti, meutim, da ta mo obdarenih lidera moe biti primenjena samo u oblasti u kojoj su fantazije i elje masa iste kao i kod lidera. On je kompletno nesposoban da razume grupe koje su razliite od njegove, i nije u stanju da razume i svoju grupu kada poinje da biva motivisana tenjama koje ne proizilaze iz grandioznih fantazija koje deli sa njima Sposobnost narcistiki fiksiranih lidera dolazi, dakle, iz njihovog grandioznog selfa i sposobnosti da prepoznaju motivacione uticaje te strukture kod drugih. Ali, radi se o nemodificiranom grandioznom selfu. Grandiozni self, sam po sebi, nije patoloka struktura, ve sr linosti osobe koja se, kroz razvoj, menja i postie svoje iskristalisane i zrele oblike. Na koji nain grandiozni self i idealizovani roditeljski imago postaju izvori zdrave inicijative kod hrabrih ljudi? Hrabrou izuzetnih pojedinaca iz istorije baviemo se da bismo razumeli hrabrost (ili njen nedostatak) kod prosenih ljudi. Evo ta Kohut kae o tome: ta omoguava (ili ih nagoni) nekim ljudima da se pre suoe sa smrtnim opasnostima ili sa smru nego da odustanu od otvorene lojalnosti svojim idealima...? Od ega se sastoji hrabrost onih koji, iako malobrojni ili sami, ipak zadravaju svoj self i svoje ideale? (Pitanje se ne odnosi na one koji nemaju izbora, kada se bore za bioloki opstanak...ve na one za koje kontinuitet selfa i ideala postaje vaniji od biolokog opstanka...) Hrabrost se moe definisati kao sposobnost da se suoimo sa smru ili da toleriemo destrukciju pre nego da izdamo nukleus naeg psiholokog bia, to jest, nae ideale. Postoje genetiki, dinamiki i strukturalni aspekti takve duhovne vrstine, kao i spoljanja sredstva koja psiha koristi kako bi odrala hrabrost. U prikazu Kohutovih studija hrabrosti neemo iznositi primere istorijskih osoba i njihovih hrabrih dela, ve samo zakljuke do kojih je Kohut doao kroz svoje istraivanje. Da li su hrabri ljudi spremni da poginu za svoja uverenja ili ideale mentalno poremeene osobe

voene autodestruktivnou? Zar nije odravanja ivota na najvioj hijerarhiji linih vrednosti? Odgovor nije jednostavan: Psiholoko istraivanje hrabrosti kroz istoriju nije jednostavna stvar. Kada istraujemo linosti i ponaanje neobino hrabrih ljudi, onih koji su, kao usamljeni muenici, odravali naizgled beznadena i beskorisna uverenja, postoji mogunost da se radi o mentalno poremeenim individuama. Ne sumnjam da ima sluajeva u kojima jako poremeene individue, ije testiranje realnosti je oteeno psihozom, upadaju u uloge politikih, ideolokih ili religioznih muenika...Mi smo skloni tome da procenjujemo potrebu za preivljavanjem kao vrhovnu potrebu kod normalne osobe, posebno kada neko njeno ponaanje nema neki praktini cilj i vodi ka smrti. Ali, imamo tipine predstavnike istorijskog heroizma i muenitva koje ne bi trebalo procenjivati kao nuno patoloke kada se istrauju iz take gledita dubinske psihologije, ak i ako se mogu nai neke privremene abnormalnosti u njihovim mislima i ponaanju i uprkos naizgled nerealistinoj prirodi njihovih aktivnosti. Dakle, ludo hrabri ne moraju biti ludi. Mogue je i da su sutinski izuzetni normalni ljudi. Odakle im, onda, tolika hrabrost i spremnost na rizik i rtvu? Jedna upadljiva karakteristika neobino hrabrih individua je da, u izvesnim kritinim momentima ili stadijumima njihovog razvoja, kreiraju predstavu neke svemone figure na iju se podrku oslanjaju. Idealizovana figura moe biti personalizovani Bog, ili prototipska istorijska figura ili harizmatina osoba koja je iva. Spektar takvih falsifikovanja realnosti, koje su u slubi uspostavljanja odnosa sa idealizovanom figurom radi podravanja hrabrosti, protee se od a) privremenih deluzija i halucinacija, preko b) velikih preuveliavajuih iskrivljavanja i vrednovanja ljudi koji u realnosti imaju samo obine ili umerene obdarenosti, do c) nerealne, konkretizujue, ive idealizacije stvarno inspirativnih osoba koje su vremenski ili prostorno udaljeni od heroja koji, meutim, u svojoj fantaziji, osea da od njih dobija konkretnu podrku iz povezanosti sa njima. U prvu grupu falsifikovanja ili mehanizama za podravanje hrabrosti spadaju iskustva kao to su kada osoba uje glas Boga, ili vizije u kojima se Bog pojavi kao heroj. Takve poruke koje hrabra individua prima dobijaju se od nadprirodne sile kroz naizgled smislene ali, u stvari, sluajne okolnosti. Neka od takvih iskustava su tradicionalno povezana za misionare koji su, na specifinom mestu i u specifino vreme, pozvani od Boga. Dobar primer za drugi tip falsifikovanja stvarnosti kod herojskih ljudi je intenzivna, nerealistina idealizacija fizikih, mentalnih ili moralnih moi nekoga ko u stvarnosti ima samo uobiajene obdarenosti. Ja tu pojavu nazivam transfer kreativnosti. Genije, uplaen od upadljivosti i smelosti svojih pionirski otkria, i u enji da se ne osea usamljenim, kreira za sebe matariju precenjene figure na koju se privremeno oslanja, ali je kasnije odbacuje (povlai svoju idealizaciju) kada dovri svoj rad. Za vreme prenoenja kreativnosti, genije projektuje sopstvene mentalne moi na nekog drugog. On pripisuje privremeno sopstvena otkria toj drugoj osobi i osea se sitnim i zavisnim u odnosu na tog idealizovanog zatitnika, mentora, sudiju koji je, u sutini, njegova kreacija. Kod treeg tipa falsifikacije realnosti, kroz koju je hrabrost podrana kroz oslanjanje ili stapanje sa inspiriuim prototipskim figurama, ne dovodi se ozbiljno u sumnju mentalno zdravlje onoga koji se oslanja na takvu povezanost, ak i ako se u toj grupi povremeno mogu sresti iskustva halucinatorne ivosti ili privremenih distorzija poput deluzija. Iz ovih Kohutovih zapaanja bismo mogli zakljuiti da su izuzetno hrabri ljudi hrabri zato to nisu sami, jer prizivaju u pomo neto ili nekoga izvan njih samih. Zato to kreiraju, u svom umu, neku monu podrku. Da li je isti proces, iako manj upadljiv, prisutan i kod ljudi koji su hrabru u svakodnevnom ivotu, kod obinih ljudi koji hrabro ive u skladu sa svojim dubinskim ambicijama i idealima koji ih pokreu na inicijativu? Saekaemo sa odgovorom i jo malo posluati Kohutove analize.

Nije teko prepoznati da su sve te falsifikacije realnosti, koje su tako dramatine u izvesnim kritinim periodima u ivotu hrabrih osoba, varijacije na istu temu, regresije po razvojnoj liniji specifine narcistike konfiguracije-idealizovanog, omnipotentnog selfobjekta. Moj utisak je, meutim, da u mnogim sluajevima velikog heroizma nije samo intenzivno katektiran sistem vrednosti primarni motivator za hrabre misli ili dela. Kao to u pokuati da pokaem, ta motivacija proistie iz celokupnog nuklearnog selfa osobe, a ne samo iz njegovih vrednosti. Rekonkretizacija ego ideala, to jest njegova (regresivna) transformacija u omnipotentni selfobjekt-postaje privremeno neophodna kao spoljanje sredstvo kroz koje se moe dostii ispunjenje nuklearnog selfa uprkos najjaim anksioznostima i strahu od smrti kojima ovek moe sebe voljno da izloi. Pseudo deluzije i pseudohalucinacije heroja su, dakle, kreirane kao odgovor na privremenu veliku potrebu, one se pojavljuju kao izdanak uslova koji podseaju na one iz ranog detinjstva kada, zbog psiholoke nekompletnosti na tom stadijumu razvoja, detetova regulacija samopouzdanja gotovo u potpunosti zavisi od prisutnosti self-objekata koji mu se dive i koji dozvoljavaju detetu da se utopi sa njihovom idealizovano savrenstvo. Pod izvesnim uslovima koji izazivaju anksioznost, arhaina potreba za podrkom postaje tako velika da e omnipotentni objekt, regresivno, izai iz ego ideala i postati ponovo ono to je bio u ranom detinjstvu, bie doivljen kao arhaina, prestukturalna, spoljanja mo. Tako se moe dogoditi da individua, na vrhuncu svoje psiholoke nezavisnosti, kada u stvarnosti ivi mnogo aktivnije i ispunjava ciljeve svog nuklearnog selfa kompletnije nego to prosena ljudska individua moe da se nada da e ikada postii, veruje da ona nema inicijativu, ve osea kao da ivi pod uticajima koji dolaze izvan njega samoga. Da li se hrabrost moe objasniti samo preko izbacivanja ego ideala napolje i njegove personifikacije u obliku spoljanje mone osobe ili sile? To je samo deo odgovora, ali nije sve. Sutina hrabrosti je, po Kohutu, u dodiru sa nuklearnim selfom osobe, u tome to nuklearni self prome linost i doivljava se kao njen centar (prostorna dimenzija selfa). Izgleda oito da se hrabrost ne moe lako objasniti kao personifikacija i konkretizacija ego ideala. Niti heroj jednostavno mobilie svoju iracionalnu imaginaciju i uverenja kako bi podrao svoje racionalne, nepatoloke tenje. ta ga onda nagoni da ide napred, uprkos zastraivanjima koja dolaze od spoljanjeg sveta, a i iznutra. On mora da nastavi usamljen na svom putu, ak i ako to vodi njegovom unitenju, zato to mora da oblikuje obrazac svog ivota, svoje misli, dela i stavove, u skladu sa ureenjem svog nuklearnog selfa. Ali, ta je taj nuklearni self kojem dajem tako vano mesto u psiholokom zdravlju i poremeajima? To je onaj kontinuum u vremenu, ta kohezivna konfiguracija u dubuni, koju mi doivljavamo kao Ja naih percepcija, misli i akcija. Ima onih koji bi definisali self kao centar naeg bia iz kojeg izviru sve inicijative i gde sva iskustva zavravaju. Ja se ne bih sloio sa tim iz nekoliko razloga: 1) postaviti jedan self kao centralnu pokretaku snagu psihe vodi ka elegantnoj, jednostavnoj teoriji uma, ali i ka neopravdanom zanemarivanju vanosti nesvesnog, 2) takva definicija selfa nije dobijena iz psihoanalitikog materijala ve iz svesnog iskustva. Koncept jedinstvenog, centralnog selfa je aksiom uvezen u analizu od spolja...Ako izaberemo taj pristup (psihoanalitiku opservaciju) uvideemo da moemo da prepoznamo simultano postojanje razliitih i ak kontradiktornih selfova u istoj osobi, selfove razliitog stepena stabilnosti ili razliitog stepena vanosti. Postoje svesni, predsvesni i nesvesni selfovi; selfovi ega, ida i superega; i moemo otkriti u nekom od naih pacijenata i nekompatibilne selfove, jadan do drugoga, u istoj psiholokoj delatnosti. Meu tim selfovima, meutim, postoji jedan koji je najcentralnije lociran u psihi, jedan koji je doivljen od individue kao bazini, i koji se najtee menja. Ja volim da taj self zovem nuklearni self. On se sastoji od derivata grandioznog selfa (t.j. od centralnih samopotvrujuih, self-asertivnih ciljeva , namera i ambicija) i derivativata idealizovanog

roditeljskog imaga (centralnih idealizovanih vrednosti). Nuklearni self je taj nesvesni, predsvesni i svesni sektor u idu, egu i super egu koji sadri najtrajnije vrednosti i ideale osobe kao i njene najdublje ukorenjene ciljeve, namere i ambicije. Dakle, taj dodir sa svojim najdubljim ambicijama, namerama, vrednostima i idealima je osnova hrabrosti, a i inicijative. Dodir sa tim delom linosti je, rekli bismo, neto to u velikoj meri nedostaje savremenom oveku. Neke od najitanijih knjiga iz oblasti popularne psihologije pogaaju tu potrebu ljudi.: Kako pronai svoju zvezdu vodilju, kako otkriti svoje najdublje ciljeve...Da li se do nuklearnog selfa moe doi samo dubinskom psihoanalizom? Pitanje je, zapravo, na koje se sve naine moe podstai osoba da doe u kontakt sa nuklearnim selfom, sa duboko ukorenjenim vrednostima i idealima i potrebom da usmeri svoj ivot ka njihovoj realizaciji, u onoj meri u kojoj joj to dozvoljavaju ivotne okolnosti. U O.L.I. metodu je protokol Autentina linost (termin koji je po znaenju gotovo isti kao i nuklearni self) jedan od metodolokih pokuaja da se, uz kombinaciju metoda samopomoi i dubinske psihologije, podstakne spoznaja tog aspekta sopstvenosti i njegov vremenski i prostorni kontinuitet. Postavlja se, meutim, pitanje da li je nuklearni self neto neizmenjivo, neto to stiemo u ranom detinjstvu i to ostaje takvo kakvo je do kraja ivota? Kohut odgovara na sledei nain: Nuklearni self, meutim, nije neizmenjiv. Zadatak njegovog modifikovanja ili ak transformisanja se vie puta postavlja kroz ivot, pod uticajem novih unutranjih i spoljanjih faktora. Izmenjivost nuklearnog selfa, na izvesnim razvojnim raskrima kao to je adolescencija ili starost, ili pod uticajem kritinih promene u sredini, nije znak poremeaja i ne mora, sama po sebi, biti vrednovana kao psiholoki ili moralni defekt. Sa druge strane, moemo opravdano saaljevati neka ponaanja kao manifestacije psiholokih nedostataka i moralne slabosti, kao to su aktivnosti i stavovi onih koji brzo i oportunistiki prilagoavaju svoja ubeenja pod uticajem spoljanjih pritisaka. Takva ponaanje ne ukljuuju promene nuklearnog selfa, ve predstavljaju samo adaptaciju na psiholokoj povrini. Kod takvih individua, neuklearni self prestaje da uestvuje u otvorenim stavovima i akcijama i postaje progresivno izolovan i na kraju potisnut ili odbaen. Psiholoki ishod, koji je manje vie karakteristian za psiholoku sr veine odraslih, nije individua koja stremi ka kreativnom reenju svojih konflikata vezanih za redefiniciju bazinih ambicija i vrednosti, ve osoba koja, uprkos lako adaptivnim povrnim ponaanjima, doivljava unutranju povrnost, plitkost, i koja kod drugih stvara utisak izvetaenosti. Nuklearni self herojske individue nije, dakle, nuno neizmenjiv. Zapravo, ponekada herojeva spremnost da umre proizilazi kao rezultat kreativne promene u njegovom nuklearnom selfu, promene kroz koju on iskorauje od ciljeva, ambicija ili vrednosti svoje okoline. Kapacitet nuklearnog selfa da doivi promene, bilo da se to deava postepeno ili iznenada (kao mistino iskustvo prosvetljenja), potpuno je kompatibilna sa vrstinom stavova tako karakteristinom za hrabre. Skoro sve herojske individue prolaze kroz krizu aljenja dok su na putu donoenja nepokolebljive odluke da e ostati verni sebi (nuklearnom selfu) bez obzira na cenu. Oni nisu generalno obuzeti strahom od posledica koje e imati kao rezultat svojih akcija. Izgledaju nezaplaeni izolacijom, socijalnim odbacivanjem ili kanjavanjem. Kriza hrabrosti je pre kriza ekstremnog narcistikog imbalansa. Oni se oseaju duboko frustriranima zato to unutranje i spoljanje prepreke stoje na putu njihove potpune odanosti centralnom selfu koji im sam obeava unutranji mir narcistikog ekvilibrijuma. ...U odlukama i akcijama mnogih herojskih individua vrednosti nuklearnog selfa, pre nego subjektivna potreba za grandioznou, daje odluujuu motivacionu snagu za heroizam. ...Takve herojske individue nisu psihotine. Niti su halucinacije i deluzione komande, koje heroj doivljava kao motivatore za hrabre akcije i stavove, manifestacije raspada selfa. Pravi motivator koji nagoni heroja prema herojskim delima je njegov nuklearni self.

Halucinatorne komande su samo privremeni pomoni mehanizmi, sekundarno stvoreni da slue namerama heroja. Kada razmiljamo o oseanju ispunjenosti i mirnoe koju imaju heroji, naviru asocijacije na brojne razgovore sa naim klijentima oko raznih ivotnih nevolja, fobija, konflikata koje imaju na radnom mestu, ili sa partnerima...i kako je malo prie o tome za ta vredi iveti, za ta vredi umreti..., o idealima, smislu...kao da su te teme nebitne, neozbiljne, zaluujue za oveka dananjice, ezoterine, rezervisane za romane i filmove...Za ideale ginu budale, kae Bora orba, kako biti heroj u ova ugava vremena?, pita se Goran Bregovi u tekstu svoje pesme...iveti hrabro izgleda glupo i nepraktino. Po Kohutu je, ispada, to osnova mentalnog zdravlja. Po zdravorazumskim razmiljanjima to je odlika budala. ta je to to razlikuje budalu od samoispunjenog heroja koji ivi ivot sa smislom, veran svojim idealima i vrednostima? Da bih podrao ovu tvrdnju prodiskutovau osobine nekih herojskih individua koje ih stavljaju izvan domena psihoze. Te tri osobine su: prisustvo finog smisla za humor, sposobnost da odgovore na druge osobe suptilnom empatijom, i , generalno, u vreme kada donose neopozivu herojsku odluku i kada treba da se suoe sa posledicama, oseanje unutranjeg mira i spokojstva-mentalno stanje slino mudrosti. To je neto to uvek impresionira posmatrae, ukljuujui ak i egzekutore. Heroji, drugim reima, dostiu visok stepen razvoja u narcistikom sektoru linosti, i to razvojno dostignue se odrava za vreme odluujueg herojskog perioda njihovog ivota. ...Prisustvo izvornog smisla za humor je jedna pouzdana indikacija da nema tekog oteenja u narcistikom sektoru linosti. To posebno govori protiv postojanja, ili ak sklonosti, ka psihozi. Izvorni humor se moe postii samo kada su primitivne forme grandioznosti prevaziene, bilo da je grandioznost prethodno bila povezana sa subjektovim grandioznim selfom ili je bila fokusirana na idealizovani (preuveliani) selfobjekt. Paranoina hladno arogantna superiornost i neprijateljska sigurnost u vlastita uverenja o neprijateljskim namerama monih progonitelja prava su antiteza humoristikom stavu prema sebi i onima kojima se osoba divi. Treba ponoviti da imati smisla za humor ne znai samoumanjivanje ili nedostatak entuzijazma. Humor je potpuno kompatibilan sa sigurnim oseanjem samopouzdanja ili sa vrstom odanou vrednostima i idealima. Naravno da ima perioda u ivotu, izvan sfere mentalne bolesti, kada se od oveka trai ozbiljna privrenost, bez humora, nekim ciljevima i idealima, kada su stvari jako ozbiljne da nam nije do ale. Ali, kada je individua iskreno odluila da ivi u skladu sa centralnim namerama svog selfa i u harmoniji sa najviim idealizovanim vrednostima i jo uvek zadrava oseaj skromnosti i proporcije, tada oseamo da je ona dostigla visok stepen zdravog ovladavanja narcistikim sektorom linosti. Moemo biti sigurni da je centar njene linosti zdrav i da unutranje snage koje je nagone ka herojskoj aktivnosti nisu bazirane na deluzijama (umiljanjima) kada je sposobna da odgovori sa humorom ak i u susretu sa najveim rtvama koje ovek moe da podnese da bi ostao veran svom nuklearnom selfu. Pored toga, nije muenitvo jedini oblik herojstva. Kohut razlikuje dve vrste zdravih heroja, hrabrih ljudi: ...Pokuau da pokaem razliku izmeu dve vrste heroja:...Muenika i racionalnih branilaca. Kod mnogih heroja muenika, grupa centralnih vrednosti i ideala, naslednika arhainog idealizovanog objekta, ono je to odluujue definie njihov nuklearni self. Tako, potpuno stanje narcistikog balansa kod takvih ljudi stapa linosti sa centralnim vrednostima selfa. Kada se takva identifikacija dostigne, heroj muenik ima dubok unutranji mir (narcistiki ekvilibrijum) i ak iskustvo ili svesno zadovoljstvo u tome to su njegovi ideali i njegova linost postali jedno.

U tom kontekstu treba da spomenemo ponovo da prva svesnost nuklearnog selfa heroja muenika, u onim sluajevima kada je ta centralna struktura uglavnom definisana herojevim idealizovanim vrednostima, dolazi heroju esto u formi projekcije: idealizovane vrednosti centralnog selfa se regresivno prenose u (prestrukturalno) arhaini idealizovani selfobjekt iz kojeg su nekada i potekle (pretvorile se u strukturu unutar psihe). Ti arhaini selfobjekti se onda doivljavaju kao da su spoljanji. Pojavljuju se u obliku poziva ili drugih manifestacija naizgled spoljanje sile koja pokazuje heroju put koji mora da sledi. One herojske individue kod kojih je nuklearni self definisan vie investicijama u subjekt sektor infantilnog narcizma (doivljaj sebe) nego derivativima arhainog omnipotentnog objekta (eril moe da poslui kao primer takve konstelacije) nee biti sklone da doive poziv od arhaine idealizovane figure u kritinom momentu kada otpoinju svoj put bez povratka u pravcu koji diktira njihov nuklearni self, ve e doiveti porast unutranje snage i sigurnosti koje ga nagone ka stvarivanju ciljeva. Kontrast izmeu heroja muenika i racionalnih otporaa je velika. U veini sluajeva nam jer lake da empatiemo sa racionalnim otporaima. Pre svega, moramo priznati da je normalnost esto (gotovo neshvatljivo) kompleksno stanje, mnogo kompleksnije u bilo kom smislu nego one forme patologije koje poivaju na regresiji i primitivizaciji. Drugo, razmatranje koje je povezano sa prethodnom temom, aktivnosti individua iz ove grupe uglavnom nisu determinisane zahtevima koji dolaze iz dubine njihovog nuklearnog selfa (iako su bazini aspekt njihovih linosti, posebno kod njihovog super ega, od velike vanosti), ve odlukama njihovog autonomnog i dominantnog ega. Takve osobe e, zato, biti realistine u svojim procenama socijalne realnosti na koju ele da utiu svojim akcijama, u proceni naina i sredstava za sprovoenje akcija. Akcije koje racionalni otpora preduzima da bi postigao svoje socijalne i politike ciljeve e biti oblikovanje kognitivnim procesima njegovog ega. Za razliku od heroja muenika, on nije sklon da donese takvu nepokolebljivu odluku da stremi ka svojim ciljevima po svaku cenu, to je tako svojstveno za one koje pokree njihov nuklearni self...Iako se racionalni otporai mogu sigurno razlikovati od heroja muenika, teko bismo mogli rei da je njihova organizacija linosti uniformna. Kao to smo rekli ranije, svi oni dele jednu osobinu: njihove odluke i akcije, kakva god da je njihova dublja motivacija, prevashodno su determinisane kognitivnim funkcijama njihovog ega. Mogli bismo grupisati racionalne otporae na skali prema veoj ili manjoj autonomiji njihovog ega. Na jednom kraju skale bismo nali one individue kod kojih moemo pretpostaviti da je psiholoka povrina postala nezavisna od psiholoke dubine i kod kojih ego nije samo arbitar sredstava i ciljeva, ve i matrica njihove motivacije. Na drugom kraju skale nalazimo one kod kojih je, sudei po njihovom ponaanju, psiholoka povrina u otvorenom kontaktu sa psiholokom dubinom. U ovoj grupi, za razliku od prethodne, ego nije autonomni izvor motivacije. Ego je ovde, u svojim odluujuim aktivnostima, voen dublje ukorenjenim obrascima nuklearnog selfa i iz njih crpi snagu. Nadam se da nam je istraivanje hrabrih individua, herojskih figura istorije, smanjilo u izvesnoj meri distancu ka razjanjavanju pozicije nuklearnog selfa u ljudskoj linosti i njene funkcije u ivotu individue. Ali, ima jo mnogo toga to moe izgledati nejasno. Stvari nisu tako jednostavne kao to moe izgledati. Razliiti selfovi se bore u nama, i tee da zauzmu centralno mesto... Videli smo i drugi pristup motivacionim, pokretakim snagama linosti. Pokreu nas nagoni i potrebe, tenja za zadovoljenjem i zadovoljstvom, izbegavanje bola...ali i potreba za harmonijom u narcistikom sektoru linosti, sjedinjenjem sa naim najdubljim vrednostima, ambicijama, idealima..kroz realizaciju naih bazinih talenata i sposobnosti. ovek koraa sa dve noge, hodajui istovremeno i jednim i drugim putem Od izvora dva putia vode na dve strane, rekla bi Lepa Luki (to jest, otpevala bi. Eh, da Lepa zna da je citirana u tekstu o

dubinskoj psihologiji...!). Na jednom putu delimo sudbinu krivog oveka, a na drugom traginog oveka. Kave su to sudbine? Ponovo u naglasiti da na analizu selfa ne treba gledati kao na zamenu za tradicionalni naglasak analize na nagone ili na strukturalni konflikt, ve je treba prihvatiti kao jedan dodatni pristup koji se sprovodi u ekviru ustanovljenih okvira dubinske psihologije...Najvaniji regulator psiholokih aktivnisti u podruju konflikata je princip zadovoljstva (ukljuujui, naravno, i njegov produetak, princip realnosti). Najvaniji proces u toj oblasti je internalizovani konflikt izmeu (edipalnih) nagona-elja ida, ega, sa jedne strane i suzbijajuih zabrana super ega, sa druge strane. Psiholoko razumevanje oveka u konceptualnom okviru nagon-konflikt pristupa u psihoanalizi je povezano sa tradicionalnim pogledu na ljudske probleme koji se prikazuje terminima kao to su krivica-iskupljenje, grehpokajanje, zloin-kazna i slino. Ja bih, uprkos irokoj raznolikosti ukljuenih problema, okarakterisao ceo taj pogled na ljudsku psihologiju kao fokus na krivog oveka. Ali, postoji i druga dimenzija ljudske egzistencije koja se mora uzeti u obzir. To je sudbonosno pitanje da li je nuklearni self osobe u stanju da ispolji svoje bazine obrasce u okviru svog ivotnog ciklusa. Ovde se radi o psihikoj funkciji koja nije regulisana principom zadovoljstva/realnosti, ve je podreena silama izvan principa zadovoljstva. Jo jedan put u zanemariti veliku raznolikost pojava o kojima govorimo i okarakterisati ovaj drugi pogled na ljudsku psihologiju kao fokusiran na traginog oveka. ...Umetnost tragedije, bilo da je kroz pesmu, govor, ili je pisana kao u velikim epovima; bilo da je ispoljena kroz muziku, oslikana na platnu ili uklesana u kamenu, ili je na pozornici-bavi se ovekovim pokuajima da ivi obrazac svog nuklearnog selfa. I tragini heroj koji je protagonist velikih tragedija, koje se moraju smatrati jednim od najveih kulturnih blaga oveanstva, je ovek koji je, uprkos slomu svojih fizikih i mentalnih moi (kao Edip) ili uprkos svojoj biolokoj smrti (kao Hamlet), pobednik-jer je njegov nuklearni self dostigao nadmo koja se nee, niti moe, ikada porei...Jednostavne komedije nas zadovoljavaju kroz zamensko uivanje ispunjenih libidinalnih elja. Tragedija, meutim, ima drugu funkciju: ona daje posmatrau, itaoci, sluaocu ili oevicu mogunost da doivi, kroz privremenu identifikaciju sa traginim herojem, ekspanziju i trijumf njegovog nuklearnog selfa. Svaka individua ima dva pravca otvorena pred sobom, i svaka individua, na ovaj ili onaj nain, sledi i jedan i drugi. U svakodnevnom ivotu svaki ovek ivi prema principu zadovoljstva i realnosti: on je ovek rada i ljubavi. Ali, ni jedan ovek nije iskljuen iz uestvovanja u traginoj dimenziji ivota. Ni jedan ovek, koliko god naizgled nevani bili njegovi samoispunjavajui ciljevi nuklearnog selfa, nije sve vreme absorbovan naporima posla ili tenjama vremenski ogranienog zadovoljstva. Postojae periodi, ili makar momenti, u ivotu svakog oveka kada on postaje svestan, ak i ako je to maglovito, enje koja nije usmerena ka uivanju u zadovoljenje elja kroz pranjenje nagona, ve ka neodoljivoj potrebi da se ostvari duboko usaene namere njegovog nuklearnog selfa. oveka pokreu oba motivaciona izvora, i ljudski ivot kojem nedostaje bilo koji od njih je nekompletan. Znaajna je i nedovoljno istraena injenica da se civilizovani ovek osea uplaenim pred dubokim tenjama svog nuklearnog selfa i njegov ego izgleda krhko kada je suoen sa zahtevima nuklearnog selfa. Civilizovani ovek je nauio da radi; on pokuava da se povinuje restrikcijama koje su nunost drutvenog ivota i, jo uvek, uprkos radu i ogranienjima, on uspeva da, direktno ili indirektno, doe do odreenog stepena zadovoljenja nagona i elja. Ali, stege drutvenog ivota su suzile njegovu slobodu da ispolji svoj najdublji self ak i vie nego to ometaju mogunost zadovoljenja nagona. Zaista, ja verujem da postoje snage civilizovanog drutva koje su, u toj oblasti, restriktivnije od onih koje inhibiraju nagone. Od poetaka nae svesnosti te sile nas ine uplaenima da razvijamo nau samoekspresivnu inicijativu ili nau kreativnost. Moda od ranog

detinjstva, pa nadalje, ispoljavanje naeg nuklearnog selfa izaziva bes uplaenih i zavisnih oko nas, koji je posledica njihovog povreenog narcizma. Puno potvrivanje naih nuklearnih selfova je, tako, za veinu nas, izvan dosega nae hrabrosti. Povlaimo se od naih najdubljih ciljeva i ideala, i falsifikujemo ih ili razblaujemo. (Kohut, 1977) Iz injenice da se u tekstu o hrabrosti govorilo o ekstremnim primerima, primererima muenika koji su pruali otpor i paradigmatskih traginih heroja koje su stvorili veliki pisci svetske literature, ne treba izvui zakljuak da je realizacija bazinih obrazaca nuklearnog selfa osobe samo jedan ezoterini ideal, nedostian prosenoj individui. Kao ni to da je priznanje vanosti takvog ispunjenja kao mogueg terapijskog cilja u analizi nerealistino breme za prosenog pacijenta. Naprotiv, postoje dobri razlozi da verujemo da je, ako je prikladno zamiljen, izvesni stepen samorealizacije u okviru mogunosti veine ljudi, i da prihvatanje ogranienosti tog procesa podstie dostizanje zrna mudrosti. Ali, ja u dati jednu moda iznenaujuu tvrdnju. Doao sam do zakljuka da je realizacija obrazaca nuklearnog selfa osobe u izvesnom obimu nezavisna od stepena njene psihopatologije. Neke individue, uprkos prisustvu konflikata i simptoma ak i ozbiljnije psihoneuroze, vode ispunjavajue i smislene ivote. Sa druge strane, neke individue, uprkos odsustva neuroze, imaju prazne, plitke i ograniene egzistencije. .. ...Izvesni kvaliteti i funkcije nulearnog selfa, kada je jednom ta struktura potpuno formirana, ne mogu se razumeti ako se self ne konceptualizuje kao nezavisna, autonomna celina. Postoje i druga, iroka podruja u okviru linosti koja su izvan nuklearnog selfa. Ali, kada je jednom ustanovljen, nuklearni self tei da ispuni sebe. On se kree, od trenutka njegove konsolidacije, prema realizaciji ambicija i ideala, koji su izvorni naslednici detetove grandioznosti i egzibicionizma i njegovih tenji da se spoji sa idealizovanim selfobjektom. I, ako individua uspe u realizaciji ciljeva nuklearnog selfa, ona moe da umre bez aljenja i kajanja. Ona je dostigla ispunjenost traginog heroja-ne bolnu smrt oveka ispunjenog krivicom koji tei ka zadovoljstvu, ve smrt koja je izvan principa zadovoljstva. Kada sve ovo znamo, postavlja se pitanje kako se razvija inicijativa oveka, kroz koje faze razvoja prolazi, kakve su mogue deformacije, a kako tee zdrav razvoj, kako se moe podstai, osloboditi...koji terapijski pristupi mogu da pomognu u realizaciji ove sposobnosti...Odakle da krenemo? Iz kojeg ugla da posmatramo razvoj inicijative? Iz ugla teorije nagona? Ili iz ugla self psihologije? (Poneto o razvoju inicijative iz ugla ova dva pravca psioanalitike psihologije smo izneli u prethodnom delu teksta). A zato ne bismo iz ugla psihologije objektnih odnosa, ili ego psihologije? Kada razmiljamo o inicijativi kao razvojnoj sposobnosti, vidimo da se ona moe razvijati u razliitim pravcima, i da svaka od ove etiri pasihoanalitike psihologije ima i svoju teoriju motivacije, pa time i razvoja inicijative. Napraviemo kratak pregled teorijskih stavova ova etiri pravca u odnosu na pitanje motivacije i organizacije linosti:

etiri psihoanalitike psihologije-motivacija i organizacija linosti

ta je to to pokree oveka i navodi ga da preuzme inicijativu? Pre svega nas interesuje koje su to motivacione snage koje mogu pokrenuti klijenta na promenu. Prvo da vidimo kako uopte definisati motivaciju. Postoje brojne definicije, ali nisu sve dovoljno iroke da bi ukljuile sve pojave o koje razmatraju etiri psihoanalitika pravca o kojima emo govoriti. Uzeemo definiciju Freda Pinea (1989) po kojoj su motivi: sve one varijable koje pobuuju, odravaju i usmeravaju ponaanje. Opisujui kako se ponaanje pobuuje, odrava i usmerava, ove psihoanalitike psihologije govore o razliitim formama motivacije-samoaktivirajuim, reaktivnim i homeostatikim, i svaka od njih ima i razliite subforme. Osoba moe biti pokretana

razliitim vrstama motiva u razliitim periodima. (nagonima, potrebama za objektom, potrebama selfa za homeostazom, tenjama ega za ovladavanjem realnou...) Tako da, pratei razvoj inicijative, moramo da pratimo njeno kretanje po etiri relativno nezavisne razvojne linije. Novija empirijska istraivanja ivota beba jasno pokazuju da ni nagoni, niti objektni odnosi, ni self, niti ego, nemaju primat u ivotu deteta. Sve ove pojave imaju veoma rano poreklo. Pojave koje prouavaju sve etiri psihologije dostiu motivacioni status i sve se mogu videti kao nezavisni aktori na intrapsihikoj sceni. Sa stanovita psihologije nagona, individa se razume kao bie pokretano postojanim impulsima, stvorenim kroz meavinu ranih telesnih i porodinih iskustava, predstavljenim u svesnim i nesvesnim fantazijama, koji prolaze kroz bezbrojne promene, i organizuju se, posebno oko konflikata-sa odbranama, saveu i realnou usmerenima protiv nagona. Sa stanovita psihologije objektnih odnosa, individua je nosilac unutranje drame, koja potie iz detinjstva, i u kojoj ona, vie ili manje, kroz ponavljanje, odigrava jednu ili vie uloga, ili ak uloge svih glumaca. (majke, oca, odnosa sa njima, drugim ranim objektima...) Te unutranje predstave, tesno povezane sa ranim iskustvima, stavljaju svoj peat na sva nova iskustva, tako da se ona asimiluju u staru dramu umesto da se doivljavaju potpuno u svom sadanjem obliku. Sa stanovita self psihologije, individua se posmatra u smislu postepenog uvrivanja diferencijacije granica, kroz dostizanje kontinuiteta i kohezije subjektivnog doivljaja sebe i generalno pozitivnog, ali realistinog i fleksibilnog afektivnog tona (samopotovanja)-ili kroz neuspehe u neemu od spomenutog. Sa stanovita ego psihologije, idividua se posmatra iz ugla postepenog razvijanja kapaciteta za adaptaciju, testiranje realnosti, i odbranu (razvoj zrelijih odbrambenih mehanizama); mada je tradicionalni pristup bio usmeren na odbrambene mehanizme i njihovu ulogu u konfliktu, znaajno mesto zauzima i razumevanje defekata ega (odrasla osoba ima sve adaptivne funkcije koje dete nema. Ti kapaciteti se razvijaju, a sve to se razvija moe da se razvije i loe. Taj nedovoljni razvoj je defekt. Na primer, nedovoljno razvijen kapacitet za modulaciju afekata, kapacitet za odlaganje i kontrolu impulsa, konstantnost objekta...) Naravno, ove etiri psihologije se preklapaju. Postoje motivacione snage u pojavama koje svaka od njih opisuje. U nekom pojedinanom aktu individue moemo nai predominaciju jednog od motivacionih izvora, ali i preklapanje sa uticajima ostalih motivacionih izvora. Svi ljudski motivi imaju razvojnu istoriju. Kakva god da je priroda njihove inicijalne bioloke osnove, finalne forme motivacije su rezultat kompleksnih procesa oblikovanja kojima je potrebno vreme da se odigraju. Motivacija u psihologiji objektnih odnosa Klasina analitika teorija nagona ima dva sutinska pogleda na rane odnose sa objektima. 1. objekt se vidi kao sredstvo preko kojeg se dobija zadovoljenje, 2. objekt postaje vaan zato to se povezuje sa gratifikacijom nagona. (kao uslovni refleks). Teoretiari objektnih odnosa su postavili drugaiju tezu-tezu o primatu vezanosti za objekt, primatu u smislu da je ona bioloki data, da je tu od poetka, i nije zavisna od asociranja sa zadovoljenjem nagona. Ferbern je (1941) govorio da nagon trai objekt, a ne gratifikaciju. Bolbi je (1969) smatrao da vezanost za objekt ima bioloku funkciju (u evoluciji je od vezanosti za objekt zavisilo preivljavanje mladuneta). Vezivanje je, dakle, primarna potreba, nije izvedena iz zadovoljenja nagona. Poenta ove rasprave nije u tome ta je prvo, kokoka ili jaje, da li je vezivanje primarni nagon ili nastaje kao uslovni refleks kroz zadovoljenje nagona. I jedno i drugo je prisutno od samog poetka. Ono to je bitno za razumevanje ljudske motivacije i rad sa ljudima je uoena tendencija ka ponavljanju ranih

obrazaca objektnih odnosa. Postoji univerzalna tendencija da se aktivno ponavljaju internalizovane objektne relacije. Odakle dolazi motivacija da se to radi, da se ponavlja? Zadovoljstvo i trauma, dva poznata izvora. Postoji tendencija da se ponavljaju stari internalizovan objektni odnosi jer su imali traumatski aspekt (to ne mora biti neka trenutna ok trauma, ve moe biti i sporoodvijajua, ometajua, iritirajua trauma koja se akumulira kroz delimino nepovoljne porodine odnose). Sa tog stanovita, stari objektni odnosi se ponavljaju (sa drugim osobama u sadanjosti) da bi se njima naknadno ovladalo, da bi se staro, pasivno iskustvo preokrenulo u aktivno ( da osoba drugima radi ono to je njoj raeno, ili da aktivno, mada nesvesno, to radi sama sebi.) Drugi motivacioni aspekt za ponavljanje ranih objektnih odnosa je zadovoljstvo. Stare internalizovane objektne relacije se ponavljaju da bi se dobilo naknadno zadovoljstvo, zadovoljstvo zbog toga to one predstavljaju vezanost za roditelje iz detinjstva i ponavljanje, nesvesno, odrava te veze ivima. Ponavljanje ih ini ivima ovde i sada. Kada, kao psihoterapeuti, gledamo spolja na te obrasce vezivanja, moemo videti da je to zadovoljstvo u isto vreme i oblik traumatske vezanosti za stari objekt. To je zadovoljstvo u vezanosti za jedine roditelje koje je osoba imala, takve kakvi su i, u tom smislu, daju zadovoljstvo bez obzira da li su objektivno izgraeni oko dobrih ili loih iskustava. To dobro ili loe nije neto o emu moe da sudi neko spolja, to je subjektov doivljajni model povezivanja. Moemo videti da se ponavljanje radi ovladavanja i radi zadovoljstva kroz oseaj povezanosti sa ranim objektima prepliu. Dakle, u okviru psihologije objektnih odnosa, ponavljanje obrazaca ranih objektnih odnosa radi ovladavanja je primarna motivaciona sila kojom se moe objasniti ta pokree osobu (podstie njenu inicijativu, organizuje i usmerava ponaanja). Motivacija u self psihologiji Kod bebe i malog deteta postepeno se gradi oseaj sebe (selfa), poznatog selfa koji ima svoje granice, kontinuitet, vrednost i opte subjektivno stanje. Ako se neto doivljava kao loe u tom primarnom oseanju sebe, panja se usmerava na to, i ulau napori da se popravi to loe oseanje sebe. Motivacija je homeostatika i usmerena na konstantno fino natimavanje tog subjektivnog stanja. Ti mehanizmi natimavanja subjektivnog stanja se razvijaju iz svojih biolokih prethodnika u suptilnije psiholoke mehanizme. Novoroene plae kada osea nelagodnost, na primer kada je gladno, upozoravajui negovatelja da neto nije u redu, da je neto van ravnotee...pozivajui ga instinktivno da uspostavi homeostazu. To je uroeni adaptivni mehanizam. im nestane uzrok neravnotee (glad), prestaje i loe oseanje. Mehanizam ostaje isti i kasnije, ali se subjektivno stanje menja-od biolokog oseta gladi do razliitih formi doivljavanja sebe koja mogu biti izvor oseanja poremeene ravnotee. Kasnije se plakanje zamenjuje mnogo suptilnijim unutranjim mehanizmima za uspostavljanje ravnotee, kao to su prinuivanje majke ili deluzije (nerealnosti, mentalne obmane koje slue da se porie granica izmeu majke i sebe), ili naglaavanje nekih karakternih osobina da se ojaaju te granice (sve mogu sam) ili mehanizmi kao to su grandioznost ili omalovaavanje drugih da bi se popravilo vrednovanje sebe (svog selfa)...Dakle, u najranijem uzrastu, subjektivno oseanje nelagodnosti je trenutno stanje, kratkotrajno, i potreba za ravnoteom je zadovoljena im se zadovolji potreba, ono to izaziva neprijatnost. Ali, kasnije, kada se stvori trajna svesnost o eljenom subjektivnom stanju, neka vrsta samokonstantnosti, tada je i potreba za homeostazom trajna i javlja se automatski pokuaj da se ispravi poremeaj tog subjektivnog stanja. Ta potreba za trajnom homeostazom postaje trajna motiviua sila-trajni pritisak da se radi na izvestan nain kako bi se popravilo i odralo eljeno stanje oseanja selfa.

Kakvo je to eljeno subjektivno stanje homeostaze zavisi od individue. Ono moe u sebe ukljuivati razliite stepene diferencijacije granica (oseaj spojenosti ili odvojenosti od drugih. Od oseanja vrstih granica do oseanja da nema granica izmeu osobe i znaajnih drugih) koji su prijatni osobi, prirodu i stepen oseanja sopstvene vrednosti (potovanja) u svojim oima i oima drugih, kao i oseanje celovitosti ili fragmentacije i kontinuiteta ili diskontinuiteta, integracije doivljenog selfa. Kakvo je eljeno stanje sebe je stvar ukusa, varira od individue do individue. Motivacija da se odri ugodno subjektivno stanje doivljaja sebe nije podjednako oigledna kod svih ljudi. Kod nekih se to odvija lako i jedva da je primetno. Ali, kod onih koji nisu uspostavili bazinu svesnost diferencijacije od drugih koja je ukorenjena u realistinoj percepciji, i kod onih koji nisu uvrstili dobro svoje selfobjekte (internalizovali, kao deo svog mentalnog aparata uvrstili funkcije koje su drugi vrili ranije) pa im je to ostao stresni aspekt funkcionisanja (teko im ide), kao i kod onih ije samopotovanje je konstantno zavisno od potvrde spolja, to subjektivno stanje doivljaja sebe (narcistika ravnotea) e biti u stalnom riziku u svim interpersonalnim relacijama. Onda e i potreba da se ispravi to subjektivno doivljavanje sebe biti konstantna i moe postati centralni motivacioni cilj. Moe se izraavati kroz razliite oblike pokuaja da se ispravi neravnotea koji su esto patoloki (grandioznost, omnipotencija, manipulacija, negiranje, kaenje za druge...). Motivacija u oblasti self psihologije se ne tumai samo kao potreba da se ispravi narcistika neravnotea ve, kao to smo videli u Kohutovim tekstovimao hrabrosti, kao sila koja vodi individuu ka realizaciji svog nuklearnog selfa, svojih bazinih ambicija i ideala. Za razliku od tradicionalne teorije, Kohut dete vidi kao proaktivno. Dete, po njemu, traga za stimulacijom pre nego za pranjenjem nagomilane energije. Govorei o nuklearnom selfu, Kohut postavlja realizaciju srnih ambicija, sposobnosti i ideala osobe kao centralnu motivacionu silu. Ostvarenje svrhe ivota je kljuni deo za postizanje oseaja kohezivnog selfa. Radost, ponos i entuzijazam sa razlogom prate ovakve ishode. Ukoliko se ivotna svrha ne ostvari dolazi do razoarenja, moe se javiti oaj kao i depresija i anksioznost koji ukazuju na traginost ivota. Tragini ovek, kako Kohut naziva neispunji ivot, je osoba koja ne moe savladati tenziju izmeu ideala i ambicija i razoarenje u sopstveni self postaje toliko jako da vodi oseaju nitavila i besmislenosti. Rezultat toga su samoprezir i oaj. Motivacija u ego psihologiji Domen ego psihologije ukljuuje, preteno, ona ponaanja koja su povezana sa testiranjem realnosti, adaptacijom i odbrambenim mehanizmima. Ti fenomeni, svakako, imaju bioloku osnovu. Bebe su voene tenjama prema traenju stimulusa i prema redukciji tenzije. (White, 1963); (Lichtenberg, 1983) Noviji podaci iz eksperimentalnih istraivanja ranog razvoja (Stone, 1973); (Osofsky, 1979); (Stern, 1985) jasno govore o tome da je, doslovno od poetka intrauterinog ivota, perceptualni aparat deteta prilagoen spoljanjoj sredini to, kao ishod, ima memoriju, uenje i kogniciju u irem smislu. Ono to mi smatramo prilagoavanjem realnosti i adaptacijom, ve je ugraeno kao unutranji aspekt organizma deteta. Novoroene je ve opremljeno za regulisanje stimulusa i tenzije, ako su oni u okviru odreenog intenziteta. Kapacitet da se neto pokrene, ostvari, regulie... izdanak je te uroene tendencije koja je kamen temeljac samopouzdanja. Bitna stvar za motivacionu teoriju je da testiranje realnosti i adaptacija imaju samopokretajui kvalitet. Iako konflikti, tenje za zadovoljenjem nagona i vezanost za objekte utiu na ove sposobnosti, one startuju iz ugraene osnove, uroene tendencije ka istraivanju i uenju koja je osnova za testiranje realnosti (kroz percepciju i memoriju) i samopouzdanje (kroz sposobnost da se proizvede neki uticaj, efekat, da se neto ostvari). Sr ovih sposobnosti i tendencija da se razvijaju je prisutna

od poetka, nezavisno od konflikata ili procesa objektnih odnosa. Razvoj ego sposobnosti ima nezavisnu motivaciju, za svoju duu. Kroz itav razvoj deteta (i odrasle osobe) moemo videti izdanke ove uroene tendencije da se uvebavaju nove funkcije (sposobnosti, vetine), uivanje u razvoju funkcija. Hendrik (1942) je to nazivao poudom za funkcijom. To se moe videti kroz detetovo konstantno kretanje, nakon toga kroz konstanto korienje verbalizacije da se imenuju stvari ili kroz postavljanje pitanja, kroz tendenciju da se uvebavaju vetine, bilo kroz sport, crtanje, pisanje, ples...ili neto drugo. Uvebavanje i uivanje u razvoju funkcija mogu biti pokretaki motivi sami po sebi . ta je od reenog relevantno za psihoterapijski rad sa ljudima? Koje motivacione tenje o kojima govori ego psihologija su posebno bitne za razumevanje procesa promene u psihoterapijskom radu? Relevantan motiv ije razumevanje nam je bitno u terapijskom radu je t endencija ega da odri svoju organizaciju u naporima da izbegne negativne efekte, ili, drugaije reeno, tendencija osobe da nastavi da funkcionie na njoj poznat i gotovo automatizovan nain koji slui izbegavanju psiholokog bola. (Rajh bi to nazvao karakternom odbranom). Koncept otpora u psihoanalizi pokazuje koliko su jake snage koje se opiru promeni. Koncept karaktera govori o tendenciji kod svakoga od nas da, na svoj nain, primamo stimulacije spolja i iznutra i da od njih stvaramo doivljaje koji su slini, da ih obraujemo na nain koji je karakteristian za nas. Uopteni strah od nepoznatog poiva na toj optoj tendenciji da zadrimo nau istost. Na ego nije samo sluga, posrednik izmeu nagona i stvarnosti, super ega i ida...On generie sopstvene aktivnosti prema spoljanjem svetu kao i prema unutranjim snagama linosti. Te aktivnosti ega su praene potrebom ega da ispolji sebe, da uspe, i da asimiluje u svoj organski razvoj spoljanji svet i sile u nama samima koje su ego otuene. Dakle, kada osoba dostigne odreen, za nju karakteristian oblik organizacije ego funkcija, nain za izlaenje na kraj sa stimulusima, onda odravanje te organizacije (u okviru njenih ogranienja, kroz spore promene) postaje nezavisna motivaciona sila. Model vienja realnosti i model adaptacije i odbrane tei da se samoodrava, ponekada i po svaku cenu. To moemo najjasnije videti kod oajnikih pokuaja veoma povredljivih osoba da se okae za svoj preferirani unutranji poredak, pored svih problema koje im to stvara. Tendencija da se zadri dostignuti nivo organizacije je centralna za kliniki relevantni nivo motivacije u domenu ego psihologije. Meutim, kao i kod narcistikih potreba, motivacija moe biti usmerena ka odravanju ve formirane strukture-naviknutog naina ego funkcionisanja, ali moe zadrati i svoju orijentaciju poude za funkcijom, potrebe da se bude otvorenog uma, da se stiu nove ego vetine, poboljavaju stare... Motivacija u psihologiji nagona Iako se na seksualni nagon moe gledati kao na prototip onih varijabli (motiva) koje pobuuju, odravaju i usmeravaju ponaanje, motivaciona slika u ovoj oblasti nije ni jasna, ni jednostavna. Ljudska bia mogu biti jasna u svojim tenjama za seksualnim zadovoljenjem, u organizovanju percepcije, misli, akcija u tom pravcu, onda kada je dolo do uzbuenja; i nagonski aspekt sa svojom motivacionom silom izgleda fenomenoloki oigledan. Oseaj potrebe, udnje i kapacitet za senzualno uivanje ine bioloki supstrat za nagonski aspekt seksualnosti. To oseanje udnje moe biti povezano sa oralnom, analnom ili genitalnom erogenom zonom, kao i sa celom povrinom koe. Ali, jasno je da je taj bioloki substrat, kao kod motivacionih faktora o kojima smo govorili u self psihologiji, psihologiji objektnih odnosa i ego psihologiji, samo zaetak kliniki relevantne i razvojno oblikovane slike motivacije povezane sa seksualnou. U prirodi je ljudske psihe da takve senzacije dobijaju mentalnu reprezentaciju-one su snimljene u precepciji, mislima, memoriji, prikaene su za iskustvo. Specifini oblici senzornih stimulacija koje dete dobija od negovatelja ili iz svog

tela zapisane su u memoriji i poinju da oblikuju ono to zovemo elja-povezanost uzbuenja sa predhodnim zadovoljenjima. Tako, postepeno, te predstave postaju meavina delova viestrukih iskustava izmenjenih imaginacijom i iskrivljenjima koja stvaraju elje, i bolje ih je opisati kao fantazije nego kao seanja, to jest kao odreeni paket pobuda i misli koje se doivljavaju kao elja i predstavljaju mentalni preduslov za zadovoljstvo.(Sandler i Sandler, 1978) Seksualni nagon ukljuuje bioloki date telesne senzacije, ali ukljuuje takoe i zapis line istorije sadran u kogniciji (eljama, fantazijama, ciljevima) koji odreuje oblik uzbuenja i zadovoljstva. To vie nisu jednostavne nagonske potrebe koje se automatski ispoljavaju. Sa druge strane, ono to izgleda kao primarno seksualna motivacija (ili je ak i ukljuuje) moe da slui razliitim ciljevima. Potreba za traenjem senzualnih iskustava bilo koje vrste moe da bude povezana sa odbrambenim mehanizmima ega (da se odbrani od neke druge potrebe ili negativnog efekta...npr. seksualnost kao odbrana od depresivnosti...), ili moe biti ponavljanje nekog aspekta starog objektnog odnosa kako bi se njime ovladalo, ili moe sluiti kao pokuaj stabilizacije povreenog narcizma, oseanja sopstvenosti. To vie nije jednostavno zadovoljenje nagona. U svojoj konanoj formi, sekualni nagon je relativno proaktivan (samoaktivirajui). Njegovi kvaliteti ciklinosti i bezuslovnosti zasnovani su na telesnoj osnovi. Posebno intenzivan kvalitet seksualnog zadovoljstva odrava elju za ponavljanjem (mada je konflikt i odbranbeni mehanizmi mogu znaajno izmeniti). Ponaanje se organizuje prema tim potrebama dok ne doe do zadovoljstva ili se potreba na neki drugi nain ne smiri. To pokazuje njegovu motivacionu snagu. Meutim, iako ciklinost, bezuslovnost, upornost i potencijalno zadovoljstvo ukazuju na primarni motivacioni aspekt seksualnosti, sveprisutnost potrebe za senzualnim zadovoljstvima ukazuje nam na to da je potrebno da prepoznamo funkcije koje ono ima u sferama ega, objektnih odnosa i doivljaja selfa (to vie nije seks radi seksa, ve se kroz seks zadovoljavaju i neke druge potrebe). To je ve opte mesto u interpretacijama u okviru psihoanalitikog rada: senzualno zadovoljstvo slui mnogim drugim funkcijama pored samog doivljavanja zadovoljstva. Isto se deava i sa agresivnim nagonom. Ugraena bioloka baza, uloga uenja u modifikaciji nagona i irenje funkcija na podruja ego ovladavanja, objektnih odnosa i doivljaja sebe. Agresivni poriv moe takoe biti motivacioni faktor-organizator ponaanja i usmeriva ponaanja dok se ne dostigne neki cilj (oslobaanje ili zadovoljstvo ili odbrana protiv njega). Agresivnost ima proaktivni aspekt povezan sa drugim aktivnostima. Kod ljudi, on je povezan sa oralnim grienjem, analnim sadizmom i falinom intruzivnou, kao i sa ovladavanjem. Rana iskustva agresivnosti su povezana, kao to je to i kod zadovoljstva, ugraena su u rane objektne odnose i, kroz te veze, dobijaju trajno mesto u okviru elja individue i sistema fantazija. To je osnova za druge forme agresivnosti. Te druge forme agresivnosti su podjednako znaajne. One su uglavnom reaktivne i dolaze, veoma rano, kao odgovor na fizika ogranienja, a kasnije kao odgovor na druga ometanja usmerene aktivnosti (oduzimanje igrake, nedoputanje da dete radi ono to hoe...). Takoe, javljaju se kao odgovor na frustracije svih vrsta, ukljuujui ne dobijanje zadovoljstva i povrede selfa (narcistike povrede). Iako su te forme agresivnosti reaktivne, nisu nita manje prisutne od proaktivnih (ciklinih) seksualnih nagona ili agresivnih aktivnosti koje su uroeno povezane sa grienjem, defekacijom ili drugim telesnim funkcijama. Poto ljudsko bie ne moe da izbegne razne oblike frustracije, i reaktivna agresivnost je univerzalna. Pitanje je, meutim, kako reaktivna agresivnost postaje nagon? Kako dostie trajni motivacioni status? Kako to da postaje momentalna (kao pravi nagon). Oito je da ljudski mentalni aparat ima sposobnost za zlopamenje. McDevitt (1983) je dao znaajne informacije kroz posmatranja ivota beba. On je ustanovio da su rana ispoljavanja agresivnosti reaktivna i da kratko traju. Kada nestane uzrok

frustracije, agresivna reakcija se prekida. Ali, nakon osamnaestog meseca, vie nije tako. Agresivne reakcije i ljutnja se odravaju due vreme. Mc Devitt je to povezao sa razvojem konstantnosti objekta (doivljaja celovitosti druge osobe i njegova trajna reprezentacija) do koje dolazi u to vreme. Dete, verovatno, zadrava u svesti ideju frustratora (osobe) i kada je frustracija prola. Sada agresivni odgovor, filtriran kroz napredniji kognitivni sistem koji je u stanju da diferencira percepcije izvora nezadovoljstva i da ih dri u memoriji, moe da se zadri kroz vreme. Sada imamo konstrukciju agresivnog nagona-koji poinje reaktivno, ali se zadrava kroz vreme. On, takoe, kao seksualnost, moe da bude produen, pomeren, ispoljen simboliki, i protiv njega se moe izgraditi odbrambeni mehanizam. Njegova snaga dolazi iz potencijala za agresuju ugraenog u ljudska bia, ukljuujui i reaktivnu formu, ali njegovi objekti, neposredni izvor, i nain ispoljavanja odraavaju razvojna dostignua. Kao i kod seksualnosti, agresivni nagon nije samo deo psihologije nagona, ve i ostalih psihoanalitikih psihologija. Oralno gruenje je, na primer, nagonski povezano sa iskustvima zadovoljstva, reaktivna agresija je stimulisana povredama ego ovladavanja (ometanjem odreenih ponaanja), i doivljavanja sebe (narcistike povrede) kao i dogaajima u okviru ranih objektnih odnosa koji stvaraju trajnu mrnju. ta moemo zakljuiti Videli smo kako, u domenima etiri psihoanalitike psihologije, neke pojave dostiu trajni motivacioni status u toku razvoja. U svakom od ovih domena postoji prisutnost od roenja, uroena motivaciona tendencija koja doivljava transformacije tokom razvoja. U radu sa ljudima u psihoterapiji moemo raditi upravo sa tim transformisanim razvojnim motivima. U oblasti objektnih odnosa, poetak je ta primarna spremnost za povezivanje sa drugima, koja evoluira u tendenciju da se ponavljaju stari, sada internalizovani objektni odnosi kako bi se ovladalo traumom povezanom sa njima (to nam je poznato kroz razumevanje pojma transfera-ponavljanja kroz prenoenje starih objektnih odnosa na osobe u sadanjosti). U domenu iskustva sopstvenosti (selfa) poetak su homeostatike tendencije da se ispravi subjektivno nezadovoljstvo (dete plae kad je gladno) koje evaluiraju u tendenciju da se odri poznati, blizak doivljaj sebe, iako to stanje (gledano spolja) moe biti patoloki grandiozno ili unieno, fragmentirano ili nediferencirano. U domenu ego funkcionisanja, poetak su uroene tendencije za elementarnim prilagoavanjem realnosti, regulacijom tenzije, adaptaciji koje evaluiraju u (varirajue rigidnu, ali nikad potpuno fleksibilnu) tendenciju da se odri dostignuti modus organizacije u naporima da se izbegnu negativni efekti. I, u domenu nagona, (i seksualnog i agresivnog) poetak je u bioloki ukorenjenim porivima koji a) postaju povezani sa specifinim objektima i fantazijama kako ti porivi dobijaju kognitivnu reprezentaciju elaboraciju kroz vreme; b) poinju da vre funkciju u odnosu na self iskustva, ego funkcionisanje i objektne odnose i c) u sluaju agresivnosti, poinju da ukljuuju reaktivne oblike agresivnosti koji dobijaju trajni motivacioni status kao kapacitet da trajno budemo ljuti na nekoga kao odrasli. Prepoznavanje oblasti iz koje psiholoki cenralni motivi dolaze daje nam mogunost da prepoznamo kako jedna ili vie njih mogu da imaju dominaciju na intrapsihikoj sceni i da dovede do znaajno razliitih oblika organizacije linosti. Moemo da shvatimo ta pokree odreenu osobu, da prepoznamo njen pokreta, izvor inicijative. Organizacija linosti u odnosu na motivacione faktore Kada razmiljamo o inicijativi osobe, pravcima u kojima je usmerena, njenom kvalitetu...sutinski je bitno da razumemo ta je pokree i zato. Oko primarnih

motivacionih snaga se organizuje linost osobe. Organizacija linosti, kako je moemo uoiti kroz psihoterapijski rad sa ljudima, moe se posmatrati kroz hijerarhijsko ureenje pojava o kojima nam govore etiri psihoanalitike psihologije. Da bismo potkrepili tu tvrdnju, moemo uzeti neki konkretan momenat u ivotu deteta, i pratiti ga kroz progresiju razvoja viestrukih funkcija, i tek onda doi do opisa tih linih hijerarhijskih ureenja. Na primer, gladna beba se probudi plaui. Majka ga hrani i glad se utoli. Vraa se mir kod deteta. Taj moment u ivotu bebe, esto ponavljan, pokazuje nam konceptualnu bebu psihologije nagona-bebu na kojoj je teorija izgraena. Naravno, ne tako jednostavno. Postoji, u psihologiji nagona, i nezadovoljenje potrebe ili satisfakcija koja je izmeana sa tenzijom majke...Postoji centralno mesto za psiholoku reprezentaciju bioloke potrebe, za to da dete eli majku, a ne samo hranu, za razvoj pomerenih, diferenciranih uzajamno kontradiktornih i sukobljenih elja i fantazija...Ali, poenta je u tome da psihologija nagona, kao i ostale tri psihologije, osvetljava jedan ili drugi poseban moment u ivotu bebe, i to onaj koji je konzistentan sa njenim konceptualnim modelom-konceptualnom bebom kakva je potrebna teoriji. Ego psihologija moe da istakne vizuelno praenje kao primitivno prilagoavanje realnosti, nalaenje palca za sisanje kao primitivnu adaptaciju, padanje u san kada je dete suoeno sa nezadovoljstvom ili ekscesivnom stimulacijom kao primitivni mehanizam odbrane. Psihologija objektnih odnosa moe da istakne imitativne facijalne ekspresije bebe za vreme igranja licem u lice u odnosu majke i bebe, ili detetovu adaptaciju na majin ritam ili stil, kao rane forme unoenja i noenja u okviru doivljenog odnosa sa drugim. Self psihologija moe da istakne iskustvo stapanja bez granica kad se sanjiva beba stopi sa majinim telom nakon hranjenja ili, sa druge strane, trenutke ivahnog zadovoljstva kojima beba odgovara na majino smeenje, divljenje, ogledanje detetovog ponaanja. Sve ovo, zajedno, predstavlja ne samo konceptualnu bebu razliitih teorija, ve aspekte realne bebe. To su momenti u ivotu svake bebe, i razumno je verovati da svi oni imaju formativni uticaj na razliite oblasti u psihologiji individue. Tano je to da postoje odreene faze razvoja kada se deavaju odreeni formativni dogaaji vezani za svaku posebnu oblast ljudskog funkcionisanja, ali se, u istom periodu, moe simultano deavati vie takvih formativnih dogaaja vezanih za razliite teme personalnog funkcionisanja o kojima govore spomenute etiri psihologije. Ni jedan znaajan psiholoki fenomen ne ostaje inkapsuliran, nedodirnut ostalim pojavama o kojima smo govorili. Sve se preplie. Pisanje ovog teksta, za autore, moe biti povezano sa zadovoljenjem nagona (zaraivanje za ivot, zadovoljenje biolokih potreba), ego funkcionisanjem (uivanje u dobrom funkcionisanju, osmiljavanju teksta...), objektnim odnosima (volee nas ako smo uspeni...), i self iskustvom (kako smo pametni, sposobni...), i moe se videti iz perspektive svih navedenih psihologija. To vai za sve aspekte ivota, od onih koji izgledaju veoma bitni, do svakodnevnih kao to su etnja, pijenje kafe, putovanje...Viestruke funkcije su univerzalna pojava, i bilo koji psiholoki dogaaj e, u razliitom stepenu, biti povezan sa nagonima osobe, eljama, ego funkcionisanjem, objektnim odnosima i self iskustvom, ali, na koji nain? Nije to povezano u smislu malo od ovoga, malo od onoga.... Svako od nas razvija linu organizaciju tih pojava. Svako razvija personalnu hijerarhiju pojava i motiva ove etiri psihologije. Nije nam svaka od ovih motivacija podjednako vana. Neto slino je Frojd (1905) pisao u diskusiji o organizaciji pregenitalnih seksualnih impulsa oko genitalnog primata. Oralni, analni, egzibicionistiki i voajeristiki impulsi, sadistike i mazohistike potrebe, u razliitom stepenu se mogu nai kod svake osobe, i one nalaze svoje mesto u predigri, na putu do heteroseksualnog odnosa. To je model, u okviru psihologije nagona, za hijerarhijsku subordinaciju znaajnih psiholokih fenomena. Paralelan model dobro uklapa ono to se deava razvojno izmeu grupa pojava o kojima govore etiri psihoanalitike psihologije. Jedno ili drugo postaje centralno, a ostalo se organizuje oko njega. Ali, ono to postaje centralno u linoj hijerarhijskoj organizaciji varira od osobe

do osobe. Za razliku od Frojdovog modela, gde osoba ne mora dostii genitalni primat, ve njena linost ostaje organizovana oko oralnosti, analnosti, sadomazohizma ili neeg drugog, ali se to smatra perverzijom, kod hijerarhijskih organizacija vezanih za fenomene o kojima govore etiri psihologije nije tako. Neki od fenomena o kojima one govore moe postati centralni (zadovoljenje nagona, objektni odnosi, ego organizacija, doivljaj selfa) i hijerarhijski nadreen ostalim pojavama. Ali, nema nita perverzno u tome. To samo predstavlja ljudsku varijabilnost. Nekome je vanija, nadreena jedna oblast, drugome druga...i razliita je motivaciona snaga neke odblasti u odnosu na druge. Naravno, moe biti vie ili manje patologije u okviru bilo kojeg hijerarhijskog ureenja. Dominacija odreenih motivacionih faktora se moe i menjati u toku ivota. Interesanto bi bilo istraivati i pitanja izbora partnera, usklaivanja partnera prema dominantnim motivacionim oblastima oko kojih se organizuje linost. Generalno bi se moglo rei da ljudi biraju partnere, prema ovom modelu, na dva naina: prema slinosti dominantnih motivacionih oblasti (mi smo slini, pokreu nas iste stvari, imamo ista interesovanja...) i prema razliitosti dominantnih motivacionih oblasti (suprotnosti se privlae, razliiti smo, ali se nadopunjavamo...). I jedan i drugi nain izbora imaju svoje prednosti i nedostatke. Prednosti biranja istog pokazuju se u usklaenosti ivotnih stilova, boljem razumevanju potreba onoga kojeg pokreu iste stvari kao i vas. Meutim, u koliko je jedna motivaciona oblast previe dominantna, pa se jo i dvoje ljudi u partnerskom odnosu udrui oko nje, to moe dovesti do poveanja ekscesivnosti i do nedostatka balansa u zajednikom ivotu (patologije u dvoje). esto, u takvim situacijama, jedan od partnera menja dominantnu zonu motivacije (uz oseanje da se rtvovao, jer neko mora i da bude odgovoran, neko mora da se posveti vezi-emocijama, ili neko mora da se posveti i radu...). Na primer, ako se partneri nau u zajednikoj motivacionoj oblasti zadovoljenja nagona-oboje vole da uivaju u ivotu, provode se, imaju dobar seks, avanturu, lagodan ivot... - uivae to su se nali. Meutim, ako veza postane ozbiljnija, odlue se za brak, decu...to sa sobom nosi i potrebu da se ukljue drugi motivacioni faktori (ego adaptivne funkcije-razvijanje sposobnosti za rad, trudoljubivost, odricanje, razborito funkcionisanje, odgovornost, ili potreba da se razviju zreliji objektni odnosi-biti brani drug, zreo roditelj...) zajedniko neizbalansirano opstajanje u dominantnom motivacionom faktoru (zadovoljenju nagona, uivanju u lagodnosti) bi moglo dovesti do zajednike patologije (njih dvoje ive u braku kao da su deca, samo gledaju da se provedu i uivaju, a ba ih briga za...) ili do potrebe da jedan partner preuzme ulogu odraslog menjajui svoj dominantan motivacioni faktor uz doivljaj da je to morao da uradi i doivljaj da je onaj drugi nezreo, neodgovoran, sebian...patoloki sluaj. U sluaju izbora prema razliitosti, poetni stadijumi veze mogu biti doivljeni kao pozitivna tenzija raziitosti, ispunjeni radoznalou i strau, kao odnos u kojem se upoznaje neto novo, osoba koja se pali na neto drugo, sa kojom se moe nauiti neto to nismo znali, koja nas moe motivisati da radimo neto to nismo radili...Meutim, ako postoji escesivna dominacija jedne motivacione oblasti, kasnije tenzije i odbojnosti nastaju upravo zbog onoga to je partnere i privuklo jedno drugome. Onaj dominantni motivacioni faktor koji dominira kod drugoga poinje se doivljavati kao neto sebino, glupo...patoloko. (On samo eli uspeh, novac, posao... Ona samo eli zadovoljstva, panju, da budem tu...). Mogue su, u ovoj oblasti usklaivanja motivacionih faktora kod partnera, i brojne meukombinacije. Meutim, neemo se detaljnije uputati u diskusiju o faktorima usklaivanja u ovoj knjizi, jer bi to zahtevalo dosta prostora i moglo bi nas udaljiti od osnovne teme. Pomenuli smo motivaciono usklaivanje u partnerskim odnosima da bismo naglasili da se normalna ljudska varijabilnost u organizaciji linosti oko nekog dominantnog motivacionog faktora u partnerskim odnosima, nakon poetne privlanosti, esto doivljava kao patoloka.

Fenomeni koje opisuju razliite psihoanalitike psihologije se, dakle, organizuju razliito za svaku idnividuu prema nekoj linoj hijerarhiji koja predstavlja odnos nadreenih i podreenih psiholokih pojava. Ideja o psiholokoj hijerarhiji naglaava da nijedna od ovih oblasti nema epigenetiki (ili teorijski) primat. Za jednu inidividuu su nagonske potrebe dominantne, a druge su organizovane oko njih. Za drugu su dominantnija pitanja diferencijacije sebe, odvajanja, samopouzdanja ili ego deficita, ili ponavljanje starih, internalizovanih objektnih odnosa. Naa dijagnostika razmiljanja reflektuju takva hijerarhijska ureenja, i onda razmiljamo o tome da li je klijent neurotian ili ima narcistiki karakterni poremeaj, da li su njegove centralne teme povezane sa pitanjima nagona ili problemima selfa. Stepen hijerarhijske dominacije jedne ili druge grupe tema varira od individue do individue. Ekscesivna dominacija jedne ili druge grupe tema moe, sama po sebi, biti indikativna za patologiju. ime je odreen ta specifina individualna organizacija linosti? Kako i zato individua bira odreenu oblast kao centralnu? Na ovo pitanje nema generalnog odgovora. Personalna hijerarhija proistie, kao posledica, iz meuigre raznih linih sposobnosti i odnosa sa okolinom, iz line istorije, kroz bezbroj individualizovanih naina koje saznajemo od ljudi sa kojima obavljamo psihoterapijski rad. Naravno, to emo doznati ako nismo uhvaeni u sopstveni teorijski referentni okvir. itajui u literaturi prikaze sluajeva, esto smo u situaciji da vidimo kako terapeuti dobijaju od klijenata materijal koji se uklapa u teorijski okvir iz kojeg posmatraju psihiki ivot osobe. Naravno, zapitamo se koliko je to posledica posebne senzitivnosti terapeuta za odreeni materijal i koliko je tu upleteno njihovo pristrasno oblikovanje materijala. Mogue je da terapeut pokupi materijal koji je istinit za tog klijenta (s obzirom na to da su sve oblasti psiholokih pojava uvek zastupljene u odreenom stepenu) ali da iskrivi njihovo mesto u personalnoj hijerarhiji, gradei analizu oko izvesnog sadraja, iako on moe biti subordiniran drugim temama. Razvoj inicijative moemo, dakle, pratiti kroz etiri razvojna pravca: Pravci razvoja inicijative

Zadovoljenje nagona

Objektni odnosi

Razvoj ego funkcija

Doivljaj sebe narcistika ravnotea

U kojoj od ovih oblasti se oseamo najvie pokrenuti iznutra? Gde nam je najjaa motivacija? Koje aktivnosti najee pokreemo sa doivljajem da to ba elimo? U kojim oblastima oseamo potrebu, ali imamo blokadu inicijative? ta nas je navie pokretalo u prolosti? Kada smo se oseali ispunjeni onim to radimo? Kada razmiljamo o svojim ivotnim snovima, u kojoj od ovih oblasti je njihov centar? ta nas najvie pogaa kada ne ide kako elimo? U kojoj oblasti psihikog ivota smo najosetljiviji na povrede? Kada razmiljamo ili matamo o budunosti, ta bi ostvarenje naih snova najvie zadovoljilo i ispunilo? (Uivanje na nekoj egzotinoj plai, okruen zgodnim...-zadovoljenje nagona, ili savrena veza-objektni odnosi, ili oseati se kao ekspert u...-razvoj ego funkcija ili biti cenjen, slavan...-narcistika ravnotea) ta je centralno, a ta organizovano oko tog centra? Kakva je naa personalna hijerarhija koja nas razlikuje od drugih? Ovo su znaajna pitanja na koja treba odgovoriti ako hoemo da razumemo sebe, ili osobu sa kojom radimo kao terapeuti. Naravno, to nije dovoljno. Bitno pitanje je i kako radimo ono to radimo, ili kako

pokreemo ono to pokreemo. Pitanje kvaliteta inicijative podjednako je vano kao i pitanje hijerarhije personalne organizacije u odnosu na motivaciona podruja. U radu sa sposobnou za inicijativu osobe potrebno je, kao i kod analize volje, da odredimo njen dominantni smer, kao i njen kvalitet. ta osoba najee pokree ili eli da pokrene (da li je to u pravcu zadovoljenja nagona, objektnih odnosa, razvoja ego funkcija ili odravanja narcistike ravnotee-slike o sebi) i kako to radi (kvalitet inicijative, oseaj za uzajamnost) pitanja su na koja traimo odgovor u terapijskom procesu analize inicijative. Kvalitet i smer inicijative iz ugla teorije nagona Freud je psihoseksualni razvoj oveka podelio u est razvojnih faza: Oralna-od roenja do 1- 1 godine. Analna-od 1 do 3. godine Faliko/uretralna/narcisistika- od 3-4 god. Genitalna/Edipalna, od 3. do5-6 godine Latencija od 5-6 do 11 ili 13. godine Kasnija genitalna ili adolescentna faza od pubrteta do mlaeg zrelog doba Ono to nas ovde interesuje je na koji nain faze psihoseksualnog razvoje boje motivaciju i inicijativu osobe i kako se to ispoljava kod odraslih osoba. Sa svakom fazom razvoja povezana su 6 procesa: 1) Znaajna erogena zona, 2) Dinamika i karakteristike ponaanja deteta u fazi, 3) Specifian odbrambeni mehanizam povezan sa fazom, 4) Vrsta anksioznosti povezana sa fazom, 5) Centralna tema ili razvojni zadaci oko kojih je organizovana faza, 6) Karakterne crte koje su povezane sa uspenim razreenjem faze. Kada govorimo o inicijativi, o onome to osoba pokree i nainu na koji pokree, moemo zapaziti da kvalitet inicijative i njen cilj mogu da boje svi ovi elementi: erogena zona, dinamika, specifini odbrambeni mehanizmi, vrsta anksioznosti povezana za fazu, kao i karakterne crte povezane sa uspenim ili neuspenim razreenjem faze. Neurotski i genitalni karakter Tajna zdravog genitalnog karaktera je u balansu izmeu zadovoljenja unutranjih nagona i potovanja spoljanjih ogranienja. Pri poreenju neurotskog i genitalnog karaktera treba imati na umu dva krajnja pola izmedju kojih se nalazi niz prelaznih sluajeva. Ako bismo pokuali da ih prikaemo na najjednostavniji nain, moemo rei da je za genitalni karakter karakteristina sposobnost da se radi i voli, dok neurotski karakter ne nalazi adekvatne naine za zadovoljenje svojih nagona te konstantno trpi od narastajuih potreba i upravo za odbranu od njih, a ne za rad i ljubav, troi najvei deo svoje energije. Jo jedna izuzeno znaajna razlika izmeu ovih tipova karaktera jeste i u mogunosti genitalnog zadovoljenja koja je kod neurotskog karaktera ometena. Inicijativa osobe neurotskog karaktera usmerena je, gledano iz ugla teorije nagona, ka zadovoljenju pregenitalnih oblika seksualnosti (i koena, u isto vreme, odbranama protiv njih) i praena pregentialnim oblicima agresivnosti ( i odbranama od njih). Inicijativa neurotskog karaktera je (kao i volja) okrenuta u suprotnom smeru od separacije i individuacije, a njen kvalitet zavisi od faze u kojoj je zakaena. Kako to izgleda kod deteta i odraslog oveka? Na koje naine i u kom smeru neurotski karakter inicira svoje aktivnosti.

Oralnost i inicijativa: Svaki put kada se akcenat prenosi, pozitivno ili negativno, na radnju davanja i primanja, upueni smo na oralno poreklo. Neobino istaknuta oralna satisfakcija stvara vanredno samopouzdanje i optimizam koji se mogu produiti za vreme itavog ivota ako frustracija koja dolazi posle satisfakcije nije stvorila elju za osvetom, kombinovanu sa nezajaljivim prohtevima. Izuzetna oralna frustracija, s druge strane, povlai sa sobom depresivni i sadistiki stav, (koji trai nadoknadu). Ako jedna osoba ostane fiksirana na oralnom stadijumu, ona e u itavom svom ponaanju imati avreziju da brine o samoj sebi i traie od drugih da se staraju o njoj. Dva oralna podstadijuma 21 pokazuju oprene ciljeve; taj zahtev moe, takoe, dobiti oblik prekomerne pasivnosti ili aktivno oralno sadistiko ponaanje... (Fenihel, 1961) Iz ovih Fenihelovih opisa vidimo da e osoba kod koje dominira oralnost (u razvoju i seksualnog i agresivnog nagona) inicirati uglavnom ona ponaanja vezana za zadovoljenje oralnih potreba (i njihovih derivata) ili oralne agresivnosti. Kako to izgleda u ponaanju odrasle osobe? Fenihel kae: Sadistike oralne tenje esto imaju karakter vampirizma Osobe toga tipa trae i zahtevaju mnogo od svojih objekata (osoba za koje su vezane), koje nee da napuste ve im se pripijaju siui ih. esto pominjani termin energetski vampirizam odnosi se na ovakva ponaanja. Ljudi koji su u kontaktu sa ovakvim osobama ne retko imaju doivljaj da im one isisavaju ivotnu energiju. To isisavanje energije ne mora biti u formi stalnog traenja od druge osobe, ve se moe okrenuti u suprotna ponaanja. Fenihel dalje kae: Ponaanje osoba sa oralnim karakterom pokazuje znakove identifikacije sa objektom koji ih je hranio. Izvesne osobe igraju prema svojim objektima ulogu majke hraniteljice. One su uvek plemenite i preplavljuju svakoga svojom pomou i svojim poklonima. Pod povoljnim libidinalnim uslovima, njihovo ponaanje je doista altruistiko; pod manje povoljnim uslovima ponaanje postaje muno. Njihov stav ima magijsko znaenje: Ako ja vas obaspem ljubavlju, eleo bih da i ja budem obasut vaom ljubavlju . Deava se da ta potreba initi druge srenima postaje pravo muenje za okolinu. Tako se otkriva primarna ambivalencija. Tako je kod izvesnih psihoterapeuta koji ele da izlee svoje pacijente dajui im ljubav. Druge osobe su, opet, potpuno neplemenite i ne daju nikad nita drugim ljudima. Njihov stav ukazuje na identifikaciju sa majkom koja je frustrirala. To je, u stvari, stav osvete: Poto se meni nije dalo ono to sam eleo, ja ne dam drugima ono to oni ele Inicijativa ne mora uvek izgledati kao aktivno ponaanje. I navlaenje drugih da prue pomo i zadovolje potrebe je oblik inicijative . Osoba pokree oblike komunikacije koje vode zadovoljenju njenih potreba. Ako je pasivno i zavisno ponaanje tehnika za zadovoljenje potreba, onda je takvo ponaanje inicijativa osobe koju preduzima da bi dolo do zadovoljenja. Nju na to ne treba nagovarati. Ponaanje nije reaktivno, ve je samoaktivirajue-samoinicijativno. Kod nekih osoba je to ponaanje pritajeno manipulativno, dok kod drugih moe biti izraeno u obliku jasnog zahtevanja: Plemenitost i preterani tvrdiluk ukazuju na konflikte oko oralnog erotizma. Izvesne osobe glasno i javno objavljuju svoje potrebe za primanjem, nesposobne da se brinu za sebe same, one zahtevaju da se drugi brinu za njih...esto je zahtevajui ton naglaen kod osoba koje su nesposobne da postignu oralnu umirujuu satisfakciju koja im je potrebna. Svaki poklon stvara jednu novu elju. Oni su nezajaljivi...Prosjaki ton je prevalentan kod osoba koje su, doista, zadovoljne kad se oslobode odgovornosti i kad se neko brine za njih; to su oni ponizni. Zadovoljavaju se malim, spremni su da rtvuju svoje ambicije i blagostanje kako bi time mogli kupiti naklonost koja im je potrebna.
21

Misli se na Abrahamove faze-preambivalentnu gde jo ne postoji objekat i gde je jedino traeno zadovoljstvo sisanje, i na ambivalentnu, koja se javlja posle izbijanja zuba i koja ima za cilj ujedanje objekta

Oblici oralne inicijative kao pokretaa ponaanja mogu se organizovati i oko odbrana od oralnosti: Druge osobe uguuju svoje elje i preterano odbijaju da se nameu drugim ljudima. One odbijaju poklone i nesposobne su da bilo ta zatrae. Vrlo esto je takvim ljudima potrebno da budu zavisni, to prikrivaju pod stavom totalne nezavisnosti. Nesvesna tenja za pasivnou moe se natkompenzovati jednim naizgled krajnje aktivnim i mukim ponaanjem. Meutim, bazina oralna pasivnost odaje se na razne naine... Kada govorimo o uticaju dominantne erogene zone na kvalitet inicijative osobe, psihoanalitiki nalazi nam ukazuju na sledee: Postoji kod oralnog karaktera jedna isto erotina upotreba ustiju, (stav prema jelu, piu, duvanu, poljupcima). Ta erotina zadovoljenja mogu ustupiti mesto reaktivnim formacijama (odbranama okretanja u suprotno) ili sublimacijama. Simptomi koji izraavaju konflikte oko oralno erotinih impulsa, takvi kao tekoe govora, mogu stvoriti ponekad u strukturi karaktera takve reaktivne formacije koje mogu ostati na snazi jo dosta dugo posle likvidacije poremeaja govora. Meu crtama oralnog karaktera, nalazimo svojstva govorljivosti, nemira, uurbanosti, a na drugoj utljivosti. Moe da nastane premetanje konstelacije gladi u mentalni domen. Radoznalost moe postati crta oralnog karaktera a, pod izvesnim okolnostima, ona se prestavlja kao prodrljivost isto tako kao kod arhainog oralnog apetita. Nain na koji osoba zadovoljava svoju radoznalost, itajui namesto da jede, ukazuje na oralno sadistiku inkorporaciju stranih objekata...U vezi sa itanjem, esto se nae elja za prodrljivim gledanjem, nalik na spazam, kao substitut za arhainu prodrljivost...Takva oralna upotreba oiju predstavlja regresiju na vizuelne percepcije sa ciljem inkorporacije koje su povezane sa prvim slikama projekcije deteta... Naravno, nije svaka osoba koja voli da jede, pije, ita ili gleda...oralni karakter. Radi se o specifinom kvalitetu u obavljanju tih aktivnosti koji ukazuje na dominaciju oralnosti ili odbrana od nje. U svakodnevnom govoru moemo uti izraze kao to su glad ili e za znanjem, kod itanja nekog interesantnog teksta: progutao sam knjigu u jednom dahu...ili izraze upijam je oima, guta je (ili prodire) pogledom, opila me je njena lepota, gladan sam te...Moemo rei da je, kod oralnog karaktera, generalno izraena tenja za traenjem stimulacija, upijanjem, napajanjem, hranjenjem stimulacijama...Pokreta je glad, fizika ili psiholoka...Organi napajanja su usta, oi ili koa. To, u velikoj meri, boji kvalitet inicijative osobe odreujui ta je ono to osoba pokree (i to nju pokree) i na koji nain to radi. Dopuniu opis oralne karakterne strukture i kvaliteta inicijative kod osoba sa ovakvom strukturom i zapaanjima Aleksandra Lovena (Loven, 1984) Opisujemo linost kao oralnu karakternu strukturu ukoliko sadri mnoge crte tipine za oralni period ivota - period bebe. Te crte su slabost u smislu nezavisnosti, tendencija da se oslanja na druge, smanjena agresivnost i unutranje oseanje potrebe da bude drana u rukama, podravana i da se o njoj neko brine. Te crte oznaavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na tom nivou razvoja. Kod nekih ljudi te crte su maskirane svesno usvojenim kompenzatornim stavovima. Neke linosti sa tom crtom pokazuju izraenu nezavisnost koja, meutim, slabi pod stresom...Bioenergetsko stanje: Energetski, oralna struktura je stanje nedovoljnog naboja. Energija je zaleena u jezgru kao kod shizoidnog stanja; ona protie ka periferiji tela, ali slabo. Iz razloga koji jo nisu potpuno jasni, uoava se linearni razvoj, iji je rezultat izdueno, tanko telo. Jedno mogue objanjenje je da kanjenje u sazrevaju omoguava dugim kostima da prekomerno rastu. Drugi faktor moe da bude nesposobnost nedovoljno razvijene muskulature da kontrolie razvoj kostiju. Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem delu tela, poto se razvoj tela deteta odvija od glave prema dole. Sva mesta kontakta sa sredinom su pod nedovoljnim nabojem. Oi su slabe sa tedencijom ka miopiji, a nivo genitalnog uzbuenja smanjen. Telo pokazuje tendenciju da se skljoka, delom zbog slabosti muskularnog sistema. esti su fiziki znaci nezrelosti. Karlica moe biti manja nego to je normalno i kod mukarca i kod ena.

Dlakavost je obino smanjena. Kod nekih ena je ceo proces razvoja usporen; to daje telu deaki izgled. Disanje oralne strukture je plitko, zbog niskog energetskog nivoa linosti. Uskraivanje na oralnom nivou redukuje snagu impulsa da sisa. Dobro disanje zavisi od sposobnosti da se usisava vazduh. Psiholoke odlike: Oralna karakterna struktura ima tekoa da stoji na svojim nogama figurativno, ali i bukvalno. Ona tei da "se naslanja ili oslanja na druge. Ali, kao to sam ranije pomenuo, ta tendencija moe biti maskirana preteranom nezavisnou. Oslanjanje na druge se takoe odraava na nesposobnost da se bude sam. Preterana je potreba za kontaktom sa drugim ljudima, zbog njihove pomoi i podrke. Oralni karakter pati od unutranjeg oseanja praznine. On stalno gleda u druge, da bi ga oni napunili, mada se moe ponaati kao da je on taj koji obezbeuje podrku. Unutranja praznina se odraava na potiskivanje intenzivnog oseanja enje, koje, ukoliko se izrazi, dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja. Zbog niskog energetskog nivoa, oralni karakter je sklon promenama raspoloenja od depresije do ushienja. Tendencija ka depresiji je karakteristika oralnih crta u linosti. Druga tipina oralna crta je stav da mu se neto duguje. To moe biti izraeno kroz ideju da mu svet neto duguje; taj stav proizlazi direktno iz ranog doivljaja uskraivanja. Iz Lovenovih opisa moemo videti da je oralnost kao karakterni sklop ugraena u telo, energetski naboj, nerazvijenost muskulature, nain disanja...to nam moe pomoi da bolje razumemo zato je inicijativa osoba sa oralnom karakternom strukturom kratkog daha, bez dovoljno energije, usmerena uglavnom na traenje (davanje i primanje su osnovna tema) oralnih zadovoljstava ili njihovih derivata (punjenja znanjem, podrkom, pogledom...), na punjenje, hranjenje i prodrku. Smer inicijative je obrnut (ka zavisnosti) a njen kvalitet obojen oralnim potrebama i oralnim nainima zadovoljenja potreba. Analnost i inicijativa Govorei o prisilnom karakteru Vilhelm Rajh (1982) opisuje konstelaciju karakternih crta koje su oblikovane konfliktima analne faze razvoja (mada je esto u pitanju regresija kao odbrana od falikih konflikata). Prisilni karakter se prepoznaje po uzdranosti, kako u oseanjima, tako i u celokupnom stavu. Ova uzdranost, koju moemo uporediti i sa hladnokrvnou, posledica je izraenog nepoverenja i sumnjiavosti kod ovog karaktera. Ono po emu se, takoe, istie jeste izuzetno izraen smisao za red. Haos, neorganizacija i nepredvidljivost su nepodnoljivi, pa se svaki svaki postupak detaljno i unapred planira. Ovo moe biti i od koristi u nekim sluajevima, ukoliko osoba obavlja posao koji zahteva rigidnost i striktno potovanje reda. Meutim, u mnogo veem broju sluajeva e predstavljati problem, jer se tenja ka redu i rigidnost odnose ne samo na praktino delovanje, ve i na misaone procese, pa e svaka situacija koja zahteva fleksibilnost ili kreativnost biti ujedno i problematina i frustrirajua. Razmiljanje prisilnog karaktera je veoma iscrpno i detaljno, esto optereeno detaljima koje bi drugi smatrali nebitnim. On svoju panju ne moe raspodeliti na elemente problema proporcionalno njihovoj vanosti, ve se podjednako posveuje svim elementima, ma koliko nevani oni bili. Jo jedna znaajna crta jeste krtost, koju prate i sitniavost i sklonost ka sakupljanju stvari. Bitno je uvideti da su sve ove crte karakteristine za prisilni karakter i da samo na osnovu jedne od njih ne moemo kategorizovati osobu u ovaj tip. Ove osobine, logino, boje i inicijativu osobe, usmeravajui njen smer - cilj i kvalitet. Mnogo analize vodi do paralize je izreka koja, u velikoj meri, odgovara problemima sa inicijativom prisilnog karaktera (ili opsesivno kompulsivnog). Aktivnosti koje pokree nosie u svojoj realizaciji veliku dozu ambivalencije. Osobu sa ovakvim karakterom moe pokretati opsesivna tenja za

urednou (prihvatanje pravila, istoe), potreba za kontrolom i predivljivou...ali i neodoljiva potreba da zasere stvari. Karakteristike linosti prisilnog karaktera najveim delom su nastale na osnovu reakcijskih formacija kojim se dete branilo od strogih zahteva roditelja u periodu privikavanja na istou. Ukoliko strogi roditelji zahtevaju od deteta usvajanje navike na istou i onda kada ono za to jo nije spremno, dete e se podrvi krajnjem samonadzoru. Rigidnost, traenje reda i ostale karakteristike koje smo naveli, posledica su sputavanja nagona u ovom periodu. Ipak, dete e nastaviti razvoj ka genitalnooj fazi, ali e onda, suoeno sa kastracionom anksioznou, doi do regresije upravo na ovaj period privikavanja na istou. Zbog toga se njegova genitalnost nikada nee u potpunosti razviti, i sve zadovoljstvo e crpeti upravo iz ovih analnih fiksacija. ak i u onoj meri u kojoj genitalnost uspe da se razvije, ona e ostati pod uticajem prethodnog analnog stadijuma i sadizma u obliku faliko sadistike agresije. Prisilni karakter se, zapravo, svojim krutim stavom brani od dve vrste sadistikih podsticaja, analnih i falikih, pa se prema toma i u analizi nailazi na dva sloja potiskivanja. Sline karakteristike moemo videti i u Lovenovom (1984) opisu mazohistikog karaktera. Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednaava sa eljom da se pati. Ne mislim da je isti sluaj sa osobama koje imaju mazohistiku karakternu strukturu. Tano je da mazohista pati i, poto nije u stanju da to promeni, spolja posmatrano moe se zakljuiti da on eli da ostane u tom stanju. Ne govorim sada o osobama sa mazohistikim perverzijama, osobama koje trae da ih tuku da bi mogle da uivaju u seksu. Mazohistika karakterna struktura opisuje osobu koja pati i guna ili se ali, ali ostaje potinjena. Potinjenost je dominantna mazohistika tendencija. Ako mazohistiki karakter pokazuje potinjenost u svom spoljanjem ponaanju, on je sasvim suprotan iznutra. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako oseanje inata, negativizma, neprijateljstva i superiornosti. Meutim, ispoljavanje takvih oseanja je onemogueno iz straha da ne doe do eksplozije nasilnikog ponaanja. Mazohistiki karakter se suprotstavlja strahu od eksplodiranja sklopom muskularnog uzdravanja. vrsta, snana muskulatura zadrava bilo kakvo otvoreno izraavanje svoga stava i samo gunanju i albama doputa da prou kroz grlo....Zbog ozbiljnog uzdravanja, agresija je u velikoj meri smanjena. Zauzimanje sopstvenog stava je takoe ogranieno. Gunanje je jedina vokalna ekspresija koja lako prolazi kroz stegnuto grlo. Umesto agresije, javlja se provokativno ponaanje koje ima za cilj da izazove snanu reakciju druge osobe, dovoljno snanu da mazohisti omogui da reaguje nasilniki ili eksplozivno u seksu ili bilo emu drugom. Stagnacija naboja zbog jakog uzdravanja vodi do oseanja da je zaglibljen u movari", to mu onemoguava slobodno kretanje. Stav potinjenosti i zadovoljavanja drugog su karakteristike mazohistikog ponaanja. Na svesnom nivou, mazohista se identifikuje sa nastojanjem da zadovolji druge; na nesvesnom nivou, meutim, to se negira inatom, negativistikim stavom ili neprijateljstvom. Govorei o etiologiji nastanka masohistikih karakternih crta, Loven, takoe, istie nagonsku komponentu (analno seksualnu i agresivnu) kao i ugraenost karakternih osobina u telo: Etioloki i istorijski faktori: Mazohistika struktura se razvija u porodici gde je ljubav i prihvatanje kombinovano sa ozbiljnim pritiscima. Majka je dominantna i portvovana; otac je pasivan i potinjen. Dominantna, portvovana majka bukvalno gui dete, koje se osea veoma krivo zbog bilo kojeg pokuaja deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog stava. Tipina je jaka usmerenost na jedenje i defekaciju. To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. Budi dobar deko. Zadovolji svoju mamu. Pojedi sve iz tanjira . ..I kaki redovno. Daj da mama vidi" itd. Svi pokuaji pruanja otpora, ukljuujui temper tantrume, bili su slomljeni. Svi ljudi sa mazohistikom strukturom su kao deca imali temper tantrume (napade besa) od kojih su morali da odustanu. Njihov uobiajeni doivljaj bilo je oseanje da su uhvaeni, to omoguava samo reakciju inata, a zavrava se porazom. Dete nije moglo nai naina da izae iz toga. Pacijent se, dok je bio dete, borio sa dubokim oseanjem poniavanja kad god je

slobodno ispoljio ta osea u formi povraanja, prljanja ili prkosa. Mazohista se plai da ide do kraja ili da isturi svoju glavu (isto vai za genitalije) iz straha da e biti saseen ili da e ti delovi biti odrubljeni. Kod tog karaktera je jaka kastraciona anksioznost. Najznaajniji je strah da se prekine odnos sa roditeljima, odnos koji obezbeuje ljubav pod odreenim uslovima. Analnost moe da prome i oboji gotovo sve aktivnosti osobe. Njegov doivljaj vremena i odnos prema vremenu, novcu, seksualnost...da postane proimajui element onoga to pokree i naina na koji to radi. U svakodnevnom govoru moemo prepoznati nesvesno uoavanje povezanosti analnosti i osobina linosti kroz epitete koje dobijaju osobe sa ovakvom karakternom strukturom, ili kroz epitete koja daju drugima osobe sa analnom agresivnou, kao to su: serator, seronja, stipsa, upak, govno od oveka, govnar, dramoser, oklevalo-oe kaki-nee kaki...povezanost sa uticajem analnosti na nain miljenja-nije isto misliti i srati...Fenihel (1961) jo detaljnije opisuje takvo proimanje analnosti kroz gotovo sve aktivnosti individue: Postoje fizioloki razlozi za vezu izmeu analnog erotizma sa ambivalencijom i biseksualnou. Analni erotizam podstie dete da tretira jedan objekt, naime feces, na kontradiktoran nain: ono izbacuje materijal iz svog tela, i zadrava ga kao da je neki voljeni objekt; to je fizioloki koren analne ambivalencije...Sve analne tenje prema objektima su ambivalentno orijentisane. One mogu izraavati nenost na jedan arhaian nain, kao i neprijateljstvo i prezir posle njihove osude (nekome prljavo podvaliti, posrati se na neiji trud...). Frojd je dokazao prevaliranje izvesnih crta karaktera kod osoba iji je instiktivni ivot orijentisan na analni nain. Te crte su delom reaktivne formacije protiv analnoerotinih aktivnosti, a delom sublimacije tih istih aktivnosti...Crte analnog karaktera stvorene su u konfliktima oko privikavanja na istou i imaju delom osobine instiktivnog otpora protiv zahteva okoline, delom imaju osobine pokoravanja tim zahtevima, a znaajnim delom su sazdane putem kompromisa izmeu te dve tendencije. Koje su to osobine, kvaliteti ponaanja, naina delovanja, koje si oblikovani analnim konfliktima? Na koji nain se analnost ispoljava kroz kvalitet inicijative osobe odreujui njene ciljeve i nain sprovoenja? Ekonomika (tedljivost) je produenje analne navike za zadravanjem, motivisane nekad strahom od gubitka, drugi put erogenim zadovoljstvom. Urednost i tvrdoglavost su komplikovanijeg porekla. Urednost je elaboracija pokoravanja, tvrdoglavost je pobuna protiv spoljanjih zahteva u vezi sa regulisanjem ekskretornih funkcija. Pod izvesnim uticajima (konstitucijskim i spoljanjim), tvrdoglavost moe postati tako ekstremna da je osoba koja je u pitanju prinuena da radi uvek protivno od onoga to se od nje trai...Po poreklu, tvrdoglavost ima znaenje otpora; sprovesti svoju volju nasuprot tuoj. Kasnije, ona znai sprovoenje svoje volje protiv neprijateljskih viih sila; jo kasnije, poto su neprijateljske sile nadmonije, ona znai (indirektno) slediti svoj put ne snagom, ve lukavstvom-takvim nainom da slabi moe postati neoekivano jak. Tvrdoglavost je pasivan tip agresivnosti koji se razvija kad je aktivnost nemogua...Ono to se zove uobiajena tvrdoglavost u ponaanju odraslih jeste pokuaj da se drugi koriste kao instrument borbe protiv Nad-Ja. inei da drugi budu nepravedni prema njima, oni se bore za postizanje oseanja moralne superiornosti koje im je potrebno za poveanje svog samopotovanja, a ovo koriste kao meru protiv pritiska Nad-Ja...Urednost predstavlja elaboraciju pokoravanja; dobro ponaanje, tanost, presavesnost, istunstvo-sve to znai premetanje poputanja zahtevima okoline povodom defekacije. Kod opsesivnih, crte analnog karaktera koje predstavljaju pokornost otkrivaju se kao reaktivne formacije. Potpuno oprean nain ponaanja naglo izbija ili se, isto tako, vrlo lako infliltrira kod njih. To je obrazac tanosti gde, u mnogim sluajevima, reaktivna formacija izbija u zakanjavanju - najistija osoba postaje, naglo, udnovato prljava. Abraham je naveo izvestan broj slinih crta karaktera u neprekidnoj borbi protiv libidinozne investicije,

na primer: osobe skrupulozno iste u pogledu odela, prljave su to se tie rublja; druge dre svoje stvari u neredu ali, s vremena na vreme, imaju potrebu za sitniavom urednou. Te radnje odgovaraju autoerotikom obiaju zadravanja svog fecesa dugo vremena, da bi se posle dovelo u red sve odjednom...Izvesne analne crte karaktera predstavljaju skretanje instikata izvrenog od strane Ja prema nekom novom cilju ili novom objektu. Uspeh tog skretanja stvara sublimaciju. Kod opsesivnih, ono ne uspeva i premetene aktivnosti postaju scene iste defanzivne borbe oko ekonomije, tvrdoglavosti i urednosti, kao da su te premetene aktivnosti prvobitni analni impulsi. Postoje premetanja interesa sa proizvoda kao i sa procesa defekacije. (Fenichel,1961) Ta premetanja analnosti na druge ciljeve i oblasti posebno se ogledaju u odnosu prema novcu i vremenu. Kad je taj put sublimacije poremeen zbog starih instiktivnih elja za fecesom, ponaanje prema novcu postaje iracionalno. Novac tada postaje objekt zadovoljstva (ili kanjavanja) , t.j. vie kao substitut fecesa nego objektivno korisna stvar. On se moe iracionalno zadravati ili iracionalno rasipati; ta dva postupka mogu se, isto tako, kombinovati jedan sa drugim. Analne linosti su, isto toliko, poremeene u svom stavu prema vremenu koliko i u svom stavu prema novcu: u odnosu na vreme mogu biti sitniave ili rasipne, ili i jedno i drugo naizmenino. One mogu ponekad biti u minut tane, ili vrlo grubo nepouzdane. (esto ekaju poslednji as da negde krenu ili neto obave-kao to su ekale poslednji trenutak da odu u w.c.). Opsesivni zakanjavaju, ne toliko da bi naljutili osobe koje ih ekaju, ve zato to im odlaganje aktivnosti prua isto autoerotiko zadovoljstvo koje su oseali kao deca zadravajui svoj feces...Infantilni stav prema fekalnim materijama esto je presaen, kasnije, u stav prema svojim vlastitim realizacijama. Jedna osoba moe biti ushiena svojim vlastitim delom, ili, naprotiv, nezadovoljna svim onim to radi, ili, pak, neodluna izmeu ta dva ekstrema, shodno ishodu svojih analnoinstiktivnih konflikata. ( Setimo se izraza u svakodnevnom govoru kada neko ocenjuje svoje ili tue delo: Ma, obino sranje, Sve je to golo govno...it...) Budui da analna retencija uvek sadri te dve komponente: strah od nekog gubitka i uivanje u novom erogenom zadovoljstvu - ona se moe premestiti na drugi objekt. Lakomost, manija kolekcionarenja i rasipnitvo imaju svoje korelativne determinante u infantilnom stavu prema fecesu...Silna elja za moi moe poticati od oseanja moi koja prati kontrolu sfinktera. eljena mo moe se postii putem samokontrole ili kontrole drugih osoba, a jaka elja za tom moi obino je determinisana strahom od gubitka samopotovanja...Odustajanje od zadovoljstva, bilo zbog ljubavi prema objektima, bilo zbog straha od njih, glavno je u navikavanju na istou. Individua naui da daje, dok je za vreme oralnog perioda njen interes bio isto receptivan. Perturbacije u toku tog perioda prouzrokuju poremeaje u relacijama sa objektima, poto se ne moe postii nikakva ravnotea izmeu davanja i uzimanja. Poremeaji karaktera nastali u analnoj fazi mogu se odraziti i na organizaciju svih ivotnih aktivnosti osobe, odnos prema emocijama, pa i na nain miljenja. Opsesivni, ugoroen pobunom svojih senzualnih i neprijateljskih prohteva (deformisanih regresijom), osea se zatien sve dok se uredno ponaa, naroito to se tie novca i vremena. Meutim, analnosadistike pulsije obino ometaju taj poredak koji se dri sistema...Sve dok opsesivni uspevaju da rasporede svoj ivot po asovima, sigurni su da nee uiniti grehe kojih se nesvesno boje, i sve dok znaju unapred ta e raditi, mogu prevazii strah izazvan njihovim tendencijama da ine ono ega se boje...Kompulsija, kao takva, upotrebljava se kao slina zatita. Ona je garancija protiv pretnje koja dolazi od opasne spontanosti...Pacijent se osea obaveznim ne samo da sebe prisili na sistematski rad, ve i od drugih zahteva takvo vladanje...Kompulsivna sistematizacija tei da iskljui svaku mogunost iznenaenja i da da falsifikuje svaki dogaaj u ve poznatu stvar...Uticaj na miljenje: Povlaenje od oseanja na miljenje uspeva, obino, u sledeim aspektima: kompulsivna misao je apstraktna,

izolovana od realnog sveta konkretnih stvari. Opsesivno miljenje nije samo apstraktno, ono je, uopte, upravljeno prema sistematizaciji i kategorisanju; ono je teorijsko, umesto realno. Pacijenti se interesuju vie za geografske mape, ilustracije, nego za zemlje i stvari...Misao priprema akciju. Osobe koje se boje akcije poveavaju pripremanje. Opsesivni isto tako vie misle nego to rade, neprestano pripremaju budunost, ne ive nikad u sadanjosti. Mnogi kompulsivni sistemi imaju taj vid pripremanja budunosti koja se nikad nee doiveti... Prepoznavanje analnosti u opsesivnom miljenju moe se videti u svakodnevnom govoru u izjavama kao to su Ma, taj samo sere...nita konkretno... Iz navedenih opisa moemo izvui neke opte odlike inicijative vezane za analnost. Osoba e inicirati uglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontroli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, odlaganju...Njene aktivnosti mogu biti praene tvrdoglavou i pasivnim oblicima agresivnosti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analnou. Miljenje je apstraktno i izolovano od emocija i realnog delovanja. Teie tanosti, urednosti, tedljivosti, istoi (ali i proboju suprotnih ponaanja). Aktivnosti osobe bie proete visokim stepenom ambivalencije izmeu davanja i uzimanja, pokoravanja (prihvatanja pravila) i inata...Bie skloni da zaseru ono to su otpoeli. Faliko uretralni stadijum i inicijativa O inicijativi i faliko uretralnom stadijumu smo ve govorili u ovom tekstu. Izvui emo, ovde, samo osnovne karakteristike. Erikson govori o tome da je, na ovom stadijumu razvoja, inicijativa intruzivna (nametljiva, probojna). Karakterie je mnotvo aktivnosti i fantazija slinih po izgledu. To ukljuuje proboj u druga tela - fizikim napadom, u ui i um drugih ljudi (dete probija ui svojim glasom, upada u re) - agresivnim govorom; u prostor - svojim ivahnim kretanjem; u nepoznato - snanom radoznalou. Ono to najvie plai deaka je pomisao o prodoru falusa u ensko telo. Kao to i autonomija i razvoj volje zapoinju fazom negativizma, kontravolje, i inicijativa je, u svojim zaecima, napadna. Neki ljudi i ostanu na tom stadijumu razvoja inicijative i od njih se ne moe doi do rei, gue inicijativu drugih, ele da budu pokreta svega, kure se... Radoznalost, istraivanje, inicijativa u seksualnoj oblasti, mogu se doivati kao opasne. U tom periodu se razvija modalitet postizanja, prvo u detinjastom smislu postizanja materijalnog uspeha. Deca, ako nisu sputana strahovima i krivicom, uivaju u takmienju, insistiranju na cilju, zadovoljstvu pobede. Kod deaka je naglasak na postizanju putem frontalnog napada, dok devojice nastoje da budu atraktivne i omiljene. To se moe pretvoriti i u hvatanje, pridobijanje ljudi atraktivnou, umiljatou. Dete, na taj nain, razvija preduslove za maskulinu i femininu inicijativu, odnosno za izbor drutvenih ciljeva i njihovo ostvarivanje. Ovo je stadijum straha za ivu glavu, (zbog edipalnih fantazija) ukljuujui strah od gubljenja (kod devojica uverenja da je ve izgubila) mukog polnog organa kao kazne za fantazije koje su vezane za infantilno genitalno uzbuenje. Ovakva iskustva vezana za prvobitne deije inicijative, radoznalosti i istraivanja, mogu blokirati inicijativu osobe u odraslom dobu, kao to mogu biti potencijalni izvor energije destruktivnih nagona. Posledice krivice koja se budi na ovom stadijumu (izraene u vidu duboko ukorenjenog ubeenja da je dete kao takvo, ili nagon kao takav, u osnovi lo) esto se pokazuju tek mnogo kasnije, kada se konflikti u vezi inicijative mogu izraziti kroz samoograniavanje koje spreava pojedinca da ivi prema svojim unutranjim potencijalima, ili prema moi svoje mate i oseanja (a nekada u relativnoj seksualnoj impotenciji ili frigidnosti). Sve se ovo, naravno, moe nadalje preterano kompenzovati iskazivanjem neumorne inicijative kroz jedan

kvalitet veite akcije po svaku cenu. Mnoge odrasle osobe oseaju da se njihova vrednost kao ljudi svodi u celosti na ono to rade, ili ak na ono to e sledee uraditi, a ne na ono to jesu kao pojedinci. Ta napregnutost je uzrok mnogih psihosomatskih oboljenja. Krivica vezana za inicijativu je oseanje da je loe ili neprikladno da se inicira neto prema sopstvenom modelu, da e to izazvati neodobravanje. Inicijativa cveta kod dece kada se ohrabruje potreba za avanturom kroz igru, bez obzira koliko to to dete radi aavo izgledalo roditeljima. Potiskivanje tog uzbuenja avanture i ekspreimentisanja (zbog vremena, prljanja u igri, rizika...) zamenie inicijativu strahom i krivicom. (Naravno, pri tome se mora voditi rauna o realnim opasnostima od povrede, kao i uiti dete kako da se uva). U suprotnom se razvija karakterni stav Ako ne iniciram, ako ne trim, ako ne isturim vrat napred... biu siguran (od krivice ili oseanja da sam lo, od kazne). Ako prevazie krizu ovog perioda na razvojno konstruktivan nain dete se osea odreenije, puno ljubavi, oputenije i bistrije u rasuivanju-vitalno na sasvim novi nain. Osea da je u veoj meri aktivirano, kao i to da je ono aktivizator. Poseduje izvestan viak energije koji mu omoguava da zaboravi prilino brzo mnoge neuspehe i da se sa poletom usmeri ka novim poeljnim oblastima , makar izgledale i opasne . Dete razvija oseaj svrhe, radoznalost i inicijativu. Inicijativa koja se razvija uprkos krivici, koja negira krivicu, moe dovesti do bezdune inicijativnosti na utrb drugih, bezoseajnosti ...Uzajamnost je ono to nedostaje falikoj inicijativi. Upravo taj oseaj uzajamnosti je neto to bi trebalo da se razvije kako bi se dostigla genitalna faza, ili genitalni primat. Zamenjivanje genitalne uzajamnosti falusnom nasilnou srozava uzajamnost na nasilnost i vebu moi. Iz falusnog poistoveanja seksualnosti i destruktivnosti dolazi do toga da se svako razbijanje, otimanje, podinjavanje i sl. doivljavaju kao dokazi seksualne moi ili potencije. Uzajamnost koja uzima u obzir i drugu stranu se vidi kao znak slabosti ili lukavosti. Kada se mo konstruie kao falusna, onda osoba izvlai zakljuak da je falicizam nezamenljiv, inae bez njega nema moi, nema inicijative u svetu. Falika fiksacija na opremu, posebno onaj deo koji se odnosi na naoruanost, odslikava prebacivanje falike organizacije linosti sa uzajamnosti na nasilnost koja ne haje za drugu stranu. Falinoj defanzivnoj organizaciji je implicitna ideja da se moe biti i objekt falikog ina. Za devojicu, kao i za deaka, biti faliki objekt znai biti razbijen, kastriran. Meutim, iako je izvor straha, takve ideje su ipak privlane. Uzbuenje koje one donose moe se videti u opasnim i surovim senzualnim zadovoljstvima. Pasivni falicizam je prirodni most ka seksualizaciji razliitih vrsta paenitva. To mogu biti strahovi, anksioznosti, oseanja krivice, stida i zavisti iz bilo kojih razloga, kao i razne vrste poricanja i pravljenja rtve od sebe. Falicizam stvara predstavu ljudskog bia koje je voeno malicioznom nasilnou. Takva pretpostavljena zlobnost koja je sama sebi cilj je zastraujua za osobu sa falikom organizacijom (tu nema pregovora, dogovora, alternativa, razreenja), i ona tei da se odbrani identifikacijom sa agresorom, da postane ista, subjekt, a ne objekt agresije. U takvoj borbi je od poetka implicitno da se borba vodi oko toga ko e biti faliki subjekt, a ko faliki objekt. Ko je aktivan, a ko je rtva. Moemo to nazvati bitkom za faliku hegemoniju (iji je vei) koja se, podjednako iracionalno, nastavlja i u svetu odraslih i boji inicijativu osobe, ono to je pokree, to ona pokree, ciljeve kojima tei i nain na koji ih ostvaruje. Osim ako osoba ne prevazie faliko uretralnu fazu i ne razvije genitalni primat. Falika inicijativa ima smer ka separaciji i individuaciji, ali je njen kvalitet obojen osobenostima falusnog stadijuma (intruzivnost, nedostatak oseaja za uzajamnost, borba za mo...) Kvalitet inicijative menja se u dostizanju genitalnog primata. Kako izgleda to udo zvano genitalni primat?. Genitalnost i inicijativa

Kad funkcija genitalnih organa postane dominantna nad ekstragenitalnim erogenim zonama, i kad sve seksualne ekscitacije postanu konano genitalno orijentisane, onda to nazivamo genitalnim prvenstvom. Fenihel (1961) kae da je genitalni karakter idealni koncept. Pouzdano je da postizanje genitalnog prvenstva sainjava presudni napredak u formaciji karaktera. Mogunost da se orgazmom postigne totalna satisfakcija doputa fizioloku regulaciju seksualnosti i zavrava se potiskivanjem instiktivnih energija i njihovih loih dejstava na ponaanje osobe. Ono, takoe, doputa potpuni razvoj ljubavi (i mrnje), to znai da se doputa savlaivanje ambivalencije. Pored toga, moe se ekscitacija rasturiti velikim delom tako da se prestaju stvarati reaktivne formacije, a kapacitet sublimacije se poveava. Edipov kompleks i nesvesna oseanja infantilne krivice su istinski likvidirani. Emocije, daleko od toga da budu potisnute, koriene su od Ja i one stvaraju harmonini deo linosti. Uvek ivi, pregenitalni impulsi ne treba da budu vie potisnuti. Oni se mogu uklopiti u celovitu linost u obliku crta sublimacije. Kod neurotinih karaktera, pregenitalni impulsi ostaju seksualizovani, i oni remete racionalne odnose sa objektima. Kod normalnog oveka, oni delom slue za preliminarna zadovoljstva, ali ostaju dominirani genitalnou. Oni su gotovo potpuno sublimirani i integrisani u jedno razumno Ja. Fenihel, meutim, naglaava da se put od prvih, pregenitalnih tenji ka genitalnom prvenstvu moe objasniti sa dva razliita gledita: sa gledita promena dominantnih erogenih zona i sa gledita tipova odnosa prema objektima (o ovom drugom gleditu govoriemo kasnije, pratei razvoj inicijative iz tog ugla). Koje sutinske promene donosi genitalni primat? Koje nove sposobnosti se pojavljuju, ili koje sposobnosti doivljavaju svoj puni razvoj? Iz prethodne Fenihelove definicije vidimo da se savlauje ambivalencija (govorili smo o toleranciji na ambivalenciju kao bazinoj razvojnoj sposobnosti), prestaje se sa stvaranjem reaktivnih formacija i poveava se kapacitet za stvaranje sublimacije. Te promene u sposobnostima dovode do jednog novog kvaliteta koji bismo mogli nazvati kapacitet za uzajamnost-ili zrela sposobnost da se voli. Govorei o ljubavi i mrnji, Fenihel opisuje razvoj ovih oseanja u odnosu sa objektima i povezuje promene u doivljavanju i ispoljavanju ljubavi i mrnje sa genitalnim primatom: Pre nego to savladaju svoj egoistiki stav prema objektima, sa svim tragovima ambivalencije koja je povezana sa njim, deca su esto zaljubljena u same sebe (sekundarni narcizam). Ona su sposobna da razlikuju objekte i da vole objekte sve dok oni pruaju zadovoljenje. Ako to nije sluaj, dete se identifikuje sa objektom i voli sebe umesto objekt. Ali to, svakako, nije ljubav. O ljubavi se moe govoriti tek kad razmiljanje o objektu dostigne toliki stepen da je vlastito zadovoljenje nemoguno ako se i objekt ne zadovolji . Ta vrsta oseaja spajanja sigurno ima neke veze sa identifikacijom. S druge strane, mi pravimo razliku izmeu odnosa sa objektom i identifikacije, i smatramo da razumevanje za realan objekt prestaje gde identifikacija postaje sredstvo relacije. U ljubavi mora da postoji neka vrsta delimine ili povremene identifikacije u empatike svrhe, koja postoji ili naporedo sa odnosom prema objektu, ili se smenjuje sa njim u kratkim intervalima. Mi nita ne znamo o specifinoj prirodi te identifikacije. Mi samo moemo da kaemo da doivljavanje potpunog i visoko integrisanog zadovoljenja moe olakati pojavu te identifikacije i da je genitalno prvenstvo-sposobnost doivljaja adekvatnog orgazma, preduslov za nju...Osobe kod kojih nije dolo do genitalnog prvenstva, t.j. osobe koje su nesposobne da doive orgazam, nesposobne su isto tako i da vole. Potpuna sposobnost za ljubav ne menja samo odnose prema drugim osobama, ve i odnos prema vlastitom Ja. I razlika izmeu ljubavi prema objektu i ljubavi prema samome sebi je relativna; kod primarnog narcizma postoji ljubav prema sebi umesto ljubavi prema objektu, kod sekundarnog narcizma postoji potreba za ljubavlju prema sebi (samouvaavanje) koja baca u zasenak ljubav prema objektu. Sa sposobnou za ljubav prema objektima dolazi do jedne druge, vie, postnarcistike vrste samopotovanja......Promena odnosa prema objektu, povezana se genitalnim primatom, ne

donosi samo promene u sferi ljubavi ve, povezano sa tim, i promene u sposobnosti testiranja realnosti... ...Moe se rei da se na vrhuncu potpunog genitalnog zadovoljenja identifikacija vraa na jedan vii nivo; bitan sadraj tog zadovoljenja je oseanje zajednikog toka, gubljenja individualnosti, postizanje eljenog sjedinjavanja Ja sa neim veim, to je van granica Ja. Uzimanje zadovoljenja objekta za uslov potpunog zadovoljenja osobe, kroz razvoj potpunog objektnog odnosa, Ferenci (1926) je nazivao erotikim oseanjem smisla za realnost. On je ukazao na to da osobe koje su ostale fiksirane na stadijumima koji prethode ljubavi nisu sposobne da potpuno shvate realnost. ta to znai da se poveava kapacitet za sublimaciju? Da vidimo, prvo, ta je to sublimacija. Taj izraz ne oznaava neki specifian mehanizam odbrane, kao to se esto misli. Sve uspene odbrane mogu se nazvati sublimacijom. Kod uspenih odbrana mogu biti upotrebljeni razliiti mehanizmi (kao to su prelaz iz pasivnog stanja u aktivno, promena u samoj osobi, zamena jednog cilja suprotnim ciljem...). Zajedniko svim tim uspenim odbranama je da se, pod uticajem Ja, menja cilj ili objekt (ili oboje) ali bez blokada odgovarajueg rastereenja. Fenihel kae: Sublimaciju treba razlikovati od odbrana koje koriste kontrainvesticije. Sublimisane pulsije nalaze svoj izlaz, iako su usmerene vetakim putem; dok ostale pulsije ne nalaze. Kod sublimacije primarni impuls nestaje jer mu je oduzeta energija u korist investicije njegove zamene. Kod ostalih odbrana libido primarnog impulsa potisnut je jakom kontrainvesticijom. Sublimacije zahtevaju slobodan tok libida. Otuda se sublimacije javljaju kad nestane potiskivanje. Slikovito reeno, odbrambene snage Ja ne napadaju frontalno primarne pulsije, kao u sluaju kontrainvesticije, ve ih napadaju sa strane, stvarajui jednu rezultantu koja spaja instiktivnu i odbrambenu energiju i koja slobodno ide dalje. Sublimacije se razlikuju od neurotikih zamena za zadovoljavanje svojom deseksualnou. Drugim reima, zadovoljenje Ja nije vie isto instiktivno...Neverovatno je da postoji sublimacija genitalne seksualnosti kod odraslih. Genitalni organi predstavljaju aparat za ostvarenje potpunog, nesublimisanog, rastereenja putem orgazma. Predmet sublimacije su pregenitalne tendencije. Meutim, ako su pregenitalne tendencije bile potisnute i ostale u nesvesnom, u suparnitvu s genitalnim primatom, one se ne mogu sublimisati. Sposobnost genitalnog orgazma ini mogunom sublimaciju (desekualizovanje) pregenitalnih tenji... Kako ove promene utiu na inicijativu osobe? Savlaivanje ambivalencije dovodi do toga da osoba jasno zna ta eli i ta hoe. (smer inicijative je utvren i ide u pravcu individuacije). Unutranji konflikti ne dovode do toga da podemee sebi klipove pod tokove. Pokrenute aktivnosti slue zadovoljavanju ciljeva koje je osoba postavila, a ne zadovoljavanju nesvesnih, potisnutih potreba, niti slue odbranama protiv njih. Sposobnost uzajamnosti i empatike identifikacije sa objektom dovodi do toga da se inicijativa osobe usklauje sa potrebama drugih, da je sposobna za saradnju i timski rad. Ono to je Ferenci nazvao erotikim oseanjem smisla za realnost, to jest sposobnost da se uzme zadovoljenje objekta kao uslov potpunog zadovoljenja osobe, utie na kvalitet inicijative u ljubavi i u radu. Druga osoba vie nije samo sredstvo za zadovoljenje vlastitih potreba, ve zadovoljenje potreba osobe ukljuuje i zadovoljenje partnera . U oblasti rada, posao, takoe, nije samo sredstvo za zadovoljenje sopstvenih potreba. Da bi osoba doivela potpuno zadovoljstvo, ona osea potrebu da zadovolji i potrebe posla (kao da je objekt), da uradi stvari dobro, da to bude korisno, da bude odgovorna (da odgovori na potrebe posla kojim se bavi)...posao doivljava kao poziv, kao potrebu objekta ljubavi (voli svoj poziv) koja stvara elju da uzvrati. To nije rekativnost, ve postoji doivljaj pokrenutosti iznutra. Nije potreban zahtev posla. Osoba sama osea ta je potrebno, trai mogunosti za poboljanje, inovacije...ne mora da joj se kae ta treba da radi. Osoba ima punu inicijativu userenu ka individuaciji, sa kvalitetom uzajamnosti.

Kvalitet i smer inicijative iz ugla teorije objektnih odnosa Napomenuli smo ve da, prema teoriji objektnih odnosa, p ostoji univerzalna tendencija da se aktivno ponavljaju internalizovane objektne relacije. Motivacija da se to radi, da se ponavljaju stari objektni odnosi dolazi iz dva izvora: zadovoljstvo i trauma. Ako su primarni objektni odnosi imali traumatski apsekt, oni se ponavljaju kroz durge odnose da bi se njima naknadno ovladalo, da bi se staro, pasivno iskustvo preokrenulo u aktivno ( da osoba drugima radi ono to je njoj raeno, ili da aktivno, mada nesvesno, to radi sama sebi.) Drugi motivacioni aspekt za ponavljanje ranih objektnih odnosa je zadovoljstvo. Stare internalizovane objektne relacije se ponavljaju da bi se dobilo naknadno zadovoljstvo, zadovoljstvo zbog toga to one predstavljaju vezanost za roditelje iz detinjstva i ponavljanje, nesvesno, odrava te veze ivima. Dakle, u okviru psihologije objektnih odnosa, ponavljanje obrazaca ranih objektnih odnosa radi ovladavanja je primarna motivaciona sila kojom se moe objasniti ta pokree osobu (podstie njenu inicijativu, organizuje i usmerava ponaanja). Ponavljanje ranijih objektnih odnosa kroz odnose sa drugim ljudima u sadanjosti ne bi bilo problem u koliko bi to ponavljanje stvarno vodilo do ovladavanja traumom, do razreenja odnosa, promene na bolje...nastavka razvoja. Meutim, najee ta ponavljanja ranih objektnih odnosa koji su zaustavili osobu u razvoju dovode do uvrivanja istog tipa odnosa i fiksiranja razvojnih zastoja, umesto ovladavanja i razreavanja. Iz nae perspektive, to je logino. Napomenuli smo ranije da je nae gledite na transfer (ponavljanje starih objektnih odnosa) malo drugaije. Smatramo, zapravo, da ne dolazi do ponavljanja starih objektnih odnosa zato to se oni prenose na osobe u sadanjosti, ve zbog toga to struktura i razvijenost bazinih emotivnih sposobnosti odreuje oblik odnosa koji osoba moe da izgradi. Kada odnosi u sadanjosti postanu intenzivniji (kao to su emocije bile intenzivne u ranim objektnim odnosima), nedovoljno razvijene bazine sposobnosti nisu u stanju da adekvatno obrade emocije (bagovi ili defekti se pokazuju pod veim naponom), i onda dobijamo onaanja i odnose koji nam lie na rane objektne odnose. Pratei smer inicijative osobe, gledano iz ugla teorije objektnih odnosa, mi, zapravo, analiziramo da li su aktivnosti koje pokree osoba usmerene separaciji, diferencijaciji i individuaciji, ili su usmerene na kontrolu objekta, na manipulaciju drugima i pokuaje nelegitimnih naina spajanja sa objektom , nepotovanja tuih granica, slobode...ostvarivanja koristi koje nisu razvojne. Ako se ne ovlada celovitou objekta, ne napusti mehanizam cepanja, inicijativa se usmerava ka parcijalnim objektima. To, zapravo, znai da osoba ne doivljava drugog kao linost, celovitu osobu, ve kao dobre ili loe parcijalne objekte koji slue zadovoljenju potrebe (ako su dobri), ili ih treba unititi ili pobei (ako su loi), ili u potpunosti kontrolisati kako bi se spreila njihova promena. Tako drugi ljudi postaju sredstva, predmeti kojima treba manipulisati radi ostvarenja potreba i ciljeva koji nisu razvojni. Naravno, sredstva kontrolisanja objekata mogu biti razliita, od kontrole slabou i bespomonou, do kontrole silom, agresijom, krivicom...Razliite tipine oblike manipulacije voljom (ulaganja volje u nerazvojne ciljeve) videli smo u dijagramu manipulacija voljom. Ovaj dijagram nam moe posluiti i za razumevanje manipulacija inicijativom (i inicijativom drugih).

Analizom kvaliteta inicijative, specifinih oblika ponaanja koja osoba inicira, moemo doi do toga kojim aspektima ranijih objektnih odnosa osoba pokuava da ovlada kroz ponavljanje obrazaca tih ranijih odnosa u novim relacijama. (simbiotinim potrebama, problemima diferencijacije, potreba strah dilemom, separacionom anksioznou, sticanjem autonomije, krivicom...). Svaki ovek, u toku jednog dana, inicira odreeni broj aktivnosti, zapoinje neto samostalno. ak i ako ne otpoinje nita sam, on pokazuje odreenu pasivnu inicijativu-inicira pasivno ponaanja kako bi uzrokovao inicijativu drugih. Ako posmatramo te inicijative, moemo videti da iza njih stoji odreeni obrazac. Iza ponaanja stoji motivpotreba koju osoba eli da zadovolji. Nain na koji osoba neto zapoinje i sadraj akcije-ta zapoinje, govore nam o motivima koji stoje iza ponaanja. Meutim, kao to smo rekli u poglavlju o toleranciji na ambivalenciju, u ljudima mogu aktivno delovati i suprotstavljeni motivi. Ponavljanje starih objektnih odnosa moe pokretati motiv da se njima ovlada-da se krene u smeru separacije i individuacije. Meutim, odravanje obrasca starih objektnih odnosa moe biti pokretano motivom da se izbegne rizik i bol razvoja, ili da se ostane vezan za primarne objekte na infantilan nain, iako to zaustavlja razvoj. Kvalitet inicijative moe biti veoma slian kod ta dva motiva-osoba inicira ponaanja i odnose koji lie na stare objektne odnose. Meutim, u terapijskom radu je bitno stalno analizirati smer inicijative emu vodi ponavljanje ranijih objektnih odnosa kroz odnose u sadanjosti. Da li osoba stvarno ovladava i prevazilazi ranije objektne odnose kroz njihovo ponavljanje i modifikovanje u novim odnosima, ili ih samo odigrava istu predstavu sa novim glumcima. Kvalitet inicijative neke osobe nam govori i njenom doivljaju objekta-druge osobe, da li se druga osoba doivljava kao nezavistan centar inicijative, bie sa sopstvenim potrebama, ili kao produetak potreba onoga koji inicira neto. Kao to teorija nagona pripisuje sposobnost za uzajamnost dostizanju genitalnog primata (kroz prevazilaenje oralne, analne i falusne faze), tako teorija objektnih odnosa pripisuje sposobnost za uzajamnost razvoju konstantnosti objekta (od dobre simbioze, kroz diferencijaciju, do separacije i individuacije.). Primer 34 Pogledajte ponovo primer 32. U njemu bismo mogli videti motivacione faktore o kojima govori ego psihologija-tendenciju da se ponavljaju i odravaju ustaljeni adaptivni mehanizmi, tendenciju osobe da nastavi da funkcionie na njoj poznat i gotovo automatizovan nain koji slui izbegavanju psiholokog bola. Klijent govori o magli u koju se povlai, i u kojoj se osea sigurno (izbegavanje-povlaenje, kao mehanizam odbrane). O tome kako mu je potreban veliki napor kad treba da se ukljui u stvarnost, u kojoj ga rastrzavaju oprene tenje (ambivalencija). O anksioznosti ili panici kad prelazi iz jednog u drugi modus funkcionisanja...Vidimo jasnu tenju da se zadri automatizovani nain izbegavanja psiholokog bola, i odbojnost da se pree u drugi nain (tolerisanje ambivalencije). Mogli bismo rei da su ego psiholozi u pravu. Ustanovljeni nivo adaptivnog funkcionisanja tei da se odri. To nije sporno. Ali, to nije sve. Pogledajmo ta nam donose dve naredne seanse. Na sledeoj seansi govori o svojoj nesposobnosti da se opredeli izmeu dve devojke. Sa prvom je bio 10 godina. U toj vezi osea sigurnost (ona zna za njegove anksioznosti, sigurna mu je, ne bi ga nikad napustila, zalepljena je za njega) ali i neko mrtvilo. Ona je

inertna, stalno se neto ali da joj je teak ivot, posao...umrtvljena je. Kad on ima neku inicijativu, na primer, da kupi novi auto, ona je uvek nesigurna, pa ga pita vie puta da li si siguran, ta e ti to... Kad je sa njom, osea se esto kao da je u toj magli. Druga devojka je mnogo ivlja, sa njom mu je lepo, dobro se zabavljaju i, kad je kod nje, nikada nije u magli...Nije mu jasno zato ne moe da se odlui za neto to mu mnogo vie prija. Mui ga oseanje krivice prema bivoj (naziva je bivom, ali je jo uvek sa njom. Dilema traje oko godinu dana). Na toj seanski pria i o razliitosti svojih roditelja. Majka mu je umrla od raka kad je imao 12 godina, a otac kad je imao 22 godine (od infarkta). Majka je bila bolesna od njegove druge godine, i bolest se postepeno pojavala. Bolest je bila atmosfera njegove porodice, sveprisutna, oseala se u vazduhu. Otac se, meutim, drugaije odnosio prema svojoj bolesti (srani problemi). On je imao inicijativu (da napravi novu kuu, da podigne kredit...) za ulaganje u budunost, dok je majka bila rezervisana prema tome, uplaena od troenja para, ulaganja...i stalno mu govorila ma, ta e ti to.... Klijentu se dopadala oeva inicijativa, ali nije mogao da bude kao on. U njemu su se borile dve struje. Sea se da je, jo u osnovnoj koli, oseao da nekako nije u redu da se previe raduje, da to nije prikladno...jer je majka bolesna. Nije u redu ni da se previe kree, da bude ambiciozan...jer bi to znailo da gleda sebe, svoje elje i potrebe, a ona umire...Prepoznaje da slinu krivicu osea i u odnosu na svoju bivu devojku. Naredna seansa donosi povezivanje modusa funkcionisanja sa objektnim odnosom. Saoptava kako se osea bolje, glava mu je bistrija, ne upada u maglu i mnogo je aktivniji. Organizuje svoje vreme, pokree neke aktivnosti, i osea se ponosno zbog toga. Meutim, to traje nekoliko dana, a onda mu se vraa ono staro. Kao da kaem sebi: ma, ta e ti to...kao da se oseam krivim zbog ambicija...treba da budem skroman, ta e mi vie novca, ili da uredim kuu...ne znam, kao da je to neka izdaja, a ne znam ta ili koga izdajem time to hou vie, bolje.... Rekao sam mu da mi je reenica ma, ta e ti to poznata, da je vie puta pomenu na prethodnoj seanski, kad je govorio o majci. Oi su mu se zasuzile. Da, to je to. Kao da izdajem nju, da je naputam...tu atmosferu, taj nain miljenja...kao da, mislei kao ona, odravam vezu sa njom.... Kroz ovaj primer moemo videti koliko su tesno povezane i kako se meusobno preplii motivacioni faktori o kojima govori teorija objektnih odnosa sa onima o kojima govori ego psihologija. Naravno, mogli bismo videti, ako smo usmereni na to, i motivacione faktore iz ugla teorije nagona-regresiju na oralno zavisne tenje (povlaenje u maglusigurnost simbioze, ekanje da se neto desi, da dobije, umesto akcije), strah od edupalnog rivalstva, strah od vlastite agresije prema majci (poto je jako bolesna, svaka agresivnost bi mogla da je ubije). Kada bismo posmatrali ovog klijenta iz ugla self psihologije, mogli bismo rei da klijent pokuava da odri neki idealizovani roditeljski imago (duga veza, sigurnost koju ona prua, neto to traje i titi samim tim to traje, za razliku od originalnog objekta-majke, koji je, zbog bolesti, mogao da ga napusti u svakom trenutku. Interesantno je i to da je od poetka majine bolesti do njene smrti prolo 10 godina, koliko je trajala i njegova veza sa prvom devojkom-dok nije naao drugu). Meutim, odravanje idealizovane roditeljske slike (idealizacijom trajanja veze-samo trajanje je ideal) ugroava drugi deo bipolarnog selfa-bazine ambicije grandioznog selfa. Da bi bio u vezi koja traje moraju se ograniavati ambicije, radovanje, ekspanzivnost...to remeti ravnoteu izmeu polova nuklearnog selfa klijenta-on gubi samopotovanje. U O.L.I. metodu se fukusiramo najpre na mehanizme-naine na koji bazine amotivne sposobnosti obrauju emotivne informacije. Moglo bi se rei da na pristup, u radu sa ljudima, uglavnom otpoinje preko mehanizama o kojima govori ego psihologija. Bazine emotivne sposobnosti i jesu adaptivne sposobnosti ega. Kada bismo O.L.I. metod uporedili sa nekim tipom organizacije linosti (prema modelu organizacije o kojem smo govorili iz ugla

etiri psihoanalitike psihologije-jedan motivacioni izvor je dominantan, a ostali se organizuju oko njega-1)nagoni 2)objektni odnosi 3) ego funkcije 4) narcistika ravnotea) mogli bismo ga videti kao psihotarapijski metod koji je, u osnovi, orijentisan na ego funkcije (bazine emotivne sposobnosti), a da se ostali aspekti organizuju oko ove osovine. Mogue je da je metod preslikavanje organizacione strukture motivacionih faktora autora. Kvalitet i smer inicijative iz ugla ego psihologije Napomenuli smo da domen ego psihologije ukljuuje, preteno, ona ponaanja koja su povezana sa testiranjem realnosti, adaptacijom i odbrambenim mehanizmima, kao i to da je bitna stvar za motivacionu teoriju to da testiranje realnosti i adaptacija imaju samopokretajui kvalitet. Sr ovih sposobnosti i tendencija da se razvijaju je prisutna od poetka, nezavisno od konflikata ili procesa objektnih odnosa. Razvoj ego sposobnosti ima nezavisnu motivaciju, za svoju duu. Kroz itav razvoj deteta (i odrasle osobe) moemo videti izdanke ove uroene tendencije da se uvebavaju nove funkcije (sposobnosti, vetine), uivanje u razvoju funkcija (pouda za funkcijom). Uvebavanje i uivanje u razvoju funkcija mogu biti pokretaki motivi sami po sebi. Meutim, kada u odreenom porodinom ambijentu, ego razvije adaptivne funkcije kojima se prilagoava datom porodinom okruenju, on tei da iste adaptivne mehanizme koristi i u drugim okruenjima (to bismo mogli nazvati transferom adaptivnih mehanizama). Dakle, kada osoba dostigne odreen, za nju karakteristian oblik organizacije ego funkcija, nain za izlaenje na kraj sa stimulusima, koji je prilagoen uslovima u kojima odrasta, onda odravanje te organizacije (u okviru njenih ogranienja, kroz spore promene) postaje nezavisna motivaciona sila. Iz ugla O.L.I. metoda, to je delimina istina. U koliko se bazine emotivne sposobnosti (to su ego funkcije) ne razvijaju svojim prirodnim ritmom, ako zastanu na nekom stadijumu, umesto njih se razvijaju izvesne kompromisne tvorevine, kompromisne ego funkcije, koje nazivamo kontravetinama. Te kontravetine su zamene za razvojne emotivne sposobnosti. One tite ego od bola, ali na raun razvoja. Umesto zrelih sposobnosti, koje mogu da tite ego od psihikog bola i da podstiu razvoj u isto vreme, razvijaju se vri posao vetine koje skupo kotaju. Te vetine tee da se odravaju, uprkos svojoj neadaptivnosti, jer osiguravaju sekundarnu dobit (emotivnu dobit koja nije razvojna). Odravanje kontravetina okree smer inicijative osobe od razvoja ka parazitskom funkcionisanju u razliitim oblicima. One mogu biti motivacioni izvor sa obrnutim smerom. Ego funkcije koje nastaju kroz neometan razvoj bazinih emotivnih sposobnosti ostaju sa poudom za funkcijom kao dinamikom silom koja ih gura ka daljem razvoju, usavravanju, promeni, irenju vidika. Analizirajui inicijativu osobe, iz ugla ego psihologije, moemo posmatrati ono to klijent pokree (sadraj) i nain na koji to ini. Uoavanje stereotipnih obrazaca ponaanja (uvek pokree iste stvari, sa slinim ishodom, tumai na isti nain, donosi sline zakljuke...igra igre...produkuje nezadovoljstvo u kojem ipak ostaje), moe nam ukazivati na navike, reprodukcije kontravetina koje vode stagnaciji i zadrtosti, odravanju stanja u kojem je osoba nezadovoljna, ali ga odrava jer ima neku nezdravu, sekundarnu dobit i zato to je taj nain adaptacije poznat, a time se doivljava i kao sigurniji. Uoavanje inicijativa osobe koje odraavaju otvorenost ka novim nainima opaanja, razumevanja, tumaenja stvarnosti, novim adaptivnim mehanizmima, ukazuju na promenu smera inicijative (u pravcu razvoja razvojnih adaptivnih mehanizama), kao i na promenu njenog kvaliteta (umesto kontravetina vidimo adekvatnije funkcionisanje bazinih emotivnih sposobnosti. Jedan od bitnih pokazatelja takve promene smera je pojavljivanje radoznalosti vezane za samoistraivanje i pouda za funkcijom, uivanje u novim nainima funkcionisanja, potreba da se otkrivaju, uvebavaju, uvruju i primenjuju novi oblici funkcionisanja.

Kvalitet i smer inicijative iz ugla self psihologije Govorili smo o tome da je potreba za trajnom homeostazom u narcistikom sektoru linosti (oseanje selfa) trajna motiviua sila-trajni pritisak da se radi na izvestan nain kako bi se popravilo i odralo eljeno stanje oseanja selfa . Kod osoba koje nisu razvile i uvrstile dve bazine strukture bipolarnog selfa-grandiozni self i idealizovani roditeljski imago (kod onih koji nisu uvrstili dobro svoje selfobjekte internalizovali ih, kao deo svog mentalnog aparata uvrstili funkcije koje su drugi vrili ranije) to subjektivno stanje doivljaja sebe (narcistika ravnotea) e biti u stalnom riziku u svim interpersonalnim relacijama. Onda e i potreba da se ispravi to subjektivno doivljavanje sebe biti konstantna i moe postati centralni motivacioni cilj. Inicijativa je, kod takvih osoba, usmerena ka pokuajima nadkompenzacije koji su esto patoloki (patoloki narcizam, grandioznost, sujeta...ako se nadkompenzuje grandiozni self, ili patoloka idealizacija drugih, institucija, ideja sa kojima osoba eli da se stopi...ako se nadkompenzuje idealizovani roditeljski imago). U koliko je uspostavljena ravnotea u nuklearnom selfu, inicijativa osobe je usmerena ka realizaciji svog nuklearnog selfa, svojih bazinih ambicija i ideala. Osoba je proaktivna. Rezultat te realistino samopotovanje i oseaj ostvarenosti, ivljenje ivota sa smislom. U analizi inicijative osobe, onoga to pokree, iz ugla self psihologije, posmatramo smer-da li su aktivnosti koje osoba pokree usmerene ka stvaranju nerealnih, idealizovanih, grandioznih slika o sebi ili drugome, ili su usmerene ka realistinim ostvarenjima ambicija i ideala osobe. Analiza kvaliteta inicijative moe nam pokazati kojim su specifinim potrebama obojene inicijative osobe. Ako je smer inicijative ka nadkompenzaciji, analiza kvaliteta inicijative nam moe pokazati ta osoba pokuava da kompenzuje. U poglavlju o toleranciji na frustraciju narcistikih potreba govorili smo o tome koje narcistike potrebe mogu biti frustrirane (inicijativa moe biti specifino usmerena ka njihovoj kompenzaciji, ili ka izbegavanju mogunosti da se te frustracije dogode). Osoba koja nije zadovoljila odreene narcistike potrebe, udee za ovim gratifikacijama sve dok one u potrebnoj meri ne budu zadovoljene. Njena inicijativa moe biti usmerena ka tome da nae selfobjekte u svetu (traenje gurua, voa, idealizovanih linosti), ili ka tome da kroz njih potvrdi svoj grandiozni self-da se ogleda u njima (mirroring, odavanje priznanja, divljenje od strane idealizovanog objekta), da se stopi sa njima, da ih kontrolie (ti si moan, a ja mogu da te kontroliem...ja sam moan) ili da, kroz odnose sa idealizovanim selfobjektom, doivi blizanatvo ili alter ego funkcija selfobjekta ( Ti si velik, a ja sam tvoj blizanac, dakle, sutinski ista veliina). U zrelijim varijantama narcistikih potreba osoba prepoznaje drugoga kao zasebnu osobu (kao objekt) i ispoljava inicijativu u traenju od objekta da se pridrui njegovim egzibicionistikim potrebama (gledajte me, tapite mi, hvalite me...) Sve su ovo normalne razvojne faze kroz koje prolazi inicijativa deteta u razvoju narcistikog sektora. Kada je u pitanju dete-navedene inicijative se kreu u pravom smeru-ka izgradnji kohezivnog selfa. Kada su u pitanju odrasle osobe, ovakve inicijative su regresivni pokuaji da se kompenzuju narcistike povrede i narcistika ravnotea. Smer inicijative je obrnut, jer su pokuaju kompenzacije usmereni na stvaranje nerealnih predstava, a ne na realistina samoostvarenja koja bi mogla popraviti narcistiku ravnoteu. Normalno je da dete ivi u idealizovanom svetu i omnipotenciji i da taj svet, kroz optimalna razoarenja, postepeno naputa i zamenjuje ga

realnim kompetencijama i zrelim samopotovanjem zasnovanim na realistinom doivljavanju sopstvenih razvojnih postignua. I odrasla osoba moe zadovoljavati navedene narcistike potrebe, ali na realistian nain. Potrebe grandioznog selfa moe zadovoljavati kroz svoja realna postignua (koja zahtevaju ulaganja, napor, odricanja, posveenost...), kroz druenja sa sebi slinima, srodnim duama...kroz zajednitvo, timski rad, posveenost svojim idealima, priznanja za rezultate svog rada. U tom sluaju se inicijativa ne kree ka idealizaciji, ve ka realizaciji. U ostvarivanju svog grandioznog selfa osoba sa zdravim narcizmom ima sliku idealnog sebe kojoj, kroz inicijativu i aktivnosti, tei da se priblii (ne da je izmisli i lano predstavi sebe kao idealizovanu sliku-idealizovano ja). U sferi idealizovanog roditeljskog imaga osoba tei da pronae druge ljude koje realistino procenjuje kao vredne, kao nosioce odreenih ideala, tei da ui od njih, da im se priblii, da bude deo tih ideala (na primer kroz posao koji doivljava kao poziv, misiju...nastavljanjem, produbljivanjem ili proirivanjem neijeg rada koji smatra velikim doprinosom nekom idealu...) Videli smo da motivacionu osnovu za inicijativu osobe moemo posmatrati kroz etiri dimenzije (zadovoljenje nagona, razvoj ili ponavljanje objektnih odnosa, razvoj ili ponavljanje adaptivnih ego funkcija, i odravanje narcistike ravnotee) od kojih svaka dimenzija moe imati dva smera (ka razvoju-ka regresiji) sa specifinim kvalitetima inicijative vezanim za odreene razvojne stadijume kroz koje osoba prolazi na toj razvojnoj dimenziji. Kao i za prethodne bazine emotivne sposobnosti, daemo tabelarni prikaz ispoljavanja zrele, razvijene inicijative, kao i ispoljavanja njenih nezrelih oblika.

Sposobnost:Inicijativa: sposobnost da se preduzme odgovornost za otpoinjanje ili zainjanje neega, karakteristika zainjanja nove ideje ili metoda, sposobnost da se misli i dela bez zahteva druge osobe. Inicijativa je osobina linosti u kojoj osoba ima sposobnost i tendenciju da pokree: da otpone aktivnost, ukljuujui prihvatanje pravila i davanje ili pomaganje drugima, bez da je to zahtevano od nje. Inicijativa je, dakle, sposobnost da se otpone, pokrene neto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpoetoj aktivnosti. Inicijativa je kad prepoznam i uradim ono to mislim da treba da se uradi pre nego to to neko trai od mene...

Ispoljavanje nedostatka: -Nedostatak inicijative: Osoba nita ne moe da pokrene sama, eka da joj se kae, da neko drugi pone...U ljubavi, uvek oekuje inicijativu druge osobe-gotovo nita ne polazi od nje, reaktivna je. U radu, moe da prihvati i radi na onome to su drugi zapoeli, ali ne i da ona otpone neto. Postoji averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost. Izbegavanje svakog isticanja, prikazivanja, pokazivanja... -intruzivna (nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokree stvari, ali pri tome ne vodi rauna o drugima, probija ui svojim glasom, upada u re, namee svoje aktivnosti, ne dozvoljava drugima inicijativu... Eksploatie druge, bezobzirna je...mora u svemu da bude prva. Nema oseaj za uzajamnost. Postoji samo poraz ili pobeda. Sve je takmienje. Egzibicionizam-preterana potreba za pokazivanjem, nadmoi, da svi vide...ulaenje u odnose ili aktivnosti radi dokazivanja U oblasti nagonske motivacije: Smer inicijative je obrnut (ka pregenitalnim nainima zadovoljenja potreba) kvalitet inicijative je obojen sepcifinostima naina zadovoljenja potreba u odreenom stadijumu razvoja libida: Oralna inicijativa: generalno izraena tenja za traenjem stimulacija, upijanjem, napajanjem, hranjenjem stimulacijama...Pokreta je glad, fizika ili psiholoka... Analna inicijativa: Osoba e inicirati uglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontroli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, odlaganju...Njene aktivnosti mogu biti praene tvrdoglavou i pasivnim oblicima agresivnosti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analnou. Falika inicijativa: Falika inicijativa ima smer ka separaciji ili individuaciji, ali je njen kvalitet obojen osobenostima falusnog stadijuma (intruzivnost, nedostatak oseaja za uzajamnost, bezduna inicijativnost na utrb drugih, bezoseajnost, borba za mo..konflikti u vezi inicijative mogu izraziti kroz samoograniavanje (a nekada u relativnoj seksualnoj impotenciji ili frigidnosti). Ilise moe, nasprot krivici, preterano kompenzovati iskazivanjem neumorne inicijative kroz jedan kvalitet veite akcije po svaku cenu. U oblasti objektne motivacije: smer inicijative obrnut: aktivnosti koje pokree osoba nisu usmerene ka separaciji, diferencijaciji i individuaciji, ve na kontrolu objekta, na manipulaciju drugima i pokuaje nelegitimnih naina spajanja sa objektom, nepotovanja tuih granica, slobode...ostvarivanja koristi koje nisu razvojne. Ponavljanje obrazaca ranih objektnih odnosa radi ovladavanja je primarna motivaciona sila. Kvalitet inicijative obojen je specifinostima stadijuma razvoja objektnih odnosa koje osoba ponavlja (u fazi odnosa sa parcijalnim objektima-inicijativa usmerena da se kontroliu i koriste ljudi jer su doivljeni kao produetak potrebe, u fazi simbioze-inicijativa usmerena na stapanje, u fazi separacije-ponovnog pribliavanja-inicijativa je udljiva, menja smer, obojena je potreba-strah dilemom-jurenje i beanje...) U oblasti ego motivacije: smer inicijative je ka ponavljanju automatizovanih, razvojno neproduktivnih mehanizama adaptacije. Osoba igra igre, inicira aktivnosti sa predvidljivim scenariom u kojem koristi naviknute mehanizme odbrane, manipulativne kontravetine, da bi izbegla neprijatnost, psihiki bol. Inicijativa vodi ponavljanju adaptivnih navika, ne dovodi do novih adaptacionih mehanizama. Funkcionie po istom kalupu. Osoba je zadrta. Ne istrauje nove mogunosti. U oblasti narcistike motivacije: Smer inicijative je obrnut, jer su pokuaju kompenzacije usmereni na stvaranje nerealnih predstava o sebi (grandiozni self uveravanje sebe i drugih da osoba jeste to to zamilja) i drugima (idealizovani roditeljski imago), a ne na realistina samoostvarenja koja bi mogla popraviti narcistiku ravnoteu. Kvalitet inicijative zavisi od toga koje su narcistike potrebe osujeene i pokuavaju se kompenzovati nerealnou. Njena inicijativa moe biti usmerena ka tome da nae selfobjekte u svetu (traenje gurua, voa, idealizovanih linosti), ili ka tome da kroz njih potvrdi svoj grandiozni self-da se ogleda u njima (mirroring, odavanje priznanja, divljenje od strane idealizovanog objekta), da se stopi sa njima, da ih kontrolie (ti si moan, a ja mogu da te kontroliem...ja sam moan) ili da, kroz odnose sa idealizovanim selfobjektom, doivi blizanatvo ili alter ego funkcija selfobjekta ( Ti si velik, a ja sam tvoj blizanac, dakle, sutinski ista veliina). U zrelijim varijantama narcistikih potreba osoba prepoznaje drugoga kao zasebnu osobu (kao objekt) i ispoljava inicijativu u traenju od objekta da se pridrui njegovim egzibicionistikim potrebama (gledajte me, tapite mi, hvalite me...)

Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Proaktivnost. Osoba je sposobna da razvije aktivnosti ili projekte, ima poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, ak i ako postoji rizik neuspeha ili greaka. Ima oseanje svrhe i usmerenost, sposobnost donoenja odluka, saraivanje sa drugima i voenje drugih, sposobnost da se definie lino usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici. -Osoba poseduje izvestan viak energije koji mu omoguava da zaboravi prilino brzo mnoge neuspehe i da se sa poletom usmeri ka novim poeljnim oblastima, makar izgledale i opasne -U odnosima, ima jasan oseaj za uzajamnost. -Osoba je hrabra, usmerena ka ostvarivanju svojih ideala i ciljeva koji su u skladu sa njima.

Odnos inicijative i ostalih bazinih emotivnih sposobnosti

Neutralizacija i inicijativa Potsetimo se, ukratko, ta smo rekli o neutralizaciji: Kada doe do transformacije energije upetljane u konflikt u neutralizovanu energiju, dolazi do promene u funkciji. Funkcija postaje autonomna i automatizovana. (npr. opta sposobnost reavanja problema, planiranja i organizovanja akcije). Nedovoljna sekundarna autonomija ini osobu nesposobnom da se nosi sa sopstvenim nagonima i podlonom regresiji. Inicijative osobe sa slabom neutralizacijom je impulsivna, preplavljena libidom ili agresijom, nepromiljena. Osoba inicira svoje aktivnosti kao muva bez glave, nepromiljeno. Moglo bi se rei da to i nije inicijativa osobe, ve ponaanje pokrenuto neneutralizovanim afektima. Neto pokree osobu, umesto da osoba pokree neto. entalizacije ili reflektivnih funkcija koje omoguavaju osobi da razume mentalna stanja drugih tako da joj njihova ponaanja postanu smislena i prediktivna i da inicira ona ponaanja koja su najpogodnija da na adaptivan nain odgovore na odreeni odnos sa drugim. Inicijativa osoba sa nerazvijenom mentalizacijom je esto odraz nerazumevanja sopstvenih i tuih mentalnih stanja, namera, motiva. Ona je nerazumna i neartikulisana jer joj nedostaju mehanizmi za procenu i reorganizaciju mentalnih sadraja.
Nesposobnost za neutralizaciju instiktualnih energija ometa razvoj m

Celovitost i konstantnost objekta i inicijativa

Ovladavanje separacionom anksioznou formiranjem konstantnosti objekta dovodi do javljanja punije inicijative deteta koja ga vodi ka istraivanju sopstvenih mogunosti i sveta oko sebe. Neovladavanje separacionom anksioznou pojaava motivaciju i inicijativu da se ide u suprotnom smeru, ka kontroli objekta raznim oblicima manipulacije. Ako se ne ovlada celovitou objekta, ne napusti mehanizam cepanja, inicijativa pokree ponaanja usmerena ka parcijalnim objektima. Inicirajui ponaanja koja tee zadovoljenju njenih potreba, osoba ne doivljava drugog kao linost, celovitu osobu, ve kao dobre ili loe parcijalne objekte koji slue zadovoljenju potrebe (ako su dobri), ili ih treba unititi ili pobei (ako su loi), ili u potpunosti kontrolisati kako bi se spreila njihova promena. Tako drugi ljudi postaju sredstva, predmeti kojima treba manipulisati radi ostvarenja potreba i ciljeva koji nisu razvojni. Naravno, sredstva kontrolisanja objekata mogu biti razliita, od kontrole slabou i bespomonou, do kontrole silom, agresijom, krivicom... Nesposobnost odravanja celovitosti i konstantnosti objekta povezana je i sa neravnoteom u narcistikom sektoru linosti. Osoba ne moe da napusti (ili eli da kompenzuje) oseaj omnipotencije (grandiozni self) koji je doivljen u simbiotikoj zajednici sa majkom. enja ka ponovnom uspostavljanju (ili stvaranju-kompenzaciji) tog stanja vodie osobu kao grevitim i esto manipulativnim traenjima tog simbiotikog raja i doivljaja veliine (omnipotencije) u odnosima sa drugima, ili nalaenju idealizovanih drugih, to e initi realistine aktivnosti koje bi mogle voditi zrelom samopotovanju neprimamljivima. Njena inicijativa bie usmerena ka stvaranju nerealnih slika o sebi i idealizovanim selfobjektima umesto kao realistinim ostvarenjima i realistinim odnosima. Naravno, kako realnost stalno rui te iluzionistike pokuaje, iluzije omnipotencije se,. uglavnom, preokreu u krajnju zavisnost i samooklevanje vodei do sve veeg gubitka inicijative, ili do narcistikih patolokih oblika inicijative usmerenih na zavoenje i kontrolu publike koja treba da odrava lanu sliku. Potekoe u odravanju optimalne distance pokreu karakteristinu potreba-strah dilemu u intimnim odnosima: intimnost predstavlja rizik da ih drugi proguta, dok rastavljenost znai osudu na usamljenost. Inicijativa osobe postaje sluena, stalno menja smer-pokree ponaanja koja streme spajanju, i ponaanja koja su beanje od intimnosti. Kada je u pitanju posao ili neke druge aktivnosti kojima se osoba bavi, nedostatak celovitosti objekta znai, u isto vreme, i nedostatak celovitosti cilja-onoga ka emu teimo. Ako se aktivnost doivi kao dobar parcijalni objekt, osoba e je oduevljeno pokrenuti. Meutim, im neto ne ide lako,aktivnost postaje lo parcijalni objekt, i osoba gubi i inicijativu i volju za tu aktivnost. Ako pokrenuta aktivnost ne ide lako, ne zadovoljava osobu kao idealni dobar objekt, ona moe postati objekt agresije (npr. kad neto radimo, crtamo ili piemo, pa nam ne ide kako bismo eleli, onda besno pocepamo list, zguvamo ga, bacimo...ili odustanemo i vie ne elimo time da se bavimo...) ili se moe pobei od te aktivnosti. udnja za stapanjem sa idealnim parcijalnim objektom (konstantno oslanjanje na zapamenu reprezentaciju dobre majke iz simbiotike faze) moe biti snaan motivacioni faktor da se takvi objekti trae u spoljanjem svetu. Taj motivacioni faktor moe podsticati

osobu da inicira razliite vrste ponaanja usmerenih ka ostvarivanju fantazije. Oni sa narcistikom linou, aktivno tee njenom ostvarenju kroz socijalni uspeh (inicijativa moe biti snana, ali usmerena ka manipulaciji i odravanju lane slike) Oni koji su antisocijalni tee ostvarenju
fantazije kroz prevare, kocku i pokuaje bogaenja preko noi. (i njihova inicijativa moe biti snana, ali antisocijalno usmerena, bez oseaja za uzajamnost). Osobe sa graninim poremeajem linosti e frenetino tragati za ostvarenjem kroz zanesenosti, zaljubljivanja, perverznu seksualnost i droge. izoidni e pasivno ekati magino deavanje, iznenadnu sreu ili ansu koju e omoguiti pojava nekog harizmatinog gurua.

Tolerancija na ambivalenciju i inicijativa Deficit u razvoju sposobnosti tolerancije na ambivalenciju onemoguava odravanje celovitosti objekta, i razvoj zrelijih mehanizama odbrane (dominiraju primitivni mehanizmicepanje, negacija, projekcija...). Uticaj deficita tolerancije na ambivalenciju je isti kao i nezavijenost sposobnosti odravanja celovitosti objekta. Govorili smo, u tekstu o toleranciji na ambivalenciju, o dva tipa ambivalentnih manifestacija. Sukcesivnoj ekspresiji dve strane ambivalencije-temporalnom splitingu ( dete e poljubiti svoju majku u jednom trenutku, i udariti je u sledeem) i kondenzaciji obe strane u jednoj akciji (dete e zagrliti svog mlaeg brata ili sestru sa takvim oduevljenjem da ga skoro ugui..) , kao i o modelu odbrane koji se sastoji u potiskivanju jedne komponente polarnosti i reaktivnog pojaavanja druge komponente (npr. dete potiskuje agresivna oseanja prema majci, reaktivno pojaavajui poslunost i potrebu da zadovolji...). Svaki od ovih mehanizama borbe sa ambivalencijom na svoj nain moe uticati na osobenosti inicijative osobe. Kod temporalnog splitinga osoba e, naizmenino, inicirati pozitivne i negativne aktivnosti vezane za neki objekt (osobu, posao, pojavu...), bez svesnosti o drugoj strani medalje u trenutku kada je u jednom od rascepljenih stanja. Zavisno od toga na koju je nogu ustala, kakav joj je dan... Kod kondenzacije obe strane ambivalencije u jednoj akciji osoba moe pokazivati snanu inicijativu da neto uradi, ali to ini na takav nain da proizvodi kontraefekat (npr.medvee usluge). Drugi model odbrane od ambivalencije, koji se sastoji u potiskivanju jedne komponente polarnosti i reaktivnog pojaavanja druge, nosi sa sobom drugaije uticaje na inicijativu. Ako se potiskuje negativna strana ambivalentne polarnosti, to se esto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe, kaenje za nju, preterana elja da se ugodi...Ambivalencija prema sopstvenim potrebama moe imati isti efekat kada se potiskuje jedna strana. Osoba kod koje su izraene oralne potrebe, potrebe za zavisnou, moe se preterano brinuti o drugima, potiskujui sopstvenu elju da se drugi brinu o njoj. Kod potiskivanja negativne strane ambivalentnih oseanja, ako je u pitanju posao kojim se osoba bavi, inicijativa moe biti prisilna, opsesivna, perfekcionistika. Kod potiskivanja pozitivne strane ambivalentnih oseanja, osoba moe biti sklona da inicira intenzivnije agresivna, osvetoljubiva i zlobna ponaanja iji intenzitet slui da maskira drugu, opozitnu stranu ambivalencije. Izjednaenost ambivalentnih emocija moe dovesti i do potpune paralize inicijative. Kada dve podjednake sile vuku u dva suprotna pravca, rezultanta je stajanje u mestu. Nema pokreta. Nema inicijative. (najee se takvo stanje naziva lenjost , inertnost ili paraliza) Ako se kao mehanizam odbrane od ambivalencije koristi povrnost, osoba svata zapoinje, a nita ne dovrava, ne udubljuje se...rasplinuta je na vei broj odnosa ili aktivnosti. Povrnost omoguava osobi da njena sposobnost tolerancije na ambivalenciju ne doe pred iskuenje, da se ne suoi sa visokim naponom oprenih emocija. Kada se taj emotivni napon raspodeli na veliki broj objekata (ljudi, aktivnosti) postie se stabilnost sistema tako to nema koncentracije napona u bilo kojem odnosu. Izgleda

kao da osoba ima puno inicijative, zapoinje svata, ali na toliko strana da su sve te inicijative jalove. Tolerancija na frustraciju i inicijativa

Osoba nee inicirati aktivnosti u oblastima u kojima ne moe da tolerie frustraciju. Ako je odbrana od frustracije koja se ne moe tolerisati negiranje elje, nee biti ni inicijative da se elja ispuni. Nesposobnost tolerancije na frustraciju moe dovesti do generalnog negiranja elje za rastom i razvojem, i do zaustavljanja svakog oblika inicijative usmerenog ka razvoju (kuliranje, blejanje, lenjost). Tada se smer inicijative okree ka razliitim oblicima manipulacije. Ako se elja ne negira, ali se devaluira njen intenzitet, dolazi do umanjivanja ambicija, sopstvenih sposobnosti, uproseavanja...i gubitka inicijative. Pomeranje ili projekcija sopstvenih elje na druge osobe, kao odbrana od frustracije koja se ne moe tolerisati, mogu dovesti do toga da je sva inicijativa osobe usmerena na druge osobe sa kojima se identifikuje, i do pokuaja da kroz drugoga nastoji da ispuni sopstvenu elju, bez rizika od frustracije koju bi donelo neispunjenje elje kada bi pokuavao da je sam zadovolji. To moe biti klub za koji navija, javna linost iji je fan, neki drugi idol...sopstvena deca kroz ije uspehe ivi...Osoba moe imati snanu inicijativu, ali ne usmerenu na sopstvene ciljeve. Kod problema sa netolerancije na frustraciju oralnih potreba (potreba za primanjem), osoba ne moe da podnese odsustvo objekta ljubavi, i esto e inicirati ponaanja koja vode spajanju, odravanju kontakta, kontroli pratnera da ne ode... (zivka stalno, kucka esto SMS poruke, davi, gui, zapomae). U nedostatku zadovoljenja, inicira zavisnika ponaanja kao to su alkoholizam, tabletomanija, ovisnost od lekova, ovisnost od drugih. Izraeno je nestrpljenje, nemogunost da se odlae, mora odmah, to je jae od mene oseanje...pa osoba inicira ponaanja koja su odraz tog nestrpljenja, brzopleto, lakomisleno, impulsivno. Problem sa netolerancijom na frustraciju vezan za analnu fazu razvoja (vezane za davanje) odraava se u inicijativi osobe tako to osoba za svaku uskratu, ili rtvu, najee trai kompenzaciju. Sve to da mora da joj se vrati, nadoknadi....daje da bi imala pravo da trai. To esto dovodi do paralize inicijative zbog izraene ambivalencije ("Oe kaki - nee kaki"). Mogue je i to da osoba pokazuje puno inicijative kroz mnotvo kontakata, od kojih ni jednom ne dozvoljava da ima i emocionalnu vrednost. Osoba sa netolerancijom na frustraciju koju donosi davanje esto razvija prkos, odnosno ogromnu frustraciju koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim-i esto inicira kapriciozna ponaanja koja su motivisana prkosom, inatom. Nema inicijativu za pokretanje ponaanja koja bi vodila ostvarivanju sopstvenih ciljeva, ali je ima kada treba da prkosi i tera inat drugome. ("Ne zna ta hoe, ali zna ta nee"). esta je i kompromisna tvorevina-odlaganje, prokastinacije ( Evo sada u......)u kojima se ne pokazuje sopstvena inicijativa, niti otvoreni otpor, inat, ali se manifestuje kroz odlaganja i razvlaenja. Jedna od strategija vezanih za netoleranciju na davanje je i reaktivno apsolutno pokoravanje svakom autoritetu. Osoba u potpunosti naputa svoju inicijativu i ini sve to se od nje trai (iz ega uglavnom postoji pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema autoritetu). Kod netolerancije na frutraciju riveliteta (edipalna-falika) osoba esto inicira ponaanja koja su motivisana ljubomorom, posesivnou i rivalitetom. Partner se ne moe pustiti da ode drugome (bie moja ili niija). Izraeno je izbegavanje treeg u svemu, konkurencije, takmienja, preteran zahtev za izvesnou u partnerskim odnosima, ljubomora, kontrolisanje partnera, ograniavanje mogunosti da se pojavi trei, ona mora biti nevina-

da me ne bi uporeivala sa drugim ...u poslu, ograniavanje na funkcije u kojima se ne tri, izbegavanje mogunosti uporeivanja, samoopstrukcije-da se ne bi dolo u poziciju izlaganja-rivaliteta. Prenaglaen strah od uspeha-strah od neuspeha. Izbegava se inicijativa ponaanja, aktivnosti, koje bi mogle dovesti do rivalstva, takmienja, poreenja. U koliko se razvije faliki odbrambeni mehanizam, osoba esto inicira ponaanja koja vode dokazivanju mukosti, intruzivnoj inicijativi na tetu drugoga, pokazivanju nadmoi (ko je "kuronja", a ko "kastrat" )-nema oseaja za uzajamnost. Razvija se "falika inicijativa". Kod problema sa tolerancijom na frustraciju narcistikih potreba osoba inicira ponaanja koja su usmerena na stvaranje imida, nerealnih predstava o sebi (grandiozni self - uveravanje sebe i drugih da osoba jeste to to zamilja) i drugima (idealizovani roditeljski imago), a ne na realistina samoostvarenja koja bi mogla popraviti narcistiku ravnoteu. Kvalitet inicijative zavisi od toga koje su narcistike potrebe osujeene i pokuavaju se kompenzovati nerealnou. Njena inicijativa moe biti usmerena ka tome da nae selfobjekte u svetu (traenje gurua, voa, idealizovanih linosti), ili ka tome da kroz njih potvrdi svoj grandiozni selfda se ogleda u njima (mirroring, odavanje priznanja, divljenje od strane idealizovanog objekta), da se stopi sa njima, da ih kontrolie (ti si moan, a ja mogu da te kontroliem...ja sam moan) ili da, kroz odnose sa idealizovanim selfobjektom, doivi blizanatvo ili alter ego funkcija selfobjekta ( Ti si velik, a ja sam tvoj blizanac, dakle, sutinski ista veliina). U zrelijim varijantama narcistikih potreba osoba prepoznaje drugoga kao zasebnu osobu (kao objekt) i ispoljava inicijativu u traenju od objekta da se pridrui njegovim egzibicionistikim potrebama (gledajte me, tapite mi, hvalite me...)

Volja i inicijativa Odnos volje i inicijative je kompleksan. Kod razvijene, zrele volje, osoba e inicirati ona aktivnosti koje njena volja moe i hoe da podri (pokreem ono to znam da hou i mogu da ostvarim, ne zaleem se, pa onda odustajem, to ponem, to i dovrim). Smer volje i inicijative je u pravcu razvoja, ostvarivanja sopstvenih razvojnih kapaciteta i ivljenja na svoj raun. Videli smo da nedostaci u razvoju drugih bazinih emotivnih sposobnosti mogu da izmene i smer i kvalitet volje i inicijative. Zaostajanje na ranijim stadijumima razvoja volje utiu i na smer i kvalitet inicijative. Nedostatak volje (parazitska volja, normalna za odojad), bezvoljnost, dovodi do nesposobnosti osobe da se pokrene. To je dovodi do zavisnosti od drugih, do parazitiranja na tuoj volji i inicijativi. Fiksiranje za drugu fazu razvoja volje, kontra volju(za dvogodinjake je to normalan razvojni stadijum), manifestuje se kao neu koje se protivi volji drugih, onome to se mora. Osoba ima kontrainicijativu-inicira subverzivna ponaanja, otpor, kapriciozne akcije, akcije iz inata i prkosa. U prelasku ka dobroj volji, postoje kompromisne tvorevine (ambivalentna volja), kompromisna (ambivalentna inicijativa-osoba pokree ponaanja koja idu ka cilju, a potom ponaanja koja je vode od cilja (odugovlaenje, razvlaenje, odlaganje, izgovori, alibiji). Kao kompromisna tvorevina ambivalentne volje razvija se i manipulativna volja-manipulacije drugima (diktator-snagom, slabi-svojom osetljivou, kalkulator-kontrolom, zavoenjem, ucenom... lepljivac-

svojom zavisnou, siledija-agresijom, dobrica-ljubaznou)...i aktivnosti koje osoba pokree obojene su kvalitetom manipulativne volje-inicira igranje igara. Neartikulisana volja (neveta)-volja da se istera svoje, vodie ka neartikulisanoj inicijativi-osoba e pokretati aktivnosti kao muva bez glave, glavom kroz zid ili povreujui ljude, nestrpljivo i brzopleto, to na um, to na drum, bez odlaganja, planiranja... mnogo hteo, mnogo zapoeo... kae se za osobe sa takvom voljom i inicijativom...naravno, malo toga i dovrio. Tek dostizanje zrelijih stadijuma razvoja volje omoguava da se razvije i pokrene zrela inicijativa, ono to obino podrazumevamo u svakodnevnom govoru pod pojmom inicijativa. Zreliji razvojni stadijum dobre volje ne podrazumeva jo uvek i zrelu inicijativu. Nivo dobrovoljnog prihvatanja obaveza-osoba prihvata ono to je ranije doivljavala kao prinudu. Na tom nivou savesti kao dunosti, osoba se miri sa unutranjim i spoljanjim nunostima (to se mora, mora se...) i osea harmoniju, jer se njena volja identifikuje sa kolektivnom voljom i idealima drugih. Osoba osea da je, svojom voljom, dobar ak, radnik, lan kolektiva...Meutim, ona nije pokreta, ve dobrovoljno reaguje na zahteve-ona je reaktivna. Tek kreativna faza volje odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono to sama hoe (ostvarivanje sopstvenih ciljeva). Osoba ima kapacitet da podri ideale koje je sama kreirala. Kreativna volja je samosvrhovita, bez dominacije nad drugima. Tek tada inicijativa osobe moe da bude samopokretaka. Tada, sopstvenom inicijativom, bez naloga spolja osoba pokree korake koje podrava kreativna volja: Istraivanje: odreivanje ta elimo da uradimo ili kakve su nam potrebe. Promiljanje: korienje mudrosti da se izabere izmeu mogunosti Odluivanje: koja je akcija najvanija u tom trenutku. Prihvatanje cilja: ostati povezan sa odlukom Planiranje: odreivanje najboljeg naina da se postigne cilj. Izvravanje: Usmeravanje enerije (samostalno pokretanje aktivnosti) kroz korake ili akcije neophodne da se ostvari cilj. Tek u ovom stadijumu inicijativa postaje proaktivna. Odnos volje i inicijative je, donekle, slian odnosu izmeu automobilskog motora i mehanizma za paljenje (razlikaje u tome to se oba sistema napajaju iz istog rezervoara goriva -motivacionih izvora.) Motor pun goriva ima potencijal za kretanje, ali to ne vredi ako nema ta da ga upali. Osoba ima volju, ali nema svoj mehanizam za paljenje. Ljudski motor volje se moe prikaiti i za spoljanje izvore paljenja i spoljanji volan. To oveka, meutim, nee odvesti do pune separacije i individuacije. Svako od nas ima, kao to smo videli, etiri sveice (estiri motivaciona izvora-zadovoljenje nagona, odnosi sa ljudima, zadovoljstvo u ego funkcijama, i odravanje narcistike ravnotee) za paljenje naeg motora. Kada nam sveice pale uravnoteeno, rad nae volje je izbalansiran. Meutim, ovek nije maina da bi sve radilo pravilno ritmino kao motor. To bi ljudskom biu bilo monotono. Naa estetska osnova je natimovana tako da trai izvesnu aritmiju, disharmoniju, asimetriju...da bismo teili ponovnom uspostavljanju ritma, harmoniji, simetriji...zapravo dinamici koja se zove ivot. Na poetku poglavlja o inicijativi smo rekli da je smatramo retkom ljudskom sposobnou, mislei na inicijativu u svom zrelom obliku, na sposobnost da se samostalno pokrenu aktivnosti koje e voditi ostvarenju linih ciljeva, uz voenje rauna o dobrobiti drugih. Veina normalnih, mentalno zdravih osoba ima dobru volju. Dobrovoljno prihvata nunosti ivota (ne koristi izbegavanje, ambivalenciju ili kontrolu kao bazine mehanizme opiranja ivotu). Razvijaju se u relativno samostalne individue, sposobne da vole i rade, ispunjavaju svoje obaveze, ne iskoriavaju druge, ne parazitiraju...Spremni su da ispune ono to se od njih oekuje i

trai. Meutim, malo je onih koji trae neto vie od ivota, proaktivnih, preduzimljivih ljudi koji tee da ispune svoju autentinost, da pronau nove puteve, istrauju, otkrivaju, kreu se samoinicijativno ka ostvarenju svojih potencijala i ideala. ta se moe, u psihoterapijskom radu sa ljudima, uiniti na ienju njihovih sveica? Ne moemo inicirati inicijativu. Ona je samopokretaka sila. Moemo li je deblokirati? Da preemo na tehnike implikacije u radu sa inicijativom.

Tehnike implikacije u radu sa inicijativom U koliko osoba sa kojom radimo ima ozbiljnijih zastoja u razvoju celovitosti objekta, konstantnosti objekta, neutralizacije i mentalizacije, i tolerancije na frustraciju, rad sa problemima inicijative ne treba ni pokretati. Smer inicijative je obrnut, u suprotnom pravcu od separacije i individuacije. Osoba inicira ponaanja koja su usmerena ka kaenju, zavisnosti, kontroli, povlaenju, manipulaciji...Smer inicijative se ne moe obrnuti dok se u dovoljnoj meri ne uspostavi funkcionisanje navedenih bazinih sposobnosti. Tek sa stabilizacijom navedenih sposobnosti osoba je sposobna da razvija toleranciju na ambivalenciju, to joj omoguava da se usmeri i donosi odluke o iniciranju aktivnosti koje su usmerene ka razvoju. Pojaavanje inicijativnosti osobe sa nerazvijenim bazinim emotivnim sposobnostima uglavnom dovodi do ponaanja koja u psihoterapiji nazivamo acting out ili odigravanje (govorimo o odigravanju nesvesnih konflikata bez razumevanja, svesnosti o motivima koji pokreu ponaanje). Za inicijativu je potrebna energija, odreeni napon. Osobe sa slabim egom (nerazvijenim bazinim ego sposobnostima za obradu emocija) pucaju pod veim naponom (najee koriste mehanizam cepanja, odlepe). Terapijski rad sa osobama koje imaju Ego deficit treba raditi pod niim naponom. Zapravo, smatramo da ne treba koristiti terapijske tehnike koje vode ka intenzivnijoj ekspresiji emocija (abreakciji emocija, podsticanju emotivnog pranjenja...). esto se susreemo sa uverenjem psihoterapeuta da je dobra psihoterapeutska seansa ona na kojoj je osoba ula u snane emocije, suoila se sa njima, ispoljila ih. Moemo se sloiti sa time da su takve seanse dobre u radu sa klijentima koji imaju jak Ego, neurotinih klijenata koji bazino koriste mehanizam potiskivanja kao odbranu. Kod osoba koje su sposobne za regresiju u slubi ega (kada, na primer, osoba jakog ega, kroz razvoj transefernih oseanja prema terapeutu, pone da se osea kao dete, ili kao beba, ulazi u ta stanja da bi ih prepoznala i razumela...ali se vraa iz njih i nastavlja da funkcionie na razvojno zrelijem nivou...kao i umetnik koji, u nekoj fazi stvaranja dela, podetinji, doe u kontakt sa detetom u sebi...i onda to izrazi u delu, ali pri tome koristi zrele ego mehanizme da bi delo materijalizovao) moemo podsticati regresivna stanja (uite u ta oseanja, suoite se sa njima, prepustite se...ispoljite to...). Kod osoba slabog ega, meutim, preporuljivije je raditi na razvoju mehanizama za obradu emocija koje ne preplavljuju ego, na niem naponu. Ozbiljniji rad na inicijativi moemo otpoeti tek kada podignemo sistem kako bi rekli informatiari. Bazine emotivne sposobnosti i jesu neki operativni sistem ljudske psihe, neki na DOS ili Windows. Mogli bismo tako, u ali, odluiti da napravimo skraenicu D.O.S. za Dovoljne Osnovne Sposobnosti. Tolerancija na ambivalenciju nam daje mogunost da prepoznamo i razumemo u sebi i drugima ono to se u psihologiji zove sentiment, ( sentiment je sloena, steena i relativno stabilna struktura koja obuhvata razliite emocije i stavove usmerene na odreeni objekat - osobu, dogaaj, pojavu), da opaamo i doivljavamo celinu naih iskustava prema odreenom objektu, i da smo u stanju da to toleriemo bez

iskrivljavanja stvarnosti. Tada moemo i da se opredelimo, prevaziemo ambivalenciju i usmerimo se ka objektu ili od objekta tako to znamo ta hoemo, a ta neemo. Tada i naa inicijativa dobija jasan pravac, i pokrenue nas ako ne postoje neke konice koje treba otpustiti. Otputanje tih konica ili zabrana kako ih zovu u Transakcionoj Analizi je jedan od terapijskih poslova u radu sa inicijativom (Davanje dozvole u T.A.). Tada je klijent na potezu. Inicijativa mora da krene iz njega. Terapeut ne treba da krade klijentovu inicijativu. Roditelji to esto rade. Redovno ujemo tinejdere i adolescente koji se ale na ponaanja roditelja koja su kraa inicijative. Na primer: Moja majka uvek ide ispred mene, kao da je sve to ja radim njena stvar, da nju to vie interesuje od mene. Nedavno sa pronala na internetu neki hobi koji mi se uinio interesantnim, i razmiljala da se ukljuim...kad mi je ona povadila gde sve to ima u gradu, brojeve telefona...i ja sam odjednom izgubila volju da to radim...Ona kae da time hoe da me podstakne na inicijativu, da se za neto zapalim...a, u stvari, ubija svaku moju inicijativu, uzima je za sebe...To mora da bude moje, ne njeno...to, jednostavno, ne ivi svoj ivot.... Jedan od problema koji oteavaju razvoj tolerancije na ambivalenciju, njeno prevazilaenje i pokretanje inicijative je i sam jezik kojim se koristimo. Teko je razumeti neto za ta ne postoji re. Malo je rei koje oznaavaju sentimente, sloene sisteme amocija i stavova koje oseamo prema nekome ili neemu. Najee se, kao re koja oznaava sentiment, na primer, navodi patriotizam. Da, to je sloen skup emocija, misli, spremnosti na delovanje...Kako biste, recimo, jednom reju izrekli svoj sentiment prema vaem ocu, majci, bratu...bilo kome ili bilo emu? Moemo se upitati i zato bismo sloene sentimente nazivali jednom reju, ili sa vie rei (na primer straho-potovanje). Jedan od razloga je to to oznaavanjem odnosa reima mi, na neki nain, odreujemo i njihov smer. Straho-potovanje, na primer, oznaava dvosmerni ambivalentni odnos (strah-od neega, potovanje-ka neemu). Setimo se tehnike fokusiranja koju smo pominjali i prikazivali nekoliko puta u ovom tekstu. Jedan od koraka fokusiranja je prepoznavanje celovitog telesnog oseaja vezanog za neki problem (kad se fokusirate na taj problem, osetite kakav je va opti telesni utisak o tom problemu u celini...). To je usmeravanje na prepoznavanje sentimenta, celovite telesne reakcije na sentiment. Ono generalno oseanje vezano za nekoga ili neto. Ne pojedinana emocija, ili stav...ve opti utisak. Sledei korak je bio da traimo re koja bi odgovarala tom optem oseajnom utisku...da oznaimo sentiment. Tada postavljamo pitanje: ta je to u tom telesnom utisku to ga ini tako...lepljivim ili tekim (koju god da smo re izabrali)...i pratimo da li se iznutra, u naem telesnom doivljaju, pojavljuje neki pomak, neka mala promena. Upravo takvu promenu doivljavamo kada nas neto u nama pokrene na inicijativu. Kao da nam je neto iznutra kliknulo, otkailo se...i pokrenulo nas. Terapijski cilj nije da pokrenemo inicijativu, ve da pomognemo klijentu da odradi u sebi neke predradnje koje e dovesti do tog klik-do unutranjeg pokreta. Koje su to predradnje i koje terapijske intervencije mogu da utiu na otkainjanje inicijative?

O.L.I. metod i rad sa inicijativom Naveemo nekoli postupaka koje koristimo u O.L.I. metodu kada radimo na razvoju inicijative, kao i postupke iz drugih terapijskih pravaca koje ukljuujemo u rad na ovoj sposobnosti. Postavljanje ciljeva-razdvajanje ciljeva i sredstava U poglavlju o volji, prikazali smo protokol ivotne strategije u kojem smo naveli i odreene tehnike i metode koje se mogu koristiti prilikom postavljanja ciljeva. Ako ovek

uspe da jasno odredi ta eli, ako jasno postavi cilj, njegova inicijativa e pre pokrenuti ponaanja koja e ga dovesti do cilja. Meutim, ljudi esto postavljaju sebi neke ciljeve koje ne ostvaruju, ili postavljaju ciljeve koji su promaaj, koji ih nee odvesti tamo gde stvarno ele da stignu. Najea greka je u tome to ljudi brkaju ciljeve i sredstva, pa sredstva postavljaju kao ciljeve. Na primer, ako kaete da vam je cilj da kupite novi auto, vi ste pobrkali cilj i sredstvo. Zato vam je potreban novi auto? Kako ete se oseati ako kupite novi automobil? Oseaete se uspenim? Imaete oseaj slobode da moete da stignete negde bez straha da e vam auto stati? Oseaete da vam ide u ivotu, jer moete sebi da priutite bolja kola? elite bolje plaen posao? Morate da se upitate zato. Koja e vam oseanja doneti bolje plaen posao? Oseaj sigurnosti? Oseaj slobode da birate? Kola i posao su samo sredstva da doete do krajnjeg cilja-oseanja ili stanja (ili sentimenta) koje elite, a koja povezujete sa posedovanjem tih sredstava. Zato je vano da razumemo tu bitnu razliku? Zato to, ako smo svesni toga da su na krajnji cilj oseanja ili stanja koja elimo da imamo, a ne neka stvar ili dogaaj, sredstva preko kojih moemo doi do tih oseanja, tada emo shvatiti da se do ciljeva-oseanja moe doi razliitim sredstvima i putevima. Naa inicijativa e imati vie izbora, vie razliitih ponaanja koja moemo da pokrenemo da bismo doli odcoljaeljenog stanja ili oseanja. Neemo se ufiksirati na neko konkretno sredstvo i od njega napraviti ivotni cilj. Strah da neemo uspeti da ostvarimo odreeno sredstvo esto blokira inicijativu. Moda ste uli vic o dva ribolovca. Ide ovako: Dva oveka sede i pecaju. Jedan je doao luksuznim automobilom, sa skupocenim priborom za pecanje, odeven u skupocenu odeu, sa skupim satom na ruci. Sedi, peca i uiva. Drugi je doao biciklom. Obuen je u radniki kombinezon, peca priborom koji je sam napravio za male pare, sat na ruci i nema. Sedi, peca i uiva. Gleda ga ovaj prvi, bogati ribolovac, i ne moe da izdri da ga neto pita: ovee, mogu li da te ne pitam neto, kae prvi. Pitaj me. , kae drugi Gledam te tako kako sedi ovde i gubi vreme pecajui, umesto da radi neto korisno za sebe. poinje prvi sa iznoenjem svog stava. A ta bi to korisno trebao da radim. Pita ovaj drugi. Pa, na primer, mogao bi da otpone neki posao i da zaradi vie novca. Mogao bi da nabavi mree i nekakav mali amac, da ulovi vie ribe, pa da je proda i zaradi vie... I, ta bih sa time? Pa, onda kupi jo jedan amac i mreu, pa zaposli nekoga da radi za tebe...Mogao bi da kupi auto, a ne da se vozi biciklom. Mogao bi da kupi bolje odelo, bolju kuu...ta ja znam, mogao bi sebi da priuti mnogo toga. I onda? ta kad sve to budem imao? Onda si siguran i zadovoljan, uspean, ima sve to ti treba...i onda mirno doe kao ja na pecanje i uiva u ivotu. Ali, ja to ve radim. odgovara mu drugi. Ako se isto oseanje ili stanje moe postii na vie naina, onda je na osobi da izabere onaj nain koji joj najvie odgovara. Nemaju svi ljudi iste potrebe i ne vole svi ljudi isti nain ivota. Govorili smo o etiri motivaciona faktora iz ugla etiri psihoanalitike psihologije (nagoni, objektni odnosi, ego funkcije, doivljaj selfa), i o tome da , obino, jedan od faktora dominira, a drugi se organizuju oko njega. Od naeg motivacionog profila zavisi ta e nas dovesti do emocija i stanja koja elimo. Zapravo, potrebe su sline kod svih ljudi kada govorimo o oseanjima. Svi imaju potrebe da se oseaju sigurno, voljeno, ostvareno, uspeno...ali im nisu isti putevi i sredstva. Nee iste stvari uiniti da se oseamo tako. Ako razlikujeme ciljeve od sredstava, dobijamo slobodu da biramo sredstva. Ali, bitno je i to da

znamo koja vrsta sredstava nas lake dovodi do eljenih oseanja i stanja. Da bismo pomogli klijentima da prepoznaju svoj motivacioni profil, radimo analizu inicijative. Analiza inicijative Analiza inicijative je proces u kojem pokuavamo da razjasnimo dominantnu motivacionu liniju osobe, kako se oko te motivacione linije organizuju drugi motivacioni faktori, koji je smer inicijative (ka razvoju ili ka manipulaciji i nekom obliku parazitiranja) i kakav je kvalitet inicijative. Kako se moe prepoznati motivacioni profil osobe? Iako smo jo u fazi konstruisanja upitnika-protokola za procenu motivacionog profila, izneemo osnovne ideje i pitanja koja, usmeno, kroz terapijski intervju, postavljamo klijentima kada pokuavamo da odredimo njihov motivacioni profil. Ta pitanja se mogu struktuirati u odreeni formular koji zahteva i kvantifikaciju, to nam omoguava da napravimo odreenu skicu motivacionog profila osobe. Na ovaj nain moemo skicirati (jo uvek neprecizno i metodoloki nedoraeno, ali korisno da se pokrene diskusija sa klijentom na temu njegove motivacije i inicijative) sadanju, prolu i buduu inicijativu klijenta. Evo kako to izgleda: Analiza sadanje inicijative Klijentu postavljamo pitanja kao to su sledea: ta pokreete u ivotu, a da to niko ne trai od vas? ta je to to samostalno inicirate (da imate oseaj da to nije spoljanji zahtev, ve neto to dolazi iz vas) u toku jednog prosenog dana? Jedne prosene nedelje? Navedite ta ponaanja redom, kako se odvijaju u toku jednog prosenog dana , koliko esto, koliko proseno traju. Ocenom od 1-10, pored svake aktivnosti koju pokreete, ocenite intenzitet unutranje potrebe koja vas motivie da pokrenete tu aktivnost. Pokuajte da definiete koju od etiri navedene grupe potreba zadovoljavate tom aktivnou i u kojem procentu. Jedna aktivnost moe zadovoljavati sve ili nekoliko grupa potreba u odreenom procentu. Grupe potreba u koje treba da razvrstate zadovoljenja koja dobijate od iniciranih ponaanja su sledee: 1)Telesna zadovoljstva, zadovoljenje potrebe za nekim oblikom telesnog uivanja, rastereenjem neke telesne napetosti. Zadovoljenje potreba kao to su glad, e, potreba za odmorom, seksualna potreba, potreba za drugim prijatnim telesnim senzacijama (na primer, prijatnost vezana za stimulaciju koe u kontaktu sa neim to vam prija, uivanje u gledanju neega privlanog...), uivanje u pranjenju neke napetosti, agresivnog naboja-kroz neku fiziku ili verbalnu aktivnost, potrebe za udobnou, konforom... 2)Odnosi sa ljudima, zadovoljenje potreba za nekim oblikom povezanosti sa drugim ljudima, za uspostavljanjem, popravljanjem, odravanjem nekog odnosa. Potreba za budete prihvaeni, da prihvatite, da pripadate, budete vezani, budete zavisni, da neko zavisi od vas, da budete potrebni, da vas vole, da volite, da vas razumeju, saoseaju sa vama, da razumete druge, saoseate sa njima, da se druite, razmenjujete misli, oseanja, da se oseate sigurnim sa nekim, da imate podrku, da pruate podrku... 3)Uivanje u sopstvenim funkcijama, zadovoljstvo koje vam, samo po sebi, prua obavljanje neke aktivnosti. Uivanje u tome to vam neto dobro ide, to neto dobro radite, to ste sposobni za neto. Uivanje u tome to vas neka vaa vetina ini sposobnijim da se adaptirate, da reite neki problem. Na primer, uivanje u tome to dobro vozite, plivate, reavate matematike zadatke, dobro rezonujete, piete, slikate, to ste pronicljivi, dobro procenjujete situacije ili ljude, snalazite se u prostoru ...nezavisno od toga da li vas neko gleda, da li ete od toga imati neko drutveno priznanje...jednostavno, volite to da radite, uivate u samoj funkciji.

4) Slika o sebi i vrednostima do kojih nam je stalo, zadovoljstvo koje imamo kada razvijamo, potvrujemo, odravamo pozitivnu sliku o sebi ili neemu (nekome) to nam je vredno. Uivanje u ostvarivanju (kretanju ka njima) svojih ambicija i ideala. Oseanje da ispunjavamo neku svoju ivotnu misiju, bilo da je to realizacija naih talenata i ambicija, ili uestvovanje (pripadanje) u neemu to doivljavamo kao vrednost, ideal. Doivljaj sopstvene veliine, ili veliine neega to cenimo i pripadamo mu. Oseaj samopotovanja. Kao odgovore na pitanja koja smo naveli dobijamo jedan spisak aktivnosti, prosenog vremena porvedenog u toj aktivnosti, doivljaj intenziteta motivacije-potrebe koju osoba zadovoljava aktivnostima (ono to osoba prepoznaje da zadovoljava aktivnostima, potrebe se mogu zadovoljavati i nesvesno. Uloga terapeutaje da pomogne u osveivanju, svesnom razumevanju toga koju potrebu klijent zadovoljava kroz neku aktivnost). Odgovori se mogu prikazati i kroz tabelu kao to je sledea:

Tabela ponaanja koja pokreem samoinicijativno u toku jednog prosenog dana Ponaanje koje iniciram Tuiram se Pranje zuba Gledam televiziju Razgovaram telefonom sa drugaricom askam na fejsbuku Izlazim sa drutvom itam knjigu Sluam muziku Jedem uestalost Proseno Ocena Kategorija potreba koje vreme motivacije zadovoljavam +procenat 2 3 3 5 2 1 1 5 3 15 min. 5 min. 60 30 60 180 60 30 15 9 5 7 9 9 10 7 7 8 1(60%),4(20),2(15),3(5) 4(30),2(30),1(30),3(10) 1(90),2(10),4(5),3(5) 2(80),4(20),3(10),1(0) 2(60),1(30),4(20),3(0) 2(50),1(30),4(15),3(5) 1(50),2(20),3(10),4(10) 1(90),2(10),4(0),3(0) 1(90),2(10),3(0),4(0)

Ovo je skraeni spisak aktivnosti koji smo dobili od jedne klijentkinje u periodu adolescencije. Da bismo mogli preciznije da odredimo motivacioni profil moemo zamoliti klijenta da procentualno razvrsta zadovoljstvo koje dobija iniciranim ponaanjem u etiri navedene motivacione kategorije (upie redni broj kategorije i procenat od ukupnog zadovoljstva koji pripada toj kategoriji) i da nam objasni kako je i zato razvrstao na taj nain. Svako inicirano ponaanje moe biti rangirano na vie naina. Na primer, tuiram seako je rangirano sa 1,4,2,3,-pokazuje nam da je dominantni motivacioni izvor za to ponaanje telesno uivanje, zatim odravanje slike o sebi (Ja sam ista osoba), pa dobar kontakt sa drugima (ako odravam higijenu, bolje e me prihvatiti) i, na kraju, uivanje u funkciji (kako dobro to radim, odravam higijenu, brinem o sebi...). Razliiti ljudi bi na razliit nain rangirali potrebe koje zadovoljavaju tuiranjem Neki ne uivaju naroito u toj aktivnosti. Tuiranje im je vie odravanje higijene, ili slike o sebi, nego to je telesno zadovoljstvo. Neko, na primer, voli da pliva jer uiva u prijatnim senzacijama koe ili u

pranjenju energije, drugi dominantno uivaju u svojoj vetini, trei u zadovoljstvu vezanom za to kako ih drugi vide kad dobro plivaju...Da bi klijenti mogli dobro da poveu svoje aktivnosti sa motivacionim kategorijama potrebno je objasniti im znaenje tih kategorija i usmeno prodikutovati o tome ta primarno zadovoljava odreeno ponaanje, a ta se organizuje oko tog motiva. Treba napomenuti i to da ova tabela nije neki standardizovani instrument za merenje motivacionog profila, ve samo sredstvo da se registruju neke tendencije u inicijativi osobe i o tome razgovara sa klijentom. Kada pomnoimo uestalost inicirane aktivnosti u toku dana sa prosenim vremenom provedenim u toj aktivnosti, i dobijeni rezultat pomnoimo sa ocenom motivacije, dobijemo ukupan broj poena za tu aktivnost. Taj broj procentualno raspodelimo u etiri kategorije (onako kako je klijent raspodelio u procentima). Kada bismo podatke iz prethodne tabele obraunali na taj nain, dobili bismo sledee: 2x15x9=270 raspodeljeno po kategorijama 1-60%=162, 2-40.5, 3-13.5, 4-54 3x5x5=75 1-22.5, 2-22.5, 3-7.5, 4-22.5 3x60x7 =1260 1-1134, 2-126, 3-63, 4-63 5x30x9=1350 1-0, 2-1080, 3-135, 4-270 2x60x9=1080 1-324, 2-648, 3-0, 4-216 1x180x10=1800 1-540, 2-900, 3- 90, 4-270 1x60x7=360 1-180, 2-72, 3-36, 4-36 5x30x7=1050 1-945, 2-105, 3-0, 4-0 3x15x8=360 1-324, 2-36, 3-0, 4-0 Ukupan broj poena=7605, kategorija 1=3631.5, kategorija 2-3030, kategorija 3-345, kategorija 4-931.5 Grafiki bismo to mogli predstaviti ovako: 7605

3631 Kateg. 1 3030

kateg.2

931,5 345

Kateg 3

Kateg 4

Moemo uoiti da je dominantna motivaciona kategorija zadovoljenje telesnih potreba (nagonska motivacija), i da je prati motivacija usmerena na odnose sa ljudima (objektnapovezanost). Ego funkcije (adaptacija, princip realnosti) i slika o sebi (ambicije, ideali, narcistika ravnotea) daleko zaostaju u odnosu na prve dve kategorije. Sa istim aktivnostima kao to su ove navedene u tabeli klijentkinja je mogla imati i drugaiji motivacioni profil. Svaka aktivnost moe, u razliitom stepenu, zadovoljavati potrebe iz etiri navedene

kategorije motivacije. itanje knjige, na primer, moe zadovoljavati dominantno potrebe za senzacijama (punjenje, oralna zadovoljstva-upijanje oima), uzbudljivim dogaanjima (triler varijanta), graenjem tenzije i rastereenjem...to zadovoljava motive iz prve kategorije. Osoba, kroz itanje, moe zadovoljavati i potrebe vezane za objektne odnose, vezivati se za likove iz dela, pronalaziti slinosti sa svojim objektnim odnosima, traiti razreenja kroz radnju dela...(to zadovoljava motive iz kategorije objektnih odnosa). Kroz itanje se moe uivati i u sopstvenim ego funkcijama, sposobnostima za razumevanje, analizu, sintezu, predvianje, tumaenje motivacije likova...itanje moe zadovoljavati i potrebe vezane za doivljaj selfa i odravanje narcistike ravnotee. U likovima dela moemo nalaziti sebe, sopstvene ambicije i ideale koji se ostvaruju kroz drugoga. Moemo zadovoljavati blizanaki transfer(lik i ja smo kao blizanci-ja sam spojen sa njegovom veliinom), ogledati se, spajati se sa idealom...Zadavoljavanje motiva iz svake kategorije moe se odvijati na manje ili vie zreo nain, kroz manipulaciju ili aktualizaciju, kroz parazitizam ili kroz uzajamnost. Grafikon sa etiri pravca razvoja inicijative mogli bismo predstaviti i na sledei nain:

Pravci razvoja inicijative

Zadovoljenje nagona

Objektni odnosi

Razvoj ego funkcija Nezrela inicijativa

Doivljaj sebe narcistika ravnotea Nezrela inicijativa

Nezrela inicijativa Nezrela inicijativa

Dominira princip Pokreu se ponaanja zadovoljstva sa usemrena na pregenitalnim simbiotinost, impulsima (oralno, kaenje, zavisnost, analno, falusno), bez kontrolu, integracije u manipulaciju genitalni primat i drugima, igranje bez oseaja za igara, ponavljanje uzajamnost. primarnih objektnih Inicijativa je odnosa, odigravanja. alava ili Ponaanja koja ne tvrdoglava, vode separacaiji i opstruktivna ili individuaciji probojna, intruzivna, nametljiva... Nezreli hedonizam

Pokreu se ponaanja Pokreu se ponaanja usmerena na usmerena na stvaranje i odravanje dostignutih odravanje nerealne, adaptivnih grandiozne slike o sebi mehanizama, navika, ili idealizovanom mentalnih rutina...da se objektu. Osoba odrava bude u pravu, da se narcistiku ravnoteu stvarnost skroji po imidima, lanim meri nae logike, kompenzacijama. mentalnog sklopa, Pokreu se ponaanja zadrtost, zatvoreni usmerena na um.. manipulaciju drugima kako bi podrali lanu kompenzatornu sliku

Zrela inicijativa
Pregenitalni impulsi su integrisani u genitalni primat, zadovoljavanje potreba uklopljeno u princip realnosti, razvijena sposobnost

Zrela inicijativa
Pokreu se ponaanja koja vode separaciji i individuaciji, zrelijim, realistinim objektnim odnosima , sa sposobnou za odravanje optimalne distance. Ponaanja

Zrela inicijativa
Pokreu se ponaanja usmerena ka otkrivanju novih adaptivnih mehanizama, razumevanja stvarnosti, otvaranju vidika. Otvorenost ka promeni. Uivanje u

Zrela inicijativa
Pokreu se ponaanja koja su usmerena ka realizaciji svojih bazinih ambicija, talenata, kretanja ka svojim idealima. Ulae se napor da se osoba priblii svom idealu

Nezrela inicijativa Nezrela inicijativa

Dominira princip Pokreu se ponaanja zadovoljstva sa usemrena na pregenitalnim simbiotinost, impulsima (oralno, kaenje, zavisnost, analno, falusno), bez kontrolu, integracije u manipulaciju genitalni primat i drugima, igranje bez oseaja za igara, ponavljanje uzajamnost. primarnih objektnih Inicijativa je odnosa, odigravanja. alava ili Ponaanja koja ne tvrdoglava, vode separacaiji i opstruktivna ili individuaciji probojna, intruzivna, nametljiva... Nezreli hedonizam sublimacije i oseanje za uzajamnost. Osoba je u stanju da uklopi zadovoljavanje sopstvenih potreba sa potrebama drugih, da odloi zadovoljstvo, uloi trud, napor da bi dola do zadovoljenja, proaktivna je Zreli hedonizam ne tee manipulaciji ve aktualizaciji, pri emu postoji oseaj za uzajamnost i potovanje autonomije druge osobe. Pokreu se ponaanja usmerena na saradnju i uzajamni razvoj.

Nezrela inicijativa

Nezrela inicijativa

Pokreu se ponaanja Pokreu se ponaanja usmerena na usmerena na stvaranje i odravanje dostignutih odravanje nerealne, adaptivnih grandiozne slike o sebi mehanizama, navika, ili idealizovanom mentalnih rutina...da se objektu. Osoba odrava bude u pravu, da se narcistiku ravnoteu stvarnost skroji po imidima, lanim meri nae logike, kompenzacijama. mentalnog sklopa, Pokreu se ponaanja zadrtost, zatvoreni usmerena na um.. manipulaciju drugima kako bi podrali lanu kompenzatornu sliku

otkrivanju novih funkcija, naina razmiljanja, adaptivnih mehanizama. Pokreta je e za znanjem, otkriima, razliitim uglovima vienja...otvoreni um

sebe, to razvija oseaj realistinog samopotovanja. Osoba pokree ponaanja usmerena pribliavanju nekom realistino procenjenom idealuideji, osobi, instituciji, pokretu...Druga osoba se doivljava kao nezavisan centar inicijative.

Kada pogledamo prethodnu tabelu, moemo videti da se pokrenuto ponaanje osobe moe kretati u etiri motivaciona pravca, i u dva suprotna smera. Pravci su motivacione kategorije, a smerovi, u okviru svake kategorije, ka ivljenju na tu raun-parazitizam, manipulacija ili ka ivljenju na svoj raun-aktualizacija, individuacija, uzajamnost. Prikazani grafikon nam govori o raspodeli izmeu pravaca (kategorija) inicijative, ali nam ne govori nita o smeru inicijative. Kako bismo mogli doi do podataka preko kojih bismo definisali smer inicijative? To je mnogo tei i kompleksniji posao od odreivanja pravaca. Radimo na kreiranju upitnika koji bi mogao da nam da adekvatne podatke podesnim za kvantifikaciju smera inicijative po kategorijama, ali smo jo u fazi konstrukcije i probnih testiranja. Za sada, u analizi smera inicijative, koristimo podatke koje dobijamo od klijenata kroz terapijski razgovor, preko odgovora koji nam daju na pitanja vezana za ponaanja koja pokreu. Pitanja su, uglavnom, usmerena na nain na koji iniciraju odreena ponaanja (kako to pokree?),, na reakcije drugih ljudi na njihove inicijative (kako drugi reaguju na to), na posledice iniciranih ponaanja (koje su posledice toga to pokree za tebe i druge, da li osea da se razvija kroz ta ponaanja, da li osea da to pokree druge da se razvijaju, ta osea da dobija kroz ta ponaanja, ta misli da drugi dobijaju od tvojih inicijativa...). Problem sa odreivanjem smera inicijative je u tome to su esto dobiti od iniciranih ponaanje nesvesne, pa ih klijent ne moe jasno verbalizovati. Meutim, kroz terapijski rad, mnoge nesvesne dobiti postaju svesne, i te podatke moemo ubacivati u motivacioni dijagram (naravno, to je, jo uvek, gruba procena koja vie slui za diskusiju sa klijentom i praenje promena, nego u

neke metodoloki potkrepljene dijagnostike svrhe) preko kojega i klijent moe da prati eventualne promene u svom motivacionom profilu. Kada ubacimo i podatke vezane za smer inicijative, dijagram dobija drugaiji oblik-dobija smer gore-dole. Kod adolescentkinje iji smo dijagram prikazali, nakon analize smera inicijative, dijagram je izgledao ovako:

7605

3631 3030

931,5 345

Kateg. 1 kateg.2 Kateg Kateg 4 3

Analiza naina na koji osoba pokree i odrava inicirana ponaanja, naina na koji postie zadovoljstvo, ukazala nam je na to da se radi vie o nezrelim, nerazvojnim nainima zadovoljenja potreba. Ako analiziramo ponaanja koja su nosila najvei broj poena: gledam televiziju, razgovaram telefonom sa drugaricom, askam na fejsbuku, izlazim sa drutvom, sluam muziku, odgovori na pitanja vezana za smer motivacije u ovim ponaanja pokazuju da je, uglavnom, usmerena ka nezrelim (parazitskim) nainima zadovoljenja potreba. U kategoriji zadovoljenja nagona, gledanje televizije je, za nju, uglavnom oralno (gledanje -upijanje) pasivno receptivno zadovoljstvo-gleda lake, zabavne programe, ne analizira sadraj, uglavnom joj gledanje slui za oputanje. Razgovori sa drugaricom su, uglavnom prepriavanje nekih dogaaja, ogovaranje, ko je ta rekao...slue da budu zajedno, da podele iskustva, ali pri tome ne analiziraju svoje i tue motive, ne razmiljaju o moguim reenjima, inicijativama, pokretanju nekih razvojnih aktivnosti. askanje na fejsbuku je uglavnom vezano za razmenu zabavnih linkova, spotova, fotografija...gde si, ta radi pitanja...Sluanje muzike je, takoe, receptivno, bez udubljivanja u analizu sadraja, tekstova, poruke, kvaliteta muzike. Slui da digne energiju ili da opusti. Naravno, nisu sva ova ponaanja u potpunosti usmerena ka infantilnim nainima zadovoljenja potrebe, ali je njihov

smer veinski okrenut ka nezreloj inicijativi. Problemi zbog kojih se obratila za pomo odraz su ovakvog motivacionog profila. Klijentkinja se javila zbog neuspeha na prvoj godini studija, niskog samopouzdanja i samopotovanja, problema sa nedostatkom volje, motivacije za rad i uenje, sukoba sa roditeljima zbog lenjosti i nerada, nedostatka ambicije i neuspeha u vezama (ostavljaju je mladii jer postaje zavisna od njih). Teko da bi, sa ovakvim motivacionim profilom, stvari i mogle da budu drugaije. Jasno je da se sa ovom klijentkinjom, pre rada na inicijativi, moralo raditi na razvoju konstantnosti objekta, tolerancije na frustraciju, tolerancije na ambivalenciju i volje...to je i bila osnova dvogodinjeg terapijskog rada. Motivacioni profil nam je, meutim, dao usmerenje za traenje saveznika u klijentu, onih motivacionih snaga koje bi vodile jaem razvoju radnog saveza. Najjai motivacioni saveznici se nalaze u onim motivacionim kategorijama koje su dominantne, bez obzira na to to je njihov smer obrnut. Nekoga koje dominantno nagonski i objektno motivisan najpre e pokrenuti na terapijski rad mogue zrelije zadovoljenje potreba iz tih kategorija. Kada se u tim kategorijama obrne smer inicijative, ostale kategorije se balansiraju i organizuju oko njih. U praktinom radu sa klijentima to se ogleda u prioritetima po kojima klijenti reavaju probleme. Klijentkinja o kojoj govorimo je oseala da prvo mora da rei probleme vezane za odnose, da bi potom reavala pitanje efikasnosti u uenju, a na kraju nedostatak ambicija, ideala, samopotovanje...Tako se i odvijao terapijski napredak. Prvo je uspela da ostvari zadovoljavajuu vezu (zreliji objektni odnosi+zreliji oralni hedonizam) u kojoj nije bila prilepak, oseala se dovoljno samostalno i sigurno, a ipak imala dovoljno maenja i paenja. Potom je postala praktinija vezano za fakultet-smanjila gubljenje vremena i organizovala vreme za uenje-sa eljom da ga to pre zavri kako bi se oslobodila pritiska i nala neki posao-da je ne dave roditelji i da moe sebi da priuti neka zadovoljstva (neka putovanja, udobnost, standard-nagonska motivacija-zreliji hedonizam). Tek pred kraj terapijskog rada je govorila o tome da je, po nekada, ponosna na to kako razmilja, kako je nala neke strategije za bolje uenje, organizaciju gradiva (ego funkcije, uivanje u funkcijama). Na samom kraju terapijskog rada pokrenula je teme vezane za doivljaj sebe, samopotovanje, ambicije i ideale (Ko sam ja, ta ja hou u ivotu, za ta sam stvorena...imam li neke ideale, kako elim da vidim sebe...). Kada smo, na kraju terapijskog rada, ponovo napravili njen motivacioni profil, grafikon je izgledao ovako:

7605

3631 3030

Kateg. 1

kateg.2 Kateg Kateg 4 3

931,5 345

Sa ovakvim motivacionim profilom, klijentkinja je oseala da je nala sebe, da je postala uravnoteenija, da zna ta hoe i da ima volje da to i ostvari. Meutim, to je i dalje bila osoba koju u ivotu primarno pokreu sline stvari-hedonizam i potreba za vezivanjem, samo to su naini zadovoljenja potreba iz ovih kategorija postali zreliji, a motivacioni uticaj ostale dve kategorije se pojaao i organizovao oko dominantnih kategorija. Kod druge klijentkinje sa kojom smo radili u istom periodu, a koja se obratila zbog problema u vezi (nesposobnost da postavi granice mladiu sa kojim se zabavljala, njegovom dominantnom i, po nekada, degradirajuem ponaanju), motivacioni profil je pokazao dominaciju kategorija 3 (uivanje u funkcijama) i 4 (slika o sebi, potreba za divljenjem, javnim radom-televizije, nastupi u svetu muzike...). Iako je, na poetku terapijskog rada, uglavnom priala o svojoj vezi i problemima da kae ne, ubrzo se fokus pomerio na njena samoostvarenja (veoma je uspena na postdiplomskim studijama, u intelektualnom radu...ali ne dozvoljava sebi da realizuje ambicije u muzici, u tome da bude poznata, da se izloi javnosti-zbog stida od egzibicionizma, izlaganja pogledima mukaraca...). Oslobaanje na tom polju je postalo prioritet. Oseala je da e, tek kada na tom polju razrei probleme, moi da razvije zadovoljavajue pratnerske odnose. Tok terapijskog procesa je to i pokazao. Njene prave zrele inicijative su bile usmerene na realizaciju njenih muzikih talenata, na organizaciju drugih sposobnosti (organizacije, planiranja, komunikacije sa ljudima, nalaenje veza, kompozitora, snimanje materijala) oko realizacije. Kada je osetila da je uhvatila svoj pravac u toj oblasti, usmerila se na promene u svojoj vezi i jasno postavila granice. Moe se desiti da osoba potpuno blokira inicijativu u odreenoj kategoriji. Kada doe do blokade inicijative u dominantnoj motivacionoj kategoriji najee dolazi do depresivnosti, nedostatka enegrije, bezvoljnosti i lenjosti. Osoba postaje sama sebi dosadna (a i drugima). Nita je ne vozi, ne loi se ni na ta. esto se, u radu sa takvim klijentima, koristimo analizom bive inicijative (inicijative koju je klijent imao u prolosti, u bilo kom ranijem periodu ivota. Do tog postupka doli smo sluajno, u radu sa klijentom kojega smo doivljavali kao najdosadnijeg klijenta na svetu. Prikazaemo, ukratko, rad sa njim u narednom primeru. Analiza bive inicijative Primer 35-najdosadniji klijent Sa klijentom kojega sam, samo u svojoj glavi, nazivao smor, najdosadniji klijent na svetu, radio sam na poetku svoje psihoterapeutske karijere (pre oko 25 godina). U to vreme, on je imao neto manje od 40 godina, zaposlen kao slubenik (radio je na alteru jedne institucije), nesvreni student prava (ostalo mu je nekoliko ispita do kraja). Imao je svoj

stan (nasleen), redovnu platu od koje je mogao pristojno da ivi, imao je i devojku sa kojom se zabavljao nekoliko godina, i odreeni ui krug prijatelja sa kojima je odravao kontakte. Prema njegovim reima, vodio je normalan ivot. Problem zbog kojega se obratio za pomoe bilo je neko konstantno stanje apatije, nezadovoljstva, neispunjenosti. Njegov izraz za to stanje bio je mrzi me da ivim. Poeli smo da tragamo za uzrocima njegovog nezadovoljstva i apatije. Meutim, on nikako nije mogao da ih nae. Sve je u redu... govorio je, ali se ja ipak oseam tako. Posao koji je radio za njega je bio o.k., nije bio zahtevan, niti stresan, plata je stizala redovno...I da je zavrio studije, ne bi se oseao bolje...sve jedno mu je ta radi, on radi samo zbog plate. Neke druge ambicije niti oekivanja od posla nema...Sa devojkom je, takoe, bilo u redu. Nisu se svaali, ona nije bila neka zahtevna devojka, iveli su normalno. I drugari su mu bili korektni, bili su tu da se nau kad neto treba da se pomogne, i je on njima pomagao...vidali su se, tu i tamo na sedeljkama...Njegova primarna porodica je, po njemu, bila normalna...obina. Otac je bio praktian ovek, okupiran poslom, graenjem kue...majka domaica, pristojna ena...Nije bilo nekih drama niti veih sukoba u kui...Imao je etiri godine mlau sestru koja se udala, i ivi normalan ivot...Sve u svemu, sve je bilo u redu, samo to je on bio apatian, mrzelo ga je da ivi. Kako je vreme prolazilo, iz seanse u seansu, poeo sam da oseam kako mi je dosadno da radim sa njim. Ba dosadno. Terapijske seanse su se svodile na to da on doe sa konstantnim albama kako je deprimiran, kako ga nita ne ispunjava, a sve je u redu...Postavljao sam pitanja, podpitanja...tragao za uzrocima nezadovoljstva, suoavao ga sa time da je moda u otporu, da izbegava neto neprijatno to bi moglo biti uzrok tog njegovog stanja, ali nije bilo nikakvih novih sadraja koji bi rasvetlili uzroke njegove apatije. Pomisli sam da, moda, ja nisam pravi terapeut za njega i pokuaavao da razgovaram sa njim o njegovim oseanjima prema meni. Meutim, i ja sam bio o.k. za njega, korektan. Ve sam otpoeo razgovore sa jednim kolegom o tome da ga on primi na terapiju, jer sam ja, verovatno, bio u nekom kontratransferu, samo to nisam mogao da razumem svoj kontratransfer. Nije bila problem samo dosada koju sam oseao, ve i glavobolje koje su se javljale pre i u toku seansi sa njim. Imao sam oseaj da u da puknem, i poriv da ga uvatim i dobro prodrmam. Razmiljao sam o tome da li je u pitanju projekcija njegovih oseanja u mene, neka projektivna identifikacija...ili sam ja preneo takva oseanja sa neke svoje primarne figure na njega...ali su mi se sve te misli inile kao puke spekulacije. I, u jednom trenutku, na jednoj od terapijskih seansi na kojoj se opet alio na apatiju, dok su mene bolele dosada i glava, zaista sam i pukao. Jednostavno je izletelo iz mene pitanje izgovoreno sa dosta naboja: Dobro, bre, ovee, da li si ti ikada u ivotu bio neime ispunjen!? Da li si neto radio od srca!? Bilo kada?. (Ve sam se bio ugrizao za jezik i pitao se ta mi bi?, ali mi je, u isto vreme, neto govorilo da je to to sam uradio u redu. Shvatio sam i da mu nisam persirao, bio previe lian, ali da je to moda bolje nego da se bezlino dosaujem) Pogledao me je iznenaeno, (ali ne i apatino) i odgovorio stidljivo zbunjenim tonom: Pa, jesam...ali to je bilo bezveze. ta je bilo bezveze!?, zapitao sam ga. Pa to ime sam bio ispunjen...to su bile neke gluposti, uzvratio je. Daj, molim te, priaj mi malo o tim glupostima i bezveznim stvarima koje su te ispunjavale, ove ozbiljne i normalne ubie i tebe i mene od dosade (Tek tada sam se udio sebi. Ajde to mi je neto izletelo, ali zato to i nastavljam na isti nain?. Nekako mi nije zvualo terapeutski, permisivno, nedirektivno i neutralno...). Nasmejao se (po prvi put) i odgovorio: Deljao sam drvo...pravio neke figure...i time se zamajavao po ceo dan, umesto da radim neto korisno, poteno.... ije su to rei? , prekinuo sam ga pitanjem. aletove. On me je uvek ismevao zbog toga, nazivao zamlatom i zgubidanom...da sam bar pravio stolice i stolove, pa da me da u stolare...a ja sam pravio neke gluposti...i onda sam, odjednom, prestao to da radim i opametio se... (E, ba si se opametio, pomislio sam). Bili smo na samom kraju seanse, pa

nisam hteo da produbljujem temu, ve sam ga pitao samo da li ima neto od toga to je pravio dok se nije opametio. Ma, ima tih gluposti pun podrum...sve se nakanjujem da ih pobacam.... Pitao sam ga da li bi mogao da mi donese neku od tih gluposti, da vidim. Pogledao me je belo, kao da se pita Jel ovaj lud? ta e mu gluposti iz podruma, ali je utivo dogovorio da hoe. Na sledeem sastanku sam doiveo ok. Uao je sa kesom u kojoj je bilo neto neobinog oblika i promrmljao: Evo, doneo ja jednu moju skalameriju (uz nervozan, bojaljiv smeak). Daj da vidim, ba me interesuje-rekao sam (primetivi da sam radoznao, i da me ne boli glava). Kad je izvadio skalameriju iz kese, razrogaio sam oi i zinuo. Iako ne psujem pred klijentima, izletelo mi je: Jebo te, ti si ovo napravio!? Ugledao sam predivnu umetniku skulpturu, veoma sloene konstrukcije, izuvijanih, isprepletenih spirala od drveta koje su inile savrenu polifonu celinu...i poeleo da je imam, da je gledam kad poelim. To mi se veoma, veoma retko deava. Klijent me je gledao zbunjeno, kao da, sa jedne strane, oekuje da u mu rei kakva glupost, na to si troio vreme!, dok sa druge strane vidi iskreno oduevljenje. Gleda me iznenaeno, izgleda mi kao da misli jel ovaj lud. Klimnuo je glavom. Ali, ovo je umetniko delo. Ovo je izuzetno-izgovorio sam, zaboravivi na terapijsku situaciju i neutralnost (stvarno nisam mogao da budem neutralan.) Zanemeo je, spustio pogled...inilo mi se kao da e da zaplae. Pitao sam ga kako se osea. Promaeno, odgovorio je, kao da sam promaio ivot. Gledao sam u figuru i utao. ta da mu kaem? Pa, i jeste promaio ivot. Razmiljao sam o tome kolika je sila potrebna da bi se u sebi suzbila takva kreativnost. Da oveka zaboli glava od toga, da ti doe da pukne. Razmeo sam glavobolje koje sam imao dok sam radio sa njim. utali smo neko vreme, a onda sam ga pitao da li bih mogao da kupim ovu skulpturu. Odgovorio mi je da je glupo da prodaje beskorisne stvari koje se vuku po podrumu, i da mogu da je uzmem ako mi se svia kao poklon. Usprotivio sam se, rekavi da ne mogu da primim kao poklon neto to ima veliku vrednost, ali bih ipak voleo da kupim njegovu skulpturu. Onda smo se cenjkali u obrnutom smeru. On je pokuavao da me ubedi da mi proda skulpturu po nekoj simbolinoj ceni, tek da ispadne da sam platio, a ja da ga ubedim da platim neku sumu zbog koje se ne bih oseao loe jer sam dobio neto vredno u bescenje. Na kraju smo uspeli da se dogovorimo o pristojnoj ceni (iako sam, i dalje, imao oseaj da je to prilino jeftino...a on je otiao sa oseanjem da je primio novac zato to ja elim da ga ohrabrim, da mu inim uslugu, ne zato to skulptura stvarno vredi, ve da bih ga podigao). Ostavio sam skulpturu u radnoj sobi. U narednih nedelju dana gotovo da nije bilo osobe koja je ula u tu sobu, a da me nije pitala gde sam nabavio skulpturu, ko je umetnik, gde bi mogla da se pogledaju i kupe njegova dela...Kada sam mu to saoptio, usledilo je dugo utanje. Na pitanje kako se osea povodom toga, odgovorio je: znai, ipak sam promaio ivot...zbog toga me nita ne ispunjava. Da li je sada kasno?. Odgovorio sam mu da sada moe da se bavi time, a da ga niko ne smatra zamlatom. Da mi izgleda da bi od toga mogao da zarauje pristojno, jer se prilian broj ljudi interesovao za njegove radove. Pitao sam ga da li mogu da im dam njegov broj telefona. Odgovorio je potvrdno. Nae naredne senase su postale veoma ive, sa puno emotivno proivljenih sadraja vezanih sa njegov odnos sa ocem. U meuvremenu je rasprodao skalamerije iz podruma i poeo da pravi nove...Njegova inicijativa je buknula. Danas ivi u inostranstvu, ima nekoliko svojih galerija, ivi dobro od svoje umetnosti i nimalo nije dosadan, ni sebi, ni drugima. A mene ne boli glava kad pomislim na njega. Drago mi je to se nisam oslobodio tog bola tako to bih ga prosledio kolegi. Nauio sam i to da je dobro da ovek ponekad pukne, ak i ako je u ulozi psihoterapeuta. Psihoterapijska pravila i preporuke su dobre smernice za rad, osim onda kada nisu.

Analiza inicijativa iz prolosti, onoga to je, u nekim periodima ivota, osoba samostalno pokretala, za svoju duu, onoga to je ispunjavalo i motivisalo, esto unosi u psihoterapijski rad vane sadraje koji nam rasvetljavaju dinamiku osobe-njene pokrete ka neemu, i snage koje su sputavale te pokrete i dovodile do formiranje odreenih kompromisnih tvorevina, ili onoga to u O.L.I. metodu nazivamo kontravetinama. Na slian nain moemo koristiti i analizu budue inicijative, onoga to bi klijent pokretao kad bi oseao da je to mogue ili da ima prava na to. U analizi budue inicijative esto koristimo tehniku koju nazivamo arobni tapi. Analiza budue inicijative-arobni tapi arobni tapi je tehnika koja je usmerena na to da ispitamo kako bi klijent funkcionisao u optimalnim uslovima, kada ne bi bilo spoljanjih i unutranjih sila i prepreka koje sputavaju njegovu inicijativu. ta bi radio, ta bi samoinicijativno pokretao kada bi imao arobni tapi kojim bi mogao da mahne i stvori idealne uslove u kojima bi ispoljavao sebe. Damo mu, kobajagi arobni tapi u ruke, i zamolimo ga dam opie kako ivi, ta radi, ime se bavi...da nam opie svoj idealni dan, nedelju...kakav bi bio, kako bi se oseao. Neto slino smo opisali u poglavlju o volji i kreiranju ivotnih strategija-traei od klijenta da definie trenutno stanje i idealno stanje u nekim vanim ivotnim kategorijama. Kod arobnog tapia, meutim, podstiemo klijenta da, za trenutak, zaboravi na stvarnost, objektivne okolnosti i prepreke, svoje subjektivne konice...To nije podsticanje na matanje, ve pokuaj da se prepoznaju srni motivacioni faktori koji su blokirani klijentovim doivljajem stvarnosti i sopstvenih mogunosti. Zajedno sa klijentom analiziramo njegove elje i potrebe koje stoje iza aktivnosti koje bi obavljao pod idealnim uslovima. U koju od pometutih motivacionih kategorija spadaju, koji im je smer...kao i u analizi sadanje inicijative. Potom mu oduzmemo arobni tapi i razgovaramo o tome da li je neto od onoga to je ostvarivao uz pomo arobnog tapia mogue ostvariti i bez njega, da li neka druga sredstva moe da upotrebi kako bi doao do idealnog stanja ili mu se pribliio, ta ga koi u tome. edukacija o oseanjima i svrsi

Davanje dozvole T.A.

NASTAVAK U SLEDEEM BROJU IDEJA: Razvoj inicijative podeliti po uzrastu-deija, adolescentna, odrasla...onda po tome da li je usmerena na zadovoljenjenagona ili na self, zatim, po kvalitetu, da li ukljuuje uzajamnost ili je egocentrina, po oblastima: potrebe: seksualne, samousavravanje: intelektualno, telesno, socijalno, duhovno...na potrebeza moi: poslovno, novac...

Sposobnost za ljubav i bazine emotivne sposobnosti

Ljubav kao umee-Fromova teorija
Puno je toga napisano o ljubavi kao oseanju, ali malo o ljubavi kao sposobnosti. Erik From je, dodue, pisao o ljubavi kao umeu i pokuao da objasni iz ega se to umee sastoji. Meutim, mislimo da Fromovo razlaganje ljubavi na komponente nije ilo dovoljno u razlaganje te sloene sposobnosti i da nije pokazalo iz kojih atoma se sastoji sloeni molekul ljubavi. U ovom tekstu emo pokuati da, konsultujui razliite izvore iz etiri psihoanalitike psihologije (teorije nagona, self psihologije, ego psihologije i teorije objektnih odnosa) malo detaljnije ralanimo kapacitet za zaljubljivanje i ostajanje u ljubavi, ljubav kao sloenu sposobnost. Da ponemo prvo od Froma (1990): Je li ljubav umee? Ako jeste, ona zahtijeva znanje i trud. Ili je ljubav ugodno osjeanje koje se raa sluajno, neto to ovjeka obuzme ako ima sreu? Ova mala knjiga se zasniva na prvoj pretpostavci, dok danas veina ljudi nesumnjivo vjeruje u drugu. injenica je da ljudi ne smatraju ljubav nevanom. Oni su gladni ljubavi: iako gledaju bezbroj filmova o sretnim i nesretnim ljubavima, iako sluaju stotine triavih pjesama o ljubavi ipak e jedva ko pomisliti da bi ita trebalo nauiti o ljubavi. To se udno stanovite zasniva na vie pretpostavki koje, ili pojedinano ili kombinirano, tee da ga podre. Veina ljudi shvata problem ljubavi ponajpre kao problem kako biti ljubljen, a tek onda kao problem voljenja, kao problem neije sposobnosti da voli. Zato je za njih problem: kako biti ljubljen, kako biti vredan ljubavi. U tenji za tim ciljem oni slede nekoliko puteva. Jednim se naroito slue mukarci, a to je put koji im obeava uspjeh, mo i bogatstvo, koliko socijalna granica neije pozicije doputa. Drugi su put osobito izabrale ene, one se trude da budu privlane, negujui telo, ureujui odeu itd. Ostali se naini postizavanja privlanosti, koje usvajaju i mukarci i ene, sastoje u razvijanju ugodnih manira, zanimljive konverzacije, u skromnosti, dobronamernosti, u nastojanju da se bude od koristi. Mnogi od naina da postanemo vredni ljubavi isti su kao i naini kojima postiemo uspehe: zadobiti prijatelje i uticajne ljude. Zapravo, ono to veina ljudi u naoj kulturi podrazumeva pod biti vredan ljubavi u sutini znai -biti popularan i imati seksipila. Poto smo usvojili stanovite da se nema ta uiti o ljubavi, druga premisa je pretpostavka da je problem ljubavi problem objekta, a ne problem sposobnosti. Ljudi vjeruju da je voleti lako, ali je teko nai pravi objekt ljubavi, ili pravu osobu koja bi nas volela. Za to stanovite postoji vie razloga ije poreklo moramo traiti u samom razvitku modernog drutva. Jedan je razlog velika promena u izboru objekta ljubavi koja se zbila u dvadesetom veku. U viktorijansko doba, kao i u mnogim tradicionalnim kulturama, ljubav veinom nije bila spontano lino iskustvo koje je moglo dovesti do braka. Naprotiv, brak je bio ugovaran prema konvenciji ili izmeu porodica partnera, ili pomou branog pregovaraa, ili bez takvih posrednika. Brak je sklapan iz socijalnih motiva, a pretpostavljalo se da e se ljubav razviti poto je brak ve sklopljen. U poslednjih nekoliko generacija ideja romantine ljubavi je postala gotovo univerzalna na Zapadu. U Sjedinjenim Dravama, mada obziri konvencionalne prirode nisu potpuno odsutni, ljudi u velikoj meri trae romantinu ljubav, lini doivljaj ljubavi, koji ih zatim treba da dovede do braka. Ta nova ideja slobode u ljubavi morala je znatno uveati vanost objekta nasuprot vanosti funkcije. S tim je faktorom usko vezana i druga karakteristina osobina savremene kulture. itava se naa kultura zasniva na apetitu za kupovanjem, na ideji uzajamno korisne razmjene.

Srea savremenog oveka sastoji se u zadovoljstvu koje mu prua gledanje izloga i kupovanje svega onoga to on sebi moe priutiti da kupi, bilo za gotovinu, bilo na otplatu. On (ili ona) promatra ljude na slian nain. Za mukarca je privlana devojka, a za enu privlaan mukarac, nagrada koju trae. Privlaan obino znai zgodan omot osobina koje su popularne i traene na tritu personalnosti. Ono to specifino ini linost privlanom zavisi o modi vremena, u fizikom kao i duhovnom smislu. Dvadesetih godina bila je privlana djvojka koja pui i pije, koja je neuglaena i izazovna; danas moda vie zahteva privrenost domu i povuenost. Pri kraju devetnaestog i na poetku ovog veka mukarac je morao biti agresivan i ambiciozan danas mora biti drutven i tolerantan, kako bi imao privlaan omot. Na svaki nain, ovek se zaljubljuje u partnera takvih ljudskih kvaliteta kakve su dostupne njegovoj vlastitoj mogunosti razmenjivanja. Spreman sam, dakle, za pogaanje: predmet mora biti poeljan sa stanovita njegove socijalne vrednosti, a u isto vrijeme mora me eleti uzimajui u obzir sve moje otvorene i prikrivene osobine i mogunosti. Tako se dve osobe zaljubljuju kad oseaju da su nale najbolji raspoloivi predmet na tritu, uvaavajui ogranienja vlastitih prometnih vrednosti. Kao i pri kupovanju nekretnina, esto prikrivene mogunosti, koje se mogu razviti, igraju znatnu ulogu u tom pogaanju. Ne bi nas trebalo iznenaditi da u drutvu, u kojem trina orijentacija prevladava i u kojem je materijalni uspjeh vrhunska vrednost, i ljudski ljubavni odnosi slede obrazac razmene koji vlada na tritu roba i radne snage. Trea greka koja vodi do pretpostavke da nema niega to treba uiti o ljubavi lei u zbrci izmeu poetnog doivljaja zaljubljivanja i trajnog stanja ljubavi ili, bolje reeno, ostajanja u ljubavi. Ako dvoje ljudi koji su bili stranci, kao to svi mi jesmo, iznenada dopuste da se zid izmeu njih srui, osete bliskost, sjedinjenost, taj trenutak sjedinjenja jedan je od najblaenijih, najuzbudljivijih doivljaja u ivotu. Taj doivljaj je jo krasniji i udesniji za osobe koje su bile osamljene, izolovane, neljubljene. To udo iznenadne intimnosti esto je olakano ako je spojeno sa seksualnom privlanou i zadovoljenjem, ili njima podstaknuto. Meutim, ta vrsta ljubavi nije po samoj svojoj prirodi trajna. Dva se bia dobro upoznaju, njihova intimnost gubi sve vie svoj udesni karakter, dok njihov antagonizam, njihovo razoaranje i uzajamna dosada ne ubiju i ono to je jo preostalo od prvotnog uzbuenja. Ipak, oni to sve ne znaju na poetku: zapravo, oni uzimaju intenzitet zanesenosti, ono ludovanje jednoga za drugim, kao dokaz intenziteta njihove ljubavi, dok to moe svedoiti samo o stupnju njihove prethodne usamljenosti. To stanovite da nita nije lake nego voleti ostalo je i dalje preteno shvatanje o ljubavi uprkos obilnim dokazima o suprotnom. Nema gotovo nijedne aktivnosti, ili pothvata, koji, kao ljubav, zapoinju s tako velikim nadama i oekivanjima, a koji se ipak tako redovno izjalovljuju. Kad bi to bio sluaj s bilo kojom drugom aktivnosti, ljudi bi bili radoznali koji su razlozi tom neuspehu i ta bi ovek mogao uraditi da to pobolja ili bi se, naprosto, odrrekli svakog nastojanja. Budui da je to drugo nemogue kad se radi o ljubavi, ini se da postoji samo jedan nain da se prevlada neuspeh u ljubavi da se istrae razlozi tom neuspehu i da se nastavi sa prouavanjem smisla ljubavi. Prvi korak u tom nastojanju je spoznaja da ljubav predstavlja sposobnost, umee, ba kao to je ivot umee; ako elimo saznati kako se voli, moramo i dalje nastojati u istom smislu kao to to moramo initi kad elimo svladati bilo koje drugo umee, recimo muziku, slikarstvo, drvodeljstvo, umee medicine, ili inenjerstva. Koji su nuni stupnjevi u ovladavanju bilo kojim umeem? Proces ovladavanja umeem moe se prikladno podijeliti na dva dela: jedno, ovladavanje teorijom, i drugo, ovladavanje praksom. Ako elim ovladati umeem medicine, moram prvo poznavati injenice o ljudskom telu i o razliitim bolestima. Kad imam sve to teorijsko znanje, nisam nikako merodavan u oceni umea medicine. Postau majstor tog

umea tek posle velike prakse, dok se rezultati mog teorijskog znanja i moje prakse ne stope u jedno u moju intuiciju, tu sutinu majstorstva u svakom umeu. Ali, i pored svladavanja teorije i prakse, postoji i trei faktor nuan da netko postane majstor u bilo kojem umeu ovladavanje umeem mora biti na najvii cilj. Nita nam u ivotu ne sme biti vanije od tog umea. To vrijedi za muziku, medicinu, drvodjelstvo a i za ljubav. I moda ovdje lei odgovor na pitanje zato ljudi u naem drutvu tako rijetko pokuavaju da savladaju to umee, ak uprkos svojim oitim neuspesima. Uprkos duboko ukorijenjenoj udnji za ljubavlju, gotovo se sve drugo smatra vanijim od ljubavi: uspjeh, presti, novac, vlast gotovo svu svoju energiju upotrebljavamo da saznamo kako da postignemo te ciljeve, a vrlo se malo trudimo da ovladamo umeem ljubavi. Zar se samo ono smatra za vredno truda ime se moe stei novac, presti, a ljubav, koja koristi samo dui, ali je nekorisna u modernom smislu, predstavlja luksuz na koji nemamo pravo troiti mnogo energije? Kako bilo da bilo, mi emo dalje razmatrati umee ljubavi u smislu prrethodne podele: prvo u razmatrati teoriju ljubavi a to e obuhvatiti vei deo knjige, i zatim u razmatrati ljubavnu praksu tek onoliko koliko se moe rei o praksi na ovom kao i na bilo kojem drugom podruju.... Iskustva u radu sa klijentima u naoj dugogodinjoj psihoterapeutskoj praksi uverila su nas da su, u krajnjoj analizi, svi psiholoko emotivni problemi ljubavne prirode, da su povezani sa nekim nedostatkom sposobnosti voljenja sebe, drugih, rada, ivota...Frojd je govorio o tome da je silj psihoterapije da se osoba osposobni da voli i radi. Mislimo da je to jedan te isti cilj. I sposobnost za rad je produkt ljubavi. Zato emo ovu sloenu ljudsku sposobnost malo detaljnije analizirati da bismo dostigli, makar u izvesnoj meri, prvi Fromov uslov-teorijsko razumevanje ljubavi kao umea. Da vidimo ta je o tome From rekao. Odakle ljubav i da li je stvarno aktivnost? Igrom evolucije i svojim stalnim razvojem, ovjek postaje prva vrsta izbaena iz svoje povezanosti sa prirodom. Od ivotinjskih meuodnosa, voenih preteno instiktom, u njemu ostaje samo trag i ono to mu se deava kroz ivot, nije vie odreeno sigurnim sponama prirode, ve njegovim vlastitim snagama i borbom. Svest o tome da za njega nita nije predvieno, da njegova egzistancija nije osigurana i uljuljkana u naruje prirode, svest da e taj ivot, ionako nesiguran, neizbeno zavriti, a on tu nee moi nita, svest da je sam u svom postojanju - u oveku izaziva strah i usamljenost, koju From naziva "izolovanou". Ona izaziva stid, nelagodu i anksioznost, ako je ne uspemo savladati, ona izaziva povlaenje iz stvarnog sveta, pri emu on nestaje, to nije nita drugo nego ludilo. Kroz istoriju, razvili su se razliiti pokuaji savladavanja izolovanosti: a) Orgijastika stanja - ulazak u stanje transa, prilikom rituala, u grupi ljudi. Tako oseamo povezanost sa grupom, sa drugim ljudima, a i ostatak sveta nestaje, pa se nemamo iz ega osecati izolovani. Odjek ovakvih rituala u modernim, zapadnim kulturama, jeste uivanje droge i alkohola, ili seksualni odnosi, podstaknuti samo eljom da se doivi orgazam. Rezultat ovih stanja je intenzivan, kratkotrajan i snano obuhvata i psihu i telo. b) Komformizam - utapanje u grupi ljudi, potreba da uguimo ili sakrijemo sve to nas ini posebnim, da bi smo bili deo neega, da ne bismo bili sami. Gubi se individualnost, prihvata nametnuto miljenje, a potreba da budemo drugaiji zadovoljava se nevanim, sitnim detaljima. c) Stvaralaka aktivnost - stvaranje kreativnog ili umetnikog dela sa kojim umetnik srasta, spaja se i prestaje biti izolovan. Kako ovi naini sjedinjavanja, oito, nisu zadovoljavajui ni trajni, ljudskom rodu ostaje samo - ljubav, sila koja dri na okupu porodicu, drutvo i spreava plimu ludila. "Bez

ljubavi, ljudski rod ne bi mogao opstati ni jedan dan." (Fromm E, 1990) Ljubav nije sve ono to njome smatramo. Ponekad je to simbiotika povezanost, slina vezi majke i fetusa, u kojoj su oboje potrebni jedno drugome. Psihika simbioza ima dva oblika, sadistiki - aktivan i mazohistiki - pasivan. Potinjavanje drugih pod svoju kontrolu ili stavljanje sebe pod tuu vlast - nita od toga nije ljubav. Ona je aktivnost u kojoj pojedinac ne gubi, ve zadrava ili ak pronalazi svoje ja. Iako je aktivnost, ona nije poput radnog vremena, provedenog u mukotrpnom radu za tue ciljeve, neusmerenog na vlastito zadovoljstvo, izgraivanje i pronalaenje, ali materijalno produktivnog. Ljubav ne proizvodi nita, ali smo usmereni na to da dajemo, u nju ulaemo aktivno uee. Davanje nije odricanje od svoga, ve dokaz da u nama postoji ivot, da imamo ta da pruimo onoj osobi koju volimo. Davanje znai i dobijanje. "U inu davanju neto je roeno i obe osobe koje uestvuju u tom inu zahvalne su za ivot koji je za njih roen." ta nam je to potrebno za ljubav? Davanje koje znai primanje, nemogue je bez iskrenosti i odsustva sebinosti. Ljubav je mogua samo za zreo karakter, jer se on, kao takav, ne plai dati sebe. Potrebne su jo neke osobine. a) Briga - nju najbolje pokazuje briga majke za dete. Ljubav trai da nesebino i aktivno podstaknemo razvoj i rast osobe koju volimo. "ovjek voli ono oko ega se trudi i trudi se oko onoga to voli." b) Odgovornost - u ljubavi imamo dovoljno energije da odgovorimo na potrebe osobe koju volimo, otkrivi ih sami ili vodjeni njenom sugestijom. c) Potovanje - znamo ko je zbilja objekat nae ljubavi, pruamo sve to imamo, dobro znajui sve mane voljene osobe, ne pridajui joj osobine koje bismo zeleli da je karakteriu. d) Poznavanje - omoguava da zanemarimo svoju emotivnu reakciju i voljenu osobu vidimo kao to se ona vidi. Prodiremo u dubinu njene linosti i znamo kako joj pomoi. Na ovaj nain pokuavamo otkriti tajnu ljudske prirode, jer ako se odreknemo kognitivnog puta, misli i destrukcije, nasilja i rastavljanja jedinke, to je samo unitava, ostaje nam samo put ljubavi. To sjedinjenje daje nam oseaj da smo postali jedno sa voljenom osobom i sa celim svijetom, da smo upoznali. No, ovom oseaju spajanja mora predhoditi kongitivno poznavanje psihikih osobina osobe koju volimo. Eh, briga, odgovornost, potovanje, poznavanje...to su takoe sloene, zrele sposobnosti ukljuene u ljubav do kojih treba doi i za koje, takoe, postoje odreeni preduslovi, sposobnosti koje su u njih ukljuene. I ove lego kockice sastoje se od manjih koje su u njih ugraene. Meutim, pre nego to preemo na dublju vivisekciju ljubavi kao sposobnosti, da se pozabavimo jo malo nekim Fromovim zapaanjima o ljubavi kao sposobnosti: Ljubav i polnost Ljubav, osim odgovora na problem izolovanosti, prua jo jedno reenje - bioloke potrebe za sjedenjenjem suprotnih polova. Osim seksualnog nagona, imamo elju da se psihiki spojimo sa drugim polom. U inu telesnog spajanja nastaje novo bie, pa se, tako, i u psihikom spajanju ljubavnici ponovo raaju. From se suprostavlja Freudu, tvrdei da libido nije samo nagon, da pol za sobom povlai osobine linosti, karakteristino izraene kod mukaraca i ena i da, sjedinjavanjem sa partnerom suprotnog pola, mi teimo i za sjedinjenjem tih osobina. Kao u Platonovoj prii o Androginom biu koje je nekada postojalo (muko i ensko u jednom biu), pa su ga bogovi podelili...i sada svako trai svoju drugu polovinu da bi se oseao celim.

Koga mi volimo?-Vrste ljubavi Ljubav je aktivnost usmerena na jednu osobu, ali tako da kroz nju uimo da volimo celi svet i sve ljude. Ljubav se ne meri objektom koji volimo, ve umeem kojim ga volimo, njega i celi svet. (o transcedentosti u ljubavi, i povezanosti sa svim oblicima ljudske delatnosti govoriemo kasnije) Usmjerena je na razliite objekte, i tako razlikujemo razliite vrsta ljubavi: a) Bratska ljubav - osnova svih vrsta ljubavi. Prema svakom ljudskom biu oseamo brigu, odgovornost, potovanje i poznavanje. Ona povezuje ravnopravne ljude, voena je potrebom da se upozna, da se ne sudi povrno, ve da se prodre u dubinu tue tuge, straha, nemoi. Odlikuje se saoseanjem i eljom da se pomogne. Moemo rei da je ovaj oblik ljubavi u osnovi psihoterapeutskog stava. b) Majinska ljubav - javlja se u dva vida. Prvi je briga i odgovornost za telesni rast i razvoj, a drugi je ulivanje volje i ljubavi za ivotom. Razvija oseaj da je divno biti iv, ali je taj oseaj mogu samo ako i sama majka to osea. Usmerena je ne samo na malo dete, ve na dete koje raste, razvija se i osamostaljuje se, to je najtei trenutak za majku ako nije nauila da voli druge ljude. Nesebina je i bezuslovna, dobijamo je besplatno, samo zato to postojimo, i ne moramo se boriti za nju. Sa druge strane, postoji oeva ljubav, koja je uslovljena i koju moramo zasluiti zadovoljavajui postavljene kriterijume. c) Erotska ljubav - elja za potpunim sjedinjenjem i stapanjem sa drugim ljudskim biem. Ova ljubav nije zaljubljenost, ni seksualno privlaenje, ni razgovor o intimnim stvarima, ni sloboda da se svaamo, ni zajedniki pogled na ivot, ni sebinost u dvoje. Ona je pomalo od toga svega, i odluka da emo iveti za tu osobu koju odlikuju osobine svojstvene samo njoj. Ljubav je i in volje i individualna privlanost. d) Ljubav prema sebi - briga za sebe, kao posebnu linost, bez koje ne bismo imali hrabrosti otvoriti se i dati sebe. Razlikuje se od sebinosti, jer sebinst nije ljubav - samo prazna osoba pokuava da se utopi u samo za sebe omiljenim bogatstvima. ovjek koji voli ljudska bia, sasvim prirodno, voli i sebe, jer je i on ljudsko bie. e) Ljubav prema Bogu - potreba za sjedinjenjem sa vrhovnom biem. Moemo je posmatrati kroz razvoj ljudskog drutva i kroz razvoj pojedinca. Pokuavajui da se sjedini sa prirodom od koje se postepeno odvajao, ovek je najprije oboavao njene delove (ivotinje, biljke), potom toteme, zadim predmete, kao proizvode svojih ruku, da bi napokon, postavi svestan sebe, dao bogovima ljudsko oblije. Najpre je vladao matrijarhat, potreba za majinom bezuslovnom ljubavlju, a potom se pojavio lik Boga koji zahteva, kanjava, uslovljava i nagradjuje, dakle Bog koji je imao lik oca. Dalji razvoj pojma Bog ogleda se u tome to se on gubi kao lik, kao bie i poistoveuje se sa onim to jesu njegove vrednosti - pravda, ljubav, samilost... Od stepena razvoja pojedinca zavisi da li e u Bogu traiti majku ili oca, dakle da li ce uiti o Bogu, ili ga prihvatiti kao nain ivota i postati deo pravde, samilosti i ljubavi. Ljubav u doba... kapitalizma Ljubav je, prema Fromu, aktivnost karaktera. Stoga je neosporan uticaj sredine koja menja i oblikuje karakter. Zbog zakona ponude i potranje, gubljenja individualnosti u procesu rada, zbog zavisnosti od ogromnog broja ljudi, kapitalizam zahteva (i stvara) robote zadovoljne ivotom, jednostavne za upotrebu, "podeene da trguju i da troe" . Nedostatak ljubavi meu pomenutim robotima je primetan. Oseajui da neto nije u redu, ljudi gree u dva shvatanja. Prvo, tumae brak kao tim dvoje ljudi, koji sarauju i potpomau se, svaki

okrenut svojim ciljevima i zatvoren za ostatak sveta. Drugo, ljubav se shvata kao neto to proizilazi iz savrene seksualne tehnike. Kritikujuci Freuda, From zakljuuje da je relacija upravo obratna - da je savren seksualni ivot rezultat ljubavi. Iz ova dva shvatanja proizlaze razliite "pseudo ljubavi". To su: a) vezanost za majku - mukarac u eni trai majku, oekuje od nje nesebinu ljubav, podrku, divljenje, sve ono to pruza majka detetu. b) vezanost za oca - mukarac stalno trai pohvalu, vee se za nadreenog, uspean je u karijeri, ali je prema enama hladan i rezervisan ili u odnosu sa njima uzima ulogu strogog oca. c) loi odnosi meu roditeljima - nisu spontani u odnosu prema deci, atmosfera je esto napeta, dete se povlai u sebe, a kada odraste pokuava da, u odnosu sa voljenom osobom, namerno izazove svau, kako bi se reila napetosti. d) idolopoklonika ljubav - osoba gubi svoje "ja", voljena osoba je objekat oboavanja, idealna i bezgrena, sve dok razoarenje u nju ne dovede do traenja novog idola. e) sentimentalna ljubav - ljubav se proivljava ili kroz druge ljude, ili kroz sanjarenje nekog para o idealizovanoj prolosti i budunosti, umesto ivljenja u sadanjosti. f) projekcija - svojih mana na partnera ili svojih ambicija na decu. "Praktina" upotreba Zavravajui svoju knjigu, From navodi nekoliko zahteva koji se moraju savladati pre bilo kojeg umea. To su disciplina, koncentracija, strpljenje i fokusiranost na eljeno umee kao na glavni cilj. ( Takoe sloene sposobnosti koje zahtevaju preduslove). Za umee ljubavi, vano je da prevaziemo vlastitu sebinost (o narcizmu i ljubavi govoriemo kasnije) i ljude prihvatimo objektivno, a ne kroz sebe. Vano je imati i veru -( "kvalitet izvesnosti i vrstina koju imaju naa uvjerenja", videemo kasnije kakvu ulogu u toma igra konstantnost objekta ljubavi, sposobnosti tolerancije na frustraciju i ambivalenciju, sposobnost neutralizacije, sposobnost da se ali...) Verujemo u osobu koju volimo, u njenu ljubav, u njenu linost, ali i u sebe i svoje "ja". Moramo, verujui u ljude, verovati u oveanstvo, verovati da su "ovekove mogunosti takve da e ... biti sposobne da izgrade socijalni poredak kojim vladaju principi jednakosti, pravde i ljubavi. (prisetimo se Eriksonovog bazinog poverenja i ta je potrebno da se ono razvije). Pored vere, moramo imati hrabrost da se predamo i shvatiti da je tee voleti nego biti voljen. (I hrabrost je osobina koja se sastoji iz niza sposobnosti. Prisetimo se Kohutovog teksta o hrabrosti, nuklearnom selfu i selfobjektima, grandioznom selfu i idealizovanom roditeljskom imagu...ta je sve potrebno za veru i hrabrost.) Nakon to je naveo tolike brojne primere u kojim okolina porie vanost i sutinu ljubavi, Fromm postavlja zavrno pitanje. Da li je mogue voleti, a iveti u toj takvoj okolini? I daje odgovor. Oslanjajui se na veru u oveanstvo, kao jedan od stepenika ka ljubavi, zakljuuje: potreba za ljubavlju skrivena je, ali postoji. Postoji ansa da ona jednom prevlada, da se stvarnost promeni i ljubav bude prihvaena kao vrhovni zakon. Lepo bi bilo kad bi tako bilo. Ali, da magarac ne bi crkao do zelene trave, valja ispitati mogunost da se voli i u svetu takvom kakav je. Moda je ak i to mogue. Zapravo, da bi pomogli oveku da se izbori sa svojim emotivnim, psiholokim problemima, moramo mu pomoi da ovlada sposobnou ljubavi to je vie mogue. Naravno, da bismo u tome uspeli, moramo i sami znati kako se to radi (ne samo teorijski, ve i u praksi) i imati volju da to i primenjujemo, da nam, kako From ree, ovladavanje umeem bude najvii cilj. Koliko je onih koji su spremni za takav poduhvat?

Tri Frojdove teorije o ljubavi

Spomenuli smo Platona i mit o androginu. Kroz razmatranja tog mita moemo videti dva vana Platonova doprinosa razumevanju ljubavi koja su centralna i u kasnijim Frojdovim gleditima. Prvi Platonov doprinos je upravo taj mit o dvojnim biima (muko i ensko u jednom-androgino bie) koji objanjava poreklo ljubavi. Prema toj prii, nai preci su bili sastavljeni od dve osobe u jednoj. Zbog oseanja ugroenosti takvom moi u ljudima Zevs ih je prepolovio na dva bia, ostavljajui svako od njih nekompletnim i sa veitom enjom da nau svoju drugu polovinu i spoje se sa njom. Takoe, u Simpozijumu, Diotima govori o tome da fizika lepota moe biti transformisana kroz sukcesivne korake na metaforikoj lestvici ljubavi, u ljubav prema mudrosti i apstraktnim vrlinama. Obe te ideje, ljubav kao ponovno nalaenje i sublimacija elje, ugraene su u psihoanalitiku teoriju. Kroz psihoanalitiki metod, Frojd je doao do toga da su razliiti oblici ljubavi koje je posmatrao povezani jedni sa drugima i da dele zajednike koren u iskustvima iz detinjstva. U tome su mu posebno bila od koristi zapaanja o ljubavi koja je dobio kroz analizu transfera (prenosa oseanja sa znaajnih osoba iz detinjstva na terapeuta). Iako su Frojdova zapaanja o prirodi i genezi ljubavi bila revolucionarna, on nije napravio opsenu i sveobuhvatnu teoriju o ljubavi. Zapravo, moemo rei da je Frojd kreirao tri razliite teorije o ljubavi (Bergmann M., 1987) Frojdova prva teorija o ljubavi je sadrana u Tri eseja o o teoriji seksualnosti (Freud, 1905) i u dva kasnija lanka (Freud 1910, 1912). To je poznata teorija o ljubavi kao ponovnom nalaenju, koja je moda najvei Frojdov doprinos razumevanju ljubavi. Prema tom gleditu, ljubav je akt ponovnog nalaenja zato to voljena osoba nesvesno predstavlja edipalnog roditelja. Ljubavi je inherentno svojstveno da je konfliktna jer ona mora evocirati predstavu roditelja kako bi generisala strast, ali ta povezanost mora ostati nesvesna da ne bi seksualnost bila inhibirana tabuom incesta. Srena ljubav evocira predstavu roditelja bez okidanja tabua incesta. Druga Frojdova teorija ljubavi je sadrana u lanku O narcizmu (Freud, 1914). Ranijoj ideji da je ljubav ponovno nalaenje edipalnog roditelja Frojd je dodao da voljena osoba, takoe, moe predstavljati idealizovani aspekt sebe (selfa). Takva ljubav restaurira stanje savrenosti spajanjem voljenog bia sa idealnim selfom osobe. Bergman (Bergmann, 1980) je pronaao treu Frojdovu teoriju o ljubavi ugraenu u tekstu Instikti i njihove promene(Freud 1915). U tom lanku, Frojd je definisao ljubav kao stav ega (t.j. Selfa), koji je odreen ulogom voljenog bia u zadovoljavanju svih potreba osobe, ne samo seksualnih. To je mnogo kompleksnije vienje ljubavi od prethodnih teorijskih pogleda. Ono se vie odnosi na trajnu ljubav nego na zaljubljivanje. Frojdova trea teorija sugerie da je zreli ego preduslov za ljubav, jer kreiranje ljubavnog stava zahteva integraciju viestrukih impulsa i afekata, ukljuujui i neprijateljske afekte. (sugerie neophodnost razvijenosti prethodnih sposobnosti o kojima smo govorili-tolerancije na ambivalenciju, na frustraciju, integrativne funkcije ega...). Pre doprinosa koje su dali ego psiholozi, Frojd je video tu sposobnost kao prirodni sled instiktualnog razvoja i zato je smatrao genitalnost kao preduslov za ljubav. U treoj teoriji ljubavi Frojd poinje da posmatra ljubav kao emociju, a ne kao sublimaciju instikta. Tako objekt ljubavi postaje jedinstven, a ne lako zamenjiv kao objekt nagona. Kao posledica toga dolazi Frojdov zakljuak da je ljubav vie od instikta, da je totalni ego ukljuen u voljenje svojih objekata. U lanku O Intrapsihikoj funkciji zaljubljivanja, Bergman (1980) demonstrira kako su Frojdove ideje o ljubavi modelirane na njegovoj topografskoj teoriji snova. Ljubav je transfer libida sa figura iz detinjstva na neku figuru u sadanjosti, okinut kada sadanja figura

evocira nesvesnu predstavu primarnog objekta ljubavi. Kada se te dve predstave spojekondenzuju, ljubav se pojavljuje kao i manifestni sadraj sna. Naalost, ljubav se moe i rasprsnuti u vazduhu kao san letnje noi nakon buenja. Nije udo to je Frojd bio pesimistian u vezi sa romantinom ljubavlju. Sa topografskog stanovita, ljubav je samo san, iluzorno obnavljanje prolosti, konstruisano da bude realno u sadanjosti, i predodreeno da bude razoarenje u budunosti. Sa prednostima koje donosi strukturalni model, smatra Bergman, postaje mogu potencijalno optimistiniji pogled na ljubav. Srena ljubav moe biti vie od ponovnog nalaenja . Bergman je (1971) bio jedan od prvih koji su doprineli novim razumevanjima ljubavi prema kojima su preedipalne odrednice inkorporirane u strukturalni model ljubavi. Kako? Bergman nije samo proirio teoriju o ljubavi tako to je ukljuio preedipalna iskustva, ve je istakao i vanost postedipalnog ivota i kreativnu upotrebu simbolikog procesa u kreiranju ljubavnog odnosa koja ide izvan repetitivnog ponovnog nalaenja primarnog objekta ljubavi. Naa potreba za ljubavlju je, prema Bergmanu, ukorenjena u bazinom karakteru ljudske prirode. Ljudsko bie nema volju ni da ue u svet bez zagrljaja dobrodolice svoje majke. Potvrde za ovakvo stanovite nalazi u picovim (pitz 1945) nalazima vezanim za hospitalizam (decu u domovima) koji, prema njemu, potvruju postojanje instikta smrti koji mora biti predupreen povoljnim balansom libida. Taj libido, ta ljubav, mora doi od sredine. Primarno poreklo kapaciteta za ljubav lei u simbiotikoj vezi sa majkom. Simbioza je subjektivni izvor potrebe za jedinstvom , stanja koje se, delimino, moe ponovo nai u stanju zaljubljenosti ili prave ljubavi. Meutim, kapacitet da se uiva u tom ponovnom nalaenju spojenosti u ivotu odraslih nije zagarantovana samo srenom simbiozom u detinjstvu. Uspeh u procesu separacije-individuacije je preduslov za sreno jedinstvo i poremeaji u procesu separacije ine to da je stanje jednosti sa voljenom osobom ispunjeno anksioznostima vezanim za gubljenje osobenosti i guenje u simbiozi, za invazivnost voljene osobe, probijanje granica...koji umanjuju kapacitet za ljubav odrasle osobe. Uspena separacija-individuacija je, meutim, samo prvi preduslov kapaciteta za ljubav. Produena bespomonost detinjstva praena je brojnim iskustvima emocionalnog i telesnog zadovoljstva koja razvijaju oseanja nene ljubavi kao i senzualnog zadovoljstva i to dovodi do strastvenosti edipalne ljubavi i podstie edipalni konflikt. Agresivnost edipalnog deteta odgovara agresivnosti koja dolazi od roditelja, ekscesivna roditeljska agresivnost komplikuje edipov konflikt koje e dete morati da razrei kako bi volelo kao odrasla osoba. Iako Edipov kompleks nosi u sebi emotivne zavrzlame, on je i preduslov kapaciteta za ljubav. Edipov kompleks se mora transformisati, a ne raspasti. Koncept nestajanja Edipovog kompleksa (Freud 1924) nije samo nekonzistentan sa Frojdovim stanovitem o neunitivosti elje, ve je u suprotnosti i sa njegovom teorijom o ljubavi kao ponovnom nalaenju. Da je nestajanje Edipovog kompleksa mogue, dete bi ostalo bez objekta koje e teiti da ponovo nae kroz neki drugi odnos. Neki nalazi, koji govore da podizanje deteta od strane veeg broja osoba umanjuje njegov potencijal za ljubav kao odrasle osobe, potvruju to vienje. Ako je detinja ljubav podeljena, kao odrasla osoba ono e imati previe objekata za ponovno nalaenje od kojih ni jedan nema dovoljno emocionalnog znaaja da zadovolji. Ponovno nalaenje veeg broja objekata ljubavi u jednoj osobi je mogue, ali to zahteva veliku integrativnu aktivnost za koju mnogi nisu sposobni. (Bergman, 1987) Ponovno nalaenje je relativno jednostavno kada postoji dobar voljeni prototip. Meutim, kada su rani objektni odnosi bolni ili razoaravajui, ponovno nalaenje ponavlja destruktivni odnos. Bergman je (Bergman, 1971) je postavio i novi konceptkontranalaenje (ili suprotan izbor) koji je definisao kao kompulsivno izbegavanje osoba koje su kao originalni objekt. Kontranalaenje izbegava destruktivnost

patolokog ponovnog nalaenja, ali ljubavi baziranoj na kontranalaenju nedostaje strasna uverenost u ljubav prema voljenoj osobi kao kod ponovnog nalaenja. Tako da, prema Bergmanovim opisima, i kontranalaenje izgleda kao problem, izbor manjeg od dva zla. U svojim kasnijim radovima (Bergman, 1987) on je uneo pozitivniju verziju kontra nalaenja. Primetio je da ljubav moe biti zasnovana na fantaziji o novom objektu koji lei rane zadobijene od strane roditelja. Leei objekt je neko od koga se oekuje da e proiriti potencijal osobe za sreu tako to e pruiti emocionalna iskustva kao to su ohrabrivanje, optimizam ili ogledanje (empatiju) ono to je nedostajalo u primarnim odnosima. Traganje za leeim objektom osobu iznutra ispunjava nadom, mada je predisponirano za razoarenje ako su nade suvie velike. Ipak, traenje ljubavi koja lei je progresivno-ono gleda unapred, u novu budunost koja nije ponavljanje prolosti. Iako Bergman nije bio eksplicitan u tome, koncept leee ljubavi treba razlikovati od kontranalaenja jer je zasnovan na traenju neega dobrog, a ne na prostom izbegavanju loeg. Lekovita ljubav ne moe da obezbedi vezu sa neijim infantilnim objektima ljubavi, ali moe da oivi umrtvljene potencijale za oseanje zadovoljstva i intimnosti. Leea ljubav sadri neke misterije koje jo treba ispitati i razjasniti. Kako osoba uopte dolazi do predstave leee ljubavi ako ona nije zasnovana na ranijem iskustvu? Iako Bergman to nije elaborirao, njegovi komentari sugeriu da poreklo predstave o leeoj ljubavi moe da potie iz dve razliite zone iskustva: prvo, elja za leeom ljubavi moe biti formirana kroz simboliku elaboraciju trenutaka i delova iskustva, ukljuujui prolazne momente povezanosti i zadovoljstva koji su proivljeni ili direktno ili kroz posmatranje zadovoljavajue ljubavi koju dobijaju drugi. Druga zona iskustva je interpersonalno iskustvo iz postedipalnog perioda ili iz perioda ivota odrasle osobe. Bergman je (Bergman, 1988)smatrao da promene u ljubavi u ivotu odrasle osobe mogu reorganizovati sposobnosti individue za ljubav. Emocionalne potrebe koje nisu zadovoljene u detinjstvu mogu biti naknadno zadovoljene u ivotu odrasle osobe i takva odrasla iskustva zadovoljenja mogu da doprinesu evoluciji novih libidinalnih prototipova (obrazaca voljenja). Iako je bolja varijanta od patolokog ponovnog nalaenja, potraga za lekovitom ljubavlju komplikuje ljubav. Divergencija elja za poznatim figurama iz detinjstva i elja za novim, lekovitim objektom sa druge strane, stavlja velike zahteve pred kapacitete ega za integracijom, i svaki realni objekt moe otii (ili biti naputen) ako se bilo koja od ove dve oprene tenje ne ispuni. Frojdova klasina formulacija iz prve teorije o ljubavi-da je ljubav uhvaena u kontradikciju izmeu elje za incestuoznim i neincestuoznim, mora se proiriti da ukljui drugu fundamentalnu kontradikciju u dinamici ljubavi. Ljubav moe, takoe, biti rastrzana konfliktom izmeu elje za poznatim, ali povreujuim objektom, sa jedne strane, i elje za leeim objektom sa druge. (esta tema ljubavnih romana, ili serija, a i esto pitanje vezano za ivotne izbore partnera: Zato nekoga privlai veza sa osobom koja je povreuje, a ima nekoga ko joj sve pruaZato se, uopte, dvoumi). Ve smo napomenuli da je jedna od kontradikcija u dinamici ljubavi i sukob izmeu potrebe za jedinstvom sa voljenim biem i straha od stapanja, gubljenja individualnosti.

Intrapsihike funkcije ljubavi

Ljibav ispunjava seriju intrapsihikih funkcija. Bergman je (Bergman, 1980) identifikovao etiri takve funkcije:

1. Strast ljubavi pospeuje transfer libida sa infantilne predstave iz nesvesnog, gde zadovoljenje nije mogue, u sadanje, neincestuozne interpersonalne veze, gde je zadovoljenje dostupno. 2. Ljubav simboliki restaurira izgubljeni objektni odnos iz detinjstva 3. Ljubav restaurira, u izvesnoj meri, raj simbiotikog jedinstva 4. Ljubav lei rane povrede i deprivacije U svom radu Bergman povremeno pominje jo tri funkcije ljubavi: 5.) Ljubav moe da povrati narcistiku ravnoteu kroz projekciju ego ideala na voljenu osobu (Frojd, 1914). (Voljena osoba moe, uivanjem u onome to joj dobija od partnera, da hrani i ego ideal svog ljubavnika. Osoba osea kako je dobra i sposobna da voli, prui zadovoljstvo partneru-to je realizacija sopstvenog ego ideala. Bolji sam kad sam sa tobombudi najbolje u meniProjekcija ego ideala u voljenu osobu ini nas savrenima jer smo u vezi sa svojim idealom u voljenoj osobi, ali i obratno, sposobnost partnera da primi ini nas savrenim jer posedujemo mo zadovoljavanja, mo ljubaviLjubav zadovoljava uzajamno narcistiko ispunjenje ). 6.) Heteroseksualna ljubav moe uvrstiti polni identitet time to sadri identifikaciju sa suprotnim polom (Razumevanje, empatija i identifikacija sa potrebama suprotnog pola uvruje identifikaciju sa sopstvenim polom) 7.) Stena ljubav moe restaurirati detinji kapacitet za igru (u odrasloj osobi)kapacitet da se povee fantazija sa objektivnom stvarnou u zajednikoj interpersonalnoj stvarnosti (ko bajagi stvarnost). Sve ove funkcije, naravno, imaju i svoju patologiju, ali su i deo normalnog ljubavnog ivota. Zaljubljivanje i ostajanje u ljubavi Bergman je naglasio razliku izmeu zaljubljivanja i ostajanja u ljubavi. Zaljubljivanje evocira infantilno, dok ljubav zahteva zrelost. Zaljubljivanje moe da vodi do trajne ljubavi, ali nema kraljevskog puta iz jednog u drugo. Kompletan put zahteva navigacionu vetinu budnog ega. Pet ego funkcija su posebo vane na tom putu: 1) Ljubav zahteva testiranje realnosti da bi se uvideli realni kvaliteti voljene osobe. 2) Ego mora da integrie reprezentacije prethodnih objekata ljubavi sa novim objektom da bi se dostigla snana ljubavna struja. (da povee oseanja vezana za primarne objekte ljubavi-roditelje, sa osobama koje voli kao odrasla) 3) Ego mora da se suprotstavi silama superega i da zatiti novu ljubav od tabua incesta. (da povee oseanja vezana za primarne objekte sa novim objektima, ali da to ne pokrene i zabrane vezane za incest koje su asocirane sa primarnim objektima) 4) Ego mora da dri pod kontrolom zahteve ida koji insistiraju na potpunom zadovoljenju. (novi objekti ne mogu zadovoljiti potrebe na isti nain na koji su to inili roditelji, ve na naine koji odgovaraju zrelim osobama) 5) Ego mora da sprei patoloki izbor objekta pregovaranjem izmeu potreba za ponovnim nalaenjem, sa jedne strane, i potreba da se nae siguran objekt ljubavi, sa druge strane. (ako se trai novi objekat koji je slian starom, povreujuem, oekuje se razreenje, ispravljanje odnosa, happy end, i zato su interesantniji partneri koji su slini originalnom povreujuem objektu, da bismo kroz odnos sa njima ispravili taj tip odnosa. Meutim, poto se, uglavnom, samo ponovi

povreda, jer se ponavlja obrazac steen sa originalnim objektom, ne dolazi do razreenja. Siguran objekt ljubavi bi mogao biti dobro korektivno emocionalno iskustvo, ali siguran novi objekt nije interesantan, jer sa njim nemamo ta da ispravljamo. Na ego moe postati svestan toga, i upravljati potrebom za ponavljanjem, usmeravati nas na izbor zdravijeg, sigurnijeg partnera. Moemo videti da je Bergman video ljubav kao kompromisnu formaciju, kompleksnu integraciju viestrukih elja i objektnih odnosa iz svakog razdoblja razvoja, zajedno sa njihovim anksioznostima i odbranama. Zato ima mnogo oblika ljubavi sastavljenih od razliitih kombinacija i sastojaka i razliitih reenja konfliktualnih izazova koje oni postavljaju. Sve neobinosti ljubavi, neobini rituali, perverzije i preduslovi za ljubav, mogu se razumeti kao ekspresija potekoa u integraciji tih brojnih inilaca. Nema iste ljubavi, kao to nema ni iste perverzije. Svaka ljubav sadri kontradiktorne emocionalne sile, i integraciju tih sila, to ini da je ljubav mnogo vie od jednostavnog ponovnog nalaenja. Bergman (Bergmann, 2001) daje i listu prepreka zrelom ljubavnom odnosu: -Destruktivna mo prisile ponavljanja (repeticije kompulsije)- potreba da ponavljamo traumatine odnose -Nerazreeni Edipov kompleks optereenost ljubavi incestuoznim tenjama i zabranama. Patoloki narcizam-nesposobnost da se voli drugi, centriranost na sebe Zahtev da se objekt transformie-potreba da se drugi menjanjaju u prema naim zahtevima Agresivni nagonZavist i ljubomora Sa tako puno prepreka koje treba savladati nije ni udo to sreemo tako malo zrelih ljubavnih veza kod odraslih. (Bergman je jo bio i milostiv u nabrajanju prepreka. Kasnije emo ih navesti jo.). Na sreu, postoje i neki saveznici u tom tekom traganju za zrelom ljubavlju: -Uvid i samospoznaja -Zahvalnost -Sposobnost pratanja

Psihoterapija i poveanje kapaciteta za ljubav

Psihodinamski pristup u psihoterapiji prua mogunost za poveanje kapaciteta za ljubav. U psihoanalizi, kroz transfer oseanja na terapeuta, pojavljuju se potisnuta ljubav vezana za arhaine predstave voljenih objekata koja se pomera na analitiara. Naravno, taj proces je konfliktan: kada se ljubav oslobodi potiskivanja, ona je jo uvek uhvaena u konflikt

iz detinjstva. Sr psihoanalitikog postupka je interpretiranje tih konflikata i nesvesnih pomeranja na analitiara. Osloboen od potiskivanja, od konfliktnih zapetljavanja i vezanosti za analitiara, libido moe ponovo da trai objekte u realnom svetu. Pri tome, postojei prototipovi su osnova za ponovno nalaenje. Klinika situacija je, meutim, mnogo komplikovanija kada su postojei prototipovi modeli za destruktivno ponavljanje. U analizi zakvih klinikih problema Bergman (Begmann, 1982) citira Frojdovo razlikovanje izmeu transfera koji su isto ponavljanje nekog ranijeg odnosa, i transfera koji su revidirano izdanje. Ovaj drugi vid transfera revidira stari prototip kombinovanjem sa novim iniocima koje osoba nalazi u odnosu sa analitiarem (Freud, 1905). Taj transfer kao revidirano izdanje omoguava klijentu da prihvati povezanost u analitikoj situaciji koja se zasniva na prihvatanju i razumevanju, kao zameni za mnogo primitivnije oblike zadovoljenja. U tradicionalnoj analizi, analitiki odnos je neophodan i pospeujui kontekst za analitiki rad, ali je oivljavanje i rasvetljavanje infantilnih konflikata ono to je od presudnog znaaja za promenu. Meutim, tamo gde nedostaju funkcionalni prototipovi ljubavi, iskustvo novih, drugaijih interakcionih obrazaca u okviru analitikog odnosa mogu igrati vaniju ulogu u tretmanu. Tada transferni odnos koji revidira stare obrasce moe dovesti do novog zadovoljavajueg odnosa ili moda do dugo traene ljubavi koja lei. Iskustvo analitikog odnosa moe tako postati baza za nove libidinalne prototipove (obrasce voljenja). Ako uporedimo Frojdovo vienje ljubavi sa Bergmanovim, moemo uoiti veliko pomeranje u naglasku. Frojd je video ljubav sa topografskog stanovita, prema kojem do ljubavi dolazi kada se predstave arhainog objekta ljubavi spajaju sa figurama iz tekueg ivota. Prema Frojdovom miljenju, ljubavni ivot individue je repetitivna serija sukcesivnih ponovnih nalaenja istih osnovnih prototipova. Prema Bergmanovom gleditu, ljubavni odnosi takoe formiraju serije, ali te serije nisu uvek determinisane samo ponavljanjem. Inovacije i otkria mogu takoe da igraju znaajnu ulogu u sledu ljubavnih odnosa, unosei u te serije progresivno usmerenje. Iz Bergmanove perspektive, teorijski naglasak je pomeren od ponavljanja na promenu, od ponovnog nalaenja starih prototipova na progresivno kreiranje novih modela ljubavi pod uticajem novih iskustava zadovoljenja koja se dogaaju u psihoanalitikom tretmanu ili u ivotu osobe.

Terapijski odnos, vaspitanje i zrela ljubav

Vienje terapijskog odnosa kao vaspitnog procesa kroz koji dolazi do uenja klijenta o zrelim nainima voljenja i proirivanja kapaciteta za ljubav daje i Scott Peck (1987). Ako bismo izvukli sutinu svih tehnikih pojmova psihoanalitikog metoda i naina delovanja analitiara u odnosu prema analizantu, mogli bismo, svakodnevnim renikom, rei da je odnos analitiara prema analizantu zrela ljubav. ta je to zrela ljubav? Peck je definie teleoloki. Ljubav je, po njemu, volja da se proirimo da bismo potpomogli sopstveni i tui duhovni razvoj i sazrevanje. Zrelost ljubavi ne odreuje intenzitet oseanja, ve svrsishodnost aktivnosti. Osoba moe, sa intenzivnim oseanjem, iz velike ljubavi, jer ne moe bez voljene osobe... i slinih emocija, initi mnoge stvari koje su destruktivne za razvoj voljene osobe. Dete se moe uguiti roditeljskom ljubavlju. Ljubav je, dakle, odreena kao aktivnost koja potpomae duhovni razvoj onoga prema kome je usmerena. ivot je teak, tako poinje Peck svoju knjigu, ivot predstavlja niz problema. Da li emo da kukamo nad njima ili da ih reavamo i nauimo svoju decu da ih reavaju. Disciplina je osnovno orue za reavanje ivotnih problema. Bez discipline ne moemo nita reiti.

Ovo je samo jo jedan nain da se govori o prihvatanju principa realnosti. Jung je rekao da je neuroza uvek zamena za legitimnu patnju. Tenja da se izbegavaju problemi i emotivna patnja koju donosi suoavanje sa njima je osnova mentalne bolesti. Izbegavajui pravu patnju koju stvara suoavanje sa problemima, izbegavamo i razvoj koji je produkt procesa reavanja problema. Vaspitanje i psihoterapija su procesi koji bi trebalo da pomognu vaspitaniku da prihvati patnju i nunost suoavanja sa problemima i iskustvom bola koje oni nose. Disciplina je osnovno orue u reavanju ivotnih problema. Disciplina se sastoji od tehnika patnje ili sredstava za konstruktivno doivljavanje bola. Peck ih navodi etiri: 1) Odlaganje zadovoljstva; 2) Prihvatanje odgovornosti; 3) Posveenost istini; 4) Balansiranje. Problem nije toliko u sloenosti ovladavanja ovim oruima, ve u volji da se ona upotrebe. Volja da se ona upotrebe je ljubav. Ove tehnike patnje oito predstavljaju jedan vrednosni sistem. Unutranja instanca koja bi bila odgovorna za sprovoenje ove vrste discipline ( humanistiki Super Ego ) formira se pod uticajem osoba koje su sposobne i voljne da se ponaaju vole disciplinovano. Disciplina ( ova vrsta discipline ) se prenosi procesom identifikacije, a volja da se disciplina koristi zrelom ljubavlju. Disciplinovana ljubav je osnovno sredstvo formiranja kohezivnog humanistikog Super Ega. ( Super ega ili savesti koja nije progoniteljska, ve potie iz potrebe da se odri dobro oseanje sebe). Odlaganje zadovoljstva je proces planiranja i rasporeivanja patnje i zadovoljstva u ivotu tako to se prvo suoavamo sa neprijatnou da bismo je pregurali i time poveali zadovoljstvo. Dete postepeno ovladava sposobnou da tolerie napetost, odlae neposredno zadovoljenje i energiju ulae u ovladavanje razliitim vetinama kroz koje se odloeno rastereuje napetost i dobija zadovoljstvo na naine koji su prikladniji realnosti, sredini u kojoj ivi i njegovom uzrastu. Mnogima to ne uspeva. Govorili smo o tome vezano za bazine emotivne sposobnosti. Odlaganje zadovoljstva je sposobnost koja je vezana za celovitost i konstantnost objekta i ovladavanje tolerancijom na frustraciju. Balansiranje je vrsta discipline potrebna da se disciplinuja disciplina . To je disciplina koja nam daje fleksibilnost. U vaspitanju i psihoterapiji ono je neobino vano. Inae dobro pravilo moe postati prepreka ukoliko se stalno ne vodi rauna o trenutnoj realnosti. Frojd je, kada je u pitanju analitika tehnika, izbegavao izraz pravila i isticao da su to samo preporuke ija se vrednost mora ponovo proveravati u svakoj novoj situaciji. Stavljanje u zagrade starog iskustva, priguivanje poznatog da bi se prihvatilo nepoznato je proces kome se ljudi veno opiru. Pojave otpora i transfera u terapiji su oigledan primer ove inertnosti psihe. Meutim, da bi se postiglo balansiranje, potrebno je prethodno izgraditi stabilan sistem reagovanja. Balansiranje se ne raa iz haosa, ve je proces postepenog labavljenja stabilne strukture. Moramo razviti Ego ili Super Ego da bismo doveli u pitanje krutost ili neprikladnost nekih njegovih aspekata. U terapiji, u radu sa osobama koje nisu razvile tzv. intaktni Ego i koherentni Super Ego, potrebno je prvo raditi na njihovoj izgradnji i strukturisanju ( tehnike izgradnje Ega o kojima govore ego psiholozi, proces identifikacije sa analitiarem ). U vaspitanju, normalno, put ka autonomiji vodi preko identifikacija sa vaspitaima, heteronomnih faza u kojima se stvara dovoljno snana struktura linosti koja moe da podnese razlabavljivanje i preispitivanje bez opasnosti raspadanja.

Preduslovi za razvoj kapaciteta za zaljubljivanje i ostajanje u ljubavi

Kernberg (1974) je govorio o preduslovima u razvoju osobe koji su potrebni da bi se razvio kapacitet za zaljubljivanje i ostajanje u ljubavi, kao i o posledicama do kojih dolazi ako

osoba ne razvije te preduslove. Inidividua mora da dostigne dva razvojna stadijuma da bi se uspostavio normalan kapacitet za zaljubljivanje i ostajanje u ljubavi: Prvi stadijum, kada se rani kapacitet za ulnu stimulaciju erogenih zona (posebno oralni i koni erotizam) integrie sa kasnijim kapacitetom za uspostavljanje potpunog objektnog odnosa (konstantnost objekta). To praktino znai da je osoba u stanju da integrie svoje potrebe za nenou sa doivljajem druge osobe kao posebne, autonomne linosti, koja nije samo produetak njenih potreba. Razvija se kapacitet za aljenje, krivicu, i brigu (jer drugi vie nije samo objekt za zadovoljenje potreba) to rezultira u produbljavanju svesnosti o sebi i drugoj osobi i poetak je razvoja kapaciteta za empatiju i vie nivoe identifikacije sa drugim. Dostizanje ove razvojne faze omoguava razvoj kapaciteta za zaljubljivanje, ukljuujui kapacitet za nenost, i zreliji oblik idealizacije od one koja je karakteristina za primitivne mehanizme cepanja, kao i izvesni kapacitet za identifikaciju i empatiju sa objektom ljubavi. Drugi stadijum razvoja je puna integracija genitalnosti u ljubavni odnos (to se postie razreenjem edipalnog konflikta) u kojem potpuno genitalno uivanje ukljuuje u sebe raniji erotizam povrine tela (senzualnost) u kontekst potpunog odnosa sa objektom, ukljuujui komplementarnu seksualnu identifikaciju. To znai da osoba moe da spoji nenost i seksualnost, da vidi svog partnera kao autonomnu osobu sa kojom ima odnos uzajamnosti. Dostizanje ove faze omoguuje dalje produbljivanje uzajamne identifikacije i empatije izmeu partnera. Integracija genitalnosti u ljubavni odnos omoguava prelazak iz stanja zaljubljenosti u stanje ljubavi. Pregenitalne tenje (potreba za stapanjem, idealizacija, koni erotizam, senzualnost, nenost...) se uklapaju u genitalni primat (zadovoljavaju se u okviru genitlne seksualnosti, ali nisu dominantne potrebe). Nenost se proiruje na puno seksualno uivanje, idealizacija postaje zrela privrenost nekom idealu koji predstavlja voljena osoba ili nekom idealu vezanom za to ta par eli da postane. (ulaganje u razvoj veze kakva se eli). Takva idealizacija se vie ne zasniva na nezrelim mehanizmima cepanja, niti na potrebi za reparacijom iz depresivne pozicije razvoja, ve na zrelim idealima vezanim za nain ivota koji osoba eli da vodi sa svojim partnerom. Genitalnost dovodi do intenzivne meusobne identifikacije partnera za vreme orgazma, do identifikacije sa svojom seksualnom ulogom i komplementarnom ulogom partnera. Javlja se doivljaj uzajamnosti, uivanje u sopstvenom zadovoljstvu i zadovoljstvu koje pruamo partneru. Za razliku od primitivne fuzije self-objekt reprezentacija za vreme simbiotike faze razvoja, u orgazmu postoji vii nivo spojenosti u kojem se zadrava oseaj sopstvene individualnosti, ali i doivljaj jedinstva i identifikacije sa partnerom. Kernberg govori i o tome da postoji kontinuum u razvoju kapaciteta za zaljubljivanje i ostajanje u ljubavi, i da mesto na kojem se osoba nalazi na tom kontinuumu ima znaajne dijagnostike, prognostike i terapijske implikacije. ( Da je ljubavna dijagnostika posebno vana za terapijski proces i da, u velikoj meri, moe da ukae i na prognozu uspenosti tretmana). Prema Kernbergu, socijalno izolovane, gotovo potpuno neukljuene narcistike linosti koje dolaze na tretman zbog impotencije, konflikata oko homoseksualnih poriva, ili bilo koje druge vrste seksualne psihopatologije, imaju lou prognozu. Impulsivne, haotine, infantilne linosti koje funkcioniu na graninom nivou (borderline) imaju bolju prognozu od narcistikih pacijenata iako, povrno gledano, njihova ljubavni ivot moe izgledati poremeeno, neprikladno i nezrelo. Seksualni promiskuitet na tom strukturalnom nivou moe da reflektuje rapidni proboj primirivne idealizacije koja karakterie takva seksualna iskustva i oajniko traganje za drugim objektima sa kojima se primitivno idealizovana veza moe ponovo uspostaviti. Sama injenica da takvi granini pacijenti mogu da uspostave relativno stabilni odnos sa drugim ljudskim biem, u okviru

kojeg se mogu ispoljiti nena i seksualna oseanja, predstavlja realni potencijal za emocionalni razvoj, iako se, kod takvih osoba, esto mogu videti ekstremno nasilne, destruktivne, neprikladne, odcepljene (na delu je mehanizam splitinga-cepanja) interakcije sa drugim osobama (esto mogu koristiti idealizovanu ljubavnu vezu da racionalizuju i eksternalizuju sopstvenu odgovornost za druge interpersonalne konflikte...da optuuju ostatak sveta za hladnou, surovost, neprijateljstvo, sebinost...) Osobe koje su dostigle sledei nivo razvoja na kontinuumu kapaciteta za ljubav sposobne su da se zaljube i uspostave stabilnu ljubavnu vezu, iako je odnos praen izvesnim stepenom seksualne inhibicije, to pokazuje predominaciju edipalnih konflikata u odnosu. Paradoksalno, kada je dostignuta integracija internalizovanih objektnih relacija i kada je uspostavljen potpuni objektni odnos (celovitost objekta) tako da se razviju normalne triangularne edipalne relacije, onda infantilne zabrane protiv seksualnosti stupaju na snagu i dolazi do potiskivanja edipalnih tenji i inhibicije genitalnosti. Zbog toga, na tom viem nivou patologije zaljubljivanja, postoji vei kapacitet za ono to se moe nazvati romantina idealizacija. Prognoza uspenosti tretmana sa osobama na ovom nivou je, generalno, mnogo bolja. Zreli ljubavni odnosi Ako se osvrnemo na iri kontekst kompletnog spektra psihopatologije, koncept genitalnog primata se pojavljuje u drugaijem svetlu. Kapacitet za seksualni odnos i orgazam ne garantuje seksualnu zrelost niti nuno predstavlja relativno vii nivo psihoseksualnog razvoja. Lichtenstein (1970) je, ispitujui aplikacije ego psiholokih principa na predstavu psihoseksualnog razvoja, primetio da klinika posmatranja ne potvruju jasnu korelaciju izmeu emotivne zrelosti (kapaciteta da se uspostavi stabilan objektni odnos) i sposobnosti da se postigne zadovoljenje kroz genitalni orgazam (genitalni primat). Shodno tome, zakljuuje on, koncept genitalnog primata u klasinom smislu nije vie odriv. Radei sa ljudima kao psihoterapeuti, moemo videti da je puni kapacitet za orgazam prisutan i kod teko narcistikih linosti i kod zrelih ljudi, kao i to da seksualna inhibicija moe biti prisutna i kod najteih tipova narcistike izolacije i kod relativno blaih neuroza i karakternih patologija. Ta naizgled paradoksalna situacija moda moe najbolje da se shvati u svetlu strukturalnih implikacija razvoja internalizovanih objektnih odnosa na funkcionisanje ega i superega. Kernberg je (1970, 1971, 1972) dao model razvoja psihikog aparata, razvoja ega (ukljuujui ego identitet), i superega u kontekstu stadijuma razvoja internalizovanih objektnih odnosa. Taj model implicira da predodreeni stadijumi razvoja internalizovanih objektnih odnosa determiniu karakteristike instiktualnog ivota, integracije ega i superega, dominirajue mehanizme odbrane i karakterne crte, kao i stepen i tip patologije. Taj model integrie stadijume razvoja libida i agresije kao komponente sistema nastajuih konstelacija internalizovanih objektnih odnosa. Prema tom vienju, relativna sloboda ispoljavanja seksualnih poriva u interpersonalnim situacijama kod osoba sa jakom patologijom internalizovanih objektnih odnosa je vezana za to da libidnalne tenje nisu integrisane u potpune objektne odnose, pa tako mogu biti ispoljene kao otcepljeni instiktualni derivati u slubi pregenitalnih potreba i parcijalnih objektnih odnosa. Drugim reima, osobe sa teom patologijom u razvoju objetnih odnosa ne doivljavaju drugu osobu (a ni sebe) kao celinu, i njihova seksualnost se moe ispoljavati kao ista potreba, nagon koji se ne vezuje za osobu kao cilj, ve kao sredstvo. Nasuprot tome, kod osoba sa zrelijom strukturom, ba zato to su genitalne tenje integrisane sa totalnim objektnim odnosima u vreme kada je konstantnost objekta dostignuta, one dovode do inhibicija i konflikata sa specifinim (celim, edipalnim) objektima. Iz tog razloga moemo videti osobe sa teom

patologijom kako nemaju inhibicije seksualnosti i sposobnosti doivljavanja orgazma, i osobe sa neurotinom strukturom, koje su razvile konstantnost objekta, a imaju probleme vezane za inhibiciju seksualnosti i probleme sa sposobnoi doivljavanja orgazma.

Koje su karakteristike zrelog kapaciteta za uspostavljanje ljubavnog odnosa? Balint (1948) je sugerisao da, pored genitalnog zadovoljenja, pravi ljubavni odnos ukljuuje: idealizaciju, nenost, i poseban oblik identifikacije (idealizaciju nije smatrao apsolutno neophodnom. Ona moe, u mnogim sluajevima, ometati razvoj zadovoljavajueg ljubavnog odnosa). to se tie posebnog oblika identifikacije, Balint je naziva genitalnom identifikacijom, u okviru koje interesovanja, elje, senzitivnost, neuspesi...pratnera dostiu, ili se oekuje da dostignu, gotovo istu vanost za nas kao i nai..., Balintov principijelni naglasak je na nenosti. On sugerie da nenost potie od pregenitalnih tenji i da nas potreba za produenom, venom brigom i zadovoljavanjem tera da regrediramo, ili da nikada ne napredujemo dalje od arhainih infantilnih oblika nene ljubavi. Ukratko, on smatra da je ono to zovemo genitalna ljubav fuzija genitalnog zadovoljenja i pregenitalne nenosti, i da je genitalna identifikacija ekspresija te fuzije. Rollo May (1969), naglaava vanost obzirnosti (care-obzirnosti, zainteresovanosti, voenja rauna o drugome...) kao preduslovu za sposobnost voljenja. Obzirnost je, po njemu, stanje sastavljeno od prepoznavanja drugog, ljudskog bia slinog sebi, identifikacija sa bolom ili radou drugoga, krivice ili aljenja, i svesnost da smo svi u osnovi isti, da poivamo na opte ljudskoj osnovi. On je koristio saoseanje (compassion) i zainteresovanost-brinost (concern) kao alternativne termine. Opisujui aspekte zrele ljubavi, May naglaava odnos izmeu kapaciteta za nenost i kapaciteta za brigu (obzirnost, zainteresovanost). On je, takoe, postavio kapacitet za genitalnu identifikaciju, to jest , za punu identifikaciju sa voljenom osobom bez gubljenja sopstvenog identiteta u ljubavnom odnosu, na centralno mesto. Kao dodatak, May je naglasio i prisustvo tuge u ljubavnim odnosima (tuge koja proistie iz konsolidacije totalnog objektnog odnosa-i dobro i loe-i od reaktivacije brige, krivice, i reparacije) kao i vanost samog genitalnog iskustva, koje dovodi do promene svesnosti, novog jedinstva u okviru kojega se razvija oseanje jedinstva sa prirodom. Wisdom (1970) sugerie da u teoriji Melanije Klajn o depresivnoj poziciji moemo nai fundamentalne komponente ljubavi kod odraslih osoba. Normalna idealizacija koja se javlja u ljubavi prema partneru dolazi kroz neutralizaciju loih aspekata partnera kroz proces reparacije. Kada se objedine doivljaji ljubavi i agresivnosti prema voljenom objektu, javlja se tuga, depresivna pozicija, ao nam je to oseamo agresiju prema voljenom objektu, i onda teimo reparaciji, nadoknaivanju tete, pa iz te potrebe za reparacijom, popravljanjem odnosa koji smo pokvarili svojom agresijom, idealizujemo partnera, ali na zdraviji nain nego ako koristimo mehanizam cepanja-gde pocepamo doivljaj osobe na njene dobre i loe aspekte, kao da ne pripadaju istoj osobi. Wisdom opisuje razlike u idealizaciji voljene osobe kod onih koji su u paranodino-izoidnoj poziciji i onih koji su u depresivnoj poziciji. Kad je idealizacija posledica cepanja, gubi se svesnost o negativnim aspektima voljene osobe. Ona postaje idealna dobra, a njeni negativni aspekti ne postoje, projektuju se u nekog drugoga, ili se javljaju periodino, kada nam idealna osoba ne zadovoljava potrebe, i onda ona postaje crni avo, bez ikakve svesnosti o postojanju njenih dobrih strana. Ovakav mehnizam idealizacije se javlja kod osoba sa graninom organizacijom linosti (borderline) i povezan je sa najprimitivnijim oblicima zaljubljivanja, ali obino ne vodi do sposobnosti da se ostane u ljubavi-to je zrelija ljubavna relacija.

Kod idealizacije povezane sa depresivnom pozicijom i razvojem kapaciteta za tugovanje i brigu, opstaje svesnost i dobrih i loih aspekata voljene osobe, ali dobri nadvladavaju loe i umanjuju ih idealizacijom. (volim ga, pa su mi i njegove mane slatke, prihvatljive...istiem njegove dobre osobine...). Meutim, iako na ovom nivou idealizacije postoji realistinija svesnost i empatija sa voljenim objektom, jo uvek nisu dominantne genitalne karakteristike odnosa. Ovaj nivo idealizacije je karakteristian za stanja zaljubljenosti kod neurotinih osoba, i postoji kapacitet za uspostavljanje stabilne ljubavne veze, iako je odnos ispunjen konfliktima i nezadovoljavajui (izraeno ambivalentan, ispunjen krivicom i reparacijom...) Normalan kapacitet za idealizaciju, koji se dostie krajem adolescencije i u odraslom dobu, zasnovan je na stabilnom seksualnom identitetu i realistinoj svesnosti objekta ljubavi. Zreli izbor osobe koju volimo i sa kojom elimo da ivimo ukljuuje zrele ideale, vrednosti, ciljeve koji, zajedno sa zadovoljenjem potrebe za ljubavlju i bliskou, daju iri oseaj smisla ivota. Da li i ovakve realistine procene uklapanja partnera u nae ivotne ideale treba zvati idealizacija?. Taj termin ima konotaciju nerealistinosti. Iskrivljenog pozitivnog opaanja objekta ljubavi. Meutim, veina zrelih ljudskih osobina prolazi u razvoju kroz nezrele oblike. Videli smo da se narcizam razvija od grandioznosti do zrelog samopotovanja. Tako se i primitivna idealizacija zasnovana na cepanju razvija, preko idealizacije kroz reparaciju (u depresivnoj poziciji) do zrele idealizacije koja poiva na doivljaju privrenosti nekim realistinim ivotnim idealima i doivljaju da se voljena osoba uklapa u njih.

Bazine emotivne sposobnosti i sposobnost za ljubav

Govorili smo do sada o tome da je sposobnost za ljubav sloena sposobnost i da je, kao lego kocke, sastavljena od bazinih emotivnih sposobnosti koje smo obraivali u prethodnom delu knjige. Da bismo bili sposobni da zrelo volimo drugu osobu, potrebno je: -da smo sposobni da je vidimo kao celovitu osobu , sa vrlinama i manama. Bez celovitosti objekta nema objekta, pa se ne moe ni voleti drugi, jer ne postoji u naem opaanju kao osoba. -da moemo da odrimo stabilnu unutranju povezanost sa objektom. Bez konstantnosti objekta javljaju se brojni poremeaji sposobnosti za ljubav i odravanje optimalne distance. -da smo sposobni da mislimo razborito i razumemo unutranja stanja i motive drugoga. Bez neutralizacije libida i agresije opaamo i reagujemo nerazborito, preplavljeni sopstvenim nefiltriranim emocijama, impulsivno i nepromiljeno. Nedostatak neutralizacije nam onemoguava da mentalizujemo, stvorimo teoriju uma druge osobe, razumemo njegova stanja, namere i motive. -da toleriemo oprena oseanja koja imamo prema drugoj osobi. Bez tolerancije na ambivalenciju nismo u stanju da odrimo celovit doivljaj druge osobe, pa jednu stranu ambivalencije pomeramo na druge ljude, ili je potiskujemo, ili gradimo povrne odnose kako se ambivalencija ne bi razvila u intenzitetu...Nesposobnost da podnosimo ambivalentna oseanja onemoguava nas u tome da razreimo ambivalenciju, da se opredelimo, odluimo. -da toleriemo razne vrste frustracija koje proistiu iz nezadovoljenja nekih naih potreba. U svakom odnosu postoji frustracija. Niko i nita ne moe zadovoljiti sve nae potrebe. Nesposobnost da podnosimo odreene vrste frustracije dovode do izbegavanja odreenih situacija u odnosima ili do manipulativnih ponaanja kako bi se te frustracije umanjile ili ukinule, kako bi se druga osoba naterala da zadovolji nae potrebe. -da imamo stabilan izvor energije, volju da razumemo, da gradimo odnos. Volja je motor psihe, i moe biti usmerena ka ivljenju na raun drugoga, ili ka ivljenju na svoj raun. I njen

smer i intenzitet utiu na nain na koji osoba voli. Snana volja usmerena ka kontroli drugoga moe odrediti odnos kao odnos kontrole ili zavisnosti. Slabost intenziteta volje takoe moe uticati na oblik voljenja, bez obzira na smer. Volja koja je slaba, iako je usmerena ka razvoju, dovodi do nedoslednog naina voljenja. -da smo sposobni za inicijativu, za pokretanje odreenih aktivnosti koje vode ka razvoju (naem razvoju i razvoju voljene osobe). Nedostatak sposobnosti da pokreemo ini nas reaktivnima, a odnos ini zavisnim od inicijative druge osobe. Devijacije inicijative-maladaptacije, mogu voditi do probojne i nametljive inicijative koja gui inicijativu druge osobe, ili je krade (uvek iniciramo neto pre voljene osobe, ili prisvojimo njenu inicijativu kao da je naa-kao da je nama vie stalo do onoga to je drugi zapoeo, ime to postaje nae.) Dali smo samo kratke opise uticaja funkcionisanja bazinih emotivnih sposobnosti na sposobnost za zrelu ljubav. Sada emo se detaljnije pozabaviti time kako na sposobnost za ljubav utie adekvatno ili neadekvatno funkcionisanje bazinih emotivnih sposobnosti koje smo predstavili.

Celovitost i konstantnost objekta i sposobnost za ljubav

Celovitost objekta i ljubav aa meda ite au ui. Smijeane, najlake se piju- Njego Rekli smo da je celovitost objekta sposobnost odravanja razliitih aspekata doivljaja (pozitivnih i negativnih) neke osobe, sebe, stvarnosti, kao jedne celine. Celovitost objekta je, dakle, sposobnost doivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog eljenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loe strane onoga to volimo i elimo. Sposobnost da to prihvatimo. Ni jedna osoba ne moe zadovoljiti sve nae potrebe, i ne moe ih zadovoljiti uvek. To ne moe ni neki na eljeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loe strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doivimo i prihvatimo kao celovito bie, sa vrlinama i manama. Celovitost objekta smo nazvali lepak psihe. To je sposobnost koja nas ini sposobnim da opaamo kompleksnost ljudi, pojava, sebe, ivota... esto ujemo kako, opisujui svoja ljubavna stanja, ili stanja mrnje prema nekome, osoba kae odlepila sam...za nekim, ili zbog nekoga, od ljubavi ili mrnje. Celovitost objekta je ono to osobu ini realistinom, sposobnom da vidi druge, sebe i svet onakvima kakvi jesu, ne iskrivljavajui svoju percepciju i doivljaj kako bi odgovarali onome to osoba zamilja ili eli da bude. ini nas sposobnima da mislimo dijalektiki, da uviamo jedinstvo suprotnosti... Kad odlepimo, onda postajemo nerealistini, vidimo samo dobre ili samo loe aspekte drugoga (ili sebe). Tada, zapravo, ne vidimo drugu osobu. Imamo odnos sa parcijalnim objektima, nerealnim polarizovanim slikama. Naa oseanja mogu biti veoma snana (lud sam od ljubavi ili slep od mrnje), ali ona nisu odnos prema osobi, jer nema osobe, kao celine, u naem doivljaju. Osobe sa snano izgraenom celovitou objekta su u stanju da ostanu u komadu, zalepljene, integrisane i pod veoma visokim pritiskom (i pozitivnih i negativnih emocija). Prevladavanje pozitivnih emocija, ono to zovemo bazino poverenje i optimizam, opstaje, zahvaljujui tom lepku, i pod stresom, pod naletom negativnih emocija. Kada je besna ili uplaena, osoba ne gubi doivljaj pozitivnih aspekata drugoga, sebe ili stvarnosti. Oni su tu da je sauvaju od preplavljivanja negativnim emocijama.

Kako se nedostatak celovitosti objekta manifestuje u ljubavnim odnosima? Ljubavni odnosi osobe sa ovim problemom su haotini, sa estim smenama idealizacije i obezvreivanja, ljubavi i mrnje. esto odnosi poinju idealizacijom, bez uvianja mana druge osobe, nakon ega sledi veliko razoaravanje i ocrnjivanje objekt ljubavi. Ili se osoba brani od vezivanja i zavisnosti tako to vidi samo lou stranu...Kad idealizuje, osoba je euforina, slepa za nedostatke onoga to voli i idealizuje. Kad je pod dejstvom loeg objekta, kada u njenom umu prevlada negativni deo predstave objekta, onda mrzi iz dna due, slepa je za pozitivne aspekte objekta. Isti odnos osoba ima i prema sebi. este su ekstremne oscilacije slike o sebi, od doivljaja sebe kao savrenog, superiornog bia, do doivljaja sebe kao bezvrednog i inferiornog stvora...I doivljaj sebe je rascepljen i nestabilan kao i doivljaj objekta. Druga osoba, koja je predmet ljubavi osobe sa nedostatkom celovitosti objekta, esto se ne osea kao ovek, ve kao predmet elje ili mrnje, kao da nije u odnosu, da oseanja koja su joj upuena nemaju veze sa njom. (neko nas voli ili mrzi iz ista mira, neopravdano i niim izazvano) I pored burnih emocija, postoji snaan oseaj depersonalizovanosti odnosa. esta su emocionalna preplavljivanja i nasilje u odnosima. (kad volim, volim, kad ne volim bijem). Sposobnost za empatiju je, takoe, parcijalna. Osoba moe da saosea samo sa sebi slinima, samo onda kada drugi osea isto to i ona, kada pripadaju istoj vrsti ljudi, naima, onima koji su dobri, koje voli...Prema razliitostima se javlja potpuno odsustvo sposobnosti za saoseanje. Sa pojavljivanjem razliitosti drugi postaje strano lo, a sa loima nema empatije. Mehanizam cepanja onemoguava i sposobnost opratanja-o emu emo detaljnije govoriti u delu o konstantnosti objekta i ljubavi. Osobe sa nedostatkom celovitosti objekta imaju problem sa loom kontrolom impulsa-impulsivnou i iritabilnou, estom i haotinom smenom emocija, velikom zavisnou emocija od toga da li su im potrebe zadovoljene, velikim oscilacijama doivljaja sebe, sklonou ka omalovaavanju sebe ili drugih. Oni izluuju svoje objekte ljubavi (partnere, prijatelje, decu, roditelje). Tretiraju druge kao svoje produetke, i izrazito su manipulativni, osvetoljubivi, nesposobni da oproste...Oni su, zapravo, nesposobni da vole na nain koji bi razvijao i njih i voljenu osobu. Objekti ljubavi takvih osoba esto imaju velikih problema sa sopstvenim ambivalentnim emocijama prema toj osobi, i problema da shvate kako neko moe biti nekada tako dobar, a nekada uasan, kao da postoje dve osobe u jednom telu. Vezuju se za onaj deo linosti koja ih idealizuje (tada je i ponaanje subjekta idealno, sve bih dao za tebe) kada ih vidi kao dobar objekt, i ne mogu da shvate gde ta oseanja nestanu kada se subjekt okrene protiv njih, kada postane zao. Osobe koje koriste mehanizam cepanja uglavnom provociraju druge da im objasne, da ih urazume...zapravo da ih zalepe svojim argumentima, podseanjima na svoje dobre strane...govore ima kako nisu crno-beli, kako svet nije crnobeo. Naravno, takvi pokuaji su bezuspeni, udaraju u zid. Osobe sa nedostatkom celovitosti objekta su, kako se u narodu kae, nedokazane, argumenti ne dopiru do njih. Spajanje dobih i loih aspekata sebe, drugoga, sveta...dovelo bi do onoga to Melanija Klajn naziva depresivnom pozicijom, do progoniteljskog oseanja krivice zbog sopstvenih agresivnih impulsa, to osoba sa ovim problemima ne moe da podnese. Uglavnom onaj koji pokuava da urazumi osobu sklonu cepanju postaje lo objekat, onaj koji progoni, onaj koji je na neprijateljskoj strani i, kao takav, postaje meta napada. Sa osobom koja nema razvijenu celovitost objekta ne moe se uspostaviti (osim u poetnim fazama idealizacije) zadovoljavajui ljubavni objekt bilo kojeg oblika (partnerski, prijateljski, roditelj-dete odnos...).

Konstantnost objekta i sposobnost za ljubav Konstantnost objekta smo nazvali stabilizator psihe. Nije mogue razviti konstantnost objekta bez razvijene sposobnosti za doivljavanje celovitosti objekta. Kad kaemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to, zapravo, znai da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana i postaje proirena unutranja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije reeno, moemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava nae potrebe i moemo ga imati u sebi. Nismo zavisni od njegove fizike prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome ta hoemo, nezavisno od toga da li smo nagraeni u odreenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko. Konstantnost objekta je naa sposobnost koja nam omoguava da budemo stabilni, da imamo stabilne unutranje predstave sebe, drugih ljudi, stvarnosti...da nas ne uzdiu i sputaju previe spoljanji dogaaji, zadovoljenje ili nezadovoljenje naih potreba. Ova sposobnost je osnova nae psihike-emotivne stabilnosti i nezavisnosti. Osobe sa dobro razvijenom konstantnou objekta su sposobne za veliku bliskost i naklonost, ali se, takoe, oseaju samodovoljno, sigurno i slobodno, tako da nemaju oajniku potrebu za drugima. Konstantnost objekta nam daje jasan oseaj sopstvenih granica i granica druge osobe. Znamo gde se jedna koa zavrava, a poinje druga. Kada su razdvojene od partnera, ljudi koji imaju celivotost objekta mogu da se nose sa tim savreno dobro. Umeju da se sasvim lepo provode i sami. Imaju sposobnost da budu sami. Njihov ivot nije pokvaren strahom od gubitka voljenog objekta, strahom od samoe, brigom o tome kako e se snai ako izgube svog partnera. Zato nisu prinueni da kontroliu partnera, svoju decu, roditelje...(to nam vie trebaju drugi ljud, to vie imamo potrebu da ih kontroliemo), mogu mu dati prostora (kao i sebi). Nasuprot tome, osobe sa problemima u konstantnosti objekta e oajniku potrebu za nekim smatrati merilom prave ljubavi (ne mogu da ivim bez tebe, umro bih bez tebe...). Zdravi parovi, osobe koje mogu jedna bez druge, meusobno su posveenijijer je to njihov izbor, a ne moranje. Oni nemaju ljubavnike jer to ne ele, a jedan od razloga je to bi mogli, ako bi hteli. Oseanje zavisnosti je, esto, razlog da se uini neverstvo, da se dokae sebi neka nezavisnost. Zavisnost motivie osobu da kontrolie partnera (a time i sebe), to poveava motivaciju da se pobegne iz odnosa ili sloboda potrai na drugoj strani. Meutim, zavisne veze se teko naputaju. Paradoksalno, esto je lake prihvatiti gubitak odnosa ili iskustva koje je bilo veoma dobro, nego se oporaviti od nekog nezadovoljavajueg. Kao da postoji prisila da se stalno vraamo tom odnosu kako bismo pokazali da moe da funkcionie. To je, zapravo, pokuaj da se uspostavi naruena konstantnost objekta. Ako je neto bilo dobro, i zbog toga smo se oseali sreno i ispunjeno dok razmiljamo o tome, lake nam je da prihvatimo da to ne moemo imati zauvek jer smo ve toliko dobro dobili, i uspomena na to nas odrava. Mogli bismo rei da su konstantnost objekta, zapravo, jake, snano stabilizovane i integrisane dobre uspomene. Taj odnos, tu osobu i uspomene na nju (psihoanalitiari to zovu mentalne reprezentacije), vrsto drimo u sebi. Te uspomene postaju deo nae strukture, deo linosti kroz koji filtriramo i obraujemo stvarnost. Od pozitivnog odnosa se moemo odvojiti jer je seanje na njega pozitivno, tako da se ne oseamo krivima to nije funkcionisao i ne oseamo prisilu da ga dovedemo u red. To nam omoguava da moemo da alimo ako u stvarnosti izgubimo tu osobu ili odnos. Loe odnose ne moemo da pustimo, da ih prealimo. Stalno imamo potrebu da im se vraamo (u stvarnosti ili u sebi). Ono to ne moemo da pustimo, ne moemo ni da prealimo. Proces aljenja oporavlja ljude. Nesposobnost da tugujemo i alimo ini nas stalno zarobljenim u samosaaljevanju i grevitom nastojanju da ne prihvatimo stvarnost. Tuga je prihvatanje gubitka. Osoba koja

tuguje se ne povlai pred prirodnom patnjom koju gubitak izaziva i ne brine vie o sebi nego o osobi koju je izgubila. Dozvoljava da bol deluje na nju i da je promeni. Nakon legitimnog tugovanja dolazi oporavak. Suprotno tome, osoba sa naruenom konstantnou objekta (time i zavisna osoba) osea samosaaljenje i nije u stanju da prihvati gubitak. Umesto da dozvoli da iskustvo promeni nju, ona eli da stvarnost bude drugaija nego to jeste, eli da se vrati unazad, kao da se gubitak nije ni dogodio. Problemi sa razvojem sposobnosti za konstantnost objekta refletuju se na brojne naine u sposobnosti osobe da voli. Naveemo nee od najeih manifestacija. Poremeaj optimalne distance U zdravom odnosu izmeu ljudi potrebno je da postoji optimalna distanca. Sposobnost da se zadri optimalna distanca zasnovana je na paradoksu. Uzmimo, na primer, ljubavni odnos. Sa jedne strane, ljubavnici, da bi bili bliski i bili zajedno, moraju da toleriu relativni gubitak autonomije i samodovoljnosti (da se uklapaju, nalaze kompromise u razliitim potrebama...). Sa druge strane, oni moraju da prihvate i nezavisnost drugoga, razliitost, drugaija shvatanja, navike i potrebe, kao i to da su odrastali u drugaijim uslovima, imali drugaije roditelje, stilove vaspitanja, ivljenja...Kapacitet za optimalnu distancu znai sposobnost da se bude prilino blizak sa nekim, a opet svoj...kao i da se to isto dopusti i partneru. Biti i zavistan i nezavistan u isto vreme. Oseati jasne granice izmeu sebe i drugoga. Potovati sopstvene i tue granice. To je veliki problem za osoba sa nerazvijenom konstantnou objekta. Ako osoba nije uspela da uspostavi trajnu unutranju povezanost sa svojim primarnim objektima, u kasnijim odnosima e teiti da se prekomerno oslanja na druge, teie da se kai, lepi, kontrolie osobe za koje se vezuje. Sa druge stane, zbog prekomerne potrebe da se stopi sa drugim, plaie se vezivanja i gubljenja sebe u vezi. Takve intenzivne suprotne tenje onemoguavae osobi da u svojim odnosima sa ljudima odrava optimalnu distancu. Distancu na kojoj se postie bliskost sa drugim i zadrava sopstveni identitet. Probleme sa odravanjem optimalne distance najbolje moemo videti u ekstremima, kod osoba koje imaju ozbiljne poremeaje linosti. U ekstremima moemo jasnije prepoznati mehanizme koji postoje i kod normalnih ljudi, ali su manje uoljivi. Problemi u odravanju optimalne distance u osnovi imaju potreba-strah dilemu-elim da se stopim sa objektom ljubavi-ali se plaim da u izgubiti sebe, da u biti ugroen ili uniten u tom odnosu. Snana potreba za simbiozom suoena je sa snanim strahom od stapanja. Osobama sa izraenom potreba-strah dilemom intimnost predstavlja rizik da ih drugi proguta, da potpuno izgube sopstvenu individualnost, ili da osete da su uasno zavisni, povredljivi i odbaeni, dok rastavljenost znai osudu na usamljenost koju ne mogu da podnesu. To je, kao u igri domine, pozicija duplo golo-ni jedan ishod nije dobar. Ovo dovodi do razliitih kompromisa, specifinih strategija u pokuajima da se razrei nemogua situacija. Kakve su to strategije kojima ljudi sa problemima konstantnosti objekta pokuavaju da ree potreba-strah dilemu? Granina linost nastavlja da se kree napred-nazad, stalno je na klackalici izmeu zbliavanja i beanja, simbioze i odvajanja. Veze ovakve osobe su haotine, ispunjene dramom velikih ljubavi i velikih razoarenja, periodima idile i periodima mrnje ili beanja od voljene osobe, estim dramatinim prekidima i dramatinim pomirenjima. Takve svoje odnose, uglavnom, opisuju reenicama kao to je ne mogu sa njim, ne mogu bez njega. Veza oscilira izmeu simbioze u kojoj se partneri zalepe jedno za drugo, ne daju jedno drugome da die, izoluju se od spoljajeg sveta, kao da postoje samo oni u nekoj auri, a potom slede faze u kojoj postoji snana potreba da se pobegne od takve veze. U roditeljstvu,

takve osobe su nepredvidljivi roditelji, oni koji su u stanju da deci daju sve u nekim momentima i da budu odbacujui, grubi i neosetljivi u drugim. Linost narcistike organizacije moe da ostane odana due i da ree pokazuje takve oscilacije. Meutim, strategija osobe sa narcistikim poremeajem je u tome da ona gradi dvostruka pravila za sebe i druge. Ne eli da se odrekne svoje potpune autonomije u odnosu, ali ni da prihvati to isto pravo za partnera, da prihvati njegov odvojeni mentalni ivot. Pod pritiskom svojih libidinoznih potreba narcistina osoba prilazi previe blizu drugoj osobi i tada, branei se od sopstvene agresivnosti koju bliskost pokree (zbog straha od bliskosti, duboke ambivalencije koju nosi u sebi), povlai se i postaje hladna i distancirana. Nasuprot zrelom ljubavnom povezivanju koje se postepeno produbljuje, narcistiko povezivanje je karakteristino po tim ciklusima intimnosti zasnovanoj na potrebi-i defanzivnog povlaenja. Karakterne osobine narcistike linosti odraavaju fantaziju grandioznog selfa (fantazije o sebi u kojima su spojene i smeane predstave o sebi, idealnom selfu i idealnom objektu-bez razgraniavanja realnog i idealizovanog doivljaja sebe, i doivljaja sebe i idealizovanog roditelja-narcis je, u svojoj grandioznoj slici o sebi - sve to). Odravanjem tih fantazija grandioznog, samodovoljnog sebe kome nisu potrebni drugi, narcistina osoba izbegava uas unutranjeg sveta u kojem doivljaj konstantnosti objekta ne moe da se odi. Patroloki grandiozni self je sekundarna struktura koja slui da nekako odri nedostatak konstantnosti objekta. U realnim ivotnim situacijama, problemi sa optimalnom distancom kod narcistine osobe se ispoljavaju tako to ona mami, lepi druge za sebe, zavodi ih da joj se dive i oboavaju je, a potom postaje hladna i odbacuje one koji joj se dive, ili ini sve da potpuno vlada njima, da ih podredi svojim potrebama. U ljubavnim relacijama koje grade takvi ljudi, sve se vrti oko njih. Oni zadiru duboko u granice drugoga, a ne doputaju ulaenje u njihove granice. Ljubavni odnos sa narcisom uglavnom prolazi kroz sledee faze: A. Faza udvaranja: Prepun je panje i obzira za potencijalnog partnera. Idealizuje mogueg partnera. Preteruje, ulepava i lae o svojim linim postignuima da bi se predstavio kao jedinstven i privlaan. Prodaje sebe porodici i bliskim prijateljima potencijalnog partnera B. Brana faza: Postaje progresivno kritian i devaluirajui prema supruniku i njegovoj ili njenoj najblioj porodici. Kompetitivan/na je sa suprunikom za panju i divljenje drugih, ukljuujui decu. Pokuava da kontrolie suprunika kroz psiholoku i emocionalnu manipulaciju, komunicirajui bes i prezir kada se suprunik ponaa nezavisno ili ak kada iskae miljenje koje je drugaije od njegovog ili njenog. Pokuava da kontrolie suprunika donoenjem svih vanih odluka vezanih za porodicu, posebno onih koje se odnose na finansije. Postaje emocionalno udaljena od suprunika Odbija da preuzme fer i razuman deo branih odgovornosti. Ili zanemaruje svoju decu ili pokuava da stekne panju i divljenje drugih kroz decu. Ukljuuje se u tajne, neiskrene i neprimerene veze van braka. C. Faza razvoda: Postaje besan i nasilan kada se suprunik suprotstavi njegovim preterivanjima, ulepavanjima i neiskrenostima. Krivi suprunika za sve probleme u vezi i braku. Kroz lai i distorzije istine pokuava da okrene lanove porodice i zajednike poznanike protiv suprunika. Prebacuje svoju zavisnost od suprunika na druge strane, van braka i porodice. Osea da zasluuje nesrazmernu proporciju brane imovine. Upotrebljava distorziju istine, prinudu i prevaru da bi obezbedio materijalnu imovinu steenu u braku. Koristi decu kao oruje da bi povredio suprunika i da bi stekao prednost nad suprunikom u nepravednoj raspodeli brane imovine. Kada je razvod okonan, hostilan je prema supruniku i povlai se iz odnosa sa decom.

Roditeljska ljubav osoba sa narcistikim poremeajima linosti (nedostatkom konstantnosti objekta-problema sa optimalnom distancom) pokazuje dva tipina obrasca: zanemarivanje dece ili tretiranje dece kao narcistikog produetka. Deca (jednog ili oba) roditelja sa ovim stanjem imaju tendenciju da opisuju jedan od dva obrasca tretiranja. U ekstremnim scenarijima, roditelji sa narcistikim poremeajem linosti zanemaruju ili ak zlostavljaju svoju decu. Samocentriranost, nedostatak empatije i njihova potreba za konstantnim divljenjem ne uklapaju se dobro sa realnou brige za decu i podizanjem dece. Naravno, ljudi sa ovim stanjem, zbog nedostatka empatije i samocentriranosti, imaju tekoe da izau u susret emotivnim potrebama svog deteta. U drugom tipinom obrascu, roditelj eksploatie dete kao produetak svog samopouzdanja. U ovom tipu ponaanja, dete postaje narcistiki produetak roditelja, i roditelj pokuava da oblikuje, manipulie i kontrolie svoju decu na naine koji e mu doneti panju i divljenje. Nerazdvojno sa ovim obrascem roditeljstva je i to da roditelj ima malo obzira za unutranji svet, oseanja, sklonosti i aspiracije svog deteta. est je sluaj da roditelj govori svom detetu ta treba da eli, ta treba da osea i kako treba da reaguje a sve u cilju grandioznosti roditelja. Roditelji sa narcistikim poremeajem linosti e se previe identifikovati sa svojom decom, posebno u situacijama koje ukljuuju javne nastupe. ivee posredno kroz postignua njihove dece, posebno one koja imaju posebne talente, kao to su talenti za umetnost ili sport (Tenis mama ili tata, roditelj menader deteta...). Kao to smo rekli, njihove granice su zatvorene (niko ne moe da utie na njih), ali probijaju granice drugih i tretiraju ih kao produetak svojih granica. Tako se stapaju, ali na raun individualnosti druge osobe. Naravno, i normalni roditelji vide svoju decu kao svoj produetak, mogu biti ponosni na njih i njihove uspehe, to je preduslov da deca razviju dobro samopotovanje. Meutim, veina roditelja uspeva realizmom da ublai narcistiko ulaganje u sopstvenu decu. Oni uspevaju da vide svoje potomstvo kao posebna bia, sa vlastitim projektima, ija svrha nije samo da ispune nade i ambicije roditelja. Oni su u stanju da se diferenciraju od sopstvene dece, i ne tretiraju ih kao produetke sopstvene grandioznosti. Narcistini roditelji, sa problemima konstantnosti objekta, koji pokuavaju da nadkompenzuju nesposobnost za stvarnu objektnu povezanost oseanjem grandioznosti i posebnosti, ne mogu a da ne govore o svojoj deci, posebno ako su uspjena, ime izazivaju zavist i zamor slualaca. Slino tome, oni ija se konverzacija sastoji uglavnom od isticanja vlastitih postignua, bogatstva i poznanstava sa vanim i uticajnim ljudima, esto time kompenziraju oseaje beznaajnosti i manje vrednosti. Njihove reenice pune su imenica "ja" i "moje"; primarna im je potreba da budu u sreditu panje, ali vrlo malo se zanimaju za ivot i reakcije svoje publike. Mogu biti zabavni i fascinantni, ali katkad su nepodnoljivo dosadni. Ali, oni mogu izazivati i zavist, jer veina nas ima ostatke narcizma koje smo potisnuli u procesu razvoja, ali nikada ih nismo odbacili, nego samo delomino nadili u korist opipljivijih zadovoljstava objektnih odnosa. Narcistinie osobe, u ljubavi, odustaju od nade u uzajamnost u odnosima i oslanjaju se na mo i uveravanje ili zavoenje kako bi stekle pristup objektima, pristup koji daje osecaj sigurnosti i zadovoljstva. Zamena bliskosti i intimnosti oseanjem posebnosti i grandioznosti ini narcistine osobe veoma osetljivima na povrede slike o sopstvenoj posebnosti , to predstavlja poseban problem u sposobnosti narcistinih osoba da vole. Sujetni su i lako se osete povreenima, to izaziva narcistiki bes. U ljubavnim scenama, preputaju se izlivima gneva kad god se osete ugroenima (taj gnev esto tumae kao iskrenost, slobodno i otvoreno ispoljavanje emocija). Kao da taj gnev nudi odreenu meru sigurnosti narcistinoj osobi koja je, u sutini, usamljena i liena osnove sigurnosti (konstantnosti objekta). Narcis je uhvaen u zamku ije su granice, s jedne strane, potreba da se osea posebnim (kao nadoknada za sigurnu unutranju povezanost) a, sa druge strane, imperativna potreba za

prilagoavanjem stvarnosti. On pokuava da stvori svet koji e pojaati njegov osjeaj posebnosti i vanosti ali, ispod toga, vreba oaj, depresija i osjeaji beznaajnosti. Opisana su dva suprotna klinika modela narcizma: narcisi "debele" i "tanke" koe, ili "neosjetljivi" i "hiperosjetljivi" narcisi. Neosetljivi narcisi nemaju razumevanja za tue oseaje i svojom arogantnom i sebinom okrutnocu gaze preko leeva. Ponaaju se pompezno i egzibicionisticki. Hiperosjetljivi tipovi su stidljivi, inhibirani i usmereni na sebe u svojoj ranjivosti na odbacivanje ili kritiku. ini se kao da im "nedostaje jedna koa" i tako ih je lako emocionalno povrediti da je njihovo ja tema svakog susreta. Ta dva tipa narcistikih poremeaja nisu uzajamno toliko iskljuivi. I hiperosjetljivi su mnogo manje krhki nego to se ini, jer se ispod njihove ranjivosti krije snaan gnev, dok naizgled neosjetljivi ljudi u terapiji esto otkrivaju prazninu i oaj. Kliniki fenomen narcizma moe se smatrati pokuajima da se sebstvo koristi kao surogat sigurne osnove. (umesto povezanosti sa objektom, investira se u nerealnu sliku sebekao u osnovu sigurnosti). Za hiperosjetljivu, "ehoinu" osobu, to znai smatrati svoje telo ili sebstvo sigurnom osnovom, sve vie prianjati uz njega, investirati se u njegov izgled i zdravlje, jer to se jae prianja uz njega, tim vie ono postaje upitno kao izvor sigurnosti, a zbog toga prianjanje postaje jo jae. Neosjetljivi narcis postie deliminu sigurnost na drugi nain. Oajavajuci zbog nemogunosi uzajamnosti, on se oslanja na uveravanje, manipulaciju i mo kako bi odrao nekakav odnos sa drugima. Njegova vlastita bazina bespomonost stvara nepodnoljivu zavist, ime se, zauzvrat, podstie zavist i u drugima, te se tako pribavlja njihova panja, premda izdaleka. Potreba da se pokau kao savreni i grandiozni esto se vezuje i za seksualnost. Mukarci mogu biti zaokupljeni penisom, bilo svojim ili tuim, i svime to simbolizuje veliinu i mo penisa (titule, automobili...). U enskom narcizmu katkad se idealizira celo telo, uz uas i oaj kad se pojave znakovi nesavrenstva. Fantazije o voenju ljubavi s bogatim i slavnim mukarcima na egzotinim mestima verovatno su bezopasan izraz normalnog enskog narcizma, ali neke ene su izrazito podlone monim mukarcima i ostaju u takvom stanju bez obzira na to koliko pate zbog toga. I kod mukaraca i ena sa narcistikom strukturom linosti esto je i izbor partnera narcistian, u smislu odabira "trofejnog partnera" ija je glavna psiholoka uloga da pojaava subjektov narcizam podsticanjem udnje u drugima. (izazivanje zavisti kod drugih). Meutim, i taj trofejni partner postaje objekt zavisti, i njemu narcistina osoba zavidi. U "destruktivnom narcizmu" osoba osea takvu ugroenost postojanjem ljudi izvan sebe od kojih zavisi, i osea takvu zavist prema njima da, kako bi odrala svoj svemoan poloaj "gospodara svega svoga", mora unititi objekt-osobu koju voli, zapravo od koje zavisi. Patoloki aspekti narcizma ponaanje prema drugima kao prema sredstvu za ostvarenje cilja, okrutna usmerenost prema sebi, manjak empatije - sve su to manifestacije te zavidne potrebe da se porekne vanost objekta. Prema Kernbergu (1970a), narcis kaze: Ne moram se bojati da cu biti odbaen zato to nisam ostvario svoje idealno ja, to bi jedino omoguilo da me voli idealna osoba koju zamiljam da bi me volela. Ta idealna osoba, moja idealna slika te osobe i moje stvarno sebstvo su jedno, i to je bolje od idealne osobe za koju elim da me voli, tako da mi vie nikada ne treba niko drugi. "Narcistiki gnev" jo je jedna vazna pojava vezana uz narcizam i problem konstantnosti objekta. Narcis je moda uspeo da konstruie svet manje ili vie prema svojim potrebama, u kojem razne dvorske sluge dre "njegovo velianstvo dete" kao kap vode na dlanu, ili barem uspeva obnoviti prolazne oseaje narcistikog blaenstva uz pomo droga, alkohola ili seksa, ili pak kupovanjem luksuzne robe. No, stvarnost e se nametnuti pre ili posle. Narcisi otkrivaju da svoje potrebe moraju uravnoteiti s tuima, da oni koji im pomau nisu motivisani samo posveenocu njima, nego i nunocu zaraivanja za ivot, svojim

potrebama ili, jednostavno, da stvarnost ima vlastitu logiku i ne pokorava se uvijek diktatu ljudske volje. Takve pojave, u veoj ili manjoj meri, mogu izazvati izliv narcistikoga gneva. Narcistine osobe se esto preputaju izlivima gneva kad god se osjeaju ugroenima (posebno sa bliskim osobama, tamo gde oseaju da smeju), kao obliku "kompenzacijske aktivnosti". Kao da im taj gnev nudi odreenu meru sigurnosti protiv unutranjeg oseanja bespomonosti, prazine, nedostatka bazine sigurnosti. Kad sam besan, nisam bespomoan. Ispod narcistickoga gneva lei "narcisticka ranjivost". Postoje izvesne slinosti, ali i razlike, u nainu na koji vole (odravaju optimalnu distancu), osobe sa graninom organizacijom linosti i narcistine osobe. Pravi narcis je gotovo u potpunosti usmeren na sebe, a spoljanji svet se okree oko njegovih potreba i elja. Osobe granine organizacije (broderline) imaju momente neke brige za druge, ali sa velikim ekstremima oprenih emocija. Ako bismo ih poredili po osetljivosti na kontinuumu osetljivneosetljiv, narcistina osoba bi bila na kraju neosetljivost za druge, a granina na ekstremu osetljivosti. Narcistina osoba oekuje od drugih da se okreu oko njenog univerzuma kao zavisni sateliti, dok granine osobe pokuavaju da uu u univerzum druge osobe, da se spoje sa njim i postanu jedan univerzum. I jedni i drugi su ekstremno osetljivi na sliku o sebi i ekstremno uplaeni od odbacivanja, ali sa tim izlaze na kraj na drugaiji nain. Granina osoba e se zalepiti za partnera, dok e narcistina osoba manipulisati partnerom i initi ga zavisnim, ali e ga uvek prva napustiti kako joj se ne bi desilo da bude naputena. I jedni i drugi su zarobljeni u sopstvenom univerzumu, sa malo ili ni malo obzira za druge (drugi su produetak njihovih potreba) i to kako njihovo ponaanje utie na druge. Narcis je zakaen za svoj self imid i moe da kontrolie svoje emocije, dok je borderlajn zakaen za svoje neposredne potrebe i nema kontrolu nad sopstvenim emocijama. Iako su osobe sa graninom patologijom sposobne za empatiju (mogu biti veoma senzitivne), ta empatija je parcijalna. Mogu da empatiu sa drugim samo ako se uklapa u njihove potrebe, ako ih doivljavaju kao dobar objekt, onaj koji zadovoljava. Svako koga je podizala neka granina ili narcistina linost ima tendenciju da bude privuen od partnera koji ima takve osobine, jer je utrenirana da odgovara njihovim potrebama. Naravno, postoji i snana kontratenja da se pobegne iz takvog odnosa. Paranoidna linost se jei od svake promene distance koju iniciraju drugi (Akhtar, 1990) i nastoji da se oslanja na pouzdanost svog straha da e ga drugi izdati (Blum, 1981). Kada oseti bliskost i potrebu za drugim, paranoidna linost kree sa paranoidnim strahovima u odnosu na objekt ljubavi, koji je odravaju na distanci od njega. Meutim, u isto vreme, umesto realne emotivne povezanosti, odrava fantaziju o specijalnoj, maginoj povezanosti sa objektom. (imaju iste misli, neprekidno su jedno drugom u glavi) Paranoidna osoba ima blisku i duboku povezanost sa objektom koji nije konstantan, ambivalentno voljenim objektom koji je, ujedno, i potreban i persekutivan (progoniteljski). Voli se i mrzi. Objektu koji nije konstantan se ne moe dozvoliti da ima nezavisnu egzistenciju. On se mora kontrolisati. Ovde se ne radi o realnoj, emotivnoj bliskosti sa spoljanjim objektom, ve o grevitim pokuajima da se, fantazijama o specijalnim, maginim oblicima povezanosti, nadoknadi nedostatak konstantnosti objekta. Konstantna neprijateljska persekucija je reciprona libidnoj konstantnosti objekta i 'oajnikim naporima da se ouva iluzija konstantnosti objekta dok postoji neprekidni strah od izdaje i gubitka'. Koliko je snana potreba za objektom, toliko je jak i strah od gubljenja sopstvenosti, kontrolisanosti i izdaje ili odbacivanja. Dok osobe granine organizacije linosti reavaju potreba-strah dilemu lepljenjem (u kombinaciji sa beanjem), narcistini upadom u drugoga, dranjem drugih u svojoj orbiti, osobe sa paranoidnim poremeajem linosti dre druge na

velikoj distanci, ali sa njima se umreuju u svojoj fantaziji, dre ih online uzmeiljenim oblicima specijalne povezanosti koja je zamena za realni odnos. Uspean proces separacije-individuacije sa uspostavljanjem sigurnih granica izmeu sebe i objekta i formiranje nezavisnog selfa i identiteta neophodni su uslovi za kapacitet za intimnost. Zdrava sibiotika faza, sa jedne strane, stvara snanu unutranju povezanost i osposobljava osobu da moe da bude sama (Winnicot, 1965) a, sa druge strane, bez tog oseaja spojenosti osoba ne moe stvarno da bude intimna sa drugim. Taj kapacitet ne moe da se razvije ako majka nije emotivno dostupna i ako nije nenametljiva. Intimnost nije mogua bez doivljaja stapanja (Ericson, 1963) jer ona zahteva da osoba izloi svoj unutranji, privatni self voljenom biu (da se otvori) i preklopi svoje Ego granice sa drugim. (Kernberg, 1995). To zahteva propustljive Ego granice i sposobnost da se tolerie privremeni gubitak selfa i oseanje koje brie granice izmeu sebe i drugoga. (Davis, 1988). Zbog toga je, u doivljaju osoba koje se nisu nikada adekvatno odvojile od simbiotikog jednistva sa objektom i individuirale, dakle, dostigle izvestan stepen konstantnosti objekta, intimnost ekstremno opasna. Njima normalna elja za ugodnim stapanjem moe biti izvor najintenzivnije opasnosti jer preti totalnim gubitkom nezavisnog subjektivnog postojanja (Adler, 1985). Kao posledica tog straha od gubljenja sebe u intimnom odnosu, oni se esto povlae iz intimnih odnosa, to je Guntrip (1969) nazvao izoidnom dilemom koja nastaje iz straha da se bude progutan, zarobljen, absorbovan, uguen, svezan, kontrolisan(Ehrenber, 1975). Sa druge strane, kod onih koji nisu adekvatno proli kroz proces separacije-individuacije, postoji i intenzivan stah od odbacivanja. Za njih gubitak objekta moe biti doviljen kao potpuno raspadanje ili unitavanje selfa (ne postojim bez tebe, umro bih bez tebe). To je drugi razlog zbog kojeg se ovakve osobe plae da uu u intimne odnose, jer ne ele da uine sebe povredljivima na odbacivanje. Kako nisu nikada dostigli stabilan pozitivan odnos prema sebi i oseaj sopstvene vrednosti i vanosti za drugoga, one se plae intimnosti predviajui da e druga osoba lako izgubiti interesovanje za njih, zamoriti se od njih i verovatno ih odbaciti. (Cohen & Sherwood, 1991). Iako su i strah od uguivanja i strah od odbacivanja (izdaje) dominantni strahovi blizanci kod onih koji nisu dostigli konstantnost objekta, stepen u kojem jedan ili drugi strah inhibiraju kapacitet za intimnost zavisi od toga dokle je osoba stigla na razvojnoj liniji prema uspostavljanju sopstvene individualnosti. Ako je zarobljena u periodu pre uspostavljanja sigurnih Ego granica, bie snaniji strah od gubljenja sebe u odnosu. Ako je zaustavljena u kasnijoj fazi, nakon uspostavljanja makar rudimentarnog oseanja sebe, bie snaniji strah od odbacivanja (Masterson, 1976, 1988). Kako ne postoji perfektno materinstvo, svi ljudi se, u izvesnom stepenu, bore sa anksioznostima koje su karakteristine za paranoidno-izoidnu poziciju u razvoju. U ovoj poziciji dominantan doivljaj je paranoidan-objekt se doivljava kao progoniteljski. Taj doivljaj je rezultat arhaine detinje mrnje (posledice frustracije) koja je, originalno, projektovana na prvi objekt, majku. Objekt u kojega je projektovana mrnja (projekcija funkcionie tako to se osobi u koju projektujemo naa oseanja pripisuju namere koje smo mi imali-ako ja mrzim nekoga-onda on mrzi mene i elee da me povredi) postaje progonitelj. Kada postoji dovoljno dobro materinstvo, uz predominaciju dobrih nad loim iskustvima, ova pozicija postepeno slabi i dolazi do sledeeg razvojnog procesa nazvanog depresivna pozicija (Segal, 1964) u kojoj dete doivljava majku kao celinu (ne korisati vie mehanizam cepanja na dobru i lou majku) i javlja se potreba za reparacijompotreba da svojom ljubavlju dete ublai negativna oseanja (zbog kojih se osea tunodepresivno) i nadoknadi zamiljenu tetu koje je nanelo voljenom objektu. Meutim, iako originalni intenzitet paranoidne anksioznosti slabi, u depresivnoj poziciji i nakon nje, on se

nikad u potpunosti ne preraste. Ostaje kao potencijal koji se moe aktivirati pod odreenim stresnim uslovima i kasnije u ivotu, pa osoba moe doivljavati stvarnost kroz paranoidnoizoidne naoare. (Capponi, 1979). Intimnost moe izazvati te paranoidne anksioznosti posebno ako su rani razvojni nedostaci onemoguili razvoj bazinog poverenja (koje ukljuuje poverenja u integritet granica Ja-drugi). Bez bazinog poverenja je teko spustiti odbrambene zidove. to je jaa primitivna mrnja prema ranom objektu, i ti odbrambeni zidovi, mehanizmi odbrane, su primitivniji. Govorili smo o dominantnom primitivnom mehanizmu odbrane-cepanju doivljaja objekta na idealizovane potpuno dobre i progoniteljske potpuno loe objekte. Mada je idealizacija objekta ljubavi normalan, sastavni deo intimne privrenosti, kada se koristi u odbrambene svrhe ona je dizajnirana tako da zatiti dijadu od ambivalencije. Odnosi te vrste su veoma krhki jer ne mogu da podnesu bilo kakva razoarenja. Kada doe do nekog razoarenja idealizovani objekt se radikalno transformie u svoju suprotnost (lo objekt) i intimnost se pretvara u mrnju. (Kenrberg, 1995). Prenaglaen i nerealan kvalitet idealizacije spreava formiranje intimne veze jer intimnost zahteva realistinu percepciju drugoga. Iako elementi ljubavi i mrnje postoje u veini ljudskih odnosa, intimnost zahteva integraciju tih oseanja i sposobnost za toleranciju ambivalencije. (Kernberg, 1984). Drugi glavni odbrambeni mehanizam u paranoidno izoidnoj poziciji, koji onemoguava intimnost, je projektivna identifikacija. Ova odbrana, koja je tesno povezana sa cepanjem, sastoji se u projektovanju neeljenih delova selfa (uglavnom destruktivnih) na druge osobe. Ta druga osoba se, zapravo, indukuje, navodi da se ponaa na nain koji je u skladu sa tim projekcijama, a onda to dovodi do oseanja kod osobe koja je projektovala da mora da kontrolie drugoga jer ga doivljava kao pretnju. Ove primitivne odbrane dovode do nemogunosti stvarnog kontakta, dijaloga, uzajamnosti i autentine povezanosti sa drugim. Intimnost je, pod tim uslovima, nemogua. Meutim, paranoidne osobe e, kao zamenu za nemogunost stvarne intimnosti, kreirati neto drugo-neku vrstu magine povezanosti. (Auchincless & Weiss, 1992). Karakter paranoidne osobe se struktuira oko fantazija o maginoj i konkretnosj povezanosti sa objektom. Te fantazije slue da se izbegne uas nedostatka konstantnosti objekta. Paranoidna osoba mora da odrava te fantazije po svaku cenu, da bi izbegla nepodnoljivi oseaj ravnodunosti izmeu sebe i objekta. Paradoksalno, rtvovanje granica izmeu sebe i objekta koje je sadano u takvim fantazijama ini dostizanje konstantnosti objekta jo teim, jer se mobilie sekundarna, defanzivna uloga agresije da bi se te iste granice selfa zatitile. Objasniemo detaljnije taj zaarani krug u kojem se vrte osobe paranoidne organizacije linosti. Suoene sa zastraaujuom unutarpsihikom opasnou, paranoidne osobe stalno tee slinom konkretnom i maginom iskustvu povezanosti sa drugima, ispoljavajui to u fantazijama, kojih se dre sa uverenou, da su oni i drugi (sa kojima su povezani) isti, da misle iste misli, da mogu da meusobno znaju ta misle ili o emu razmiljaju, bez razgovora...Razumevanje barijera ka efektivnom, realnom povezivanju i istraivanje fantazija koje tee ka alternativnoj, maginoj povezanosti, kljuno je za razumevanje paranoidnog stanja uma. Paranoidna osoba je uvek zavisna od mogunosti povezivanja sa svetom objekata kroz taj specijalan nain povezivanja, koji neparanoidne osobe koriste samo u stanju velikog stresa. Takve misli o specijalnoj povezanosti se ogledaju u njihovim komentarima kao to su: nikada nisam morala da brinem o tome ta moj otac misli; oduvek sam znala da on i ja mislimo potpuno isto..., ili Ako ne promenim tekst koji mi vi govorite, vae ideje e ui u moju glavu, i vi ete moi da me kontroliete..., Jedino to mogu da mislim je ono to znam da vi hoete da kaem.... Kako je, kod paranoidnih osoba, konstantnost objekta i sposobnost da vole nestabilna, umesto realnog vezivanja za objekte, oni zamiljaju specijalnu povezanost koju pokuavaju da odre kroz magijsko konkretno miljenje. Mnoge paranoidne osobe su

toliko zavisne od doivljaja te magine povezanosti jer oseaju da bi svako iskustvo, iako prolazno, u kojem oni ne bi razmiljali o objektu, ili objekt o njima, na neki magino povezani nain, bilo identino sa totalnom emocionalnom ravnodunou. Ako ne mislim stalno na tebe, ili ti na mene, ako ne mislimo isto, ako nismo neprekidno povezani na taj specijalni nain, onda smo potpuno rastavljeni, ravnoduni jedno prema drugome. Ako nema potpune, magine spojenosti, odnos je potpuno razoren. Self i objekt su kao izgubljeni u ravnodunom svemiru. Takva specijalna neprekidna povezanost, naravno, duboko ugroava njihovu slobodu i, paradoksalno, ini mogunost realnog emotivnog povezivanja jo opasnijom. Fantazije o maginoj povezosti su, dakle, centralne kod paranoidnog karaktera kao sekundarne strukture koje slue da zatite paranoidnu osobu od anksioznosti zbog nedostatka konstantnosti objekta. One nisu fiksacija za paranoidnu poziciju, niti primarna nesposobnost da se odvoje predstave selfa i objekta, ve nastaju kao naknadne, sekundarne odbrane, pokuaji parcijalnog defanzivnog spajanja predstava selfa i objekta da bi se izbegla anksioznost vezana za ideju o potpunom gubljenju veze sa objektom, ideja o potpunoj ravnodunosti izmeu objekta i selfa. Kada ta specijalna povezanost funkcionie u odbrani od anksioznosti, kada je veza sa objektom doivljena pozitivno, ona uspeva kao delimina zamena za nesigurnu realnu emotivnu povezanost (nadoknauje nedostatak konstantnosti objekta), ali je veoma krhka. Onda kada taj sistem specijalne povezanosti ne uspeva da nadoknadi realnu emotivnu povezanost, javlja se mrnja koja se intenzivira mehanizmom cepanja (objekt postaje zao, gube se njegove dobre osobine). Tada dominiraju paranoidne ideje progonjenosti, a ta specijalna povezanost bez granica postaje otvoren kanal za napade objekta na self (ideje da dugi direktno ulazi u glavu, ita misli, kontrolie, rastura iznutra...). Ako je kanal specijalne povezanosti ispunjen oseanjima, a agresija se, mehanizmom cepanja, potpuno odstrani, rezultat moe biti euforija ili erotomanija. Potreba za maginom povezanou dovodi do toga da paranoidna osoba mora da koristi projekciju kao mehanizam, jer projekcija omoguava zadovoljavajuu simbiozu kroz fantazije stapanja. Gubljenje granica nije neeljeni usputni efekat projekcije, ve deo namere projekcije. Paranoidna osoba ne projektuje samo zato da bi se oslobodila svesnosti konfliktnih elja, ve da bi mogla da bude ista kao objekt, i da tako moe da zna ta objekt misliobezbeujui, na taj nain, oseaj bliske povezanosti. Takva upotreba projekcije je vana jer se jedan aspekt nedostatka konstantnosti objekta kod paranoidne osobe manifestuje u njenim potekoama u intuitivnom i empatikom razumevanju drugih. Uprkos njihovoj preteranoj opreznosti, oni su uvek u mraku kada je u pitanju razumevanje unutranjeg ivota drugih. Ironino, paranoidni klijenti uvek tee da imaju neka posebna znanja o unutranjim iskustvima drugih, uverenja da mogu da proitaju ta drugi misle i nameravaju. Oni pokuavaju da druge razumeju kroz intelekt, umesto kroz empatiju. esto su fascinirani psiholokim testovima, ureajima za merenje fiziolokih procesa (biofidbek) i raznim drugim mehanikim nainima za upoznavanje drugih kao zamenom za emocionalno povezivanje. Osnovni problem, kod paranoidnih osoba, koji proizilazi iz nedostatka konstantnosti objekta je, zapravo, netolerancija na ravnodunost (Auchincless & Weiss, 1992). Kao dodatak fantazijama o tome da se misle iste misli sa objektom i da se poseduje specijalno znanje o mislima drugoga, paranoidne osobe, kako bi se oseale povezane, esto pribegavaju tome da neprekidno misle na svoj objekt ili da zamiljaju kako objekt neprekidno misli na njih. Doivljaj da objekt stalno misli na njih je veoma oigledan kod paranoidnih osoba. Zaista, kad se susretnemo u ivotu sa ljudima koji su uvereni da su stalno u centru tuih razmiljanja, obino smo u iskuenju da im kaemo: Pa, nisi ti ba toliko vaan ili vana...ne misle svi samo o tebi.... I kada su misli progoniteljske, negativne po osobu, kada je svi ogovaraju ili preziru..., iza njih stoji megalomanski paranoidni doivljaj da objekti stalno misle o njima, koji je sekundarna odbrana i proistie iz potrebe za odravanje sistema

magine povezanosti. Paranoidne ideje progonjenja nisu samo sistem koji slui da upozori paranoidnu osobu na opasnost od napada, ve, takoe, koriste osobi da odri povezanost sa svetom objekata mislei stalno o njima ili verovanjem da objekti stalno misle o njoj. Netolerancija na ravnodunost (jer ravnodunost doivljavaju kao apsolutni prekid povezanosti) dovodi do neophodnosti takvih odbrambenih fantazija. Ili si magino povezan, ili si totalno odvojen-to je dihotomija paranoidnih osoba, njihov nain cepanja. Ta vrsta ili-ili doivljaja (cepanja, raspadanja celovitosti objekta) moe da se odvija po nekoliko razliitih linija, ne samo po liniji ljubav-mrnja. Suprotnost ljubavi nije samo mrnja (kod paranoidnih je potpuna ravnodunost, svemirska ravnodunost). Frojd je (1915) zapazio da ljubav nema samo jedan, ve tri opozita. Kao dodatak antitezi voletimrzeti, tu je i druga voleti-biti voljen, i kao dodatak tome, voleti i mrzeti, uzeto zajedno, opozit su nezainteresovanosti ili ravnodunosti. Frojd je sugerisao da je polarnost ljubavravnodunost prva po pojavljivanju na razvojnoj liniji. Poto ne moe da ovlada polarnou ljubav-mrnja, ne moe da se osloni na emotivnu povezanost sa objektom, pa mora da odrava tu povezanost na magian i konkretan nain o kojem smo govorili, ili da rizikuje da bude opasno odvojen od sveta objekata. Odreen stepen ravnodunosti (kada je partner okupiran neim drugim), pod ime mislimo na emotivnu i kognitivnu odvojenost u slubi autonomije i nezavisnosti, kljuna je komponenta u zdravim i stabilnim objektnim odnosima. Za paranoidnu osobu je taj stepen ravnodunosti nepodnoljiv. Shizoidna linost se odluuje za prividno povlaenje, dok zadrava intenzivnu zamiljenu vezu sa svojim objektima (Akhtar, 1987); (Fairbairn, 1952); (Guntrip, 1969). Umesto odnosa sa realnim osobama, izoidna osoba reava potreba-strah dilemu tako to se povlai iz realnih odnosa i ivi kroz odnose koji se deavaju samo u njenoj glavi. Antisocijalne i hipomanine linosti, iako se u biti ne posveuju, veoma brzo razvijaju povrnu bliskost sa drugima. Tendencija da se bude krajnje prilagoen drugim, pa ak i da se magino identifikuje sa njima, najbolje se vidi na primeru kao da linosti (Deutsch, 1942) i u osnovi je obmanjujuih tendencija kod svih osoba sa ozbiljnim patologijama karaktera (Gediman, 1985)... Malo smo vie prostora posvetili poremeajima optimalne distance koji su posledica nedostatka u sposobnosti konstantnosti objekta jer su problemi sa distancom veoma esta tema vezana za ljubavnu problematiku. Meutim, problemi odravanja optimalne distance nisu jedini problemi u sposobnosti voljenja koji su posledica nedostatka konstantnosti objekta. Naveemo jo neke: Problemi sa opratanjem Problemi sa celovitou i konstantnou objekta se manifestuju i kroz patologiju sposobnosti za opratanje. Akhatar (2002), u lanku o opratanju govori o opratanju kao procesu (kao to je i tugovanje proces koji prolazi kroz odreene faze). Fantazija o opratanju, isto kao i fantazija o osveti, esto postaje surova muka jer obinim ljudima ne polazi za rukom da dosegnu do nivoa na kom bi bili sposobni da oproste. Narodna mudrost kae da je pratanje sveto. Ali i sveto pratanje, u najveem broju religija, nije bezuslovno. Pravi oprotaj ne moe biti zagarantovan dok pojedinac ne potrai i ne proe kroz priznanje, kajanje i restituciju (Herman, 1992, str:190). Osobe sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta imaju potekoe sa prolaenjem kroz ove procese. Da bismo mogli da oprostimo, elja za osvetom mora biti prepoznata, a da bismo prihvatili oprotaj, odgovornost za tetu nanesenu objektima mora biti prihvaena. Da bi nam bilo oproteno moramo da prihvatimo loe elemente nae prirode, ali je neophodno da imamo dovoljno pozitivnih oseanja prema sebi kako bismo oseali aljenje i elju da popravimo tetu (Steiner, 1993, str: 83).

Oprostiti nije isto to i zaboraviti. Zaboravljanje traumatinog dogaaja, posebno u ranim fazama aljenja, ukazuje na odbrambeno krivotvorenje unutranje i spoljanje realnosti. Kada dobijemo oprotaj prestajemo da budemo preokupirani bolnim dogaajem. Meutim, iako je emocionalni doivljaj umanjen, seanje na taj dogaaj ostaje na predsvesnom nivou i slui kao potencijalni signal Egu kada postoji mogunost da se desi slian dogaaj. Govili smo ve o teoriji Melanije Klajn i paranoidnoj i depresivnoj poziciji. U Klajnijaskoj terminologiji, oprostiti znai pomeriti se od paranoidne ka depresivnoj poziciji (Klein, 1948). U paranoidnoj poziciji (gde nema celovitosti objekta, ve je doivljaj rascepljen) dobrotu pripisujemo sebi, dok su loa iskustva u potpunosti eksternalizovana. Svet posmatramo na crno-beli nain. Mi smo rtve, a drugi su prestupnici. Nepoverenje, strah, bes, pohlepa i bezobzirnost su predominantna stanja. Nasuprot tome, u depesivnoj poziciji postajemo svesni injenice da nismo potpuno dobri i da drigi nije potpuno lo. Javlja se kapacitet za empatiju, kao i zahvalnost za ono to smo od drugog dobili. Javljaju se krivica i tuga jer postajemo svesni da smo povredili drugog i elja za reparacijom. Kapacitet za testiranje realnosti se poboljava i razvija se kapacite za reciprocitet u odnosima. I u klinikim i u drutvenim okolnostima u odraslom ivotu tri su bitna faktora za razumevanje puta od traumatizacije do opratanja: osveta, reparacija i ponovno razmatranje. Iako se smatra politiki nekorektnom, neka vrsta osvete je, zapravo, dobra za rtvu. Osveta vraa oseaj vladanja situacijom i poboljava samopotovanje. U realnosti ili u fantaziji, osveta dozvoljava rtvi da oseti sadistiko zadovoljtvo i prerasporeuje odnos libida i agresije u selfobjektnoj vezi. Nakon osvete, rtva vie nije nevina, a poinitelj nedela nije jedini okrutan; obe strane su i nanele i doivele bol. Ovakva promena stvara pozadinu za saoseanje s neprijateljom i, samim tim, umanjuje mrnju. Opratanje nastupa nakon toga. Sledei faktor koji olakava opratanje je reparacija. Da bi se osoba oporavila od tete koja joj je nanesena, veoma je bitno da poinitelj prizna da je naneo tetu (Herman 1992; Madanes 1990). Priznanje ponitava destruktivne posledice. Ako povredimo nekog, a onda dovodimo u pitanje njegovo vienje povrede, inimo duplu tetu, jednaku ubistvu (Shengold, 1989). Priznanje da je teta naneta poboljava testiranje realnosti i olakava aljenje. Priznanje, dalje, ukazuje da poinitelj pokazuje znakove aljenja, izvinjenja, i nudi da emotivno i/ili materijalno popravi tetu. To potvruje realnost rtvinog bola i lek je za ranu. Primljeno izvinjenje (i reparacija) poboljava pecepciju rtvinog Ega (Bio sam u pravu kada sam opazio da neto nije u redu). Izvinjenje dozvoljava rtvi da preuzme aktivnu ulogu u odluivanju da li e, ili nee oprostiti, to poboljava samopotovanje koje olakava proces aljenja. Traenje oprotaja i elja da mu bude oproteno ukazuje da je subjekat postao svestan tete koju je poinio. Takoe ukazuje da je teta dovoljno bitna za poinitelja da je on poeleo da je popravi. Traenje oprotaja, stoga, proizilazi iz kapaciteta za kajanje i iz libidinalne komponente saoseanja sa rtvom. Sada, kada smo razjasnili dinamiku procesa opratanja, da se pozabavimo patologijom opratanja i njenom vezom sa problemima celovitosti i konstantnosti objekta. Patologija opratanja

Kod neurotinih osoba, Super ego, koji nastaje kroz introjekciju spoljanjih objekata, se ponekad ponovo projektuje u te spoljanje objekte, kako bi se oslobodio oseanja krivice. Kompulzivne neurotone osobe izbegavaju krivicu tako to trae da im bude oproteno (Fenichel, 1945, str: 165) Nesposobnost da se oprosti Neki ljudi ne mogu da oproste. Ostaju kivni mesecima, godima a, ponekada, i celog ivota. Postaju gunala i preputaju se hroninoj mrnji, iako ne moraju da budu otvoreno osvetoljubivi. Dijagnostiki posmatrano, ova grupa ukljuuje ozbiljne poremeaje linosti, posebno paranoidni, ozbiljni antisocijalni i maligni narcistiki poremeaj linosti (Kernberg, 1989). Kada otvoreno ele da se osvete, ove osobe su destruktivne bez granica. Ovakva iskljuiva mranja posledica je procesa cepanja (nesposobnosti za celovitost objekta) i doivljavanja objekta kao istog zla. Prerano opratanje Prerano opratanje nalazimo kod osoba koje izgledaju preterano spremne da oproste i zaborave tetu koja im je poinjena. Opsesivni neurotiari s tipinom reakcionom formacijom - kao mehanizmom kojim se brane od agresije spadaju u ovu kategoriju. Oni preterano brzo oprtaju drugima jer bi, u suprotnom, morali da se suoe sa oseanjima povreenosti i besa. Ovakvo konfliktno prerano opratanje je kompromisna tvorevina izmeu agresivnih impulse i Super-ega koji zabranjuje ispoljavanje agresije i, kao takva, moe biti kliniki analizirana. Izraeniji oblik preranog opratanja nalazimo u modelu deficita. Osobe s tim problemom ne oseaju zadovoljstvo, nedostaje im zdrav kapacitet za ponos i ne mogu da mrze (Galdston, 1987). One ne umeju adekvatno da opaze da su prevarene. Imaju izrazitu glad za objektima i veoma su zavisne od drugih. Iz tih razloga su preterano spremne da oproste povrede i nepravde. Dijagnostiki posmatrano, u ovoj grupi nalazimo slabe, bezvoljne, shizoidne i kao da (Deutsch, 1942) linosti koje su rasle okruene viestrukim i nepouzdanim negovateljima. Suprotno od cepanja kojim osoba koja mrzi projektuje sve loe u objekat, a sve dobro u sebe, ljudi sa ovom vrstom problema imaju obrnuti spliting-sve dobro projektuju u objekt za kojim ude, i ne mogu da precipiraju njegove loe strane (kao ni svoje dobre-to im oduzima kapacitet za ponos i dostojanstvo). Nedostatak konstantnosti objekta ini ovakve osobe preterano zavisnima, to im onemoguava da priznaju povredu od strane onih od kojih su zavisni. Preterano opratanje Preterano opratanje nalazimo kod mazohistinih osoba. One ponavljano oprataju nepravde svojim muiteljima i izgledaju kao da nikada ne ue iz iskustva. ive u stanju zavisnosti sa sadistima ili osobama koje lako mogu postati sadisti (Berliner, 1958; Kernberg, 1992), ponavljano im se potinjavaju i toleriu ponienja i muenje. Stanja meuzavisnosti u partnerskim vezama ilustruju mazohistiku dimenziju preteranog opratanja. Zavisnici od psihoaktivnih supstanci se ponaaju autodestruktivno u nadi da e droga na magian nain reiti intrapsihike problem. Analogno tome, zavisni partner ostaje beskrajno optimistian u pogledu mune veze u kojoj se nalazi i nada se da e svojim preteranim opratanjem popraviti tu vezu. Ovakvi oblici doivljavanja i ponaanja u tesnoj su vezi sa problemima optimalne distance o kojoj smo govorili kao manifestaciji nedostatka konstantnosti objekta.

Pseudoopratanje Ovaj psihopatoloka grupa se odnosi na osobe koje lano oprataju. Na povrini izgledaju kao da su oprostile neprijatelju, ali u unutranjosti nastavljaju da prigovaraju i nesposobne su da odtuguju (Sohn, 1999). Pojedinci iz ove grupe se slue mehanizmom cepanja svog psihikog sveta na dva dela, nakon kog jednim delom uspevaju da private realnost i prevaziu povrede i nepravde, dok u drugom, psihopatolokom delu, zadravaju omnipotentne fantazije u kojima su u stanju da ponite povrede iz prolosti (Bion, 1957). Daljim korienjem mehanizma cepanja, ovaj drugi deo, s jedne strane, veruje da lepi dani koji su postojali pre povrede, zapravo, mogu da se vrate dok, sa druge stane, bezobzirno i osvetniki napadaju pretpostavljenog poinitelja nedela. Paraleni model upravo opisanom je iskarikirana skromnost (Jones, 1913, str: 244), koju pronalazimo kod narcistinih osoba. Pored toga, ove osobe imaju naglaeno antistocijalno ponaanje u kom pseudoopratanje izranja iz laganja koje se proraunato koristi kao strategija. Staljinova opaska da je osveta jelo koje je najbolje kad je poslueno hladno i savet koji je Kenedi da svom sinu da ne treba da se ljuti, ve da se osveti oslikavaju oblike pseudoopratanja. Beskrajno traenje oprotaja Pojedine osobe se beskrajno izvinjavaju za obine i svakodnevne greke. Takve osobe nose teak teret nesvesne krivice. Preterano izvinjavanje ih ne oslobaa zabranjenih i moralno neispravnih hostilnih i seksualnih elja koje se nalaze u njihovoj podsvesti. Uz to, in preteranog traenja da im bude oproteno sam po sebi moe imati hostilne ciljeve i sluiti kao skriveni mehanizam pranjenja seksualnih impulsa. Jedan od Abrahamovih (1925) pacijenata je dao veoma jasan primer dogaaja iz svog detinjstva koji oslikava ovaj fenomen. Njegovo ponaanje iz tog vremena, iako naizgled puno krivice i pokajanja, zapravo je bilo meavina hostilnih i muiteljskih poriva. Takva oseanja su potajno veoma blisko povezana s masturbacijom, dok spoljanjem svetu izgledaju kao da su povezana sa sitnim grekama koje je dete poinilo. Svako trivijalno nedelo je praeno istom reakcijom. Deak iz primera bi se lepio za svoju majku i beskrajno ponavljao: oprosti mi, mama, oprosti mi! Ovakvo ponaanje je oslikavalo njegovo stanje, ali je, zapravo, mnogo jae oslikavalo druge dve tendencije. Kao prvo, kroz beskrajno traenje da mu bude oproteno, deak je, zapravo, muio majku. Dalje, u njegovom daljem razvoju je postalo sasvim oigledno da nije pokuavao da se promeni, ve je ponavljano pravio greke, kako bi traio oprotaj za njih. Ovaj obrazac je ometao i njegovu analizu. tavie, otkriveno je da je to ponaanje bilo imitacija ritma njegove masturbacije. Zabranjena seksualna elja se, na taj nain, maskirala. (Abraham, 1925, str: 323-324). Ovakva ponaanja odslikavaju i probleme sa tolerancijom na ambivalenciju (dve strane ambivalentnih oseanja spojene u jednom aktu) o kojima emo detaljnije govoriti u delu o toj sposobnosti. Meutim, preduslov za razvoj sposobnosti tolerancije na ambivalenciju je razvoj celovitosti objekta. Nesposobnost da se prihvati oprotaj U veoma bliskoj vezi sa osobama koje se preterano izvinjavaju su osobe koje ostaju progonjene mesecima i godinama, i to uprkos injenici da su im drugi oprostili. Izgledaju nesposobne da private izvinjenje i mue se sa oseanjima krivice, depresivnosti i proganjajuom saveu. Analno regresivna hostilnost, kao i odbrambena reakcija protiv nje,

lepo su ilustrovane u ehovljevom delu inovnikova smrt. Ruski slubenik ceo ivot tedi kako bi doao do skupih mesta u boljevikoj operi, da bi tamo kinuo i razmazao svoj nazalni sekret po oveku koji sedi ispred njega. Izvinjava se i biva mu oproteno. Meutim, nije sposoban da se smiri, i oseanje krivice ga tera da se ponavljano izvinjava. ovek mu oprosti svaki put kad se ovaj izvini, mada, sa svakim novim izvinjenjem, oteeni biva sve vie iznerviran. Slubenik mu alje pisma, poseuje ga na poslu kako bi samo jo jedanput zatraio oprotaj. Najzad, ovek postaje toliko besan da ga izbacuje iz svoje kancelarije. Te veeri, slubenik odlazi kui, seda na kau u svojoj dnevnoj sobi i umire. Oigledno je da nesvesna krivica igra veliku ulogu u ivotima ovakvih osoba brutalnog super-ega i mazohistikih tenji. Meutim, ono to znamo o poreklu takvog arhainog, progoniteljskog super ega, upuuje nas na mehanizam cepanja i projekciju agresije u progonitelje (progoniteljski super ego). Ovakva estina super ega prema egu koji je nainio neoprostivo zlo posledica je nedostatka sposobnosti da se tolerie ambivalencija, i gubitka celovitosti objekta. Objekt se doivljava kao idealno dobar (da bi slubenik ceo ivot tedeo za skupa mesta u operi, morao je u idealizovati, preuveliati vrednost toga...zamiljati kako ga prisustvo tom idealizovanom objektu ini vrednim. Greka ga ini potpuno bezvrednim, i on ne zasluuje oprotaj. Traei ga, on ne vidi osobu kojoj se izvinjava (ne osea da je davi, nema nikakvu empatiju sa njenim potrebama. Ta osoba je parcijalni objekt, produetak njegovih potreba), kao to ni sebe ne vidi kao celu osobu, ve doivljava samo jedan aspekt sebe-onaj bezvredan, lo. Nesposobnost da se zatrai oprotaj Osobe kojima nedostaje saoseajnost esto ne trae oprotaj. Izgledaju kao da zaboravljaju nepravde i povrede koje su izazvale. Takav zaborav je esto proizvod ozbiljnih deficita u super-egu, nedostatka ljubavi prema drugima i nesposobnosti da se zaali. U drugim sluajevima moe biti posledica upornog poricanja sopstvenih mana. Takavo poricanje se postie zahvaljujui paranoidnim anksioznostima (strahom da e osoba biti jako osramoena ukoliko se izvini) i slui ouvanju samopotovanja. Antisocijalne i narcistine osobe su sklone ovakvim ponaanjima (Akhtar, 1992, Kernberg, 1984). O nedostatku sposobnosti za empatiju ve smo govorili kao o jednom od odraza deficita u sposobnostima celovitosti i konstantnosti objekta. Sa osobom koja nije doivljena kao celovito ljudsko bie se ne moe empatisati. Ona je parcijali objekt, produetak potreba subjekta, njegov selfobjekt (objekt koji vri neku od funkcija umesto subjekta). Nedostatak celovitosti objekta je povezan sa nesposobnostima diferencijacije sebe i drugoga, neuspesima u procesu separacije i individuacije. Osoba koja se nije diferencirala od objekta doivljava ga kao produetak svojih potreba. Objekt bi trebalo da osea ono to i ona osea. Nedostatak tolerancije na ambivalenciju (podnoenje suprotnih oseanja) i celovitosti objekta povezana je i sa nesposobnou aljenja, a nesposobnost aljenja onemoguava da osobi bude ao i zbog onoga to je uinila drugome. Neravnotea izmeu opratanja drugima i sebi Psihopatologija je, takoe, oigledna kada postoji veliki rascep izmeu mogunosti da se izbalansira opratanje drugima i samom sebi. Narcistine, paranoidne i antisocijalne osobe su spremne da se oslobode svake odgovornosti za tetu koju su poinile. One ili poriu ili opravdavaju svoja nedela. Lako oprataju sebi, ali ne i drugima. Mazohistine osobe su sklone da urade suprotnu stvar. Zatvaraju oi pred nedelima koja su im poinjena i ostaju posveene svojim muiteljima. Oprataju drugima, dok same sebe beskrajno kanjavaju.

I jedan i drugi oblik poremeaja baziraju se na odreenoj vrsti mehanizma cepanja, nemogunosti odravanja celovitost percepcije i doivljaja sebe i drugoga. "Maligna seksualnost" Traganje za idealnim objektom i simbiozom se, ponekad, povezuje sa pozitivnim stremljenjima edipalne faze-povezuje se sa seksualnou. Spajanje reprezentacije 'dobre majke' sa onim to je u edipalnoj fazi eljeni objekat (roditelj suprotnog pola) podstie jaku enju koja se doivljava kroz izraene potrebe koje se nikako ne mogu dovoditi u pitanje. One se moraju zadovoljiti po svaku cenu-bez obraanja panje na potrebe partnera. Ovakvi klijenti ne mogu da uzvrate ljubav, oni prodiru i troe plaei se upravo toga da e se to to prodiru istroiti. Traei utehu i kontakt, oni se bore s problemima infantilnog narcizma, separacije i simbioze. Njihova seksualnost, zapravo, nema mnogo veze sa seksualnou. Kroz intenzivne i neutoljive seksualne potrebe oni tee da zadovolje druge potrebe-potrebe za simbiozom, neutoljivu emotivnu glad iz oralnog perioda, naruenu narcistiku ravnoteu...Spojene sa edupalnim enjama, dovode do ponaanja seksualizovanih beba koje nisu u stanju da vode rauna o potrebama drugih, ne uzimaju ih u obzir...samo agresivno, lepljivo, nametljivo...trae ono to im treba. Takav transfer se, naravno, ne javlja samo u odnosu sa terapeutom, ve i u drugim odnosima u ivotu takvih osoba. Kratak pregled nedostatak u razvoju celovitosti i konstantnosti objekta: Sposobnost: Celovitost objekta-lepak psihe-sposobnost koja osobu ini celovitom i realistinom. -To je sposobnost odravanja razliitih aspekata doivljaja (pozitivnih i negativnih) neke osobe, sebe, stvarnosti, kao jedne celine. -Sposobnost integrisanog, realistinog doivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog eljenog cilja, posla, aktivnosti). Sposobnost da budemo svesni i dobre i loe strane onoga to volimo i elimo. Sposobnost da to prihvatimo i integriemo pozitivna i negativna oseanja. Ni jedna osoba ne moe zadovoljiti sve nae potrebe, i ne moe ih zadovoljiti uvek. To ne moe ni neki na eljeni cilj, aktivnost, posao... Sve u sebi nosi i dobre i loe strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doivimo i prihvatimo kao celovito bie, sa vrlinama i manama.

Ispoljavanje nedostatka: nesposobnost da se integriu pozitivne i negativne osobine ljudi, pojava, aktivnosti...ine osobu nerealnom, nesposobnom da uvidi i prihvati da niko i nita nije idealno ili satansko, da ljudi, svet, ivot, nisu crno bele pojave. Takva osoba e komunicirati sa parcijalnim objektima, sa jednom dimenzijom osoba sa kojima su u kontaktu, jednom dimenzijom aktivnosti kojima se bavi, jednom dimenzijom ivota. Osoba je nerealna, idealizuje pa se razoarava. Zapoinje sa euforijom, pa se razoarava i odustaje ili se okree protiv. U crno belom svetu vila i vetica, osoba e se stalno oseati nestabilno, idealno zadovoljena kad idealizuje ili ivotno ugroena kad se okrene druga strana medalje. Tada moe razviti iracionalne ideje o proganjaju spolja. -najei sindromi poremeaja celovitosti objekta: emocionalno preplavljivanje-nasilje, impulsivnost, poremeaji optimalne distance, paranoja, narcistiki poremeaji linosti...

Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Razboritost. Realno sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti...Realna oekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ogranienja. Spremnost da se, uprkos ogranienjima i tome to nita nije savreno, uloi energija, emocije, trud, u ostvarivanje eljenih odnosa i ciljeva.

Sposobnost: konstantnost objekta:stabilizator psihe-ono to osobu ini stabilnom i nezavisnom. Kad kaemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to, zapravo, znai da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana i postaje proirena unutranja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnije reeno, moemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava nae potrebe i moemo ga imati u sebi. Nismo zavisni od njegove fizike prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na cilj: posao, zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome ta hoemo, nezavisno od toga da li smo nagraeni u odreenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko Ispoljavanje nedostatka: Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost e, u svojim emotivnim vezama, teiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog objekta, stalnoj fizikoj prisutnosti...ili gubljenju oseanja im objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu. Takav odnos moe imati i prema drugim objektima, koji ne moraju biti ljudi. Prema radu, na primer. Aktivnost koju osoba inae voli, neki posao koji joj se svia, moe biti naputena im ne zadovoljava potrebu na lak nain, ako trai neto od osobe to njoj nije lako, to zahteva odreeno odricanje. Osoba je kratkog daha, ima velike oscilacije radnih sposobnosti, oekuje uspeh preko noi. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za aktivnost odmah, kad je zadovoljstvo odloeno. Osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge pri ostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama. -prekomerni optimizam.jednog dana fantazija: uporno traganje za potpuno dobrim objektima u spoljanjem svetu. esto se uz ovo udruuje i fantazija 'jednog dana' u kojoj se oekuje dan kada e u ivotu postojati potpuno odsustvo bola i konflikata. Oekivanje dobitka na lutriji, maginog razreenja...Fantazija samo da se to nije desilo-ivljenje u prolosti. -Nesposobnost tugovanja, paranoja (netolerancija ravnodunosti), narcistiki poremeaji linosti, zavisnosti Ispoljavanje razvijene sposobnosti: nezavisnost koja ukljuuje bliskost i distancu. Osobe sa dobro razvijenom konstantnou objekta su sposobne za veliku bliskost i naklonost, ali se, takoe, oseaju samodovoljno, sigurno i slobodno, tako da nemaju oajniku potrebu za drugima. Konstantnost objekta nam daje jasan oseaj sopstvenih granica i granica druge osobe. Znamo gde se jedna koa zavrava, a gde poinje druga. Kada su razdvojeni, mogu da se nose sa tim savreno dobro. Imaju sposobnost da budu sami. Njihov ivot nije pokvaren strahom od gubitka voljenog objekta, strahom od samoe, brigom o tome kako e se snai ako izgube svog partnera. Zato nisu prinueni da kontroliu partnera, svoju decu, roditelje...(to nam vie trebaju drugi ljudi, to vie imamo potrebu da ih kontroliemo), mogu mu dati prostora (kao i sebi). Jasna svesnost o tome ta se eli i hoe. Svesnost o vrednosti cilja i kad potrebe nisu zadovoljene, istrajnost. Sposobnost da se predstava vrednosti cilja dri u sebi i u tekim trenucima. Optimizam-svesnost da e, nakon uloenog truda, nagrada ipak doi (ak i ako postoji rizik da se to ne desi), sposobnost da se prihvati neizvesnost, rizik. Sposobnost odlaganja, ulaganja u dugoronije ciljeve.

Neutralizacija (i mentalizacija)-razboritost, regulator psihe-i sposobnost za ljubav Govorili smo ve o tome da je neutralizacija promena iste, instiktualne energije u oblike energije koji su prikladniji za funkcionisanje ega (neutralizovane energije), to jest oblike energije koje karakterie visok nivo kontrole ega i kapacitet za odlaganje neposrednog instiktualnog zadovoljenja. Kada organizam doe u stanje neravnotee (viak ili manjak neega), energija nagona se pokree da bi se zadovoljila potreba i povratilo stanje ravnotee. Meutim, nagonska energija je kao neobuzdani konj. Sirova instiktualna energija preplavljuje Ego i dovodi do kurlusa, ispada u funkcionisanju. Kako to praktino izgleda? Osoba ije se kognitivne funkcije napajaju neneutralizovanim energijom ima iskrivljenu sliku stvarnosti. Ako su kognitivne funkcije (opaanje, miljenje, pamenje) napajane agresijom, osoba e u stvarnosti traiti i videti znake opasnosti i agresivnosti, traie dlaku u jajetu, negativne komponente stvarnosti koji e opravdavati njegovu agresivnost. Njegova percepcija e biti usmerena na negativne, ugroavajue aspekte stvarnosti, na negativne osobine drugih ljudiNa taj nain e i tumaiti dobijene podatke, obraivati ih, pamtiti samo loe stvariAko su kognitivne funkcije napajane neneutralizovanom seksualnom energijom, osoba e, takoe iskrivljavati stvarnost, u svemu videti seksualnost, erotizovati one kognitivne funkcije koje nisu seksualne, videti samo one aspekte osobe koji se uklapaju u njene seksualne potrebe (kao kad se kae za mukarca, na primer, da razmilja donjom glavom.). Naravno, seksualna energija moe biti usmerena na oralnost, analnost, falusnosti osoba moe erotizovati kognitivne funkcije oralnom, analnom ili falusnom seksualnou i agresijom. Posledica toga je da osoba ne opaa, ne misli, ne pamti jasno, neiskrivljeno. Svakodnevnim jezikom izraeno, to su stanja koje ljudi opaaju i opisuju kao udarili mu hormoni u glavu ili zaslepeo ga je bes, ljubav je slepa, ponaa se impulsivno, nepromiljeno, brzopletoSve su to opisi iskrivljavanja kognitivnih funkcija neneutralizovanim instiktualnim energijama (afektima). Opisi kao to su: ostaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba, realna osoba, ne gubi glavu, razmilja hladne glave objektivna osobagovore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju. To ne znai da je racionalna, realna osoba, bez energije, da je potisnula svoje instikte ili ih ugasila, da je aseksualna ili da nema potrebnu agresivnost. Ona nije mrtvo puvalo, mislilac bez emocija, robot, kompjuterNjen ego ima puno energije, ali je ta energija neutralna i slui egu za funkcije adaptacije na stvarnost, na zadovoljenje potrebe na najadekvatniji, najadaptabilniji nain. U diskusiji i neutralizaciji razmatrali smo dve njene strane-1)neutralizovanje instiktualne energije, pretvaranje instiktualne energije u energiju dostupnu egu za obavljanje mentalnih procesa, i 2) stvaranje odreenih mentalnih sposobnosti - sekundarno autonomnih funkcija koje su nastale kroz reavanje konflikata (npr. opta sposobnost reavanja problema, planiranja i organizovanja akcije) i koriste se tom neutralizovanom energijom kao trajnim i stabilnim gorivom. Ova druga strana neutralizacije blisko je povezana sa konceptom mentalizacije. (Fonagy, P., 2001,2002,2005). Mentalizacija je sposobnost da mentalno obraujemo svoje emocije, afektivna stanja, tenzije...umesto da ih praznimo kroz ponaanje bez razmiljanja. Takvo obraivanje omoguuje oveku da razume sopstvena emotivna stanja, kao i stanja drugih ljudi, da stvori

teoriju uma (sposobnost deteta koje se razvija na uobiajeni nain, da pripisuje mentalna stanja kao to su elje, uverenja, namere sebi i drugima, kao nain da osmisli i predvidi ponaanje drugih (Tager-Flusberg & Baron-Cohen, 1993). Sposobnost podrazumeva razumevanje toga da ponaanje drugih ljudi sadri nameru ili svrhu, da ih motivie elja da iskau svoje mentalno stanje ili da komuniciraju sa drugima. ). Teorija uma opisuje kako je mogue drugima pripisati pogrena uverenja, dok mentalizacija ili refleksivna funkcija oznaava razumevanje sopstvenog ponaanja kao i ponaanja drugih u terminima mentalnih stanja. Odrasle osobe sa problemima neutralizacije i mentalizacije imaju i ozbiljne probleme u sposobnosti za ljubav. Nisu u stanju da vladaju svojim afektima-obuzimaju ih, kao to nisu u stanju da razumeju svoje postupke, pa ni postupke drugih. Oni razmiljaju emocijama, donose zakljuke prema tome kako se oseaju, ono to oseaju mora biti istina, zato to oni tako oseaju. esto se deava da su osobe sa problemima neutralizacije ponosne na tu svoju nesposobnost. Smatraju sebe izuzetnio emotivnima i iskrenima (to na um, to na drum, ), strastvenim osobama koje se predaju emocijama, vole do daske, mrze do daske...ulaze srcem u sve...iako ih to esto dovodi u nevolje i stvara probleme (to smatraju posledicom iskrenosti, neuvijanja u celofan...). Nazivaju sebe emotivcima. Meutim, tu se ne radi o slobodnom ispoljavanju emocija, ve o nesposobnosti obrade i artikulacije emocija. Takve osobe srljaju u nepromiljena ponaanja, nestrpljive su i impulsivne, sklone velikim oscilacijama raspoloenja i afekata, plahovite. Nedovoljna sposobnost neutralizacije ini ljude nepredvidljivima. To plai partnere sa kojima ive, decu koju vaspitavaju i prijatelje sa kojima su u odnosima. Najea reakcija je da im se ide uz dlaku, da ne bi popizdeli. Drugi lan para preuzima ulogu regulatora emocija. Pokuava da stia strasti, da ne raspaljuje vatru...esto osobe sa problemima neutralizacije dobijaju etiketu palidrvce. Ni oni sami, nakon emotivnih ispada ne znaju ta im bi..., to ukazuje na nesposobnost mentalizacije, makar naknadne obrade sopstvenih emocija, razumevanja uzroka svojih ponaanja...Kako ne razumeju sebe, tako ne razumeju i druge. Takve osobe su nepromiljena, reaktivna bia nestalnog i nepredvidljivog ponaanja. Napomenuli smo da zrela sposobnost da se voli zahteva brigu, odgovornost, potovanje i poznavanje (From, 1990). Osobe sa problemima neutralizacije mogu biti brine, ali je, esto, njihova briga nerazumna, optereena njima nerazumljivim impulsima, nepromiljena, to bitno umanjuje i njihovu sposobnost za odgovornost (odgovornost je odgovor na potrebe stvarnosti, potrebe druge osobe-to zahteva da razumemo drugu osobu, imamo njenu teoriju uma, pa da odgovorimo u skladu sa razumevanjem. Osobe sa problemima neutralizacije odgovaraju plahovito, voene vie sopstvenim impulsima nego potrebama drugoga. Nedostatak mentalizacije im onemoguava da mentalno obrade emotivne sadraje pre nego to reaguju.) Opisujui sastojke zrelog umea ljubavi From kae: Potovanje - znamo ko je zbilja objekat nae ljubavi, pruamo sve to imamo, dobro znajui sve mane voljene osobe, ne pridajui joj osobine koje bismo eleli da je

karakteriu., Poznavanje - omoguava da zanemarimo svoju emotivnu reakciju i voljenu osobu vidimo kao to se ona vidi. Prodiremo u dubinu njene linosti i znamo kako joj pomoi. Na ovaj nain pokuavamo otkriti tajnu ljudske prirode, jer ako se odreknemo kognitivnog puta, misli i destrukcije, nasilja i rastavljanja jedinke, to je samo unitava, ostaje nam samo put ljubavi. To sjedinjenje daje nam oseaj da smo postali jedno sa voljenom osobom i sa celim svijetom, da smo upoznali. No, ovom oseaju spajanja mora predhoditi kongitivno poznavanje psihikih osobina osobe koju volimo.. Jasno je da osoba sa problemima neutralizacije i mentalizacije ima velikih tekoa da ispuni ovo to From opisuje. Da zanemari svoju emotivnu reakciju i osobu vidi kao to se ona vidi...Nedostatak mentalizacije onemoguava kognitivno poznavanje psihikih osobina osobe koju volimo. Slian problem imaju i partneri osoba sa ovakvim problemima. Teko im je da ih spoznaju, jer ni oni ne poznaju sami sebe, pa nisu u stanju da jasnije artikuliu svoja oseanja i stanja. esto ujemo izjave partnera o tome kako vie ne mogu da ih potuju, jer ni oni sami ne potuju sebe. Kau: kako da potujem nekoga ko se ponaa kao dete, hirovito, nepredvidljivo...dozvoljava sebi takve neartikulisane ispade...a posle ak ozbiljno ni ne razmisli o tome. Da, nije lako potovti nekoga ko ne kontrolie sopstveno ponaanje. Deca roditelja sa problemima neutralizacije i mentalizacije uglavnom biraju dve strategije: ili postanu neprimetni, da ne izazivaju, ne smetaju, ne provociraju...ili razviju strategiju tuk na luk-agresivno, impulsivno ponaanje koje tei da nadjaa emotivne ispade takvog roditelja. Deca postaju senzitizirana na emotivne ispade roditelja i reaguju besom ili otkainjenjem na emotivne ispade roditelja, ili ak i na njihove nagovetaje (makni mi se bre...mar iz moje sobe histerini idiote...). Izbor strategije zavisi i od toga koliko se plae roditelja (otkainjanje je ea strategija prema majkama. Najee kree u tinejderskom uzrastu). Sposobnost: Neutralizacija, (razboritost): Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost oveka da odri svoje miljenje razumnim tako to neutralie svoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajui ih u neutralnu energiju koja slui reavanju problema, razumnom miljenju i dolaenju do cilja. Menatlizacija: sposobnost da razmilja o svom unutranjem stanju, kapacitet za razumevanje injenice da drugi imaju sopstvena uverenja, elje i namere,

Ispoljavanje nedostatka:Osoba ije se kognitivne funkcije napajaju neneutralizovanim energijom ima iskrivljenu sliku stvarnosti obojenu agresivnim ili libidinoznim impulsima. -iracionalno miljenje, preplavljeno agresijom ili libidinoznom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno ponaanje, iracionalno ponaanje. Doivljaj to je jae od mene, obuzelo me, moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu...ne mogu da mislim o posledicama.. nesposobnost mentalizacije: nesposobnost da se razmilja o svom unutranjem stanju, nesposobnost za razumevanje injenice da drugi imaju sopstvena uverenja, elje i namere. -vodi do smanjene sposobnosti za racionalnu brigu o drugima, odgovornost i potovanje drugih. Nedostatak mentalizacije onemoguava razumevanje i poznavanje druge osobe, to bitno umanjuje kapacitet za zrelu ljubav. Ispoljavanje razvijene sposobnosti: Opisi kao to su: ostaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba, realna osoba, ne gubi glavu, razmilja hladne glave objektivna osobagovore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju. -Planiranje, promiljanje, sposobnost da se zauzme distanca i pogleda iz objektivne perspektive... -Snana oseanja ne ugroavaju racionalno miljenje, ve postaju pogonsko gorivo osobe za reavanje problema, dostizanje cilja. Menatlizacija: osoba je sposobna da razume sopstvena oseanja, da ih mentalno obradu...sposobna je da razume i stanja drugih ljudi, da ih dublje upozna, potuje i voli.

Tolerancija na frustraciju-imunitet psihe-i sposobnost za ljubav

Tolerancija na frustraciju je Sposobnost da izaemo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih naih potreba izaziva u nama. Naravno da u ljubavnim odnosima uvek ima frustracije jer niko ne moe zadovoljiti sve nae potrebe, a oekivanja su u ljubavnim odnosima vea nego u drugim vrstama odnosa. Sposobnost da toleriemo frustraciju u velikoj meri utie na nau sposobnost za zrelu ljubav. U poglavlju o toleranciji na frustraciju videli smo da, kao i kod imunog sistema, ovek moe imati otpornost ili toleranciju na neke vrste frustracije, a biti neotporan i netolerantan na druge. Svako ima svoju Ahilovu petu, neto to teko tolerie i podnosi. Neto to ga frustrira vie od drugih osujeenja. U ovom delu teksta o ljubavi i toleranciji na frustraciju pozabaviemo se time kako netolerancija na specifine frustracije utie na sposobnost zrelog voljenja. Podsetimo se, samo, tipinih mehanizama odbrane od frustracije. Govorili smo tome da osoba, ako nije sposobna da podnese odreenu frustraciju, ima na raspolaganju nekoliko generalnih caka ili kontravetina, mehanizama odbrane kojima pokuava da zaobie prepreku i umanji frustraciju ne razvijajui nove adaptivne mehanizme za reavanje problema. Ti mehanizmi su: negiranje postojanja elje (nemam elju, pa me ni ne frustrira njeno nezadovoljavanje), devaluacija elje (nije mi toliko stalo, pa me ne frustrira nezadovoljavanje), pomeranje elje na druge osobe (neko drugi ostvaruje moju elju umesto mene, a ja se poistoveujem sa njim), reaktivna formacija (okreem elju u njenu suprotnost). Ovo su odbrambeni mehanizmi usmereni na sopstvenu elju, njeno negoranje, umanjivanje, pomeranje ili obrtanje...kako bi se lake podnela frustracija koju izaziva osujeenje potrebe. Pored ovih odbrambenih mehanizama usmerenih na sopstvene potrebe ljudi razvijaju i brojne manipulativne vetine kako bi druge naterali da zadovolje potrebe ije osujeivanje ne mogu da podnesu. Broj tih manipulativnih vetina, nelegitimnih naina zadovoljavanja potreba, je veliki i one znaajno komplikuju i ugroavaju ljudske odnose. Kaemo nelegitimnih jer se zadovoljavanje potrebe dobija manipulacijom, nekom vrstom iznuivanja, a ne slobodnom voljom druge osobe. Manipulativne vetine onemoguavaju razvoj uzajamnosti u ljubavnim odnosima i pretvaraju ljubavni odnos u iznuivanje i otimanje neega to partner ne eli da daje. Pozabaviemo se sada specifinim netolarancijama na frustraciju koje su vezane za faze razvoja libida, i uticaju tih netolerancija na sposobnost za ljubav. Netolerancija na frustraciju oralnih potreba i sposobnost za ljubav Kod osoba koje imaju nisku toleranciju na frustraciju oralnih potreba-potreba za primanjem osoba ne moe da podnese odsustvo objekta ljubavi. To su "lepljivi", "prezahtevni" ljubavnici, brani partneri ili roditelji (esto se deava da se obrnu uloge, pa dete postane roditelj svom emocionalno zahtevnom roditelju). Osobe sa ovakvom netolerancijom ne podnose samou, razdvojenost, ne mogu same da reguliu svoja emotivna stanja. Neko uvek mora da bude tu (stalno zivkaju partnera ili dete, dave, gue, zapomau, alju SMS poruke..). Ne mogu da budu sami. Ne podnosi frustraciju potrebe za primanjem, hranjenjem, psiholokim hranjenjem. Osobe sa niskom tolerancijom oralnih frustracija su esto sklone alkoholizmu, tabletomaniji, ovisnosti od lekova, ovisnosti od drugih. Kod njih je izraeno nestrpljenje, nemogunost da se odlae, mora odmah zahtev, to je jae od mene

oseanje...esto optereuju krivicom partnera zbog odsustva, a decu zbog pokuaja odvajanja. Najea reenica im je "zato mora da ide...ta e ti to i to...a ta u ja kad ti nisi tu.... Tee da sve aktivnosti obavljaju zajedno sa nekim, i u tome vide pravu ljubav-sve raditi zajedno. Kod osoba sa oralnom strukturom karaktera esto postoji oseaj da im svet neto duguje, da im pripada pravo da dobijaju bez uzvraanja. Ona nisu sposobne da oseaju zahvalnost za ono to dobijaju, ve oseaju da je to njihovo pravo, i besne su ako im partner ne zadovoljava potrebe. Zavisne osobe umeju da budu veoma agresivne prema onima od kojih zavise (ako osete da ima prostora za ispoljavanje agresije i razmaeno ponaanje). Netolerancija na frustraciju oralnih potreba se moe manifestovati i kroz obrnuto ponaanje, pri emu osoba radi drugima ono to nesvesno eli da drugi rade njoj. Takve osobe neprestano hrane druge, neumorno udovoljavaju potrebama drugih i time ih vezuju za sebe (postaju im neophodni jer infantilizuju osobe koje psiholoki hrane. ) U nekim klasifikacijama tipova linosti prikazuje se struktura linosti nazvana nurturer, ili hranilac, negovatelj, iji obrazac funkcionisanja veoma lii na ponaanja koje opisujemo kao radim drugima ono to elim za sebe. Ne retko takve osobe biraju za partnera one koji direktno trae da budu hranjeni. Zapravo, kod ovakvih osoba je na delu mehanizam negiranja (ili potiskivanja) sopstvenih potreba za primanjem i projektovanja tih potreba u drugoga. esto mehanizmom projektivne identifikacije i navode druge da se ponaaju oralno zahtevno, kako bi ekscesivno zadovoljavali njihove potrebe. Kako se nesvesna oekivanja da e dobiti isto to zauzvrat uglavnom ne ostvaruju, osobe sa ovim mehanizmom poinju da se oseaju iskorieno, isisano, i postaju ogorene. Kao roditelji, osobe sa niskom tolerancijom na frustraciju oralnih potreba ili pretvaraju sopstvenu decu u roditelje (obrtanje uloga) ili ih prezatiuju ekscesivnim udovoljavanjem i time oduzimaju mogunost separacije, inicijative i individuacije. Roditelj hranilac e sve uraditi pre njih, iako e, verovatno, posle toga zvocati kako nita ne rade. Deca takvih roditelja se oseaju korimpiranima. Previe im je udovoljavano tako da nisu razvijala sopstvene potencijale i ostala su kilava za ivot. Takva deca e se teko odvojiti, i roditelj nee ostati sam.

Netolerancija na frustraciju analnih potreba i sposobnost za ljubav

Kod osoba koje imaju nisku toleranciju na frustraciju analnih potreba-potreba za davanjem davati ljubav znai gubiti. Davanje je neto to prazni onoga koji daje, ostavlja ga bez njegovih dragocenih sadraja. Takve osobe za svaku uskratu, ili rtvu, najee trae kompenzaciju. Sve to uine za nekoga mora da im se vrati, inae se oseaju iskorienima. Stalno mere i vagaju ko je koliko dao, ko je ta uradio, plae se da ne budu iskorieni. Frustracije u ovom domenu se odnose na dati i uzeti. Ovo prvo se doivljava kao frustracija prvog stepena, a iza drugog, iako deluje lagodnije, moe vrebati opasnost da drugi daje, da bi imao pravo da trai.("Hoe da me zadui, pa da posle trai vie"). Poto je davanje i primanje frustracija, takve osobe imaju potrebu da se zatvare u sopstveni svet kojim se pokuava ostvariti iluzija o samodovoljnosti. Kod ovakvih osoba nita ne ulazi, i nita ne izlazi u okviru sistema koji pokuava da se zatvori spolja i iznutra. Oni su "emocionalne stipse". Mogu da ostvaruju mnotvo socijalnih kontakata, od kojih se ni jednom ne dozvoljava da ima i emocionalnu vrednost.

U ljubavnim odnosima su okupirani pitanjima moi izmeu njih i partnera. esto oseaju da ih partner primorava na neto, da neopravdano trai od njih neto to mu ne pripada. Da hoe da ih podini, iskoristi, nametne svoju volju...i javlja se prkos, odnosno ogromna frustracija koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim. U branim odnosima osoba sa niskom tolerancijom na frustraciju davanje esta tema za svau je odnos prema novcu. Kod ve poslovino poznatih tvrdica, na nesvesnom planu, novac je produetak tela osobe, a davanje ili troenje novca je in nalik kastraciji. Dakle, neadekvatan razvoj tolerancije na frustraciju u ovoj fazi, kasnije se najee manifestuje kroz to to osoba ne moe da podnese da daje, ako odmah ne dobije adekvatnu nagradu zauzvrat, da se osea iskorienom, u strahu da e joj neko oteti njene dragocene sadraje (novac, emocije, ideje...), kao i kroz to da ne moe da podnese da prima, jer je to obavezuje. Bez sposobnost davanja i primanja zreo ljubavni odnos nije mogu. Osobe sa problemima tolerancije frustracije na davanje uglavnom ne odbijaju direktno da daju. Najee se to ispoljava kroz odlaganja: Evo sada u......, to je kompromisna tvorevina, koja u sutini znai i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. Ta pasivna agresivnost esto "izluuje" njihove partnere jer, "niti daju, niti ne daju", ili daju tako da to izgleda kao "medvea usluga". Vei je napor dobiti neto od takve osobe nego zadovoljstvo u onome to se dobije. esto su sitniavi, tvrdoglavi, uporni. Pamte svaku sitnicu koju su uinili za nekoga, a onda mu to "nabijaju na nos". esto kanjavaju utanjem, durenjem, "dizanjem nosa"...nee da kau ta im je, ve i to mora da se "izvue iz njih". Emotivne sadraje tretiraju kao malo dete feces-nee da daju iz inata ("za takvo ponaanje postoji izreka "hoe kaki-nee kaki"). Pored zatvorenosti, emotivne "tedljivosti" u bliskim vezama, esto postoji apsolutno pokoravanje svakom autoritetu (iz koga moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu).

Netolerancija na frustraciju falusnih-edipalnih potreba i sposobnost za ljubav

Kod osoba koje imaju nisku toleranciju na frustraciju falusnih-edipalnih potreba takoe je izraena borba za mo u odnosu, i strah od treega. Posebno je izraena netolerancija na frustraciju rivaliteta. Izraena je ljubomora i posesivnost. Takve osobe imaju veliki strah od degradiranja sopstvene "mukosti" ili "enskosti". Ne podnose ostavljanje, ali ne zbog vezanosti za partnera i straha od samoe, kao osoba sa problemima tolerancije na frustraciju primanja, ve iz svoje "polne sujete"-"nee otii drugome ili drugoj, jer moe da me poredi sa njim ili njom...", bie moja ili niija. Zbog nepodnoenja rivaliteta takve osobe se trude da "osiguraju svoju teritoriju", da vezu i nain ivljenja uine takvom da izbegnu mogunost da se pojavi trei-to vodi preteranoj kontroli partnera, "podizanju zidova" izmeu partnera i spoljanjeg sveta (gde su mogui drugi partneri). Mukarci sa ovim problemom se obino bune protiv mogunosti da im ene rade, dok ene sa ovim problemom najee imaju detaljan "raspored kretanja" svojih partnera, mere mu svaki minut i vrebaju situacije koje bi mogle pruiti mogunost nekoj rivalki. I mukarci i ene sa netolerancijom rivaliteta istiu "moral i potenje" i osuuju sve koji se seksualno slobodnije ponaaju kao "kurve" ili "valerine". Trude se da izgrade stil ivota u kojem se, u svemu,

izbegava konkurencija i takmienje. Preteran zahtev za izvesnou u partnerskim odnosima dovodi do izraene ljubomore, kontrolisanja partnera, ograniavanja mogunosti da se pojavi trei. Mukarci sa ovim problemom esto imaju stav da ena za brak ili vezu sa njima mora biti nevina-da ih ne bi uporeivala sa drugim ...esti su seksualni problem i inhibicije. Kod mukaraca impotencija, prerana ejakulacijakod ena frigidnost. Seksualnost je optereena incestuoznim impulsima jer se partner nesvesno doivljava kao roditelj suprotnog pola. Veze ljudi sa niskom tolerancijom na frustraciju falusno edipalnih potreba se esto pretvaraju u aseksualne odnose (kao bata i seka). Seksualni poriv mogu oseati u odnosu na druge osobe, van veze koja je optereena inhibicijom incestuoznih impulsa. Osobe sa nedostatkom tolerancije na edipalne frustracije ne mogu da spoje nenost i seksualnost prema istom partneru. U poslu se takve osobe ograniaju na funkcije u kojima se ne tri, izbegavajui mogunosti uporeivanja, i esto su skloni samoopstrukcijama-da ne bi doli u istaknutu poziciju gde bi bili izloeni zavisti i rivalitetu. Postoji, meutim, i druga varijanta izlaenja na kraj sa netolerancijom na frustraciju falikih (i edipalnih) potreba koja spada u maladaptacije. Problemi prilagoavanja uvek mogu da se okrenu na dve strane-ka "premalo neega"(maligniteti) ili "previe neega" (maladaptacije). Izbegavanje svakog rivaliteta je malignitet-premalo neega. Postoje osobe koje su, u borbi protiv inferiornosti vezane za nepodnoenje faliko-edipalnih frustracija, razvile takozvanu "faliku organizaciju linosti". Osobe sa dubokim oseanjem inferiornosti vezane za sopstvenu seksualnost i sposobnost pokuavaju da prevaziu te povrede fantazijama moi. Za deaka je to doivljaj da mora da bude efikasan i impresivan da bi postao mukarac, a za devojicu da mora da bude sposobna da izdri i da pati da bi postala ena. Takve fantazije, obraene na razliite naine, uglavnom ostaju trajne tokom itavog ivota. Superiornost edipalnog rivala (roditelja suprotnog pola) predstavlja narcistiku povredu, to pobuuje u detetu bes prema jednom ili oba roditelja i pobuuje elju da preokrene situaciju (da postane dominantno, mono). To, u isto vreme, nosi i oseanje krivice kao i strah od osvete i kanjavanja (kastracije). Falusna organizacija linosti je mehanizam odbrane koji predstavlja pokuaj kompenzacije za narcistike povrede. Falusna organizacija se koristi kako bi se izbegla ili negirala genitalna uzajamnost u vezi sa kojom postoji izraena anksioznost. Umesto uzajamnosti, predstava seksualnog akta u falusnom stadijumu, to jest njegovog pretpostavljenog vrhunca seksualnog zadovoljstva, sastoji se od probijenja-razbijanja ili toga da se bude razbijen. (takvu predstavu odslikavaju izrazi koji su veoma esti u svakodnevnom govoru kao to su: Razbio sam je od kurca..., Izbuio sam je, Nabo sam je na kolac i sl., ili u samim argonskim nazivima za seksualni in: tucanje, kresanje, fircovanje...) To nije uzajamni libidinalni in koji podjednako ukljuuje oba uesnika u skladu sa njihovim dobro prilagoenim genitalijama. Zamenjivanje genitalne uzajamnosti falusnom nasilnou srozava uzajamnost na nasilnost i vebu moi. Narcistiko ponienje se moe olakati pokazivanjem snage i potencije (i u seksualnosti i u drugim oblastima) i, u mnogim sluajevima, ljudi provode ostatak ivota traei takva olakanja. Uzajamnost koja uzima u obzir i drugu stranu se vidi kao znak slabosti ili lukavosti. Jasne su implikacije ovakvog doivljavanja moi na sposobnost za ljubav. Partner sa falikom organizacijom linosti e teiti da uvek i u svemu dominira, ako izabere

"aktivnu", stranu-onu koja "ima veliki penis" (i ena moe izabrati ulogu falikog mukarca u vezi), dok e druga, "pasivna strana", "kastrat"-erotizovati patnju i utkati je u svoju polnu ulogu (esto i ene, u seksualnom inu, koriste izraze kao "razbij me", "rasturi me"...) Kod mukaraca sa falusnom organizacijom linosti tipina je fiksacija za alatku. Falus dobija i svoje nezavisno ime kao Miko, Stojko, oka.... Odatle je kratak put do raznih fetiistikih fantazija kao i do faliko simbolikih vrednosti kao to su oruje, automobil, sredstva za rad...fetiistikih falikih simbola koji slue kao zatita od kastracione anksioznosti i kompenzacija oseaja inferiornosti. Kateksija (vrednovanje) falusa sama je po sebi odbrana protiv ponienosti: Ono to je stvarno vredno je organ, ne ja. Falika fiksacija na opremu, posebno onaj deo koji se odnosi na naoruanost, odslikava prebacivanje falike organizacije linosti sa uzajamnosti na nasilnost koja ne haje za drugu stranu. Tako ljudska bia, kao i druga iva stvorenja, mogu biti kategorisana u dve kategorije: Oni sa falusom i kastrati. Kurajberi su, naravno, vredniji i privilegovaniji. Nije teko uvideti kako falusna organizacija libida utie na sposobnost za ljubav-ona je pretvara u nasilni in i dominaciju. Kod ena se razvija pasivni falicizam (druga strana medalje). Za devojicu, kao i za deaka, biti faliki objekt znai biti razbijen, kastriran. Meutim, iako su izvor straha, takve ideje su ipak privlane. Uzbuenje koje one donose moe se videti u opasnim i surovim senzualnim zadovoljstvima. Dok je nekim ljudima takva faliko-mazohistika slika seksualnog ivota razlog da se udalje od seksualnog ivota, drugi u njoj nalaze razlog za prihvatanje patnje, podnoenje toga kao dela seksualnog ivota falikog objekta, dok je nekima ak motiv za ekstatike fantazije i akting aut agonije i opasnosti. Uopteno govorei, pasivni falicizam je prirodni most ka seksualizaciji razliitih vrsta paenitva. To mogu biti strahovi, anksioznosti, oseanja krivice, stida i zavisti iz bilo kojih razloga, kao i razne vrste poricanja i pravljenja rtve od sebe. Mogunosti sado mazohistike seksualizacije kanjavanja su dobro poznate i uglavnom su falikog karaktera. esta pratea komponenta falicizma je i faliki egzibicionizam (to odslikavaju izrazi iz svakodnevnog govora kao to su iri se, kuri se, epuri se-asocirani uz prikazivanje seksualne moi, privlanosti). Sutinsko obeleje falikog egzibicionizma je dominacija njegove odbrambene funkcije. Kod oba pola, faliki egzibicionizam je povezan sa delovima tela koji se mogu zamisliti kao faliki i fetiizirati se, i sa pokuajima da se oni prikau kroz razne oblike tekue mode: kroz odeu, razne fizike vebe, korienje nakita i drugih ukrasa...I partner moe biti doivljen kao falii trofej, neto to se moe prikazivati, pokazivati...neto to podie faliki ugled. Za devojicu, ili za enu, idealizacija falicizma stvara problem. Ona teko moe da izbegne da se osea kao pripadnik inferiorne klase, klase kastrata. Moe da odgovori ili rezignacijom ili usmeravanjem na to da dokae kako klasa kastrata nije inferiorna u odnosu na klasu kuronja, ili da dokae da ne pripada toj klasi, to jest da pripada klasi kuronja. Idealizacija falicizma nagoni devojicu da razvije seksualnost koja ne prepoznaje receptivni unutranji prostor svojih genitalija. To je usmerava da trai falus za sebe u nekoj formi (kroz razliita ostvarenja falusne prirode) ili da pretvori svoju kastriranost u neko mazohistiko zadovoljstvo. Druga mogunost je da preokrene situaciju i postane Femme fatale ili osvetnica, da umesto da bude objekt falike povrede, postane onaj koji povreuje, i tako nae zadovoljenje-i narcistiko i seksualno.

Osnovni problem nedostatka tolerancije na frustraciju falikih potreba koji se reflektuje na sposobnost za zrelu ljubav je problem nemogunosti uzajamnosti. Bez prevladavanja falike organizacije linosti i razvoja tolerancije na frustraciju rivaliteta nema razvoja uzajamnosti, koja je osnova zrele sposobnosti za ljubav. O zreloj ljubavi se moe govoriti tek kad razmiljanje o objektu dostigne toliki stepen da je vlastito zadovoljenje nemoguno ako se i objekt ne zadovolji. U ljubavi mora da postoji neka vrsta delimine ili povremene identifikacije u empatike svrhe, koja postoji ili naporedo sa odnosom prema objektu, ili se smenjuje sa njim u kratkim intervalima. Razumevanje uticaja netolerancije na frustraciju na sposobnost za ljubav je nekompletno bez razumevanja tolerancije na frustraciju narcistikih potreba. I u ovom delu teksta vezanom za toleranciju na frustraciju falikih-edipalnih potreba moemo videti kako se prepliu nagonske potrebe i narcistike potrebe (potreba za seksualnim zadovoljenjem i potreba za odravanjem slike o sebi). Prema Kohutu (1971, 1972, 1977) narcistiki sektor linosti ima svoju relativno nezavisnu liniju razvoja. Da vidimo kako se razvoj tolerancije na frustraciju narcistikih potreba odraava na sposobnost za zrelu ljubav. Tolerancija na frustraciju narcistikih potreba i sposobnost za zrelu ljubav Ubaciti

Tolerancija na ambivalenciju-usmeriva psihe- i sposobnost za ljubav Podsetimo se-osnovna dilema ambivelncije je: iveti na svoj ili na tu raun. Ili, drugim reima, odabrati put separacije i individuacije ili put simbioze i parazitiranja. Prevazilaenje ambivalencije daje smer psihi (zato toleranciju na ambivalenciju i zovemo usmeriva psihe. U sukobu izmeu libida i agresije, pozitivnih i negativnih emocija prema istom objektu, osoba je rastrzana izmeu oprenih impulsa. Uei da tolerie tu rastrzanost, bez korienja skupih odbrambenih mehanizama koji su iskrivljivanje stvarnosti, ovek dolazi do mogunosti da prelomi, da razrei ambivalenciju i opredeli se, donese odluku, uprkos postojanju druge strane medalje. Kada smo govorili o odbrambenim mehnizmima vezanim za ambivalenciju naveli smo one koji bazino poivaju na splitingu (cepanju) i projekciji, one koji se zasnivaju na potiskivanju, i dva mehanizma koji se ne navode u literaturi, ali ih esto sreemo u praksi: mehanizam povrnosti i mehanizam nerazmiljanja. Podsetimo se tih mehanizama ukratko, da bismo razjasnili uticaj njihovog korienja na sposobnost za zrelu ljubav: Mehanizmi koji poivaju na cepanju i projekciji- kod ovih mehanizama, zapravo, nema tolerancije na ambivalenciju jer nema doivljaja celovitosti objekta. Objekt se cepa na dobar i lo, i tako se izbegava sukob oprenih emocija prema istoj osobi. U te mehanizme spadaju: -Mehanizam dva u jedan-u isto vreme, u istoj aktivnosti, oprena oseanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti) koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije koflikta: radim, ali tako da ponitim ono to radim. Zagrlim nekoga tako vrsto da ga uguim. Ovaj mehanizam ukazuje na nedostatak celovitosti objekta, jer nema indikacije konflikta, sukoba oprenih emocija. Tek sa doivljajem celovitosti objekta postoji svesnost da imamo oprene emocije prema istoj osobi. U ljubavnom odnosu osobe sa ovakvom odbranom i ne primeuju da povreuju one koje vole. Ne postoji svesnost da ima agresije u nainu ispoljavanja ljubavi. Nema oseanja krivice. U blaem obliku moemo videti taj mehanizam, na primer, kada neko tepa bebi i izraava ljubav, a u isto vreme stee zube (mada tu ve postoji potisivanje agresije), ili kada vas neko utine da zaboli, a eli da vam pokae kako misli da ste slatki. Odrasle osobe sa ovim mehanizmom e se uditi ako im partner ukae da u njegovoj ljubavi ima agresivnosti i, uglavnom, optuiti partnera da izmilja ili da ne razume njegove emocije. Ukazivanje na ovaj mehanizam udara u zid-nailazi na odgovor da to nije tano. -Temporalni spliting (cepanje u vremenu)-suprotna oseanja su podeljena u vremenu: jedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan dan radim, drugi dan zabuavam ili pokvarim to to sam uradio. Ovaj mehanizam je neto zreliji. Postoji doivljaj konflikta izmeu oprenih emocija, ali se on izbegava cepanjem u vremenu. U ljubavnom ivotu su to partneri sa kojima nikada ne znate na koju nogu su ustali, da li je danas dan kada vas vole ili dan kada vas mrze. esto partneri ovakvih osoba primeuju neke pravilnosti u njihovoj smeni emocija. Oni kao da moraju da mrze da bi mogli da vole. Obino nakon nekoliko dana idile dolazi nekoliko dana mrnje. Doivljaj druge strane je hronina napetost oko toga kada e doi do smene emocija: Uvek mi, nakon perioda kada smo u idilinom odnosu, zabode no u lea...kao da sve zaboravi i poludi zbog neke sitnice...i ja ostajem u udu zbog te nagle promene ni zbog ega. Prosto se plaim dobrih dana, jer znam da posle njih dolazi uas. to nam je bilo lepe u dobrim danima, bude uasnije u loim danima. Sve je nekako crno belo...kao da sam aneo u jednom periodu, a avo u drugom..., opisuje jedan klijent odnos sa svojom suprugom. Deca ovakvih roditelja na slian nain opisuju svoje iskustvo: ume da bude divna, a ume da bude odvratna...nikad ne zna kakva e da bude. Ne znam kako da se

ponaam. Stalno sam u nekom strahu da neto ne pogreim, a ne znam ta...kao da to ne zavisi od mene, ve od neega u njoj to se samo preokrene. Stalno sam napet koja ona e se pojaviti.... U zrelijoj varijanti, ovaj mehanizam cepanja u vremenu se moe produiti na razvojne periode deteta. Kada je dete malo i zavisno, majka je veoma tolerantna i nena, ali, ulaskom deteta u tinejderski period kada poinje separacija odnos se drastino menja. Majka kao da postaje druga osoba. Zapravo, kada je dete malo majka koristi mehanizam pomeranja agresije sa deteta na neku drugu osobu (najee na supruga, ili svekrvu). Sa ulaenjem u tinejderski uzrast i dete koje se odvaja i nije vie pod punom majinom zatitom i kontrolom postaje slino ocu ili njegovima, postaje pljunuti otac ili baba/deda...i kree temporalni spliting, oscilacije oseanja prema detetu. I kod korienja ovog mehanizma suoavanje ne daje rezultate. Partneri ili deca se esto ale na doivljaj da je to kao da priate zidu, da nema sposobnosti uvianja. Naprotiv, onaj koji suoava postaje kriv, postaje progonitelj. Ako vie lanova porodice suoi osobu sa takvim ponaanjem onda su svi protiv nje, udruili su se u zaveri, priklonili jednoj strani...deca su zavedena od partnera, pa zato govore takve stvari. -Defanzivni spliting-projekcija jedne strane ambivalencije na treu osobu. Osoba se od ambivalencije prema nekom svom vanom objektu brani tako to jednu stranu ambivalentnih emocija projektuje-pomera na treu osobu. Kod ovakvog naina odbrane od ambivalencije, u ljubavnim odnosima, ni jedna osoba ne dobija realna oseanja, ono to zasluuje. Ako se pomeraju pozitivna oseanja, partner dobija ono najgore, a pozitivne emocije koje su deo ambivalencije prema njemu dobije neko drugi. Ako se pomeraju negativna, onda osoba koja je predmet ambivalencije dobija nerealno pozitivne emocije, a njegove grehe (mane) ispata neko drugi na kojega su pomerene. esto u branim odnosima ili duim vezama ujemo izjave kao to su: Sad si sa majkom dobar, ona ti je super, a sve negativno to osea prema njoj si usmerio na mene...ja ispatam njene grehe..., ili od kada mu je umrla majka, mnogo je bolji prema meni...kao da kad je sa njom dobar, ja ne valjam, a kada je samnom dobar, ona ne valja.... Ovaka nain odnoenja sa ambivalencijom takoe onemoguava sposobnost za zrelu ljubav, kao i svi odbrambeni mehanizmi koji se baziraju na primitivnim mehanizmima odbrane (splitingu i projekciji). esto se javlja u kombinaciji sa cepanjem u vremenu, ali se tada cepanje odvija u duim vremenskim intervalima-fazama kada je objekt dobar (a neko drugi lo umesto njega) koje smenjuju faze kada je objekt lo, a neko drugi dobar umesto njega. Defanzivni spliting je zreliji od temporalnog splitinga, stvara manje svakodnevnog haosa i ne dovodi do tako estih smena ambivalentnih emocija u ljubavnim odnosima, ali takoe ini odnose nerealnima. Mehanizmi koji poivaju na potiskivanju Zreliji mehanizmi odbrane kojima se pokuava razreiti konflikt ambivalencije sastoje se od potiskivanja jedne komponente polarnosti i reaktivnog pojaavanja druge komponente. Kada se potiskuju negativne emocije, to se esto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe. U ljubavnim odnosima takvi partneri umeju da budu brini davei, da ugue panjom i brigom (to ukazuje na potisnutu negativnu stranu ambivalencije). Kao roditelji, takoe, umeju da budu toliko portvovani i usluni, da onemoguavaju odvajanje dece i ine da se deca oseaju kao da odrastaju pod staklenim zvonom. Ta pojava nam je dobro poznata iz analize opsesivnih osoba. Takoe se esto moe nai kod dece koja pokuavaju da izau na kraj sa intenzivnim eljama za smru roditelja (obino majke) od kojih su zavisna i koje vole i plae se da ih mogu izgubiti. Kod takve dece su ponaanja kaenja za roditelje i tekoe odvajanja od omnipotentno ugroenog roditelja, esto vezana uz reaktivnu brigu za objekt. Kod mehanizama odbrane koji koriste potiskivanje postoji odreeni stepen razvijenosti tolerancije na ambivlenciju. Osoba koja ih koristi ne cepa doivljaj drugoga na delove i ima odnos prema celovitom objektu, ali ne

uspeva da u punom intenzitetu ostane svesna oprenih emocija, niti da razrei ambivalenciju opredeljivanjem, ve reava problem potiskivanjem jedne strane ambivalentnih emocija i reaktivnim pojaavanjem druge strane. Potiskivanje, za razliku od cepanja, ne stvara crnobelu stvarnost. Objekt ostaje ceo, samo je jedna od njegovih boja naglaenija, a drugoj je umanjen intenzitet. Kod potiskivanja pozitivne strane i reaktivnog isticanja negativne osoba ostaje vezana za partnera ali joj je teko da prihvati njegove pozitivne osobine: Volim ga, ali je on teka osoba, nezadovoljna sam u vezi sa njim...jer me stalno ignorie i nita ne daje.... Vrlo esto ovaj mehanizam koriste osobe koje oseaju zavisnost u odnosu na partnera, ali im je teko da priznaju sopstvenu zavisnost. to su vie zavisne, sve su agrsivnije prema partneru, on im sve vie ne valja, i kreu u obezvreivanje svega to partner ini, njegovih sposobnosti, doprinosa porodici. Najee ga sreemo kod ena koje ne rade, ili nemaju posao kakav ele, a prema partnerima koji su sposobni, uspeni i, na izvestan nain, popustljivi (doputaju odreeno devaluiranje, najee iz oseanja krivice zbog odsutnosti, ili tretiraju partnerku kao dete: sve ene su detinjaste, zvocave...raunam na to. Mehanizam je meavina privrenosti, zavisnosti, zavisti i agresivnosti, pri emu se agresivnost istura u prvi plan kroz esto napadanje partnera i obezvreivanje njegovih sposobnosti, uinaka i doprinosa. Zavisnost i zavist se potiskuju (osoba ih nije svesna), i to se postie uz pomo obezvreivanja partnera, naglaavanja negativnih i potiskivanja pozitivnih emocija prema njemu. Pishodinamska logika je, odprilike, ovakva: Ne mogu da podnesem to zavisim od partnera i to je on uspeniji od mene. Ako ga cenim, onda oseam nepodnoljivu ambivalenciju izmeu potovanja, zahvalnosti i zavisti, izmeu zavisnosti, vezanosti i straha da me ne ostavi...Lake mi je kad potisnem pozitivna oseanja (ali ona i dalje rade iz mog nesvesnog i odravaju moju vezanost) i naglasim negativna. Onda se oseam manje zavisnom, on i nije neki, pa mu i ne zavidim... Naravno, ovo nisu svesne kalkulacije, ve nesvesno emotivno raunovodstvo i psiholoka matematika. Ovaj mehanizam ne onemoguava sposobnost za ljubav, ali u znaajnoj meri komplikuje ljubavne odnose. Veoma je est u dananjim vezama i brakovima. Partneri mogu da odravaju due i dublje veze, ali uz esto meusobno degradiranje. esto ujemo miljenje da je to normalna pojava u braku, takav je brani ivot...postaje zavistan od nekoga, on ti postaje navika...ali ga, u isto vreme, i obezvreuje.... Kada koristimo termin ljubav ili mrnja, onda on moe da pokriva iri opseg oseanja pozitivnog kvaliteta i negativnog kvaliteta. Ljubav ukljuuje negu, brigu, zainteresovanost, divljenje, ponos, privrenost...Tako i termin mrnja ne treba posmatrati globalno, ve kao jedan kontinuum oseanja od nedopadanja, nezainteresovanosti, odbojnosti, ljutnje...do mrnje. Sledei ovaj nain razmiljanja, moemo govoriti o prethodnicima ili derivatima polarnosti ljubav-mrnja. Tim derivatima se, kod odraslih osoba, moe pripisati koegzistencija oseanja zavisti i zahvalnosti u relacijama; ili simultana aktivacija elja da se ceni ili idealizuje neko, sa jedne strane, i da se optuuje ili obezvreuje sa druge strane. esta koegzistencija divljenja i straha prema istoj osobi pripada ovde. Mehanizam povrnosti U ljubavnim odnosima ovu strategiju esto koriste adolescenti, i veiti adolescenti. Poznata je i kao Petar Pan sindrom. To je taktika lepravosti (leti sa cveta na scvet, kao leptir..., vetropir...). Osnova ove taktike u noenju sa ambivalencijom je da se ne razvijaju veze u tom intenzitetu u kojem bi se razvila i snanija ambivalencija. U vezama se ostaje dok su one lake, dok ne ponu da bilo ime optereuju. Kada se to desi, onda se prelazi na drugi cvet. Ako osoba sa ovim mehanizmom ostane u nekoj duoj vezi, obino ima nekoga sa

strane, ili nekoliko rezervnih partnera koji zadovoljavaju ono to ne zadovoljava partner sa kojim su u zvaninoj vezi. Izbegava se ulaenje u konflikte sa partnerom, a nezadovoljstva koja se javljaju u odnosu sa njim reavaju se tim dopunskim zadovoljenjima sa strane. Ono to ne dobijem od nje (ili njega) dobijem na drugoj strani, i sve je u redu. Osobe sa ovim mehanizmom su esto veoma drueljubive i ekstrovertne, vole da oko sebe i partnera imaju veliko drutvo (da retko budu sami) i time razvodne svoj odnos, pretvore ga u zabavljanje u grupi, to im omoguuje da se ne suoe sa jaim konfliktom ambivalencije. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne delie. Time se dobija pranjenje tenzije kroz veliki broj sitnih rupica, na vie kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan znaaj. Od svega po malo, ni od ega dovoljno strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija se intenzitet vezanosti koji bi doveo do snanih emocija ljubavi i mrnje, pa se, tako, izbegava i konflikt ambivalencije.

Mehanizam nerazmiljanja I ovaj mehanizam esto koriste adolescenti, posebno u dananje vreme. Nerazmiljanje nije isto to i potiskivanje. Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih oseanja ali, kada ona dou u sukob, problem reava tako to usmeri svoj um na neku treu stranu (obino je to blejanje za kompjuterom, sluanje muzike, gledanje televizije...)...sa oekivanjem da e se stvari nekako reiti same. Najee se taj mehanizam ispoljava u odnosu na obaveze (kolu, fakultet) tako to adolescent ne negira vanost i vrednost kole, prihvata da mu je to potrebno i da eli uspeh ali, kada treba da radi ne moe da se natera. Onda konflikt reava tako to ne razmilja o njemu (o posledicama, loim ocenama...) Za razliku od potiskivanja kojim se neki sadraji i emocije potiskuju u nesvesno, kod nerazmiljanja oni ostaju svesni, ne devaluira se jedna strana (nije mi stalo do toga...kola je nebitna...), ne negira se (ne postoji problem), ve se, kada se treba opredeliti, doneti i sprovesti odluku, ne razmilja. Um se okupira neim treim i tako se izbegne neprijatnost konflikta. Obino se to izraava reenicama kao to su Ma, pusti sada to, ne mogu sada da mislim o tome..., koje se ukljue u situacijama kada neto treba sprovesti u delo. Sline su manifestacije korienja mehanizma nerazmiljanja i u ljubavnim odnosima. Osobe sa ovim mehanizmom su u stanju da uvide neke probleme u odnosu, da prepznaju ili prihvate i svoj doprinos tim problemima. Nisu nedokazane. Moe se dopreti do njih i u stanju su da prepoznaju svoju ambivalenciju, igrice koje igraju, manipulacije kojima se koriste...Meutim, kada uvide treba sprovesti, promeniti neto, uloiti napor, odrei se neega zarad poboljanja situacije i odnosa, oni kao da zaborave na sopstvene uvide i ponove isto ponaanje. U tom trenutku ne razmiljaju u problemu ve teraju po starom jer im je tako lake. Ambivalencija se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju napor. Takve osobe znaju da bi trebalo da neto promene i da bi to bilo dobro, ali je to naporno i ne mogu da nateraju sebe.... Uglavnom je osnova korienja tog mehanizma unutranji zahtev da ivot i sve u njemu mora da bude udobno i lako. Najee taj mehanizam razvijaju prezatiena deca oko kojih se roditelji okreu kao oko centra gravitacije i gue ih brigom i zvocanjem. Moemo rei da su to korimpirana deca i adolescenti. Daje im se puni komfor, ali i spreava odvajanje. Komfor im prija, ali zavisnot i guenje ne. Poto znaju da e roditelji brinuti o svemu (pa i o njihovim obavezama), mogu da koriste mehanizam nerazmiljanja (neko e misliti o tome...opomenue me na obaveze, izvaditi fleke ako zapne...). Iako im komfor i neodgovornost prijaju, sa jedne strane, oseaju da su razmaeni, zavisni, i nedovoljno sposobni za ivotne borbe, to raa bunt prema roditeljima ili partneru sa kojim

grade slinu vrstu odnosa. (Nau partnera koji preuzima odgovornost umesto njih, ili nastave da se zabavljaju u braku, tako to veinu obaveza oko dece preuzimaju roditelji jednog ili oba suprunika, a partneri nastoje da ne promene mnogo stil ivota i da ive kao adolescenti). Mehanizmi povrnosti i nerazmiljanja su blagodet adolescencije u noenju sa ambivalencijom (jer tada je detetu dostupan vei broj objekata za povrno vezivanje, ne samo roditelji) i oni predstavljaju ln nain rastereenja i izbegavanja konflikta ambivalencije. Meutim, preterano korienje i zloupotreba mehanizma povrnosti i nerazmiljanja dovode do toga da veliki broj adolescenata ne razvija sposobnost tolerancije na ambivalenciju i kada doe vreme za ozbiljne stvari kao to su izbor profesije, fakultet, posao, trajna veza, brak, decanisu u stanju da se opredele, donesu odluke i stvarno se posvete neemu. U tim periodima razvoja kada ivot zahteva produbljivanje, posveivanje i odluke, sve vei broj mladih se suoava sa napadima panike (ili potpuno negira potrebu za razvojem). Sve te ozbilje stvari, veza, posao, brak, deca...zahtevaju razvijenu sposobnost da se podnosi frustracija i ambivalenta oseanja koje frustracija izaziva. Verujemo da je to i najea posledica sve veeg broja razvoda brakova, nesposobnost podnoenja ambivalencije koja je nuni sastojak svakog ljudskog odnosa. Zar nije lake zaljubljivati se svaki as, i iveti u tome dok traje pozitivna strana koju proizvodi idealizacija, a onda prekinuti pre nego to ambivalencija naraste, i nai novi objekt za idealizaciju? Ili ne ulaziti u odnose sa intenzivnijim emocijama? Znamo, meutim, da korienje lakih reenja dovodi do stagnacije i zastoja u razvoju. Napomenuli smo ve da razvoj boli, i da je podnoenje tog bola cena razvoja. ivljenje u ambivalenciji, bez njenog razreavanja, kao egzistencijalni otpor prema ivotu, izaziva oseanje da je ivot preteak, da je osoba uvhvaena zahtevima ivota koje ne neli da prihvati, do oseanja uhvaenosti i klaustofobinosti u vezama, braku, uzgajanju dece...u svim obavezama i odgovornostima koje ivot sa sobom nosi. Takve individue su se identifikovale sa obe polarne suprotnosti ambivalencije i sam njihov identitet zavisi od odravanja obe. Oni mogu videti razreavanje ambivalencije kao ekvivalent gubljenju dela sebe. Njihov ego identitet je obojen odlaganjem, ukljuen u stalno aktivno posezanje za odreenim ciljevima i vrednostima koje bi vodile njihov ivot, ali bez realizacije. Odbijanje da se neemu posvete, odbijanje privrenosti, ini nemoguim formiranje vrstog identiteta. Oni flertuju sa ivotom. Spominjali smo u ranijem tekstu ambivalentno preokupirani obrazac afektivnog vezivanja. Normalno se gubitak koji osoba preivi lei kroz proces aljenja, tugovanja. Ambivalentno-preokupirane osobe kod svakog znaajnog gubitka pokazuju hronino tugovanje (Bowlby, 1980), koje je karakteristino po produenom tugovanju i nemogunou da se vrate na normalno funkcionisanje. Taj obrazac se razvija kod ambivalentne dece koja postaju ekstremno uznemirena prilikom odvajanja, ali se ne umiruju kada se majka vrati. Nesigurno ambivalentna deca pokazuju separacionu uznemirenost i trae bliskost i ponovno spajanje ali, umesto da se smire u naruju majke, ona se vrpolje, ponekada udaraju ili se zakae anksiozno za majku. Uoene su dve subgrupe takve dece: ona koja postaju besna i druga pasivnija. Generalno, deca se ne vraaju igri. Ona se orijentiu na majku (ili nekoga ko ih podie) umesto na okolinu i igru, ali ne nalaze umirenje u njenom prisustvu. Takva deca slabo reguliu svoje afekte i organizovana su (nesvesno) oko toga da im prisustvo roditelja bude zagarantovano. Impulsivno ispoljavaju uznemirenost. Nauila su da glasno ispoljavaju svoje zahteve, ili da se ponaaju bebasto, kako bi dobila panju. Tako se pojaava zahtevno ponaanje. Za razliku od izbegavajueg obrasca, anksiozno ambivalentna deca ne negiraju svoja oseanja, ali ne misle mnogo o posledicama svojih akcija. Ponaaju se

impulsivno i ne promiljaju znaenje svojih iskustava. To ih odrava u kontaktu sa sredinom ali, za razliku od izbegavatelja, oni nastavljaju da oseaju intenzivnu potrebu za socijalnom podrkom. Meutim, kad je dobiju, oni tee da ponove svoju uznemirijuu vezu sa primarnim objektom i oseaju se neshvaenima i loe tretiranima . Logiki argumenti imaju malo uticaja na prilagoavanje njihovih oekivanja. Slian obrazac moemo primetiti i u ljubavnim odnosima odraslih osoba sa ambivalentno preokupiranim obrascem afektivnog vezivanja. Kao odrasle osobe, ambivalentna deca postaju samovoljni adolescenti i, kasnije, odrasle osobe koje trae negu, ali nalaze samo delimina i povremena zadovoljenja od kontakta. Preokupirano ambivalentne osobe su anksiozne, zavisne, impulsivne, stalno trae odobravanje. U ekstremima postaju histerine linosti ili linosti granine organizacije. Oni su prezahtevni partneri koje je nemogue zadovoljiti. Stalno e traiti prisustvo partnera, konakt sa njim, negu i panju...ali, kada je dobiju, ne umiruju se, zanovetaju, prebacuju, koriste trenutke komunikacije za svau i raspravu, umesto za zajednike trenutke uivanja. Kao roditelji, pokazuju slian obrazac. Roditelji dece koja pokazuju ambivalentni obrazac se, uglavnom, loe prilagoavaju potrebama deteta. esto ga ignoriu kada je uznemireno i upliu se i ometaju ga kada se sadrajno igra. Takvi roditelji nude isprekidanu i nekonzistentnu roditeljsku negu. Kada se roditelj osea smirenim, on na dete reaguje senzitivno, kada je ljut, on ispoljava to otvoreno kroz viku ili moda i batine. Roditelj odgovara na svoj interno konzistentan nain koji je, na alost, nepredvidljiv bilo kome drugom, pa ak i treniranim psiholozima koji posmatraju takvu interakciju (kako bi tek dete moglo da predvidi ponaanje takvog roditelja). Dete se osea bespomonim da kontrolie ili predvidi sopstveno iskustvo jer su odgovori roditelja kapriciozni, ili podravajui ili neprijateljski. Bliskost koju ponekada postignu sa roditeljima je pod pretnjom promene raspoloenja i kanjavanja, pa su deca u trajnom stanju anksioznosti i ljutine. Povremena potkrepljenja okretanja ka roditeljskoj figuri za dobijanje sigurnosti praena su potrebom da se bude stalno budan i oprezan po pitanju prisutnosti ili gubitka drugog. Poverenje deteta u sopstvene sposobnosti da izae na kraj sa ugoravajuim situacijama se razvija slabo. esto se takvi roditelji ponaaju prezatiujue kada dete ispoljava strah i razvijaju preteranu zavisnost deteta. Odreeni nivo doputanja detetu da samo izae na kraj sa izvesnim strahovima i napetostima je neophodan da bi se razvila autonomija deteta i kapacitet da bude samo. Kroz prezatiivanje, roditelji ambivalentne dece spreavaju istraivanje, eksperimentisanje i vebanje samoregulacije. Takva deca obino nisu u skladu sa svojim uzrastom. Detinjasta su (za svoj uzrast) i esto prezahtevna, kao mali odrasli ljudi. Prekupirani potrebama za kontaktom i panjom, bez obzira na to da li je pozitivna ili negativna, ambivalentna deca, zahtevna i ljuta, ve na predkolskom uzrastu naue da manipuliu roditeljima smenjivanjem dramatinih ljutitih zahteva sa zavisnou. Ona otkriju efektivne naine da dre nepaljive i nekonzstentne roditelje ukljuenima. Tako to rade suprotno od onoga to majka radi. Kada je majka preokupirana i ne obraa panju, dete eksplodira u ljutitim zahtevima i takvo ponaanje se ne moe ignorisati. Majka e reagovati ili neprijateljstvnom i kanjavanjem, ili simpatijama, potkrepljujui detetovu manipulaciju. Ta deca znaju ta treba da urade u oba sluaja: odgovaraju na neprijateljstvo tako to postaju slatka i zavisna, ili na simpatiju tako to postaju ljutita i imaju nove zahteveto stvara beskrajni, neprekidni krug nezadovoljstva.

Volja-motor psihe-i sposobnost za zrelu ljubav Sposobnost tolerancije na ambivalenciju omoguava nam da razreimo ambivalenciju i opredelimo se, donesemo odluke. Meutim, nije dovoljno samo opredeliti se i odluiti se, neophodno je da te odluke budu podrane voljom kako bi se realizovale. Govorili smo o tome da je ljubav sloena sposobnost, aktivnost koja zahteva brigu, znanje, trud, poznavanja...i volju da se sve to to je potrebno radi u kontinuitetu. Ljudi imajuelju da budu voljeni i da vole. Meutim, elja ne mora uvek da vodi razvoju. Zadovoljavanje infantilnih elja i potreba da bude voljena na infantilan nain ne vodi osobu ka boljem, zrelijem nainu funkcionisanja i ivljenja. Jedan od aspekata impotentnosti takvih elja je da one nisu povezane sa drugom osobom, da ive u nekom impersonalnom vakuumu, da se ne oplouju. Zrele elje sadre imaginaciju eljene realnosti, i akt eljenje sadri element i uzajamnosti i autonomije. Izmeu elje i volje postoji odreeno funkcionisanje u polarnostima. Volja zahteva samosvesnost, elja ne. Volja ukljuuje mogunost suprotnog ili izbor, elja ne. elja daje toplinu, sadraj, imaginaciju, kvalitet deije igre, sveinu, punou volji. Volja daje usmerenost i zrelost elji. Volja titi elju, omoguava joj da opstane bez prevelikih rizika. Bez elje, volja gubi ivotnost i tei da nestane u samokontradikciji. Ako imate samo volju bez elje, onda ste slini Viktorijanskom oveku jake volje, Puritancu. Ako imate samo elju bez volje, biete izgubljena, infantilna, neslobodna odrasla osoba koju njene elje vozaju. Rank je (1932) pripisao volji pozitivnu liniju razvoja koja vodi ka postizanju najvie forme ljudskog stvaranja-stvaranju linosti. Instrument te kreativnosti je ljudska volja, koja se moe manifestovati negativno kao inhibicija (kontrola) ili kao kreativna energija koja pokree, daje usmerenje i svrhovitost. Jedna od definicija zrele ljubavi (Peck, 1987) navedenih u pretodnom tekstu odreuje ljubav kao volju da se proirimo da bismo potpomogli sopstveni i tui duhovni razvoj i sazrevanje . Zrelost ljubavi ne odreuje intenzitet oseanja, ve svrsishodnost aktivnosti . To nas upuuje na nain povezanosti volje i sposobnosti za zrelu ljubav i na uticaj patologije volje na sposobnost za ljubav. Osoba moe, sa intenzivnim oseanjem, iz velike ljubavi, jer ne moe bez voljene osobe... i slinih emocija, initi mnoge stvari koje su destruktivne za razvoj voljene osobe. Dete se moe uguiti roditeljskom ljubavlju. Ljubav je, dakle, odreena kao aktivnost koja potpomae duhovni razvoj onoga prema kome je usmerena. ivot je teak, tako poinje Peck svoju knjigu, ivot predstavlja niz problema. Da li emo da kukamo nad njima ili da ih reavamo i nauimo svoju decu da ih reavaju. Disciplina je osnovno orue za reavanje ivotnih problema. Bez discipline ne moemo nita reiti. Peck govori da je disciplina osnovno orue u reavanju ivotnih problema. Disciplina se sastoji od tehnika patnje ili sredstava za konstruktivno doivljavanje bola. Peck ih navodi etiri: 1) Odlaganje zadovoljstva; 2) Prihvatanje odgovornosti; 3) Posveenost istini; 4) Balansiranje. Problem nije toliko u sloenosti ovladavanja ovim oruima, ve u volji da se ona upotrebe. Volja da se ona upotrebe je ljubav. Ljudi esto znaju ta ne valja, ali nemaju volju da kontinuirano rade ono to valja. Lenji su da sprovode vlastita uverenja. ine ono to im je lake, umesto onoga to znaju da je bolje. U O.L.I. metodu, jedno od ivotnih pravila kae ljudi dozvoljavaju sebi da rade ono to ne bi smeli zato to ne dozvoljavaju sebi da rade ono to bi morali. A morali bi (ako ele da budu mentalno zdravi i da se oseaju dobro) da se razvijaju. Peck taj tei put naziva put kojim se ree ide. Taj put je, zapravo, put zrele volje, volje koja vodi individuaciji i put zrele ljubavi, naina voljenja koja vodi duhovnom razvoju i individuaciji onoga koga volimo.

Volja, meutim, moe da okrene svoj smer. Umesto ka individuaciji, moe da se okrene ka simbiotinosti i parazitiranju, umesto podsticanja drugih ka razvoju, moe da se okrene ka kontroli i manipulaciji. U normalnom razvoju, linija razvoja ljudske volje, od njenih rudimentarnih zaetaka u prikladnim godinama, kada se ona manifestuje u suprotstavljanju volji drugih, dostie svoj najvii nivo kroz uspenu transformaciju u potpuno razvijenu pozitivnu volju koju karakterie kapacitet da podri ideale koje je sama osoba kreirala. Podsetimo se da je Rank (1932) opisao nekoliko faza na liniji razvoja volje: Prva razvojna faza razvoja volje manifestuje se kao kontra volja, kao neu koje se protivi volji drugih, onome to se mora. Druga faza, faza pozitivnog ispoljavanja volje, odnosi se na to da neko hoe svojom voljom da uini ono to mora (to se mora , nije teko). Trea, kreativna faza odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono to sama hoe (ostvarivanje sopstvenih ciljeva). Jasno je da tek dostizanje tree faze razvoja volje omoguava sposobnost za zrelu ljubav. Zaostajanje u prvoj fazi, fazi kontra volje, u ljubavnom ivotu manifestovae se kao veito kontriranje i suprotstavljanje (ti e da mi kae). Osoba kod koje je volja razvijena u ovom stepenu zna ta nee, ali ne zna ta hoe. Ima volju da se suprotstavi miljenjima i tenjama partnera, ali nema sopstvenu volju i konstruktivne aktivnosti koje njegova volja podrava. Veito je antiprotivna. Osobe koje su se zaglavile u drugoj fazi razvoja volje, dobrovoljci, ponaa se reaktivno. Ima volju da udovolji, da ispuni obaveze i oekivanja, da bude dobra (dobra ena ili mu, majka ili otac, radnik...), ali nema volju da kreira sopstvenu linost, da ostvari sopstvene ideale. U ljubavnom ivotu, sa ovakvom voljom, osoba nije u stanju da podri razvoj drugoga u veoj meri nego to je sposobna da podri sopstveni razvoj. Njena ljubav ne podstie separaciju i individuaciju. Ona moe biti posveena udovoljavanju partneru ili deci, esto moe postati i rtva takvog udovoljavanja. Meutim, udovoljavanje nije ono to podstie razvoj. Preterano udovoljavanje korumpira, prezatiuje i vezuje. Izaziva krivicu zbog potreba za odvajanjem. Kako se odvojiti od nekoga ko je posvetio ivot tome da nam udovolji, kome smo smisao ivota. Izraena potreba da se bude dobar moe dovesti do toga da drugi ne potuju osobu koja se jako trudi da udovolji, to izaziva kod dobrovoljaca oseanje da su iskorieni, da drugi ne cene njihovu dobru volju i trud, da ih uzimaju zdravo za gotovo, podrazumevaju njihova ulaganja. To postepeno moe dovesti do ogorenosti i razoaranosti u ljude ili u sebe (preterane zavisnosti od odobravanja drugih, stalnog preispitivanja da li sam dovoljno dobar...verovatno nisam kad me tako tretiraju...). Zaglavljenost u dobroj volji moe voditi i do zavisti prema onima koji imaju autonomnu volju i sposobni su da je usmere ka sopstvenim ciljevima. Dobrovoljci zavise od inicijative drugih koju e slediti. Ako su sa partnerom koji ima vei stepen autonomije volje, zavisno od razvoja njihovog narcistikog sektora linosti, osobe zaglavljene u dobroj volji mogu biti ili partneri iz senke, oni koji ive kroz drugoga i predstavljaju okruenje za ostvarenje drugoga, ili zavide partneru i obezvreuju njegova ostvarenja (ili i jedno i drugo, s tim to je jedna strana emocija potisnuta u nesvesno). Kao i kod drugih sposobnosti o kojima smo govorili, i kod nerazvijene volje nedostatak razvoja sposobnosti vodi uglavnom do parazitiranja na sposobnostima druge osobe, kaenja na volju drugoga. Nije retkost da dobrovoljac kao partnera izabere svojevoljnu osobu, osobu koja ima maladaptaciju volje (maladaptacije su, po Eriksonu, previe neega), volju koja se ne obazire na potrebe drugih, koja uvek mora da istera svoje makar i na tetu partnera. Tako se dobrica i svojeglava osoba nau u zaaranom krugu uzajamnog parazitiranja. Narod kae nala vrea zakrpu za takve vrste simbioze. Samovoljne osobe nau partnera koji im povlauje i time ne podstie njihov razvoj (zbog ega su agresivne prema partneru, ne cene njegovo udovoljavanje). Osoba zaglavljena u dobroj volji nae partnera od kojega je bolja i pametnija, jer, opet po narodu, pametniji

poputa. I tako izigrava dobricu, sveca koji trpi zarad opteg dobra, mira u kui... Kada ne moemo da podnesemo odreenu samosvest, deo sebe sa kojim treba da se nosimo, koji treba da se odelotvori, projektujemo svoju volju u druge ili u institucije. Potom negiramo ili prihvatamo tu sopstvenu funkciju kroz oseanja koja imamo prema osobi ili instituciji na koju smo je projektovali. Na taj nain postiemo da ne moramo sami da se nosimo sa tim delom sebe. Tek sa razvojem autonomne, kreativne volje osoba je sposobna za uzajamnost i zrelu ljubav. Ona ne ivi da bi bila dobra i udovoljila drugome (tu vrstu dobrote narodna izreka opisuje kao dobar i budala su braa), ve da bi realizovala sebe, svoju autentinu linost, i takvu sebe delila sa drugim, uivajui u uzajamnoj razmeni. Time to je prihvatanje obaveznog ukljueno u ostvarivanje sopstvenih ideala, volja, na svom najviem nivou razvoja, respektuje granice drugih i time se moe jasno razdvojiti i od grandioznosti i malicioznog narcizma koji odlikuje samovolja i dominacija nad drugima. Kreativna volja je samosvrhovita, bez dominacije nad drugima. Rankov (1932) prikaz faza razvoja volje i podela na kontra volju, dobru volju i autonomnu volju je, prema naem miljenju, pojednostavljen jer ne obuhvata interakciju izmeu razvoja volje i razvoja narcizma, kao i povezanost volje sa razvojem drugim bazinih emotivnih sposobnosti. Govorili smo o meuzavisnosti narcistike patologije i patologije volje. Narcistika patologija utie i na patologiju volje. Ona menja njen smer-od kretanja ka individuaciji, ka smeru parazitiranja. Iako osobe sa ozbiljnijom narcistikom patologijom mogu imati snanu volju i biti uspene u raznim aktivnostima, poslovnoj karijeri, njihovo delanje je, uglavnom, usmereno na reparaciju ugroene slike o sebi, na odravanje grandiozne slike. Rekli smo ve da kada osoba ne moe sama da obavlja neke osnovne psiholoke funkcije (odravanje zrelog samopotovanja kod narcistike patologije), ona parazitira na drugima koji su joj neophodni za obavljanje te funkcije. Za odravanje grandiozne slike o sebi je potrebna publika. Da bi publika (druga osoba, grupa, javnost) stalno obavljala funkciju ogledanja grandioznog selfa, ona se mora zavoditi i kontrolisati.Tako se volja usmerava na aktivnosti ija je bazina funkcija zavoenje (stvaraje lane, grandiozne slike) i manipulaciju i kontrolisanje objekata (zapravo self objekata-koji su produeci narcistikih potreba, a ne nezavisne idividue sa potrebama). Sa druge strane, moemo rei i da patologija volje podstie narcistiku patologiju. Osoba koja nema volju za separacijom i individuacijom (lenjost, potrebe za parazitiranjem, ivljenjem na tu raun...) nee imati realna ostvarenja koja bi omoguila razvoj zrelog samopotovanja. Time je upuena na kompenzaciju oseanja inferiornosti preko kreiranja lane, grandiozne slike o sebi (reparacija frandioznog selfa - fantaziranje, samoobmanjivanje sebe i drugih) ili na ivljenje kroz druge (ti si veliki, ja sam sa tobom, onda sam i ja veliki-to je pokuaj reparacije idealizovanog roditeljskog imaga). Razmotriemo uticaj razvoja volje na sposobnost za zrelu ljubav i iz ugla teorije Roberta Assagiolija (1973) u kojoj je volja kljuni koncept. I za Assagiolija, kao i za Ranka, volja je unutranja sila koja nas vodi ka samorealizaciji. Ona je centralni element i direktna ekspresija Ja ili Selfa. Assagioli govori o tri stadijuma volje: 1. Prepoznavanje da volja postoji, 2. Imati volju, i 3. Biti volja. Njegov prvi stadijum odgovara, prepoznavanje da volja postoji, odgovara onome to Rank naziva autonomnom voljom, tako da se Assagiolijeve faze razvoja volje, zapravo, nastavljaju na faze koje je definisao Rank (kontra volja, dobra volja, autonomna volja). Pre nego to prepoznamo da volja postoji moemo iveti u stanju neautentinosti u kojem su nae aktivnosti zasnovane na socijalnim oekivanjima, bez uzimanja u obzir, ili ak bez svesnosti sopstvene procene okolnosti (taj stadijum razvoja volje je Rank nazivao dobrom voljom). Oseamo se potpuno u moi spoljanjih stimulusa, oseamo da nam se ivot deava bez nae volje i na jedini oblik odgovora je reagovanje. Iz tog stanja nesvesnosti

sopstvene volje prepoznavanje da naa volja postoji moe biti transformaciono iskustvo jer nas pomera u realnost mogunosti, i samim time i nade. To sa sobom nosi i oseanje sopstvene odgovornosti koje proistie iz prepoznavanja da imamo odreeni stepen kontrole nad onim unutranjim i spoljanjim iskustvima koja oblikuju na ivot. Ovak aspekt volje, ako je razvijen, ini osobu sposobnom da u ljubavi kreira svoje odnose, da se ne povinuje samo socijalnim oekivanjima, zadatim formama odnosa, muko enskim stereotipovima, stereotipovima roditeljstva sredine...Zapravo, moemo rei da su prepoznavanje da volja (autonomna) postoji, imati volju i biti volja tri stadijuma razvoja autonomne volje. Osobe koje nisu dostigle ove stadijume razvoja volje nemaju doivljaj da su odgovorne za ono to se zbiva u njihovim ljubavnim odnosima, ve da im se stvari deavaju ili da je neko drugi kriv za ono to se odvija u njihovim odnosima (ne ide mi u vezama, u braku, u roditeljstvu...umesto ja inim da mi neto ne ide. Ako ja to radim, onda mogu neto i da promenim, a imam i volju da to promenim). Finalni stadijum razvoja volje je oseanje da mi jesmo volja. To se osea kao znanje da su, duboko u nama, na self i naa volja duboko intimno povezani. Nije potrebno da prikupimo volju da bismo neto uradili, da ekamo da imamo volju za neto. Nema unutranje borbe izmeu mrzi me i hou. Ovaj stepen razvijenosti volje omoguava oveku da u ljubavnim odnosima bude u potpunosti dosledan i autentian. Assagioli je, takoe, identifikovao i etiri aspekta razvijene volje: 1. Jaka volja, 2. Veta volja, 3. Dobra volja i 4. Transpersonalna volja. Moglo bi se rei da su jaka volja i veta volja manifestacije volje na individualnom nivou, dok su dobra volja i transpersonalna volja stavovi ili vrednosti koje pridodajemo nainu na koji koristimo jaku ili vetu volju. Jaka volja daje snagu i energinost linosti. Meutim, ta snaga, ako se koristi bez vete volje i dobre volje, u ljubavnim relacijama moe biti i tetna. Osoba moe imati jaku volju da istera svoje, pravei pri tome pogrene korake kao muva bez glave ili povreujui ljude. Snana, veta i dobra volja se moraju razviti i balansirati da bismo govorili o potpuno razvijenoj volji. Ono to je bitno razjasniti kada analiziramo volju osobe je njen smer na kontinuumu parazitiranje-individuacija. Da li akti volje vode separaciji i individuaciji, ili vode tome da osoba koristi snagu svoje volje kako bi parazitirala na drugome (naterala, kontrolisala, manipulisala, otela...). Ako volja ne ide u razvojnom smeru individuacije, ona moe krenuti, kako je Erikson govorio, u dva pogrena pravca: malignitet ili maladaptaciju. Malignitet je bezvoljnost, nedostatak volje, a maladaptacija korienje jake volje u svrhe manipulacije drugima-u svrhe parazitiranja. Iz tog razloga, mislimo da bi bilo adekvatno dodati ovom Assagiolijevom stadijumu i dva atributa koji odreuju njen smer: parazitskomanipulativna jaka volja i jaka volja za individuacijom. Veta volja: Drugi aspekt volje je vetost. Ta sposobnost nam omoguuje da stimuliemo, reguliemo i usmeravamo druge aspekte naeg bia, nae emocije, misli, impulse, intuiciju, imaginaciju i senzacije, kako bismo postigli eljeni cilj. Moemo rei da koncept vete volje spaja i balansira konaciju sa kognicijom i emocijama. Meutim, i veta volja moe biti parazitsko-manipulativna, usmerena na veto korienje drugih osoba (na primer, kod osoba sa narcistikim poremeajem linosti, psihopatije...). Moe biti parazitsko manipulativna veta volja i individuaciona veta volja. Dobra volja je sinteza ljubavi i volje. Zato se dobra volja moe razviti biranjem ciljeva koji su konzistentni sa dobrobiti drugih i optim dobrom za ljudskost . Za razliku od jake volje i vete volje koje se mogu razviti intrapersonalno, bez voenja rauna o drugima, dobra volja, kao i transpersonalna volja i univezalna volja, mogu se razviti samo interpersonalno. Dostizanje ovog stadijuma razvoja volje ( za koji je nuno

prevazilaenje osnovne dileme ambivalencije-iveti na svoj raun, bez eksploatacije drugih) uvruje smer volje u pravcu individuacije. Izvan tog nivoa line svesnosti moe se otkriti i vii, transpersonalni self, kae Assagioli. Prepoznavanjem veze izmeu individualne volje i Transpersonalne volje postajemo povezani sa spiritualnim aspektima naeg bia. Na tim najvim nivoima povezanost se osea kao dobrovoljno pridruivanje individualne volje univerzalnoj volji, univerzalnim principima koji se doivljavaju viim od individualnog selfa. Taj aspekt volje se odraava na sposobnost za zrelu ljubav tako to proiruje granice osobe, daje joj doivljaj spiritualnosti, svetosti ljubavi. Ljudi na ovom stepenu razvoja volje su sposobni da vole mudro, da uvek imaju iru perspektivu, da razumeju ivot i kako se iva bia razvijaju. Fromov (1982) pojam biofilija veoma je slian pojmu transpersonalne volje. Kada govori o koli A.S. Nila Samerhilu, From govori o vrednosnom sistemu koji lei u korenu takvog vasptianja. Pa kae: ... u traganju za principima iz kojeg bi proistekli svi ovi, doao sam do zakljuka da osnovna Nilova poruka nije nita drugo do ljubav prema ivotu. Samerhil je izraz biofilije. Praktina primena Nilovih principa pogoduje stvaranju ljubavi prema ivotu kod mladih ljudi koje on vodi... Biofilija ima sopstvenu etiku, svoj sopstveni princip dobra i zla. Albert varcer formulisao je ovaj pricip u njegovoj najuniverzalnijoj formi kao potovanje ivota. U biofilnoj etici dobro je sve to pogoduje rastu i otvaranju, dok je zlo sve to gui ivot i to ga rastae. Ako je zrela ljubav, kako je From definisao, aktivnost koja potpomae duhovni razvoj onoga prema kome je usmerena, ona je, u punom smislu, mogua tek sa razvojem transpersonalne volje i biofilije. Osoba koja voli, razume i potuje ivot i biofilnu etiku nee teiti da poseduje i kontrolie druge da bi zadovoljila sopstvene potrebe, jer je na vrhu hijerarhije njenih motiva potreba da podstie razvoj (i svoj razvoj i razvoj drugih. Biofilna etika). Ovaj pojam ima slinosti i sa Eriksonovom (1985) generativnou (stadijumom u razvoju psihosocijalnog identiteta), potrebom koja se pojavljuje nakon sticanja identiteta, tenjom za proirenjem identiteta na druge, na opte dobro...) i izraava se kroz Transpersonalnu volju (esto se doivljava kao prosvetljenje u religioznom iskustvu, ili kao podsticaj ili poziv od neke vie sile ili smisla). U bavljenju nekom profesijom, profesija se doivljava kao poziv, ostvarivanje sopstvene misije. Podsetimo se onoga to smo govorili o razvojnim linijama volje i narcizma. Narcizam tei stapanju, spajanju sa idealnim objektom i restauraciji grandioznog selfa. Zdrav razvoj narcistikih tenji vodi do realistinog samopotovanja. Volja tei separaciji i individuaciji. Tek puna individuacija vodi do mogunosti zadovoljenja zdravih narcistikih potreba. Narcizam i volja se stapaju u jednoj taki. Sada kada znam ko sam, kada sam razvio sebe, mogu da se, bez straha od gubljenja sebe, spojim i sa drugim, i podredim neemu veem od sebe. Sposobnost za zrelu ljubav podrazumeva punu separaciju i individuaciju koja omoguavaju spajanje sa drugim bez straha i naruavanja granica. Kako individua nikada nije izolovana, Assagioli dalje razrauje 1. odnos individualne volje sa voljom drugih 2. odnos individualne volje sa Univerzalnom voljom. Svima su nam poznati konflikti volje izmeu nacija, drava, roditelja i dece, suprunika, prijatelja...Po ijoj e volji biti uzrok je ogromne potronje energije, vremena, novaca, bolnih oseanja, patnje. Sposobnost harmonizacije nae volje sa voljom drugih je sposobnost od izuzetnog znaaja za ivot, i na i ivot drugih ljudi, za sposobnost da zrelo volimo.

Osnovne prepreke koje se suprotstavlja dobroj volji, volji koja je preduslov sposobnosti za zrelu ljubav su samocentriranost i sebinost. Samocentriranost moe da koegzistira sa iskrenom povezanou sa drugima, sa aktima portvovanja. Generalna tendencija samocentriranosti je da osoba sve pripisuje sebi, da sve razmatra samo iz svog ugla, da se koncentrie samo na svoje ideje i sopstvene emocionalne reakcije. Samocentrirana osoba moe iskreno eleti da ini dobro, ali samo na svoj nain, i esto je sklona da bude teka ili fanatina. Ona eli da svakoga uveri u sopstvena uverenja, nametne svoje metode i vidi reenje samo u onome to ona nudi. Takva osoba moe da uini tetu i sa najboljom namerom. Sebinost je, za razliku od samocentriranosti, rezultat bazine potrebe za samozatitom, samoispoljavanjem, ishod elje da se poseduje i dominira. Ona, kao takva, stalno nailazi na prepreke koje spreavaju njeno zadovoljenje, to pobuuje agresivnost i nasilnost, impuls da se uniti ono to ometa postizanje eljenih ciljeva (slino pojmu Patoloki narcizam). Sledea prepreka je nedostatak razumevanja drugih. Skloni smo da pogreno razumemo one koji su druge rase, nacionalnosti ili socijalne klase, koji pripadaju drugoj religiji, politikoj partiji...Ali, esto nedovoljno razumemo i one koji su nam bliski i koje volimo. To to oseamo da nekoga volimo ne dovodi, samo po sebi, do meusobnog razumevanja. esto moemo videti ljude koji se vole, ali ne razumeju, ili ne potuju, vitalne potrebe voljene osobe (suprunika, deteta ili roditelja) i tako je ugroavaju ili jo ak i pokvare ivot. Analizirajui samocentriranost i sebinost, kako ih opisuje Assagioli, moemo uvideti da se, zapravo, radi o promeni smera volje-volja se okree od individuacije ka manipulaciji i parazitiranju. Samocentrirana osoba ne prepoznaje i ne priznaje individualnost drugoga (bez obzira na dobre namere). Drugi su njen produetak, produetak njenih potreba, misli, emocija (self objekti). Njena volja je usmerena ka kontroli drugih (za njihovo dobro- kriterijum dobrog je samocentrirana osoba. Nema diferencijacije.). Sebina osoba evidentno eli da parazitira na drugome. Volja da se razume podrazumeva, dakle, volju da se razumeju i prihvate razliite tendencije u sebi samome i u drugima, da se ne sudi otro, da se prihvati razliitost i individualnost, sloboda da se bira, volju da se ini dobro na onaj nain koji zaista vodi ka dobru za sebe i druge. Na alost, kod veine ljudi postoji potreba da se namee sopstvena volja i pri tome se ljudi koriste razliitim tehnikama manipulacije voljom drugih. Manipulacije voljom i sposobnost za zrelu ljubav Ako je zrela ljubav aktivnost koja potpomae razvoj druge osobe, manipulacije voljom su sredstva za zaustavljanje tog razvoja i predstavljaju aktivnost koja je u suprotnosti sa zrelim voljenjem. Zato bi neko zaustavljao razvoj osobe koju voli? Da bi je uinio zavisnom, posedovao, bio sigurniji da nikada nee otii, da bi parazitirao na njoj, dominirao, leio svoje narcistike povrede...Sve to nisu ljubavni motivi, mada osoba koja ih ima moe imati snana oseanja koja naziva ljubavlju. Manipulator je osoba koja eksploatie, koristi i kontrolie sebe i druge kao stvari na odreeni prepoznatljiv i

samoporaavajui nain. Uspean manipulator ne dobija ono to mu je potrebno-ljubav, ve neto drugo to uzima kao zamenu: mo, sigurnost, zavisnost, posedovanje, dominaciju ili submisivno vezivanje...I sebe i drugu osobu pretvara u stvari, neto to se moe kontrolisati razliitim oblicima manipulacije voljom. Manipulatoru nedostaje sposobnost da uiva u sebi, da koristi svoje znanje i da proiri svoj oseaj ivotnosti i razvoja (mogli bismo, jednom reju, rei: individuacija) Za manipulatora, razumevanje ljudske prirode ima samo jednu svrhu: kontrolu. Kontrolu nad drugima (i sobom) kao nad stvarima. Cilj manipulacije je da zaustavi individuaciju, slobodnu volju. Manipulacija ubija volju. U manipulativnim pokuajima da nametne svoju volju drugima manipulator gubi i sopstvenu autentinu volju, jer i sebe posmatra i kontrolie kao stvar. Gubi volju koja vodi razvoju, individuaciji. Prisetimo se dijagrama bazinih tipova manipulacija (Shostrom, 1968) voljom i razmotrimo uticaj ovih manipulativnih strategija na sposobnost za zrelu ljubav.

Diktator: prenaglaava svoju snagu. On zamenjuje ljubav za mo. Moe dobiti pokoravanje (sa pasivno agresivnim ponaanjem) ili bunt. Najee bira ili pravi slabie od partnera i dece. Spada u aktivne manipulatore: one koji pokuavaju da kontroliu druge aktivnim metodama. Oni izbegavaju suoavanje sa sopstvenim slabostima zauzimajui ulogu jaeg u odnosu. On dominira, nareuje, navodi autoritete, i ini sve to e kontrolisati njegove

objekte ljubavi. Uveren je da je to dobar nain odnosa, ispravno voljenje. Mora da se zna ko je gazda u kui, inae se svi raspuste, najea je racionalizacija za ovu varijantu manipulacije voljom drugih. On/ona sve najbolje zna i ume, i za sve je najbolje da ga sluaju i povinuju se. Varijacije diktatora su Velika Mama, Superiorni Tata-gazda kue, Mali Bog...Diktatoru, u sposobnosti za zrelu ljubav, uglavnom nedostaje empatija, esto ima problema sa odravanjem balansa u narcistikom sektoru linosti (objekti ljubavi mu slue kao selfobjekti za odravanje grandioznog selfa. Pored toga, osnova svih prikazanih tipova manipulacija voljom je problem tolerancije na ambivalenciju i odreeni defekt u celovitosti objekta. Diktator ne moe da odri celovitu sliku sebe, da prihvati svesno slabe delove sebe. On naglaava snagu i dominaciju odcepljujui ili potiskujui svoje slabosti. Zato su mu potrebni slabi da bi odravali njegov doivljaj sebe kao jakog. Manipulacije voljom se zasnivaju na projekciji sopstvenih unutranjih suprotnosti na druge. Umesto da prihvate i integriu taj deo sebe, manipulatori ga izbacuju napolje, u drugoga, i onda kontroliu taj deo sebe u drugome. ena Slabi e se odrei svoje snage, najee izabrati mua Diktatora i onda ga kontrolisati subverzivnim sredstvima. Dobro je biti snaan i umeti voditi druge. Meutim, Diktator zloupotrebljava svoju snagu i njegova ljubav ne vodi razvoju onoga koga voli, kao to ne vodi ni njegovom sopstvenom razvoju. Njegova snaga se zasniva na negiranju slabosti i kontroli te slabosti u drugima. Volja manipulatora je usmerena ka kontroli (rekli smo ve da je kontrola jedan od tri egzistencijalna otpora prema ivotu), pretvaranju ivog u stvar koja se moe kontrolisati. Time se zaustavlja razvoj, i volja dobija obrnuti smer. Ako bi se usmerila ka razvoju, manipulator bi se razvio u aktualizatora. Diktator bi mogao postati Lider osoba koja vodi, ali ne sprovodi diktaturu. Takva osoba moe da voli zrelo, da prui prostor drugome za razvoj, da bude snana zona sigurnosti koja pokree druge na rizike razvoja, uliva hrabrost. Da bi to bilo mogue, Diktator mora razviti celovitost objekta i sposobnost za toleranciju ambivalencije. Mora da prihvati slabe delove sebe, da ih integrie, umesto da ih projektuje u druge...da svoju snagu ne zasniva na lai (negaciji, potiskivanju, projekciji slabosti u druge). Diktator dobija mo, ali ne dobija ljubav od onih kojima vlada. Svaki manipulator je izabrao neki dil sa ljubavlju. Menja je za neto drugo jer za zrelu ljubav nije sposoban. Veina ljudi pravi neki takav ugovor sa avolom. Menja duu za neku privilegiju. Menja ivotnost za neki oblik lane sigurnosti. Jedan od uzroka manipulativnih tenji oveka egzistencijalisti vide u nespremnosti da se prihvate rizici i neizvesnosti koje ivot sa sobom nosi. Oseamo se bespomonima pred brojnim mogunostima da nam se dogodi ono to je izvan nae kontrole. Dok e aktivni manipulator pokuavati besomuno da kontrolie sve to moe da bi se odbranio od tog oseanja, pasivni manipulator e se braniti oseanjem da ne moe da kontrolie nita. Time e privui aktivnog manipulatora da ga vidi kao stvar, objekt za manipulaciju (jer i sam sebe tako doivljava). Pasivno manipuliui aktivnim manipulatorom, pasivni manipulator izvlai na kvarno neki oseaj moi i kontrole, dok aktivni manipulator ivi u sopstvenoj iluziji aktivnog posedovanja moi. Manipulacije slue i izbegavanju intimnosti. Strah od dubokog vezivanja je jedan od bazinih ljudskih strahova. Govorili smo o tome u tekstu o konstantnosti objekta kao o potreba-strah dilemi i problemima odravanja optimalne distance. Optimalna distanca se odrava vetaki, manipulacijama koje ne dovode do stvarne bliskosti ve do neprekidne borbe za mo izmeu partnera, roditelja i dece. Manipulator je osoba koja se ritualistiki odnosi prema drugima tako da izbegava stvarno vezivanje i intimnost. Slabi: prenaglaava svoju osetljivost. Obino je rtva diktatora, njegov polarni opozit. Slabi razvija brojne vetine za izlaenje na kraj sa diktatorom. Spada u pasivne manipulatore: one koji odustaju od toga da mogu da kontroliu neto u svom ivotu, i tu

ulogu preputaju aktivnim manipulatorima. Dok aktivni manipulator dobija pobeivanjem, pasivni manipulator dobija gubljenjem. Doputanjem aktivnom manipulatoru da misli umesto njega i da radi za njega, on pobeuje onoga iznad njega pasivnou i umrtvljenou. On je zaboravan, ne uje, pasivno je tih...Razvija razliite oblike pasivno agresivnog ponaanja za suprotstavljanje Diktatoru i manipulaciju njime. Varijacije Slabia su Stalno zabrinut, Glup kao lisica, Onaj koji ini ustupke, poputa (Pametniji poputa), Zbunjen, Povuen...Slabi menja ljubav za neodgovornost . Dobija mogunost da ne preuzima rizike i odgovornosti, da ne donosi odluke. On koristi izbegavanje kao egzistencijalni otpor prema ivotu. Sigurnije mu je da odluke i rizike preuzme diktator kojega e da, ispod ita, kontrolie svojom slabou. U toj manipulaciji diktatorom najee se koristi bespomonou (ja ne umem, ja ne mogu, ne znam...) i izazivanjem oseanja krivice (Kako moe da me ne titi, ili da me ostavi...kad sam takav/takva). esto se, u praksi, susreemo sa roditeljima aktivnim manipulatorima koji mue muku sa detetom koje prihvata ta mu se kae, na primer da ui, ali mu nita ne ulazi u glavu, i roditelj mora da provede sate pored njega ne bi li mu neto sipao u glavu...Ne retko komentariu ponaanje svoje dece ili partnera na ovakav nain: Ne znam da li je stvarno nesposoban, ili me zeza u zdrav mozak...kao da sve hoe, a kao nita mu ne ide...Imam utisak da to radi protiv mene, na svoju tetu... Slabi negira ili potiskuje svoju snagu, projektuje je u druge i pasivnim oblicima manipulacije kontrolie one koji imaju snagu. To ga ne vodi ka intimnosti, ve ka zavisnosti. Ako bi svoju manipulativnu kontravetinu modifikovao i svoju volju okrenuo u smeru razvoja, slabi bi se mogao razviti u aktualizatora- empatiara koji je sklon da saslua druge, da saosea. On prepoznaje svoje slabosti, i, mada trai od ljudi da dobro rade, razume ljudske greke i slabosti. Lider i empatiar, uz uzajamno potovanje razliitosti koje balansiraju par, mogu iveti u odnosu zdrave komplementarnosti koja oba partnera usmerava ka razvoju i prua solidnu osnovu za dobro roditeljstvo. Nadopunjavanje partnera i meusobno balansiranje nije isto to i self-objektni odnos u kojem jedan predstavlja i radi ono to drugi nema, ne moe, negira ili projektuje u drugoga kao aspekt sebe. Lider nije neempatian, niti je empatiar slab. Njihove razliitosti su u izvesnoj naglaenosti nekog aspekta linosti, a ne u nedostatku ili defektu tog aspekta. Kada partner nije zamena za neiji nedostatak, zamena za nerazvijeni aspekt psihe, onda onda odnosi ljudi sa razliitim bojama, talentima i sposobnostima mogu da vode ka razmeni, ka tome da partneri ue jedno od drugog i da se zajedno razvijaju. Kalkulator: prenaglaava svoju kontrolu. On, takoe, menja ljubav za mo i koristoljublje. Spada u kompetitivne manipulatore koji vide ivot kao konstantnu igru gubljenja i dobijanja u kojoj mora da bude obazriv borac. Za njega, ivot je bitka u kojoj su svi suparnici, ili neprijatelji, realni ili potencijalni. On menja aktivne i pasivne metode manipulacije, zavisno od vrste bitke, i moe se smatrati nekom meavinom aktivnog i pasivnog manipulatora. Obmanjuje, zavodi, lae...stalno pokuavajui da prevari i kontrolie druge ljude kako bi izvukao neku korist. Moe da koristi i metode indiferentnog manipulatora, da igra ulogu indiferentne osobe bez nade. On se povlai iz kontakata sa drugima. Njegova najea izjava je nije me briga, nije mi stalo...On tretira druge kao da su mrtvi, kao lutke koje su izgubile sposobnost razvoja i promene. Njegovi metodi su, takoe, aktivni i pasivni. Nekad je cinik, nekada mizantrop, nekada muenik i bespomonik. Njegova tajna je, naravno, u tome da nije odustao, da mu je jo stalo, inae bi prestao da igra manipulativne igre. U branim igrama se to esto odraava kao nezainteresovanost i pretnja razvodom, u kojoj se manipulator, zapravo, potajno nada da e pobediti, da e time biti po njegovom, a ne eli stvarno da se razdvoji od partnera.

Varijacije Kalkulatora u ljubavnim odnosima su Zavodnik, Folirant, Ucenjiva, Intelektualizator. Filozofija kalkulatora je da cilj opravdava sredstvo, a njegov cilj je lina korist i pobeda. Slino diktatoru, Kalkulator negira svoju zavisnost tako to krade i otima manipulacijama ono to bi eleo da dobije spontano (ali ne veruje da bi ita dobio ako ne otme ili uzme prevarom). Kada bi razvio oseaj sopstvene vrednosti, od Kalkulatora bi se mogao razviti Potovalac, osoba koja ne iskoriava druge kao stvari da bi dokazala sopstvenu vrednost. Potovalac potuje sebe i druge kao linosti. Kalkulator negira sopstvenu vrednost, dostojnost ljubavi, i okree se manipulaciji kako bi dobio neto umesto toga-iluziju ljubavi koju mu moe pruiti zavisni Lepljivac. Lepljivac: Je polarni opozit Kalkulatora. Prenaglaava zavisnost. Spada u pasivne manipulatore. Menja ljubav za zavisnost. On (ili ona) je osoba koja eli da bude voena, budalasta, da se o njoj neko brine. Puta ljude da rade stvari umesto nje. Varijacije Lepljivca su Parazit, Plaljivac, Doivotno dete, Hipohonder, Trailac panje, Bespomoan...Lepljivac koristi izbegavanje kao egzistencijalni otpor prema ivotu. On negira, potiskuje ili projektuje na drugoga sopstvenu samostalnost, potrebu za razvojem i individuacijom. Kada to ne bi inio, mogao bi se razviti u Ljubitelja. Komplementarni opozit potovaocu koji tei nezavisnosti je ljubitelj. On se razvija iz lepljivca. Ali, ljubitelj nije onaj koji je ovisan o drugima, ve osoba koja ceni osobine ili vetine ili dela koje drugi imaju i ima potrebu da to afirmie. (Primer, osoba koja se posveuje afirmaciji talenata, biograf...) I Potovalac i Ljubitelj mogu iveti u razvojno konstruktivnoj zajednici u kojoj je jadan partner razumno ambiciozan i kompetitivan (ali ne na raun drugih, ve kvalitetom svog rada), usmeren ka uspehu i nezavisnosti, a drugi partner usmeren na to da stvori atmosferu u kojoj bi rezultati rada Potovaoca dobili punu afirmaciju (topli dom, luku, potovanje sposobnosti i rada partnera...). U konstruktivnom odnosu Ljubitelj moe biti usmeren i ka afirmaciji drugih osoba, ideja, dela... Siledija: Prenaglaava agresiju, okrutnost, i neljubaznost. Spada u aktivne manipulatore. Kontrolie nekim oblikom pretnje. On je Poniava, Mrzilac, Grubijan, Zastraiva. enska varijanta je Kuka ili Dangrizalo. Siledija koristi kontrolu kao egzistencijalni otpor prema ivotu. Menja ljubav za vlast i mo koju dobija strahom. Kontrola je njegov egzistencijalni otpor prema ivotu. Umesto ljubavi dobija pokornost. Slino kalkulatoru, siledija negira sopstvenu vrednost (i vrednost drugih. Prema drugima se ponaa kao i prema sebi). U dubini, sebe ne smatra vrednim ljubavi, pa koristi agresiju da bi dobio neto u zamenu-oseaj nadmoi. Kada ne negira svoju potrebu za ljubavlju, od Siledije se razvija Afirmator, asertivna osoba. Afirmator dobija potovanje, ali ne strahopotovanje. On je otvoren, direktan, snaan u obraanju, afirmisanju vrednosti u koje veruje, ali nije hostilan i dominirajui kao siledija. Dobrica: (Uvek ljubazni, Divan deko...) Prenaglaava brinost, ljubav...ubija ljubaznou. Spada u aktivne manipulatore. U izvesnom smislu, sa njim je mnogo tee izai na kraj nego sa siledijom. Ne moete da se borite sa Dobricom. U konfliktu sa Siledijom, Dobrica gotovo uvek pobeuje. Varijacije Dobrice su Ugoiva, Bezazleni, Svetac, Onaj koji se ne mea, Nevin, Nezahtevan. Manipulie izazivanjem oseanja krivice i stvaranjem duga (vidi ta sve inim za tebe). Dobrica negira ili potiskuje i projektuje u druge sopstvenu agresiju pokuavajui potom da manipulie tim drugim preteranom dobrotom. Potiskujui agresiju Dobrica potiskuje i zdravu agresivnost, sopstvenu sposobnost za asertivno ponaanje. Ako to ne ini, razvija se u Negovatelja. On nije posluan, popustljiv i ulagiva kao Dobrica, ali je topao, prijateljski raspoloen i dobronameran. On je u stanju da duboko voli i neguje (bez prezatiivanja i korumpiranja udovoljavanjem i uslunou).

Afirmator i Negovatelj mogu iveti u razvojno konstruktivnom odnosu u kojem se nadopunjuju njihovi talent ii sposobnosti. U odnosu u kojem je kod jednog partnera naglaeniji asertivni stav, koji je vri i probojniji, dok je drugi partner toplijeg ponaanja i usmeren ka negovanju. I takav roditeljski par moe da bude solidna baza za zdravo roditeljstvo. Sudija: prenaglaava kriticizam. Spada u aktivne manipulatore.On nikome ne veruje i stalno okrivljuje, kivan je, teko oprata. Varijante sudije su Sveznalica, Tuilac, Pop(onaj koji popuje), Sakuplja nezadovoljstava, tuih greha..., Uporeiva (vidi kakav si ti, a kakav je X.X.) , Treba Mora, Postiiva, Osvetnik, Ubeiva, Kontrol frik...Takoe bira kontrolu kao egzistencijalni otpor prema ivotu. U ispravnosti vidi svoju veliinu. On je veliki zastupnik pravde i istine, sa misijom da sudi grenima. On negira, potiskuje ili projektuje u druge sopstvene slabosti, nedostatke, neprijateljske porive. Usmeravajui se na tue nedostatke, on ne vidi svoje, to ga zaustavlja u razvoju (ne moe da promeni ono to ne priznaje). Sudija menja ljubav za oseaj sopstvene ispravnosti i veliine. Vanije mu je da bude u pravu, nego da li ini pravu stvar. U razvoju njegove sposobnosti za zrelu ljubav nije razvijena tolerancija na ambivalenciju. Nije u stanju da prihvati sopstvenu nesavrenost i grenost. U vezi sa Zatitnikom, Sudija je onaj koji je zaduen da kritikuje, nalazi probleme (ali ih ne reava), izraava nezadovoljstvo...a Zatitnik je deurni realizator, onaj koji preuzima reavanje svih problema koje je otkrio sudija na svoja plea (jer on je i kriv za njihovo nastajanje, prema miljenju Sudije. Ako se okrene u pravcu razvoja, od Sudije se razvija Ekspresivac, osoba koja ne sudi drugima, ali je sposobna da snano, izraajno, ispolji sopstvena uverenja, ali i da preduzme odgovornost za njih i njihovu realizaciju. Zatitnik: je opozit Sudiji. Prenaglaava porku, i neosuujui je do neprimerenosti. On razmazi druge, preterano je saoseajan, i ne doputa onima koje titi da stanu na svoje noge i odrastu. Umesto da se brine za sopstvene potrebe, on se stara samo o potrebama drugih. Varijante Zatitnika su Mama Kvoka, Branilac(Drveni advokat), Postien umesto drugih, Uplaen umesto drugih, Ispata umesto drugih, Velikomuenik, Nesebini...Negira, potiskuje ili projektuje u druge sopstvene potrebe za zavisnou i brigom. ini drugima ono to nesvesno eli da njemu drugi ine. Ljubav zamenjuje za oseanje zadovoljstva to je potreban, to drugi ne mogu bez njega. Prepoznavanje i prihvatanje nesvesnih potreba moe ga viditi ka tome da se razvije u Vodia, osobu koja ne prezatiuje niti poduava druge, ve strpljivo pomae drugima da pronau sopstveni put i nain. Ekspresivac i Zatitnik, takoe, mogu imati razvojno konstruktivnu vezu zasnovanu na uzajamnosti i razmeni, balansiranju talenata i sposobnosti. Kao roditeljski par, u kojem je jedan roditelj mirniji, staloeniji, usmereniji na prihvatanje, podrku i voenje u razvoju, a drugi ekspresivniji, direktniji, zahtevniji, konstruktivni kritiar...takoe mogu biti osnova za zdravo roditeljstvo. Govorili smo o manipulacijama voljom koje ometaju sposobnost za zrelu ljubav jer je volja okrenuta u suprotnom smeru od individuacije. Okrenuta je ka nekoj vrsti parazitiranja. Meutim, sve ove manipulativne kontrtavetine, manipulacije sopstvenom voljom i voljom drugih razvijaju se kao posledica nedovoljne razvijenosti prethodnih bazinih emotivnih sposobnosti. Nedostatak u razvoju bazinih sposobnosti o kojima smo govorili tera osobu da razvija neke oblike adaptacije koje je ne vode razvoju. Osobe sa problemom neutralizacije ne mogu razviti vetu volju. Volji je potrebna neutralizovana energija, stabilno napajanje. Zavisna od energije instikata, libida i agresije, volja nije stabilna. Pored nestabilnosti, volja osobe koja nije ovladala sposobnou

neutralizacije ima i problem opsednutosti instiktualnim impulsima. Ona nije jaha ve konj. Spolja moe izgledati da je ta osoba bie snane volje, da tei da istera po svome, da ne odustaje...Meutim, takva volja je impulsivna, nepromiljena, zadrta...Ona, zapravo, ne vodi osobu stvarnoj samostalnosti, ve raznim oblicima nametanja drugima, impulsivnom ponaanju, manipulacijama. U koliko je volja opsednuta agresivnim impulsima, njena snaga e se ogledati u isterivanju pravde ili traenju dlake u jajetu, teranju po svome, tvrdoglavosti i drugim oblicima agresivnih ispoljavanja sa ciljem da se nametne sopstvena volja drugima. Osoba e se razviti u neku vrstu aktivnog manipulatora. Opsednuta libidom, volja e se ispoljavati kroz ponaanja koja tee da zadovolje potrebu osobe da ima druge, da ih poseduje, da ih dobije, da se zalepi za njih. Takva osoba nee potovati druge i njihove granice i teie da, kroz formu ljubavi, usisa druge u sebe, da ih koristi kao parcijalni objekt, sredstvo za zadovoljenje potrebe. Osoba sa takvim problemima
neutralizacije razvie se u neki oblik pasivnog manipulatora.

Nesposobnost neutralizacije podjednako i agresivnih i libidinoznih impulsa, ako je njihova snaga podjednaka (to onemoguava razvoj tolerancije na ambivalenciju) moe dovesti do totalne paralize volje, gubitka volje. Bez adekvatnog razvoja celovitosti i konstantnosti objekta putevi razvoja volje takoe skreu ka stranputicama. Neovladavanje separacionom anksioznou ini volju sredstvom manipulacije usmerene na kontrolu objekta (pokuaj nelegitimnih naina spajanja sa objektom, nepotovanja tuih granica, slobode...ostvarivanja koristi koje nisu razvojne). Ako se ne ovlada celovitou objekta, ne napusti mehanizam cepanja, volja se usmerava ka parcijalnim objektima. To, zapravo, znai da osoba ne doivljava drugog kao linost, celovitu osobu, ve kao dobre ili loe parcijalne objekte koji slue zadovoljenju potrebe (ako su dobri), ili ih treba unititi ili pobei (ako su loi), ili u potpunosti kontrolisati kako bi se spreila njihova promena. Tako drugi ljudi postaju sredstva, predmeti kojima treba manipulisati radi ostvarenja potreba i ciljeva koji nisu razvojni. Sa takvom voljom se ne moe zrelo voleti. Kao o jednom od osnovnih problema koji se javlja zbog nedostatka konstantnosti objekta govorili smo o problemu odravanja optimalne distance. Potekoe u odravanju optimalne distance u velikoj meri utiu na deformacije volje kao sposobnosti koja vodi separaciji i individuaciji. Meanje sa drugima pokree karakteristinu potreba-strah dilemu: intimnost predstavlja rizik da ih drugi proguta, dok rastavljenost znai osudu na usamljenost. Volja postaje rastrzana izmeu potrebe za simbiozom i straha od gubljenja sebe. Ovo dovodi do razliitih kompromisa u kojima je, u ljubavnom ivotu, stalno prisutna dvojnost, ambivalencija, tenja ka ljubavi i izbegavanje intimnosti. Sve manipulacije voljom koje smo spominjali mogu se posmatrati kao nesposobnost da se razrei ta osnovna dilema, potreba-strah dilema. Umesto ljubavi, kojoj svi tee, ali je se i plae (zbog straha od guenja, gubljenja sebe, ostavljanja...) manipulacijama voljom drugih ljudi dobijaju neto drugo, neku utenu nagradu. Manipulacijama ostaju u odnosu sa nekim, zadovoljavaju potrebu za zajednitvom na odreeni nain, ali ne stupaju u odnos stvarne intimnosti. Izreka nema ljubavi bez bola odraava te este komplikacije koje nastaju u odnosima izmeu partnera zbog nesposobnosti odravanja optimalne distance, stalnih oscilacija odnosa, nesposobnosti opredeljivanja i posveivanja, koja je nemogua bez razvijene tolerancije na ambivalenciju. U toj rastrzanosti volje izmeu suprotstavljenih potreba ljudi se u ljubavnom ivotu dovijajaju na razliite nekonstruktivne naine. Jedni e izabrati ambivalenciju kao nain

ivljenja. Danas e biti ovakvi, sutra onakvi. Nepredvidljivi u smenama svoje ambivalencije. Pravie haos od svog ljubavnog ivota. Granina linost je ekstrem takvog izbora. Volja takve linosti je sluena, rastrzana, upregnuta u dva razliita pravca. Drugi e, kao osobe narcistike organizacije linosti, aktivni manipulatori, usmeriti volju ka kontroli objekta, stvaranjem zavisnosti objekta od sebe, i bie usmerena ka stvaraju imida grandiozne veliine oko kojega se vrte sateliti-zavisni objekti. Oni e zatvoriti sopstvene granice, i prodirati u granice drugih. Trei e, kao to to ine paranoidne strukture linosti, ii ka drugima, ali
se tititi stalnim strahom da e ih drugi izdati. Umesto stvarne intimnosti ravie iluziju o nekakvoj posebnoj povezanosti sa osobom koju vole. Njihova volja e biti budni straar, otkirivalac opasnosti koja potie od drugih, spoljanjeg sveta. Terae ga ka drugima (jer paranoidne osobe ele bliskost) i u isto vreme ga tititi od svakog rizika ostvarivanja te elje. Oni sa izoidnom strukturom linosti e se odluiti za prividno povlaenje, a zadravati intenzivnu zamiljenu vezu sa svojim objektima. Njihova volja nee funkcionisati u vezi sa spoljanjim svetom. Separacija je postignuta odbacivanjem spoljanjeg sveta - a time i volje.

Tolerancija na ambivalenciju, takoe, u velikoj meri utie na razvoj volje. Temporalni spliting ambivalentnih oseanja utie na udljivost volje. Osoba je as dobre volje, puna energije, spremna da sve uradi sa poletom i entuzijazmom, dok u sledeem trenutku upropasti ono to je uradila. (esto se za takvu volju koriste izrazi kao pljune pa lie ili ponaa se kao krava koja da mleko, pa ritne kofu...). Takva osoba je u stalnim oscilacijama izmeu dobre volje i zlovolje. Zavisno od toga na koju je nogu ustala. Kod kondenzacije obe strane ambivalencije u jednoj akciji osoba moe pokazivati snanu volju da neto uradi, ali to ini na takav nain da proizvodi kontraefekat. Recimo, pokuava da zatiti nekoga, ili da promovie nekoga, a to ini na takav nain da toj osobi nanosi tetu. Samo nemoj ti da me brani-esto ujemo od drugih koji su rtve entuzijazma onih koji na ovaj nain izlaze na kraj sa ambivalencijom. Teko onome koga ti voli je izreka koju esto ujemo od parova, a odraava probleme koje partner osea sa osobom koja ima tekoa sa razreenjem sopstvene ambivalencije i koja nije svesna toga. Ljudi koji kondenzuju obe strane ambivalencije u istoj akciji se, takoe, oseaju kao rtve nezahvalnosti. Oni ulau toliko dobre volje u svoje aktivnosti, veze, posao...a ispadne da uvek upropaste ono u ta su se uloili (u toj varijanti gube volju, jer oseaju da njihova ljubav unitava) ili da drugi ne shvataju njihove dobre namere i portvovanost (u ovoj varijanti ili gube volju jer oseaju da se njihova ljubav i dobra volja ne cene, da su drugi nezahvalni, ili postaju navalentni u elji da isprave nepravdu, da dovedu stvari na svoje mesto. Koliko god moglo izgledati da je takva osoba aktivna ona, zapravo, stoji u mestu-plus i minus se potiru, rezultat je nula. Volja takve osobe ne moe biti ni dobra (jer dobra namera u sebi nosi i agresivnost koja uniti njen napor), ni veta (ne ini stvari na nain koji vodu uspehu). Takva volja ne vodi separaciji i individuaciji-ve se vrti u zaaranom krugu. Teko je voleti na zreo nain sa takvom voljom. Kod onih koji kao odbranu od ambivalencije koriste potiskivanje jedne komponente polarnosti i reaktivnog pojaavanja druge, dolazi do drugaijeg uticaja na volju. Ako se potiskuje negativna strana ambivalentne polarnosti, to se esto ispoljava kao preterana briga za sigurnost i dobrobit voljene osobe, kaenje za nju, preterana elja da se ugodi... (Razvija se Lepljivac, Dobrica ili Slabi...neka vrsta pasivnog manipulatora). Umesto ka odvajanju i individuaciji, volja se usmerava ka rtvovanju, poslunosti, udovoljavanju (predavanju volji drugoga). Kada se, meutim, potiskuje pozitivna strana ambivalentne polarnosti, volja se moe okrenuti izraenu samovolju, zlu volju, bezobzirnost. Umesto da napusti osobu koju mrzi, individua koja potiskuje pozitivnu stanu ambivalentne polarnosti ispoljava snanu volju da ini negativno, da ugroava objekt, da mu se sveti, da ga nervira, da zabuava, da vara...Potiskuta pozitivna strana se odraava kroz snanu vezanost za ono to se mrzi (u tome je smisao izreke ko se bije-taj se voli). U oba sluaja, volja je usmerena ka objektu, ka tome da se on zatiti od sopstvene mrnje, ili da se mrzi da se ne bi oseala vezanost...Volja je preokupirana odnosom sa objektom, i nije raspoloiva za ono emu je

namenjena-proces separacije i individuacije. Takva volja nema vremena ni energije da se bavi sobom-sopstvenim razvojem. U ivotu sa osobom koja nema razvijenu toleranciju na ambivalenciju stvarno nema ljubavi bez bola, za oba partnera. Slino je i sa tolerancijom na frustraciju. Videli smo da je jedan od mehanizama kojim se slue osobe sa slabom tolerancijom na frustraciju negiranje ili devaluacija elje. Devaluiranjem
elje, osoba gubi i volju. Postaje pasivna i lenja. Onda se razvija u neki oblik pasivnog manipulatora koji e se ostvarivati kroz drugoga. Drugi e preutimati rizike i frustracije.

Umesto da razvija sopstvenu volju, osoba sa tim mehanizmom e biti sledbenik ili trener nekog drugog-kao to to ine, na primer, ambiciozni roditelji (ili suprunici) koji ostvaruju svoje neipunjene ambicije kroz uspehe dece i njih guraju svom silom, jer sebe nisu bili u stanju da pokrenu. Pomeranjem potrebe u drugoga i volja kao sredstvo separacije se premeta u drugu osobu. Osobi koja je to uinila preostaje samo volja koja je vezana za opsluivanje onoga u kojega je potreba premetena (titonoa viteza, menader sopstvene dece, sledbenik...). Ako se osoba zadri na mehanizmu negiranja i devaluacije elje, najverovatnije je da e razviti zavist prema onima koji to nisu uinili, a zavist e dovesti do obezvreivanju onih kojima se zavidi. Tada se volja moe razviti kao sredstvo za devaluaciju drugih i postati maliciozna. Ona nije sredstvo odrastanja, ve sredstvo za stvaranje iluzije razvoja tako to e se umanjiti drugi. esto se deava u dugim vezama i brakovima da onaj koji je zavistan postaje agresivan i devaluira i obezvreuje granu na kojoj sedi. Opte je mesto u branim savetovanja da ujemo kako je nezaposlena ena zvocava, dangrizava, kako obezvreuje mua i posao u koji bei, koji mu je razonoda, ispunjenje njegovog ega. to je on uspeniji, ona postaje agresivnija...kao da mu zavidi. Netolerancija na frustraciju odreenih potreba navodi osobu na specifine oblike manipulacija drugima. Ne tolerancija na frustraciju oralnih potreba potreba za primanjem, osoba nema volje da bilo ta radi sama. Oekuje da neko radi umesto nje. Neko uvek mora da bude tu...Nema volje ako nema trenutne nagrade, pohvale...nestrpljenje, oekivanje brzog zadovoljenja. Ona se razvija u pasivnog manipulatora (Slabia, Lepljivca). Nerazvijenost tolerancije na frustraciju vezane za davanje ("analna") dovodi do toga da osoba: za svaku uskratu, ili rtvu, najee trai kompenzaciju. Netolerancija na obaveze, disciplinu, zahtev od drugoga, ti e mi kae-stav. Prkos, odnosno ogromnu frustraciju koja nastaje kada osoba mora da se povinuje volji neke druge obino, ali ne i nuno, nadreene osobe. Niko meni nema da kae ta ja da radim. Vodi do tvdoglave, prkosne "kontra volje", o dlaganja: Evo sada u...... to je kompromisna tvorevina koja, u sutini, znai i povinovanje volji drugoga, ali istovremeno i otpor od pokoravanja. (mogli bismo to nazvati "dvovolja") ili do apsolutnog pokoravanje svakom autoritetu (iz koga esto moe postojati pasivni agresivni i direktnim opaanjem nedostupni destruktivni impuls prema njemu).("Potuljena volja"). I takva osoba se razvija u pasivnog manipulatora. Netolerancija na frustraciju rivaliteta moe dovesti do preteranih zahteva za izvesnou u partnerskim odnosima, ljubomore, kontrolisanja partnera skuenog kretanja kako bi se izbegle sve mogunosti da se pojavi trei...

Netolerancija na narcistike frustracije moe doneti mnoge nevolje sa voljom. Volja moe biti upregnuta u svrhe izgradnje nerealne, grandiozne slike, umestu u realna samoostvarenja koja bi vodila individuaciji i zrelom samopotovanju. Narcistike frustracije, koje dovode do narcistikih povreda, mogu podjarmiti volju osobe i okrenuti je ka osveti i eksploataciji drugih, kako bi se nadkompenzovala narcistika povreda. U svakodnevnom govoru moemo uti prie o tome kako iskompleksirani ljudi ili sujetni ljudi (osobe sa patolokim narcizmom) mogu imati veoma snanu volju da grade svoje lane imide i da se svete onima koji uzdrmaju njihovu lanu tvorevinu. Govorili smo detaljnije o tome kako se patoloki narcizam reflektuje na sposobnost za ljubav i brane odnose. Sve moe biti izvor narcistike povrede za osobu sa narcistikom strukturom linosti i izazvati narcistiki bes. U ljubavnom odnosu partner ima oseaj da se oko njegovog narcistikog partnera sve vrti, da se sve odnosi na njega, da sve shvata lino...

Inicijativa-pokreta psihe i sposobnost za zrelu ljubav Definisali smo inicijativu kao sposobnost da se otpone, pokrene neto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpoetoj aktivnosti. Inicijativa je kad prepoznam i uradim ono to mislim da treba da se uradi pre nego to to neko trai od mene... Moe li ovek zrelo voleti bez razvijene sposobnosti za preduzimanje inicijative? Teko da je to mogue. Bez inicijative je osoba reaktivno bie. Ona moe imati dobru volju da uini ono to je potrebno za razvoj osobe koju voli, za razvoj odnosa, ali ne moe sama da otpone tu aktivnost. Neko treba da joj kae ta da radi, da joj da domai zadatak. Bazine vrline ili vetine koje su ukljuene u inicijativu su oseanje svrhe i usmerenost, sposobnost donoenja odluka, saraivanje sa drugima i voenje drugih, sposobnost da se definie lino usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici (Erikson, 1985). Sposobnost za inicijativu sa sobom nosi realistian oseaj ambicioznosti i svrsishodnosti. Ljubavni odnosi nisu domai zadatak u kojem je jasno definisano ta ko treba da radi i za ije je reavanje dovoljna dobra volja. Nema dobrog recepta za ljubavne odnose, i nije dovoljno biti posluni dobrovoljac da bi se ostvario zreo ljubavni odnos. Svaki ljubavni odnos podrazumeva stvaralatvo, a nema stvaralatva bez inicijative. Iz ljubavnih odnosa drugih ljudi ovek moe nauiti po neto, neke dobre osnove, postupke, nain odnoenja prema drugome...po neto se moe nauiti i iz knjiga, filmova...od raznih modela. Meutim, ne moe se voleti po bilo ijem modelu, jer bi to znailo da su u ljubavnom odnosu dve potpuno indentine osobe kao to su bile osobe iz modela, a to ne biva. Mora se stvoriti neto novo, to nije mogue bez inicijative i preuzimanja rizika za novi ljubavni eksperiment, jer svaka nova ljubav je novi eksperiment, kao to je i svako novo umetniko delo. Ne znate ta e ispasti iz toga. Ljudi bez inicijative pokuavaju da budu uspeni plagijatori ljubavi, a i ivota. Nemaju sposobnost da probaju neto svoje. U ranijem tekstu o inicijativi govorili smo o dva osnovna faktora koji utiu na razvoj ove sposobnosti-nuklearnom selfu (koji se razvija modifikacijama, sazrevanjem grandioznog selfa-bazinih ambicija osobe, i idealizovanog roditeljskog imaga bazinih ideala osobe, povezanih sa talentima i sposobnostima sa kojima se osoba raa) (Kohut, 1977) i razvoja

seksualnosti ka prevazilaenju Edipovog kompleksa i genitalnom primatu to omoguava sposobnost za uzajamnost (Erikson, 1985). Problemi u razvoju ova dva faktora na specifian nain utiu na razvoj sposobnosti za inicijativu i zrelu ljubav. Razvoj seksualnosti i inicijative i sposobnost za zrelu ljubav Krenuemo prvo od veze izmeu seksualnosti i inicijative, i refleksije zastoja u seksualnom razvoju na sposobnost za inicijativu i zrelu ljubav. Napomenuli smo da je Erikson smestio poetak razvoja inicijative u period izmeu 3 i 5 godine ivota, u takozvanu falusnu fazu razvoja libida i period kada se odvija Edipalni konflikt. Raniji razvoj u velikoj meri odreuje koliko e dete biti pelcovano za iskuenja falusnog stadijuma i edipalni konflikt. Pominjali smo istraivanje Hoffmann i saradnika (1999) koje je ukazalo na povezanost ozmeu odgovora majke na detetovu inicijativu vezanu za hranjenje u prvoj godini ivota i daljeg razvoja detetove inicijative. Povoljan materinski odgovor (kad majka ne namee svoju inicijativu u procesu hranjenja i drugim aktivnostima, ve prihvata detetovu...ne siluje dete hranom, nije intruzivna) dovodi do toga da dete pokazuje jo vie inicijative, ee pokuava, pokazuje manje averzivnosti i manje konfliktnosti. Konfliktnost je definisana kao reciprona razmena odbojnih reakcija kao to su suprotstavljanje, gaenje ili neprijateljstvo. Moemo, dakle, rei da se osnove uzajamnosti kao kvaliteta budue, razvijene inicijative grade u najranijem periodu ivota. Ovaj kvalitet uzajamnosti, u velikoj meri, odreuje kasnija detetova doivljavanja u edipalnom periodu-pelcuje dete za iskuenja falusnog stadijuma razvoja (stvaranje defanzivne falusne organizacije linosti-nedostatak uzajamnosti). Sposobnost za uzajamnost je kljuna za rzvoj sposobnosti za zrelu ljubav, i tesno je vezana za razvoj inicijative kao sposobnosti. Da bi se razvila inicijativa koja ukljuuje uzajamnost u sebe, kao i kod ostalih bazinih emotivnih sposobnosti, dete prolazi kroz nekoliko faza razvoja ove sposobnosti. Zaglavljivanje u bilo kojoj od faza razvoja ima svoju specifinu refleksiju na sposobnost za zrelu ljubav. Napomenuli smo ve da je Erikson (1985) govorio o tome da razvojni zastoji mogu ii u dva smera-maligniteti (premalo neega) i maladaptacije (previe neega). Kada je u pitanju inicijativa, razvoj moguih devijacija izgleda ovako:
Primer Exploatacija drugih, nebriga za druge u ostvarivanju svojih ciljeva, bezoseajnost maladaptacija Nemilosrdnost Bezobzirnost kriza Inicijativ nasuprot Krivici malignitet primer Averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost

Inhibicija

Falusna seksualnost je probojna, nametljiva, difuzna( Karakterie je mnotvo aktivnosti i fantazija), a takva je i inicijativa deteta u ovom periodu razvoja. Iz svakodnevnog ivota nam je poznato da odrasli ljudi zaglavljeni u falusnom stadijumu razvoja, kod kojih je razvoj inicijative otiao u smeru maladaptacije, mogu imati inicijativnu tipa mnogo hteo, mnogo zapoeo, od svega po malo, ni od ega dovoljno. Da li moemo rei da je ta inicijativa promiskuitetna? Stalno zapoinje, a ni u ta se ne udubljuje. Seksualna inicijativa faliko-osvetnikog mukarca moe biti, kao to Erikson opisuje maladaptaciju krize stadijuma inicijative nasuprot krivice, eksploatatorska, bezobzirna, usmerena na skupljanje trofeja i zadovoljenje seksualnih potreba i ambicije (takva moe biti i kod ena, fam fatal inicijavnost usmerena na zavoenje i ostavljanje, skupljanje trofeja, kastrativna). Falika predstava seskualnosti ne ukljuuje uzajamnost, ve nasilnost i borbu za mo, faliku hegemoniju. Predstava seksualnog akta u falusnom stadijumu, to jest njegovog

pretpostavljenog vrhunca seksualnog zadovoljstva, sastoji se od probijenja-razbijanja ili toga da se bude razbijen. To moemo videti i u izrazima odraslih kada opisuju seksualni in: Razbio sam je od kurca..., Izbuio sam je, Nabo sam je na kolac i sl., ili u samim argonskim nazivima za seksualni in: tucanje, kresanje, fircovanje... To nije uzajamni libidinalni in koji podjednako ukljuuje oba uesnika u skladu sa njihovim dobro prilagoenim genitalijama. Falusna organizacija se koristi kako bi se izbegla ili negirala genitalna uzajamnost. Zamenjivanje genitalne uzajamnosti falusnom nasilnou srozava uzajamnost na nasilnost i vebu moi. Falusna organizacija libida vodi do falusne, nasilne, probojne inicijative-bez oseanja uzajamnosti. Ovakvo faliko doivljavanje seksualnosti dovodi do toga da su ljubavni partneri neprekidno u nekom skrivenom muko-enskom ratu, suparnici u bormi za faliku mo, privueni jedno drugim, ali i uplaeni jedno od drugoga. Falikom mukarcu, koji tei dominaciji nad enom, partnerka je, u isto vreme i sudija, procenitelj njegove mukosti, neko ko ga moe kastrirati omalovaavanjem, nezadovoljstvom (ako sam ja nezadovoljna, onda ti nisi muko, ne moe da me zadovolji), nalaenjem nekoga sa veim organom od njegovoga...enu sa ovakvom predstavom seksualnosti uivanje u seksualnom aktu moe uini robinjem, podinjenom, inferiornim kastratom...Moe doi i do erotizacije paenitva. Falinoj defanzivnoj organizaciji je implicitna ideja da se moe biti i objekt falikog ina (Freud, 1924) Za devojicu, kao i za deaka, biti faliki objekt znai biti razbijen, kastriran (i ene, tokom seksualnog ina, esto izgovaraju te rei: razbij me, rasturi me...). Meutim, iako su izvor straha, takve ideje su ipak privlane. Uzbuenje koje one donose moe se videti u opasnim i surovim senzualnim zadovoljstvima. Dok je nekim ljudima takva faliko-mazohistika slika seksualnog ivota razlog da se udalje od seksualnog ivota, drugi u njoj nalaze razlog za prihvatanje patnje, podnoenje toga kao dela seksualnog ivota falikog objekta, dok je nekima ak motiv za ekstatike fantazije i akting aut agonije i opasnosti. Pasivni falicizam je prirodni most ka seksualizaciji razliitih vrsta paenitva. To mogu biti strahovi, anksioznosti, oseanja krivice, stida i zavisti iz bilo kojih razloga, kao i razne vrste poricanja i pravljenja rtve od sebe. Aktivni i pasivni falicizam se esto prepliu. Problemi sa prevazilaenjem falikog stadijuma razvoja seksualnosti (razreenje edipalnog konfilikta) mogu usmeriti inicijativu i ka seksualnom egzibicionizmu. elja da se pozove drugi u seksualnu uzajamnost se moe preokrenuti u elju da se okira, zapanji ili fascinira, ostavi sugestivni utisak na drugoga. I mukarci i ene su esto opsednuti svojim seksipilom, utiskom koji ostavljaju na osobe suprotnog pola (a i na osobe istog pola, potencijalne rivale). Primeri takvih ponaanja su brojni, od onih banalnih potreba da se impresionira drugi kroz ponaanja tipa Vidi me ta mogu ili Vidi me ta imam, opsednutosti garderobom, izgledom tela, do grandioznih vojnih parada, sportskih takmienja, modnih revija i raskonih prijema u svetu odraslih. Naravno, psihodinamika takvih dogaanja je multi determinisana, ali su falike teme jasno vidljive. Kod mukaraca dominira okupiranost potencijom i moi (ua razliitim oblicima, karijera, finansije, titule, ono to poseduje, valerska reputacija), kod ena je ea investicija u izgled, atraktivnost, mo privlaenja i zavoenja, hvatanje, pridobijanje ljudi atraktivnou, umiljatou. Faliki karakter se ispoljava kroz naglasak na autopotenciji i odbijanju uzajamnosti zbog pozicije superiornosti, jer uzajamnost uvek ukljuuje (za faliku organizaciju) pretnju aktualizacijom apsolutne edipalne nekompetencije i prateeg ponienje i stida. Sutinsko obeleje falikog egzibicionizma je dominacija njegove odbrambene funkcije. Kod oba pola, faliki egzibicionizam je povezan sa delovima tela koji se mogu zamisliti kao faliki i fetiizirati se, i sa pokuajima da se oni prikau kroz razne oblike tekue mode: kroz odeu, tetovae, razne fizike vebe, korienje nakita i drugih ukrasa, statusnih simbola... Falicizam koji stoji iz potrebe osobe da se pokae moe dovesti i do maligniteta, nesposobnosti da se ispolje sopstvene vrednosti. Strah od kastracije, ismevanja,

neadekvatnosti, oseanja ponienja i stida, koji je povezan sa falikim egzibicionizmom, esto je u korenu treme ili inhibicije koju ljudi imaju kada treba javno da nastupe, iznesu svoje stavove, pokau svoja dela i umea. Ne retko se to izraava reima oseam se kao da sam go pred drugima. Drugi e videti da su moje tenje za pokazivanjem seksualne prirode, a mogu videti i da mi je mali ili da ga nemam. Krivica zbog seksualnosti, seksualnih istraivanja svog tela, egzibicionistikih tenji, moe da dovede do brojnih socijalnih inhibicija, povlaenja i gubitka inicijative za sve to se simboliki moe povezati sa seksualnou. Nije retko da osobe sa inhibicijom inicijative (i falikog egzibicionizma) biraju za partnere one koji su razvili maladaptacije, koji preteruju u tome. Onda im se, sa jedne strane, dive, a sa druge strane im zavide i potajno ih mrze. Od oboavatelja se esto razvija kastrator. Zavist je razorno oseanje. I aktivni i pasivni falicizam onemuguavaju uzamjamnost koja je preduslov sposobnosti za zrelu ljubav. Falika organizacija libida se reflektuje i na roditeljsku ljubav. Dete istog pola se moe doivljavati kao rival, izazivati zavist kada roditelju poinju da opadaju moi a detetu rastu...to se moe ispoljavati kroz sarkazam, podcenjivanje, otvoreno ispoljavanje rivalstva, podsticanje deteta na nadmetanje sa roditeljem u onome u emu je dominantniji. Moe se reflektovati i kao tretiranje deteta istog ili suprotnog pola kao svog falikog produetka, podsticanje falicizma kod deteta, falikog ponosa, faliko bojenje prezimena (On, ili ona je pravi/a...Jovanovi/ka, mi Jovanovii smo...takvi)...Ili, kao usmeravanje na ljubavne odnose kao borbu za mo:(Sine, mora da se zna ko je gazda u kui...da li u naoj kui kukurie kokoka ili petao..., Nemoj, ero, da kontrira muu...pusti ga neka misli da je on glavni, a ti ga motaj oko malog prsta, al da se to ne vidi...) Uzajamnost je integralni deo genitalne veze izmeu zrelih odraslih osoba. Predstava o uzajamnosti je, kod osobe koja je dostigla genitalni nivo razvoja, ukljuena u koncepciju genitalne seksualnosti. Koncepcija seksualnog akta ukljuuje predstavu (doivljaj) vagine kao komplementarnog receptivnog organa za penetrirajui penis. Uzajamnost ukljuuje pripremu kod obe strane, genitalija i celog organizma za seksualni in, kao i predigre. Nedostatak uzajamnosti moe uiniti koitus nemoguim, umanjiti ili iskljuiti zadovoljstvo. Genitalna uzajamnost se mora otkrivati na svakom od stadijuma odnosa, poevi od pronalaenja odgovarajueg i voljnog partnera. Iskljuuje zavoenje (lano predstavljanje, navoenje, muvanje). Pored toga to daje najvei oseaj ispunjenosti, uzajamnost je preduslov za takvo oseanje ispunjenjenosti, i traenje i pronalaenje uzajamnosti je neprekidni i samonagraujui proces. Faliki odnos ne prepoznaje uzajamnost, ve samo relaciju kastrator nasuprot kastriranom, sa svojim razliitim derivatima (oblicima kastracije i kastriranosti) svaki poraz u borbi za faliku hegemoniju znai, za falikog subjekta, kastraciju, to jest nekompetenciju da se bude faliki subjekt (on ili ja, neko mora da bude kastriran). Ljubav nije borba za mo i faliku hegemoniju. Fenihel (1961) je, govorei o genitalnom karakteru, rekao: O ljubavi se moe govoriti tek kad razmiljanje o objektu dostigne toliki stepen da je vlastito zadovoljenje nemoguno ako se i objekt ne zadovolji. Potpuna sposobnost za ljubav ne menja samo odnose prema drugim osobama, ve i odnos prema vlastitom Ja. I razlika izmeu ljubavi prema objektu i ljubavi prema samome sebi je relativna; kod primarnog narcizma postoji ljubav prema sebi umesto ljubavi prema objektu, kod sekundarnog narcizma postoji potreba za ljubavlju prema sebi (samouvaavanje) koja baca u zasenak ljubav prema objektu. Sa sposobnou za ljubav prema objektima dolazi do jedne druge, vie, postnarcistike vrste samopotovanja......Promena odnosa prema objektu, povezana se genitalnim primatom, ne donosi samo promene u sferi ljubavi ve, povezano sa tim, i promene u sposobnosti testiranja realnosti... ...Moe se rei da se na vrhuncu potpunog genitalnog zadovoljenja identifikacija vraa na jedan vii nivo; bitan sadraj tog zadovoljenja je oseanje zajednikog toka, gubljenja individualnosti, postizanje eljenog sjedinjavanja Ja sa neim veim, to je van granica

Ja. Uzimanje zadovoljenja objekta za uslov potpunog zadovoljenja osobe, kroz razvoj potpunog objektnog odnosa, Ferenci (1926) je nazivao erotikim oseanjem smisla za realnost. On je ukazao na to da osobe koje su ostale fiksirane na stadijumima koji prethode ljubavi nisu sposobne da potpuno shvate realnost. Kako ove promene utiu na inicijativu osobe? Savlaivanje ambivalencije dovodi do toga da osoba jasno zna ta eli i ta hoe. (smer inicijative je utvren i ide u pravcu individuacije). Unutranji konflikti ne dovode do toga da podemee sebi klipove pod tokove. Pokrenute aktivnosti slue zadovoljavanju ciljeva koje je osoba postavila, a ne zadovoljavanju nesvesnih, potisnutih potreba, niti slue odbranama protiv njih. Sposobnost uzajamnosti i empatike identifikacije sa objektom dovodi do toga da se inicijativa osobe usklauje sa potrebama drugih, da je sposobna za saradnju i timski rad. Ono to je Ferenci nazvao erotikim oseanjem smisla za realnost, to jest sposobnost da se uzme zadovoljenje objekta kao uslov potpunog zadovoljenja osobe, utie na kvalitet inicijative u ljubavi i u radu. Druga osoba vie nije samo sredstvo za zadovoljenje vlastitih potreba, ve zadovoljenje potreba osobe ukljuuje i zadovoljenje partnera. Nuklearni self, inicijativa i sposobnost za zrelu ljubav Na razvoj inicijative i sposobnosti za uzajamnost, meutim, ne utie samo razvoj seksualnosti. Govorili smo o relativno nezavisnoj razvojnoj liniji narcistikog sektora linosti u uticaja razvoja zrelog narcizma na inicijativu i sposobnost za zrelu ljubav. Prisetimo se Kohutovog (1977) pojma nuklearni self: Self (nuklearni self) sadri nuklearne ambicije i ideale individue u saradnji sa izvesnim grupama talenata i vetina. Te unutranje osobenosti moraju biti dovoljno jake i konsolidovane da bi bile u stanju da funkcioniu kao manje vie samopokretaka, samousmeravajua i samopodravajua celina koja koja daje centralnu pokretaku snagu linosti, oseaj smisla ivota individue. U analizi se moe rei da je self uspostavljen onda kada su selfobjekti (i njihove funkcije) dovoljno transformisani u psiholoku strukturu tako da funkcioniu u izvesnom stepenu nezavisno, u saglasju sa, iz selfa generisanim, obrascima inicijative (ambicijama) i unutranjim vodiljama (idealima).... Za inicijativu, pokretaku snagu i vodilju linosti, potreban je, dakle, razvijeni nuklearni self, srni doivljaj autentinog sebe, sopstvenih ambicija, talenata i ideala. Erikson je govorio, sa stanovita psihologije nagona, da osobu na inicijativu mogu podsticati potrebe da se zadovolje nagoni, elje, potreba za zadovoljstvom i sl., kao i to da razliite inhibicije zadovoljenja elja i nagona mogu uticati na gubljenje inicijative ili na njeno ispoljavanje u neadekvatnim oblicima (uprkos krivici, strahu). Kohut, govori o drugom pokretakom centru, o silama u nama koje nas pokreu izvan principa zadovoljstva i koje nas guraju ka uspostavljanju narcistike ravnotee kroz ostvarivanje bazinih ambicija i ideala naeg nuklearnog selfa. Narcizam oveka se razvija i narcistike potrebe nas pokreu kao i nagonske. Self psihologija i razumevanje narcizma ne pobijaju psihologiju nagona, ve je dopunjavaju. U ljubavi partneri ne zadovoljavaju samo nagonske potrebe, ve i narcistike, objektne i Ego potrebe. Za zrelu ljubav su potrebni svi ovi aspekti linosti i njene sposobnosti voljenja. Za ljubav je potrebna hrabrost, oseaj smisla, i vetina. Sve ove aspekte obuhvata pojam nuklearnog selfa. Razvijeni grandiozni self daje osobi zdravo samopotovanje, samopouzdanje i zrelu ambiciju. Prisustvo nemodificirane grandiozne substrukture ometa sposobnost osobe da drugu osobu doivi kao nezavistan centar inicijative i opazi je kao odvojenu od sebe. Narcistine osobe, u ljubavnim odnosima, mogu da empatiu samo sa onim aspektima partnera koji se podudaraju sa sadrajima njihovog grandioznog selfa, sa

grandioznim fantazijama koje dele zajedno. Potrebe partnera koje proizilaze iz drugih motivacionih izvora, potrebe nezavisne od njegovih, narcistina osoba ne razume. Hrabrost, koja je potrebna za inicijativu i ljubav, Kohut povezuje sa idealizovanim roditeljskim imagom ili Ego idealima. U Kohutovom tekstu o liderstvu (1977) videli smo da neobino hrabre individue, u situacijama izuzetnih opasnosti, projektuju svoje ego ideale napolje i oseaju se povezani sa nekim ili neim izvan njih, to im daje oseaj snage i hrabrosti. Meutim, hrabrost se ne moe objasniti samo preko izbacivanja ego ideala napolje i njegove personifikacije u obliku spoljanje mone osobe ili sile? To je samo deo odgovora, ali nije sve. Sutina hrabrosti je, po Kohutu, u dodiru sa nuklearnim selfom osobe, u tome to nuklearni self prome linost i doivljava se kao njen centar (prostorna dimenzija selfa, oseaj osobe da ivi svoj autentini self). Taj dodir sa svojim najdubljim ambicijama, namerama, vrednostima i idealima je osnova hrabrosti, a i inicijative. Dodir sa tim delom linosti je, rekli bismo, neto to u velikoj meri nedostaje savremenom oveku. Da li je ovek dananjice postao kukavica da ivi svoj centralni self, svoje bazine ambicije i ideale? Dananja usmerenost na praktino, materijalno, standard, karijeru...moe u velikoj meri da udalji oveka od oseanja smisla sopstvenog ivota koje prua ivljenje centralnog selfa. Za razliku od ranijih perioda kada su drutvene snage u veoj meri inhibirale nagone, danas su te drutvene sile restriktivnije u inhibiranju slobode ivljenja naeg autentinog selfa, vrednosti i ideala. Te sile nas ine uplaenima da razvijamo nau samoekspresivnu inicijativu ili nau kreativnost. Povlaimo se od naih najdubljih ciljeva i ideala, i falsifikujemo ih ili razblaujemo. (Kohut, 1977) Ljubav je kreativna aktivnost, aktivnost kojoj je neophodan doivljaj smisla, hrabrosti, inicijativa, rizik preuzimanja odgovornosti za kreiranje neega novog. Ljubav pokree sve te procese, ali izaziva i strah od rizika koje ti procesi sa sobom nose. To je jedan od razloga ljudskog straha od ljubavi. Smer i pravac inicijative i sposobnost za ljubav U delu teksta u kojem smo govorili o inicijativi i motivaciji iz ugla etiri psihoanalitke psihologije napomenuli smo da se inicijativa (i motivacija) mogu kretati u dva smera (ka individuaciji ili od nje) i etiri pravca (zadovoljenje nagona, ka objektnim odnosima, zadovoljenju Ego potreba i uspostavljanju narcistike ravnotee). Smer inicijative u velikoj meri odreuje sposobnost za zrelu ljubav (osobu ini manipulatorom ili aktualizatorom), dok hijerarhijska organizacija pravaca inicijative daje specifinu boju nainima na koji osoba voli. Ljudi se razlikuju po hijerarhijskog organizaciji motivacionih faktora koji ih pokreu na inicijativu. Oni kod kojih dominira objektna orijentacija, ako smer inicijative nije usmeren ka separaciji i inidividuaciji, pokazivae najvie inicijative u pokretanju aktivnosti koje imaju tendenciju da se aktivno ponavljaju internalizovane objektne relacije, da se kroz nove odnose ponavljaju stari objektni odnosi da bi se njima naknadno ovladalo, i da bi se dobilo naknadno zadovoljstvo, zadovoljstvo zbog toga to one predstavljaju vezanost za roditelje iz detinjstva i ponavljanje, nesvesno, odrava te veze ivima. U ljubavnom ivotu takva osoba je preokupirana odnosom, razreavanjem, razjanjavanjem problema u vezi, ko ntrolom ili udovoljavanjem partneru...Najvie inicijative pokazuje kroz aktivnosti koje su usmerene na to da se bude sa ljudima, objektima ljubavi, to nije problem ako te aktivnosti nisu samo ponavljanje starih obrazaca usmerenih na kontrolu i manipulaciju objektom zbog nemogunosti separacije. Ako je objektna inicijativa usmerena ka separaciji i individuaciji vidimo samostalne ljude koji su u svojim aktivnostima drueljubivi i posveeni drugima, orijentisani na ljude (ali ne da bi se o njih kaili, manipulisali, udovoljavali, iveli kroz

druge...). Takve osobe imaju razvijene i druge motivacione faktore (sposobni su da uivaju u zadovoljenju sopstvenih nagonskih potreba, da razvijaju svoje adaptivne sposobnosti i vetine i odravaju narcistiki balans-sopstvene ambicije i ideale), ali je njihova osnovna boja objektna. Dominantna je usmerenost na ljude. Oni su esto gravitaciona sila porodice, malih prijateljskih grupa, oni koji okupljaju druge, odravaju koheziju grupe, organizuju druenja, interakcije i komunikacije (slavlja, roendane, sedeljke, okupljanja...). Onih kod kojih dominira Ego motivacija pokreu, preteno, ona ponaanja koja su povezana sa testiranjem realnosti, adaptacijom, uvebavanjem novih funkcija (sposobnosti, vetina). Oni uivaju u razvoju funkcija (pouda za funkcijom). Ako inicijativa nije usmerena ka separaciji i individuaciji onda osoba tei da adaptivne mehanizme koje je stekla prilagoavajui se okruenju svoje primarne porodice koristi i u drugim okruenjima (novim odnosima i situacijama. To bismo mogli nazvati transferom adaptivnih mehanizama). Dakle, kada osoba dostigne odreen, za nju karakteristian oblik organizacije ego funkcija, nain za izlaenje na kraj sa stimulusima, koji je prilagoen uslovima u kojima odrasta, onda odravanje te organizacije (u okviru njenih ogranienja, kroz spore promene) postaje nezavisna motivaciona sila. Ako osoba odrava stereotipne adaptivne obrasce ona moe, u ljubavnom ivotu i roditeljstvu, postati pravi davitelj funkcijama, insistirati da stvari moraju da se odvijaju na odreeni nain, da se mora iveti po nekom uhodanom receptu...Uoavanje stereotipnih obrazaca ponaanja (uvek pokree iste stvari, sa slinim ishodom, tumai na isti nain, donosi sline zakljuke...igra igre...produkuje nezadovoljstvo u kojem ipak ostaje), moe nam ukazivati na navike, reprodukcije kontravetina koje vode stagnaciji i zadrtosti, odravanju stanja u kojem je osoba nezadovoljna, ali ga odrava jer ima neku nezdravu, sekundarnu dobit i zato to je taj nain adaptacije poznat, a time se doivljava i kao sigurniji. Kada je inicijativa usmerena ka separaciji i individuaciji, kod osoba kod kojih dominira Ego motivacija uoavamo inicijative koje odraavaju otvorenost ka novim nainima opaanja, razumevanja, tumaenja stvarnosti, novim adaptivnim mehanizmima. Jedan od bitnih pokazatelja takve promene smera je pojavljivanje radoznalosti vezane za samoistraivanje i pouda za funkcijom, uivanje u novim nainima funkcionisanja, potreba da se otkrivaju, uvebavaju, uvruju i primenjuju novi oblici funkcionisanja. Takve osobe, u ljubavnom ivotu, roditeljstvu, prijateljstvima...su pokretai uenja, ovladavanja (znanjima i vetinama) i rada. Osobe ija je inicijativa (i sposobnost za zrelu ljubav) dominantno obojena Ego motivacijom su ljudi koji najee kod sebe i drugih pokreu aktivnosti usmerene na to da se neto novo naui, sazna, ovlada nekom novom vetinom, adaptivnim mehanizmom. Kao roditelji, najvie podstiu decu na razvoj vetina, uenje, reavanje problema, uivanje u istraivanju i radu. U kombinaciji sa objektno orijentisanim partnerom (kod kojega je smer inicijative takoe razvojni) mogu biti veoma podsticajno okruenje za razvoj dece. Jedan roditelj podstie objektnu orijentaciju, drueljubivost, empatinost...dok drugi roditelj podstie obladavanja adaptivnim funkcijama, vetinama...sposobnost za rad. Naravno, i preostale dve motivacione grane su neophodne za zdrav ivotni balans. Kada govorimo o dominaciji jedne, ne iskljuujemo organizovanje drugih motivacionih faktora oko njih. Dominantna motivaciona grana je samo boja koja dominira, ali je zdrava osoba obojena i ostalim nijansama. Ekscesivna dominacija jedne motivacione linije vodi ka nekom obliku patologije. Partnersko nadopunjavanje prestaje da bude nadopunjavanje kada postoji iskljuivost u nekom od motivacionih faktora kod partnera. U takvim sluajevima imamo self-objektne osobe kada osobine jednog partnera zamenjuju, kao taka, nedostatke drugoga. Kod osoba kod kojih dominira motivacija za odravanjem narcistikog balansa izraenija je potreba za trajnom homeostazom u narcistikom sektoru linosti (oseanje selfa), potreba da ee iniciraju aktivnosti usmerene ka odravanju eljenog oseanja selfa, slike o sebi ili ego idealu. Kod osoba koje nisu razvile i uvrstile dve bazine strukture

bipolarnog selfa-grandiozni self i idealizovani roditeljski imago (kod onih koji nisu uvrstili dobro svoje selfobjekte internalizovali ih, kao deo svog mentalnog aparata uvrstili funkcije koje su drugi vrili ranije) to subjektivno stanje doivljaja sebe (narcistika ravnotea) e biti u stalnom riziku u svim interpersonalnim relacijama. Onda e i potreba da se ispravi to subjektivno doivljavanje sebe biti konstantna i moe postati centralni motivacioni cilj. Inicijativa je, kod takvih osoba, usmerena ka pokuajima nadkompenzacije koji su esto patoloki (patoloki narcizam, grandioznost, sujeta...ako se nadkompenzuje grandiozni self, ili patoloka idealizacija drugih, institucija, ideja sa kojima osoba eli da se stopi...ako se nadkompenzuje idealizovani roditeljski imago). U koliko je uspostavljena ravnotea u nuklearnom selfu, inicijativa osobe je usmerena ka realizaciji svog nuklearnog selfa, svojih bazinih ambicija i ideala. Osoba je proaktivna. Rezultat te realistino samopotovanje i oseaj ostvarenosti, ivljenje ivota sa smislom. Ljudi kod kojih je dominantna motivaciona linija vezana za narcistiki sektor linosti mogu biti pokretai sopstvenog i tueg razvoja, rzvoja porodice, grupe, institucije, ideja...Najee su inspiratori, pokretai ambicija ili nosioci ideala u grupi, porodinoj zajednici. Kao roditelji, usmereni su na razvoj realistinih ambicija kod dece i partnera, nosioci i podstrekai inicijativa usmerenih na to da se napravi neto od sebe, realizuje neka ivotna misija, slede ideali ije ostvarivanje proima smislom, oni koji ulivaju hrabrost. Potrebe i inicijative koje podstiu iz razvijenog idealizovanog roditeljskog imaga podstiu takve osobe da pronae druge ljude koje realistino procenjuju kao vredne, kao nosioce odreenih ideala, tee da ui od njih, da im se priblii, da bude deo tih ideala (na primer kroz posao koji doivljava kao poziv, misiju...nastavljanjem, produbljivanjem ili proirivanjem neijeg rada koji smatraju velikim doprinosom nekom idealu...Osobe kod kojih dominira ova motivaciona linija su zreli zanesenjaci i idealisti i mogu biti veoma inspirativni partneri i roditelji. Kaemo zreli, jer su realni u svojim ambicijama i idealima i potkrepljuju ih stvarnim ulaganjima, posveenou, znanjima, vetinama i trudom. Njihova usmerenost na ambicije i ideale nije nadkompenzacija oseanja bezvrednosti, ve posveenost realizovanju autentinih vrednosti, ambicija, talenata i ideala njihovog nuklearnog selfa. Kod nekih ljudi, pak, dominantni motivacioni izvor je tenja ka zadovoljstvu koje dobijaju zadovoljenjem nagonskih potreba. Nazivaju ih hedonistima. Naravno, i u hedonizmu moe postojati nezrela, parazitska varijanta i zrela, razvojna varijanta. Ljudi kod kojih je dominantan ovaj motivacioni izvor uglavnom su usmereni ka telesnim zadovoljstvima. Objektno orijantisani ljudi najvie zadovoljstava dobijaju iz odnosa sa ljudima, Ego orijentisani iz ovladavanja vetinama, adaptivnim mehanizmima, self-narcistiki orijentisani iz doivljaja sopstvene vrednosti, misije, posveenosti nekom idealu, a nagonski orijetisani iz direktnih telesnih senzacija koje nastaju zadovoljenjem nagona. Ovakva orijentacija, ako je zrela, nema nita manju vrednost od ostalih pomenutih. Od takvih partnera i roditelja se moe uiti kako se uiva u ivotu u jednostavnim, malim stvarima, trenucima, zadovoljstvima.... Naravno, ako je nagonska orijantacija zrela (podrana zrelim objektnim odnosima, samostalnou, razvijenim adaptivnim mehanizmima, zrelim samopotovanjem, sposobnou za uzajamnost...). Tada su u partnerskom odnosu, prijateljskoj grupi, roditeljstvu...ovo osobe koji su pokretai uivanja, oni koji prave atmosferu potrebnu za relaksaciju i zadovoljstvo. Govorili smo o razlici izmeu neurotskog i genitalnog karatera. Za genitalni karakter karakteristina sposobnost da se radi i voli, dok neurotski karakter ne nalazi adekvatne naine za zadovoljenje svojih nagona te konstantno trpi od narastajuih potreba i upravo za odbranu od njih, a ne za rad i ljubav, troi najvei deo svoje energije. Jo jedna izuzeno znaajna razlika izmeu ovih tipova karaktera jeste i u mogunosti genitalnog zadovoljenja koja je kod neurotskog karaktera ometena. Inicijativa osobe neurotskog karaktera usmerena je, gledano iz

ugla teorije nagona, ka zadovoljenju pregenitalnih oblika seksualnosti (i koena, u isto vreme, odbranama protiv njih) i praena pregentialnim oblicima agresivnosti ( i odbranama od njih). Inicijativa neurotskog karaktera je (kao i volja) okrenuta u suprotnom smeru od separacije i individuacije, a njen kvalitet zavisi od faze u kojoj je zakaena. Ako jedna osoba ostane fiksirana na oralnom stadijumu, ona e u itavom svom ponaanju imati avreziju da brine o samoj sebi i traie od drugih da se staraju o njoj. Njena inicijativa e biti usmerena ka parazitiranju. Pokretae ponaanja koja su usmerena na kaenje za druge i iskoriavanje ljudi. Fenihel (1961) to opisuje ovako: Sadistike oralne tenje esto imaju karakter vampirizma Osobe toga tipa trae i zahtevaju mnogo od svojih objekata (osoba za koje su vezane), koje nee da napuste ve im se pripijaju siui ih. esto pominjani termin energetski vampirizam odnosi se na ovakva ponaanja. Ljudi koji su u kontaktu sa ovakvim osobama ne retko imaju doivljaj da im one isisavaju ivotnu energiju. To isisavanje energije ne mora biti u formi stalnog traenja od druge osobe, ve se moe okrenuti u suprotna ponaanja. Fenihel dalje kae: Ponaanje osoba sa oralnim karakterom pokazuje znakove identifikacije sa objektom koji ih je hranio. Izvesne osobe igraju prema svojim objektima ulogu majke hraniteljice. One su uvek plemenite i preplavljuju svakoga svojom pomou i svojim poklonima. Pod povoljnim libidinalnim uslovima, njihovo ponaanje je doista altruistiko; pod manje povoljnim uslovima ponaanje postaje muno. Njihov stav ima magijsko znaenje: Ako ja vas obaspem ljubavlju, eleo bih da i ja budem obasut vaom ljubavlju. Deava se da ta potreba initi druge srenima postaje pravo muenje za okolinu. Kod osoba gde je inicijativa okrenuta u pogrenom smeru i udaljava ih od razvoja moemo govoriti o porocima i zavisnostima od odreenih naina zadovoljenja nagona. Nagoni upravljaju njima, oni su fiksirani za infantilne naine zadovoljenja nagonskih potreba. Zrele osobe, naravno, mogu uivati u oralnim zadovoljstvima (jelu, piu, poljupcu, konom erotizmu...). Nije svaka osoba koja voli da jede, pije, ita ili gleda...oralni karakter. Radi se o specifinom kvalitetu u obavljanju tih aktivnosti koji ukazuje na dominaciju oralnosti ili odbrana od nje. U svakodnevnom govoru moemo uti izraze kao to su glad ili e za znanjem, kod itanja nekog interesantnog teksta: progutao sam knjigu u jednom dahu...ili izraze upijam je oima, guta je (ili prodire) pogledom, opila me je njena lepota, gladan sam te...Moemo rei da je, kod oralnog karaktera, generalno izraena tenja za traenjem stimulacija, upijanjem, napajanjem, hranjenjem stimulacijama...Pokreta je glad, fizika ili psiholoka...Organi napajanja su usta, oi ili koa. To, u velikoj meri, boji kvalitet inicijative osobe odreujui ta je ono to osoba pokree (i to nju pokree) i na koji nain to radi. Kao i kod drugih oblika pregenitalnih fiksacija, osobi nedostaje sposobnost za uzajamnost. Inicijativa osoba sa oralnom karakternom strukturom kratkog daha, bez dovoljno energije, usmerena uglavnom na traenje. U spsobnosti za ljubav razvili su sposobnost za primanje, ali ne i sposobnost za davanje, za uzajamnost. Kod analaca, osoba koji su fiksirani za naine zadovoljenja nagona u analnoj fazi razvoja libida, moemo videti da iniciraju uglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontroli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, odlaganju...Njene aktivnosti mogu biti praene tvrdoglavou i pasivnim oblicima agresivnosti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analnou. Miljenje je apstraktno i izolovano od emocija i realnog delovanja. Teie tanosti, urednosti, tedljivosti, istoi (ali i proboju suprotnih ponaanja). Aktivnosti osobe bie proete visokim stepenom ambivalencije izmeu davanja i uzimanja, pokoravanja (prihvatanja pravila) i inata...Bie skloni da zaseru ono to su otpoeli. Ovakvi oblici zadovoljavanja nagona ne vode stvarnoj sposobnosti uivanja ni osobe koja ih upranjava niti partnera sa kojim je u odnosu.

Falika inicijativa ima smer ka separaciji i individuaciji, ali je njen kvalitet obojen osobenostima falusnog stadijuma (intruzivnost, nedostatak oseaja za uzajamnost, borba za mo...). Mogunost uivanja ne podrazumeva i uivanje partnera, osim ako partner ne erotizuje paenitvo. Rekli smo ve da dominantna motivaciona linija osobe, ako je smer inicijative okrenut ka razvoju sebe i drugih, daje specifinu boju naina voljenja te osobe. Od dobrih roditelja i partnera, prijatelja, ovek moe dobijati razliite stvari koje pokreu razvoj, razliite zrele naine voljenja. Od nekoga se moe uiti kako uiti, kako se dobro adaptirati na ivot, reavato probleme, od drugoga kako ostvarivati duboke povezanosti sa ljudima, kako komunicirati, druiti se, od treih kako se oseati ispunjenim sopstvenim ostvarenjima, oseanjem smisla, misije, kako se posvetiti vrednostima i idealima, od etvrtih kako uivati zrelo u ivotu, u telu, u jednostavnim stvarima...Teko da emo nai sve u jednoj osobi, u jednom uitelju, prijatelju, partneru, roditelju. Ljudi su, uglavnom, vie ovakvi ili onakvi, razliiti po svojim dominantnim motivacionim linijama, inicijativi koju pokreu, nainu na koji mogu da zrelo vole i podstiu razvoj. Za zrelu ljubav su potrebne razvijene sve bazine sposobnosti o kojima smo govorili. Linije razvoja inicijative stvaraju razliitost u zrelim nainima voljenja. Partneri sa razliitim dominantnim motivacionim linijijama i hijerarhijskim ureenjima motivacionih faktora stvaraju razliite vrste zrelih ljubavnih veza i roditeljskih parova. Vei je broj moguih dobitnih kombinacija i svaka kombinacija daje posebu meavinu boja. Drugaiji je zreo ljubavni odnos izmeu osobe sa zrelom dominantno nagonskom orijentacijom i zrelom self-narcistikom orijentacijom od odnosa objektno orijentisane osobe i ego orjentisane osobe. Dobitne kombinacije zrelih odnosa mogu biti i isti sa istim i ukrtajue, izmeu osoba sa razliitim dominantnim izvorima motivacije. Posebne valere daje i obrazac po kojem su organizovani i ostali motivacioni faktori unutar svakog patnera (koji je drugi, koji trei, koji etvrti motivacioni faktor, kolike su razlike meu njima...). Sve je to arenilo ljudskih izvora napajanja i ljubavnih odnosa. Veliki broj mogunosti za uzajamnost, improvizaciju i kreativnost. Prolazei kroz sve zahteve potrebne da se razvije sposobnost za zrelu ljubav, onu koja podstie razvoj osobe koja boli i razvoj osoba koje voli, videli smo da je potrebno mnogo toga, da nije ni malo jednostavno, da je razvoj sposobnosti da se zrelo voli najsloeniji ivotni zadatak. Zrelo voljenje zahteva zrelog oveka, ono to nazivamo dobar ovek. Dobar ovek je sposoban da zrelo voli i zrelo radi. Pozabaviemo se sada sposobnou za rad i povezanostima sposobnosti za rad sa drugim bazinim emotivnim sposobnostima.

Sposobnost za rad i bazine emotivne sposobnosti

Literatura: Abelson, R, P., &Rosenberg, M, J., (1958) Symbolic psychologic: A model of attitudinal cognition, Behavioral Science, 3, 1 13 Abraham, K. (1925). Psychoanalytical notes on Coue's system of self mastery. In Clinical
Abraham, Karl. (1927). A short history of the development of the libido. In Selected papers of Karl Abraham (Douglas Bryan and Alix Strachey, Trans.). London: Hogarth Press. (Originalni rad je publikovan 1924)

ABRAMS, S. 1978 The teaching and learning of psychoanalytic developmental psychology J. Am. Psychoanal. Assoc. 26:387-406 Adler, G. (1985). Borderline psychopathology and its treatment. Northvale, NJ: Jason Aronson.
ADLER, G. 1981 The borderline-narcissistic personality disorders continuum Amer. J. Psychiatry 138 46-50

Akhtar, S. (1992). Tethers, orbits, and invisible fences: clinical, developmental, sociocultural, and technical aspects of optimal distance. In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues, ed. S. Kramer & S. Akhtar. Northvale, NJ: Akhtar, S. (1994). Object Constancy and Adult Psychopathology. Int. J. Psycho-Anal., 75:441-455 Akhtar, S. (2002). Forgiveness. Psychoanal Q., 71:175-212
AKHTAR, S. 1987 Schizoid personality disorder Amer. J. Psychother. 41 499-518 AKHTAR, S. 1989 Narcissistic personality disorder Psychiatric Clinics of North America 12 505-529 AKHTAR, S. 1990a Concept of interpersonal distance in borderline personality disorder (letter to editor) Amer. J. Psychother. 147 2 AKHTAR, S. 1990b Paranoid personality disorder Amer. J. Psychother. 44 5-25 AKHTAR, S. 1992b Broken Structures: Severe Personality Disorders and Their Treatment Northvale, NJ: Jason Aronson. AKHTAR, S., & BYRNE, J. P. 1983 The concept of splitting and its clinical relevance Amer. J. Psychiatry 140 1013-1016

Alpert, A. (1949). Sublimation and SexualizationA Case Report. Psychoanal. St. Child, 4:271-278 Aronson, pp. 21 Assagioli, R. (1973.) The Act of Will. New York: Viking Press, Auchincloss, E.L. and Weiss, R.W. (1992). Paranoid Character and the Intolerance of Indifference. J. Amer. Psychoanal. Assn., 40:1013-1037 Balint, M. 1948 On genital love In: Primary Love and Psychoanalytic Technique New York: Tavistock, pp. 109-120 1959

Balint, A. (1949). Love for the mother and mother love Int. J. Psychoanal. 30:250-258 Bandler, R. and Grinder, J. (1979). Frogs into Princes: Neuro Lingustic Programming: Introduction to Neurolinguistic Programming. Real People Press, Boulder. Beck, A.; Rush, J.; Shaw, B.; Emery, G. (1979). Cognitive Therapy of Depression. New York: The Guilford Press. Beck, A.T.,(1975) Cognitive Therapy and the Emotional Disorders. Intl Universities Press
Beebe, B. & Lachmann, F. (1988). The contribution of mother-infant mutual influence to the origins of self and object representations. Psychoanal. Psychol., 5: 305-337

Bergmann, M. S. (1971). Psychoanalytic observations on the capacity to love. In J. B. Mcdevitt & C. F. Settlage, eds., Separation-individuation: Essays in honor of Margaret Mahler. Madison, CT: International Universities Press. Bergmann, M. S. (1980). On the intrapsychic function of falling in love. Psychoanal. Q., 49: 56-77 Bergmann, M.S. (1982). Platonic Love, Transference Love, and Love in Real Life. J. Amer. Psychoanal. Assn., 30:87-111 Bergmann, M. (1987).The Anatomy of Loving. The Story of Man's Quest to Know What Love is. New York: Columbia University Press, Bergmann, M. (1988). Freud's three theories of love in the light of later development. Journal of the American Psychoanalytic Association,, 36: 653-672.
-

Bergmann, M. (2001) Finding an object. Mod. Psychoanal., 26: 3-13. Berliner, B. (1958). The role of object relations in moral masochism. Psychoanal. Q., 27:3856 Bernard, M, E (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy, New York: NY, Carol Communications, Inc Bernard, M, E. (1991) Staying Rational in an Irrational World, Albert Ellis and Rational Emotive Therapy, New York: NY, Carol Communications, Inc
Berne, E. (1964) Games people play. New York: Grove Press,

Bion, W. (1957). Differentiation of the psychotic from the non-psychotic personalities. Int. J. Psycho-Anal., 38:266-275.
BION, W. 1967 Second Thoughts New York: Jason Aronson.

Bion, W. R. (1962). Learning from Experience. London: Marsefield Bishop, S (2010) Develop your Assertiveness, Second Edition, Kogan Page, London
Bleuler, E. (1952), Dementia praecox (Joseph Zinkin, Trans). New York: International Universities Press. (Originalni rad je publikovan 1911) BLOS, P. 1967 The second individuation process of adolescence Psychoanal. Study Child 22:162-186 BLUM, H. P. 1981 Object inconstancy and paranoid conspiracy J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-81

BLUM, H. P. 1981 Object inconstancy and paranoid conspiracy J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-813 BLUM, H. P. 1981 Object inconstancy and paranoid conspiracy J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:789-813

Bollas, C. (1987). The Shadow of the Object: Psychoanalysis of the Unthought Known. New York: Columbia Univ. Press. Bond, M. D., Gardner, S.T. Christian, J. & Sigal, J.J. (1983) Empirical study of self-defese styles. Archives of General Psychiatry, 40, 333-338 Bowlby, J. (1973). Attachment and Loss. Vol. II Separation. New York: Basic Books
Bowlby, J. (1980). Attachment and Loss. Vol. 3. New York: Basic Books.

BOWLBY, J. 1969 Attachment and Loss Vol. 1 New York: Basic Books. Bowlby, J. 1980 Attachment and Loss Volume 3 New York: Basic Books.
Buber, M. ( 1977) Ja i Ti. Beograd. Vuk Karadi BURNHAM, D. L., GLADSTONE, A. E. & GIBSON, R. W. 1969 Schizophrenia and the Need-Fear Dilemma New York: Int. Univ. Press.

Capponi, A. (1979). Origins and evolution of the borderline patient. In J. LeBoit & A. Capponi (Eds.), Advances in psychotherapy of the borderline patient (pp. 63-147). New York: Jason Aronson.
Cassidy, J., & Berlin, L. J. (1994). The insecure/ ambivalent pattern of attachment: Theory and research. Child Development, 65, 971-991.

Chasseguet-Smirgel, J. (1964). Female Sexuality. New Psychoanalytic Views. London: Karnac Books. Cohen, C. P., & Sherwood, V. R. (1991). Becoming a constant object in psychotherapy with the borderline patient. Northvale, NJ: Jason Aronson. David, D., & Szentagotai, A. (2006) Cognitions in Cognitive- behavioral psychotherapies; toward an integrative model, Clinical psychology review 26, pp: 284-298, www. Sciencedirect.com Davis, H. B. (1988). The self and loving. In J. F. Lasky & H. W. Silverman (Eds.). Love: Psychoanalytic perspectives (pp. 159-172). New York: New York University Press. Deutsch, H. (1942). Some forms of emotional disturbance and their relationship to schizophrenia. Psychoanal. Q., 11:301-321.
DEUTSCH, H. 1942 Some forms of emotional disturbance and their relationship to schizophrenia Psychoanal. Q. 11:301-321

Dryden, W, & Branch, R (2008) The Fundamentals of Rational Emotive Behaviour Therapy, A Training Handbook, Second Edition, John Willey & Sons Ltd, West Sussex, England Dryden, W, & Gordon, J (1990) Think Your Way to Happiness, Sheldon Press, London Ehrenberg, D. B. (1975). The quest for intimate relatedness. Contemp. Psychoanal., 11, 320331. Ellis, A & Knaus, W, J (1979) Overcoming Procrastination, NY: New York, New American Library Ellis, A, & Harper, R, A. (1975) A New Guide to Rational Living, Wilshire Book Company

Ellis, A. (2002) Overcoming Resistance: A Rational Emotive Behavior Therapy Integrated Approach, 2nd ed. NY: Springer Publishing
Erikson, E. (1985) Identitet i ivotni ciklus, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,

Erikson, E. H. (1963). Childhood and society. New York: Norton.

ESCOLL, P. J. 1992 Vicissitudes of optimal distance through the life cycle In When the Body Speaks: Psychological Meanings in Kinetic Clues ed. S. Kramer. & S. Akhtar. Northvale, NJ: Jason Aronson, pp. 5987

FAIRBAIRN, W. R. D. 1941 A revised psychopathology of the psychoses and psychoneuroses Int. J. Psychoanal. 22:250-279
FAIRBAIRN, W. R. D. 1952 Psychoanalytic Studies of the Personality London: Tavistock FAIRBAIRN, W. R. D. 1952 Psychoanalytic Studies of the Personality London: Tavistock Fenichel, O. (1938) Problems of Psychoanalytic Technique, The Psycho Analytic Quaterly, Inc.N.Y. , str. 6.

Fenichel, O. 1945 The Psychoanalytic Theory of Neurosis New York: W. W. Norton and Co. Fenihel, O. (1961), Psihoanalitika teorija neuroza, Medicinska knjiga, Beograd, str. 186 Ferenczi, S. (1921) The further development of an active therapy in psycho-analysis In Ferenczi, S. 1951 Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis ed. J. Rickman. London: The Hogarth Press. pp. 198-217 Ferenczi, S. (1926) Further Contribution to the Theory and Technique of Psychoanalysis, (Psychoanalysis of Sexual Habits); Institute of Psychanalysis and Hogarth Press, London,
FERENCZI, S. 1926 The problem of acceptance of unpleasant ideas: advances in knowledge of the sense of reality In Further Contributions to the Theory and Technique of Psycho-Analysis New York: Boni and Liveright, 1927 pp. 366-379

Frankl, V. ( 1987) Neujni vapaj za smislom: Naprijed, Zagreb, Freud, S. (1905). Three essays on sexuality. Standard Edition VII.
,

Freud, S. (1908). On sexual theories of children. Standard Edition IX

Freud, S. (1909d). Notes upon a case of obsessional neurosis. SE, 10: 151-318.

Freud, S. (1910). A special type of object choice made by men. Standard Edition.
Freud, S. (1912). Recommendations to Physicians Practising Psycho-Analysis. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XII (1911-1913): The Case of Schreber, Papers on Technique and Other Works, 109-120

Freud, S. (1912b). On the tendency to degradation in the sphere of love. Standard Edition., 11: 178-190.

Freud, S. (1914). On narcissism: An introduction. Standard Edition., 14: 69-102 FREUD, S. 1915 Instincts and their vicissitudes S.E. 14 Freud, S. 1917 Mourning and melancholia Standard Edition 14:243-258 London: Hogarth Press, 1957 Freud, S. (1923). The Ego and the Id. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XIX (1923-1925): The Ego and the Id and Other Works , 1-66 Freud, S. (1924). The dissolution of the Oedipus complex. Standard Edition IXX
Freud, S. (1926). Inhibitions, Symptoms and Anxiety. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Volume XX (1925-1926): An Autobiographical Study, Inhibitions, Symptoms and Anxiety, The Question of Lay Analysis and Other Works , 75-176

Freud, S. (1933a [1932]). New introductory lectures on psycho-analysis. SE, 22: 1-182. Frojd, S. (1976) Uvod u psihoanalizu, Matica Srpska,. Str. 269
From, E. (1982) Samerhil za i protiv, zbornik, Prosveta, Beograd, str. 169 182.

From E.(1990), Umee ljubavi, Beogradski izdavacko-graficki Zavod, Beograd . Galdston, R. (1987). The longest pleasure: a psychoanalytic study of hatred. Int. J. PsychoAnal., 68:371-378.
GEDIMAN, H. K. 1985 Imposter, inauthenticity, and feeling fraudulent J. Am. Psychoanal. Assoc. 33:911-936

Gendlin, E. 1982 Focusing New York: Bantam Books

Gill, M. (1994). Psychoanalysis in Transition. Hillsdale, NJ: Analytic Press.
Glasser, W. (1965) Reallity therapy,New york: Harper & Row,

GLENN, J. 1991 Transformations in normal and pathological latency In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M.D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 171-187 Gorkin, M. (1984). Narcissistic Personality Disorder and Pathological Mourning. Contemp. Psychoanal., 20:400-420
Greenacre, P. (1956). Re-Evaluation of the Process of Working Through1. Int. J. Psycho-Anal., 37:439-444 Greenson, R. (1978) The Technique and Practice of Psycho Analysis, Hogarth Press and Inst. Of P. A., London,., str. 101. 121.

Greenson, R.R. (1966). That "Impossible" Profession. J. Amer. Psychoanal. Assn., 14:9-27 Grunberger, B. (1979). Narcissism. New York: Int. Univ. Press.
GUNDERSON, J. G. 1985 Borderline Personality Disorder Washington, DC: American Psychiatric Press.

Guntrip, H. (1969). Schizoid phenomena, object relations and the self. New York: International Universities Press.

GUNTRIP, H. 1969 Schizoid Phenomena, Object Relations and the Self New York: Int. Univ. Press. GUNTRIP, H. 1969 Schizoid Phenomena, Object Relations and the Self New York: Int. Univ. Press.

Hammerlie, F, M & Montgomery, R, L (1982) Self-perception Theory and Unobstrusively Biased Interactions, A Treatment for Homosexual Anxiety, pp: 362-370, Journal of Counselling Psychology
Hartman, D., & Zimberoff, D. (2003). The existential approach in Heart-Centered therapies. Journal of Heart-Centered Therapies, 6(1), 346.

Hartmann , H. (1939) . Psycho-Analysis and the concept of mental health. International Journal of Psycho-Analysis, 20, 308321 Hartmann , H. (1950a) . Psychoanalysis and developmental psychology . Psychoanalytic Study of the Child , 5 , 7 17 . HARTMANN, H. 1950 'Comments on the psycho-analytic theory of the ego.' In: Hartmann 1964 Essays on Ego Psychology (London: Hogarth; New York: Int. Univ. Press.)
Hartmann, H. 1952 The mutual influences in the development of ego and id In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 155-182 Hartmann, H. 1956 Notes on the reality principle In: Essays on Ego Psychology New York: International Universities Press, 1964 pp. 241-267

HENDRICK, I. 1942 Instinct and the ego during infancy Psychoanal. Q. 11:33-58 Herman, J. (1992). Trauma and Recovery. New York: Basic Books. Herman, J. (1992). Trauma and Recovery. New York: Basic Books. Ikonen, P. (1998). On phallic defense*. Scand. Psychoanal. Rev., 21:136-150 J. Miguel Hoffmann , Laura Popbla, Constanza Duhalde, Early stages of initiative and environmental response, Infant Mental Healt Journal, Volume 19 issue 4, Michigan Association for Infant Mental Health 1999 Jacobson, E. 1964 The Self and the Object World New York: International Universities Press. Joffe, W. G. & Sandler, J. 1965 Notes on pain, depression, and individuation Psychoanal. Study Child 20:394-424 Joffe, W. G. & Sandler, J. 1965 Notes on pain, depression, and individuation Psychoanal. Study Child 20:394-424 Jones, E. (1928). Fear, guilt, and hate. In Papers on Psychoanalysis. Baltimore, MD: Williams & Wilkins, 1950.
Jovanovi, N. (2006) Neujna muzika postojanja, Narodna knjiga, Beograd

Jovanovi, N. (2006a), Psihologija uspeha-iveti ili ivotariti, Beograd, Narodna Knjiga Jovanovi, N. 2005 Kako se natimovati uz pomo biofidbeka, Beograd: Centar za Primenjenu Psihologiju Drutva Psihologa Srbije

Kainer, R. (1979) The Critical Voice in the Treatment of the Obsessional. Contemp. Psychoanal., 15:276-287. Kainer, R.G. (1983). On the Distinction Between Narcissism and Will: Two Aspects of the Self. Psychoanal. Rev., 70:535-552
KERNBERG, O. F. 1970 Psychoanalytic classification of character pathology J. Am. Psychoanal. Assoc. 18:800-822

Kernberg, O. 1970a Factors in the psychoanalytic treatment of narcissistic personalities American Psychoanal. Assn. 18:51-85 Kernberg, O. 1971 New developments in psychoanalytic object relations theory Presented at the 58th Annual Meeting of the American Psychoanalytic Association, May 1971 Kernberg, O. 1972 Early ego integration and object relations Annals New York Acad. Sciences 193 233-247 Kernberg, O.F. (1974). Barriers to Falling and Remaining in Love. J. Amer. Psychoanal. Assn., 22:486-511 Kernberg, O. 1975 Boderline Conditions and Pathological Narcissism New York: Jason Aronson. Kernberg, O. 1976 Object Relations Theory and Clinical Psychoanalysis New York: Jason Aronson. KERNBERG, O. F. 1980 Internal World and External Reality New York: Jason Aronson Kernberg, O. F. (1984). Object relations theory and clinical psychoanalysis. Northvale, NJ: Jason Aronson. Kernberg, O. F. (1984). Severe Personality Disorders: Psychotherapeutic Strategies. New Haven, CT: Yale Univ. Press. Kernberg, O. F. (1992). Aggression in Personality Disorders and Perversions. New Haven, CT: Yale Univ. Press. Kernberg, O. F. (1995). Love relations. New Haven, CT: Yale University Press. KLEEMAN, J. A. 1967 The peek-a-boo game: part I: its origins, meanings, and related phenomena in the first year Psychoanal. Study Child 22:239-273
KLEEMAN, J. A. 1967 The peek-a-boo game: part I: its origins, meanings, and related phenomena in the first year Psychoanal. Study Child 22:239-273

Klein, M. (1948). Contributions to Psychoanalysis (1921-1945). London: Hogarth. Klein, M. 1935 A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 282-310

Klein, M. 1940 Mourning and its relation to manic-depressive states In: Contributions to Psycho-Analysis 1921-1945 London: Hogarth Press, 1948 pp. 344-369 Knaus, W, J ( 1983) How to Conquer Yor Frustration, Prentice Hall Trade, UK, England Knaus, W, J (1973) Overcoming procrastination, Rational Living, 8, 2-7 Kohut , H. 1977 . The restoration of the self . New York : International Universities Press .volume 4, p.451-457 four basic concepts) Kohut, H. (1971) The Analysis of the Self. New York: International Universities Press Kohut, H. (1972) Thoughts on Narcissism and Narcissistic Rage. Psychoanal. St. Child.. 27:360-400 Kohut, H. 1977 The Restoration of the Self New York: International Universities Press.
KRAMER, S. 1980 Residues of split-object and split-self dichotomies in adolescence In Rapprochement: The Critical Subphase of Separation-Individuation ed. R. Lax. et al.: Jason Aronson, pp. 417-437

KRIS, E. 1951 'The Development of ego psychology.' Samiksa 5

Lachmann, F. & Beebe, B. (1996). Three principles of salience in the patient-analyst interaction. Psychoanal. Psychol., 13: 1-22

Lasch Cristopher.(1979) Narcistika kultura, Zagreb, Naprijed, 1986 Lazarus, R, & Folkman, S (1984): Stress, Appraisal and Coping, NY: New York, Springer Publishing Company LICHTENBERG, J. 1983 Psychoanalysis and Infant Research Hillsdale, N. J., Analytic Press. Lichtenstein, H. 1970 Changing implications of the concept of psychosexual development: an inquiry concerning the validity of classical psychoanalytic assumptions concerning sexuality American Psychoanal. Assn. 18:300-318 Loven, A. (1984) Bioenergetika, Nolit, Beograd str. 134. Lowen, A. (2003) The Way to Vibrant Health: Bioenergetic Press Luria, A, R (1961) The Role of Speech in the Regulation in Normal and Abnormal Behavior , NY: New York, Livermore
Lyons-Ruth, K. (1991). Rapprochement or approchement: Mahler's theory reconsidered from the vantage point of recent research on early attachment relationships. Psychoanal. Psychol., 8: 1-23 Lyons-Ruth, K. (1991). Rapprochement or approchement: Mahler's theory reconsidered from the vantage point of recent research on early attachment relationships. Psychoanal. Psychol., 8: 1-23
Mahler, M. S. & Furer, M. 1963 Certain aspects of the separation-individuation phase Psychoanal. Q. 32:1-14

MAHLER, M. S. 1971 A study of the separation-individuation process and its possible application to borderline phenomena in the psychoanalytic situation Psychoanal. Study Child 26:403-424

MAHLER, M. S. 1974 Symbiosis and individuation: the psychological birth of the human infant In The Selected Papers of Margaret S. Mahler, Vol. 2, Separation-Individuation New York: Jason Aronson, 1979 pp. 149-165 MAHLER, M. S. 1975 On the current status of the infantile neurosis In The Selected Papers of Margaret S. MAHLER, M. S., & FURER, M. 1968 On Human Symbiosis and the Vicissitudes of Individuation New York: Int. Univ. Press. Mahler, Vol. 2, Separation-Individuation New York: Jason Aronson, 1979 pp. 189-194 Main, M., & Solomon, J. (1986). Discovery of an insecure-disorganized/ disoriented attachment pattern: Procedures, findings and implications for the classification of behavior. In T. B. Brazelton & M. Maslow, A. (1970). Motivation and personality (rev. ed.). New York: Harper & Row.

Masterson, J. F. (1976). Psychotherapy of the borderline adult: A developmental approach. New York: Brunner/Mazel. Masterson, J. F. (1988). The search for the real self. New York: Free Press. May, R. (1966), The Problem of will and Intentionality in psychoanalysis. Contemporary Psychoanalysis, 3:55-70 , May, R. 1969 Love and Will New York: Norton. MCDEVITT, J. 1975 Separation-individuation and object constancy J. Am. Psychoanal. Assoc. 23:713-743 MCDEVITT, J. B. 1983 The emergence of hostile aggression and its defensive and adaptive modifications during the separation-individuation process. J. Am. Psychoanal. Assoc. 31 (Suppl.) 273-300
McDevitt, J.B. (1975). Separation-Individuation and Object Constancy. J. Amer. Psychoanal. Assn., 23:713-742

Meichenbaum D. H & Goodman J. (1971) Training impulsive children to talk to themselves: a means of developing self-control. Journal of Abnormal Psychology, Apr;77(2):115126. Meichenbaum, D. (1977). Cognitive Behaviour Modification: An Integrative Account. NY: New York: Plenum. Meichenbaum, D. (1996). Stress inoculation training for coping with stressors. The Clinical Psychologist, 49, 4-7.
MELGES, F. T. & SWARTZ, M. S. 1989 Oscillations of attachment in borderline personality disorder Amer. J. Psychiatry 146 1115-1120

Menaker, E. (1985). The Concept of Will in the Thinking of Otto Rank and its Consequences for Clinical Practice. Psychoanal. Rev., 72:255-264 Miller, A. 1979 The drama of the gifted child and the psychoanalyst's narcissistic disturbance Int. J. Psychoanal. 60:47-58 Nunberg , H. (1930/1931) . The synthetic function of the ego . International Journal of Psychoanalysis , 12 , 123 140 O'Donohue W, T, & Fisher, J, E. (2009) General Principles and Empirically Supported Techniques of Cognitive Behavior Therapy, John Willey & Sons. Inc, Hoboken, New Jersey OSOFSKY, J. D., Ed. 1979 Handbook of Infant Development New York: Wiley. Papers and Essays on Psycho-Analysis. London: Hogarth, 1955, pp. 306-327.
PARENS, H. 1980 An exploration of the relations of instinctual drives and the symbiosis-separationindividuation process J. Am. Psychoanal. Assoc. 28:89-114 PARENS, H. 1991 Separation-individuation theory and psychosexual theory In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M. D. ed. S. Akhtar. & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 3-34

Peck, S. (1987) Put kojim se ree ide, Biblioteka Astra, Arion, Beograd, str. 75 Pearls, F.; (1969) Ego, Hunger and Aggression: The beginning of Gestalt Therapy. New York: Random House
Pearls, F. (1947) Ego, Hunger, and Aggression. George Allen and Unwin, PFIEFFER, E. 1974 Borderline states Diseases of the Nervous System 35 212-219 Piaget, J. 1937 The Construction of Reality in the Child New York: Basic Books, 1954

Pine, F. (1989). Motivation, Personality Organization, and the Four Psychologies of Psychoanalysis. J. Amer. Psychoanal. Assn., 37:31-64
POLAND, W. 1977 Pilgrimage: action and tradition in self analysis J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:399-416 Racker, H. (1966) Ethics and psychoanalysis and the psycho analysis of ethics. Int.J. Psychoanal.47,63

Rajh V. (1982), Analiza karaktera, Naprijed, Zagreb Rank, O. (1972) Will Therapy, 1929-31. In: Will Therapy and Truth and Reality. New York: Knopf.
Rank, O. (1991). The genesis of the object relation. In P. Rudnytsky (Ed.), The Psychoanalytic Vocation: Rank, Winnicott, and the Legacy of Freud. New Haven, CT: Yale University Press.

Rank, Otto. (1932) Art and Artist. New York: Knopf, 1958. Reich W. (1949) Character analysis: 3rd ed. New York: Orgone Institute Press;
Reich, W. (1983) Analiza karaktera, ( 1933. ), Naprijed, Zagreb,, str. 18. 34.

Reilly, P, M & Shopshire, M, S (2002) Anger Management for substance Abuse and Mental Health Clients, A Cognitive Behavioural Therapy Manual, U.S Departemnt of Health and Human Servicies, Rockville; MD 20857
Sander, L. (1962). Issues in early mother-child interaction. J. Amer. Acad. Child Psychiat., 1: 144-166. Sander, L. (1988). The event-structure of regulation in the neonate-caregiver system as a biological background for early organisation of psychic structure. In Frontiers in Self Psychology, ed. A. Goldberg. Hillsdale, NJ: Analytic Press, pp. 64-77. Sander, L. (1997). Paradox and resolution. In Handbook of Child and Adolescent Psychiatry, ed. J. Osofsky. New York: John Wiley, pp. 153-160.

SANDLER, J. & SANDLER, A-M. 1978 On the development of object relationships and affects Int. J. Psychoanal. 59:285-296 Sas, T. (1978) Etika psihoanalize, Vuk Karadi, Beograd, Segal, H. (1964). Introduction to the work of Melanie Klein. New York: Basic Books. Selye, H (1975) Stress without Distress, NY: New York, Signet SETTLAGE, C. 1977 The psychoanalytic understanding of narcissistic and borderline personality disorders: advances in developmental theory J. Am. Psychoanal. Assoc. 25:805833
SETTLAGE, C. 1991 On the treatment of preoedipal pathology In Beyond the Symbiotic Orbit: Advances in Separation-Individuation Theory Essays in Honor of Selma Kramer, M.D. ed. S. Akhtar & H. Parens. Hillsdale, NJ: The Analytic Press, pp. 351-367

SETTLAGE, C. 1993 Therapeutic process and developmental process in the restructuring of object and self constancy J. Am. Psychoanal. Assoc. 41:473-492
Shapiro, D. H. (1994). Manual for the Shapiro Control Inventory (SCI). Palo Alto, CA: Behaviordata.

Shengold, L. (1989). Soul Murder: The Effects of Childhood Abuse and Deprivation. New Haven, CT: Yale Univ. Press.
Shostrom, E. (1968) Man, the manipulator. New York, Bantam Books,

Sohn, L. (1999). A defective capacity to feel sorrow. In Remorse and Reparation, ed. M. Cox. London: Jessica Kingsley, pp. 69-104.
Spangler, G., & Grossman, K. E. (1993). Biobehavioral organization in securely and insecurely attached infants. Child Development, 64, 1439-1450.

Spitz, R.A. (1945). HospitalismAn Inquiry Into the Genesis of Psychiatric Conditions in Early Childhood. Psychoanalytic Study of the Child, 1, 53-74. SPITZ, R. 1946 The smiling response: a contribution to the ontogenesis of social relations Genetic Psychology Monograph 34 57-125 SPITZ, R. 1965 The First Year of Life New York: Int. Univ. Press.

Stein, R. (1991). Psychoanalytic Theories of Affect. New York: Praeger. Stein, R. (1998). Two Principles of Functioning of the Affects. Am. J. Psychoanal., 58:211230 Steiner, J. (1993). Psychic Retreats: Pathological Organizations in Psychotic, Neurotic and Borderline Patients. London: Routledge
Stern, D. N. (1985). The Interpersonal World of the Infant. New York: Basic Books. Stern, D. N. (1995). The Motherhood Constellation. New York: Basic Books. Stern, D.N., Sander, L.W., Nahum, J.P., Harrison, A.M., Lyons-Ruth, K., Morgan, A.C., Bruschweilerstern, N. and Tronick, E.Z. (1998). Non-Interpretive Mechanisms in Psychoanalytic Therapy: The Something More Than Interpretation. Int. J. Psycho-Anal., 79:903-921

Stoller, R. J. (1992). Hooray for love. In: Shapiro, Th. & Emde, R. N. (ed.): Affect: Psychoanalytic Perspectives: 411-437.
Stolorow, R. D. & Atwood, G. (1992). Contexts of Being. Hillsdale, NJ: Analytic Press.

STONE, L. 1981 Notes on the noninterpretive elements in the psychoanalytic situation and process J. Am. Psychoanal. Assoc. 29:89-118 STONE, L. J., SMITH, H. T. & MURPHY, L. B. 1973 The Competent Infant: Research and Commentary New York: Basic Books.
Thoma, H. & Kachele, H. (1987). Psychoanalytic Practice. 1 Principles. Berlin: Springer-Verlag.

Thorndike, E, L (1931) Human Learning, NY: New York, Appletion-Century-Crofts Tillich, P. ( 1952) The Courage to Be: Yale University Press,
Trevarthen, C. (1979). Communication and cooperation in early infancy: a description of primary intersubjectivity. In Before Speech: The Beginning of Interpersonal Communication , ed. M. M. Bullowa. Cambridge: Cambridge Univ. Press, pp. 321-349. Trevarthen, C. (1993). Brain, science and the human spirit. In Brain, Culture and the Human Spirit , ed. J. B. Ashbrook et al. Lanham, MD: Univ. Press America, pp. 129-181. Tronick, E. Z. & Cohn, J. (1989). Infant-mother face-to-face interaction: age and gender differences in coordination and the occurrence of miscoordination. Child Devel., 60: 85-92. Tronick, E. Z. et al. ( 1978). The infant's response to entrapment between contradictory messages in face-to-face interaction. J. Amer. Acad. Child Psychiat., 17: 1-13.

Vigotski, L.S. (1983). Miljenje i govor, Nolit, Beograd Vigotski, L.S. (1996).Problemi razvoja psihe. Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd
WEIL, A. 1970 The basic core Psychoanal. Study Child 25:442-460

Wheelis, A. ( 1956 ) "Will and Psychoanalysis," J. Am. Psychoanal. Assoc. 4:285 WHITE, R. W. 1963 Ego and reality in psychoanalytic theory: a proposal regarding independent ego energies Psychol. Issues Monogr. 11. New York: Int. Univ. Press.
Wilkinson-Ryan, & Westen. (April 2000). Identity disturbance in borderline personality disorder. American Journal of Psychiatry, 157(4), 528-541.

Winnicott, D. W. (1965). The maturational processes and the facilitating environment. New York: International Universities Press. WINNICOTT, D. W. 1960 Ego distortion in terms of true and false self The Maturational Processes and the Facilitating Environment New York: Int. Univ. Press, 1965 pp. 140-152 Wisdom, J.O. (1970) "Freud and Melanie Klein: Psychology, Ontology, and Weltanschauung" in Psychoanalysis and Philosophy, ed. C. Hanley and M. Lazerowitz (New York: International Universities Press, 350. Yogman (Eds.), Affective Development in Infancy, 95-124. Norwood, NJ: Ablex. Zwemer, Weare A.; Deffenbacher, Jerry L (1984) Irrational beliefs, anger, and anxiety, Journal of Counseling Psychology, Vol 31(3), Jul 1984, 391-393.