Moda spava Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu to sam svu noc sluao:

Da je ujem uzalud sam danas kuao, Kao da je pesma bila srea moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za budjenja mo, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kree u umrlu no. U snu svome nisam znao za buenja mo. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, I u njemu oi neke, nebo neije, Neko lice, ne znam kakvo, mozda deije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne secam se niceg vie, ni oiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il' te oi da su moja dua van mene, Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noas snih; Ne seam se nieg vie, ni oiju tih. Ali slutim, a slutiti jo znam. Ja sad slutim za te oi, da su ba one, to me udno po ivotu vode i gone: U snu dou, da me vide, ta li radim sam. Ali slutim, a slutiti jo jedino znam. Da me vide dou oi, i ja vidim tad I te oi, i tu ljubav, i taj put sree; Njene oi, njeno lice, njeno prolee U snu vidim, ali ne znam, to ne vidim sad. Da me vide, dou oi, i ja vidim tad. Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled to me gleda kao iz cvea, to me gleda, to mi kaze, da me osea, to mi brino prua odmor i nenosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom ivi ili poiva;

Ne znam zato nju i san mi java pokriva; Moda spava, i grob tuno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Moda spava sa oima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan ivota, I s njom spava, nevidjena, njena lepota; Moda ivi i doi e posle ovog sna. Moda spava sa oima izvan svakog zla. Pijanstvo Ne marim da pijem, al` sam pijan esto. U graji, bez druga, sam, kraj pune ae. Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbrae. Ne marim da pijem. Al` kad prie tako Svet mojih radosti, umoren, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o, Ja se svemu smejem pa me sve i boli. I pritisne oaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan ivot, i njime se kree; Uzvik ga prolama: "Nee biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti nee." I ja alim sebe. Meni nije dano, Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oi plave, tople kao leto rano, ivot u svetlosti bez mraka i studi. I eleci da se zaklonim od srama, Pijem, i zaelim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, drutvo gde je ama, Tad ne vidim ni stid to sam i ja ovek. Nirvana Noas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao rtvi, Kao boji prozalnosti stvari. Noas su me pohodila mora,

Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene. Noas me je pohodila srea Mrtvih dua i san mrtve rue, Noas bila sva mrtva prolea, I mirisi mrtvi svuda krue. Noas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smru zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena. I sve to je postojalo ikad, Svoju senku sve to imaae, Sve to vie javiti se nikad, Nikad nee - k meni dohoee. To su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, To su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana. I nirvana imala je tada. Pogled koji nemo ljudsko oko: Bez oblika, bez sree, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko. I taj pogled, ko kam da je neki, Padao je na mene i snove Na budunost, na prostor daleki, Na ideju, i sve misli nove. Noas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao rtvi, Kao boji prozalnosti stvari. Tamnica To je onaj ivot gde sam pao i ja s nevinih daljina, sa oima zvezda i sa suzom mojom to nesvesno sija i ali, ko ptica oborena gnezda. To je onaj ivot gde sam pao i ja

Sa nimalo znanja i bez moje volje, nepoznat govoru i nevolji ruoj i ja plakah tada. Ne bee mi bolje. I ostadoh tako u kolevci tunoj sa nimalo znanja i bez moje volje. I ne znadoh da mi krv struji i tee, i da nosim oblik to se mirno menja; i da nosim oblik, san lepote, vee i tiinu blagu ko dah otkrovenja. I ne znadoh da mi krv struji i tee, I da bee zvezde iz mojih oiju, da se stvara nebo i svod ovaj sada i prostor, trajanje za red stvari sviju, i da moja glava raa sav svet jada, i da bee zvezde iz mojih oiju, Al' begaju zvezde; ostavljaju boje mesta i daljine i vezuju jave; i sad tako ive kao bie moje, nevino vezane za san moje glave. Al' begaju zvezde; ostavljaju boje. Pri beganju zvezda zemlja je ostala za hod mojih nogu i za ivot rei; i tako je snaga u meni postala snaga koja boli, snaga koja lei. Pri beganju zvezda zemlja je ostala. I tu zemlju danas poznao sam i ja sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda. I sa suzom mojom, to mi i sad sija i ali ko tica oborena gnezda. I tu zemlju danas poznao sam i ja. Kao stara tajna ja poeh da ivim. zakovan na zemlju to ivotu slui, da okreem oi daljinama sivim, dok mi venac snova moju glavu krui. Kao stara tajna ja poeh da ivim. Da oseam sebe u pogledu trava. I noi, i voda i da sluam bie i duh moj u svemu kako mono spava.

ko jedina pesma, jedino otkrie; Da oseam sebe u pogledu trava I oiju, to ih vidi moja snaga, oiju to zovu kao glas tiina, kao govor uma, kao divna draga izgubljenih snova, zaspalih visina, I oiju, to ih vidi moja snaga. Nai dani Razvilo se crno vreme opadanja, Nabujao ljam i razvrat i poroci, Podigao se truli zadah propadanja, Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali, Na visoko podigli se sutereni, Svi podmukli, svi prokleti i svi mali Postali su danas nasi suvereni, Progledale sve jazbine i kanali. Od pandura stvorili smo velikae, Dostojanstva podelie idioti, Lopovi nam izrauju bogatae, Mrane due nazvae se patrioti, Od pandura stvorili smo velikae. Svoju mudrost rastoismo na izbore, Svoju hrabrost na podele i obede, Budunosti zatvorismo sve izvore, A poraze proglasismo za pobede, Svoju mudrost rastoismo na izbore. Mesto svetle istorije i grobova, Vaskrsli smo sve pigmeje i repove, Od nesree nae brae, od robova Zatvorismo svoje oi i depove, Mesto svetle istorije i grobova. Pod sramotom ivi nae pokolenje, Ne uju se ni protesti ni jauci; Pod sramotom ivi nae javno mnenje, Narataji koji siu k'o pauci, Pod sramotom ivi nae pokolenje.

Pomraina pritisnula nae dane, Ne vidi se jadna naa zemlja huda; Pomraina pritisnula nae dane. Orgije Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi eznu za cvet. Zvuci violina, vino, jak dodir ena Daju nam pir, Al' svuda se kreu senke mrtvih vremena, Umrli mir. Muzika s pesmom prua nam stare jauke, Opela trag; Zgrljaj, za navek skrtene ruke I ivot nag. U samoi nam stanuje, k'o u utanje, Veliki strah; Bez leka smo. S nama tu je, nou i danju, Ledeni dah. U igri, u pupoljcima traimo besno Izraza, sna; Plaemo mrtviam to je u paklu tesno, Kad nema dna. Jer svaki ivi u grobu svom, samo to nee Da vidi grob, Ni svoje dane, to gore k'o mrtvom svee, Ni svoju kob. Pijemo s usta i aa. Matom ludila Stvaramo zrak; Sve nas je dovela tajna to nas ubila, Otkala mrak. Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvest; I znamo, radost ne moe da se probudi, Opao cvet.

No ljubavi Jedne veeri, kao posle grada, Mirisala je koa telo moje: Miran, bez sree i radosti koje, Bijah kao van tamnice jada. Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cvee oko sna mog to je Oajem skrio njenih nada boje, Odveo dete u nesreu sada. Draga moja, ja ne umem vie Nositi suze to ti radost krije, Al' u no mesec kad sie ubavi, Tiinom sree kad bol zamirie, Odmori oko: nek se dua slije U pozni apat velike ljubavi. Uteha Misao se gubi, nestaje i tone u dolini plaa, gde se nada kupa, gde stradanja ive, gde se suze rone i gde toak patnji klopara i lupa. I dok miso spava, klonula, u miru, izvija se ljubav na krilima noi, i sa sobom nosi razlupanu liru, i kree se, ebdi po mojoj samoi. Kao eho sree, bez uma i glasa, preko tajnih snova visinama stremi, kao zora nebom zrano se talasa, kao vee u no gubi se i nemi. I trag joj ostaje, i slika se stvara: Nebo plavo, vedro, kao njeno oko, pogled koji pria, tei, razgovara, pojima i voli i gleda duboko. Ja oseam duu i svoju i njenu: Obe, vene, stoje na jednom osmehu, na jednom prostoru, u dalekom vremenu, koje katkad stupa i ape utehu.